Rastanak

Ne mogu da verujem da je tu. Rastanak. Obelezava uvek kraj jedne price. Price o jednom I/1, II/1 VIII/1. Nije ovo vise zavrsena samo jedna skolska godina. Kazu: Gotovo je detinjstvo. Jedno veliko detinjstvo danas je gotovo.

Mi smo generacija koja nosi istu marku farmerica, mi smo pripadnici elektronske civilizacije, iphoni, ipadi i androidi nam vire iz dzepova. Citamo iste knjige, gledamo iste televizijske serije, pijemo koka-kolu iz konzerve. Imamo iste izraze za iste pojmove. Mi razumemo jedni druge. To ne znaci da smo bolji ili losiji od prethodnih generacija, Ili generacija mladih ljudi na razlicitim tackama planete. To znaci da smo drugaciji. Mi smo Ekipa. Nase druzenje u ovoj skoli nas cini posebnima. Mi smo VIII/1, generacija 1997, I oprastamo se od detinjstva. Blizi se kraj skole. Osam godina smo odrastali zajedno, delili tajne, prepisivali domace zadatke, pomagali jedni drugima, smejali se I s razlogom I bez razloga, bili tuzni zajedno.. Secam se nasih izleta i kako smo se onako mali drzali za ruke po dvoje. I kada smo prvi put pobegli sa casa. Bilo je tu I nesporazuma, ukora, neopravdanih, razgovora sa direktorkom.. Sve ce mi to nedostajati. Ekskurzija? Tri dana smo zajedno ziveli, pamtim onaj trenutak kad smo ulazili u autobus, nasi su nam mahali, a mi presrecni : puna tri dana su pred nama.

Ja cu kao Miroslav Antic reci: Svi su rastanci tuzne price, zato rastanke ne priznajem I nikad necu.