elijske organele

U odnosu na zapreminu eukariotske elije, plazma membrana na povrini elije je suvie male povrine za smetaj enzima neophodnih za obavljanje svih ivotnih funkcija. Usled toga se u unutranjosti elije obrazuje itav sistem membrana koje dele eliju na odeljke za obavljanje razliitih funkcija. i odeljci su elijske organele. elijske organele mogu biti obavijene jednostrukom ili dvostrukom membranom, mada ima i organela i struktura u eliji koje nemaju membranu. !itoplazmine organele se mogu grupisati prema srodnosti njihovih funkcija u eliji na" organele koje uestvuju u procesima sinteze# pripadaju im ribozomi, endoplazmatini retikulum, $oldijev kompleks# organele u kojima se skladite hidrolitiki enzimi# to su" lizozomi, peroksizomi i vakuole biljne elije organele u kojima se sintetie % &" mitohondrije i hloroplasti

Citosol i citoplazma
!itoplazma predstavlja unutranji sadraj elije, odvojen od jedra, u kome se nalaze elijske organele. !itoplazmu, dakle, ine citosol i elijske organele. !itosol je deo citoplazme van elijskih organela koji zauzima oko ''( ukupne elijske zapremine. U citosolu se nalaze" na hiljade enzima koji uestvuju u elijskom metabolizmu# niz razliitih proteinskih vlakana koja grade citoskelet )elijski skelet# granule )zrnca* ispunjene rezervnim materijama, kao to su granule glikogena u elijama jetre i miia ili velike kapljice masti u masnim elijama# veliki broj ribozoma na kojima se sintetiu proteini citosola i enzimi koji uestvuju u elijskom metabolizmu.

Ribozomi

+ubjedinice ribozoma

$ranularni ,-

-ibozomi su elijske organele bez membrane u kojima se vri sinteza proteina. o su jedine organele prisutne i u prokariotskoj i u eukariotskoj eliji. .sim u citosolu, nalaze se i na membranama endoplazmatinog retikuluma, u mitohondrijama i hloroplastima. /zgra0eni su od dve podjedinice )subjedinice* 1 velike i male. &rokariotski ribozomi su 23+, a njihove subjedinice su '3+ )velika* i 43+ )mala*. -ibozomi eukariota su 53+, sa subjedinicama 63+ i 73+. +ubjedinice ribozoma mastaju u jedarcetu. -ibozomi se sastoje od r8-9: i proteina.

;a bi ribozomi obavljali sintezu proteina neophodno je da se velika i mala subjedinica udrue i, istovremeno, poveu sa i8-9:. <ei broj ribozoma povezanih molekulom i8-9: obrazuje poliribozome )polizome*. &rema uputstvu koje je sadrano u i8-9:, transportna -9: donosi aminokiseline do ribozoma gde se one povezuju u polipeptidni lanac.

Endoplazmin (endoplazmatini) retikulum

+astoji se od membrana koje ograniavaju unutranje prostore )cisterne* i pruaju se gotovo kroz itavu eliju )poput mree pa otuda i naziv lat. reticulum = mrea# polovinu od ukupnih membrana u eliji ine membrane endoplazmatinog retikuluma*. &rua se od jedra, od njegove spoljanje membrane, pa kroz eliju do spoljanje elijske membrane. .snovna uloga ove organele )dalje u tekstu bie oznaena kao ,-* je sinteza razliitih materija i njihov transport kroz eliju. &rema gra0i i ulozi razlikuju se dva oblika ,-8a " rapavi )granularni 8 $,-* i glatki )agranularni 1 a$,-* ,-.

Granularni endoplazmin retikulum

-apavi endoplazmatini retikulum odlikuje prisustvo poliribozoma na povrini membrane koja je okrenuta ka citosolu )otuda naziv rapavi ili granularni, jer lat. granulum = zrno*. 9jegove membrane obrazuju ploe koje su najee postavljene paralelno. .vaj oblik ,-8a gradi spoljanju membranu jedra. 9a membranama rapavog ,-8a odvija se sinteza proteina u polizomima )poliribozomima*. &roteini koji se sintetiu u rapavom ,-8u mogu da se" >. koriste za izgradnju elijskih membrana# ?. transportuju do drugih organela )$oldijevog aparata, lizozoma* 4. izbacuju u vanelijsku sredinu procesom egzocitoze )sekretorni proteini*.

Agranularni endoplazmin retikulum

,lektronska mikrografije glatkog ,-8a

$latki endoplazmatini retikulum ne sadri ribozome i u obliku je cevica i vezikula. Uloge ove organele su mnogobrojne" sinteza lipida, holesterola i fosfolipida )izgra0uju elijske membrane* sinteza steroidnih hormona iz holesterola detoksikacija mnogih tetnih supstanci )pesticidi, konzervansi, lekovi, kancerogene materije i dr.* koju vre elije jetre, plua, bubrega, creva )detoksikacija je pretvaranje otrovnih materija 1 toksina, u manje tetne i rastvorljive u vodi tako da se mogu izbaciti iz organizma putem mokrae* u miinim elijama ima posebnu ulogu u magacioniranju jona !a koji je neophodan za miine kontrakcije# u ovim elijama se glatki ,- naziva sarkoplazmatini retikulum.

Goldijev kompleks (aparat ili oblast)

.brazovanje proteina i lipida poinje u ,-8u, ali se u njemu ne odigrava do kraja. &roteini svoju konanu strukturu )kvaternernu* stiu u $oldijevom aparatu, to vai i za lipide. +astoji se od niza spljotenih, diskoidalnih kesica )cisterni*, koje su me0usobno skoro paralelno postavljene )kao naslagani tanjiri* i na krajevima su proirene. Uz njih se nalaze manje ili vee vezikule )mehurii* u kojima se nalaze proizvodi sinteze $oldijevog aparata.

+truktura $oldijevog aparata izuava se najbolje posmatranjem pod elektonskim mikroskopom. /zgra0en je od dva osnovna dela"

sakula )od lat. sacculus = kesica* ija membrana opkoljava unutranji prostor nazvan cisterna i vezikula.

Lizozomi

@izozomi )lisa = razlaganje# soma = telo# organele za varenje* su organele kesastog oblika, obavijene jednostrukom membranom )vidi sliku*. /spunjene su enzimima za unutarelijsko varenje makromolekula. &oznato je oko 73 razliitih hidrolitikih enzima koje lizozomi mogu da sadre )proteaze, lipaze, nukleaze, fosfataze i dr.*. +vi ovi enzimi su optimalno aktivni pri pA oko ' pa se zbog toga nazivaju kisele hidrolaze. :ombinacija enzima koju sadre odre0eni lizozomi zavisi od tipa elije i tkiva u kojima se nalaze. @izozomi se dele na dve osnovne vrste" primarni i sekundarni lizozom.

Uloge lizozoma
9eke od najvanijih uloga lizozoma"

odbrana elija od mikroorganizama (virusi u eliju ulaze pinocitozom, a bakterije fagocitozom) koji se u lizozomima vare; zbog toga lizozoma ima puno u leukocitima koji imaju sposobnostfagocitoze; varenje dotrajalih, oteenih ili nepotrebnih molekula ili delova elije u kojoj se lizozom nalazi
autoliza sopstvene elije

eroksizomi
&eroksizomi su male, jednostrukom membranom okruene vezikule )vidi sliku*. +adre enzime za oksidaciju masnih kiselina i aminokiselina, pri emu se kao sporedan proizvod javlja vodonik8 peroksid )po tome su dobili ime*. .trovan vodonik8peroksid se u njima razlae na vodu i kiseonik. &retpostavlja se da je jedna od uloga peroksizom osloba0anje toplote kao proizvoda razgradnje masnih kiselina koje su bogate energijom )ne stvara se % &, ve se osloba0a toplota*. &eroksizomima, koji su svojstveni ivotinjskim elijama, odgovaraju glioksizomi u biljnim elijama, mada ih dosta citologa smatra jednom te istom organelom. .ksizomi se nalaze u semenima koja su bogata uljima i omoguavaju rast klice tako to joj obezbe0uju energiju razgradnjom masnih kiselina.

!ito"ondrije

;iferencirana biljna elija sa krupnom, centralnom vakuolom

+truktura centriole

Bitohondrije su organele sa najveom koliinom membrana. 9jihov sadraj je obavijen dvema membranama 1 spoljanjom i unutranjom, izme0u kojih se nalazi me0uprostor. +poljanja membrana je glatka i u kontaktu je sa citoplazmom. Unutranja membrana gradi mnoge uvrate oznaene kao kriste )pregrade*, usled ega je njena povrina oko pet puta vea od povrine spoljanje membrane )vidi sliku*. 9a njoj se nalaze enzimi respiratornog lanca koji omoguuju stvaranje % &8a u procesu elijskog disanja. Cbog toga se mitohondrije popularno nazivaju elektrine centrale.

#truktura
Unutranji sadraj mitohondrija naziva se matriks. U njemu se nalaze" >. ribozomi, koji su sitniji od onih u citoplazmi 1 23+ )slini su prokariotskim ribozomima, ime se potvr0uje simbiotska teorija evolucije elije, o kojoj je ranije bilo rei*# ?. mitohondrijalna ;9: )m8;9:* koja je prstenasta )slina prokariotskoj* i ima sposobnost da se replikuje nezavisno od replikacije ;9: u jedru# time i mitohondrije mogu da se udvajaju )samoduplikacija* nezavisno od deobe same elije# udvajanje se obavlja fisionom deobom# 4. enzimi koji uestvuju u elijskom disanju, u drugoj fazi tog procesa koja se naziva :rebsov ciklus

lastidi
&lastidi su organele iskljuivo prisutne u biljnim elijama. U biljnim elijama se razlikuje tri vrste ovih organela" >. hloroplasti )chloros = zelen*# ?. hromoplasti )chromos = boja* sadre pigmente karotenoide )uto do crveni pigmenti* koji daju boju plodovima i cvetovima pa je njihova uloga ekoloka )privlaenje insekata, raznoenje plodova*# 4. leukoplasti )leucos = bezbojan* nemaju pigmente# njihova uloga je magacioniranje hranljivih materija )skroba, ulja, proteina*.

$akuole
&ored plastida, vakuole su organele karakteristine iskljuivo za biljnu eliju. .bavijene su jednostukom membranom nazvanom tonoplast. elija moe imati >8? vee vakuole ili vei broj sitnih vakuola, to zavisi od starosti elije. Blade elije sadre vei broj sitnih , dok zrele elije imaju jednu krupnu, centralno postavljenu vakuolu koja potiskuje citoplazmu uz elijski zid. <akuole su biljni lizozomi jer sadre hidrolitike enzime. .sim toga, uloga im je u skladitenju hranljivih materija i davanju vrstine eliji )sok u vakuoli odrava elijski turgor napetost*.

Centrozom % centriole
;eo citoplazme blizu jedra koji sadri par centriola, postavljenih me0usobno pod pravim uglom, naziva se centrozom. !entrozom je organela koja nema membranu i nije prisutan u elijama biljaka )osim nekuh algi i rastavia* i jajnim elijama sisara )oveka*. !entriole imaju oblik cilindra iji je zid izgra0en od D grupa po 4 mikrotubule )mikroskopski sitne cevice* 1 vidi sliku. Uloga centriola je u organizaciji deobnog vretena koje omoguava kretanje hromozoma za vreme elijske deobe. $ra0u slinu centriolama imaju cilije )treplje* i flagele )bievi* 1 dugake, tanke strukture koje polaze sa povrine mnogih eukariotskih elija i pokrivene su elijskom membranom. $ra0a im je ista, a razlikuju se samo u duini 1 flagele su due. )&rokarioti tako0e imaju flagele ali drugaije strukture.* &omou njih se kreu jednoelijski organizmi )biari i trepljari me0u prozoama* kao i spermatozoidi mnogih ivotinja pa i oveka. U osnovi svake cilije i flagele je bazalno telace koje ima isti prenik kao i cilija ili flagela. replje i bievi izrastaju iz bazalnog telaca tako to se sastoje od D grupa po ? mikrotubule koje formiraju cilindar, a u njegovom centru se nalazi jo dodatni par mikrotubula .