DIDAKTIKA

Vladimir Poljak kolska knjiga 1984. I. PREDMET I ZADACI DIDAKTIKE II. POJAM OBRAZOVANJA
1. Znanje 2. Sposobnosti

III. OBRAZOVANJE I NASTAVA

1. Faktori nastave 2. Zadaci nastave . Vrste nastave i nji!ova bitna obilje"ja

IV. SADRAJ OBRAZOVANJA

#$ 1. 2. . -$ 1. 2. . 4. 0. %astavni plan &'bor odgojno(obra'ovni! podr)*ja+ odnosno nastavni! predmeta ,aspored predmeta ) nastavnom plan) -roj tjedni! sati %astavni program .pseg ili eksten'itet nastavnog programa /)bina ili inten'itet nastavnog programa ,edoslijed ili str)kt)ra nastavnog programa %a'ivi pojedini! dijelova nastavnog programa Promjene nastavnog plana i programa

V. STRUKTURA NASTAVNOG PROCESA VI. MATERIJALNO_TEHNIKA OSNOVA NASTAVE

1. 2. . 4. 0. &'vorna stvarnost %astavna sredstva 1e!ni*ka pomagala 1e!ni*ki )re2aji %astavna te!nologija

VII. SPOZNAJNA STRANA NASTAVE

1. Promatranje 2. 3i4ljenje . Praksa

VIII. PSIHOLOKA STRANA NASTAVE IX. NASTAVNE METODE

1. 2. . 4. 0. 5. 6. 8. 3etoda demonstracije 3etoda prakti*ni! radova 3etoda crtanja 3etoda Pisanja 3etoda *itanja i rada na tekst) 3etoda ra'govora 3etoda )smenog i'laganja 3e2)sobni odnos nastavni! metoda

X. IZVOENJE TOKA NASTAVNOG PROCESA

1. Pripremanje ili )vo2enje )*enika ) nastavni rad 2. .brada novi! nastavni! sadr"aja . Vje"banje 1

4. Ponavljanje 0. Provjeravanje i ocjenjivanje

XI. DIDAKTIKI SISTEMI NASTAVE

1. 2. . 4. 0. 7e)risti*ka nastava Programirana nastava 8g'emplarna nastava Problemska nastava 3entorska nastava

XII. SOCIOLOKI OBLICI NASTAVNOG RADA

1. /irektno po)*avanje 9rontalnim radom 2. Samostalan rad )*enika

XIII. ORGANIZACIJA NASTAVE

#$ 1. 2. . 4. -$ 1. 2. . 4. 1. 2. . 4. 0. 5. 6. 8. 9. Vanjska organi'acija nastave 3jesto i'vo2enja nastave ,a'red : odjeljenje : obra'ovna gr)pa ,a'redni i predmetni nastavnici+ timski rad ,aspored sati ;n)tra4nja organi'acija nastave .rgani'acija nastavnog sata .rgani'acija 4kolskog radnog dana .rgani'acija rada ) kombiniranim odjeljenjima /oma<i radovi )*enika &'vo2enje didakti*ki! principa Princip 'ornosti i apstraktnosti Princip aktivnosti i ra'voja Princip sistemati*nosti i post)pnosti Princip di9erencijacije i integracije Princip primjerenosti i napora Princip individ)ali'acije i socijali'acije Princip racionali'acije i ekonomi*nosti Princip !istori*nosti i s)vremenosti

XIV. DIDAKTIKI PRINCIPI

XV. PRIPREMANJE NASTAVNIKA ZA NASTAVU

1. Pripremanje 'a nov) 4kolsk) godin) 2. Pripremanje ) tok) 4kolske godine . 1e!nika pripremanja

XVI. METODOLOGIJA DIDAKTIKE

1. 7istorijski prist)p problem) 2. 8mpirijski prist)p problem) . 1eorijski prist)p problem)

I. PREDMET I ZADACI DIDAKTIKE

,ije* didaktika gr*kog je porijekla i i'vorno 'na*i po)*avanje =didasko : po)*avam+ didaskein ( po)*avati$. 1aj na'iv ) pedago4k) literat)r) )vode ,atke i >omenski ) 16. st. ,atke 151 . godine predla"e da se kao bitna odrednica )spje4ne nastave )gradi vje4tina po)*avanja. 1o je bio glavni ra'log 'a pre)'imanje gr*kog i'ra'a : didaskein =po)*avati$. 1aj i'ra' kasnije pre)'ima >omenski ) Velikoj didaktici 15 2. >omenski je pod pojmom didaktike ) smisl) vje4tine po)*avanja ?svakoga ) svem)@ ob)!vatio obra'ovanje i odgoj+ 4to pripada pojm) pedagogije )op<e+ jer s) obra'ovanje i odgoj dvije osnovne pedago4ke kategorije. 1ime je >omenski predmet didaktike postavio vrlo 4iroko. Dida !i a "# $%a&a '#da$($i"# ("a '%()*a+a (',# -a (&i!(.!i (/%a-(+a&"a . .tkriti 'akonitosti obra'ovanja 'na*i )tvrditi one stalne )'ro*no(posljedi*ne ve'e i odnose ) proces) stjecanja obra'ovanja. 1ime se nastavi ne od)'ima nje'ina odgojna strana+ naprotiv nastava ostaje jedinstveni odgojno(obra'ovni proces+ )' napomen) da nje'ine odgojne probleme pro)*ava teorija odgoja. 1)ma*enja neki! didakti*ara da je didaktika teorija nastave ne mo"e se pri!vatiti jer je nastava odgojno(obra'ovni proces+ a ne samo jedno od toga+ pa bismo takvim odre2enjem predmeta didaktike bili na po'icijama >omenskog koji je didaktici podredio cjelok)pn) pedago4k) djelatnost ) 4koli.

II. POJAM OBRAZOVANJA

.bra'ovanje ob)!va<a ) sebi 'nanje i sposobnosti. .bra'ovanost je kvaliteta li*nosti koja je odre2ena njegovim 'nanjem i sposobnostima.

0. Z&a&"#
Sistem ili logi*ki pregled *i&"#&i1a i $#&#%a2i-a1i"a o objektivnoj stvarnosti koje je pojedinac )svojio i trajno 'adr"ao ) svojoj svijesti. i&"#&i1# s) konkretnosti+ odnosno pojedinosti o objektivnoj stvarnosti koje pojedinac spo'naje perceptivnim p)tem. G#&#%a2i-a1i"# s) pojmovi+ pravila+ principi+ metode+ de9inicije+ doka'i+ kategorijeA. S!)'&"#+i -&a&"a3 1. Znanje prisje<anja 2. Znanje prepo'navanja . Znanje reprod)kcije 4. .perativno 'nanje 0. >reativno ili stvarala*ko 'nanje

4. S'(.(/&(.!i
Sposobnost je kvaliteta li*nosti koja je tako 9ormirana da )spje4no obavlja nek) djelatnost. 0. .#&-(%&# i2i '#%1#'!i+&# .'(.(/&(.!i : 'asnovane na sen'ornoj aktivnosti+ sposobnosti osjetilnog do"ivljavanja 4. 5a&)a2&# i2i '%a !i*&# .'(.(/&(.!i : temelje se na prakti*noj aktivnosti 6. .'(.(/&(.!i i-%a7a+a&"a : odnose se na govor+ *itanje+ pisanje+ crtanje+ slikanje+ matemati*ko i'ra"avanje+ pjevanje+ sviranje i i'ra"avanje pokretima tijela. 8. i&!#2# !)a2&# .'(.(/&(.!i : 9ormiraj) se na ba'i lj)dskog intelekt)alnog rada

III. OBRAZOVANJE I NASTAVA 0. 9a !(%i &a.!a+# U*#&i

Na.!a+&i 4. Zada1i &a.!a+#

Na.!a+&i .ad%7a"i

0. 5a!#%i"a2&i : stjecanje 'nanja : prenagla4avanje : didakti*ki materijali'am 4. :)& 1i(&a2&i : ra'vijanje sposobnosti : prenagla4avanje : didakti*ki 9)nkcionali'am 6. (d$("&i : )svajanje odgojni! vrijednosti

6. V%.!# &a.!a+# i &"i;(+a /i!&a (/i2"#7"a

,edovna+ dop)nska+ prod)"na+ dodatna+ i'borna+ 9ak)ltativna+ te*ajevi odnosno seminari+ dopisna nastava ili nastava na daljin).

IV. SADRAJ OBRAZOVANJA

Sadr"aj obra'ovanja ) nastavi propis)je se nastavnim planom i programom.

C< Na.!a+&i '2a&

%astavni plan je 4kolski dok)ment kojim se propis)jeB odgojno(obra'ovna podr)*ja odnosno predmeti koji <e se po)*avati ) odre2enoj 4koli+ redoslijed po)*avanja predmeta po ra'redima i broj sati tjedno 'a pojedini predmet.

0. I-/(% (d$("&(=(/%a-(+&i; '(d%)*"a> (d&(.&( &a.!a+&i; '%#d5#!a

%astavni se predmeti biraj) na temelj) 'nanstvenog sistema+ 'bog njegove dinami*nosti postoje pote4ko<e ) i'bor) nastavni! predmeta. Znanost se ) nastavni predmet didakti*ki trans9ormira s ob'irom na psi!o9i'i*ke karakteristike )*enika pojedine dobi. ; . odgovaraj) predmeti ) kojima je proveden ni"i st)panj di9erencijacije =npr. priroda+ dr)4tvo$+ dok <e na najvi4em st)pnj) 4kolovanja odgovarati i najvi4i st)panj di9erencijacije =npr. analiti*ka kemija$.

4. Ra.'(%#d '%#d5#!a ) &a.!a+&(5 '2a&)

0. .) 1#.i+&i %a.'(%#d &a.!a+&i; '%#d5#!a : 'na*i da se 'a vrijeme 4kolovanja ) odre2enoj 4koli nastavni predmeti pro)*avaj) jedan 'a dr)gim+ tj. s)kcesivnim slijedom. %ajprije se potp)no pro)*i jedan predmet+ nakon toga se prela'i na dr)gi. 1akav na*in dominirao je do 18. st. tipi*an primjer ) srednjovjekovnim 4kolama ) )*enj) t'v. sedam slobodni! vje4tina. 4. .i5)2!a&i %a.'(%#d &a.!a+&i; '%#d5#!a : 'na*i da se istodobno pro)*ava vi4e predmeta 6. .'i%a2&i %a.'(%#d &a.!a+&i; '%#d5#!a ) nastavnom plan) ( kombinirani raspored =s)kcesivno(sim)ltani$.

6. B%(" !"#d&i; .a!i

.dre2)je se prema njegovoj obra'ovnoj i odgojnoj va"nosti 'a 4kolovanja+ slo"enosti i te"ini predmeta+ kao i prema dop)4tenom )k)pnom vremenskom optere<enj) )*enika ) pojedinom ra'red).

D< Na.!a+&i '%($%a5

%astavni program je 4kolski dok)ment kojim se propis)je opseg+ d)bina i redoslijed nastavni! sadr"aja pojedinog nastavnog predmeta. .n je konkreti'acija nastavnog plana. .pseg+ d)bina i redoslijed s) didakti*ke dimen'ije nastavnog programa.

0. O'.#$ i2i # .!#&-i!#! &a.!a+&($ '%($%a5a

.psegom je ob)!va<ena 4irina 'nanja i sposobnosti koje )*enici moraj) ste<i ) nastavi pojedinog predmeta. .pseg se odnosi na kvantitet) *injenica+ generali'acija i aktivnosti koje )*enici moraj) ste<i i ra'viti.

4. D)/i&a i2i i&!#&-i!#! &a.!a+&($ '%($%a5a

.dre2)je se d)bina obra'ovanja+ 4to 'na*i d)bina 'nanja i st)panj odnosno kvaliteta sposobnosti.

8. R#d(.2i"#d i2i .!%) !)%a &a.!a+&($ '%($%a5a

>ojim <e se redom obra2ivati nastavni sadr"aji pojedinog predmeta. 0. 2i&i". i i2i .) 1#.i+&i %#d(.2i"#d : tematika jednog predmeta ) tok) 4kolske godine ) jednom ra'red) ili ) nekoliko ra'reda ) kojima se po nastavnom plan) taj predmet ob)*ava s)kcesivno ni"e jedna 'a dr)gom. >arakteristi*no je 'a takav raspored da se tematika ne ponavlja+ na ono 4to se jednom obradilo vi4e se ) tok) 4kolovanja ) toj 4koli ne vra<a. 4. (&1#&!%i*&i &a*i& %a.'(%#?i+a&"a : 'na*i da se nastavni sadr"aji i' ra'reda ) ra'red raspore2)j) ) oblik) koncentri*ni! kr)gova. >oncentri*ni kr)govi imaj) 'ajedni*ko sredi4te a ra'li*ite radij)se. >oncentri*ni kr)g ) starijem ra'red) 'na*i pro4irivanje i prod)bljivanje nastavni! sadr"aja. 6. programima (5/i&i%a&i &a*i& %a.'(%#?i+a&"a : jest kombinacija s)kcesivnog i koncentri*nog raspore2ivanja. 1akva kombinacija provedena je ) na4im nastavnim

@. Na-i+i '("#di&i; di"#2(+a &a.!a+&($ '%($%a5a

0. '%#d5#!&( '(d%)*"# : relativno 'asebni dijelovi nastavnog programa istog predmeta+ a i'vedeni na temelj) str)kt)re doti*ne 'nanosti =npr. biologija : botanika+ 'oologijaA. 4. &a.!a+&a 1"#2i&a : kompleksniji dijelovi nastavnog programa ) kojima dominira odre2ena sredi4nja tematika 6. &a.!a+&a !#5a : sli*ne cjelinama+ )"eg opsega 8. &a.!a+&a "#di&i1a : opseg nastavnog sadr"aja odmjeren 'a jedan nastavni sat ili blok sati.

A. P%(5"#&# &a.!a+&($ '2a&a i '%($%a5a V. STRUKTURA NASTAVNOG PROCESA 0. (.&(+&# #!a'# &a.!a+&($ %ada ili osnovne komponente nastavnog procesa :
njima se odre2)je osnovna str)kt)ra ili tok nastave. 0. '%i'%#5a&"# )*#&i a -a &a.!a+) 4. (/%ada &(+i; &a.!a+&i; .ad%7a"a 6. +"#7/a&"# 8. '(&a+2"a&"# @. '%(+"#%a+a&"#

4. Dida !i* i .i.!#5i : oni se i'gra2)j) na osnovi komponenata nastavnog procesa

i na*ina nji!ova i'vo2enja3 0. H#)%i.!i* a &a.!a+a 4. P%($%a5i%a&a &a.!a+a 6. E$-#5'2a%&a &a.!a+a 8. P%(/2#5. a &a.!a+a @. M#&!(%. a &a.!a+a

6. Na.!a+&i '%(1#. ) 1"#2i&i 'a !a ( i '("#di&a &"#$(+a #!a'a> i5aB

0. 5a!%i"a2&(=!#;&i* ) .!%a&) &a.!a+# 4. .'(-&a"&) .!%a&) &a.!a+# 6. 5#!(di* ) .!%a&) &a.!a+# 8. '.i;(2(B ) .!%a&) &a.!a+#

VI. MATERIJALNO_TEHNIKA OSNOVA NASTAVE 0. I-+(%&a .!+a%&(.! 4. Na.!a+&a .%#d.!+a C i-+(%i -&a&"a
/idakti*ki oblikovana i'vorna stvarnost+ i'vori 'nanja. 3o"emo i! podijeliti naB 0. a)di!i+&a &a.!a+&a .%#d.!+a 4. +i-)a2&a &a.!a+&a .%#d.!+a 6. a)di(+i-)a2&a &a.!a+&a .%#d.!+a 8. !# .!)a2&a &a.!a+&a .%#d.!+a

6. T#;&i* a '(5a$a2a C '%#&(.i(1i -&a&"a> (%)?# -a %ad 8. T#;&i* i )%#?a"i = @. Na.!a+&a !#;&(2($i"a VII. SPOZNAJNA STRANA NASTAVE
>ad govorimo o spo'najnoj strani nastave imamo na )m) primjen) spo'najni! 9)nkcija : promatranja+ mi4ljenja i prakse ) proces) spo'navanja.

0. P%(5a!%a&"# C .'(-&a"a *i&"#&i1a

Promatranje je plansko+ organi'irano i r)kovo2eno percipiranje. Promatranje je vi4i st)panj percipiranja+ i to )pravo 'bog toga jer je organi'irano+ vo2eno. Promatranjem )*enici

prik)pljaj) *injeni*ni materijal potreban 'a daljnji rad na ra'vijanj) generali'acija. Zato promatranje jest jedan na*in spo'navanja+ ali nije potp)no spo'navanje

4. MiB2"#&"# C .'(-&a"a $#&#%a2i-a1i"a

3i4ljenje je psi!i*ki proces )spostavljanja ve'a i odnosa me2) sadr"ajima objektivne stvarnosti. 3i4ljenjem se spo'naje ono 4to prela'i granice osjetne datosti. 3i4ljenje se i'vodi na temelj) osjetne spo'naje. Zato je mi4ljenje posredan na*in spo'navanja i to posredstvom osjetni! podataka+ odnosno *injenica.

6. P%a .a
Praksa je aktivan odnos *ovjeka prema prirodi i dr)4tv). Praksa je pove'ana s ostalim spo'najnim 9)nkcijama : promatranjem i mi4ljenjem. Covjek rade<i misli i misle<i radi. Spo'najni trok)t i'ra"en ) jedinstv) spo'najni! 9)nkcijaB MILJENJE

D
PROMATRANJE PRAKSA

X : objekt spo'navanja koji je )*enicima nepo'nanica. P%(5a!%a&"#5 ( se 'a!va<a njegova vanjska pojavnost MiB2"#&"#5 : se 'a!va<aj) odnosi me2) pojedinostima radi )po'navanja biti objekta P%a .(5 : ili aktivnim odnosom prema objekt) trans9ormira se objekt radi )po'navanja njegove str)kt)re i mijenjanja. Promatranjem se spo'naje njegova vanjska pojavnost+ mi4ljenjem bit samog predmeta+ praksom njegova konkretna )n)tarnja str)kt)ra radi mijenjanja.

VIII. PSIHOLOKA STRANA NASTAVE 0. I&!#2# !)a2&i d(7i+2"a"i )*#&i a i &a.!a+&i a

.dnose se na anga"man nji!ovi! intelekt)alni! 9)nkcija : percipiranja+ ma4t)+ pam<enje+ mi4ljenjeA+ 4to je sve pove'ano sa stjecanjem 'nanja i ra'vijanjem sposobnosti. Spo'najna strana nastave odnosi se ) psi!olo4kom smisl) )pravo na intelekt)alne do"ivljaje.

4. E5(1i(&a2&i d(7i+2"a"i )*#&i a i &a.!a+&i a

%jima se reg)lira odnos )*enika prema nastavi i nji!ov st)panj aktivnosti. . emocionalnim do"ivljajima ovisi !o<e li )*enici 'a vrijeme nastave biti pa"ljivi+ koncentrirani+ 'ainteresirani+ rado'nali+ aktivni+ od)4evljeni ili <e pak biti pasivni+ nedisciplinirani+ ne'adovoljni../akle+ posrijedi je stvaranje odre2ene psi!olo4ke atmos9ere 'a rad+ povoljne radne sit)acije kao pred)vjeta 'a e9ikasn) nastav). .dnos )*enika prema nastavi mo"e bitiB indi9erentan+ negativan i po'itivan. Smisao je psi!olo4ke strane nastave da se stvori po'itivan odnos )*enika prema nastavnom rad). Za ostvarivanje psi!olo4ke strane nastave potrebno je po'navanje pedago4ke psi!ologije+ odatle ve'a didaktike s psi!ologijom.

IX. NASTAVNE METODE

%astavne metode s) na*ini rada ) nastavi. Svaka metoda ima dvostrano 'na*enje+ odnosi se na )*enike i nastavnike.

0. M#!(da d#5(&.!%a1i"#
/emonstracija je ) didakti*kom pogled) prika'ivanje ) nastavi svega onoga 4to je mog)<e perceptivno do"ivjeti. /emonstrirati se mo"eB 0. d#5(&.!%i%a&"# .!a!i* i; '%#d5#!a : i'vorna materija+ materijalni proi'vodi lj)dskog rada+ modeli =didakti*ki prera2en i'vorni predmet ) tri dimen'ije$+ slike+ s!ematski crte"A 4. d#5(&.!%i%a&"# di&a5i* i; '%i%(d&i; '("a+a : kad se pro)*avaj) prirodni procesi koji ) sebi ob)!va<aj) dinami*k) str)kt)r). 8ksperiment 6. d#5(&.!%i%a&"# a !i+&(.!i : demonstriranje 4to se radi i kako se radi+ tj. )po'navanje dinami*ke str)kt)re rada. /emonstriranje prakti*ne aktivnosti+ aktivnosti i'ra"avanja i intelekt)alni! aktivnosti.

4. M#!(da '%a !i*&i; %ad(+a

Za ov) se metod) spominje jo4 i na'iv metoda laboratorijski! radova. %a*in rada nastavnika i )*enika na konkretnoj materiji. ;vjeti 'a prakti*an radB potrebna je materija+ energija+ organ rada i or)2e 'a rad. S!%) !)%a '%a !i*&($ %ada : prakti*an rad se sastoji od odre2enog broja prakti*ni! operacija. Potrebno je )po'nati str)kt)r) radnje+ 4to 'na*i )po'nati radnj) ) cjelini sa svim pojedinim operacijama i red ob)!va<eni! operacija. 9

6. M#!(da 1%!a&"a
%a*in rada nastavnika i )*enika pri *em) se pojedini dijelovi nastavni! sadr"aja i'ra"avaj) crte"om. Sadr"aj crtanja ) nastaviB 0. 1%!a&"# $%a:i* i; -&a (+a =voltmetar+ topogra9ski i kartogra9ski 'nakovi$ : jedno'na*ni s). 4. 1%!a&"# $%a:i* i; .i5/(2a : apstraktni+ mnogo'na*ni =grb+ ma*..$ 6. $#(5#!%i". i 1%!#7 8. $%a:i* ( '%i a-i+a&"# +a&i!a!i+&i; (d&(.a @. .;#5a!. ( 1%!a&"# '%#d5#!a A. .;#5a!. ( '%i a-i+a&"# '%(1#.a D. 1%!a&"# &a !#5#2") '%(5a!%a&"a i '%#d(d7/# '%i%(d&i; '%#d5#!a E. (& %#!i-a1i"a a'.!%a 1i"# F. i2).!%i%a&"# :a/)2#

8. M#!(da 'i.a&"a
%astavnik pi4e na 4kolskoj plo*i : mo"e biti sa"eto i op4irno. Pi4e i ) 9a'i pripremanja 'a nastav). .v) metod) koriste )*enici gotovo na svakom nastavnom sat). S ob'irom na st)panj samostalnosti mo"emo ra'likovatiB 0. +#-a&# i2i %#'%(d) !i+&# 'i.5#&# %ad(+# : prepisivanje 4. '(2)+#-a&i i2i '(2).2(/(d&i 'i.5#&i %ad(+i : kad je )*enik) )naprijed dan odre2eni sadr"aj ) nekom i'vor) 'nanja+ ali im je dana sloboda ) pismenom i'ra"avanj) o tim sadr"ajimaB diktati+ dop)njavanje i pro4irivanje teksta+ pismeni odgovori na pitanja+ bilje4ke 'a vrijeme predavanja+ konceptiranje =doslovno+ doslovno konceptiranje s komentarom+ konceptiranje para9ra'iranjem ili slobodno konceptiranje+ sa"eto+ marginalije$. 6. .a5(.!a2&i 'i.5#&i %ad(+i : )*enici slobodno odabir) sadr"aj i o tom se sadr"aj) tako2er slobodno pismeno i'ra"avaj). Skice+ molbe+ i'vje4taji+ reporta"e+ re9erati+ knji"evni radovi+ 'nanstveni radoviA.

@. M#!(da *i!a&"a i %ada &a !# .!)

Citanje E mi4ljenje E i'ra"avanje E promatranje E prakti*an rad =CE3#E#&ES#EP#$. Pred)vjet primjene ove metode je svladavanje vje4tine *itanja. Ud7/#&i "#3 1. osnovna 4kolska knjiga 'a pojedini predmet 'a ra'lik) od dop)nske i pomo<ne literat)re

1F

2. pisan je na temelj) propisanog nastavnog plana i programa . posebno je didakti*ki oblikovan 4to ostale knjige nis) 4. )*enici ga svakodnevno )potrebljavaj)

A. M#!(da %a-$(+(%a
%a*in rada ) nastavi ) oblik) dijaloga i'me2) )*enika i nastavnika+ pa i i'me2) )*enika. Zove se jo4 dijalo4ka metoda. Str)kt)ra ra'govoraB pitanje : odgovor. .blici metode ra'govoraB 0. Ka!#;#!i* i (/2i %a-$(+(%a : nastao ) srednjovjekovnim 4kolama kao na*in )*enja crkveni! dogmi i' kateki'ma. Primjenj)je se kod reprod)ktivnog ponavljanja i provjeravanja eg'aktni! podataka kao 4to s) broj*ani podaci =godine ) povijesti$ kod reprod)kcije generali'acija =de9inicija+ pravila+ 'akonaA$. 4. S( %a!(+a 5#!(da %a-$(+(%a : ra'vio poseban oblik ra'govora sa svojim )*enicima t'v. primaljsk) metod) ili maje)tik). Sokrat je t)ma*io da <e )' pomo< primaljske metode ra'govora 4to 'na*i odre2enim sistemom pitanja i odgovora pomo<i s)govornik) da istina i' d)bine i'roni na povr4in) njegove svijesti. Pitanja s) alternativna. 6. H#)%i.!i* i (/2i %a-$(+(%a : =gr*. 7e)riskoGnala'im$. %astavnik primjenom !e)risti*ki! pitanja )klj)*)je )*enike ) proces otkrivanja novi! spo'naja. Primjenj)j) se !e)risti*ka =ra'vojna+ dijalekti*ka ili lan*ana$ pitanja. 7e)risti*ki oblik ra'govora tipi*an je na*in 'a ind)ktivni p)t ) nastavi. 8. S2(/(da& (/2i %a-$(+(%a : sli*an je ra'govor) ) obi*nom "ivot). Ve'an je 'a odre2en) tem)+ ali tok ra'govora nije )naprijed odre2en. @. Di. ).i"a ( =polemika+ debata+ rasprava$. %ajvi4i je i najeksten'ivniji oblik ra'govora ) kojem se s)prostavljaj) mi4ljenja+ pobijaj) arg)menti s)govornika i i'nose novi arg)mentiA;vjet 'a primjen) je i'vrsno po'navanje teme.

D. M#!(da ).5#&($ i-2a$a&"a

%a*in rada ) nastavi kada nastavnik ili )*enik verbalno i'la") neke dijelove nastavnog sadr"aja. Zove se jo4 i monolo4ka metoda. 1o je jedna od najstariji! metoda. .blici metode )smenog i'laganjaB 0. '%i'(+i"#da&"# : epsko+ lirsko+ dramsko 4. ('i.i+a&"# : )mjetni*ko i 'nanstveno 6. (/%a-2(7#&"# : detaljnije )po'navanje odre2ene konstatacije ( 'a4to 8. (/"aB&"#&"# : koristimo 'a i'laganje apstrakcija @. %a.)?i+a&"# : je glasno ra'mi4ljanje

11

X. IZVOGENJE TOKA NASTAVNOG PROCESA 0. P%i'%#5a&"# i2i )+(?#&"# )*#&i a ) &a.!a+&i %ad
.p<i je 'adatak pripremeB obaviti sve potrebne predradnje materijalno(te!ni*kog+ spo'najnog+ psi!olo4kog+ organi'acijskog i metodi*kog karaktera koje <e pridonijeti )spje4nom i'vo2enj) predvi2enog glavnog dijela nastavnog rada. Sadr"aj i na*in pripreme ovisi oB 1. etapi koja slijedi nakon pripremanja 2. vremen) koje stoji na raspolaganj) 'a cijeli nastavni rad -itno je da pripremanje b)de vremenski 4to kra<e+ ali 'ato 4to e9ikasnije i e9ektnije.

4. O/%ada &(+i; &a.!a+&i; .ad%7a"a

Hedna je od temeljni! str)kt)rni! komponenti nastavnog procesa od koje ) velikoj mjeri 'avisi )spje! ) nastavi. /idakti*ari s) joj davali najvi4e vremena.

0. '%(1#. ).+a"a&"a -&a&"a

.snovni je 'adatak ove etape )svajanje novoga 'nanja. Pri obradi novi! nastavni! sadr"aja prednost treba dati primarnim i'vorima 'nanja. .dnos *injenica i generali'acija ) proces) spo'navanja+ tj. stjecanja 'nanja jeB 1. dijalekti*ki odnos jedinstva *injenica i generali'acija. 2. odnos s)protnosti *injenica i generali'acija . )svajanje *injenica i generali'acija je stalan proces Pogre4ke ) proces) stjecanja novi! 'nanjaB 1. kada se )*enicima pre'entiraj) samo *injenice+ a ne prela'i se na generali'acije. 2. kad se )*enicima pre'entira premalo *injenica . kad se )*enicima pre'entiraj) *injenice samo na sek)ndarnim i'vorima 'nanja. 4. kad se )*enicima i'nose samo generali'acije be' prikladni! *injenica

4. di5#&-i(&i%a&"# -&a&"a
.drediti eksten'itet+ inten'itet i redoslijed 'nanja koje )*enici na ovoj etapi trebaj) )svojitiB 0. # .!#&-i!#! i2i Bi%i&a -&a&"a : preci'irati kvantitet) *injenica i generali'acija. Va"no je da 'a svak) generali'acij) nastavnik odabere toliko *injenica da omog)<i svakom )*enik) normalno napredovanje do generali'acije. 4. i&!#&-i!#! i2i d)/i&a -&a&"a : taj aspekt 'nanja posti"e se st)pnjem anali'e+ odnosno d)binom ra4*lanjivanja nastavni! sadr"aja. .snovna pretpostavka 'a ostvarivanje 12

potrebnog inten'iteta ) obradi novi! nastavni! sadr"aja je po'navanje na)*nog inten'iteta+ a to 'na*i str)*na kvali9ikacija nastavnika. &'me2) eksten'iteta i inten'iteta 'nanja postoji proporcionalan odnos. 6. %#d(.2i"#d> .i.!#5 i2i .!%) !)%a -&a&"a : potrebno je da )*enici )svoje sistem ili str)kt)ra 'nanja 4to se posti"e logi*kim sre2ivanjem *injenica i generali'acija.

6. $%ad)i%a&"# #!a'# (/%ad# &(+i; &a.!a+&i; .ad%7a"a

Irad)iranje je postepeno pro4irivanje 'nanja i'laganjem i )svajanjem novi! *injenica i generali'acija i istodobno njegovo post)pno prod)bljivanje )' isto tako post)pno stvaranje logi*kog pregleda+ odnosno str)kt)re. 3o"e se govoriti o prebr'om+ presporom i primjerenom grad)iranj). Pogre4no grad)iranjeB prespor i prebr' )spon. %a ovoj etapi ostvar)je se )glavnom materijalni 'adatak nastave.

6. V"#7/a&"#
.vom etapom ostvar)je se 9)nkcionalni 'adatak nastave : ra'vijanje radni! sposobnosti. /a bi *ovjek stekao radn) sposobnost 'a odre2eni rad mora pret!odno )vje"bavati taj rad. /anas se nastoji preci'nije i'ra'iti str)kt)ra radnje algoritmom. #lgoritam je sve)k)pnost apsol)tno potrebni! operacija+ odnosno aktivnosti+ koje treba i'vr4iti to*no odre2enim redom da bi se rije4io 'adatak+ odnosno i'vela radnja. .p<i didakti*ki tok vje"banjaB 0. '%#d%ad&"# -a +"#7/a&"# i2i i&.!%) !a7a : priprema radnog mjesta i potrebnog pribora+ te va"nost po)*avanja ) i'vo2enj) radnje+ t'v. instr)kta"a. .na se sastoji ) tome da najprije nastavnik )*enicima demonstrira radnj) vi4e p)ta+ da bi )*enici )po'nali model radnje. Pri instr)kta"i )*enici )po'naj) radnj) ) svim nje'inim dijelovima i ) cjelini. 4. '%(1#. +"#7/a&"a : kad s) )po'nali radnj) )*enici prela'e na samostalno vje"banje. Fa'e vje"banjaB 1. po*etna 9a'a : slab )spon kriv)lje : '(*#!&( i2i )+(d&( +"#7/a&"# ( najte"e 2. sredi4nja 9a'a : velik )spon kriv)lje : (.&(+&( i2i !#5#2"&( +"#7/a&"# : kontin)irano ponavljanje. ,e')ltat temeljnog vje"banja je stjecanje vje4tine ) i'vo2enj) prakti*ne radnje. Vje4tina je ste*ena sposobnost pravilnog i br'og i'vo2enja radnje. . 'avr4na 9a'a : post)pno smanjenje )spona sve do 'astoja ili t'v. platoa : 'avr4no ili dop)nsko vje"banje : 9ormiranje navika. %avike s) a)tomati'irano i'vo2enje radnji+ vi4i st)panj vje4tine. 4. korektivno vje"banje : organi'ira se samo 'a one )*enike 'a koje se naknadno )stanovi da s) 'a vrijeme vje"banja 9ormirali pogre4n) vje4tin) i navik).

%eki didakti*ari smatraj) da bi se na ov) etap) trebalo )tro4iti 0FJ )k)pnog vremena ) nastavi.

8. P(&a+2"a&"#
Zadatak je nastave da ste*ena 'nanja postan) trajno vlasni4tvo )*enika+ odnosno da se sprije*i proces 'aboravljanja. ,a'lika i'me2) vje"banja i ponavljanja. >od vje"banja pa"nja je )smjerena na te!nik) i'vo2enja radnje+ kod ponavljanja na memoriranje *injenica i generali'acija. V%.!# '(&a+2"a&"aB 0. %#'%(d) !i+&( '(&a+2"a&"# 4. '%(d) !i+&( '(&a+2"a&"# : ponavljanje )' primjen) misaoni! aktivnosti kao 4to s)B )spore2ivanje+ sinteti'iranje+ sistemati'iranje+ mijenjanje ili preina*avanje+ rje4avanje !ipote'e+ konkreti'iranje

@. P%(+"#%a+a&"# i (1"#&"i+a&"#
;tvr2)je se kako s) ostvareni 'adaci nastave materijalni+ 9)nkcionalni i odgojni. 0. .a5('%(+"#%a+a&"# i .a5((1"#&"i+a&"# &a.!a+&i a : da kontrolira e9ikasnog svog na*ina rada 4. .a5('%(+"#%a+a&"# i .a5((1"#&"i+a&"# )*#&i a ( da kontrolira e9ikasnog svog na*ina rada 6. &a.!a+&i (+( '%(+"#%a+a&"# i (1"#&"i+a&"# )*#&i a : najdominantniji oblik provjeravanja i ocjenjivanja. P(.!("i +iB# &a*i&a '%(+"#%a+a&"a )*#&i a3 0. ).5#&( '%(+"#%a+a&"# 2. 'i.5#&( '%(+"#%a+a&"# : pismeni kontrolni 'adaci+ ni'ovi 'adataka objektivnog tipa+ testovi 'nanja i testovi sposobnosti 6. '%a !i*&( '%(+"#%a+a&"# O1"#&"i+a&"# C "# '(.!)'a ("i5 .# &a )$(+(%#&i &a*i& i-%a7a+a ).'"#; )*#&i a.

XI. DIDAKTIKI SISTEMI NASTAVE

; povijesti s) se ra'vijali ra'ni didakti*ki sistemi kojima se odre2ivala str)kt)ra rada ) nastavi. /anas se spominje jo4 i i'ra' strategija nastave. ,ije* je 'apravo o ra'li*itom variranj) odnosa i'me2) tri bitna 9aktora nastave t'v. didakti*kog trok)ta : nastavnik+ )*enik i nastavni sadr"aji.

14

0. H#)%i.!i* a &a.!a+a
Prista4e !e)risti*ke nastave nagla4avaj) da obra'ovn) va"nost imaj) samo oni nastavni sadr"aji koje )*enici potp)no ra')mij)+ naprotiv + ono 4to ne ra')mij)potp)ni je obra'ovni proma4aj. >ao bitna odrednica !e)risti*ke nastave isti*e se da nastavnici svojim na*inom po)*avanja misaono vode )*enike do s!va<anja obra2ivani! sadr"aja. Zato se spominj) jo4 i ovi na'iviB ra'vojna nastava+ geneti*ka nastava i ind)ktivna nastava. Ka%a !#%i.!i # ;#)%i.!i* # &a.!a+#3 1. dominantno mjesto ) i'vo2enj) !e)risti*ke nastave ima '()*a+a&"# &a.!a+&i a. ;*enike ) tok) nastavnog procesa od po*etka do kraja+ sig)rnim p)tem vodi nastavnik. 2. s!vatiti sadr"aj 'na*i da )*enici stekn) !(*a& i "a.a& 5i.a(&i )+id ) .!%) !)%) .ad%7a"a+ tj. da im b)d) jasne 9)nkcionalne ve'e i odnosi npr. i'me2) )'roka i posljedica+ dijela i cjelineA . 'nanje 'asnovano na s!va<anj) dobiva kvalitet) ('#%a!i+&(.!i> a'2i a!i+&(.!i> :)& 1i(&a2&(.!i> '%i5"#&2"i+(.!i %edostaciB te4ko je sve )*enike misaono voditi i dovesti do s!va<anja+ neposredno kom)niciranje ograni*eno je na manji broj )*enika+ dominacija po)*avanja nastavnika i vo2enje )*enika ne pridonosi ) velikoj mjeri osamostaljivanj) )*enika. ;sprkos nedostataka ima opravdanje ) s)vremenoj 4koli+ osobito kada je rije* o te4kim i slo"enim nastavnim sadr"ajima koje )*enici mog) s!vatiti jedino )' pomo< sig)rnog vo2enja nastavnika.

4. P%($%a5i%a&a &a.!a+a
;svajanje 'nanja ) malim koracima. >orak ob)!va<a *lanak i spo'najn) distanc) i'me2) dva )'astopna *lanka. Primjeni pret!odi i'rada programiranog materijala od tima str)*njaka. vrste programaB linearni i ra'granati. Programirani materijal sastoji se od *lanaka : osnovni! dijelova programiranog materijala. -itni dijelovi *lankaB 1. saop<avanje in9ormacija 2. )svajanje in9ormacija . 9orm)liranje i rje4avanje 'adataka 4. povratna in9ormacija

10

P%#d&(.!i3 )*enici se p)tem mali! koraka sig)rno vode do cilja+ )spje! je osig)ran ) velikom postotk)+ povratnom in9ormacijom )*enici s) motivirani 'a rad+ rad )*enika je individ)ali'iran. N#d(.!a1i3 radi se o nastavnom sistem) sa strogim vo2enjem )*enika koji onemog)<ava stvarala*ki rad )*enika. %edostaj) interpersonalni odnosi i'me2) nastavnika i )*enika i )*enika me2)sobno.

6. E$-#5'2a%&a &a.!a+a
/idakti*ki sistem koji )klj)*)je po)*avanje nastavnika i samostalan rad )*enika+ stvarala*ki rad )*enika i nastavnika. Ka%a !#%i.!i # #$-#5'2a%&# &a.!a+#3

0. '%+i (%a ) koncipiranj) eg'emplarne nastave je di:#%#&1i"a1i"a &a.!a+&i;

.ad%7a"a ( da nastavnik na osnovi pro)*avanja nastavnog programa i'dvoji sadr"aje koji s) me2)sobno +#(5a .2i*&i. Zatim se i' mno4tva sli*ni! sadr"aja i'dvoji bitno+ repre'entativno+ #$-#5'2a%&(. 1akvom selekcijom di9erencira se nastavni sadr"aj na dvije sk)pineB #$-#5'2a%&# =)"e$ i a&a2($&# =4ire$.

4. (%a nakon di9erencijacije sadr"aja najprije se obra2)je #$-#5'2a%&i .ad%7a".

E$-#5'2a%&i .ad%7a"i (/%a?)") .# &a #$-#5'2a%a& &a*i& . /akle ne bilo kakva obrada+ ve< obrada na )'oran kvalitetan+ eg'emplaran na*in. %aglasak je na kvaliteti rada. ,e')ltat takve eg'emplarne obrade eg'emplarnog sadr"aja treba biti dvojakB da )*enici ) '(!')&(.!i .;+a!# (/%a?#&i &a.!a+&i .ad%7a" i da ).+("# 5(d#2 =sadr"ajni+ metodolo4ki+ metodi*ki+ logi*ki+ misaoni..$o obra2enom eg'emplarnom sadr"aj)

6. (%a ) i'vo2enj) eg'emplarne nastave je da )*enici prela'e na .a5(.!a2&(

(/%a?i+a&"# a&a2($&i; H.2i*&i;< .ad%7a"a.

8. (%a nakon samostalne obrade slijedi 'avr4no '%(d) !i+&( '(&a+2"a&"# svi!
obra2eni! sadr"aja : #$-#5'2a%&i; i a&a2($&i;. /akako na kraj) dola'i jo4 i provjeravanje.

8. P%(/2#5. a &a.!a+a
/idakti*ki sistem )' pomo< kojeg se )*enici ) tok) 4kolovanja osposobljavaj) 'a rje4avanje brojni! "ivotni! problema. Bi!&# a%a !#%i.!i #3 1. problem i'ra"ava nek) .)'%(!&(.! i-5#?) .)/"# !a i (/"# !a na 4tet) s)bjekta =po'natog i nepo'natog$. S)bjekt nastoji prevladati t) s)protnost rje4avanjem problema.

15

2. ako )*#&i1i .a5i %"#Ba+a") )(*#&i '%(/2#5+ )' stanovit) pomo< nastavnika+ tada je to problemska nastava. ; tom s) sistem) ) prvom plan) )*enici kao s)bjekti rje4avanja problema+ dok je pomo< nastavnika ) dr)gom plan). . pri rje4avanj) problema %a-+i"a .# .!+a%a2a* ( i2i %#a!i+&( 5iB2"#&"# . Za i'vo2enje problemske nastave )*enici moraj) ovladati 4irokim spektrom s)ptilni! misaoni! operacija+ i to operacijama )po'navanja =radi dobrog )po'navanja problema ( po'natog$ i operacijama stvaranja =radi rje4avanja nepo'natog$.

@. M#&!(%. a &a.!a+a
Vrlo je sli*na problemskoj nastavi. ,a'lika je ) tome 4to se po)*avanje nastavnika jo4 vi4e smanj)je i svodi )glavnom na povremene kon')ltacije 'a vrijeme rada+ dok se pove<ava samostalan rad )*enika i to od i'bora problema pro)*avanja pa do njegova rje4enja. 1aj sistem 'a!tijeva visok st)panj samodiscipline i sposobnosti i savladan) te!nik) intelekt)alnog rada.

XII. SOCIOLOKI OBLICI NASTAVNOG RADA 0. Di%# !&( '()*a+a&"# :%(&!a2&i5 %ad(5
%astavnik je ) direktnom odnos) s )*enicima i s nastavnim sadr"ajem+ odnosno nastavnik je posrednik i'me2) )*enika i nastavni! sadr"aja+ dok s) )*enici ) direktnom odnos) s nastavnikom i indirektnom odnos) s nastavnim sadr"ajem. ;*enici )svajaj) nastavne sadr"aje posredstvom nastavnikove direktne pomo<i+ odnosno njegova po)*avanja. Zove se jo4 sistem direktnog po)*avanja. %astavnik 9rontalno kom)nicira sa svim )*enicima radi 'ajedni*kog po)*avanja. PrednostiB najekonomi*niji je %edostaciB nedostatak individ)ali'acije

4. Sa5(.!a2a& %ad )*#&i a

; samostalnom rad) )*enici s) stavljeni ) direktan odnos prema nastavnim sadr"ajima. 3o"e bitiB 0. $%)'&i %ad )*#&i a 4. %ad ) 'a%(+i5a )*#&i a 6. i&di+id)a2&i %ad )*#&i a

16

XIII. ORGANIZACIJA NASTAVE C< Va&". a (%$a&i-a1i"a &a.!a+# 0. M"#.!( i-+(?#&"a &a.!a+#
1. 4kolske prostorije : )*ionice : )niver'alne i specijali'irane+ kabineti 2. 4kolski objekti i'van 4kolske 'grade : dvori4te+ poligoni+ vrt+ akvarij+ 'ook)ti<A . rad ) radnim organi'acijama 4. nastavne eksk)r'ije

4. Ra-%#d C (d"#2"#&"# C (/%a-(+&a $%)'a

,a'red je relativno stalna radna 'ajednica )*enika pribli"no podjednake dobi =vremenska i mentalna$ i pred'nanja koja po 'ajedni*kom nastavnom plan) i program) pod neposrednim vodstvom nastavnika sistematski stje*e obra'ovanje i odgoj.

6. Ra-%#d&i i '%#d5#!&i &a.!a+&i1i> !i5. i %ad 8. Ra.'(%#d .a!i

kolski dok)ment kojim se reg)lira "ivot i rad 4kole.

D< U&)!%aB&"a (%$a&i-a1i"a &a.!a+# 0. O%$a&i-a1i"a &a.!a+&($ .a!a

.rgani'acija toka procesa obra'ovanja. Problem )n)tarnje organi'acije nastave tretira se ) didakti*koj teoriji pod na'ivom artik)lacija nastave. #rtik)lacija nastave 'na*i str)kt)riranje nastavnog procesa ) odre2enoj vremenskoj jedinici. %astavni sat najmanja vremenska organi'acijska jedinica nastavnog rada. 3ikroartik)lacija artik)liranje )"e vremenske jedinice : nastavni sat. 3akroartik)lacija : artik)liranje d)"eg vremenskog ra'maka nastavnog rada ) tok) 4kolske godine. .snovna didakti*ka pitanja ) ve'i s nastavnim satom s)B 0. !%a"a&"# &a.!a+&($ .a!a ,a'li*ito kro' povijest. %ajradikalniji predstavnici nove 4kole smatrali da se nastavni sat ne mo"e to*no reg)lirati ka'aljkom na sat) : oni )vode pojam pedago4ki sat kojem) je trajanje vrlo varijabilno. ; mnogim je 'emljama trajanje nastavnog sata odre2eno na 40 min. 4. )&)!a%&"a (%$a&i-a1i"a 8tape nastavnog procesa s) osnovne str)kt)rne komponente ) organi'aciji nastavnog sata. Za svaki nastavni sat treba odreditiB 1. broj komponenti+ 2. redoslijed na sat)+

18

. vremensko trajanje 4. me2)sobno )skla2ivanje i integriranje =s)kcesivno+ sim)ltano+ nai'mjeni*no$ 6. 5"#.!( &a.!a+&($ .a!a ) . 2(') %ad&($ da&a i &a.!a+&($ '%(1#.a )(',#

4. O%$a&i-a1i"a B (2. ($ %ad&($ da&a 6. O%$a&i-a1i"a %ada ) (5/i&i%a&i5 (d"#2"#&"i5a 8. D(5a,i %ad(+i )*#&i a XIV. DIDAKTIKI PRINCIPI 0. I-+(?#&"# dida !i* i; '%i&1i'a
/idakti*ki principi s) odre2ena pravila kojima se r)kovodi nastavnik ) nastavnom rad) da bi )spje4no ostvario njegove 'adatke. &'vode se na temelj) spo'naje objektivne 'akonitosti nastavnog procesa. %astava je proces koji ima sve o'nake dijalekti*kog procesa+ a to 'na*iB kretanje+ kretanje po )'la'noj liniji+ kretanje na temelj) s)protnosti nji!ovi! polova+ te jedinstvo bipolariteta.

4. P%i&1i' -(%&(.!i i a'.!%a !&(.!i

Princip 'ornosti osig)rava )svajanje *injenica+ a princip apstraktnosti )svajanje generali'acija. Zornost 'na*i cjelovito osjetno do"ivljavanje. Zornost i apstraktnost s) ovdje dva pola jedinstvenog dijalekti*kog ni'a na *ijim krajevima stoje *injenice i generali'acije. ;*enje <e s psi!olo4kog stajali4ta biti e9ikasnije ako je )temeljeno na 'ornim sredstvima. =Inoseolo4ka trijada promatranje(mi4ljenje(praksa$.

6. P%i&1i' a !i+&(.!i i %a-+("a

Pod tim se principom podra')mijeva aktivno )klj)*ivanje pola'nika ) obra'ovni proces. 3isli se na pris)tnost ) nastavi svi! podr)*ja lj)dski! aktivnostiB intelekt)alni!+ sen'orni!+ prakti*ni! i i'ra"ajni!.

8. P%i&1i' .i.!#5a!i*&(.!i i '(.!)'&(.!i

Svaki slo"eniji *ovjekov rad odvija se po odre2enom sistem)+ odre2enim redom. 1o vrijedi i 'a obra'ovanje. Cetiri osnovna pravila post)pnostiB 1. od bli"eg prema daljem 2. od jednostavnoga prema slo"enom . od lak4ega prema te"em 4. od konkretnog prema apstraktnom

19

@. P%i&1i' di:#%#&1i"a1i"# i i&!#$%a1i"#

; nastavi se )vijek provodi proces di9erencijacije =ra4*lanjivanje+ anali'a$ ) mnogo *em) : sadr"aj)+ oblicima rada+ aktivnostima+ post)pcima+ etapama rada. Proces di9erencijacije prati proces integracije =sjedinjenje+ sinteti'iranje$. 1imski rad nastavnika je tipi*an primjer jedinstva di9erencijacije i integracije+ tj. 'ajedni*ki rad =integracija$ s )n)tra4njom podjelom posla =di9erencijacija$.

A. P%i&1i' '%i5"#%#&(.!i i &a'(%a

.rgani'acija obra'ovnog procesa koji je primjeren psi!i*kim i 9i'i*kim karakteristikama pola'nika )' )va"avanje i nji!ove "elje i potrebe 'a napredovanjem. .rgani'iranje aktivnosti tako da one pola'nicima ne b)d) ni prete4ke ni prelake. & prete4ki i prelaki 'adaci )manjili bi volj) odrasli! 'a aktivno4<) ) obra'ovnom proces) i naveli i! na od)stajanje.

D. P%i&1i' i&di+id)a2i-a1i"# i .(1i"a2i-a1i"#

;*enje je prije svega individ)alna aktivnost+ ali *ovjek )vijek ima potreb) da o onome 4to radi kom)nicira s dr)gim lj)dima. Zato se i pove')je 'a!tjev 'a individ)ali'acijom sa socijali'acijom.

E. P%i&1i' %a1i(&a2i-a1i"# i # (&(5i*&(.!i

Smisao je ekonomi*nosti da se postigne najve<i )*inak sa 4to manjim )tro4kom vremena+ sredstava i snaga. ,acionali'irati nastav) 'na*i provesti smi4ljene+ odnosno racionalne promjene ) nastavnim post)pcima da bi se postigao kvalitetniji re')ltat i ve<i )*inak.

F. P%i&1i' ;i.!(%i*&(.!i i .)+%#5#&(.!i

; proces) obra'ovanja s)bjekti koji )*e trebaj) )po'nati pro4lost i sada4njost da bi mogli sagledati tokove b)d)<nosti. 1reba odrediti optimalan omjer pro4losti i s)vremenosti ) obra'ovnom proces).

XV. PRIPREMANJE NASTAVNIKA ZA NASTAVU

0. P%i'%#5a&"# -a &(+) B (2. ) $(di&)

Pripremanje 'a nov) 4kolsk) godin) ob)!va<aB 1. pro)*avanje nastavnog programa 2. prik)pljanje potrebne str)*ne literat)re . )po'navanje )d"benika i prir)*nika i nji!ov i'bor

2F

4. nabava i i'rada nastavni! sredstava i pomagala+ i'rada prijedloga 'a nji!ov) nabav) 0. )po'navanje programa 4kolski! radio i tv emisija A. Pripremanje je pove'ano s i'radom godi4njeg plana rada+ t'v. makroplana. .n ob)!va<a teme+ nji!ov redoslijed+ broj sati+ i'vori 'nanja+ korelacija sa srodnim predmetimaA

4. P%i'%#5a&"# ) !( ) B (2. # $(di&#

Pripremanje 'a nastavni sat : mikroplan : operativni plan. 0. .ad%7a"&a i2i .!%)*&a '%i'%#5a : odnosi se na temeljito )po'navanje sadr"aja koji <e se ) nastavi obra2ivati s )*enicima. .dre2)je 1. <e se obra2ivati. 4. '#da$(B a '%i'%#5a : odnosi se na odre2ivanje naje9ikasniji! na*ina ) obradi nastavni! sadr"aja na pojedinim etapama nastavnog rada. .dre2)je >#>. <e se ) nastavi raditi. 6. (%$a&i-a1i". a i 5a!#%i"a2&(=!#;&i* a '%i'%#5a : odnosi se na stvaranje predradnje nastavnika radi stvaranja povoljni! objektivni! )vjeta 'a normalno i'vo2enje nastavnog rada. 8. '.i;(2(B a '%i'%#5a : stvoriti dobr) atmos9er) i osje<aj sig)rnosti.

6. T#;&i a '%i'%#5a&"a
>oriste se ra'na pomagalaB 1. radne mape =predmetne+ tematske$ 2. bilje"nice . pismene priprave 'a nastavni sat

XVI. METODOLOGIJA DIDAKTIKE

Svaka 'nanost osim predmeta mora imati i 'nanstvene metode kojima pro)*ava taj predmet+ tj. svoj) metodologij). ,a'lika i'me2) nastavni! metoda i didakti*ke metodologijeB nastavne metode jes) na*ini rada ) nastavi na stjecanj) ve< otkriveni! 'nanstveni! spo'naja+ dok se didakti*ka metodologija odnosi na otkrivanje jo4 neotkriveni! spo'naja o 'akonitostima procesa obra'ovanja. 3etodolo4ki prist)p nastavi 'apo*inje i'borom problema 'a pro)*avanje+ 'atim slijedi pro)*avanje i rje4avanje problema. 1ri bitna prist)pa pro)*avanj) problemaB

0. Hi.!(%i". i '%i.!)' '%(/2#5)

Za svaki didakti*ki problem treba )stanoviti 4to je ) povijesti nastavne teorije i prakse o tome ve< )tvr2eno+ kako se ra'vijalo s!va<anje i rje4avanje tog pitanja i do koji! se re')ltata do4lo. 1akvo pro)*avanje problema treba biti 4to potp)nije. 21 .vim prist)pom

)po'naje se sve ono 4to je ve< otkriveno+ a to je pred)vjet 'a daljnje napredovanje. ?/a bi se )*inio veliki skok naprijed+ treba po<i nekoliko koraka )natrag@ =-.-rec!t$.

4. E5'i%i". i '%i.!)' '%(/2#5)

8mpirijski prist)p odnosi se na pro)*avanje konkretnog problema ) nastavnoj praksi. 1o je t'v. eg'aktan p)t pro)*avanja. Problem koji se empirijski pro)*ava mora biti sadr"an ) nastavnoj praksi. ,a'li*iti st)pnjevi empirijskog istra"ivanjaB 1. promatranje 2. ra'govor . )potreba instr)menata snimanja 4. eksperiment kao najvi4i st)panj

6. T#(%i". i '%i.!)' '%(/2#5)

%a temelj) podataka !istorijskog i empirijskog pro)*avanja sada se racionalnim+ tj. misaonim p)tem i'vode generali'acije. /r)gim rije*ima+ racionalnim se p)tem nala'i novo rje4enje 'a rad ) b)d)<nosti. >valiteta rje4enja 'a b)d)<nost ovise o eksten'itet) i inten'itet) prik)pljeni! *injenica i o intelekt)alnoj sna'i nastavnika koji na temelj) *injenica racionalnim p)tem projektira kvalitetniji rad ) b)d)<nosti. ; istra"ivanj) treba )vijek sjedinjavati ) jedinstv) !istorijsko+ empirijsko i teorijsko pro)*avanje.

22