Novi Boji zakon Koliko ima Bojih zakona i koji su?

Postoje tri Boja zakona: najstariji, stari i novi ili poslednji Najstariji Boji zakon nije bio pisan ve utisnut u srca ljudska i savesti njihove, kao to kae ap. Pavle za neznaboce koji iako ne imajui zakona sami od sebe ine po zakonu, jer je zakon napisan u njihovim srcima, budui da im savjest svedoi (Rim. 1,19-20; 2,14-15). Taj zakon je prirodan, prenosi se sa kolena na koleno i sauvan je kao Sveto predanje kroz mnoge vekove. Zbog neprestanog uticaja Satane i zbog sve vee izopaenosti oveka i njegovog otpadnitva od Boga, Bog je preko Mojsija, oko petnaest vekova pre Hrista, predao pisani zakon, koji se zove Starozavetni Boji zakon ili stari zakon. Ali ni on ne biva dovoljan da spase ljudski rod od tri glavna zla: Satane, greha i smrti i Bog daje Novi i poslednji zakon Boji preko Gospoda Isusa Hrista. Koje su najvee zapovesti Novog Hristovog ili poslednjeg zakona Bojeg? Prva je ova zapovest: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svim umom svojim; i druga: Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe (Mat. 22, 37-40; Mk. 12,30-31). Kako ispuniti ove zapovesti? Za potpuno Bogoljublje to se trai prvom zapoveu potreban je stalni - neprekidni dodir sa Bogom (Luk. 18,1) to ovek ini kroz hriansku molitvu kroz koju izraava svoju veru nadu i ljubav. Postoje etiri vrste molitve: unutarnja ili umna, spoljna ili glasna, lina - nasamo i neujno i zajednika - zajedno sa svim ostalim ljudima u crkvi ili na nekom drugom mestu. Izvravajui ovu prvu zapovest, ovek je na putu izvrenja i druge, sprovoenja u ivot iskrenog ovekoljublja kroz njegov odnos prema blinjemu ispunjen hrianskim vrlinama. Koje su glavne misli u svakoj pravilnoj molitvi? Svaka pravilna molitva obino ima tri dela: blagodarenje, moljenje i slavljenje. Prvo, blagodarenje Bogu za sve to smo primili od Njega. Drugo, molimo od Njega to nam je momentalno potrebno. Tree, slavimo i velimo Njegovu dobrotu, silu i slavu. Postoji li i koja je najsavrenija molitva? Najsavrenija molitva koju upotrebljavamo u domu i hramu je molitva Gospodnja. Ona se zove tako jer je nju predao svojim uenicima Gospod Isus Hristos kao obrazac molitve. Molitva Gospodnja glasi: Oe na, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da doe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja, i na zamlji kao i na nebu. Hljeb na nasuni daj nam danas; i oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo dunicima svojim, i ne uvedi nas u iskuenje, no izbavi nas od zloga. Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava u vekove vekova. Amin. (Mat. 6,9-14). Novi Hristov zakon i razvoj hrianskog karaktera Koji je glavni cilj Poslednjeg zakona Boijeg? Novi ili Poslednji zakon Boji je dat ljudima preko Isusa Hrista, ovaploenog od Boga s ciljem da se u ljudima formira novi karakter, da postanu novi ljudi, koji su dostojni da se nazovu decom Bojom i budu dostojni da naslede nebesko Carstvo Boje. Ovaj novi karakter oveka treba da bude bogolikost i hristolikost i treba da se razvije iz svih jevanelskih vrlina, linih i optih. ta bitno utie na razvoj hrianskog karaktera? Duhovni i moralni karakter hriana se razvija uticajem ovih trostrukih faktora: poslunost Hristu i Njegovoj Crkvi, lini napori u doivljavanju svih vrlina i Boja blagodat kroz svete tajne ili naroito nadahnue.

Koje su najvee hrianske vrline? Vera, izraz pravog miljenja kroz veru u Hrista; nada, isto oseanje kroz nadu u Hrista i ljubav, dobro delo kroz ljubav u Hristu. Koje su ostale hrianske vrline? Ima ih mnogo, ali se smtra da su ovih sedam iznad ostalih: smernost, dareljivost, moralna istota, milosre, uzdrljivost, krotost i revnost u veri. ta ometa pravilno razvijanje hrianskih vrlina? Greh, koji je sutinski la i nasilje do pogibije, odnosno do smrti. ta lei u osnovi greha i ime se boriti protiv toga? U osnovi svakog greha lei zlo, a po rei Hristovoj: Ovaj se rod ne izgoni osim molitvom i postom (Mat. 17,21). Postom se postie oienje tela, jaanje volje, uzdizanje due i osposobljenje razuma za raspoznavanje zla od dobra i suzbijanje greha u samoj klici. Ustanovio ga je sam Gospod Isus Hristos, svojim primerom (Mat. 4,2) i svojim uenjem (Mat. 6,16; 17,21). Koje grehe zovemo smrtnim gresima i u kakvom su odnosu prema sedam velikih vrlina? One koji odvode u venu smrt i njih ima sedam koji stoje nasuprot vrlinama: gordost nasuprot smernosti, srebroljublje nasuprot dareljivosti, razvrat nasuprot moralnoj istoti, zavist nasuprot milosru, neumerenost nasuprot uzdrljivosti, gnev nasuprot krotosti, oajanje nasuprot veri. Postoje li i drugi gresi i koji? Postoje tzv. etiri greha koja vapiju na nebo za kaznu i to su: hotimino ubistvo s razbojnitvom, sodomija, zakidanje najamnikih plata i kinjenje udovica i siroadi. Postoje i mnogi drugi manji ili oprostivi gresi u mislima, reima, eljama i delima. Kako je jo Gospod Hristos pouavao uenike da se bore protiv greha? Svaka izgovorena re Hristova pouka je za lino ili drutveno usavravanje i u ivotu hriana primenjena najbolje je oruje protiv sile greha. Teko je izdvojiti najvanije pouke, ali pored Besede na gori i blaenstava Gospod nam je jasno ukazivao na mnoge line i drutvene vrline kojima se treba u ivotu rukovoditi. Evo nekih od tih pouka. uvanje due i jedinstva u dui: Potrebno je duhovno brinuti i o telu i o dui, o svakom posebno. Dua se razlikuje od tela i potrebna joj je drukija hrana, odea i svetlost. Ne ivi ovek samo o hljebu ve o svakoj rijei Bojoj (Lk.4,4). Jedinstvo u dui znai snagu i mir, dok podeljena dua znai slabost i propadanje. Ako je dom podeljen u sebi, takav dom ne moe ostati (Mt.12,25) rekao je Gospod. On takoe kae: Niko ne moe sluiti dva gospodara... Ne moe sluiti Bogu i mamonu. (Mat. 6,24) Kontrolisanje srca i misli: Dobre misli su seme za dobra dela. Bog vidi nae misli. Znajui ljudske misli Gospod govori: Zato pomiljate zlo u srcima svojim (Mt.9,4). Jer iz srca izlaze zle misli, preljube i svako zlo (Mt.15,19). Kontrolisanje jezika: Zaista, vam kaem, za svaku uzaludnu re koju ljudi kau odgovarae u dan Suda (Mt.12,3b). Oekivanja smrti i suda: ovek koji svakog dana gleda i slua kako umiru hiljade ljudskih bia, a ne misli na svoju smrt nije razuman. oveku koji nije mislio na pribliavanje smrti, ve gomilao hranu za daleku budunost Bog je rekao: Bezumnie, ovu no uzeu duu tvoju od tebe; a ta si pripremio, ije e biti? (Lk.12,20). Davanje milostinje: Kada ini milostinju ne trubi pred sobom, kao to ine licemeri.. da

ih ljudi hvale. Neka ne zna levica ta ini desnica. I Otac tvoj koji vidi u tajnosti, platie ti javno (Mt.6,2-4). Koji ite u tebe, podaj mu; i koji hoe da uzajmi ne odreci mu (Mt. 5,42). Daj sve u ime Hrista i bratstva radi. Ljubav prema neprijateljima: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro onima koji vas mrze, i molite se Bogu za one koji vas gone (Mt.5,44). Drugoga puta nema ka zajednici sa Hristom, ni da se u svetu ostvari mir i bratstvo. initi dobro ljudima: Kako? Isto onako kao to elimo da ljudi ine nama. Sve, dakle, to hoete da ine vama ljudi, inite i vi njima; jer je to zakon i proroci (Mt.7,12). Opratati bratu: Ako se brat tvoj ogrei o tebe, pokaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu. I ako ti sedam puta na dan zgrei, i sedam puta na dan doe tebi i ree: kajem se, oprosti mu (Lk. 17,3-4). Skromnost: Hristos je roen u staji. Zato se mi onda borimo za najvie asti i prva mesta? Sedi na poslednje mesto.. Jer svaki koji se podie, ponizie se; a koji se ponizi, podignue se (Lk.14,11). Pomirljivost: Pre odlaska u crkvu a isto tako pre dolaska pred sud, hrianin je duan pokuati da se izmiri sa svojim protivnikom ( Mt. 5,23-25). Ako se brat tvoj ogreio o tebe preuzmi postepene mere koje je jasno odredio Gospod (Mt.18,15-17). Ispovedanje Hrista pred drugima: Ko se postidi mene i mojih rei pred ljudima, i Sin oveiji e se postideti njega kada doe u slavi svojoj. (Lk. 9,26). Opreznost od lanih hristosa: Nevernici i neprijatelji Hristovi e umesto istinitog Hrista proglasiti sebe ili druga lana i opasna lica za hristose. Predviajui ovo, Gospod opominje: Budite obazrivi da vas ne prevare. Jer e mnogi doi u ime moje govorei: Ja sam Hristos. Ne idite za njima (Lk. 21,8). Razboritost: Kome je mnogo dano, mnogo e se traiti od njega (Lk. 12,48) bilo u zdravlju ili bogastvu, znanju ili asti. Ako vam je dano manje, manje e se traiti od vas. Boja pravda je odreena i savrena. Nije mudro buniti se protiv takvih zakona. Gotovost na sluenje: Sluenje je oplemenjeno od Hrista i kroz Hrista. Tako su dobrovoljne sluge u ime Boje novo plemstvo. Sin ovjeiji nije doao da mu slue, ve da slui (Mt. 20,28)Ako ja, va Gospod i Uitelj, oprah vama noge i vi ste duni jedni drugima prati noge .. Ja vam dadoh primjer, ...kao to uinih vama i vi inite (Jn.13,14-15). Gotovost na rtvovanje: Ne samo materijalnih stvari, ve i svog ivota za Hrista, koji je sebe rtvovao radi naeg venog spasenja. Od ove ljubavi niko nema vee, da ko duu svoju poloi za prijatelje svoje (Jn. 15,13). Iz ivota i uenja Pravoslavne crkve Kakva im je svrha i ta su to zaduni dani u Pravoslavnoj crkvi? Zaduni dani osveavaju i jaaju nau svest da smo mi i nai umrli hriani - roaci i jedan nedeljivi ivi organizam, jedna ista iva Crkva. Stoga je naa preka dunost da se tih dana molimo u hramovima i na grobljima, a isto tako da inimo milostinju za due umrlih s dubokim uverenjem da e Bog primiti prinoenja za pokoj dua onih kojima su namenjena. Kakve vrste zadunih dana imamo u Pravoslavnoj crkvi? Dve vrste: posebne i opte zadune dane. Posebne vre porodice za

svoje pokojnike u trei, deveti, etrdeseti (polugodinji) i godinji dan, a opte, kojih ima tri, vri Crkva za sve svoje lanove od iskoni. Pored toga svaka subota je posveena uspomeni na mrtve i otuda Crkva strogo preporuuje, da ukoliko se neki od posebnih zadunih dana vee iz praktinih razloga za vikend, da to bude subotnji a ne nedeljni dan. Da li je sve to se nalazi u hramu sveto? Sve to je osveeno i posveeno sluenju Bogu smatramo svetim stvarima. To su hramovi, oltarski sasudi, svetenika odjejanja, bogoslubene knjige . . Meu najznaajnije svete stvari ubrajamo: krst, ikone i svete moti. Zato krst smatramo svetim predmetom? Zato to je Hristos umro na krstu radi naega spasenja. Oduvek je krst potovan kao zajednika zastava hrianstva, kao simbol pobede nad Satanom i nad svim Hristovim neprijateljima. Hriani ga upotrebljavaju jo od apostolskih dana, jer krst nam daje ohrabrenje u strahu, smirenje u bolu, slobodu od nasilja i nadu u oajanju. Svete ikone - kako ih potujemo i zato? Pre svega, one izobraavaju lik Spasitelja naeg Isusa Hrista i dogaaje iz Njegovog dramatinog ivota.Ono to je zapisano u Jevanelju, to je predstavljeno naim oima i u boji, naslikano na zidovima hrama, ili na drvetu, ili u oblicima neke druge materije. Pored toga izobraavaju i Presvetu Djevu Bogorodicu, anele i svetitelje Boije, gde jednim posrednim putem opet ukazuju na Hrista i Njegovo uenje i delo kome su predstavljeni sluili ili sledili u svom ivotu. Svete moti - ta su svete moti, kako i zato ih potujemo? Neraspadljivi ostaci svetiteljskih tela, koja su pokazala udotvornu mo. Nad njima su se ispunile rei Gospodnje da bog nee ostaviti duu njihovu u adu niti da podlegnu truljenju (Ps. 16,10-11; Dap. 2, 27-31). Kroz njih oboavamo Jedinog i Istinitog Boga koji daje silu motima svojih ljubljenih svetitelja da ih proslavljamo, kao to su oni proslavljali Boga, dok su bili u svojim telima