Visoka HT strukovnih studija u Kruevcu Studijski program: INFORMATIKA I RAUNARSTVO

Pripremio: Dr Bratislav Blagojevid

Poetak komercijalne organizacije raunara

Monitori, info tabla i displeji Printeri, ploteri Skeneri Digitalne kamere Modemi ADSL, ruteri Mikroprocesori CD, DVD , Blue ray Memorije Asembler BUS magistrale

Seminarski rad: 15 20 stranica Teorija, princip rada, povezivanje, proizvodjai, nedostaci ODBRANA: Prezentacija sa njmanje 10 slajdova

Komandna centrala PC-ija Njene komponente su:

ip-set (chipset) CPU prikljuci (slots-sockets)
Voltage Regulator Module (VRM) Memorijski prikljuci Interfejsi i magistrale (Expansion bus slots) Integrisane funkcije

MATINA PLOA
predstavlja mehaniku osnova na koju su smetene ili su sa njom povezane sve glavne komponente raunarskog sistema: procesor, memorijski ipovi, kontroleri, interfejsi... Matina ploe se projektuje se prema centralnim procesorima za koje je namenjena , obezbeuje taan broj i tipove podataka, adresnih i upravljakih linija centralnom procesoru definie koliko brzo i efikasno komponenete raunarskog sistema mogu da komuniciraju i rade. Komponente koje se nalaze na matinoj ploi slue za: 1. procesiranje CPU i ipset, 2. privremeno pamenje RAM i ke, 3. komunikaciju sa ostalim ureajima - linije za prenoenje signala (bus magistrala), ekspanzioni slotovi i sistemski asovnik, 4. elektrini sistem napajanja - utinice za napajanje, 5. programiranje i setovanje - flash ROM i CMOS setup ip.

Maticna ploa se ponekad pominje i pod drugaijim imenima; moda ete uti da je zovu sistemska ploca (engl. system board), ravna ploa, (engl. planar board), ili osnovna (glavna) ploa (engl. mainboard).

Interna magistrala (magistrala procesora) - bus Adresna magistrala

Magistrala za podatke
Ulazno/izlazna magistrala

Raunaru su neophodna elektrina kola pomou kojih se razmenjuju informacije meu komponentama. Taj komunikacioni put naziva se sistemska magistrala (bus, sabirnica). Koncept magistrale je relativno jednostavan - sve komponente se vezuju na zajedniki prenosni put koji se naziva magistrala. Da ne bi dolazilo do sudara i meanja poruka na tako organizovanom zajednikom prenosnom putu, postoji ureaj koji se zove kontroler magistrale, iji je zadatak da definie pravila komunikacije i kontrolie prenos podataka meu razliitim ureajima. Najjednostavnija struktura magistrale, koja je bila zastupljena u prvim modularnim raunarima je data na sledeem dijagramu: Prenosne linije se najee grupiu u tri kljuna segmenta magistale: - Magistrala podataka (Data Bus) - Adresna magistrala (Address Bus) - Kontrolna magistrala (Control Bus)

Data bus
Magistrala podataka koristi se za razmenu podataka izmeu procesora, memorijskih i ulazno- izlaznih lokacija. Broj bitova koji se prenosi magistralom u jednom vremenskom trenutku (irina magistrale) ne mora biti jednak duini procesorske rei. Projektant sistema kljuno utie na performanse sistema na primer, ako je irina magistrale podataka 16 linija, a duina procesorske rei 32 bita, da bi preneo jedan podatak procesor mora da upotrebi dva vremenska ciklusa prenosa podataka po magistrali. Veliina koja pokazuje prenosnu mo magistrale je nivo transfera magistrale (T) i predstavlja proizvod uestanosti (f) na kojoj radi magistrala i irine magistrale podataka (D).

T= f * D
Ako je uestanost na kojoj radi magistrala f=8 MHz, a irina magistrale podataka D=16b, nivo transfera je T=128 Mb/s. Magistrale se esto, prema broju linija za prenos podataka, dele na serijske i paralelne. Serijske magistrale su one kod kojih se u jednom vremenskom trenutku prenosi samo 1 bit, to znai da se za prenos podataka koristi samo jedna linija. Kod serijskih magistrala se nivo transfera najee izraava u Mb/s (megabit u sekundi).

Paralelene magistrale su one kod kojih se u jednom vremenskom trenutku prenosi vie bita, to znai da se za prenos podataka koristi vie linija. Kod paralelnih magistrala se nivo transfera naee izraava u MB/s (megabajt u sekundi), to znai da se irina magistrale D rauna kao broj linija za prenos podeljen sa 8 (1B=8b).

Sistemska magistrala

Ona slui za premos adrese lokacije u memoriji ili adrese ulaznoizlaznog ureaja na koji procesor eli da poalje podatak ili da ga proita. U okviru adrese koju procesor alje na adresnu magistralu, najee moemo razdvojiti dva segmenta biti na vioj poziciji obino odreuju ureaj na koji se adresa alje, dok biti na nioj poziciji u okviru adresne rei slue da se izabere konkretna memorijska lokacija ili U/I port. Tako na primer, na petobitnoj adresnoj magistrali, adrese 01111 i nie bi mogle da se odnose na memorijski ureaj sa 24 adresnih lokacija, dok bi adrese 10000 i vie sluile za adresiranje U/I ureaja.

Kontrolna magistrala koristi se za prenos upravljakih i kontrolnih signala od procesora do komponenti i obratno. Kad se procesor eli da poalje podatak magistralom podataka, istovremeno se adresnom magistralom alje adresa komponente ili memorijske lokacije kojoj je podatak upuen, a kontrolnom magistralom signal (komanda) za upis. Kada komponenta prepozna svoju adresu na adresnoj magistrali, ona na osnovu komande koju ita sa kontrolne magistrale zna da treba da preuzme podatak sa magistrale podataka. Kada procesor trai podatak od komponente ili memorijske lokacije, on alje adresu komponente adresnom magistralom, a kontrolnom magistralom upuuje signal ureaju ili memoriji da se traeni podatak poalje magistralom podataka . Tipini komandni signali koji se mogu nai na kontrolnoj magistrali su: upis u memoriju, itanje iz memorije, upis na U/I ureaj, itanje sa U/I ureaja, zahtev za magistralu, odobrenje magistrale, zahtev za prekidom, reset.

Podaci su prenoeni sistemskom magistralom brzinom koju je diktirao interni takt procesora. Sve je bilo sinhrono i veoma jednostavno. Meutim, procesorske jedinice poele su da rade znatno bre, to je dovelo do pojave memorijskih modula koji su znaajno bre radili od perifernih ureaja, ali sporije od procesora. Da bi ureaje koji rade bitno razliitom brzinom optimalno povezali u sistem, proizvoai su odluili da podele sistemsku magistralu na dve staze - jednu koja ide ka memoriji na matinoj ploi i, eventualno, memoriji video podsistema i jednu koja ide ka slotovima za U/I ureaje.

Staza ka glavnoj memoriji bila je iroka koliko god je procesor mogao da podri (16 ili 32 bita) i radila je na istoj brzini kao CPU. S druge strane, staza koja je povezivala CPU sa perifernim ureajima imala je samo 16 linija za podatke koji su se prenosili znatno sporije u skladu sa mogunostima ulazno/izlaznih ureaja.

Arhitektura viestrukih magistrala je uvedena radi balansiranja neusklaenih brzina razliitih komponenti i poveanja efikasnosti hardvera. Dve najzastupljenije arhitekture viestrukih magistrala koje se koriste u sistemima sa jednim procesorom su North-South Bridge arhitektura i Hub arhitektura. North-South Bridge arhitektura podrazumeva da su funkcije ipseta realizovane kroz ipove koji nose nazive North Bridge, South Bridge i Super I/O chip

North-South Bridge arhitektura

Napretkom tehnologije i pojavom procesorskih ipova sa sve vie ugraene logike i vie jezgara, deo logike ugraene u ipset prelazi u same procesore, pa imamo PCH arhitekturu u kojoj samo jedan ip (Platform Controller Hub) upravlja razmenom informacija preko sistemske magistrale. Meutim, sva pobrojana reenja podrazumevaju da procesor sa prednje strane komunicira sa ostatkom raunarskog sistema, za razliku od zadnje strane preko koje je u vezi sa ke memorijom i, eventualno, nekim drugim procesorima. Takva arhitektura se naziva Front-side bus (FSB) arhitektura. Tri paralelna prenosa podataka na sistemu sa razdojenim magistralama

ISA (Industry Standard Architecture), EISA (Extended ISA), MCA (Microchannel) PCI (Peripheral Component Interface) doneo je Plug nPlay princip: PC moe automatski podesi i konfigurie svaku novu PCI karticu bez potrebe za podeavajem dampera i prekidnih nivoa AGP (Accelerated Graphics Port)

BIOS (Basic Input-Output System) je program koji je trajno smeten u ROM ipu na matinoj ploi. Podaci koji su smeteni u ovaj ip predstavljaju svu ugraenu inteligenciju kojom sistem raspolae pre no to uita dodatne informacije iz drugih izvora.. BIOS softver i hardver (ROM ip) zajedno sainjavaju tzv. firmver. (Programi koji se uvaju na ROM ipovima obino se nazivaju firmver, za razliku od programa koji se uvaju na izbrisivim memorijama za koje se koristi termin softver.) Neki U/I ureaji poput video i mrenih kartica imaju dodatni firmver koji funkcionie kao BIOS ekstenzija

Pod arhitekturom mikroprocesora podrazumeva se njegova logika organizacija, a ne hardverska Arhitektura mirkoporcesora odredjuje i njegove mogunosti.

Osnovni delovi mikroprocesora su:

- Izvrna jednica (execution unit) - Instrukcijjska jednica (instruction unit) - Adresna jedinica ( adress unit), - Jednica magistrala (BUS unit),

Izvrna jednica ima u sebi: 1. ALU 2. Registre 3. Mikrokod

Vecina savremenih procesora konstruisana je tako da poseduje odreeni broj namenskih registara koj imaju tacno odreene upravljacke funkcije. Ovi registri se nazivaju upravljaki ili redni registri procesora. Najvaniji od njih su:

- adresni registar memorije itanje sadraja iz memorije ili upis sadraja u memoriju vri se tako to se prethodno memorijske lokacije kojoj treba pristupiti upisuje u poseban registar procesora koji se naziva adresni registar memorije. - Na osnovu adrese u adresnom registru u momentu davanja signala za itanje iz memorije ili za upis u memoriju posebnim dekoderskim kolima nalazi se potrebna memorijska lokacija i u nju se obavlja upis ili itanje.
- prihvatni registar memorije svaki podatak koji treba upisati u memoriju mora se prethodno smestiti u poseban registar procesora koji se naziva prihvatni registar memorije. Naime, upis i citanje iz memorije moe se vriti samo iz tog registra. Prilikom upisa u memoriju prethodni sadraj odgovarajuce memorijske lokacije se unitava (brie se), dok se pri citanju vri kopiranje sadraja memorijske lokacije.

- programski broja (brojac instrukcija-PC) daje informaciju o adresi sledee instrukcije koja ce se izvravati. - registra instrukcija (IR) je registar u kome se smeta instrukcija dok upravlja izvrenjem operacija. - akumulator sve aritmeticke i logicke operacije, operacije pomeranja i mnoge druge mainske operacije, izvravaju se posebnim registrom procesora koji se naziva akumulator. Tokom izvrenje neke operacije u njemu se uvek nalazi jedan od operanada, i u njega se uvek smeta rezultat dobijen po izvrenju te operacije. Pri tome se stari sadraj akumulatora brie. - indikatorski registar ili registar statusa (program status word) je registar koga cini odreeni broj bistabilnih kola koja slue za pamccenje kodova uslova ili kodova stanja, koji predstavljaju informacije dobijne po izvrenju operacija. Svaki bit registra PSW naziva se indikatro stanja i postavlja se nezavisno od ostalih saglasno uslovimaa koje daje izlazna rec rezultata iz aritmeticko logicke jedinice koja se upisuje u akumulator. Najcece koriceni uslovi su: - prenos (carry - C), - znak (Sign - S), - nula (Zero - Z), - prekoraenje (Overflow - V).

CPU jedinica upravlja radom raunara tako to izvrava programske instrukcije. CPU izvrava program instrukciju-po-instrukciju pri emu izvrenje svake pojedinane instrukcije odgovara jednom instrukcijskom ciklusu. Svaki instrukcijski ciklus ukljuuje tri glavne aktivnosti (ili faze): (1) pribavljanje instrukcije, (2) dekodiranje instrukcije i (3) izvrenje instrukcije.
Pribavljanje instrukcije odgovara itanju instrukcije iz programske memorije. Dekodiranje instrukcije, utvruje se o kojoj instrukciji se radi, kako bi izabrao korektnu sekvencu operacija koju treba obaviti. CPU izvrava instrukciju. Niz operacija koje treba obaviti da bi se izvrila neka instrukcija, se razlikuje od instrukcije do instrukcije. Izvrenje instrukciju moe da ukljui itanje podatka iz memorije, upis podatka u memoriju, itanje iz ili upis podatka u UI ureaj, obavljanje aritmetikih ili logikih operacija unutar CPU jedinice, ili neku kombinaciju ovih operacija.

brzina procesora duina procesorske rei radni takt interni ke.

Brzina procesora broj operacija koje procesor moe da obradi u jednoj sekundi; izraava se MIPS-ovima (Milion Instruction Per Second) ili MFLOPSima (Milion Floating Point Operations Per Second). Duina procesorske rei - broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrauje unutar procesora. Danas je 64 bita a uskoro se oekuje prelazak na 128 bita. Radni takt - uestanost impulsa koje generie specijalno elektronsko kolo za generisanje operacija procesora (sat ili clock). Meri se hercima (Hz). Na dananjim raunarima je od 1.6 GHz do 3.8 GHz Interni ke vrlo brza memorija unutar procesora

OSOBINE PROCESORA OPIS -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Brzina procesora Broj operacija koji moe da se izvri u jednoj sekundi. Ekasnost mikrokoda Broj koraka potrebnih da bi se pomnoila dva broja (na primer). Broj instrukcija koje se Broj procesa koji se istovremeno izvravaju u ipu. paralelno izvravaju

Podela instrukcija u cikluse

Duina reci Magistrala podataka Interna privremena (ke) memorija Numeriki koprocesor Maksimalna memorija Tip veze

Omoguuje procesoru da predvia budue naredbe ime na najbolji nain koristi svoju snagu. Najvei broj koji moe da bude operand u nekoj operaciji. Najvei broj koji se moe prebaciti u ip u jednoj operaciji. Koliina ugraene, brze memorije koju ip sadri.
Omoguuje procesoru da direktno rauna u pokretnom zarezu Najveci kapacitet memorije koju ip moe da koristi. Nain povezivanja procesora s matinom ploom (postoji nekoliko standarda)

Chipset obezbjeuje inteligenciju matinoj ploi o odreuje koje procesore, memoriju i druge komponente ploa moe koristiti. Najvedi deo ip-setova na novijim ploama podeljen je fiziki i logiki na dva dela: Northbridge i Southbridge. IZVOENJE NAREDBI UNUTAR MIKROPROCESORA Program je skup naredbi nanizanih u odreenom redosledu koje odreuju to e mikroprocesor raditi. Te naredbe su smetene u memoriji koja se nalazi izvan samog mikroprocesora (obino u RAM memori). 1. Unos naredbe
Prvi korak izvoenja naredbe je UNOS naredbe, (engl. fetch). Svaka lokacija ima svoju adresu, To je dunost programskog brojaa-PC (Program Counter) koji u svakom trenu mora znati adresu naredbe ili podatka Neka u naem primeru to bude adresa 2103=PC, 2103 mikroprocesor (MPU) daje naredbu: itaj memoriju. Ta naredba e omoguiti da podatak s adrese 2103 (oznaen kao xxxx) ue u mikroprocesor ili tanije u njegov magacin naredbe instrukcijski registar stek pointer (IR). Slika --

Princip izvoenja naredbe unutar mikroprocesora

Upamtimo da je korak UNOS uvek prvi korak pri izvoenju naredbe. Sve vreme dok se naredba ne nalazi unutar mikroprocesora, ona mu je nepoznata, pa i ne zna kakav postupak treba obaviti. Obratimo panju i na programski broja (PC), koje odreuje redosled izvoenja naredbi. Jednom uneta naredba i smetena u magacinu mora biti odgonetnuta ili dekodirana (2). To je drugi korak pri izvoenju programa.

U drugom koraku potrebno je odgonetnuti znaenje nula i jedinica i inicirati odgovarajue sklopove na izvrenje. Naredba se dekodira (deifruje) u sklopu koji se zove dekoder. Zavisno od kombinaciji i jedinica koje su ule u dekoder, aktivira e se jedna od izlaznih komandnih linija, oznaenih na slici brojevima. Svaka od tako odgonetnutih ili dekodiranih naredbi inicirae odgovarajui sklop na izvrenje (na primer: naredba SABERI ili [+] ). Na kraju ostalo je jo da se naredba izvri. To je trei korak kojeg nazivamo: izvrenje naredbe (3). Tipian primer je sabiranje dva broja.

Spoljni model mikroprocesora daje se u obliku pravougaonika koji predstavalja mikroprocesor sa skupom spoljnih signala.

Primarna memorija Primarna memorija je memorija koja je direktno dostupna procesoru raunara preko njegovih glavnih magistrala (adresnih i za podatke), bez potrebe za alternativnim ulazno-izlaznim i esto znaajno sporijim nainima komunikacije.

Primarna memorija se koristi za smetaj podataka i instrukcija koje raunar u tom trenutku izvrava, odnosno kao radna memorija raunara (sem u sluaju kada se u njen sadraj ne moe menjati - razne ROM memorije).
Primarna memorija je znatno bra od sekundarne memorije. Gubi sadraj nakon gaenja raunara.

Sekundarna memorija je memorija koja nije direktno dostupna procesoru raunara preko njegovih glavnih magistrala (adresnih i za podatke). Da bi se dolo do sadraja sekundarne memorije on prvo mora da se (privremeno) prebaci u primarnu (radnu) memoriju, a po zavretku obrade (ukoliko je to potrebno) vrati, odnosno adekvatno aurira odgovrajui sadraj sekundarne memorije. Tvrdi disk hard disc, kao najpoznatija sekundarna memorija, mora prvo da mehaniki pozicionira glavu za itanje do cilindra sa podacima, to u proseku traje oko 9 ms a u najgorem sluaju i do 20 ms. Zatim mora da saeka da se disk okrene tako da podaci dou pod glavu, to u sluaju 10.000 obrtaja u minuti traje u proseku dodatnih 3 ms. Na kraju, potrebno je same podatke proitati (trajanje znaajno zavisi od gustine podataka) i poslati u primarnu memoriju. HDD rade sa blokovima od jednog sektora (tipino 512 bajtova) pa je potrebno prebaciti sve njih u primarnu memoriju pre nego to je mogue upotrebiti bilo koji, to je samo po sebi toliko puta sporije u odnosu da direktan pristup primarnoj memoriji.

Primeri ureaja koji mogu biti upotrebleni kao sekundarna memorija: Tvrdi disk CD, CD-ROM, CD-R, CD-RW DVD, DVD-ROM, DVD-R, DVD+R, DVD-RW, DVD+RW, DVD-RAM Magnetna traka Papirna (buena) traka Buene kartice Iomega Zip ureaji

OSOBINE SEKUNDARNE MEMORIJE

znaajno je sporija (esto hiladama puta). vreme pristupa je vrlo promenlivo zavisno od stanja i lokacije (npr. glava tvrdog diska moe biti blizu ili daleko od zahtevanih podataka). esto nije direktno adresabilna (nego zahteva rad u blokovima i/ili sekvencijalni pristup, za primer pogledati lanak o primarnoj memoriji). obino ne gubi sadraj po prestanku napajanja moe da ima daleko vei kapacitet (uz ogranienu cenu i/ili zapreminu), to se koristi za simulaciju virtuelne (primarne) memorije.

U poluprovodnikoj tehnologi razveno je vie vrsta memorije, koja se po funkci i tehnologi izrade deli na: a.) RAM - Slui za upis i itanje tekuih podataka i programa i moe se vrlo lako i brzo menjati njen sadraj. Sadraj se gubi (zaboravlja) pri prestanku napajanja raunara. esto se oznaavaju s R/W (Read/Write - ita/pie). Izrauju se kao STATIKE (SRAM) i DINAMIKE (DRAM). b.) ROM - Omoguavaju samo itanje (R/O - Read Only) ve fabrki upisanih podataka. Kako nakon izrade promene sadraja vie nisu mogue, te zahtevaju tano uitane sadraje, vrlo su skupe i koriste se samo u masovnoj proizvodnji. Obino sadre ASCII kod i instrukcije nekog JEZIKOG PROCESORA ili program koji omoguava upis OPERATIVNOG SASTAVA u RAM po ukljuivanju raunara - BOOTSTRAP program. Postoje raunari kojima je celi ili deo operativnog sistema upisan u ROM. Veliina iznosi od nekoliko kB do vie stotina MB.

c.) PROM - Memorije sline ROM-u. Puni se pomou posebnog ureaja - 'punioca'. Jednom upisani sadraj ne moe se vie menjati ni brisati. Tehnoloki se izvode prekidanjem veza u memori. d.) EPROM - Trajne memorije koje se mogu vie puta puniti i brisati. Punjenje se vri u za tu svrhu izraenim ureajima a brisanje pomou izlaganja ultraljubiastom ili rendgenskom zraenju. Dakle, njihov sadraj moe se REPROGRAMIRATI. Nekad su bile vrlo rairene za izradu BIOS-a raunara. e.) EEROM - Precizne EEPROM, imaju ista svojstva kao EPROM, ali je brisanje elektrinim putem.Koriste se za upis promjenjivih sadraja sistema kao datum, vreme, vrstu diska i diskete i drugo. f.) EAROM - Sadraj im se menja elektrinim putem, ali se reprogramiranje moe izvriti samo delomino. Proces reprogramiranja traje dosta dugo. e.) FLASHROM - Memorije koje se mogu reprogramirati za to posebno napisanim programom. Danas se vrlo esto koriste kako bi se omoguilo da se ureaje ugradi poboljana verza programske podrke (firmware) npr. za BIOS, modeme, CD, DVD i slino.

Memorijski podsistem

Kapacitet memorije izraava se brojem bajtova, odnosno vedim jedinicama: kilo i megabajtima. RAM (Random Access Memory) - korisnik moe da upisuje sadraj i da ga ita. Za vreme rada raunara u njoj se nalaze program i podaci sa kojima raunar radi. Po iskljuenju raunara sadraj ove memorije se gubi. Danas na PC-u: od 1-16 GB Bill Gates 1981. godine: 640 KB bi trebalo da bude dovoljno za bilo koga

ORGANIZACIJA MEMORIJSKOG PROSTORA KOD PROCESORA 8086

Adresno se podruje sastoji od 1 MB s adresama pisanim heksadecimalno od 00000 do FFFFF. Duina podatka u svakoj lokaciji je 8-bita. Koristiti se moe ili takav 1bajtni podatak ili dva uzastopna bajta koji predstavljaju jednu 16bitnu re.

Osnovne jedinice za rad s memorijom su byte i word. Nibble 4 bita Byte 8 bita Word 16 bita

Vreme pristupa - vreme koje protekne izmeu zahtjeva memoriji za podatkom i dobijanja podatka iz memorije. Ono se izraava u nanosekundama (ns) i iznosi oko 5 10 ns kod dananjih memorija. RAM memorija nije sastavni deo osnovne ploe nego se na ploi samo nalaze konektori na koje se ona prikljuuje.

ROM (Read Only Memory) - statiki deo memorije koji moe samo da se ita; njen sadraj se ne gubi po iskljuenju raunara. Koristi se za uskladitavanje programa i podataka koji su esto potrebni, na primer, za instrukcije za pokretanje raunara pri ukljuivanju.

Ke (cache) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru (interni ke) ili uz njega (eksterni ke); ima viestruko bre vreme pristupa od obine memorije. U njoj se dre podaci koji se esto koriste. Prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz RAM-a u ke. Slededi put procesor ih prvo potrai u keu. Ako podaci vie nisu u ke memoriji, moraju se ponovo uzeti iz glavne memorije. Trenutno, veliina ove memorije je od 512 KB pa ak do 4MB.

Baferi (buffers) su delovi RAM memorije koje neki programi alociraju za svoje potrebe. Jedna od estih primjena je prilikom ulaza i izlaza podataka. Na primer, ako raunar ne moe dovoljno brzo da obrauje podatke koji mu se dostavljaju, oni se privremeno deponuju u bafer dok ne stignu na obradu, da se ne bi prekidao proces unoenja. Slino, pri tampanju, ako tampa ne moe dovoljno brzo da odtampa podatke, oni se alju u bafer (spooler), gdje ekaju u redu za tampu.

Dimenzije memorije su adresa lokacije i duina lokacije. Prema primeru na slici od 4 bit-ne adresne magistrale dobijeno je 16 razliitih adresnih vodova od kojih svaki posluuje 1 lokaciju sa 4. memorijske elije [M.] Za adresiranje se koristi samo jedan adresni dekoder i jedinstvena adresa memorijske lokacije.

Efikasni nain organizacije je kada se adrese multipleksiraju, odnosno preko iste adresne sabirnice jedanput se daje adresa dekoderu reda (R) a drugi put dekoderu kolone (S) kao to je prikazano na slici:

Dimenzije memorije su adresa reda lokacije, adresa kolone lokacije i lokacija. Adresni vod dekodera reda obilazi sve ele koje su u tom redu (164). Isto vredi za adresni vod dekodera kolone. Sabirnica podataka obilazi sve lokacije poredu iz reda u red. Multipleksiranjem adresne sabirnice, odnosno slanjem prvo adrese reda, te potom adrese kolone moe se ukupno adresirati 256 lokacija od 4 elije.

9-pin male (serial)

25-pin male (serial)

DB25 female parallel port

Centronics 36 pin female port

PS2 mouse i keyboard portovi

Serijski

Paralelni

USB port-konektor

Firewire

IDE kablovi (ATA ili Parallel ATA)

IDE konektori

IDE i SATA konektori

Pouzdanost - MTBF (mean time between failures - srednje vreme izmeu greaka) i broj paljenja/gaenja (start/stop cycles) koje disk moe da izdri. Performanse diska predstavljaju jedan od faktora koji najvie utiu na ukupne performanse sistema, jer predstavljaju jedno od uskih grla, pa im se povea brzina diska to se "oseti" u svakodnevnom radu (bre uitavanje programa). Brzina hard diska zavisi od veeg broja parametara: brzine rotacije diskova, gustine zapisa podataka i brzine pomeranja glava (unutranji faktori), ali na nju moe drastino uticati i sam kontroler, tj. elektronika hard diska, kao i fajl sistem, itd (spoljanji faktori). Karakteristike koje najvie utiu na performanse diska su vreme pozicioniranja i brzina prenosa podataka (data transfer rate).

Vreme traenja (seek time) predstavlja proseno vreme koje je potrebno da bi se glave pomerile izmeu dve trake na sluajnoj udaljenosti. Ovo vreme zavisi od mehanikih karakteristika diska i od meusobne udaljenosti izmeu traka i izraava se u milisekundama. Koristi se i vreme traenja izmeu dve susedne trake (track-to-track seek), izmeu dve najudaljenije trake (full stroke seek time - oko 20ms). Latencija (latency) predstavlja vreme koje je potrebno ploi diska da se okrene da se glava koja se ve nalazi na odgovarajuoj traci postavi iznad traenog sektora i takoe se izraava u milisekundama. Vreme pristupa (access time) predstavlja zbir vremena traenja i latencije.

Interna brzina prenosa podataka (data transfer rate) se izraava u MB/s i predstavlja brzinu kojom disk moe da alje podatke sa diska ka sistemu. Brzina prenosa se lako rauna ako su poznate fizike specifikacije diska (brzina_prenosa = [brzina_rotacije / 60 * broj_sektora_po_stazi * 512 * 8] / 1.000.000) i nije konstantna na disku. Ovom raunicom se dobija teoretska brzina prenosa, jer na nju dosta utiu i interfejs, keiranje, korekcija greaka, fragmentacija i sam fajl sistem. Takoe treba obratiti panju da se ne pobrka ova, interna, brzina sa eksternom, tj. maksimalnom brzinom interfejsa koja se najee reklamira (npr. 66MB/s, 100MB/s itd.).

Brzina rotacije ploa - poveavanjem se u isto vreme poboljavaju i brzina prenosa i vreme pristupa (kroz smanjenje latencije). Ona predstavlja broj kojim se najlake mogu odrediti performanse diska, jer e skoro uvek npr. 7200RPM disk biti bri od 5400RPM diska. Ke memorija na disku Cene hard diskova najvie zavise od interfejsa, tako da su IDE/ATA diskovi dosta jeftiniji od SCSI diskova, a ne mnogo jeftiniji od SATA diskova. Cena po megabajtu je povoljnija kod diskova veeg kapaciteta.

Kapacitet: od 1 GB do 32 GB

CRT (Cathod Ray Tube) LCD (Liquid Crystal Display) TFT (Thin Film Transisitor)

Kod boljih monitora razmak izmeu taaka iste boje (dot pitch) je izmeu 0.22 i 0.25 milimetara, dok je na jeftinijim modelima tipino 0.28 mm, to znai da je slika manje kvalitetna (manje otra).

Aperture Grille je vrsta cijevi koju prave Micubii (DiamondTron) i Sony (Trinitron)

Slot Mask je hibrid predhodne dve vrste koji se nalazi na NEC (CromaClear CRT) i Panasonic (PureFlat CRT) monitorima. Umesto taaka ili traka elementi su zaobljeni pravougaonici, ime se postie otrija i svjetlija slika u odnosu na cev sa elementima u obliku take.

Oni spadaju u LCD vrstu displeja. Ne sadre katodnu cev, ve tene kristale u sendviu izmeu dvije staklene ploe, dva polarizaciona filtera, filtera boje i dva sloja za poravnavanje. Iza ovih slojeva se nalazi pozadinsko osvetljenje koje se obino sastoji od vie fluorescentnih lampi. Dovoenjem napona na sloj za poravnavanje, stvara se elektrino polje koje poravnava tene kristale, to onemoguava svjetlosti da proe kroz njih, dok se ukidanjem napona omoguava prolaz.

Rezolucija broj taaka na ekranu. Meri se pikselima (irina x visina), na primjer 1024x768, 640x480 itd.

256 boja (8-bit color) 65,536 boja (16-bit color, poznata kao 65K ili HiColor) 16 miliona boja (24-bit color, poznata kao True Color) 4 milijarde boja (32-bit color, takoe poznata kao True Color)

Tipine video kartice

Unutranjost

Optiki mi led dioda

taped (touchpad)

Sa kablom ili beini (wireless) Mehaniki sa kuglicom, optiki, laserski Preciznost: broj taaka po inu (DPI) Broj tastera: od 2 pa ak do 9 Na laptop raunarima: taped (touchpad) ploica i 2 tastera. Pomeranjem prsta po ploici pomera se kursor.

Trekbol (track ball) - slian je obrnuto okrenutom miu. Umesto pomeranja po ravnoj povrini, kuglica je postavljena u leite i okrede se prstom. Smjer okretanja kuglice odreuje pomeranje kursora po ekranu. Dojstik (joystick) pomeranje se ostvaruje pomeranje palice; koristi se najede u igrama

Desktop

Mini tower

Tower

FM karta

TV karta

CompactFlash kartica je veliine 43x36mm i debljine 3.3 mm (tip 1), odnosno 5.5 mm (tip 2). Kapacitet joj je 8 MB do 8 GB. SmartMedia je malih dimenzija i kapaciteta do 128 MB. Postoje dve verzije sa razliitim naponom napajanja koje se razlikuju po tome koji je ugao zaseen. MultiMedia Card - kapacitet je 4 GB.

Memory Stick je Sony-jev proizvod i koristi se u svim njegovim proizvodima koji imaju potrebu za memorijskim karticama. Najvedi kapacitet je 4 GB. Microdrive je proizvod IBM-a i odgovara karticama CompactFlash tipa 2. Bitno je znati da svi ureaji koji podravaju CompactFlash ne podravaju i Microdrive. Maksimalni kapacitet je 6 GB.

Ni-Cad baterija

Litijum-jonska baterija

CPU: ARM7TDMI Playtime: up to 8 hours Scroll wheel: solid state touch Buttons: mechanical CPU Speed: dual 80 Mhz embedded Data Path: 32 bit ROM: 32 MB Onboard RAM: 32 MB Screen: 1.67" LCD w/ LED backlight

Maximum Resolution: 1-bit 138x110 Hard Disk: 1" 4 GB 4200 RPM holds 1000 songs. USB: via Dock Connector FireWire: via Dock Connector Audio Out: stereo 16 bit mini Weight: 0.225 lbs. Dimensions: 3.6" H x 2.0" W x 0.5" D OS: iPod OS 1.1 Introduced: January 2004

iPod je raunar! Ima von Neumann-ovu arhitekturu

I/O
2-4GB microdrive, click wheel, LCD panel, USB connection, FireWire connection, audio output

Memorija
32MB RAM, 32MB ROM

CPU
Special digital to analog converter chips

Odlian korisniki interfejs Muzika u razliitim digitalnim formatima

AAC (16 to 320 Kbps), MP3 (32 to 320 Kbps), MP3 VBR, Audible, AIFF, Apple Lossless and WAV

XBOX 360

Sony Playstation

Sa hard-diskom

Sa fle memorijom

Mobilni telefon

GPS runi sistem

MS Dos Windows 3.11 Windows 9x (95/98) Windows ME (millenium edition) Windows 2000 (2K), Windows XP (Home & Professional), Vista Windows Server 2000, 2003 WIN XP WIN 7 ... WIN 8

Solaris SCO Razliiti shell-ovi (BSD, SHS, itd.)

RedHat Linux Suse Linux Slackware Lindows (Linspire) Knoppix Ubuntu Grafika okruenja (KDE, GNOME, itd.)

Tekst procesori: MS Word, Open Office Writer Tabelarni prorauni: MS Excel, Open Office Calc Prezentacije: MS Power Point, Open Office Impress Mail klijenti: MS Outlook Express, Mozzila Thunderbird

Web itai: MS Internet Explorer, Firefox, Opera Antivirus: AVG, Avast, Nod32, Bitdefender, Kaspersky, Norton Antivirus Antispyware: Ad Aware, Spybot, CounterSpy Firewall: Zone Alarm, Kerio, Outpost Kompresija: WinZip, WinRar

Sluanje muzike WinAmp, Windows Media Player, Foobar Gledanje filmova - WinAmp, Windows Media Player, Quicktime, iTunes Obrada muzike Audiocity Obrada videa VirtualDub

Najede automatski (na primjer, antivirusni programi) Windows update automatsko nadograivanje operativnog sistema Windows Service pack znaajnija nadgradnja operativnog sistema Windows

"Sve to je moglo biti pronaeno, ved je pronaeno", Charles H. Duell, direktor Patentnog ureda SAD, 1899. "Ja mislim da postoji svjetsko trite za moda pet raunara", Thomas Watson, predsednik IBM-a, 1943. "Raunari u bududnosti nede biti tei od 1,5 tone", Popular Mechanics, u predvianjima nemilosrdnog napretka u nauci, 1949.

"Ja sam putovao uzdu i popreko po ovoj zemlji i razgovarao sa najboljim ljudima i ja vas mogu uveriti da je obrada podataka moda koja nede trajati due od jedne godine", urednik zaduen za knjige o biznisu u Prentice Hall-u, 1957. "Ali.... emu de to sluiti", inenjer u Advanced Computing Systems Division u IBM-u komentariudi mikroip, 1968.

"Nema ni jedan razlog da bi bilo ko elio raunar u svojoj kudi", Ken Olson, predsednik, direktor i osniva Digital Equipment Corporation, 1977. "DOS adresira samo 1 megabajt RAM-a zato to mi ne moemo da zamislimo bilo koju aplikaciju koja bi trebala vie", Microsoft o razvoju DOS-a, 1980. "Windows NT adresira 2 gigabajta RAM-a to je vie nego to de bilo koja aplikacija ikada trebati " Microsoft o razvoju Windows-a NT, 1992. A DANAS ???