1. Kako su praistorijski ljudi otetili ivotnu sredinu?

- Praistorijski ljudi (iako malobrojni u odnosu na dananju populaciju svetskog stanovnitva), koristedi samo vatru i oruje napravljeno od kamena, kosti, drveta i koe, uspeli su da izmene vegetaciju vedine kontinenta i verovatno istrebe mnoge vrste velikih sisara. 2. Na ta je usmeren menadment prirodnih resursa? - Menadment prirodnih resursa (u poreenju sa ekolokim menadmentom) je vie usmeren na specifine komponente Zemlje - resurse, koji imaju svoju korisnost i mogu biti eksploatisani, uglavnom za kratkoronu dobit i korist posebnih interesnih grupa, kompanija ili vlada. 3. Zato ekoloki menaderijalizam ne obraca dovoljno panje na odnos ovek-ivotna sredina? - Jer je ekoloki menaderijalizam postao institucionalizovan i dravnocentralizovan proces, koji se bavi formulisanjem i donoenjem zakona, politika i regulativa iz oblasti zatite ivotne sredine. 4. Koja je definicija ekolokog menadmenta po Sharrattu? - Ekoloki menadzment je menadment ekolokih performansi organizacija, tela i kompanija. 5. Kakav pristup predstavlja ekoloki menadment? - Ekoloki menadment predstavlja pristup ekolokom upravljanju, koji integrie ekologiju, politiku, planiranje i drutveni razvoj. 6. Koja je sutina ekolokog menadmenta po Clarku? -Sutinu ekolokog menadmenta prema Clarku (1989) predstavljaju dva pitanja (odnosno odgovora na ova pitanja): 1. Kakvu planetu elimo? 2. Kakvu planetu moemo da dobijemo? 7. Koja su tri glavna pristupa ekolokog menadmenta? -Tri glavna pristupa su: -Savetniki; -Ekonomski ili fiskalni; -Regulatorni. 8. Koji su motivi ekolokog menadmenta? - Pragmatini razlozi; - elja za smanjenjem trokova; -Poputanje; -Promena u etici; -Makroekonomija. 9. Pragmatini razlozi. - strah ili zdrav razum navode ljude ili administratore da pokuaju da izbegnu probleme. 10. elja za smanjenjem troskova. - Jeftinije je izbedi ili suprostaviti se problemima nego se suoiti sa njihovim posledicama (zagaenje, tube itd.) Takoe postoje prednosti u iskoridenju otpada,utedi energije i odravanju ekolokog kvaliteta. 11. Poputanje. - pojedincima, lokalnoj vladi kompanijama, dravama..., a koje je propisano zakonima, nacionalnim ili meunarodnim sporazumima s ciljem voenja brige o ivotnoj sredini. 12. Promena u etici. - istraivanja, mediji, pojedinci ili grupe aktivista mogu da budu inicijatori novih stavova, sporazuma ili zakona. 13. Makroekonomija. promocija ekolokog menadmenta moe da dovede do ekonomske ekspanzije: trite opreme za kontrolu zagaenja, upotreba obnovljivog otpada, sigurnije i efikasnije snabdevanje energijom i sirovinama. 14. Globalne krize. - Ekoloki menadment se suoava sa kompleksnim ekolokim izazovima, koji su dostigli nivo globalnih kriza: rastuda ljudska populacija i siromatvo, socijalni nemiri i mogude prirodne katastrofe. Najvie obedava delovanje na osnovu predvianja, koje ukljuuje vedu obavetenost i angaman ljudi, nego to je to pre bio sluaj prilikom planiranja i upravljanja. 15. Koji korak odluivanja sledi posle implementacije prihvacene strategije? -Monitoring procesa. 16. Koji je najprisutniji problem sa kojim je suoen ekoloki menadment? - Neadekvatnost podataka je najprisutniji problem sa posledinim nedovoljnim znanjima: o strukturi i funkciji ivotne sredine; delovanju globalne, regionalne i lokalne ekonomije i ponaanju pojedinca i drutava.

17. Kada je osnovan Ekoloki program UNa (UNEP)? - Osnovan je 1973. godine. 18. Od koje godine su poele da se razvijaju zelene politike? - Razvoj zelenih politika od 1970. godine. 19. Kada je donet izvetaj Naa zajednika bududnost? - 1987. Godine je donet izvestaj Nasa zajednicka buducnost. 20. Ko je doneo izvetaj Naa zajednika bududnost? - Svetska komisija o ivotnoj sredini i razvoju - World Commission on Environment and Development. 21. Ko je doneo izvetaj Agenda 21? - UN, 1992. godine 22. Kada je donet izvetaj Agenda 21? -1992. godine 23. ta znai akronim EMAS? - Ekoloki menadment i audit sistem (Environmental Management and Audit System 24. Koji su glavni principi ekolokog menadmenta? - Glavne principe ekolokog menadment predstavlja obazrivost i upravljivost. 25. Kada je Meunarodna trgovinska komora objavila ekoloki kodeks za svetsku industriju? - Jo 1974. godine, Meunarodna trgovinska komora (ICC) je objavila ekoloki kodeks za svetsku industriju. 26. Ko je objavio ekoloki kodeks za svetsku industriju? - Meunarodna trgovinska komora (ICC). 27. ta daje ekoloki kodeks za svetsku industriju? - Daje konkretna uputstva za integrisanje ekoloke politike u poslovnu politiku kroz devet taaka. 28. Kada je bila prva konferencija svetske industrije o ekolokom menadmentu? - 1984. godine. 29. Kada je osnovan Meunarodni biro za ivotnu sredinu? - 1986. godine. 30. Kada je usvojen predlog Poslovne povelje za odrivi razvoj? - 1991. godine. 31. ta predstavlja Poslovna povelja za odrivi razvoj? - Predstavlja prvi znaajni meunarodni dokument u kome su izloeni osnovni principi ekolokog menadmenta u privredi, a koji de kasnije u manje ili vie izmenjenom obliku, biti ponovljeni u drugim dokumentima i standardima za ekoloki menadment. 32. Kada je osnovan Savet svetske industrije za ivotnu sredinu? - 1993. godine 33. Koji je naslov standarda BS 7750? - Specifikacija za ekoloke menadment sisteme 34. Kada je standard BS 7750 stupio na snagu? - 1992. godine. 35. Koji standard predstavlja polaznu osnovu za nadgradnju eko menadment sistema prema BS 7750? - Standard ISO 9000, koji predstavlja polaznu osnovu za nadgradnju eko menadment sistema. 36. Koje dve faze su inicijalne faze u eko menadment sistemu BS 7750?

- Inicijativa i preuzimanje obaveze, -Pocetna ocena ekoloske situacije. 37. Gde moe da se koristi EMA-znak? - 1.na ekolokim deklaracijama; 2.na brourama, izvetajima i drugim informativnim materijalima; -3. u poslovnoj korespodenciji (memorandumima itd.) i dokumentaciji; 4.u optoj propagandi i marketingu, ukoliko se poruke ne odnose na konkretne proizvode i usluge. 38. Kada EMA-znak moe da se koristi u optoj propagandi i marketingu? - Ukoliko se poruke ne odnose na konkretne proizvode i usluge. 39. Ko propisuje smernice ekoloke politike? - Smernice ekoloke politike propisuje najvii nivo rukovoenja (top menadment) u pisanoj formi. 40. Kome se saoptavaju smernice ekoloke politike? - Smernice ekoloke politike treba saoptiti svim zaposlenima kao i iroj javnosti. 41. ta je ekoloki audit? - Ekoloki audit predstavlja mnogo iru ocenu i proveru ukupnog ekolokog stanja preduzeda od poetne ocene ekoloke situacije. 42. ta se podrazumeva pod ekolokim upravljanjem? - Pod ekolokim upravljanjem se podrazumeva upravljako usmeravanje organizacionih sitema ka postizanju manje/vie konkretizovanog cilja opstanka ekosistema, a radi ostvarivanja ekoloke politike i odreenih ekolokih ciljeva. 43. Na koje dve osnovne grupe se dele standardi serije ISO 14000? - 1. Standardi potrebni za uvoenje i primenu sistema ekolokog upravljanja. 2. Standardi orijentisani na ekoloke karakteristike proizvoda. 44. ta sadri prva grupa standarda serije ISO 14000? - Spadaju standardi, koji sadre specifikaciju i uputstva za eko menadment sistem, standardi subserije ISO 1401x, koji sadre uputstva za ekoloko proveravanje (eko audit) i standardi subserije ISO 1403x, koji daju uputstva za ocenjivanje ekolokog uinka (ova uputstva su potrebna za uspenu primenu eko menadment sistema iz razloga to uspenost eko menadment sistema ne moe da se proverava bez merljivih zahteva). 45. ta sadri druga grupa standarda? - Spadaju standardi subserije ISO 1402x, koji sadre uputstva za ekoloko obeleavanje, standardi subserije ISO 1404x, koji daju uputstva za utvrivanje svih ekolokih uticaja proizvoda tokom njihovog celokupnog ivotnog ciklusa i standardi subserije ISO 1406x, koji sadre upustva za tretman ekolokih aspekata u standardima za proizvode. 46. Nacrtati strukturu serije ISO 14000.

14050 RECNIK

Eko menadment sistemi 1400x.

Orijenacija na proizvode Ekoloko obeleavanje proizvoda 1402x Ekoloki aspekti u standardima za proizvode 1406x

Dopunski instrumenti Ekoloko proveravanje (audit) 1401x Ocenjivanje ekolokog uinka 1403 x

47. emu su namenjeni standardi druge grupe ISO 14000? - Standardi druge grupe su delimino namenjeni privrednim organizacijama i asocijacijama, a delimino viim, dravnim instancama ekolokog upravljanja. 48. Na ta se odnosi ISO 14050? - Na upravljanje zastitom zivotne sredine. 49. Na ta se odnosi ISO 1402x? - na uputstva za ekoloko obeleavanje. 50. Na ta se odnosi ISO 1404x? - na uputstva za utvrivanje svih ekolokih uticaja proizvoda tokom njihovog celokupnog ivotnog ciklusa. 51. Na ta se odnosi ISO 1406x? - Na uputstva za tretman ekolokih aspekata ustandardima za proizvode. 52. Na ta se odnosi ISO 1403x? - Na ocenjivanje ekolokog uinka. 53. Na ta se odnosi ISO 1401x? - Na ekoloko proveravanje (audit). 54. Na ta se odnosi ISO 1400x? - Predstavlja eko menadzment sisteme. 55. Agenda 21. - Izvetaj Agenda 21 (UN, 1992. godine) ohrabrio je vlade i druga tela da razvijaju ekoloki menadment, tako da je Agenda 21 prilagoena lokalnim potrebama mnogobrojnih zemalja. 56. Arhuska konvencija. - Arhuska konvencija je konvencija o dostupnosti informacija, uedu javnosti u donoenju odluka i dostupnosti pravosuu u oblastima, koje se tiu ivotne sredine. Usvojena je 1998. godine na etvrtoj ministarskoj konferenciji u Arhusu, Danska. 57. Apsekt ivotne sredine. - Aspekt ivotne sredine je element aktivnosti, proizvoda ili usluga neke organizacije, koji moe da bude u uzajamnom odnosu sa ivotnom sredinom. Znaajan aspekt ivotne sredine je onaj, koji ima, ili moe da ima, znaajan uticaj na ivotnu sredinu. 58. Biodiverzitet. - Biodiverzitet predstavlja raznolikost ivog sveta na planeti Zemlji, koja se sastoji od tri komponente: 1. Genetiki diverzitet - ukupan broj genetikih karakteristika.2. Diverzitet vrsta - raznolikost vrsta.3. Diverzitet ekosistema ili habitata - broj vrsta ekosistema ili habitata na odreenom prostoru. 59. Biosfera. - Biosfera predstavlja oblast na planeti Zemlji u kojoj se odvija ivot. Obuhvata delove: atmosfere, litosfere i hidrosfere. Biosfera je hijerarhijski najvii nivo organizacije ekolokih/eko sistema. Zahvaljujudi njoj, ostvaruje se svukupno jedinstvo ive i neive materije na Zemlji. 60. Cunami. - Cunami (od japanskih rei: tsu - luka i nami - more) predstavljaju veoma dugake talase (preko stotinu kilometara) seizmikog porekla. Izazivaju ih podmorski zemljotresi i vulkanske erupcije, posebno u oblasti Pacifika. Kredu se ogromnim brzinama (na dubinama od oko 4.000 metara ak 720 kilometara na as). Visina ovakvih talasa na otvorenom okeanu je mala - do jednog metra, tako da se esto i ne uoavaju. Meutim, pribliavanjem kontinetalnom platou, njihova brzina se smanjuje, a visina dramatino povedava. Zbog toga imaju katastrofalno dejstvo na priobalje i to hiljadama kilometara daleko od mesta njihovog nastanka.

61. Ekoloki akcioni plan. - Ekoloki akcioni plan nudi strateke smernice za dugotrajne akcije za reavanje problema ivotne sredine, kao i mogudnost da se postigne saglasje meu uesnicima o tome ta oekuju da postignu u narednom vremenskom periodu. 62. Efekat staklene bate. - Efekat staklene bate nastaje u troposferi, kada reflektovana Suneva energija naie na vodenu paru, ugljen dioksid, ozon, kao i jo neke gasove, koji spreavaju oticanje toplote i tako zagrevaju atmosferu. 63. Ekologija. - Ekologija je mlada nauka o uzajamnim odnosima izmeu organizama i njihove ivotne sredine, koji uslovljavaju fiziku egzistenciju jedinki, skupova jedinki (populacija) i itavih vrsta ivih bida. Pojam ekologija potie od nemakog biologa Ernsta Haeckela (1866), a proistekao je iz dve grke rei: oikos (dom/stanite) i logos (slovo, re, pojam, znanje, uenje, nauka). Osnovni zadatak ekologije je da prouava uzajamne odnose izmeu organizama i sredine, od kojih zavisi odravanje jedinki i populacija organskih vrsta, kao i njihovih zajednica u prirodi, njihov raspored i gustine njihovih naselja na pojedinim mestima Zemljine povrine, nain ivota i ponaanje pod datim uslovima opstanka. 64. Ekoloka etika - Ekoloka etika je filozofska disciplina, koja izuava kako spontane, tako i nauene naine ponaanja u ivotnoj sredini, prema ivotnoj sredini, kao i prema odnosima, koji u njoj vladaju. Ekoloka etika predstavlja ekoloki odnos oveka/ljudi prema ivotnoj sredini, odnosno, moralni odnos izmeu ljudskog/tehnosfere i prirodnog/biosfere. 65. Ekoloka ocena rizika. - Ekoloka ocena rizika je sredstvo za procenu mogudeg negativnog uticaja, odnosno, rizika neke aktivnosti na ljudsko zdravlje, ivotnu sredinu i kvalitet ivota uopte. 66. Ekoloka paradigma. - Ekoloki sociolog Reley Dunlap predloio je pomak u nainu gledanja ljudi na svetske resurse. Ovaj pomak ima oblik kontrasta izmeu dugotrajnog dominantnog zapadnog svetskog pogleda i nove ekoloke paradigme u nainu prilaza svetskim resursima. 67. Ekoloka politika. - Ekoloka politika predstavlja izjavu organizacije o namerama i principima, koji se odnose na njen ukupan uinak zatite ivotne sredine. Ona obezbeuje okvir za akciju i utvrivanje optih i posebnih ciljeva zatite ivotne sredine (ekolokih ciljeva). 68. Ekoloka svest. - Sama koncepcija odrivog razvoja zasniva se na etikom stavu postojedih generacija, koje svoj razvoj moraju da baziraju i na razvoju bududih generacija (minimum na istom nivou). Ovakav etiki pristup u direktnoj je suprotnosti sa dosadanjim preovlaujudim shvatanjima, motivima i paradigmama potroakog drutva (nastalog usled ekspanzivnog razvoja industrijske proizvodnje), koja se manifestuju gotovo neprijateljskim odnosom prema planeti Zemlji - jedinom stanitu ljudske civilizacije. 69. Ekoloke odluke. - Ekoloke odluke su one odluke, koje imaju potencijalno znaajan efekat na ivotnu sredinu. 70. Ekoloki cilj. - Ekoloki cilj daje strateki pravac dugoronim naporima za reavanje problema ivotne sredine. 71. Ekoloki menadment. - Ekoloki menadment se odnosi na aktivnosti ukupnog sistema upravljanja, koje su usmerene na razvijanje, implementaciju, postizanje i odravanje ekoloke politike/politike zatite ivotne sredine i ekolokih ciljeva/ciljeva zatite ivotne sredine organizacije. S obzirom da se ova politika i ciljevi javljaju na svim nivoima drutvene organizacije, ekoloki menadment postoji na nivou meunarodnih institucija, kao i na nivoima dravne administracije (federacija, republika i optina) i preduzeda. Ekoloki menadment (onako kako ga definiu standardi ISO 14000) ne predstavlja upravljanje ivotnom sredinom niti upravljanje okolinom/okruenjem, ved upravljanje organizovanim ljudskim aktivnostima u organizacijama s ciljem smanjenja njihovog uticaja na ivotnu sredinu. Tipino sprovoenje ekolokog menadmenta se sastoji od slededih faza: identifikacija potreba/ciljeva i definisanje problema, odreivanje akcija (ukljuuje ocenjivanje uticaja, opasnosti i rizika), sastavljanje plana, implementacija (procena uspeha), razvoj tekudeg menadmenta, procena i regulacija menadmenta, bududi ekoloki menadment. 72. Ekoloki menadment sistem.

- Ekoloki menadment sistem je deo ukupnog sistema upravljanja, koji obuhvata organizacionu strukturu, aktivnosti planiranja, odgovornosti, praksu, postupke, procese i resurse za: razvoj, uvoenje, postizanje, preispitivanje i odravanje ekoloke politike/politike zatite ivotne sredine. 73. Ekoloki podoban proizvod. - Komponenta odrivog razvoja, koja se odnosi na usklaeni privredni rast (proizvodnja i potronja), podrazumeva racionalno koridenje prirodnih resursa prilikom kreiranja i koridenja proizvoda za vienamensku ili viekratnu upotrebu i potronju. Ekoloki podobni proizvodi su proizvodi sa slededim karakteristikama: nemaju tetne uticaje na ivotnu sredinu; zadovoljavaju princip tedljivosti i odrivosti u potronji i koridenju potrebne energije i drugih prirodnih resursa; bezbedni su po oveka i ivotnu sredinu; zadovoljavaju princip izbegavanja, recikliranja ili bezbednog zbrinjavanja otpada. 74. Ekoloko obrazovanje. - Ekoloko obrazovanje predstavlja poseban vid obrazovanja iz oblasti ekologije, ivotne sredine i njene zatite. Danas, vie nego ikad, drutva imaju potrebu za visoko kvalitetnim ekolokim obrazovnim programima, koji sa uspehom podiu sistem vrednosti i menjaju ponaanja u smeru odrivosti promoviudi zatitu i ouvanje ivotne sredine. 75. Ekoloko znanje. - Ekoloko znanje predstavlja rezultat ekolokog obrazovanja, posledinog razvijanja i poboljanja ekoloke svesti, a odlikuju ga znanja, vrednosti i stavovi, koji za cilj imaju odgovorno ponaanje prema ivotnoj sredini, uz primenu adekvatnih akcija njene preventive i zatite, a u skladu sa osnovnim postulatima i naelima odrivog razvoja. 76. Ekosistem. - Ekosistem ili habitat predstavlja mesto gde individua, populacija ili vrsta, postoje ili mogu da postoje, odnosno ekoloko jedinstvo ivotne zajednice i stanita u kojem postoje vrsto uslovljene meusobne veze izmeu ivih (biotikih) i neivih (abiotikih) komponenti prirode. 77. Emisija. - Emisija predstavlja proces isputanja (emitovanja) zagaivaa iz odreenog, tano oznaenog emisionog izvora. Takoe, pod emisijom se smatra i koliina zagaivaa emitovana u jedinici vremena, ili koliina zagaivaa, koja je emitovana po jedinici zapremine gasa ili tenosti. 78. Globalno zagrevanje - Prema izvetaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj ljudskoj prolosti nede izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i ivot na Planeti, kao to bi mogao da izazove trend globalnog zagrevanja (prosena temperatura na Zemljinoj povrini je porasla za 0,74C od 1800. godine). Do sada se (o ovom pitanju), kao najrelevantnija, smatra studija objavljena posle zavretka Meu vladinog panela o klimatskim promenama, odranog 2001. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH), koja prognozira da bi temperatura na povrini Zemlje do 2100. godine mogla da poraste od 1,4 do 5,8C, pri emu, ak iako doe do minimalnog povedanja temperature, ono de biti vede nego bilo koja promena u proteklih 10.000 godina. Glavni razlog za ovako veliko povedanje temperature predstavlja vek i po industrijalizacije, sagorevanja ogromnih koliina uglja, gasa, sea uma i koridenje odreenih poljoprivrednih metoda. Ove ljudske aktivnosti su dovele do povedanja koliine gasova, posebno ugljen dioksida, metana i azotnih oksida, koji u velikim koliinama dovode do povedanja globalne temperature i promene klime. Tako, jedanaest od poslednjih 12 godina su najtoplije u istoriji oveanstva, a 1998. godina je bila najtoplija godina do sada, pri emu se oekuje da de 2007. godina premaiti ovaj alosni rekord. 79. Informacija o ivotnoj sredini. Ova informacija se tie ivotne sredine i predstavlja bilo koju informaciju u pisanoj, vizuelnoj, zvunoj, elektronskoj ili bilo kojoj drugoj materijalnoj formi o: -stanju elemenata ivotne sredine, kao to su: vazduh i atmosfera, voda, tlo, zemljite, predeli i prirodni kompleksi, bioloki diverzitet i njegove komponente, ukljuujudi genetski modifikovane organizme kao i interakcijiu ovih elemenata; - faktorima kao to su: supstance, energija, buka i zraenje i o aktivnostima ili merama, ukljuujudi upravne mere, o sporazumima u vezi sa pitanjima koja se tiu ivotne sredine, o politici, zakonskim aktima, planovima i programima, koji utiu ili de verovatno uticati na elemente ivotne sredine, kao i o cost-benefit analizama i drugim ekonomskim analizama i pretpostavkama koridenim u donoenju odluka, koje se tiu ivotne sredine; -- stanju zdravlja i bezbednosti ljudi, uslovima ivota ljudi, kulturnim spomenicima i graevinama, ukoliko na njih utie ili moe da utie stanje elemenata ivotne sredine ili ukoliko na njih deluju ovi elementi, faktori, aktivnosti ili mere. 80. Javna ekoloka svest - Javna ekoloka svest se odnosi na razvijenu svest odreene, celokupne zajednice o ivotnoj sredini, njenim problemima, negativnim uticajima na nju, kao i o mogudnostima za smanjivanje njenog zagaivanja i dalje degradacije. 81. Klimatske promene.

- Termin klimatske promene se odnosi na globalne promene temperature, reima vetrova i padavina. Pokreta ovih promena je postepeno otopljavanje Zemljine atmosfere, poznato i kao globalno zagrevanje. Poslednjih godina, klimatske promene su mnogo bre i razornije nego ranije. Dokaz tvrdnji da klimatske promene zaista postoje su ekstremni klimatski uslovi, koji su poeli da se deavaju na Planeti: - sue ; - poplave; - povedanje prosenih temperatura; -smanjenje snenih padavina; - topljenje planinskih gleera i snenih omotaa sa posledinim povedanjem nivoa mora; -migracija biljnih i ivotinjskih vrsta; -smanjenje koliine vode za pide; -povedanje mogudnosti izumiranja vedine ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta; -irenje razliitih bolesti. 82. Lokalni ekoloki akcioni plan. - Lokalni ekoloki akcioni plan (LEAP) je od velike pomodi prilikom reavanja problema ivotne sredine. On obuhvata: utvrivanje vizija zajednice, ocenu i procenu stanja ivotne sredine, odreivanje prioriteta, najpogodnije strategije za otkalanjanje najvanijih problema ivotne sredine, kao i sprovoenje akcija, koje de dovesti do realnog poboljanja stanja ivotne sredine i opteg zdravlja ljudi. Svaki LEAP mora da se zasniva na ukljuivanju javnosti u donoenje odluka lokalne vlasti. 83. Lokalna Agenda21. - Jedno od poglavlja Agende 21 o bitnim grupacijama je i poglavlje o ulozi lokalnih vlasti - da lokalne vlasti treba da se konsultuju sa stanovnitvom u pogledu osmiljavanja strategije za stvaranje Lokalne Agende 21. Naalost, bilo je potrebno nekoliko godina da se pojavi bilo kakva smernica o tome ta bi ovo trebalo da podrazumeva i ta konkretno treba preduzeti. Danas, mnogi lokalni saveti rade u skladu sa principima Lokalne Agende. Svaki od procesa ima svoje karakteristike, obeleen je lokalnim uslovima, ukljuujudi tu i javno mnjenje, geografske uslove, koji se uzimaju u obzir pri donoenju odluka, to vai i za politike stavove, kao i za probleme resursa. Dakle, prvi korak prilikom izrade Lokalne Agende je prikupljanje informacija o lokalnim uslovima i lokalnim prioritetima otkrivanje pravih elja i potreba ljudi. Dalje, akcije je potrebno da se identifikuju. Na kraju, vano je da se nau naini za merenje napretka, kako bi mogli da se izmere rezultati. 84. Medijumi ivotne sredine. - Medijumi ivotne sredine su osnovni faktori ivotne sredine: voda, vazduh i zemljite/tlo. Oni obezbeuju ivot i opstanak svim vrstama ivih organizama. 85. Milenijumski ciljevi. - Osam Milenijumskih ciljeva, koji su rangirani od ekstremnog siromatva, preko spreavanja irenja HIV/AIDS-a i univerzalnog prava na osnovno obrazovanje, postavljeni su kao globalni cilj, koji treba da se ostvari do 2015. godine. U ove ciljeve spadaju: 1. Iskorenjavanje ekstremnog siromatva i gladi. 2. Dostizanje univerzalnog prava na osnovno obrazovanje. 3. Promovisanje jednakosti polova/rodova i davanje vie modi enama. 4. Smanjivanje smrtnosti kod dece. 5. Poboljavanje zdravlja trudnica. 6. Borba protiv HIV/AIDS-a, malarije i drugih bolesti. 7. Obezbeivanje ekoloke odrivosti. 8. Razvijanje globalnog partnerstva za razvoj. 86. Ocenjivanje ivotnog ciklusa. - LCA predstavlja metod za evaluaciju celokupnog ivotnog ciklusa proizvoda/usluga, odnosno metod, koji istraivanjem obuhvata sve uticaje na ivotnu sredinu, koji su prouzrokovani proizvodom, procesima, uslugom... za vreme njihovog celokupnog ivotnog ciklusa. Zato, LCA predstavlja specifian sluaj ekolokog raunovodstva sa proirenim raunovodstvenim granicama preduzeda. LCA metod podrazumeva razmatranje uticaja na ivotnu sredinu utvrenih internim ekolokim raunovodstvom orijentisanim na konkretnu lokaciju, kao i svih odgovarajudih podataka od dobavljaa, dobavljaa ovih dobavljaa, potroaa, firmi za odlaganje otpada itd. Trebalo bi napomenuti da razumevanje uticaja proizvoda na ivotnu sredinu zahteva od LCA metoda tehniki kredibilitet uz obezbeivanje fleksibilnosti, praktinosti i ekonominosti u primeni.

87. Odriva zajednica. -Odriva zajednica je zajednica, koja koristi svoje resurse da odgovori na svoje trenutne potrebe, tako da osigura dovoljno resursa, koji de ostati na raspolaganju bududim generacijama. Ovakva zajednica pokuava da pobolja javno zdravlje i postigne bolji kvalitet ivota svojih stavnovnika kroz ograniavanje negativnih uticaja na ivotnu sredinu, zatitu, promociju i efikasnost, kao i razvoj lokalnih resursa radi oivljavanja lokalne odrive ekonomije.

88. Odrivi razvoj. -Odrivi razvoj je razvoj koji omogudava dostizanje krajnjeg zadovoljenja ljudskih potreba i poboljanje kvaliteta ljudskog ivota (Allen, 1980). Pojam odrivog razvoja prvi put je pomenut 1982. godine na Konferenciji u Najrobiju. Generalna skuptina UN 1983. godine je donela Rezoluciju o preduzimanju inicijative za formiranje Svetske komisije za ivotnu sredinu i razvoj (World Commission on Environment and Development). Ova komisija je 1987. godine izdala izvetaj Naa zajednika bududnost (Our Common Future), koji je ukazao na posledice nekontrolisanog demografskog i ekonomskog rasta, te stoga i na potrebe definisanja koncepta odrivog razvoja. Pojam odrivi razvoj ustanovljen je 1989. godine, a proklamovan tzv. Bergenskom deklaracijom (1990. godine) na Ministarskoj konferenciji, koja je odrana u Bergenu (Norveka) u organizaciji vlade Norveke, a u saradnji sa Ekonomskom komisijom UN za Evropu. Koncept odrivog razvoja usvojila je Evropska unija 1990. godine, a Ujedinjene nacije 1992. godine. Usvajanju ovog koncepta na globalno-svetskom nivou doprinelo je saznanje da je dolo do velikih globalnih promena i zagaenja ivotne sredine. 89. Opti cilj zatite ivotne sredine. - Opti cilj zatite ivotne sredine je celokupan cilj zatite ivotne sredine proistekao iz ekoloke politike/politike zatite ivotne sredine. Organizacija ga sama postavlja i, kada je god to mogude, potrebno je da bude kvantitativno iskazan. 90. Poseban cilj zatite ivotne sredine. - Poseban cilj zatite ivotne sredine predstavlja detaljan zahtev u pogledu uinka zatite ivotne sredine, kvantitativno iskazan kada je god to mogude, a koji moe da se primeni na organizaciju ili njene delove. Proistie iz optih ciljeva zatite ivotne sredine i treba da bude postavljen i izvren na takav nain da se postignu ovi opti ciljevi. 91. Rangiranje ekolokih problema. -Rangiranje ekolokih problema se zasniva na stepenu ozbiljnosti, odnosno stepenu negativnog uticaja, koji oni imaju po ljudsko zdravlje, ivotnu sredinu i kvalitet ivota uopte. 92. Recikliranje. -Recikliranje predstavlja ponovno obnavljanje materijala iz otpada putem upotrebe otpada kao sirovine (sekundardne). U recikliranju materijal/proizvod posle upotrebe/koridenja postaje otpad, a potom prolazi kroz dug ciklus ponovnog procesa proizvodnje kao sirovina. 93. Spreavanje zagaenja. - Spreavanje zagaivanja se odnosi na procese, prakse, materijale ili proizvode, kojima se izbegava, smanjuje ili kontolie zagaivanje. Moe da obuhvata: recikliranje, ponovnu upotrebu, obradu, promene procesa, kontrolne mehanizme, efikasnu upotrebu resursa i zamenu/supstituciju materijala. Potencijalne koristi od spreavanja zagaivanja odnose se na smanjenje tetnih uticaja na ivotnu sredinu, povedanje efikasnosti i smanjenje trokova. 94. Uinak zatite ivotne sredine. - Uinak zatite ivotne sredine se odnosi na merljive rezultate ekolokog menadment sistema/sistema upravljanja zatitom ivotne sredine, koji su dobijeni kontrolom aspekata ivotne sredine. Ovu kontrolu obavlja data organizacija na osnovu svoje politike zatite ivotne sredine i optih i posebnih ciljeva zatite ivotne sredine. 95. Uticaj na ivotnu sredinu. - Uticaj na ivotnu sredinu je svaka promena ivotne sredine (pogoranje ili poboljanje), koje u potpunosti ili delimino predstavlja rezultat aktivnosti, proizvoda ili usluga neke organizacije. 96. Zagaiva. - Zagaiva je supstanca ili efekat, koja moe da ima tetni uticaj na ivotnu sredinu. Drugim reima, zagaiva je uzronik ekoloke tete odnosno negativnog uticaja na ivotnu sredinu koji podrazumeva zagaenje odnosno degradaciju medijuma ivotne sredine. 97. Zagaivanje. - Termin zagaivanje/zagaenje se najede primenjuje na situacije u kojima ljudske aktivnosti smanjuju kvalitet odreene ivotne sredine. U tom smislu, uvoenje bilo koje supstance ili energetske forme (tj. zagaivaa), koja smanjuju kvalitet ivotne sredine moe da se smatra za zagaivanje/zagaenje, odnosno zagaenje predstavlja tetni uticaj na ivotnu sredinu bilo kog procesa ili supstance, koji je prouzrokovan dospevanjem otputenih/osloboenih zagaivaa do bilo kog medijuma ivotne sredine. 98. Zatita prirode. - Zatita prirode podrazumeva skup mera i postupaka, koji imaju za cilj zatitu prirodnih ekosistema112 od uticaja oveka (negativnog), a koji je uslovljen drutvenim i tehnolokim razvojem, naalost neusaglaenim sa raspoloivim prirodnim resursima. Naruavanje prirodne ravnotee, procesa kruenja materije i proticanja energije u ekosistemima dovode do znaajnih promena, koje se ogledaju u njihovoj degradaciji (npr. ume unitene seom, zemljite uniteno povrinskim kopovima rudnika, reke

zagaene otpadnim vodama itd.). 99. Zatita ivotne sredine. -Zatita ivotne sredine predstavlja sistem izdvajanja, vrednovanja i zatite celokupne ivotne sredine i svih odnosa, koji vladaju u njoj. S obzirom na znaaj zatite ivotne sredine za opstanak planete Zemlje i samog oveka, kao vrste, neophodno je to je vie mogude, sistem proaktivnog delovanja uvesti u sve ljudske aktivnosti, koje su od mogudeg negativnog uticaja na ivotnu sredinu. 100. ivotna sredina. -Prema standardima ISO 14000, ivotnu sredinu predstavlja okruenje (u ovom kontekstu, okruenje se protee od onog u okviru organizacije do globalnog sistema) u kojem odreena organizacija radi, a koje ukljuuje: vazduh, vodu, zemljite, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose. 101. Na koji nain muziki festivali utiu na ivotnu sredinu? - Velike koliine plastinog, staklenog, papirnog, kao i organskog otpada obeleavaju festivalske svakodnevice irom planete i samim tim pogubno uticu na zivotnu sredinu. 102. Za koje muzike festivale moemo redi da su zeleni? - Bonaroo, Tennessee USA ; Fuji Rock Festival, Japan; Telluride Bluegrass Festival, Colorado USA ; Glastonbury Festival, Glastonbury UK; 10 000 Lakes Festival, Minnesota USA ; Rothburry, Michigan; Bestival, Isle of Weight UK ; High Sierra Music Festival, California USA; The Burning Man Project, Nevada USA ; Coachella, California USA. 103. Navedite bar dva vida transporta do nekog muzikog festivala koji se moe smatrati ekolokim. - koridenja javnog transporta meu posetiocima, organizovanje festivalskih autobusa za posetioce. 104. Objasnite ulogu muzikih festivala na podizanje ekoloke svesti kod mladih? 105. Analiza Studije sluaja POVELJA O ZEMLJI. - Povelja o Zemlji priznaje da su problemi i tenje ljudske vrste u pogledu ivotne sredine (ekonomski, drutveni, kulturni, etiki i duhovni) meusobno povezani. Povelja o Zemlji predstavlja globalnu kampanju, koja ukljuuje pojedince i organizacije irom sveta, nastojedi da putem sveobuhvatnog razmiljanja i kolaborativnog, integrisanog reavanja problema ostvari odriv razvoj. Za oko devet godina od Samita Zemlje u Riju, hiljade ljudi u gradovima, selima, salama za sastanke, kolama i na otvorenom uestvovali su u sastavljanju nacrta Povelje o Zemlji. U martu 2000. godine u Parizu, je donet njen konani nacrt. U maju 2000. godine Milenijumski forum nevladinih organizacija pozvao je Generalnu skuptinu Ujedinjenih nacija da usvoji povelju. U meuvremenu, principi Povelje o Zemlji su se koristili u kolama, na univerzitetima i u verskim zajednicama. Ovi principi predstavljaju sutinu merila, koja se koriste u vladama, biznisu i graanskom drutvu. Povelja o Zemlji poiva na sedam samita Ujedinjenih nacija odranih tokom 1990-ih, kao i deklaracijama i izjavama preko 200 nevladinih organizacija, te naunim, pravnim i kosmolokim uvidima, mudrostima svetskih filozofija i religioznih tradicija. Saeti principi Povelje o Zemlji su: (I) Potovanje i briga za zajednitvo ivota; (II) Ekoloki integritet; (III) Socijalna i ekonomska pravda; (IV) Demokratija, nenasilje i mir; 106. Analiza Studije sluaja RAZVOJ KARIJERE EKOLOKOG MENADERA. - Na poetku 21. veka u svetu se troi preko 400 milijardi dolara godinje na ouvanje i zatitu ivotne sredine, a uz pomod vie stotina hiljada kadrova zaposlenih na ekolokim poslovima, koji irom sveta istovremeno rade na tri velika zadatka: -obnavljanje ekosistema unitenih u prolosti, - smanjenje negativnog uticaja tekudih aktivnosti na ivotnu sredinu, -izgradnja odrivog naina ivota za bududnost. U proteklih 30 godina cilj je bilo povedanje svesti o zatiti ivotne sredine, kontrola neregulisanog zagaenja i stvaranje javnih i privatnih organizacija posvedenih konzervaciji i zatiti ivotne sredine. Meutim, na mnogo naina, slededa generacija ekolokih strunjaka suoide se sa ogromnim izazovima, teim od onih sa kojima se suoavaju dananji strunjaci. Mogudnosti razvoja karijere ekolokog menadera se znaajno proiruju - ovo je profesija u usponu, koja prihvata rastude odgovornosti i poloaje. Moda je najuoljiviji pravac bio brzi porast drutvenih odgovornosti unutar organizacija, to je zajedniko za mnoge menadere. Ekoloki menaderi tite i odrivo upravljaju prirodnim bogatstvima Planete. Stoga, njihov posao ukljuuje odrivo upravljanje vodom, zemljitem i vazduhom, energijom, kao i melioraciju zemlje, obala, bazena reka, bezbedno odlaganje vrstog, opasnog i toksinog otpada. 107. Analiza Studije sluaja UPRAVLJANJE KINIM UMAMA. -Unitavanje, uglavnom u poslednjih 30 godina, 14% uma u brazilskom delu Amazonije (oko dve tredine amazonske kine ume, najvede na svetu) bila je i ekoloka i ekonomska katastrofa. Upotrebljiva graa izvlaena je iz dela ume, a ostatak je spaljivan, jer je zemljite esto moglo da se skuplje prodaje ako je oideno, nego kad se nalazi pod nedirnutom umom. Ovakvo ponaanje

delom je proisteklo od neumerenog optimizma u pogledu poljoprivrednog potencijala ovog regiona, a delom od seta stimulacija, koje je davala Vlada. Kao rezultat, u brazilskoj Amazoniji ima oko 165.000 kvadratnih kilometara naputene zemlje. Osim oidenih uma, koje su vidljive na satelitskim fotografijama, svake godine obori se jo jedna, nemerljiva koliina najvrednijeg drveda (najmanje 10.000 kvadratnih kilometara prema ispitivanju sprovedenom 1999. godine). Velike rupe u umskom pokrivau prouzrokovane ovom nesmotrenom ekstrakcijom sirovina ine oblast suvljom i otuda vie ugroenom mogudnodu izbijanja poara. Iako najvedi deo kinih uma ostaje nedirnut, njihovo seenje se nastavlja po stopi po kojoj de biti u potpunosti unitene u slededih 200 godina.

108. ta nije u redu na slici i zato? 109. Kako je mogude smanjiti uticaje na ivotnu sredinu koji su prikazani na slici?