Finansijska Trzista Skripta

FINANSIJSKA TRITA 1.
POJAM FINANSIJSKIH TRITA 1*Globalni pojam tr predstavlja susretanje ponude I tranje koja dovodi do formiranja cene I do razmene predmeta trgovanja uz tu cenu. Predmeti: stvarna dobra, usluge, od!, valute, devize, krediti, rad.snaga. Prema predmetu razmene " segmenta tr: #inansijsko $ najzna%ajnije I najosetljivije deo uk ek I fin sistema svake zemlje& I 'obno tri(te. )ef: * (irem smislu fin tr postoje svuda gde se obavljaju fin transakcije. * uem smislu $mesta na kojima se trguje fin instrumentima& )+#: #I, -'. /'G0,I1/!0,0 2+3-0 ,0 4/5I20 3+ 3*3'+6* P I - 10 '017I8I-I2 /97I:I20 #I, I,3-'*2+,0-0 I7I 04-I!+. Preko fin tr priv subjekti dolaze do sredstava neop;odni; za fin svog poslovanja. "* Govori se o vi(e fin tr. Glavni elementi fin tr sistema: <fin (tednja kao sadraj = predmet transferisanja <glavni tokovi transferisanja fin (tednje <fin inst ili aktiva kojima se (tednja transferi(e <fin institucije koje u%estvuju u trans (tednje <#in tr na kojima se ostvaruje promet instrumentima >*,a fin tr obavljaju se mnogi poslovi. Pod uticajem p I t formira se cena fin sredstava tj formira se stopa prinosa %ija visina uti%e na tokove alokacije kapitala I transfer resursa izme?u pojedini; privredni; sektora. Imaju I sl.funk: utvr?ivanje cena fin instrumenata, smanjivanje transakc.tro(kova, pruanje inf u%esnicima na tr$ informativan funkcija&. #in tr predstavljaju najzna%ajniji factor ukupne ek i priv sistema u zemljama sa razvijenom tr privredom, omogu@avaju normalno odvijanje privredni; odnosa. 2. ZNAAJ I ULOGA FINANSIJSKIH TRITA A 9uduci da su finansijska trzista sastavni deo ekonomskog sistema, na nji; vrse uticaj promene na trzistu proizvoda i promene faktora proizvodnje. -akodje, finansijska trzista vrse povratni uticaj na trziste proizvoda i faktora proizvodnje. A #inansijska trzista omogucavaju preduzecu ne samo da potrebna finansisjka sredstva pribavi iz adekvatni; izvora, nego i da oslobodjena sredstva iz redovnog poslovanja plasira u one finansijske instrumente koji ce odbaciti zadovoljavajuci prinos od nji;ove eksterne upotrebe. A #inansijska trzista su dala znatan doprinos stvaranju veliki; i jaki; privrednoi; subjekata $nacionalne i multinacionalne korporacije&. /na imaju veliki znacaj za razvoj proizvodnje, za povecanje drustvenog proizvoda i za ostvarivanje akumulacije. A #unkcije: 1. #unkcija povezivanja $ponude i traznje& ". 0lokativna funkcija $alokacija slobodni; finansijski; sredstava& >. #unkcija razvoja $privrede, kroz povecanje mobilnosti sredstava& B. #unkcija efikasnosti C. #unkcija odredjivanja cene finansijski; sredstava D. #unkcija smanjenja troskova E. #unkcija pouzdanosti $smanjenje rizika poslovanja& 3. VRSTE FINANSIJSKIH TRITA 1. Glavna podelaF a& trziste novcaF kratkorocno, likvidno trzisteF trguje se ziralnim novcem i ;artijama od vrednoti koje imaju rok dospeca kraci od godinu dana $osnovni ucesnici su banke&. b& trziste kapitalaF manje likvidno, dugorocno trzisteF trguje se finansijskom aktivnom ciji je rok dospeca duzi od jedne godine = dugorocnim ;artijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnickim instrumentima $glavni ucesnici su institucionalni investitoriF osiguravajuca drustva, penzioni fondovi, jer su oni najveci vlasnici finansijske aktive&. ". Po mestu na kome se transakcije obavljajuF a& lokalna, b& nacionalna, I c& medjunarodna. >. 3a aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijski; instrumenata kojima se trgujeF a& trzista osnovni; ;artija od vrednosti, 1. trzista instrumenata duga, i ". trziste vlasnicki; instrumenata, I b& trzista izvedeni;, derivatni; ;artija od vrednosti. * trziste instrumenata duga spadaju razlicite vrste ;artija od vrednosti kao sto su obveznice, zapisi, certifikati i sl. kojima se vrsi kreditiranje poslovanja emitenta. 4upci takvi; ;artija postaju kreditori i oni imaju ulogu banke kod direktog kreditiranja. +mitent ima obavezu da isplacuje kamatu prema rokovima dospeca, kao i da placa glavnicu. ,a trzistu vlasnicki; instumenata trguje se akcijama i deonicama. 4upci ovi; ;artija od vrednosti ne postaju kreditori, vec postaju vlasnici dela active i buduci; pri;oda emitenta. -rzista izvedeni; ;artija od vrednosti $derivatna trzista& se tako nazivaju zato sto vrednost ovi; ;artija zavisi od vrednosti neke druge active koja se nalazi u nji;ovoj osnovi $roba, osnovne ;artije od vrednoti, devizni kurs, kamatna stopa&.
B. Prema vremenu placanja i isporuci finansijske activeF a& promptna $gotovinska& trzistaF gde se poslovi odma; realizuju, i isporuka i placanje vrsi neposredno po zakljucenju, I b& terminska trzistaF gde se zakljucuju poslovne transakcije koje predstavljaju sporazum ucesnika da realizuju odrednjene transakcije u buducnosti $ovde spadaju derivatna trzista&. C. Prema emitovanju ;artija od vrednostiF a& primarna trzistaF na kojima se vrsi prva prodaja, odnosno emisija ;artija od vrednosti. /vde kupac ima ulogu investitora, jer kupovina za njega znaci investiciju, I b& sekundarna trzistaF gde se trguje vec emitovanim ;artijama od vrednosti, nakon druge I naredne transakcije. D. 3a aspekta prometaF a& berzanski promet i trzistaF gde se transakcije i poslovi obavljaju na posebno odredjenim i organizovanim mestima $berzama& i preko ovlasceni; posrednika $brokera i dilera&, i b& vanberzanski promet i trzistaF gde se transakcije mogu obavljati i na drugim mestima. E. Po organizocionoj strukturiF a& aukciona trzistaF gde kupac postaje onaj koji ponudi najvecu cenu, b& posrednicka trzistaF na kojima se poslovi obavljaju preko brokera i dilera, i c& preko salteraF vid vanberzanskog prometa, gde se ponuda i traznja uparuju preko kompjuterske i informacione te;nologije. G. Po prirodi finansijski; tokovaF a& direktna trzistaF gde se trguje ;artijama od vrednoti koje emituju deficitne ekonomske jedinice, kako primarne tako i sekundarne, I b& intermedijarna trzistaF gde se trguje instrumentima koje su izdale intermedijarne institucije $banke, penzioni fondovi, osiguravajuca drustva&. H. Po stepenu organizovanosti mesta operacijeF a& organizovana $institucionalizovana& trzistaF kada se trgovina odvija na organizovanim berzama, I po strogo regulisanoj proceduri, I b& slobodna $neinstitucionalizovana& trzistaF kada se finansijski instrumenti prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri I na manje organizovanim mestima. 1I. 3pecijalizovana trzistaF a& devizna trzista, I b& ;ipotekarno trziste. 4. ISTORIJSKI RAZVOJ FINANSIJSKIH TRITA A #inansisjska trzista nastaju sa samim nastankom I razvojem novca. A !avilonF !II<! vek p.n.e.F trgovci su skupljali I cuvali ;ranu, I druge proizvode koje su davali u zajam, a zajmoprimci su morali da vrate istu vrstu robe, uz davanje visoki; kamata. Potvrde ovi; transakcija su sluzile kao sredstvo placanjaF koren bankarski; poslova, I prapoceci ;artija od vrednosti. A 3tara GrckaF razvoj zanatstva I trgovine uslovljava razvoj novcaF svaki grad<drzava imao je svoj novacF zamenu novca su vrsili specijalizovani posrednici $trapezari&, koji su vrsili poslove zamene, da bi gradovi<drzave mogli medjusobno da trgujuF prapoceci devizni; trzista. A 'imF posebne vrste banaka $argentarii&, koje vrse poslove primanja uloga I depozita, davanja zajmova uz vise kamate, kao I poslova platnog prometa kroz citavo :arstvoF prapoceci pravi; finansijski; trzista. A 3rednji vekF obelezen ratovima, pljackama I prevaramaF metalni novac predmet kvarenja zbog nejasni; dimenzija I tezinaF dolazi do razvoja finansijski; I bankarski; poslovaF dve grupe poslova = menicni I depozitarni. A 1C. I 1D. vekF prve berzeF otkrice 0merike stimulise razvoj finansiranja prekookeanski; putovanjaF krajem 1D. veka nastaju dve osnovne vrste ;artija od vrednosti = obveznice I akcije. A 4rajem 1E. vekaF nastaju finansijske institucije koje trebaju da vode racuna o monetarno<finansijskim tokovimaF centralne banke $1DHB 9ank of +ngland, kraj 1G. veka 9anJue de #rance, kasni 1H. vek ,emacka&. A Prvi svetski ratF 30) preticu !.9ritaniju kao najvece finiansijsko trzisteF ,ju 5ork postaje najveci finansijski centar. A ,akon )rugog svetskog rataF snazan razvoj finansijski; trzista u 5apanu I ,emackojF jacaju procesi internacionalizacije I stavranja svetski; finansijski; trzistaF razvila su se trzista na )alekom istoku $5uzna 4oreja, ong 4ong I 3ingaput&, i u 70tinskoj 0merici $0rgentina I 9razil&. 5. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRITA A 3avremena finansijska trzista su veoma dinamicnaF stalno kreiranje novi; finansijski; instrumenata I brisanje granica izmedju nacionalni; trzistaF usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi I informacione te;nologije, sto omogucava kontinuirano trgovanje I dematerializaciju trgovineF stalan process usavrsavanja postojeci; I stvaranja novi; institucija na trzistu $investicione kompanije&. A ,acionalna trzista su integrisana u globalno svetsko trzisteF kreiraju se novi, internacionalni finansijski instrumentiF cena isti; ;artija od vrednosti na razlicitim trzistima je izjednacena, sto ukazuje na globalizaciju ciklicnog kretanja finansijskog trzista. A ,eprekidnost u radu trzistaF neprekidno se formiraju cene instrumenata, tokom celog dana, za koje vreme se izvrsavaju nalozi kupaca I prodavaca. A /snovne karakteristike: 1. Internacionalizacija I globalizacijeF process integracija nacionalni; finansijski; trzista u jedinstveno medjunarodno trzisteF pruza se mogucnost prikupljanja sredstava I izvan granica maticne zemljeF odvija se paralelno sa razvojem medjunarodnog trzista ino<obveznica $+vroobveznicaF subjekti iz jedne zemlje nji;ovom emisijom prikupljaju sredstva koja su im potrebna za
finansiranje u nekoj drugoj zemlji, pri cemu postuju propise o! te druge zemljeF pruzaju mogucnost emitentu da i; emituje u valute koja se razlikuje od domace valute&. ". Pojava I razvoj finansijski; inovacijaF doprinose sirenju finansijski; trista I poslovima na tim trzistimaF novi finansijski centriF enormno raste broj berzanski; transakcija o!, kao I robni; transakcijaF novi finansijski instrumentiF zaduzivanje klasicnim kreditima opada, a sve je aktuelnije trziste o!, * okviru trzista kapitala, +vroobveznice, sa fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom :ertifikati na depozite 0 u okviru trzista novca, 4ratkorocne obveznice I certifikati na depozite 4omercijalne ;artije od vrednosti 9ankarski akcepti )rzavne kratkorocne obveznice -rziste +vroobveznica je postalo najvece trziste ov, kao I najveci innovator. 'azlog za inovacijeK 1. ,eizvesnost I nestabilnost u privrednim sistemima neki; zemalja ". -e;nicki I te;noloski razvoj >. Povecanje nivoa znanja I obrazovanja B. 3ve veca konkurencija izmedju posrednika C. -eznja za povecanjem finansijskog blagostanja ,eke od inovacija: #jucers ugovori /pcije /bveznice sa promenljivom kamatnom stopom 3vop aranzmani 4reditne kartice +lektronski novac ipotekarne zaloznice >. )eregulativni tokoviF nekompatibilnosti izmedju nacionalni; pristupa regulative finansijski; trzista I nji;ovi; ucesnika, doslo je do drzavni; reformi u pravcu deregulacije. #akori: #inansijske krize Globalizacija Inovacije 6. POSLOVI NA FINANSIJSKIM TRITIMA 3vi poslovi na finansijskim trzistima se dele prema dva kriterijuma: 1. Prema vremenuF promptne vs terminske posloveF ova podela postoji radi eliminisanja rizika koji postoji zbog moguce promene cene ;artije od vrednosti, kamatne stope ili deviznog kursa. ". Prema tipu activeF poslovi sa ziralnim novcem vs poslova sa o!. Postoje poslovi koji se obavljaju na svim finansijskim trzistima: ,a trzistu novca = uzimanje I davanje kratkorocni; kredita, kupovina I prodaja kratkorocni; o! ,a trzistu kapitala = kupoprodaja drugorocni; o! ,a deviznom trzistu = kupoprodaja deviza. Poslovi posebne vrste: 0. Poslovi arbitraze = istovremeno se odvijaju na vise trzista, sa istim o!F zarada je u razlici u ceni, a cesto se koristi I razlika u visini deviznog kursa. 0rbitraza opada sa razvojem informacioni; sistema I globalizacijom finansijski; trzista. 9. Poslovi ;edzinga = aranzman u kome se potencijalni gubitak jedne strane u odredjenoj meri moze eliminisati zaradom druge straneF ovakvi poslovi sluze za smanjivanje rizikaF L;edgeriM pokusavaju da smanje rizik I smanje mogucnost gubitaka, dok LspekulantiM ocekuju ostvarivanje potencijalnog gubitka. :. Poslovi spekulacija = ucesnici nastoje da na osnovu znanja, informacija, strucnosti I pri;vatanja rizika ostvare veliki profit u kratkom roku.
7. EFIKASNOST FINANSIJSKIH TRITA )ve vrste efikasnosti: 0. Interna $operativna& = odnosi se na funkcionisanje trzistaF odnosi se na za;tev da ucesnici na trzistu dobijaju usluge u sto kracem roku I po sto nizim troskovima. 9. +ksterna $cenovna& = odnosi se na sposobnost I brzinu reagovanja cena na trzistu na pojavu relevantni; informacijaF kako cene active reaguju na I odrazavaju sve relativne informacije. !rste informacija koje uticu na cene: 1& Informacije o proslim cenama "& 5avno objavljene informacije >& 3ve ostale informacije -ri forme efikasnosti trzista: 1& 3laba forma = cene reaguju samo na informacije o proslim cenamaF velika mogucnost za ostvarivanje ekstraprofita za kratki rok "& Polu<jaka forma = cene reaguju na sve javno objavljne informacijeF to podrazumeva kako prosle informacije, tako I poslovne planove, racunovodstvene izvestaje I podatke o ostvarenim pri;odima, prodaji, itd. >& 5aka forma = cene odrazavaju ne samo pret;odne, vec I sve ostale informacije. . RAZVIJENOST FINANSIJSKIH TRITA U NAOJ ZEMLJI A 'azvijenost se ogleda kroz nivo razvijenosti finansijske infrastructure, bogatsvo finansijski; instrumenata, specijalisticko znanje kadrova. A 3tanje domaci; trzista je negativno. o *zroci: 3laba profitabilnost nase privrede ,edovoljna sklonost stednji 2edjunarodna ekonomska blokada !isoke kamatne stope Izgubljeno poverenje u finansijski sistem $posebno, banke& ,edefinisani svojinski odnosi ,edostatak specijalizovani; kadrova Inflacija !. REGULISANJE FINANSIJSKIH TRITA :ilj = jacanje poverenja u finansijska trzista I u ucesnike na njima. #unkcije drzave: 1& 1astita ucesnika na trzistima = javno objavljivanje informacija, kaznjavanje nedozvoljenog rada, u cilju zastite investitora I jacanja medjusobnog poverenja. "& /drzavanje makroekonomske stabilnosti >& /drzavanje konkurentnosti = smatra se da su visokokonkurentna ona trzista koja ispunjavaju sledece: a& )a postoji veliki broj ucesnika b& )a niko od ucesnika nema dominantnu ulogu c& )a su ucesnici samostalni I nezavisni d& )a su uslovi za ulazak na trziste blagi, zaviseci samo od stope prinosa. B& /drzavanje solvenstnosti finansijski; institucija $narocito preko banaka& = preko me;anizma obavezni; rezervi, preko osiguranja depozita, razlicitim propisima. ,asa zemlja nastoji da izmeni svoju privredno<finansijsku strukturu. 1HGH je donet 1akon o predzucima, I 1akon o trzistu novca I trzistu kapitala $ovo je osnova za stvaranje okvira finansijskog trzista u nas&. Prema ovim propisima, osnovane su dve institucijeF -rziste novca I kratkorocni; o!, I -rziste kapitala $od 1HH". poznato kao 9eogradska 9erza 9+7+N&. P"#$ %&' 1(. FINANSIJSKA TE)NJA KAO PRE)MET TRANSFERISANJA NA FINANSIJSKIM TRITIMA * 3tednja je, u sustini, deo do;otka cija je potrosnja odlozena za buducnost.
A ,a finansijskim trzistima vrsi se transferisanje novcani; sredstava od subjekata koji raspolazu viskovima sredstava prema subjektima kojima novcana sredstva nedostaju. A Izvori novcani; sredstava: 1. 3tednja ". -ransformacija mobilisanog novca u capital >. 4apital iz inostranstva A 2otivi za stednju: 1. 2aterijalni $bogacenje, uvecanje imovine, sigurnija buducnost, razvoj, ostvarivanje socijalni;, drustveni; I ekonomski; ciljeva& ". ,ematerijalni $sigurnost, skolovanje, lecenje& A 3klonost ka stednji zavisi od: 1. !isine tekuci; pri;oda ". 1ivotnog standarda >. ,avika B. 3tabilnosti C. Poreski; opterecenja A !isina stednje zavisi od: 1. ,ovcani; pri;oda I motive stednje potrosaca ". !isine ostvarenog neto dobitka I njegove raspodele >. 'azvijenosti instrumenata za stimulisanje stednje B. 'azvijenosti I uspesnosti funkcionisanja sekundarnog trzista o! A 3ekundarna trzista imaju veliki znacaj za stepen stednjeF ona predstavljaju priliku za promene u strukturi portfelja o!, sto podstice razvoj investicione culture mali; akcionara $gradjana&. ,a duzi rok, ovakav razvoj finansijsi; trzista dozvoljava da se angazuje daleko veci obim nacionalne stednje u investicione svr;e. A /snovni ucesnici u stedno<investicionom ciklusu: 1. 3tanovnistvo $mesecna primanja, uravnotezena potrosnjaF vise stedi nego sto se zaduzujeF podtice se adekvatnom kamatom, cvrstom valutom, raznovrsnim mogucnostima zaduzivanja po osnovu stednje& ". Privredni subjekti $suficitni, osim za investicije u kapitalna dobra& >. 5avni sector $ras;odi skoro uvek veci od pri;odaF neto duznik, ali u glavnom preko finansijski; trzista o!, a ne preko finansijski; institucija&. 11. TRANSFORMA+IJA MO,ILISANOG NOV+A U KAPITAL U ,ANKAMA- KAPITAL PRI,AVLJEN U INOSTRANSTVU * 9anke neprekidno mobilisu novac u depozite, stvarajuci pasivu, cime stvaraju I izvor finansiranja. 3truktura rocnosti depozita moze se kretati od depozita po vidjenju $a vista& do depozita na nekoliko godinaF depoziti koji su raspolozivi preko godinu dana imaju karakter kapitala. 9anka nastoji da kratkorocne depozite koje prima plasira preko finansijskog trzista na duzi rok, gde su kamatne stope vise. A 9anke su zainteresovane da imaju sto vise deponenataOstedisa, I da nji;ove stedise budu medjusobno poslovno povezane, jer pri medjusobnom transferu ne dolazi do smanjenja ukupne kolicine depozita kod banke, nego samo do prenosa sredstava sa jednog racuna na drugi. A /vakve operacije predstavljaju izvesni rizik za bankuF moguce je da dodje do podizanja novca sa depozita u vecem obimu nego sto je razlika izmedju ukupni; depozita I dugorocni; plasmana $nelikvidnost banke&. A * principu, svago dugorocno plasiranje je po pravilu netipican posao za banku, zbog cega izaziva ne samo vece troskove za odobravanje tog plasmana, vec I pracenje njegove naplate $bonitet duznika&. )ugorocni plasman moze biti pokriven ;ipotekom $ovo je neizvestan metod, zbog trzisni; fluktuacija&. A )va osnovna oblika priliva kapitala iz inostranstva na domace finansijsko trziste = pozajmljivanje na kreditnoj osnovi $poverilacko<duznicki odnos& I kroz strana ulaganja u domaca preduzeca na vlasnickojOsuvlasnickoj osnovi $LgreenfieldM investicije&. A Pri zaduzivanju u inostranstvu, u momentu se povecava domaca ponuda kapitala, a smanjuje u trenutku vracanja pozajmljenog kapitala u inostranstvo. Preterano zaduzivanje dovodi do gubitka autonomije u vodjenju ekonomske politikeF kreditiranje iz inostranstva je uvek propraceno odlivom sredstava u obliku kamata, I eventualne otplate glavnice. A Pribavljanje kapitala na vlasnickoj osnovi povecava domacu ponudu kapitala u momentu pribavljanja, a ne smanjuje domaci kapital po osnovu odplate glavnice $jer se ona ne otplacuje&. )olazi samo do odliva dela neto dobitka. A *kupna novcana sredstva u jednoj nacionalnoj privredi ne predstavljaju ponudu novca na finansijskim trzistima, jer se neki deo akumulirani; sredstava, kako kod privredni; subjekata tako I kod gradjana, koristi za nabavku kapitalni; dobara I
trajniji; potrosni; dobara. /vo smanjuje ponudu kapitala na domacem trzistu, dok je plasman isti; sredstava na orocenu stednju ili na berzu o! povecava. 12. TOKOVI TRANSFERISANJA FINANSIJSKE TE)NJE * ,a finansijskim trzistima se javljaju vlasnici stednje kao suficitne ekonomske jedinice, koji nude svoja sredstva kao investitori I ocekuju pri;od putema kamateF takodje se javljaju I deficitne ekonomske jedinice, koje imaju ideje za ulaganje I posao, ali potrazuju novcana sredstva za nji;ovo ostvarenje. A Gradjani, preduzeca, banke P finansijske organizacije, drzavne institucije P javni sector $pojavljuju se u obe kategorije, sa raznim motivima& A -okovi kretanja finansijske stednje = direktni I indirektni 1. 4od direktnog finansiranja, tokovi se odvijaju direktno od suficitni; ka deficitnim jedinicama, bez ucesca intermedijarni; finansijski; institucija. /vo predstavlja neorganizovano finansijsko trziste. A 4roz zajmovne instrumente $potrazivanja po osnovu direktno datog kredita, obveznice krajnjeg korisnika finansijske stednje, komercijalni zapis, drzavna o!& A 4roz vlasnicke instrumente $akcije& ". 4od indirektog finansiranja, izmedju davaoca stednje I krajnjeg korisnika stednje se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije. Prednost ovako urednjeni; tokova jeste sto intermedijarna institucija moze prikupiti veci broj sitni; I kratkorocni; stedni; uloga I ta sredstva plasirati deficitnim ekonomskim jedinicama kupujuci nji;ove dugorocnije instrumente, I to u vecim iznosima. A 4od indirektog finansiranja, deficitne ekonomske jedinice kreiraju I prodaju indirektne finansijske instrumente intermedijarnim institucijama, a one kreiraju svoje instrumente koje prodaju suficitnim ekonomskim jedinicama, koje tom kupovinom dolaze do direktni; finansijski; potrazivanja $active&. )"./$ %&' 13. POJAM I O,LI+I FINANSIJSKE AKTIVE #0<svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moe razmenjivati. * #0 uklju%uju se razli%iti oblici fin.ins kojima se trguje na fin.tr: iralni novac, valute, od!, plemeniti metali. #0 =predmet trgovine na fin.tr. 3tepen razvijenosti #0 pokazuje koliki je stepen razvijenosti fin.tr. #0 = predstavlja neopipljivu aktivu %ije vred direktno ne zavisi od vred fizi%ki; dobara ve@ predstavlja prava na neke budu@e pri;ode i koristi, obu;vata razli%ite nov%ane i fin instr kojima se moe trgovati na fin.tr. +mitovanje fin.ins za nji;ove emitente zna%i postojanje odre?eni; obaveza jer emitovanje fin.inst predstavlja pasivu, po(to svaka aktiva ima svoju pasivu. #in transakcije na fin tr zna%e istovremeno kreiranje fin.aktive i fin pasive. ,ajvaniji oblici: od!, depoziti, potraivanja, fin prava, iralni novac, devizna sredstva, zlato i plemeniti metali. P/502 I /97I:I #I,0,3I534+ 04-I!+ A #inansijska aktiva podrazumeva svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moze razmenjivati. /na predstavlja neopipljivu aktivu, cija vrednost ne zavisi od vrednosti fizicki; dobara, vec predstavlja prava na neke buduce pri;ode I koristi. A #inansijski instrumenti predstavljaju aktivu = oni predstavljaju plasmane za subjekte koji i; poseduju, posto imaju prava na buduce pri;ode od nji; = oni predstvaljaju odredjene obaveze za nji;ove emitente, jer ti instrumenti za nji; predstavljaju finansijsku pasivu. $svaka aktiva ima svoju pasivu& A /blici active: 1. o! ". )epoziti >. Potrazivanja B. #inansijska prava C. 1iralni novac D. )evizna sredstva E. 1lato I plemeniti metali 14. POJAM HARTIJA O) VRE)NOSTI A ,astale u 3rednjem vekuF nji;ov razvoj je otpoceo sa opstim razvojem privrede I Industrijskom revolucijomF nastanak moderni; o! se vezuje za Italiju, 3paniju I #rancuskuF najveci doprinos su dale 30) I !.9ritanijaF za izgradnju veliki; projekata $P--, saobracaj, energetska postrijenja& koriscena su sredstva prikupljena emisijom akcija I obveznica. A )efinicija = pisani document koji daje svojim vlasnicima odredjena pravaF prema 1akonu o o!, one predstavljaju Lprenosivi elektronski dokument izdavaoca, koji glasi na imeM I Liz kojeg za zakonite imaoce proizilaze jednaka pravaM. /snovna obelezja o!:
1. predstavljaju formalna dokumentaOpisane isprave ". sadrze odredjena imovinska ili licna prava >. omogucavaju svojim vlasnicima koriscenje prava koja iz nji; proisticu A +lementi koje sadrze o!: 1. /znaka vrste o! ". /znaka klase $serije o!, ako je izdavalac izdao vise klasa& >. ,aziv, sediste I maticni broj izdavaoca o! B. ,aziv, sediste I maticni broj lica na cije ime glasi C. ,ominalna vrednost celokupne emisije o! D. ,ominalna vrednost o! E. /pis prava I obaveza koje ona sadrzi $I nacin nji;ovog ostvarenja& G. )atum izdavanja $odnosno upisa u :entralni registar o! A ,adlezni organ = 4omisija za o! '3 A Izdavaoci mogu biti: 1. )omaca pravna lica ". 3avezna drzava >. 'epublike clanice B. 0utonomne pokrajne C. 5edinice lokalne samouprave D. :entralna banka E. 3trana pravna lica A !rednost se izrazava u :3) ili u stranoj valuti $uz saglasnost ,93&F obavezna je isplata sredstava u valuti koja je na o!. A Prenos prava o! vrsi se prenosom o! na racun novog imaoca u :entralnom registru. -a prava su, po defoltu, neograniceno prenosiva, osim u sledecim slucajevima: 1. 0ko zakoniti imalac izjavi da se odrice prava da raspolaze sa o! ". 0ko nadlezni sud donese odluku o zabrani raspolaganja o! A )uznicke o! $obveznice& mogu biti kratkorocne $dospece do >DC dana od dana izdavanja& ili dugorocne. 15. VRSTE HARTIJA O) VRE)NOSTI * /snovne podele: 1. po rocnosti $kratkorocne, srednjorocne, dugorocne& ". prema emitentu $drzavne, lokalni; organa, firmi& >. prema mestu emisije $domace, inostrane& B. prema nacinu odredjivanja poverioca $koje glase na ime, na donosioca, ;artije po naredbi& C. prema prirodi odnosa koje odrazavaju $osnovne, izvedene& $najvaznija& A /snovne o! se dele na: a& instrumente duga, I b& vlasnicke instrumente. A Instrumenti duga su obveznice, certifikati, komercijalni zapisi, note, bondovi, debenture. Instrumente duga mozemo podeliti prema: 1. emitentu $drzavne o!, o! privredni; subjekata& ". roku dospeca $kratkorocne, srednjorocne, dugorocne& >. poreklu $domace, inostrane, evroobveznice& B. osiguranju $neosigurane, osigurane& $osigurane = 1. ;ipotekarne, ". kolateralne, >. certifikati o opremi& $neosigurane = kratkorocne su note, dugorocne su debenture& C. starosti duga $starije, mladje& D. nacinu placanja kamate $instrumenti bez kupona, obveznice sa kuponom, konsoli& 3pecificni instrumenti duga: a& /bveznice sa promenjljivom kamatnom stopom $zastita od inflacije& b& Pri;odne obveznice $visina kamate zavisi od pri;oda firme& c& 4onvertibilne obveznice $zamenjive za akcije& A ,ajpoznatiji vlasnicki instrumenti su akcije. A Izvedene o!: 1. #jucersi I forvordi ". /pcije >. 3vopovi B. 3porazumi o kamatnim stopama
C. !aranti D. 7Q/,<si 16. IRALNI NOVA+0 )EVIZE0 ZLATO I PLEMENITI METALI * ,ovac je opsti vrednosni ekvivalent, koji sluzi kao mera vrednostiF on je nastao sa pojavom robno<trzisne privrede. A /snovne funkcije novca: 1. prometno sredstvo, odnosno sredstvo placanja ". obracunsko sredstvo $& >. sredstvo za odlozena placanja $& B. sredstvo za cuvanje vrednosti $& A 1iralni novac ima nematerijalni oblik, I nalazi se na ziro razunu privrednog subjekta. /n je jedan od osnovni; instrumenata trzista novca, iako on po svojoj prirodi nije finansijski instrument, vec sredstvo placanja. Ipak, buduci da na medjubankarskom trzistu postoji ponuda I traznja za rezervnim novcem, doslo je do formiranja kamatne stope. A * novac ulaze samo oni depoziti po vidjenju koji se mogu neposredno koristiti za placanje. A 9anke dolaze do ziralnog novca na sledeci nacin: 1. 4reditima od centralne banke ". +misijom o! >. *platama deponenata A )evize predstavljaju sva potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. /snovno funkcija deviznog trzista sastoji se u uravnotezenju nivoa cena u zemlji I inostranstvu, preko devizni; kurseva. :entralna banka svojim ucescem sprovodi deviznu politiku, odrzava stabilnost deviznog kursa, itd. A 1lato danas ima manju ulogu nego u ranijim vremenima, kada su postojali me;anizmi konvertovanja $kovanja I topljenja zlatnog novca&. )anas zlato uglavnom sluzi kao oblik monetarni; rezervi u centralnim bankama, gde se cuva u polugama $ingotima&. ,a zlato mogu da se izdaju I zlatne obveznice $gold bonds&, za na sredbro obveznice sa podlogom u srebru $silver backed bonds&. T"&1$ %&' G23#3 4"#3 17. UESNI+I NA FINANSIJSKIM TRITIMA A Prema sirem s;vatanju = svi ucesnici privrednog i drustvenog zivota jedne zemlje. 5avni sektorF uloga drzave u finansijsko<trzisnim operacijama. 1. /rgani centralne vlasti ". /rgani lokalne vlasti >. 5avnaOdrzavna preduzeca /vaj sektor se finansira preko fiskalni; pri;oda. 3ektor privrede obu;vata veci broj subjekata privrednog i drustvenog sektora. 3ektor stanovnistva predstavljaju znacajne subjekte stednjeF najcesce investira u razne oblike finansijske aktive. 3ektor inostranstva su inosubjekti koji ucestvuju na finansijskim trzistima drugi; zemalja. A Prema uzem s;vatanju = ucesnici su subjekti cije se postojanje i poslovanje vezuje za samo finansijsko trziste, odnosno finansijske institucije i posrednici. A #inansijske institucije su neposredni ucesnici na finansijskim trzistima, cija aktivnost omogucava normalno obavljanje trgovine. Pojavljuju se kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge. ,ji;ova osnovna funkcija je da posreduju izmedju nocilaca i korisnika akumulacijeOstednje, preko finansijski; instrumenata. A #inansijki posrednici povezuju ostale ucesnike na trzistu. ,isu sve finansijske institucije posrednici. 4ao posebni posrednici se javljaju brokeri, dileri i investicioni bankari. Institucije: 1. :entralna banka ". 4omercijalne banke >. 4reditne i stedne asocijacije B. 3tedionice C. Investicione kompanije i fondovi D. Penzioni fondovi E. /siguravajuca drustva G. #inansijske kompanije A *sluge koje vrse ucesnici na trzistu:
1. -ransformisanje aktive iz jednog oblika u drugi ". 'azmena aktive u korist svoji; klijenata >. 'azmena aktive u svoju korist B. Pruzanje pomoci u kreiranju novi; finansijski; instrumenata C. 4onsalting D. *pravljanje portfolio aktive A )irektno i indirektno finansiranje: 0. )irektno finansiranje = dolazi se do sredstava direktno od davalaca sredstava, prodavajuci im razlicite oblike finansijski; instrumenata. 9. Indirektno finansiranje = ukljucuje posrednike izmedju subjekata stednje i investicioni; subjekata. /ni zaradjuju na bazi razlike izmedju sredstava koje angazuju i koje plasiraju. /ni efikasno mobilisu finansijske resurse na bazi subjekata stednje i bolju alokaciju resursa. 1 . VRSTE FINANSIJSKIH INSTITU+IJA A Pojedine institucije nastale su pre sami; finansijski; trzista $banke i stedionice&, dok su neke tvorevine sami; trzista $institucionalni investitori, osiguravajuca drustva i penzioni fondovi& kao sto postoje i neki finansijski posrednici $investicione kompanije&. A 3ve finansijske institucije sluze za najefikasnije transferisanje stednje od suficitni; ka deficitnim jedinicama. A Podela finansijski; institucija: 0. Prva klasifikacija 1. Intermedijarne $kreiraju sopstvene instrumenet kao posrednici u transferisanju stednje& I. 4omercijalne banke II. 3tedionice III. 3tedno<kreditne zadruge I!. /siguravajuce kompanije !. Penzioni fondovi !I. #inansijske kompanije ". 9erze $organizovana mesta za promet instrumenata& >. Pomocne i specijalizovane finansijske institucije $svaka je specijalizovana za odredjenu vrste aktivnosti& 9. )ruga klasifikacija 1. :entralna banka ". )epozitne institucije >. ,edepozitne institucije B. Posrednicke institucije :. -reca klasifikacija 1. 4lasicne institucije $banke, stedionice, kreditne zadruge& ". Institucionalni investitori $osiguravajuce organizacije, penzioni fondovi, zaduzbine& >. 4olektivni investitori $investicione kompanije, uzajamni fondovi& B. 9rokersko<dilerske institucije $berzanski posrednici& ). :etvrta klasifikacija $4uliceva debilna klasifikacijaR #ilip'& 1. :entralna banka ". )epozitne institucije >. ,edepozitne institucije B. 9erze C. 9erzanski posrednici 1!. +ENTRALNA ,ANKA A 5edna od najznacajni; finansijski; institucija. ,ije obican ucesnik, vec ima i regulativnu ulogu. ,arocito je vazna njena uloga na trzistu novca $oredjuje nivo novcane mase, visinu kamatni; stopa&. +mitovanjem kvalitetni; o! i operacijama na otvorenom trzistu, ona doprinosi razvoji finansijskog trzista. A Pojam = samostalna jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, stabilnost valute i finansijsku disciplinu. A Instrumenti kojima raspolaze centralna banka: 1. +skonta stopa ". /bavezne rezerve
>. *tvrdjivanje minimalne rezerve likvidnosti B. 4upoprodaja o! C. *cesce u deviznim transakcijama D. /granicavanje plasmana A #unkciije: 1. +misija novcanica, novca i kreditaF $stancuje gotovinu, kreditira bankeF regulise novcanu masu i kamatne stope& ". 3provodjenje mera kreditno<monetarne politikeF $eskontna politika, operacije na otvorenom trzistu, obavezne rezerve, aktiviranjeOgasenje depozita& >. /drzavanje spoljne likvidnostiF $stabilnost deviznog kursa, nesmetano obavljanje platnog prometa, ravnoteza platnog bilansa, otplata dugova, kontrola poslova sa inostranstvom& B. Poslovi za drzavuF $krediti, itd& C. /staloF $kontrola banaka, pruzanje pomoci ostalim ucesnicima, selektivno kreditiranje privredni; grana, rezerve plemeniti; metala&. G23#3 %"./3 2(. ,ANKA KAO UESNIK NA FINANSIJSKIM TRITIMA A Pojam = institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva, odobrava kredite i obezbedjuje transakcioni novac. A )elatnost < ona se profesionalno bavi pribavljanjem kapitala preko emisije sopstveni; akcija, dugorocni; obveznica, uzimanjem dugorocni; kredita i primanjem u depozit uloga na dugi rok, i javlja se u ulozi trazioca kapitala. -ako pribavljen kapital, i sopstveni kapital formiran iz akumulacije neto dobitka, predstavlja ponudu kapitala od strane banke, koju reazlicuje odobravanjem dugorocnog kredita ili kupovinom dugorocni; o!. A Poslovanje banke: 1& 0gent preduzetnika u prikupljanju i koriscenju informacija $ocena sposobnosti zajmotrazioca&. "& Prikupljanje depozita $po vidjenju, preko tekuci; i ziro racuna, oroceni;, stedni;. $,ajznacajniji izvor sredstava banke& /stali izvori sredstava: 4reditni izvori 3opstvena sredstva >& 2ultiplikacija depozitaR 9anka moze stvoriti obavezu prema samoj sebi, kupovinom aktive kreiranjem depozita. ,aime, na ovaj nacin banke ucestvuju u procesu kreiranja novcane mase, zasnovano na tezi da svi deponenti nece u istom trenutku povuci sredstva sa svoji; depozita. A *sluge koje pruza banka: 1& Individualno bankarstvo $poslovi sa stanovnistvm, ;ipotekarni poslovi, kreditne kartice, potrosacki krediti, itd.& "& Institucionalno bankarstvo $kreditiranje nefinansijski; organizacija, finansijski; organizacija i drzavni; agencija& >& Globalno bankarstvo $poslovno finansiranje, investiranje u o!, poslovi na trzistu kapitala, na deviznom trzistu, na derivativnim trzistima& A 4ontrola banaka od strane centralne banke $radi zastite javnog interesa& A !rste banaka: *niverzalne = tradicionalni oblik, koji obavlja sledece funkcije: obezbedjenje placanja, depoziti, krediti, operacije sa o!& 4omercijalne = obavljaju placanje, drzanje novcani; rezervi i kreditnu funkciju. /snovna funkcija je prikupljanje stednje stanovnista i pretakanje u privredni sektor. ,ajvaznije u nasoj zemlji. Investicione banke = posluju sa o!. -akodje: otkup i distribucija o!, organizacija emisije o!, restruktuiranje preduzeca, konsalting. 21. UPRAVLJANJE PORTFOLIOM HARTIJA O) VRE)NOSTI0 SEKURITIZA+IJA I FI)U+IJARNI 5TRAST6 POSLOVI Portfelje = francusko LportfeulleM, engleski LportfolioM. Predstvalja strukturu o!, po rocnosti, stepenu rizika i stopi prinosa, koje drzi jedno fizicko ili pravno lice. Ponekada se dele na agresivne, konzervativne, itd. )ve osnovne vrste portfolija kod banaka: 1& Investicioni portfolio $koristi se kao sredstvo upravljanja ukupnom pasivom i aktivom& "& -rgovacki portfolio $koristi se samo radi sticanja profita, podrazumeva veci stepen rizika& 3ekuritizacija = pretvaranje kredita u o!, ciji okovi dospeca odgovaraju roku otplate kredita. 9anka na taj nacin smanjuje rizik likvidnosti i rizik kamatne stope. :esta je I razvijena pojava kod ;ipotekarski; kredita, potrosacki; kredita I kreditni; kartica.
#iducijarni $trast& poslovi obu;vataju usluge upravljanja imovinom I finansijama uopste $ukljucujuci o!&, koje banka pruza svojim komitentima. -rast $engleski LtrustM& = poverenje, obecanje. Poslovi se vrse u ime I na racun komitentaF sa paznjom Ldobrog domacinaM. /vi poslovi su strogo odvojeni od poslova komercijalnog bankarstva. 22. TE)NE I KRE)ITNE ASO+IJA+IJE0 TE)NO7KRE)ITNE ZA)RUGE0 TE)IONI+E0 KRE)ITNE UNIJE0 FINANSIJSKE KOMPANIJE I )RUGI INSTITU+IONALNI INVESTITORI A 3tedne I kreditne asocijacijeF starije finansijske institucije, 30) polovinom NN. vekaF dolaze do sredstava preko stedni; depozita stanovnistva I emitovanjem razni; o!. Primarna delatnost im je kreditiranje stanovnistva, davanjem ;ipotekarni; kredita za kupovinu nekretnina I rani; potrosacki; I nepotrosacki; kredita. :esto investiraju u o! koje emitujue lokalni organi vlasti. A 3tedno<kreditne zadrugeF intermedijarne asocijacije manjeg kapaciteta, koje prikupljaju stednju $kreiranje nemonetarni; rezervi I kreditiranje deficitni; jedinica&F daje kredite preko ;ipoteke ili drugim zalogom. A 3tedioniceF slicne bankama, organizovane na principu kooperativa, pri cemu su deponenti ujedno I vlasniciF izvori sredstava su stedni depoziti. $/vi depoziti nisu novac, iako su La vistaM&. /ne kreditiraju preko intermedijarni; institucija, cime doprinose razvoju trzista. Primarno plasiraju sredstva u nekretnine preko ;ipoteke i u o! na osnovu ;ipoteke. A 4reditne unijeF najmladje depozitne institucijeF transferisu sredstva izmedju potrosacaF clanstvo u uniji je zasnovano na zajednickoj vezi $npr. 'ad u istom preduzecu&. /dobravaju clanovima manje kredite i rade sa karticama. 2oze investirati slobodna sredstva u kratkorocne plasmane na trzistu. /na se moze zaduziti kod komercijalni; banaka. Pri;odi unije se isplacuju clanovima u vidu dividende. A #inansijske kompanije i drugi institucionalni investitoriF izdaju duznicke instrumente, koje po apoenima i rokovima prilagodjavaju kupcimaF prikupljaju finansijsku stednju, koju razmenjuju za potrazivanja ili imovinske objekte od deficitni; jedinica. G23#3 8"&13 23. OSIGURAVAJU9E ORGANIZA+IJE A Pojam osiguranja = uzdruzivanje oni; koji su izlozeni istoj opasnosti, sa ciljem da zajednicki podnesu stetu koja moze zadesiti samo neke od nji;. Ima karakter dugorocne stednje. 1akljuceni ugovor je polisa osiguranjaF mesecna rata je premija $jednokratna ili periodicna&. A #unkcije: 1. /snovnaF zastita imovine i lica ". #inansijsko<akumulacionaF premije se placaju unapred, a nadoknade stete se vrse sukcesivno, kad nastanu. * medjuvremenu ta sredstva se plasiraju preko finansijski; trzista. A Pojam osiguravajuci; organizacija = finansijske institucije koje za utvrdjenu premiju obezbedjuju isplatu ugovorene sume, u koliko se desi odredjeni osigurani slucaj. o !rsi se transfer rizika, cije bi ispoljavanje imalo negativne posledice za korisnika osiguranja, i distribuira se na veci broj nosioca rizika. o Intermedijarne finansijske institucijeF prodaju polise osiguranja, cime prikupljaju finansijsku stednju $kupuju novac&, koji u obliku kredita daju drugim institucijama $preko obveznica, akcija, zapisa&, cime transferisu finansijsku stednju deficitarnim jedinicama. o )oprinose diversifikaciji finansijski; trzista i multiplikaciji instrumenata. A !rste osiguranja prema tipu rizika: 1. /siguranje zivota $potpuno zivotno i vremensko&F nacin da se otklone rizici od nedostatka sredstava za zivot i da se zastiti zdravlje pojedinca i porodice. Polise mogu biti polise osiguranja sa investicionom karakteriskom i polise cistog investicionog karaktera, slicne zapisimaOobveznicama. $americka osiguravajuca drustva&. a& /siguranje zivota u uzem smislu b& ,esposobnost za rad $naknada propustene zarade& c& 0nuitetno osiguranje $akumulirana sredstva, povecana za kamatu, koja osiguranik nakon prestanka rada moze da koristi u vidu mesecni; isplata& d& 1dravstveno $obu;vata naknadu troskova lecenja& ". /pste osiguranje a& Pomorsko osiguranje
b& /siguranje prevozni; sredstava c& /siguranje kuce i stanova d& /siguranje imovine e& /siguranje od elementarni; nepogoda f& /siguranje zaposleni; A 4oosiguranje = predstavlja podelu obaveze izmedju dve ili vise osiguravajuce kuce, kada pojedinacno nisu u mogucnosti da podnesu veliki obim potencijalne stete. 'eosiguranje = osiguranje osiguravajuci; drustava, jer osiguravajuca kuca ne moze da podnese visak rizika. 24. PENZIONI FON)OVI A Pojam = institucije koje obezbedjuju pojedincima cigurnost i stabilnost pri;oda posle zavrsetka radnog veka. /ne predstavljaju akumulaciju stednje, koja ce biti sukcesivno isplacivana u buducim godinama. A /ne su pod stalnom kontrolom drzaveF one predstavljaju neki vid rasterecenja budzeta. /vakvi fondovi okupljaju finansijsku stednju, I transferisu je na isti nacin kao I osiguravajuca drustva, do deficitni; jedinica. A #inansiraju se a& iz tekuci; pri;oda zaposleni;, b& kao plasiranje zivotne ustede na trzistu o!. A Podela prema osnivacima: a& Privatni fondovi $preduzeca, organizacije, udruzenja i sindikati& b& 5avne ili drzavne fondove $drzavni organi, lokalni organi vlasti& A Portfolio struktura je jednostavnaF o! sa manjim rizikom $drzavne i lokalne obveznice&, dugorocne o! sa vecim prinosom $narocito akcije&. $/dgovor nepotpunF obrati se knjiziR& 25. POJAM INVESTI+IONIH FON)OVA A Pojam = profesionalno vodjene finansijske institucije, koje mobilisu kapital vise pojedinaca radi ulaganja u skup o! razliciti; izdavalaca $portfolio&. A Imaju posrednicku ulogu, povezujuci stedne sa investicionim subjektimaF do sredstava dolaze prodajuom akcija ili udela, i plasiraju i; u razne o!. A )rustva kapitala<deonicarska drustva, odnosno drustva sa ogranicenom odgovornoscu, ili kreditna drustva<drustva za uzajamno kreditiranje, ciji organi utrvdjuju politiku fonda. A #ond ne upravlja portfeljom, jer to u njegovo ime radi posebna kompanija koja je i osnovala fond $banka, osiguravajuca organizacija, investiciona kompanija, broker&. o! koje cine portfolio cuva banka<depozitar $kastodi banka&. A 4od nas nema takvi; fondova, zbog nerazvijenosti trzista. A /belezja investicioni; fondova: a& #inansijske institucije $okupljaju i plasiraju kapital& b& Plasiraju sredstva u portfelj o! c& Profesionalno su vodjene firme d& Predstavljaju nacin plasmana sredstva u finansijske instrumente na osnovu zelja ulagaca e& Imaju poseban oblik pasive A 5edan od glavni; motiva za davanje sredstava takvom fondu je disperzija rizika. 26. A 1. ". >. A 1. ". >. B. C. D. E. G. A O,LI+I INVESTI+IONIH FON)OVA Prema nacinu mobilizacije sredstava: /tvoreni $neograniceni& investicioni fondovi $stalno emituju i kupuju svoje akcijeF time obezbedjuju likvidnost svoji; akcija& 1atvoreni $ograniceni& investicioni fondovi $izdaju ograniceni broj akcija& Intervalni zatvoreni investicioni fondovi $kombinovani 1 i "& Prema investicionoj strategiji: )o;odovni fondovi $maksimizacija do;otka ulagaca& *ravnotezeni fondovi $kombinuje sigurnost, do;odak i porast vrednosti& 3pecijalizovani fondovi $vezani za jednu delatnost, oblast ili segment trzista 1emljisni fondovi $kapitalnu dobit kroz uvecanu cenu nekretnine& #ondovi novcanog trzista $portfolio kratkorocni; o! i gotovine& ,acionalni fondovi $ulaze u o! firmi iz drugi; zemalja& #ondovi rizicnog kapitala $investiraju u sitna preduzeca koja nisu kotirana na berzi& +ticki fondovi $zaduzbinskog karaktera, prema moralnim, religioznim principima& Prema ciljevima investiranja:
0. #ondovi koji investiraju u akcije: 1. #ondovi pri;oda i rasta $srednja varijanata izmedju visokog prinosa i niskog rasta& ". #ondovi rasta $orijentisani na velike stope rasta i kapitalni; dobitaka& >. Indeksni fondovi $uskladjeni sa prosecnim pri;odima na trzistu& B. 3pecijalizovani akcijski fondovi $za pojedinacni tip akcije& 9. #ondovi koji investiraju u instrumente duga: 1. #ondovi koji ulazu u drzavne ;artije od vrednosti $sa fiksnim pri;odom& $donose siguran ali nizak prinos& ". #ondovi koji ulazu u obveznice firmi i prioritetne akcije $sigurnost prinosa& >. #ondovi koji ulazu u LjunkM obveznice $visok prinos, uz mnogo visi rizik& B. #ondovi koji ulazu u obveznice lokalni; organi vlasti $poreski popusti za vlasnike& C. 9alansirani fondovi $istovremeno ulazu u razne o!& :. #ondovi koji investiraju u kratkorocne finansijske instrumente $komercijalni zapisi, zapisi drzavne blagajne, certifikati o depozitima, kratkorocne o!& ). #ondovi koji investiraju u izvedene o! $derivate& $fjucersi, opcije& 27. POSE,NE VRSTE FON)OVA Pojavljuju se slozene finansijske institucije $finansijski supermarket&, koji svojim korisnicima pruzaju sirok spektar finansijski; usluga. 1. #amilije fondovaF skup fondova kojima upravlja jedna investiciona kompanijaF nudie veci broj mogucnosti i finansijski; ciljevaF upravljacka kompanija stice prednost na trzistu jer poseduje specijalizovano upravljacko znanje i savremene te;noloske resurse. Investitor moze da lako prelazi iz fond u fond, u skladu sa promenana licne investicione strategije. ". 4antri $countrS& fondoviF zatvoreni investicioni fondovi, koji ulazu u o! odredjene zemlje $zemlje visokog stopa privrednog rasta = 5uzna 4oreja, -ailand, 9razil, 2eksiko&. >. /f<sor $offs;ore& fondoviF fondovi koje osnivaju i kojima upravljaju ljudi koji nisu rezidenti zemalja gde fondovi posluju. ,ajcesce se osnivaju u zemljama gde postoje niske poreske stope, a sredstva plasiraju u najrazvijenijim zemljama. 2 . FUNK+IONISANJE INVESTI+IONIH FON)OVA I OSTALE FINANSIJSKE INSTITU+IJE A 1a funkcionisanje fonda, znacajni su odnosi izmedju: 1. Investitora i fondaF zasniva se na ugovoru o pristupu fondu, koji ze zasniva na kupovini akcija fonda. *skladjen sa statutom i prospektom fonda. Prospekt sadrzi: I. /pis fonda i o! koje fond izdaje II. -e;nicke detalje o fondu i njegovim metodama investiranja III. #inansijski izvestaj I!. )rugi podaci $faktor rizika poslovanja, struktura portfelja, cena akcija, itd& ". #onda i kompanije za upravljanje portfolijomF zasniva se na ugovor o naloguF kompanija pruza fonda usluge investicionog konsaltinga, aranzira transakcije, pikuplja sredstva izdavanjem akcija, plasira sredstva i saradjuje sa bankom. *pravljacka kompanija naplacuje fondu proviziju. >. #onda i bankeF svodi se na obavezu banke da primi i cuva o! iz portfolija, da vodi drugu aktivu fonda, da izvrsava placanje, i da verifikuje da li su transakcije upravljacke firme u skladu sa propisima. 9anka naplacuje proviziju. B. #onda i okruzenja u kome poslujeF moze se posmatrati sa aspekta, I. Poreskog tretmana fondova $izbegavanje dvostrukog oporezivanja fonda i ulagaca& II. ,adzora nad aktivnostima fondova $vrse drzavne institucije& III. 3timulacija drzave $pogotovo kod zemalja u razvoju& A /stale finansijske institucije: 1. #inansijske kompanijeF emituju svoje o! ili uzimaju kredite kod komercijalni; banaka. ,ajcesce emituju instrumente duga, a sredstva plasiraju u obveznice i akcije preduzeca. a& Prodajne $pomazu prodaju odrdjene robe& b& Individualne $odobravaju manje kredite& c& 4omercijalne $odoravaju vece kredite& ". #ondacije i zaduzbineF imaju tradiciju u mnogim zemljamaF nalaze se u oblastima zdravstva i kulture, osnivacu mogu biti skole, fakulteti, poznate porodice, itd. )o sredstava dolaze uplatama osnivaca, prijemom poklonal ulazu u dugorocne o! visokog ranga.
1aduzbine u 3rbiji datiraju jos iz srednjeg vek $,emanjici&, one su znatno pomogle razvoj nauke, obrazovanja i kulture. *niverzitet u 9eogradu je snazno podstaknut u svojem razvoju od strane zaduzbina $4olarcev univerzitet&. G23#3 1&8#"83
29.Pojam I Vrste Berzi

Berza je samostalna i specifina institucija. /na je institucija finansijskog tri(ta, ali je i sama finansijsko tri(te sui generis. 9erza se defini(e kao organizovani prostor < i u fizi%kom i u poslovnom smislu < na kome se po strogo utvr?enim pravilima trguje ;artijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima pla@anja. !"L TUVWXU YU VZ [U\]^XY_W àbac^dW van der 9eurse W e^XUf YW YU \a_Z\W W gb^hW W N! TU_W YZ_WìZ\^ jb]aTd^ bZc^ VZ_iWe^TZkZ bZV\ê^j^l àY\aTZ. mb]aTd^ YW àXfaf ndU burseL aVoZeZTZ\^ oZX`bU fUYja W _afU YW YU YZYjZXZ\^, Z _ZYo^XU YW j^f àXfaf aVoZeZTZ\^ ^ YZfU YTaXU Y_WàTU. mZX oZV^T [â XU WYTaXUo ^ à YT^f cbW]^f ]bZcaT^fZ, W _aX^fZ YW W[bVa àY\U gb^hZ aYoaTZoU [UbVU, _Za pja XU ja [^\a We^kUoa W mW\WVW, qoTUbYW, raocaoW, sZb^VW, qfYjUbcZfW ^ cbW]^f ]bZcaT^fZ. Berze u promet ne unose s#oje $artije o% #re%nosti niti same &upuju i pro%aju $artije o% #re%nosti. /ne spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije. Predmet trgovine na berzi treba da bude tipiziran i standardizovan, kako bi bio lako zamenljiv a trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Pravila trgovine na berzi ure?uju na%in rada berzanski; slubi, kodifikovana su i svrstana u zbornike pod razli%itim nazivima. ,astala su iz obi%ajnog trgovinskog prava i uobli%avala se zajedno sa postepenim nastankom berze. /va pravila imaju dvostruku funkciju: 1& da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i sami; pravila trgovine i "& da prue za(titu u%esnicima u trgovini. '(" )* + ,! !"- !*(. !" + (e Z& ba[oU $`bacW_joU& [UbVU ^ [& tôZoY^XY_U [UbVU. !* !" jb]WXU YU bZV\ê^j^f TbYjZfZ ba[Z $h^ja, _baf`^b, fUYa, _ZtZ, oZtjZ, a[aXUo^ fUjZ\^, oUfUjZ\^, `ZfW_, pUuUb, TWoZ, V\Zja, _Z\ZX ^ Y\.& ^ WY\W]Z $jbZoYàbjoU WY\W]U W `bU_afabY_af ^ TZVcWpoaf jbZoYàYjW ^ Y\.&. /** !" -0 ** 1& Wo^TUbVZ\oU ^ "& YÙd^XZ\^VaTZoU. 0*, !"(* [UbVZfZ jb]WXU YU lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^, oZXeUpuU ao^f _aXU `bUcYjZTiZXW tôZoY^XY_U ôYjbWfUojU oZ jbh^pjW _Z`^jZ\Z $T\ZYoê_^f ^ cW]abaeo^f cWhoê_^f lZbj^XZfZ&, Z\^ o^XU ^Y_iWeUoa o^ jb]aTZkU _bZj_abaeo^f lZbj^XZfZ, VZj^f oaTdUf, cUT^VZfZ, tôZoY^XY_^f cUb^TZj^fZ $tXWeUbY^fZ ^ a`d^XZfZ& ^ V\Zjaf. 1*(*",* [UbVZfZ jb]WXU YU YZfa acbUvUo^f [UbVZoY_^f fZjUb^XZ\af. woU fa]W [^j^: [UbVU UtU_ZjZ < Z_a YU oZ k^fZ _W`WXW ^ `bacZXW YZfa cW]abeoU lZbj^XU ac TbUcoaYj^, cUT^VoU [UbVU, [UbVU V\ZjZ ^ `\UfUo^j^l fUjZ\Z ^ Y\. 2a 3erzama se ost#aruje &upopro%aja $artija o% #re%nosti u %ru4oj i daljim sekvencama, odnosno one korespondiraju sa sekundarnim tri(tem kapitala. Izvorni vlasnici finansijske (tednje ne u%estvuju u radu berzi. ,eposredni u%esnici na berzi nisu ni krajnji korisnici finansijske (tednje, jer umesto nji; finansijske instrumente kupuju, i tako prodaju novac, berzanski posrednici. 5 !" ! + " +* *0 ( !6*7 lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ à dUoZfZ _aXU oU acYjW`ZXW [^joa ac ao^l à _aX^fZ YW `bUjlacoa `bacZjU. xaojôW^jUj jbh^pjZ XU oUa`lacZo VZ aeWTZkU \^_T^coaYj^ lZbj^XZ ac TbUcoaYj^. xaojôW^jUj jbh^pjZ YfZkWXU _a\U[ZkU dUoZ lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ pja àTUuZTZ k^laTW `bacZXW.
gUbVZ WjTbvWXU ^ `W[\^_WXU dUoU lZbj^XZ ac TbUcoaYj^. wTU dUoU WjTbvWXW YU oZ [ZV^ àoWcU ^ jbZhkU _ao_bUjoU lZbj^XU ac TbUcoaYj^. w[XZTiWXWu^ `bU]\Uc dUoZ lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ [UbVU afa]WuZTZXW àYjaXUu^f ^ ÙbYÙ_j^To^f W\Z]Ze^fZ cZ `badUoU b^V^_ ^ bUojZ[^\oaYj YTaX^l W\Z]ZkZ. Berze su %u8ne %a u s#om poslo#anju o3ez3e%e: 1& zakonito obavljanje trgovine, "& za(titu interesa u%esnika na berzi, >& po(tovanje pravila i standarda berze koji se odnose na pona(anje u%esnika i B& informacije za javnost o svim %injenicama zna%ajnim za rad berze. 9r4o#ina na 3erzi mo8e se o3a#ljati a& promptno i na termin. :romptnom trgovinom se podrazumeva izvr(avanje kupoprodajni; obaveza odma;, a najkasnije u roku od pet dana. 9ermins&om trgovinom se podrazumeva izvr(avanje kupoprodajni; obaveza u roku duem od pet dana. ,ajve@i svetski berzanski centri su: < ,jujork, 7ondon, -okio, #rankfurt, 8ikago i drugi. * 'epublici 3rbiji funkcioni(e 9eogradska berza sa sedi(tem u 9eogradu. /bim prometa berzanskog materijala koji se obavi na 9eogradskoj berzi zasad je skroman.
30.
Berze se or4anizuju po sistemu &oncentrini$ &ru4o#a, %iji centar %ini sama berza sa svojim slubama. /ko centra nalazi se krug ovla(@eni; posrednika, i samo oni imaju pravo da zaklju%uju poslove na berzi, a svi drugi koji ele da trguju moraju to da %ine preko nji;. ;a s#a&im nare%nim &ru4om opa%a stepen o#la<=enja u odnosu na berzansku trgovinu. )rugi krug od centra %ine, tako?e, posrednici koji nemaju pravo pristupa zvani%noj berzanskoj trgovini. 9roj posrednika izme?u centra i klijenata sa otvorenog tri(ta odre?en je veli%inom tri(ta koje berza pokriva. -a struktura je naj%e(@e trostepena, pri %emu tre@i krug %ini naj(ire tri(te. 9erze se naj%e(@e organizuju kao akcionarska dru(tva. *z akcionare, zna%ajno mesto imaju %lanovi berze. 8lan berze ima pravo da koristi slobodan berzanski prostor i raspoloivu berzansku opremu. >(,* !" *0 , !- * !0 ?*@,* * ! * , _Z_a `bUfZ YZfaX [UbV^, jZ_a ^ `bUfZ a_bWhUkW W _afU cU\WXW. m^ ab]Zo^ YW oZc\Uho^ VZ WbUvUkU jb]aTZkZ oZ [UbV^, _Za ^ VZ acbUv^TZkU kU]aTa] YZcbhZXZ. yZTbUfUoU [UbVU YW T^Ya_a ab]Zo^VaTZoU ôYj^jWd^XU. woU YW bU]W\^YZoU, _Z_a Ya`YjTUoaf bU]W\Zj^Taf, jZ_a ^ cbhZToaf bU]W\Zj^Taf. 5 !" 6 ** !-*", 01* *(* *0*! !6*7 A B01* jbh^pjU XU [UbVZ oZ _aXaX YU oZ\aV^ _\^XUoZjZ Y^YjUfZj^VWXW ^ ^VTbpZTZXW Y^fW\jZoa WV tabf^bZkU XUcôYjTUoU dUoU. qW_d^XZ fahU [^j^ WYfUoZ ^\^ `^YfUoZ. z_a\^_a XU [^\a T^pU ZW_d^XZ W ja_W cZoZ, oZ _bZXW bZcoa] cZoZ WjTbvWXU YU `baYUeo^ coUTo^ _WbY VZ ac]aTZbZXWu^ tôZoY^XY_^ ôYjbWfUoj. z_a\^_a XU [UbVZ ab]Zo^VaTZoZ *0*! !6*7 , jZcZ YU ^VTbpZTZkU oZ\a]Z a[ZTiZ ja_af dU\a] bZcoa] cZoZ [UbVU = jZcZ YU dUoU YjZ\oa fUkZXW, acbZhZTZXWu^ `b^\^T oZ\a]Z ^ k^laTW bUZ\^VZd^XW. xac aTa] fUjacZ jb]aTôU o^XU àjbU[oa t^Vê_a `b^YWYjTa WeUYo^_Z W `baYjab^XZfZ [UbVU, àpja oZXTUu^ [baX [UbV^ a[UV[UvWXU WeUYo^d^fZ _afWo^_ZdâoW àTUVZoaYj ^ dUojbZ\o^ _af`XWjUb _aX^ ZWjafZjY_^ WjTbvWXU oZ\a]U ^ tabf^bZ dUoW _aXZ ac]aTZbZ àoWc^ ^ jbZhk^. {^Vê_^ àYfZjbZoa, YZTbUfUoZ [UbVZ `bUcYjZTiZ bZVWvUoW _af`XWjUbY_W ^ _afWo^_ZdâoW fbUhW.
3 .!"# $%$& ' !! !$("#

Berza ne mo8e %a fun&cioni<e 3ez iz4raCeno4 po#erenja me?u u%esnicima na njoj, i bez osnovne sigurnosti da @e preuzete obaveze biti ispunjene. ,edostatak berze, odnosno berzanske trgovine na nekom tri(tu, ukazuje da je to tri(te nesigurno. 5a%anje berzanskog poslovanja ukazuje na porast sigurnosti u odre?enoj privredi. 5 !" 0 0 , 0 !, 0-!+*( !*1* , ! ? * *-0!* . sbadUY ôYj^jWdâoZ\^VZd^XU àTUbUkZ Y`baTac^ YU ac oZYjZo_Z `bT^l [UbV^. D*01*(*"1* , ! ? +*( (* "*!* !,*( ! 0" *@ *" !-,E!,A sbadUY ôYj^jWdâoZ\^VZd^XU àTUbUkZ oZ [UbV^ pj^j^ YU [UbVZoY_^f `bZTaf ^ ZWjaoafo^f [UbVZoY_^f YWcYjTaf < [UbVZoY_af Zb[^jbZhaf ^ Y^YjUfaf YZo_d^XZ. '!1 **01*(*"1* Y^]WboaYj^ ^fZ cTZ àc`badUYZ. '!,* +!1 0@, *,* ! +* 0 ! *-0!? , + (* * ,F ? !6*7*@ !*"* **0A |Ut YU acbUvUoU `bZjUuU cU\ZjoaYj^, _Za pja YW: _aojba\Z _TZ\^jUjZ ^ _TZoj^jUjZ ba[U, aY^]WbZkU ^ Y\., pja YU W]bZvWXU W `bZT^\Z [UbVU. zeUYo^d^ oZ [UbV^ fabZXW cZ YU `b^cbhZTZXW aT^l `bZT^\Z, oZ _aX^ oZeô YT^ U\UfUoj^ àY\aTZkZ àYjZXW WoZ`bUc àVoZj^, e^fU YU b^V^_ YTac^ oZ oZXfZkW fa]WuW fUbW. G!0-* +!1 +* *, +!6, ! !"*A }U\^_U _b^VU ^ `baoUTUbU, _aXU YW YU cUpZTZ\U oZ [UbVZfZ, `b^fabZ\U YW cbhZTW cZ YU WfUpZ W oU_U a[\ZYj^ _aXU YW bZo^XU bU]W\^YZoU ZWjaoafo^f [UbVZoY_^f `bZTaf. |bhZTZ XU àeU\Z cZ caoaY^ `ba`^YU _aX^fZ YU bU]W\^pU _aojba\Z [UbVZoY_U cU\ZjoaYj^, e^fU XU cbhZTZ oZ YU[U `bUWVU\Z XUcZo YW`j^\Zo VZcZjZ_: cZ ôjUbTUod^Xaf a[UV[Uc^ pja Y^]Wbo^XW jb]aTôW oZ [UbVZfZ, Z cZ j^fU oU W]Wp^ [UbVU.
32.)*+,-./ 0/12/
5 !" !, (*1 !-*", 1*! +!07, *(* +!07, -!*E +-,!7)0. . 0 (+0 ". ,H + ( !-*",? !-,* @!* + ,! +* * I*** + !*,*A ~Z [UbVW YU `b^fUkWXW acbUc[U VZ_aoZ _aX^f YU WbUvWXW `bUcWVUuZ. gUbVW fa]W aYoaTZj^ bU`W[\^_Z, _Za ^ `bZToZ \^dZ _aXZ ^fZXW caVTa\W VZ a[ZTiZkU cU\ZjoaYj^ [ba_UbY_a<c^\UbY_a] cbWpjTZ. UpUkU a cZTZkW caVTa\U VZ bZc [UbVU caoaY^ xaf^Y^XZ VZ lZbj^XU ac TbUcoaYj^, _aXZ Tac^ bU]^YjZb ^VcZj^l caVTa\Z VZ bZc [UbVU. ~aTeZo^ cUa aYoaToa] _Z`^jZ\Z [UbVU oU fahU [^j^ fZk^ ac 1II.III UTbZ W côZbY_aX `baj^TTbUcoaYj^ à _WbYW oZ cZo W`\ZjU. gUbVZ YjêU YTaXYjTa `bZToa] \^dZ W`^Yaf W YWcY_^ bU]^YjZb. gUbVZ oU YfU cZ ajàeoU cZ a[ZTiZ cU\ZjoaYj VZ _aXW XU ca[^\Z caVTa\W VZ bZc `bU W`^YZ jU cU\ZjoaYj^ W YWcY_^ bU]^YjZb. woZ XU cWhoZ cZ xaf^Y^XW a[ZTUYj^ a `bafUo^ oZV^TZ, YUc^pjZ ^\^ ZcbUYU `bU àcoapUkZ `b^XZTU VZ W`^Y W YWcY_^ bU]^YjZb jU `bafUoU. gUbVZ fahU a[ZTiZj^ àY\aTU ^V YTaXU cU\ZjoaYj^ Z_a ^fZ oZXfZkU Ùj \^dZ _aXZ YW VZàY\UoZ oZ oUacbUvUoa TbUfU Z _aXZ ^fZXW à\ahUo [ba_UbY_^ ^Y`^j, ^ oZXfZkU jb^ ]acôU bZcoa] ^Y_WYjTZ oZ àY\aT^fZ YZ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^, Z_a ^Y`WkZTZ cbW]U WY\aTU _aX^ YU acoaYU oZ _ZcbaTY_W ^ ab]Zo^VZdâoW aYàYa[iUoaYj ^ jUloê_W a`bUfiUoaYj, W Y_\ZcW YZ VZ_aoaf ^ Z_jaf xaf^Y^XU VZ lZbj^XU ac TbUcoaYj^. Berza je %u8na %a or4anizuje informacioni sistem pre&o &o4a se o3a#e<ta#a ja#nost o : 1& obimu ponude i tranje na berziF "& obimu zaklju%eni; poslova na berzi po vrsti tri(nog materijalaF >& po%etnoj, srednjoj i zaklju%noj ceni pojedinog tri(nog materijalaF B& kotacijama na berziF
C& tri(nom materijalu kojim se trguje na berzi, i D& drugim podacima koji su zna%ajni za rad berze. 5 !" +06 + !-*"0 *I!1** * * " F0 : 1& cZ YT^ WeUYo^d^ W jb]aTô^ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ fa]W ^YjaTbUfUoa, bZToa`bZToa ^ àc XUcoZ_^f WY\aT^fZ cZTZj^ ^ `b^lTZjZj^ oZ\a]U VZ _WàTôW ^ `bacZXW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ oZ [UbV^, ^ "& cZ YT^ WeUYo^d^ W jb]aTô^ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ oZ [UbV^ ^fZXW W ^Yjaf jbUoWj_W XUcoZ_ `b^YjW` ôtabfZd^XZfZ a lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ _aX^fZ YU a[ZTiZ jb]aTôZ. J" "@ , " +,? +",( !" !*( K W]aTab a aYo^TZkW [UbVUF YjZjWj [UbVUF `bZT^\Z àY\aTZkZ [UbVUF àcZd^ a Z_dâoZb^fZ [UbVU W ^VoaYW ^ W `badUoj^fZ ^VbZhUoaf WeUpuW aT^l \^dZ W aYoaToaf _Z`^jZ\W [UbVUF ca_ZV a _ZcbaTY_aX ^ ab]Zo^VZdâoaX aYàYa[iUoaYj^ ^ jUloê_aX a`bUfiUoaYj^ [UbVUF jZb^to^_ [UbVUF ^VTac ^V YWcY_a] bU]^YjbZ VZ Z_dâoZbU [UbVU, _Za ^ aTUbUo^ `bUTac ja] ^VTacZ VZ YjbZoZ `bZToZ \^dZF àcZd^ a e\ZoaT^fZ W`bZTU ^ oZcVaboa] ac[abZ [UbVU, ^ ca_ZV cZ uU [UbVZ ^fZj^ oZXfZkU Ùj \^dZ _aXZ uU [^j^ VZàY\UoZ oZ oUacbUvUoa TbUfU, Z _aXZ ^fZXW à\ahUo [ba_UbY_^ ^Y`^j ^ oZXfZkU jb^ ]acôU bZcoa] ^Y_WYjTZ oZ àY\aT^fZ YZ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^. L** ) +** "@ , " +,? +",( " !+ !" 0,!+*K 1& cZ o^YW ^Y`WkUo^ WY\aT^ VZ bZc [UbVU `ba`^YZo^ VZ_aoaf, ^ "& cZ e\ZoaT^ W`bZTU ^ oZcVaboa] ac[abZ [UbVU oU ^Y`WkZTZXW WY\aTU ^V VZ_aoZ.
33.13-*+4 5678+ -98+ + :;-*5,+ 0/12/

M+* ! 7,? !, *" +0 0E * oZ [UbV^ à àY\aT^fZ VZ_iWeUo^f oZ [UbV^ = !" !"0 !*!60. \ZoaT^ W`bZToa] ^ oZcVaboa] ac[abZ [UbVU ^ c^bU_jab [UbVU oU fa]W [^j^ e\ZoaT^ Zb[^jbZhU [UbVU. B!*!6 !" +* !,*(* _aX^f YU WbUvWXU oZeô a[ZTiZkZ àY\aTZ Zb[^jbZhU. gUbVZ ^fZ _af^Y^XW VZ \^Yjô] ^ _ajZd^XW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^. \ZoaTU _af^Y^XU ^fUoWXU W`bZTo^ ac[ab [UbVU. N7* * !" 0 < YjZjWj, < `bZT^\Z àY\aTZkZ, < jZb^to^_, < `bZT^\o^_ a \^Yjô]W ^ _ajZd^X^ ^ < cbW]^ a`pj^ Z_j^. xaf^Y^XU VZ lZbj^XU ac TbUcoaYj^ cZXU YZ]\ZYoaYj oZ YjZjWj, `bZT^\Z àY\aTZkZ ^ jZb^to^_ [UbVU, _aX^ YU a[XZTiWXW W Y\Wh[Uoaf ]\ZY^\W. gUbVZ XU cWhoZ cZ ac xaf^Y^XU `b^[ZT^ `bUjlacoW YZ]\ZYoaYj oZ ^VfUoW YjZjWjZ, `bZT^\Z àY\aTZkZ, `bZT^\o^_Z a \^Yjô]W ^ _ajZd^X^ ^ jZb^to^_Z. '!,*(* (,? !" 0! F00 !E*K 1& TbYjU àY\aTZ, WY\aT^ ^ oZeô k^laTa] a[ZTiZkZF "& WY\aT^ ^ oZeô a[ZTiZkZ àY\aTZ e\ZoaTZ [UbVUF >& TbYjU ^ WY\aT^ jb]aTôU lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^F B& WY\aT^ ^ oZeô `b^XUfZ lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ oZ \^Yjô] [UbVU, àT\ZeUkZ ^ [b^YZkZ YZ \^Yjô]ZF C& WY\aT^ ^ oZeô ^VcZTZkZ, àT\ZeUkZ ^ [b^YZkZ tôZoY^XY_^l cUb^TZjZF D& oZeô WjTbv^TZkZ ^ a[XZTi^TZkZ _ZfZjo^l Yja`Z, acoaYoa dUoZ lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ ^ tôZoY^XY_^l cUb^TZjZ _aX^fZ YU jb]WXU oZ [UbV^F
E& oZeô a[ZTiZkZ a[bZeWoY_^l jbZoYZ_d^XZ VZ ^VTbpUkU àY\aTZ VZ_iWeUo^l oZ [UbV^F G& fUvWYa[oZ `bZTZ ^ a[ZTUVU [UbVU ^ e\ZoaTZ [UbVU, ^ H& cbW]Z `^jZkZ a bZcW [UbVU. '!,*(* (**-0 * 1** WbUvWXW YU oZbae^ja WY\aT^ ^ àYjW`Z_ `b^XUfZ oZ \^Yjô], acoaYoa _ajZd^XW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^, _Za ^ [b^YZkZ YZ \^Yjô]Z, acoaYoa Y_^cZkZ YZ _ajZd^XU, VZj^f [\^hZ `bZT^\Z a àYjW`_W ^ WeUYo^d^fZ W jb]aTZkW lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ oZ [UbV^, _Za ^ cbW]Z `^jZkZ VoZeZXoZ VZ \^Yjô] ^ _ajZd^XW. O0 !" !*00 0(,* VZ Yj^dZkU YTaXYjTZ e\ZoZ [UbVU, oZcVab _aX^ [UbVZ Y`baTac^ oZc àY\aTZkUf e\ZoZ [UbVU, _Za ^ WY\aT^ VZ ^Y_iWeUkU e\ZoZ ^ `bUYjZoZ_ e\ZoYjTZ. >(,* !" 0 ! !P+*( ! +!07, * ,(7) . sb^XUf W e\ZoYjTa [UbVU Tbp^ YU oZ aYoaTW àcoUja] VZljUTZ ^ ca_WfUojZd^XU `ba`^YZoU Z_j^fZ [UbVU. gUbVZ XU cWhoZ cZ `b^f^ W e\ZoYjTa [ba_UbY_a<c^\UbY_a cbWpjTa, acoaYoa aT\ZpuUoW [Zo_W Z_a ^Y`WkZTZXW WY\aTU VZ Yj^dZkU YTaXYjTZ e\ZoZ [UbVU WjTbvUoU YjZjWjaf [UbVU. gUbVZ XU cWhoZ cZ bUpUkU a VZljUTW VZ `b^XUf W e\ZoYjTa caoUYU W ba_W ac 1C cZoZ ac cZoZ `b^XUfZ. ( !" +06 !E*K 1& cZ YU `b^cbhZTZ YT^l Z_ZjZ [UbVUF "& cZ YZTUYoa a[ZTiZ àY\aTU oZ [UbV^F >& cZ oU V\aWàjbU[iZTZ ôtabfZd^XU _aXU o^YW caYjWòU YT^f WeUYo^d^fZ oZ [UbV^F B& cZ a `b^YÙ\af oZ\a]W _\^XUojZ ^\^ a Ya`YjTUoaf oZ\a]W acfZl a[ZTUYj^ [UbVWF C& cZ ^VTbpUkU oZ\a]Z ac\ah^ ca ^YjU_Z ba_Z _aX^ [UbVZ `ba`^YWXU YTaX^f `bZT^\^fZ àY\aTZkZF D& cZ `^YfUoa a[ZTUpjZTZ [UbVW a YTZ_aX `bafUo^ YTaX^l aT\ZpuUkZ, ^ E& cZ `\ZuZ e\ZoZbôW, `baT^V^XW ^ cbW]U oZ_oZcU WjTbvUoU jZb^to^_af [UbVU. 5 !" ,!7* +"! E(, !" (,* "H0E * !"*A z TbpUkW oZcVabZ [UbVZ ^fZ `bZTa oUàYbUcoa] WT^cZ W _k^]W oZ\a]Z e\ZoZ [UbVU, VZ_iWeo^dZ ^ cbW]^l ca_WfUoZjZ W TUV^ YZ àY\aT^fZ _aX^ YU VZ_iWeWXW oZ [UbV^. w `bUcWVUj^f fUbZfZ `bUfZ e\ZoaT^fZ [UbVU, [UbVZ a[ZTUpjZTZ xaf^Y^XW VZ lZbj^XU ac TbUcoaYj^.
3<. Berza=s>o ?os@oAa=je

:o% 3erzans&im poslo#anjem po%razume#a seK 1& registracija tri(nog materijala kojim se trguje na berziF "& utvr?ivanje kamatni; stopa, kurseva, odnosno cena tri(nog materijala kojim se trguje na berziF >& trgovina tri(nim materijalom, B& izvr(avanje obaveza u%esnika na berzi po poslovima zaklju%enim na berzi i C& javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi. !" !6*70 6 !-,* @!* + ,! +* 0 !*H (**- !" A zY\aTU VZ \^Yjô] ^ _ajZd^XW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ oZ [UbV^ `ba`^YWXU [UbVZ `bZT^\o^_af a \^Yjô]W ^ _ajZd^X^ j^l lZbj^XZ. Q!* + ,! +* !" 0H0E0 !" !6*7 "@ , *"+,1 * 0 *0? * 0(,*. gUbVZ XZToa a[XZTiWXU \^YjW ^VcZTZ\ZdZ ^ TbYjW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ VZ _aXU XU caoU\Z bUpUkU a `b^XUfW oZ \^Yjô] [UbVU. VWVUjoa cWhoê_^f lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ _aXU ^VcZXU bU`W[\^_Z ^ dUojbZ\oZ [Zo_Z fahU YU jb]aTZj^ oZ [UbVZoY_af jbh^pjW [UV àYU[o^l WY\aTZ _aXU `ba`^YWXU [UbVZ VZ cbW]U ^VcZTZadU lZbj^XZ ac TbUcoaYj^. D! @!* + ,! +* -0 !*** (**- * *!* !"* + 0(,* 0,!F * " * * !" . N!-*",? !-,* @!* + ,! +* 0@, ( + 1 (, : 1& ab]Zo^VaTZkU XZToU àoWcU lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ ^ àTUV^TZkU àoWcU ^ jbZhkU lZbj^XZ ac TbUcoaYj^F "& a[XZTi^TZkU ôtabfZd^XZ a àoWc^, jbZhk^ ^ jbh^poaX dUo^ lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ ^ cbW]^l àcZjZ_Z VoZeZXo^l VZ jb]aTôW lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^F
>& WjTbv^TZkU ^ a[XZTi^TZkU _WbYo^l \^YjZ lZbj^XZ ac TbUcoaYj^, ^ B& a[ZTiZkU cbW]^l àY\aTZ W Y_\ZcW YZ VZ_aoaf. 5 !" 6 < jb]aTZj^ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^, < cZTZj^ YZTUjU _aX^ YU acoaYU oZ _WàTôW ^ `bacZXW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^, < cZTZj^ YZTUjU a ^V[abW [ba_UbY_a<c^\UbY_a] cbWpjTZ ^\^ aT\ZpuUoU [Zo_U, < a[ZTiZj^ àY\aTU _aX^ YW VZ_aoaf acbUvUo^ _Za cU\ZjoaYj^ [ba_UbY_a<c^\UbY_a] cbWpjTZ, < a[ZTiZj^ cbW]U àY\aTU, aY^f àY\aTZ ^V YTaXU cU\ZjoaYj^. (+ !" !6*7 -0 0H0E** @!* + ,! +* _aXU oU ^Y`WkZTZXW WY\aTU VZ \^Yjô] ^ _ajZd^XW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ oZ [UbV^, _aXU YW W dU\ô^ W`\ZuUoU ^ _aXU fa]W [^j^ `bUcfUj XZToU àoWcU oZ ab]Zo^VaTZoaf jbh^pjW. gUbVZ ac\WeWXU a W_iWe^TZkW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ oZ Y\a[acoa [UbVZoY_a jbh^pjU oZ VZljUT ^VcZTZadZ ^\^ à Y\Wh[UoaX cWhoaYj^ = _Zc YW VZ ja ^Y`WkUo^ WY\aT^ WjTbcUo^ VZ_aoaf. gUbVZ XZToa a[XZTiWXU \^YjW ^VcZTZ\ZdZ ^ TbYjW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ VZ _aXU XU caoU\Z bUpUkU a W_iWe^TZkW oZ Y\a[acoa [UbVZoY_a jbh^pjU. R!-,* @!* + ,! +* !"* 6 E * ( ,H*,? ! 7 ? a `b^XUfW oZ \^Yjô] lZbj^XZ ac TbUcoaYj^. gUbVZ WjTbvWXU _WbYoW \^YjW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ _aX^fZ YU jb]WXU oZ [UbV^. xWbYoZ \^YjZ caYjZTiZ YU YTZ_a]Z cZoZ xaf^Y^X^ VZ lZbj^XU ac TbUcoaYj^. gUbVZ XU cWhoZ cZ YTZ_acoUToa W oZXfZkU cTZ coUToZ \^YjZ _aXZ YU `bacZXW oZ dU\aX jUb^jab^X^ oZpU VUfiU ^ W `baYjab^XZfZ [UbVU = a[XZTiWXU _WbYoW \^YjW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ _aX^fZ YU jb]aTZ\a oZ [UbV^. 5 !" 6 *H0E** (**- @!* + ,! +* +! F - *"+,1 : Z_a YU jb]aTôZ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ oU Tbp^ cWhU ac pUYj fUYUd^F Z_a ^VcZTZ\Zd àcoUYU VZljUT VZ ^Y_iWeUkU YZ \^Yjô]Z [UbVUF Z_a ^VcZTZ\Zd `bUYjZoU cZ ^Y`WkZTZ WY\aTU VZ \^Yjô] oZ [UbV^F Z_a ^VcZTZ\Zd àTWeU YTaXU lZbj^XU ac TbUcoaYj^ ^\^ ^f ^YjU_oU ba_ caYÙuZ, ^ Z_a XU oZc `bZTo^f \^dUf _aXU XU ^VcZ\a lZbj^XU ac TbUcoaYj^ ajTabUo àYjW`Z_ YjUeZXZ ^\^ \^_T^cZd^XU. 5 !" 6 *H0E** (+- !"- !6*7 @!* + ,! +* +! F *"+,1: 1& Z_a ^VcZTZ\Zd àcoUYU VZljUT VZ ^Y_iWeUkU YZ Y\a[acoa] [UbVZoY_a] jbh^pjZF "& Z_a ^VcZTZ\Zd àTWeU YTaXU lZbj^XU ac TbUcoaYj^ ^\^ ^f ^YjU_oU ba_ caYÙuZ, ^ >& Z_a XU oZc `bZTo^f \^dUf _aXU XU ^VcZ\a lZbj^XU ac TbUcoaYj^ ajTabUo àYjW`Z_ YjUeZXZ ^\^ \^_T^cZd^XU. S!? ,!* ***0 (*0 !6*70 @!* + ,! +*. !E*K 1& Wj^dZj^ oZ T^YôW jbh^poU dUoU lZbj^XZ ac TbUcoaYj^, _WàTôaf, `bacZXaf ^ àVZXfi^TZkUf lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ Z _aXaf YU oU Tbp^ `bafUoZ VZ_ao^j^l ^fZ\ZdZ lZbj^XZ ac TbUcoaYj^, ^ "& cZTZj^ aT\ZpuUoaf WeUYo^_W oZ jbh^pjW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ oZ\a]U VZ _WàTôW, acoaYoa `bacZXW acbUvUo^l lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ WV ^YjaTbUfUoa cZTZkU oZ\a]Z VZ `bacZXW, acoaYoa _WàTôW ^Yj^l lZbj^XZ ac TbUcoaYj^, ^Yjaf ^\^ cbW]af aT\ZpuUoaf WeUYo^_W oZ jaf jbh^pjW. S!? !-*", !6*70 ! +0"** !+? *H0E*, !+*K 1& àTUuZkZ dUoU acbUvUo^l lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ ^ àcYj^dZkZ cbW]^l ôTUYj^jabZ cZ _WÙ jU lZbj^XUF "& YfZkUkZ dUoZ acbUvUo^l lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ ^ àcYj^dZkZ ôTUYj^jabZ oZ `bacZXW j^l lZbj^XZ, ^ >& YjTZbZkZ `b^T^cZ W à]\UcW a[^fZ `bafUjZ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^. Z[bZkUoa XU p^bUkU ôtabfZd^XZ _aX^fZ YU YjTZbZ `b^T^c a e^kUo^dZfZ ^ a_a\oaYj^fZ _aXU WjêW ^\^ fa]W Wj^dZj^ oZ dUoW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^, oZ WeUYo^_U, oZ YjZkU ^\^ _bUjZkU oZ jbh^pjW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ Y oZfUbaf cZ YU XUcoa ^\^ T^pU \^dZ àcYjZ_oW oZ ja cZ VZ_iWeU ^\^ oU VZ_iWeU W]aTabU a `bafUjW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^, ^\^ cZ aYjTZbU, acoaYoa WVcbhU YU ac aYjTZb^TZkZ `bZTZ _aXZ YW W TUV^ YZ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^.
ZàY\Uo^ oZ [UbV^ oU fa]W [^j^ e\ZoaT^ ab]ZoZ W`bZTiZkZ, o^j^ VZàY\Uo^ _ac [ba_UbY_a< c^\UbY_a] cbWpjTZ, [ZoZ_Z ^\^ ^VcZTZ\ZdZ lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ e^X^f YU lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ a[ZTiZ jb]aTôZ oZ [UbV^. S( * * E(,* 0!, * +"!- +! !" K 1& cWho^ YW cZ, _Za àY\aToW jZXoW, eWTZXW àcZj_U a `bafUjW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ _aX^ o^YW XZToa a[XZTiUo^, _Za ^ cbW]U àcZj_U VZ _aXU YW YZVoZ\^ W a[ZTiZkW YTaX^l cWhoaYj^ ^\^ oZ cbW]^ oZeô, ^ oU YfUXW ^l YZa`pjZTZj^ jbUu^f \^d^fZ, _ab^Yj^j^ ^\^ jbUu^f \^d^fZ afa]Wu^j^ cZ ^l _ab^YjUF "& oU YfUXW cZTZj^ YZTUjU a jb]aTô^ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ ^ W\Z]ZkW W lZbj^XU ac TbUcoaYj^, o^j^ f^piUkU a àTaioaYj^ ^\^ oUàTaioaYj^ jb]aTôU lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^, ^ >& oU YfUXW cZTZj^ YZTUjU `b^ ^V[abW [ba_UbY_a<c^\UbY_^l cbWpjZTZ ^ aT\ZpuUo^l [ZoZ_Z. 5 !" L*** " @!* + ,! +* +,H : 1& àcZj_U a jb]aTô^ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ = YTZ_acoUToaF "& àcZj_U a `b^XUfW W e\ZoYjTa, ac[^XZkW `b^XUfZ ^ `bUYjZo_W e\ZoYjTZ = W ba_W ac jb^ cZoZF >& àcZj_U a `b^XUfW oZ \^Yjô] [UbVU, ac[^XZkW `b^XUfZ ^ ^Y_iWeUkW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ YZ \^Yjô]Z [UbVU = W ba_W ac jb^ cZoZF B& ]ac^pk^ bZeWo, YZ ^VTUpjZXUf bUT^VabZ, ^ ]ac^pk^ ^VTUpjZX a àY\aTZkWF C& fUYUeoU ^VTUpjZXU a àY\aTZkWF D& àcZj_U a YTZ_aX `bafUo^ W TUV^ YZ ^Y`WkUkUf WY\aTZ `ba`^YZo^l VZ a[ZTiZkU cU\ZjoaYj^ VZ _aXU XU ca[^XUoZ caVTa\Z VZ bZc, ^ E& cbW]U àcZj_U ^ ôtabfZd^XU. xaf^Y^XZ VZ lZbj^XU ac TbUcoaYj^ oZXfZkU cTZ `WjZ ]ac^pkU Tbp^ oZcVab oZc VZ_ao^japuW àY\aTZkZ [UbVU. N,(7) (*1 L** " @!* + ,! +* 6 0 00 +"! : Z& `bU]\UcZj^ Z_jU, àY\aToU _k^]U, ^VTacU YZ bZeWoZ ^ cbW]U ca_WfUojU [UbVU, ^ [& VZljUTZj^ ôtabfZd^XU a àXUcô^f `^jZk^fZ VoZeZXo^f VZ àY\aTZkU [UbVU. J 00 +"! L** " @!* + ,! +* (6 !"* + 0 +! F !0 (* !,*(* * ! +0"* +0 *(* ,*7 !K 1& acWV^fZ YZ]\ZYoaYj oZ ac\W_W a ^V[abW, acoaYoa ^fUoaTZkW c^bU_jabZ ^ e\ZoaTZ W`bZToa] ^ oZcVaboa] ac[abZ [UbVU ^ cZXU oZ\a] VZ ^fUoaTZkU oaT^l \^dZF "& cZXU oZ\a] [UbV^ cZ `b^TbUfUoa a[WYjZT^ jb]aTôW acbUvUo^f lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^, acoaYoa cZ ^Y_iWe^ YZ \^Yjô]Z acbUvUoU lZbj^XU ac TbUcoaYj^F >& cZXU oZ\a] [UbV^ cZ `b^TbUfUoa a[WYjZT^ bZc W jbZXZkW ca jb^ fUYUdZF B& cZXU oZ\a] VZ `b^TbUfUoW VZ[bZoW bZYà\Z]ZkZ YbUcYjT^fZ YZ bZeWoZ [UbVU ^ cbW]af ^faTôaf [UbVU W jbZXZkW ca jb^ fUYUdZF C& cZXU oZ\a] VZ `b^TbUfUoW VZ[bZoW ^Y`\ZjU cU\Z ca[^j^ _aXZ `b^`ZcZ Z_dâoZb^fZ [UbVU, acoaYoa ^Y`\ZjU oZ_oZcZ e\ZoaT^fZ ab]ZoZ W`bZTU [UbVU ^ VZàY\Uo^fZF D& ^VbêU XZToW aàfUoWF E& acWV^fZ caVTa\W VZ bZc [UbVU, ^ G& `bUcWV^fZ ^ cbW]U fUbU W Y_\ZcW YZ VZ_aoaf ^ YTaX^f Z_j^fZ L** " @!* + ,! +* +0"* !"* +",(0 " !+ K 1& YTaXW cU\ZjoaYj oU a[ZTiZ cWhU ac jb^ fUYUdZF "& XU caVTa\Z VZ bZc `b^[ZTiUoZ oZ aYoaTW oU^Yjô^j^l àcZjZ_ZF >& oU a[ZTiZ àY\aTU W TUV^ YZ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ W Y_\ZcW YZ VZ_aoafF B& `bUYjZoU cZ ^Y`WkZTZ WY\aTU `ba`^YZoU VZ ca[^XZkU caVTa\U VZ bZcF C& `bU_bp^ a[ZTUVW VZ[bZoU fZo^`W\Zd^XUF D& ~U àYjW`^ à oZ\a]W xaf^Y^XU VZ lZbj^XU ac TbUcoaYj^ VZ aj_\ZkZkU WjTbvUo^l oU`bZT^\oaYj^, ^ E& xaf^Y^XW VZ lZbj^XU ac TbUcoaYj^ a[ZTUYj^ a `bUYjZo_W a[ZTiZkZ cU\ZjoaYj^. L+ L** " @!* + ,! +* +0" !"* +",(0 " !+. ! ) 0 ? (*,*+1* . + E. 0 (+0 "A wc cZoZ ajTZbZkZ YjUeZXoa] àYjW`_Z oZc [UbVaf oU fahU YU VZ_iWe^j^ `bôWcoa àbZToZkU. wc\W_Z a ajTZbZkW àYjW`_Z \^_T^cZd^XU, acoaYoa YjUeZXZ oZc [UbVaf caYjZTiZ YU xaf^Y^X^ VZ lZbj^XU ac TbUcoaYj^.
3B.!1+,1/C*+ 61/)8D6+ 0/12/

5 !" 6 "** ,E " 0 *"0 + TUAUUU + TUUAUUU +*! " ( + ) !*,! + ! 0 : 1& W ba_W ac YUcZf cZoZ ac cZoZ `b^XUfZ VZljUTZ VZ `b^XUf oZ \^Yjô] [UbVU oU `b^f^ oZ \^Yjô] lZbj^XU ac TbUcoaYj^ ^VcZTZadZ _aX^ ^Y`WkZTZ WY\aTUF "& W ba_W ac YUcZf cZoZ ac cZoZ `b^XUfZ VZljUTZ VZ `b^XUf oZ Y\a[acoa [UbVZoY_a jbh^pjU lZbj^XU ac TbUcoaYj^ ^VcZTZadZ oU W_iWe^ oZ ja jbh^pjU ^\^ W ba_W ac YUcZf cZoZ ac cZoZ `b^XUfZ VZljUTZ VZ `b^XUf oZ \^Yjô] [UbVU ja oU Weô^ YZ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ ^VcZTZadZ _aX^ oU ^Y`WkZTZ WY\aTU VZ `b^XUf oZ \^Yjô]F >& jb]WXU lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^, cZXU YZTUjU _aX^ YU acoaYU oZ _WàTôW ^ `bacZXW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^, cZXU YZTUjU a ^V[abW [ba_UbY_a<c^\UbY_a] cbWpjTZ ^\^ aT\ZpuUoU [Zo_U, a[ZTiZ àY\aTU _aX^ YW VZ_aoaf acbUvUo^ _Za cU\ZjoaYj^ [ba_UbY_a<c^\UbY_a] cbWpjTZ ^\^ a[ZTiZ cbW]U àY\aTU _aX^ oU Y`ZcZXW W cU\ZjoaYj [UbVUF B& ôtabfZdâo^ Y^YjUf oU ab]Zo^VWXU W Y_\ZcW YZ VZ_aoafF C& VZ e\ZoZ W`bZTU ^\^ oZcVaboa] ac[abZ ^VZ[UbU ^\^ ^fUoWXU \^dU [UV YZ]\ZYoaYj^ xaf^Y^XUF D& oZ ^VfUoW YjZjWjZ, `bZT^\Z àY\aTZkZ, `bZT^\o^_Z a \^Yjô]W ^ _ajZd^X^ ^\^ jZb^to^_Z oU `b^[ZT^ `bUjlacoW YZ]\ZYoaYj xaf^Y^XUF E& YZ a[ZTiZkUf cU\ZjoaYj^ VZ _aXW XU ca[^\Z caVTa\W VZ bZc ajàeoU `bU W`^YZ jU cU\ZjoaYj^ W bU]^YjZbF G& W TUV^ YZ `b^XUfaf W e\ZoYjTa [UbVU oU àYjW`^ oZ oZeô ^ W ba_W _aX^ YW WjTbvUo^ VZ_aoafF H& àTbUc^ `bôd^` bZToa`bZToaYj^ e\ZoaTZ [UbVUF 1I& oU WjTbvWXU _WbYoW \^YjW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ _aX^fZ YU jb]WXU oZ [UbV^ ^ oU caYjZTiZ XU YTZ_a]Z cZoZ xaf^Y^X^F 11& oU a[XZTiWXU _WbYoW \^YjW oZ oZeô WjTbvUo VZ_aoafF 1"& Y\Wh[Uoaf \^dW xaf^Y^XU oU afa]Wu^ cZ ^VTbp^ oZcVab oZc àY\aTZkUf [UbVU, ^ 1>& xaf^Y^X^ oU caYjZTiZ àcZj_U ^ Z_jU W Y_\ZcW YZ VZ_aoaf. Z aTU bZckU _ZVoûU YU ^ ac]aTaboa \^dU [UbVU oaTeZoaf _ZVoaf ac 1I.III ca 1II.III côZbZ.
3E.F$'
gUa]bZcY_Z [UbVZ XU Y\Uc[Uo^_ gUa]bZcY_U [UbVU _aXZ XU [^\Z aYoaTZoZ oZ aYoaTW Z_aoZ a XZTo^f [UbVZfZ, caoUjaf >. oaTUf[bZ 1GGD. ]acôU. 5 !" E ( !+ VA 0! WXYZA -+* . S(0- " ,!? 5 -!+ !" !*+( -!+* !-,1* _aX^ YW [^\^ a_WìUo^ a_a Yb`Y_a] jb]aTZe_a] cbWpjTZ ^ L_aX^ YW [^\^ oZcZloWj^ WTUbUkUf cZ XU ^VTab fau^ XUcoU cbhZTU W [\Z]aYjZkW kUoa] oZbacZ, _aXU YU aÙj YZYjaX^ W ca[ba WbUvUoaX jb]aTô^ ^ oZ`bUcoaX oZbacoaX `b^TbUc^, [UV eU]Z XUcoZ cbhZTZ oU fahU oZ`bUcaTZj^, o^j^ XZ_Z [^j^M. 5 !" *( ! *+ 0 !+0 0 !*+0 + WYW[A + WYWYA -+* A woZ XU ^VfUvW cTZ YTUjY_Z bZjZ ^VbZY\Z W YoZhZo tôZoY^XY_^ dUojZb W aTaf cU\W TbaÙ. fZ\Z XU ^ àYU[Zo a[bZeWoY_^ acYU_, W _afU YW cUàoaTZoU lZbj^XU ac TbUcoaYj^ ^ _aX^ XU YZ\c^bZa jbZoYZ_d^XU e\ZoaTZ gUbVU. N+ E G!0-- , - ! 5 !" * !+*(, Z tabfZ\oa XU W_ôWjZ pUVcUYUj^l ]acôZ `bap\a] TU_Z. 5 -!+ !" ,*( !+ WYXYA *,? R!6*7 *( ac YjbZoU oZXTUu^l cafZu^l [ZoZ_Z. R!6*7 *( WYYVA -+* ! !( 0 5 -!+0 !"0A |ZoZY XU gUa]bZcY_Z [UbVZ WYàYjZTiUoZ _Za oU`bat^joZ ab]Zo^VZd^XZ, e^X^ YW aYo^TZe^ U`W[\^_Z yb[^XZ, ÙcUYUjZ_ [ZoZ_Z ^ aY^]WbZTZXWu^l cbWpjZTZ. >(*1 5 !" 0 * ! !P+*( ! +!07,. w[^f `bafUjZ oZ gUa]bZcY_aX [UbV^ XU Y_bafZo. ,&":3;<=$ 1$=2.< :iklus trgovine na berzi sadri tri osnovne faze. Prva faza odvija se van berze. * ovoj fazi uspostavlja se odnos izme?u investitora i berzanskog posrednika = %lana berze.
/vo se postie otvaranjem ra%una ;artija od vrednosti i ra%una nov%ani; sredstava budu@eg investitora kod berzanskog posrednika, kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju odre?enog finansijskog instrumenta. * drugoj fazi dolazi do realizacije naloga, odnosno vr(i se kupovina ili prodaja finansijskog instrumenta na berzi i utvr?uje cena $kurs& tog instrumenta. * tre@oj fazi vr(i se obra%un = saldiranje i pla@anje izvr(ene kupovine ili prodaje, kao i prenos ;artija od vrednosti i nov%ani; sredstava na odgovaraju@e ra%une kod berzanski; posrednika. -ada se ciklus ponovo prenosi van berze u obra%unsku $klirin(ku& instituciju.
3G.-;52+
z YZTbUfUo^f WY\aT^fZ ôTUYj^jab _ab^Yj^ bZeWo lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ _ac [UbVZoY_a] àYbUco^_Z. (- ! +,H *!01*0 !" ! +*0 + !+ *(* 0* +! F * I*** *!0 A ("* -0 + (**K Z& à _a\êô^, [& à TbYj^ ^ T& à TbUfUoY_af ÙbâcW. ' (*E**, oZ\aV^ YU fa]W àcU\^j^ oZ: 1& j^`êoU ^ "& Zj^`êoU. R**E (- YZcbh^ VZa_bWhUo^ ^VoaY $a[êoa 1II tôZoY^XY_^l ôYjbWfUoZjZ&. wTZX oZ\a] XU Wa[êZXUo W jb]aTô^. B**E (- YZcbh^ fZk^ ^VoaY ac VZa_bWhUoa]. ' ,!*, oZ\a] fahU [^j^: 1& jbh^po^, "& \^f^j^bZo^ ^ >& Yja`. R!6*7* (- XU oZXeUpuU W WàjbU[^. z `^jZkW XU oZ\a] [UbVZoY_af àYbUco^_W cZ _W`^ ^\^ `bacZ acbUvUo^ ^VoaY lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ à jbh^po^f WY\aT^fZ, pja VoZe^ à oZXàTaio^XaX dUo^. \***!* (- àcbZVWfUTZ cZ [UbVZoY_^ àYbUco^_ _W`^ ^\^ `bacZ tôZoY^XY_^ ôYjbWfUoj à dUo^ _aXZ XU o^hZ ^\^ XUcoZ_Z acbUvUoaX dUo^ _aXW WjTbvWXU _\^XUoj, _ZcZ XU W `^jZkW _WàTôZ. xZcZ XU W `^jZkW `bacZXZ, aocZ YU oZ\a] ^VTbpZTZ à dUo^ _aXZ XU T^pZ ^\^ XUcoZ_Z dUo^ _aXW XU WjTbcâ _\^XUoj. ~Z\a] oUuU [^j^ bUZ\^VaTZo Z_a W coUToaX jb]aTô^ dUoU oU caYj^]oW \^f^jU _aXU XU WjTbcâ _\^XUoj. O (- àcbZVWfUTZ cZ _\^XUoj W oZ\a]W WjTbc^ jVT. Yja` dUoW. xZcZ YU bZc^ a _WàTô^, Yja` dUoZ fabZ [^j^ ^VoZc jbh^poU dUoU W fafUojW _ZcZ XU oZ\a] cZa, Z Z_a YU bZc^ a `bacZX^, Yja` dUoZ fabZ [^j^ ^Yàc jbh^poU dUoU. wTZX oZ\a] XU WY\aTZo ^ àYjZXU jbh^po^ oZ\a] W_a\^_a dUoZ caYj^]oU àYjZTiUoU \^f^jU, W _af Y\WeZXW [ba_Ub ^VTbpZTZ oZ\a] à Yja` dUo^ ^\^ oZX[aiaX dUo^ _aXZ YU fahU aYjTZb^j^. ' ,! !*+0, oZ\aV^ fa]W [^j^ 1& coUTo^, "& ca aàV^TZ ^ >& oZ àeUj_W ^\^ _bZXW jb]aTôU. G ,* (- TZh^ W ja_W bZcoa] cZoZ. (- + "*, ^YjêU W fafUojW _ZcZ ja ôTUYj^jab VZljUTZ. (- E 0 *(* !0 !-,* ^VTbpZTZ YU W acbUvUoaf cU\W bZcoa] cZoZ [UbVU .
39.'58-H+I-
/*** *!0 * * !-0 !"* !0 ** !*H * !"* . R !* "*, (**-. zY\aT^ VZ `b^XUf tôZoY^XY_a] ôYjbWfUojZ oZ [UbV^ YW Yjba]^. L1* ! +,H I!*!? 1 !+0 *(* 000 I*** *!0 * !"*. yWeUiZTZkU àoWcU ^ jbZhkU VZ acbUvUo^f tôZoY^XY_^f ôYjbWfUojaf bUZ\^VWXU YU oZ `Zb_UjW [UbVU, acoaYoa oZ Y_W`W `bUcYjZTo^_Z e\ZoaTZ [UbVU. '!1 +! F*,? 1 ]0!^ !0,+* (06 * !" ]+ 01*- +^ *(* - 0,!F0 1*(*, Z _ac *0*! !-,* 0! ! "0( 0 ! !+ . N+! F*,? 0! ,!7* , _ac ZW_dâoa] fUjacZ, `badUoaf a[^fZ àoWcU ^ jbZhkU `b^ WjTbvUoaf o^TaW dUoZ ^ YjZ\o^f _ab^]aTZkUf dUoU W_a\^_a YU àoWcZ ^ jbZhkZ oU à_\Z`ZXW, YTU ca_ YU oU adUo^, ac YjbZoU bW_aTacâdZ _ajZd^XU, cZ YW aoU W bZToajUh^. L+ !0,+*(1 1* 0,!+* !, 60 0+ * !6? , _aj^bZkU YU a[WYjZTiZ ^ dUoZ à _aXaX YW aoU WbZToajUhUoU YfZjbZ YU VZ_iWeoaf. z_a\^_a ^fZ T^pU _ajZd^XZ W ja_W bZcoa] cZoZ, _Za VZ_iWeoZ dUoZ YfZjbZ YU dUoZ àY\UckU] _aj^bZkZ, ^\^ YU bZeWoZ `baYUeZo _WbY YT^l _ajZd^XZ W ja_W cZoZ. wTZ dUoZ YU a[XZTiWXU oZ a]\ZYoaX jZ[\^ [UbVU ^ W YÙd^XZ\^VaTZoaX pjZf`^. 5 !" 1* +!6 ",*E 1 I** *, * ,H00 + , , à VZTbpUj_W [UbVZoY_a] YZYjZo_Z. UoU YU cZXW à TbYjZfZ tôZoY^XY_U Z_j^TU ^ a[XZTiWXW YU W tôZoY^XY_aX pjZf`^ ^ àYU[o^f [^\jUo^fZ [UbV^. oTUYj^jabW _aX^ YU oZ [UbV^ ôjUbUYWXU VZ _ajZd^XW acbUvUoU Z_j^TU oZTacU YU oZXT^pZ ^ dUoZ à _aXaX YW _W`d^ VZôjUbUYaTZo^ cZ _WÙ, ^ oZXo^hZ dUoZ à _aXaX YW `bacZTd^ Y`bUfo^ cZ `bacZXW. xajZd^XZ oUfZ _ZbZ_jUb eTbYjU àoWcU. L1* 1* !"* "E* + +! ) * +*( +! ? + , 1* (*! !V^ _Za _af`Zo^XZ oZ \^Yjô]W. wT^f YU _af`Zo^X^ afa]WuWXU `b^_WìZkU cacZjoa] _Z`^jZ\Z. xZcZ _af`Zo^XU ^Y`WoU acbUvUoU WY\aTU VZ W\ZVZ_ oZ \^Yjô] W à]\UcW T^YôU YTa] _Z`^jZ\Z ^ a[XZTi^TZkZ tôZoY^XY_a] ^VTUpjZXZ, YjêW `bZTa cZ YU k^laTU Z_d^XU _aj^bZXW oZ [UbV^. 9r4o#ina %u4oronim finansijs&im instrumentima &oji nisu primljeni u listin4 na berzi zato (to emitenti ne ispunjavaju kriterijume berze ili ne ele kotaciju, vr(i se na (alterskom tri(tu koje je specijalizovano za tu trgovinu. #unkciju (alterskog tri(ta vr(i mrea dilera i brokera, povezani; komunikacionim linijama. 4(. O,RAUN ,ERZANSKIH TRANSAK+IJA I ,ERZANSKI IZVETAJI I ANALIZE A /bracun je zavrsna faza berzanskog ciklusaF to je obracun i izvrsenje kupoprodajni; operacija, sto se obavlja van berzanskog prostora, u posebnim odeljenjima berzanski; posrednika i u specijalizovanim klirinskim institucijama. A !rse se razne knjigovodsvtene operacije, a krajnji rezultat je registracija transfera vlasnistvaF na kupca se transferisu o!, a novcana sredstva na prodavca. A -ransakcija je zakljucena na parketu berze, i obavezujuca je za ucesnike. /ve obaveze se ugovaraju vrlo sazetim jezikom, bez mogucnosti dalje kontrole ugovorni; obaveza, tako da je potrebno potrvditi trgovinu $cena, ugovorne strane, vreme, kolicina finansijski; instrumenata, itd.& A -aj zakljuceni ugovor se predaje pomocnim sluzbama na obraduF oni formalizuju zakljcnu transakciju, posle cega se ti podeci salju drugom ucesniku u trgovini na potvrdu i izvrsenje. * isto vreme se obavestava davalac naloga da je njegov nalog izvrsen, pri cemu mu se ukazuje na prava i obaveze koje on ima prema berzanskom posredniku. A 4lirinske i depo institucijeF posebne institucije koje vrse obracun i izvrsenje transakcija, i drze u depou o!. 4oriste se prednostima saldiranja medjusobni; obaveza ucesnika u trgovini, i transfera salda novcani; sredstava na ucesnike. Proces je ovako jednostavniji i jeftiniji. A 9erzanski izvestaji i analize: -rzisna cena $kotacija ili kurs& finansijski; instrumenata se objavljuje na nacin utvrdjen pravilima berze, kao i u specijalizovanim rubrikama stampe. 9erzanske table i posebna te;nicka sredstvaF specijalzovana i obicna stampa je najpouzdaniji izvor informacija o cenama.
9erznaske analize se daju u obliku posebni; izvestaja o ukupnoj trgovini, kretanju cenaF na primer, dnevni izvestaj o trgovanju na berzi. 41. FORMIRANJE I KRETANJE +ENA I PEKULATIVNE OPERA+IJE Investitor moze, preko sredstava informisanja berze, da uvidi trend u kretanju cene $prevas;odno na gore ili dole& finansijski; instrumenata, i na bazi toga da rukovodi svoji; portfoliom o!, radi ostvarivanja dobitka ili vece vrednosti. 3pekulativne operacije: o 3pekulacija postoji kada investitor preuzme rizik koji je prekomeran sa stanovista normalnog investiranja, na osnovu pretpostavke da ce mu doneti $usled specificni; faktora ili trzisni; okolnosti& prinos veci od trzisnog proseka. 3pekulacija korisi razlike u ceni istog finansijskog instrumenta u razlicitim periodima, i ne predstavlja manipulaciju trzista. 0rbitraza nije oblik spekulacije, jer koristi razliku izmedju dva trzista, i pri arbitrazi investitor ne preuzima nikakav konkretni rizik. o 3pekulacije izazivaju nagle fluktuacije na trzistuF ogranicavaju se pravilima berze i drzavnim propisima $u obliku procenta dozvoljene promene cena u jednom danu&. o 3pekulacija podrazumeva kupovinu o! na kreditF uobicejano na razvijenim trzistima, pod strogom kontrolom. 4upovina o! na kredit se vrsi preko racuna komitenta kod berzanski; posrednikaF komitentu se odobrava kredit prema ukupnom stanju sredstava na racunu, i on je duzan da deo ti; sredstava drzi u likvidnom obliku $tzv. 2argina&. 0ko se ockuje rast cena, kupuje se na kredit, a ako se ocekuje pad, on ce prodavati na kredit. o Prodaja o! na kredit je prodaja instrumenata koje investitor ne poseduje u trenutku prodaje, a koje pozajmljuje od berzanskog posrednika da bi mogao da izvrsi isporuku u roku od > do C dana. Investitor kasnije vraca pozajmljeni instrument. /vo je karakteristicno za trzista koaj ulaze u duzi period opadanja cena. /vo je ograniceno regulativom. 42. MANIPULA+IJE NA ,ERZI I ,ERZANKSE KRIZE o Pojam = organizovanje transakcija investitora i berzanski; posrednika, u cilju neposrednog uticaja na ponudu i traznju suprotno od zakonitosti trzista. ,ji; savremene berze zabranjuju. !rste: 1. #iktivna prodaja $transakcija u kojoj nema promene vlasnistvaF simulirana kupoprodaja, po ceni iznad preovladjujuceF stvara privid aktivnosti, koji se ipak izvestava u berzanskom izvestajuF iluzija da cena akcija raste& ". 3uprotni nalozi $istovremeni nalog za kupovinu i prodaju iste akcije& >. Glasine $sirenje netacni; podatakaF neosnovane ocene da se na trzistu treba kupovati ili prodavati& B. Pulovi $posebne grupe ucesnika na trzistu koje zele uticati na rast ili pad cena pojedini; akcijaF stalni i povremeni, uvek dobro organizovani& C. 4orner $monopolski polozaj u raspolaganju nekom akcijom, tak da ga investitori moraju kupovati od monopoliste po visoj ceni& o 0mericki tajkun 5aS Gould pocetkom "I. veka $fiktivna prodaja&F finansijski gigant 5ames Pierpont 2organ $osnivac kuce 5.P. 2organF suprotni nalozi&F afera 3out; 3eas 9ubble pocetkom 1H. veka $glasine&F trziste srebra 1HGE. godine $pulovi i korner&. G23#3 4&83 43. POJAM ,ERZANSKIH POSRE)NIKA Pojam = ucesnici na finansijskim trzistima koji su specijalozovani za poslove posrednika izmedju ostali; ucesnika. /ni ne kreiraju svoje instrumente, vec svojim nastupom omogucavaju laksi protok vec postojeci; finansijski; instrumenata. o * pocetku je polozaj berzanski; posrednika bio odredjen trgovackim zakonom, a danas zaokonom o sekundarnim trzistima. o /ni, kao posrednici, mogu da posluju u ime i za racun drugi; lica $brokeri&, kao i na svoje ime i za svoj racun $dileri&. *logu posrednika pogu vrsiti i banke, osiguravajuca drustva. o Posrednici moraju imati dozvolu za rad, koju izdaju nadlezni drzavni organi $4omisija o!&. o Poslovi posrednika: 1. -rgovina o! ". )avanje konsalting usluga >. !odjenje portfolia o! za racun korisnika usluga B. :uvanje o! C. $danas, u savremenim uslovima& odrenjeni bankarski poslovi i prikupljanje slobodni; novcani; sredstava 44. OSNIVANJE ,ERZANSKIH POSRE)NIKA
45. VRSTE ,ERZANSKIH POSRE)NIKA o Podela: a& brokeri, b& dileri. o ,ajveci broj posrednika vrse obe funkcije $brokersko<dilerska drustva&. /na vrse sledece usluge: 1. Pruzanje usluga kupvine i prodaje svi; finansijski; instrumenata ". 4ratkorocno kreditiranje >. :uvanje o! B. Pruzanje savetodavni; i konsalting usluga o Pojam brokera = 1. lice koje posreduje u poslovima na berzi izmedju kupaca i prodavaca, i naplacuje proviziju. 9rokeri nisu vlasnici vec samo posredniciF kada se broker specijalizuje samo za prodaju jedne vrste o!, oda je rec o agentu, koji mora biti registrovan na 9erzi. $najzastupljenije s;vatanje brokera& ". lice koje u poslovima trgovanja nekretninama predstavlja prodavca, i uzima proviziju kada proda nekretninu >. lice koje u poslovima osiguranja pronalazi najbolji aranzman osiguranja za klijenta Po domacim propisima, broker obavlja poslove u tudje ime i za tudji racun, uz naplatu brokerske provizije. o Pojam dilera = 1. lice koje kupuje i prodaje o! u svoje ime i za svoj racunF ne radi za proviziju, vec zaradjuje od razlike u ceni $najzastupljenije& ". lice koje kupuje robu ili usluge, radi prodaje krajnjim potrosacima. 4od nas, diler je cesto s;vacen kao ilgalni prodavac deviza. )ileri su vlasnici svoji; o!, i deluju kao samostalna karika u lancu finansijski; trzista. /ni se javljaju na vise trzista i obavljaju vanberzanske poslove, kao i poslove brokera. /ni formiraju posebno medju<dilersko trziste. /stvaruju pri;ode na nekoliko osnova: a. ,a osnovu razlike u ceni o! b. ,a osnovu kapitalni; dobitaka $razlika u ceni koja nije ostvarena& c. ,a osnovu devizne arbitraze $promena u visini devizni; kurseva& d. ,a osnovi razlike u visini stope troskova i prinosa 46. VRSTE ,ROKERA I )ILERA 1& 4omisioni brokeri: ,ezavisni brokeri cija mesta na berzi glase na fizicka lica $,a ,Q3+, 1O> clanova su komisioni brokeri&. /ni posluju kao agenti za svoje klijente, druge brokere, a i kao dileri. "& 9rokeri na parketu: -rgovci u 3ali za trgovinu na berzi. >& -rgovci na parketu: 'ade samo za sebe, po cemu se razlikuju od brokera na parketu. ,e rade sa drugim brokerima. B& 3pecijalisti: a& 0ukcionari $utvrdjuju cenu na pocetku radnog dana& b& 9rokeri c& )ileri C& )iskontni brokeri: Pruzaju samo usluge kupovinu I prodaju o!, uz minimalnu proviziju. ,kada nisu savetnici. D& 9rokeri koji nude kompletne usluge E& /dd lot dileri: 4upuju akcije u okruglim lotovima $npr 1II, 1III&, pa i; razdvajaju u neparnim, manjim lotovima. 1adovoljavaju potrebe mali; akcionara. 47. POJAM I )ELATNOST ,ROKERSKO7)ILERSKOG )RUTVA Pojam = prvno lice, organizovano kao akcionarsko drustvo ili drustvo sa ogranicenom odgovornoscu, koje delatnosti obavlja na organizovanom trzistu o!, u skladu sa zakonom. ,a nji; se primenjuju odredbe zakona kojima se uredjuju preduzeca. -roskovi osnivanje $osnovni kapital&: 1. 9rokersko drustvo $CI.III evra& ". )ilersko drustvo $1II.III evra&
>. 2arket<mejker, portfolio menadzer i agent emisije $"II.III evra& B. Pokrovitelj emisije $>II.III evra& )elatnosti: 1. posredovanju u kupoprodaju o! $brokerski poslovi& ". kupoprodaja o! u svoje ime I za svoj racun $dilerski poslovi& >. obavezna kupoprodaja o! u svoje ime I za svoj racun $market<mejker& B. upravljanje o! u ime I za racun nalogodavca $portfolio menadzer& C. organizovanje distribucije o!, bez obaveze otkupa nepordati; o! $agent emisije& D. organizovanje distribucije o!, sa obavezom otkupa nepordati; o! $pokrovitelj emisije& E. prisanje savetodavni; usluga i konsaltinga $investicioni savetnik& ,eop;odna dozvola = 4onisija o!. 4 . )OZVOLA ZA O,AVLJANJE )ELATNOSTI ,ROKERSKO7)ILERSKOG )RUTVA 3ve dozvole izdaje 4omisija za o!. o Poslove brokera, dilera i portfolio menadzera mogu obavljati samo fizicka lica, koja imaju dozvolu za te delatnosti. 1. Polozen test za obavaljanje te delatnosti ". :ist krivicni dosije >. $za savetnika i portfolio menadzera& visoka strucna sprema i tri godine radnog iskustva 1a investicionog savetnika nije potrebna dozvola. Podrazumevaju se opsti uslovi kadrovske, te;nicke osposobljenosti, i te;nicke opremljenosti brokersko<dilerski; drustava. o )ozvola se oduzima: 1& ako je nocilac dozvole osudjen na sudu, "& prekrsio obavezu cuvanja poverljivi; podataka. o 1a;tev za izdavanje dozvole sadrzi: a& 3tatut brokersko<dilerskog drustva b& Pravila poslovanja drustva c& Podaci o clanovima d& )okaz o osposobljenosti i opremljenosti e& -arifnik 0 za osnivanje drustva, podnose se jos i: f& *govor o osnivanju g& Izvod iz sudskog registra ;& Podaci o clanovima uprave i& )okaz za jedno zaposleno lice 4!. o 1. ". a& b& c& o o a& b& c& OPTI AKTI I UPRAVA ,ROKERSKO7)ILERSKOG )RUTVA /psti akti brokersko<dilerskog drustva su: 3tatut Pravila poslovanja: !rste poslova I nacin obavljanja poslova !rste naloga, nacin I redosled nji;ovog izvrsenja 2edjusobna prava i obaveze drustva i klijenata 3aglasnost na opste akte I nji;ov sadrzaj daje 4omisja za o!, u skladu sa 1akonom. :lanovi uprave moraju biti: 3trucno osposobljena -ri godine iskustva ,isu pravosnazno osudjivana
5(. ZATITA O) RIZIKA O,AVLJANJA )ELATNOSTI ,ROKERSKO7)ILERSKOG )RUTVA 4omisija za o! je zakonom ovlascena da sprovodi opsta pravila o zastiti ucesnika na finansijskim trzistima od rizika tog oblika trgovine. 9rokersko<dilerska drustva moraju da postuju sledece norme: o 4apitalno brokersko drustvo mora da uvek odgovara iznosu kapitala da bi se obezbedilo pokrice moguci; gubitaka. 4omisija za o! utvrdjuje metodologiju kojom se meri rizik poslovanja i neop;odno pokrice rizika. o Izlozenost prema jednom licu ne sme prelaziti "C kapitala drustva. o Iznos celokupne izlozenosti drustva riziku ne sme preci GII visine kapitala. o 9rokersko<dilersko drustvo moze obrazovati rezerve za opste rizike, koje se posebno tretira u knjigama drustva.
o a& b& c& o a& b& c& d&
Politika urednog upravljanja likvidnoscu se sastoji od: Planiranje ocekivani; poznati; i novcani; izdataka i priliva 'edovno pracenje likvidnosti Preduzimanje mera za sprecavanje nelikvidnosti )rustvo mora mesecno da izracunava: !isinu kapitala !isinu kapitala potrebnu za obavljanje pojedini; poslova 0dekvatnost kapitala Izlozenost riziku
51. PRAVILA SIGURNOG I )O,ROG POSLOVANJA ,ROKERSKO7)ILERSKOG )RUTVA o /snovno prvavilo kojim se rukovodi brokersko<dilersko drustvo je nacelo ravnopravnosti klijenata. )uzno je da cuva, kao poslovnu tajnu, podatke o stanju I prometu na racunima o! svoji; klijenata. /vi podaci se mogu uciniti dostupni trecim licima na u sledecim slucajevima: a& ,a osnovu pismenog odobrenja klijenta b& -okom inspekcije c& ,a osnovu naloga suda o Pravila poslovanja: a& ,e sme davati pogresne podatke o ceni b& ,e sme siriti lazne informacije c& ,e sme raspolagati sa o! klijenta bez njegove saglasnosti d& ,e sme izvrsavati naloge klijenata na protivzakoniti nacin e& ,e sme na svoj racun obavaljati kupoprodaju pre izvrsenja naloga klijenta f& ,e sme da iznveri poverenje ukazano ugovorom o upravljanju portfolija g& ,e sme podsticati klijente na ceste transakcije radi naplate provizije o /baveze drustva: 1. mora da izvrsava naloge brzo i doslovce ". mora da vodi knjigu naloga i opoziva naloga >. mora da prima naloge samo u svojim i drugim ovlascenim prostorijama B. mora da naloge izvrsava po redusledu utvredjeni; pravila drustva C. mora da izdaje potvrdu o prijemu naloga $najkasnije sledeceg dana& D. mora da, na za;tev klijenta, izda overeni izvod iz knjige naloge o )rustvo je duzno da kod ovlascene banke $banke<clana :entralnog registra o!& mora da otvori namenski novcani racun klijenta i svoj novcani racun, preko kojeg ce se vrse uplate i isplate vezane za promet o!. o *govorom o upravljanju o! propisuje se narocito: 1& Iznoz novcani; sredstava, odnosno vrsta i kolicina o! koje klijent stavlja na raspolaganje drsutvu "& Politika ulaganja u o! >& *slovi pod kojima klijent daje o! drustvu. B& !isina provizija 52. NA)ZOR NA) POSLOVANJEM I PRESTANAK O,AVLJANJA )ELATNOSTI ,ROKERSKO7)ILERSKOG )RUTVA )rustvo 4omisiji o! dostavlja sledece: 1& Godisnji racun sa izvestajem revizora "& 2esecne izvestaje o poslovanju >& Podatke o promeni propisani; uslova /vlasceno lice 4omisije o! moze, u postupku nadzora: 1& Pregledati akte i poslovne knjige "& 1a;tevati informacije *koliko se utvrdi nezakonitost u poslovanju, 4omisija je duzna da primeni najmanje jednu od sledeci; mera: 1& /duzimanje saglasnosti na imenovanje direktora i clanove *pravnog odbora "& Privremena zabrana poslovanja >& Privremena zabrana raspolaganja sredstvima B& 1abrana za isplatu dela dobiti
C& 5avna opomena D& /duzimanje dozvole )ozvola drustva se oduzima ako: 1& 0ko je preduzece naktivno duze od > meseca "& 0ko je dozvola pribavljena na osnovu neistiniti; informacija >& 0ko se utvrde nezakonitosti u poslovanju B& 0ko vise ne ispunjava propisane uslove C& 2anpulacije 4ada je drustvu oduzeta dozvola ili se drustvo gasi, njegova dozvola se brise iz registra, pod uslovom da je drustvo izmirilo sve svoje obaveze. 53. PRIVRE)NI PRESTUPI ,ROKERSKO7)ILERSKOG )RUTVA 1akon propisuje kazne za drustvo od DI.III do DII.III dinara, a za ovlasceno lice u drustvu od 1I.III do 1II.III dinara. Prestupi drustva: 1. Poslovanje bez dozvole ". Poslovanje bez tarifnika, koji je primila 4omisija o! >. Izmene opsti; akata bez saglasnosti 4omisije B. ,epravilni upis u registar i registracija C. Izlozenost riziku prema jednom licu preko "C kapitala drustva D. *kupna izlozenost riziku preo GII kapitala drustva E. ,epostovanje nacela ravnopravnosti klijenata G. ,eomogucavanje uvida u pravila poslovanja svojim klijentima H. *grozavanje stabilnosti trzista 1I. 3tavljanje interesa drustva pre interesa klijenata 11. ,eadekvatan pismeni ugovor sa klijentom 1". Pri;vatanje nezakoniti; naloga 1>. 1akasnjenje pri izvrsenju naloga 1B. ,ezakonito raspolaganje sa sredstvima na namenskim racunima 1C. )avanje o! na zajam bez pismene saglasnosti klijenta 1D. /metanje 4omisije o! u vrsenju nadzora 54. OVLA9ENE ,ANKE ZA O,AVLJANJE )ELATNOSTI ,ROKERSKO7)ILERSKOG )RUTVA $,a ovlascenu banku se primenjuju isti sulovi, pravila i ogranicenja kao i na brokersko<dilerska drustva, jer obavlja iste poslove i pruza skoro iste usluge kao i oni. ,ajveca razlika jeste da nju kontrolise centralna banka.& /vlascena je ona banka koja ima dozvolu 4omisije o! za obavljanje brokersko<dilerske delatnosti prema zakonu. *slovi za obavljanje te delatnosti: 1. )a za to ima poseban organizacioni deo ". )a ima otvoren poseban racun >. )a u poslovnim knjigama obezbedi posebnu evidenciju B. )a je kadrovsko<te;nicki osbposobljena 4ao i drustvo, ona mora da ima: a& Pravila poslovanja b& 1astita od rizika c& )ostava podataka d& Pravila sigurnog i dobrog poslovanja e& Izvestavanje o radu f& ,adzor nad poslovanjem
JJ.'-)85C+K0-*9-
L+*P * +",(0 L** " ,H? (, ,F ? !E0 @!* + ,! +* " !E0 (* * 0? (-0 (* . * ,H +!0- (, 0 (+0 ", _Za ^ dUojbZ\oZ [Zo_Z _aXZ fahU cZ a[ZTiZ àY\aTU _ZYjac^<[Zo_U [UV caVTa\U xaf^Y^XU= VZ lZbj^XU ac TbUcoaYj^ e^X^ YW ^VcZTZad^, U`W[\^_Z ^ XUcô^dU jUb^jab^XZ\oU ZWjaoaf^XU ^ \a_Z\oU YZfaW`bZTU.gZo_Z fahU a[ZTiZj^ cU\ZjoaYj^ _ZYjac^<[Zo_U Z_a caVTa\W VZ a[ZTiZkU jU cU\ZjoaYj^ ca[^XU ac xaf^Y^XU, Z _aXZ YU ^VcZXU
WV `bUjlacoW YZ]\ZYoaYj dUojbZ\oU [Zo_U. xaf^Y^XZ Tac^ bU]^YjZb caVTa\Z ^VcZj^l VZ a[ZTiZkU cU\ZjoaYj^ _ZYjac^<[Zo_U. L+*P ,H ( + ) (, : 1& ajTZbZ ^ Tac^ bZeWoU lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ _ac UojbZ\oa] bU]^YjbZ W ^fU ^ VZ bZeWo VZ_ao^j^l ^fZ\ZdZ = YTaX^l _\^XUoZjZ $T\ZYoê_^ bZeWo lZbj^XZ ac TbUcoaYj^&F "& ajTZbZ ^ Tac^ bZeWoU lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ _ac UojbZ\oa] bU]^YjbZ W YTaXU ^fU Z VZ bZeWo YTaX^l _\^XUoZjZ $V[^bo^ _ZYjac^ bZeWo&F >& ^VTbpZTZ oZ\a]U VZ `bUoaY `bZTZ ^V lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ ^ oZ\a]U VZ W`^Y `bZTZ jbUu^l \^dZ oZ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ ^ YjZbZ YU a `bUoaYW `bZTZ ^V j^l lZbj^XZF B& oZ`\ZuWXU àjbZh^TZkZ ac ^VcZTZ\ZdZ à aYoaTW caYÙ\^l lZbj^XZ ac TbUcoaYj^, _ZfZjZ ^ c^T^cUoc^ VZ bZeWo VZ_ao^j^l ^fZ\ZdZ j^l lZbj^XZ, ^ YjZbZ YU a aYjTZb^TZkW cbW]^l `bZTZ _aXZ `b^`ZcZXW VZ_ao^j^f ^fZad^fZ lZbj^XZ ac TbUcoaYj^F C& `bWhZ WY\W]U àVZXfi^TZkZ lZbj^XZ ac TbUcoaYj^F D& a[ZTUpjZTZ Z_dâoZbU a ]ac^pk^f Y_W`pjôZfZ Z_dâoZbY_^l cbWpjZTZ ^ VZYjW`Z ^l oZ Y_W`pjôZfZF E& YjZbZ YU a ^VTbpZTZkW àbUY_^l a[ZTUVZ VZ_ao^j^l ^fZ\ZdZ lZbj^XZ ac TbUcoaYj^, ^ G& cbW]U àY\aTU W Y_\ZcW YZ VZ_aoaf ^ `bZT^\^fZ àY\aTZkZ _ZYjac^<[Zo_U. L+*P 6 ,H* * (, * + I** + !*, . xZYjac^<[Zo_Z XU cWhoZ cZ Tac^ àYU[oW UT^cUod^XW a lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ ^ \^d^fZ W e^XU ^fU a[ZTiZ jU àY\aTU, cZ àcZj_U ^V jU UT^cUod^XU eWTZ _Za àY\aToW jZXoW ^ cZ ^l VZpj^j^ ac oUaT\ZpuUoa] _ab^puUkZ, ^VfUoZ ^\^ ]W[^jZ_Z.xZYjac^< [Zo_Z a[ZTiZ YTaXW cU\ZjoaYj Z_a XU àYjZ\Z e\Zo UojbZ\oa] bU]^YjbZ ^ Z_a ^fZ àYU[Zo ab]Zo^VZdâo^ cUa _aX^ XU jUloê_^ ^ _ZcbaTY_^ aYàYa[iUo VZ a[ZTiZkU àY\aTZ _ZYjac^<[Zo_U. wb]Zo^VZdâo^ cUa [Zo_U _aX^ a[ZTiZ cU\ZjoaYj _ZYjac^<[Zo_U oU fahU a[ZTiZj^ cU\ZjoaYj^ [ba_UbY_a<c^\UbY_a] cbWpjTZ. Q!* + ,! +* ,+ ,(*E !E00 (* * "*! +* !E00 *0 ,(*7, +*P * 0(" 0 ? 0 *,*0, oU fa]W YU W_iWe^j^ W \^_T^cZdâoW ^\^ YjUeZXoW fZYW, o^j^ YU fa]W _ab^Yj^j^ VZ ^Vf^b^TZkU a[ZTUVZ aTU [Zo_U `bUfZ jbUu^f \^d^fZ.Zbj^XU ac TbUcoaYj^ _aXU YU TacU oZ _ZYjac^ bZeWoW, _ZYjac^<[Zo_Z fahU _ab^Yj^j^ YZfa oZ aYoaTW oZ\a]Z _\^XUojZ. xZYjac^<[Zo_Z XU cWhoZ cZ ^VcZ a[ZTUpjUkU a YjZkW YbUcYjZTZ oZ kU]aTaf _ZYjac^ bZeWoW. O+!6*0 "@ , " +,? +",( " ,H? + (* +*P !*0 L**A J" , "@ , !*(6 K 1& YjZjWj [Zo_UF "& ca_ZV cZ XU [Zo_Z e\Zo UojbZ\oa] bU]^YjbZF >& `bZT^\Z àY\aTZkZ _ZYjac^<[Zo_UF B& ca_ZV cZ [Zo_Z ^fZ àYU[Zo ab]Zo^VZdâo^ cUa VZ a[ZTiZkU àY\aTZ _ZYjac^<[Zo_UF C& ca_ZV cZ [Zo_Z ^Y`WkZTZ WY\aTU _ZcbaTY_U ^ ab]Zo^VZdâoU aYàYa[iUoaYj^, ^ D& ca_ZV cZ [Zo_Z ^Y`WkZTZ WY\aT jUloê_U a`bUfiUoaYj^ VZ a[ZTiZkU àY\aTZ _ZYjac^<[Zo_U. L** + -( +(00 +( 6- !- * ,?0 (*1 _aXU uU bW_aTac^j^ àY\aT^fZ _ZYjac^<[Zo_U. zY\aTU _ZcbaTY_U ^ ab]Zo^VZdâoU aYàYa[iUoaYj^ ^ jUloê_U a`bUfiUoaYj^ VZ a[ZTiZkU cU\ZjoaYj^ _ZYjac^<[Zo_U `ba`^YWXU xaf^Y^XZ.r^dU _aXU o^XU ca[^\a caVTa\W VZ a[ZTiZkU cU\ZjoaYj^ _ZYjac^<[Zo_U oU fahU [^j^ W`^YZoa W YWcY_^ bU]^YjZb, o^j^ W `bZToaf `bafUjW fa]hU _ab^Yj^j^ oZV^T _ZYjac^< [Zo_U, acoaYoa bUe^ ^VTUcUoa] VoZeUkZ.xZYjac^<[Zo_Z caoaY^ `bZT^\Z àY\aTZkZ YZ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ ab]Zo^VZdâoa] cU\Z oZ _aXU YZ]\ZYoaYj cZXU xaf^Y^XZ. N,* !,*(* !*0 K ,! (, ,H +*P_ ,! (- (* * E* ?*@,- ^VTbpUkZFoZeô àYjW`ZkZ YZ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ ^ oaTeZo^f YbUcYjT^fZ _\^XUojZ, ^ `bZTZ ^ a[ZTUVU _ZYjac^<[Zo_U ^ kUo^l _\^XUoZjZ. L+*P +06 + (* "H0E* * * 0-,! , _aX^f YU bU]W\^pW k^laTZ fUvWYa[oZ `bZTZ ^ a[ZTUVU W a[ZTiZkW àY\aTZ _ZYjac^<[Zo_U, W Y_\ZcW YZ VZ_aoaf ^ `bZT^\^fZ àY\aTZkZ _ZYjac^< [Zo_U.ZàY\Uo^ ^ e\ZoaT^ W`bZTU ^ oZcVaboa] ac[abZ [Zo_U _aXZ a[ZTiZ àY\aTU _ZYjac^<[Zo_U cWho^ YW cZ, _Za àY\aToW jZXoW, eWTZXW àcZj_U a YjZkW ^ `bafUjW oZ bZeWo^fZ lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ _\^XUoZjZ, _Za ^ cbW]U àcZj_U VZ _aXU YW YZVoZ\^ W a[ZTiZkW àY\aTZ _ZYjac^<[Zo_U, ^ oU YfUXW ^l YZa`pjZTZj^ jbUu^f \^d^fZ, o^j^ _ab^Yj^j^ ^\^ afa]Wu^j^ jbUu^f \^d^fZ cZ ^l _ab^YjU. N,* +1* -0 7,* * ,H* 0,*+ ! )* (*1* : oZ aYoaTW `^YfUoa] aca[bUkZ _\^XUojZF `b^\^_af oZcVabZ VZ_ao^jaYj^ àY\aTZkZ _aX^ Tbp^ aT\ZpuUoa \^dU xaf^Y^XU, ^ oZ aYoaTW oZ\a]Z YWcZ, acoaYoa oZc\Uhoa] ab]ZoZ W`bZTU.
JB.!1+,1/C*+ 61/)8D6+ 9-)85C+K0-*9/
z Z_aoW a jbh^pjW lZbj^XZ ac TbUcoaYj^ ^ cbW]^l tôZoY^XY_^l ôYjbWfUoZjZ `bUcT^vUoU YW ,E " 0 *"0 + TUAUUU + TUUAUUU +*! " 0 ,H (, +*P . " ( + ) !*,! + ! 0 : oU Tac^ àYU[oW UT^cUod^XW a lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ ^ \^d^fZ W e^XU ^fU ajTZbZ ^ Tac^ bZeWoU lZbj^XZ ac TbUcoaYj^F YU W ab]Zo^VZdâoaf cU\W _aX^ a[ZTiZ cU\ZjoaYj _ZYjac^<[Zo_U a[ZTiZXW cU\ZjoaYj^ [ba_UbY_a<c^\UbY_a] cbWpjTZF lZbj^XU ac TbUcoaYj^ _aXU YU TacU oZ _ZYjac^ bZeWoW _ab^Yj^ [UV oZ\a]Z _\^XUojZ ^\^ f^fa ja] oZ\a]ZF oZ VZljUT _\^XUojZ oU ^VcZ a[ZTUpjUkU a YjZkW YbUcYjZTZ oZ kU]aTaf _ZYjac^ bZeWoWF oZ `bZT^\Z àY\aTZkZ YZ lZbj^XZfZ ac TbUcoaYj^ oU `b^[ZT^ YZ]\ZYoaYj xaf^Y^XUF W]aTab YZ _\^XUojaf oU VZ_iWe^ W `^YfUoaX tabf^F
YZ a[ZTiZkUf cU\ZjoaYj^ _ZYjac^<[Zo_U VZ _aXW XU ca[^\Z caVTa\W ajàeoU `bU W`^YZ jU cU\ZjoaYj^ W YWcY_^ bU]^YjZbF xaf^Y^X^ oU caYjZTiZ ^VTUpjZXU a àY\aTZkW _ZYjac^<[Zo_U, ^ Y\Wh[Uoaf \^dW xaf^Y^XU oU afa]Wu^ cZ ^VTbp^ oZcVab. Z aTU bZckU _ZVoûU YU VZ `b^TbUco^ `bUYjW` ^ ac]aTaboa \^dU [Zo_U _aXZ a[ZTiZ àY\aTU _ZYjac^<[Zo_U oaTeZoaf _ZVoaf ac 1I.III ca 1II.III côZbZ.
+&8#"8$ %&' G23#3 4"#3 57. POJAM I KARAKTERISTIKE TRITA NOV+A ' Pojam = finansijsko trziste na kojem se trguje ziralnim novcem, kratkorocnim o!, zlatom i plemenitim metalimaF kratkorocno, likvidno trziste, gde su glavni ucescnici banke. o Poslovi na ovom trzistu: 1. transakcije sa ziralnim novcem ". uzimanjeOdavanje kratkorocni; kredita >. eskonti poslovi B. lombardni poslovi C. poslovi sa kratkorocnim o! o !azna dejstva trzista novca: 1. ,ovcana masa se ne povecava tokom transferisanja aktive, sto je bitno za stabilnost novcane jedinice. ". Istom kolicinom novca u opticaju obavi se vise placanja transakcija roba i usluga >. ,ovac je efikasniji, brze se krece $veci je koeficijent obrta novcane mase&. o -rziste novca !3 novcano trziste $siri pojam, obu;vata sve ukupne novcane transakcije jedne zemlje& o -rziste novca je vise<segmentiranoF sastoji se od nacionalnog i medjunarodnog, primarnog i sekundarnog, kao i od medjubankarskog trzista novca $banka koja ima viska novca pozajmljuje drugim bankama&. o !01,/ = ovo trziste je obelezeno ;ijerar;alnom kamatnom stopom. o Poslovanje na trzistu novca: 1. 5asna, jednoobrazna pravila ". 5edinstven nacin poslovanja >. Internacionalnost B. -rzisno korektno i konkurentno ponasanje ucesnika C. +fikasnost i preciznost u obavljanju poslova D. !isoka finansijska disciplina E. 3avremena informaticka, komunikaciona oprema G. 'acionalno i azurno poslovanje 5 . FUNK+IJE TRITA NOV+A o -rziste novca formira kratkorocnu kamatnu stopu, koja je indikator cene kostanja novca i kredita, sto se odrazava i na cenu investicionog kapitala. o 4roz cenu novca i kratkorocni; o! uravnotezuje ponudu i traznju za novcanim sredstvima, kao osnovni stub stabilnosti pivrednog sistema. /mogucuje privrednim subjektima da dodju do kratkorocni; sredstava koja su im potrebna za odrzavanje likvidnosti. o #unkcije: 1. 2obilizacija i alokacija kratkorocni; sredstava $aktivnosti banakaF prikupljanje depozita i odobravanje kredita& ". /bezbedjivanje likvidnosti ucesnika $pretvaranje kratkorocni; instrumenata u o!, bez veci; transakcioni; troskova& >. *tvrdjivanje cena instrumenata $berzanski !3 posrednicki prometF punuda i traznja formiraju cenu& B. -ransmisiju monetarne politike $centralna bankaF operacije na otvorenom trzistu, emitovanje novca, itd& C. #ormiranje kamatne stope $formira se na bazi ponude i traznje, kao cena pozajmljivanja sredstavaF zavisi od eskotne stope centralne banke i stope inflacije&. 5!. ORGANIZA+IJA I VRSTE TRITA NOV+A * nekim zemlj;ama trziste novca se pojavljuje kao samostalna institucija, dok je u drugima prisutna u vidu neinstitucionalnog i mesovitog trzista, kao deo berze o!.
o Institucionalizovano trziste novca koristi posrednicke finansijske organizacije i posebne berze novca, koja u ime i za racun svoji; clanova obajljaju sve transakcije. /vo je centralizovano trziste, gde su ponuda i traznja koncentrisane na jednom fizickom mestu $berzi& i istovremene, sto dozvoljava efikasnije utvrdjivanje kamate. 2edjutim, nedostaje trzisna transparentnost i likvodnost. /vakva trzista tesko uskladjuju konkurenciju medju ucesnicima sa efikasnosti trzista. -roskovi trgovine su ovde nizi, a broj transakcija koje moze sistem da podnese manji $ovaj oblik je primeren nerazvijenim finansijskim trzistima&. o ,einstitucionalizovano trziste, $slobodno trziste novca& deluje mnogo brze, jer se ostvaruje direktan kontakt izmedju suficitni; i deficitni; jedinica, bez posrednika. Glavno obelezje ovog oblika trzista je disperzija ucesnika i ugovaranje i izvrsenje transakcije preko informaticke mreze, sto dozvoljava i daleko veci obim trgovanja. ,ivo rizika na ovom trzistu je visok. o 2esovito trziste je u osnovi neinstitucionalizovano trziste, nad kojim, ipak, kontrolu vrsi centralna banka. /stvaruje se direktni kontakt ucesnika, koji primenjuju kamatnu stopa utvrdjenu preko posrednicke institucije. 3ve razvije zemlje su na ovoj osnovi uredile svoje trziste novca, u zelji da iskoriste pozitivnosti i institucionalizovanog i neinstitucionalizovanog trzista. Integralni delovi trzista novca: 1. 4reditno trziste = ponuda i traznja kratkorocni; kreditaF dozvoljava neometani proces proizvodnje i stabilnost cena. ". +skontno trziste = trziste komercijlani; menicaF identifikuje optimalni nivo novcane mase u zemlji. >. 7ombardno trziste = ostvaruje optimalni nivo likvidnosti subjekata nacionalne privrede. B. -rziste ziralnog novca = ostvaruje veci stepen prinosa novcane imovineF ovo je najmanje rizicno trzisteF decentralizovano primarno medjubankarsko trziste, sa posredstvom brokera. C. Primarno i sekundarno trziste kratkorocni; o! = primarna prodaja o! i preprodajaF samo za o! cija je vrednost iskazana u nacionalnom novcu. D. -rziste zlata i plemeniti; metala ,ajveca trzista novca = ,e Qork, 7os 0ngeles, :;icago, 3an #rancisco, 7ondon, Paris, -okSo, #rankfurt. 4od nas, 9eogradska berza i 2ontenegro<berza. 6(. INTERNA+IONALNO TRITE NOV+A +vrodolarsko trziste = vrsi utcaj na nacionalna trzista novca, narocito kada je u pitanju odredjivanje visine kamatni; stopa. +vrodolari su depoziti banaka, izrazeni u dolarima, koji nisu pod jurisdikcijom americke monetarne vlasti. /vi depoziti su predmet medjunarodne razmene, i preko nji; se prevazilaze granice nacionalne akumulacije. Instrumenti evrodolarskog trzista: 1. 2edjubankarski depoziti $trziste rezervi lividnosti banakaF kamata se zove 7I9/', formirana u 7ondonuF 1D najugledniji; banaka su ucesnici& ". +vrodolarski depozitni certifikati $rok dospeca ><D meseci, iznos "CI.III& >. +vro<note B. +vro<komercijalni zapisi 61. POJAM I KLASIFIKA+IJA KRATKORONIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA Pojam = finansijki instrumenti koji imaju rok dospeca do jedne godine. 4od nji; ne postoji formalno osiguranje emitenta da ce izvrsiti svoju obavezu. /ni su visoko likvidni, dok se razlike u prinosu uslovljene rizikom koji se vezuje za emitenta. +mitenti: 1& drzava i njeni organi, "& organizacije i agencije, >& lokalni organi vlasti, B& firme, C& banke. #unkcija = njima se trziste novca siri, jer se nji;ovim uvodjenjem mogucnost kratkorocnog pozajmljivanja znatno povecava. 4lasifikacija: 1. )iskontne o!F drzavne obveznice, bankarski akcepti, komercijalni zapisiF prodaju se po ceni koja je niza od nominalne vrednosti za visinu prinosa obecanog investitoru. )iskont zavisi od vremenskog perioda i rizicnosti ulaganja. ". 4amatne o!F depozitni certifikati, kratkorocne obveznice paradrzavni; institucija, srednjorocne obveznice evrodolarskog trzistaF imaju rok dospeca, i nose kamatnu stopu koja se isplacuje po dospecu. /ne su najvazniji instrument trzista novca. 4arakteristike kratkorocni; instrumenata : a& 'ok dospeca manji od godinu dana b& /drazavaju duznicko<poverilacke odnose 62. KRATKORONE )RAVNE O,VEZNI+E /ne su kratkorocne obligacije drzavnog budzeta. Izdaju se sa rokom dospeca od 1, D, > ili 1" meseci, kao diskontni kratkorocni finansijski instrumenti. :ilj nji;ovog emitovanja je pokrivanje neravnoteze priliva i odliva sredstva $fiskalni deficit&, uglavnom zbog sezonski; fluktuacija. Pokrivanje deficita emisijom centralne banke bi se uvecala novcana masa, sto bi proizvelo inflatorni pritisak.
/na nose vrlo nizak stepen rizika i niske kamatne stope, zbog cega i; centralne banke koriste za operacije na otvorenom trzistu. Primarno trziste: Prodaju se preko aukcije, koju organizuju uglavnom centralne banke. Potencijalni kupci mogu da iskazu ili kompetitivnu ponudu $da navedu prinos obveznice koji zele da ostvareF ovo rade veliki investitori& ili nekompetitivnu ponudu $da pri;vate ponderisan prosecan prinos utvrdjen aukcijomF ovo rade sitni investitori&. Ponude kupaca se nazivaju tenderi. 4amatne stope svi; drugi; instrumenata trzista novca su uslovljene kamatnom stopom ovi; obveznica. )akle, one diktiraju regulatornu kamatnu stopu. 3ekundarno trziste: /vo je najefikasniji segment trzista novca. /rganizovano je kao dilersko trziste, koji medjusobno trguju preko brokera. * vecini razvijeni; zemalja, ove obveznice se emituju u obliku knjigovodstvenog zapisa, odnosno kupci dobijaju potvrdu a ne stampanu obveznicu, cime se smanjuju troskovi upravljanja javnim dugom. 63. +ERTIFIKAT O )EPOZITU -o je instrument duga $kamatna o!&, ciji se emitent obavezuje da ce isplatiti imaocu certifikata iznos deponovani; sredstava, sa pripadajucom kamatom u utvrdjenom roku. /n predstavlja potvrdu o orocenom depozitu kod banke, u kojem je naznacen iznos, period ulaganja I kamatna stopa. +mituje se po nominalnoj vrednosti, na koju se obracunava kamataF ona se dodaje glavnici i isplacuje u roku dospeca. :ertifikat !3 obican depozit: a& Prenosivost certifikata $veca likvidnost deponenta& b& 2anji kreditni rizik c& Predaja iz ruke u ruku i anonimnost vlasnika d& 2ogucnost banaka da upravljaju svojom pasivom :ertifikat izdaje banka, a rokovi dospeca mogu biti kratkorocni $od nedelju dana do godinu dana& i dugorocni $i po nekoliko godina&. ,jcesci rok je po tri meseca. 2edjutim, ne spadaju svi certifikati u trziste novca. -u pripadaju samo oni koji ispunjavanju sledece uslove: 1. )a su prenosivi ". )a glase na velike sume >. )a su im emitenti poznate i velike banke B. )a su kratkorocne 4amatne stope su nesto vise od kratkorocne drzavne obveznice, zbog veceg rizika. /vaj instrument je pogodan za investitore zbog svoje prenosivosti i funkcije kao sredstva placanja. 2inimalni iznos certifikata je 1,III,III. Primarno i sekundarno trziste: 3amo izdavanje certifikata o depozitu je njegovo primarno trziste, a svaka dalja prodasja sekundarno. 3ekundarno trziste funkcionise kao decentralizovano dilersko trziste. 64. ,ANKARSKI AK+EPT -o je menica plativa u odredjenom roku, koju izvoznik vuce na uvoznika radi obezbedjenja placanja, a banka pri;vata kao svoju obavezu. 9anka pri;vata odgovornost da isplati menciu, cime stiti vlasnika instrumenta $izvoznika&F banka preuzima taj rizik jer moze bolje da oceni sposobnost duznika da plati, jer je on najcesce njen komitent. /vo je u stvari trasirana menica na banku, i pri;vacena $akceptirana& od banke, kojom se neopozivo naredjuje isplata menicne sume novca imaocu menice po naredbi izdavaoca menice na odredjeni dan. ,jen rok dospeca $naplate& moze biti fiksiran ili se racuna od dana akceptiranja. /n glasi na ime i moze se prenositi indosamentom. 4oristi se kao sredstvo kreditiranja u medjunarodnoj trgovini, kao instrument trzista novca. 'ok najcesce iznosi HI dana. /vo je diskontna o!F prinosi su veci nego kod drzavni; kratkorocni; o!, zbog veceg rizika. -rziste: #unkcionise kao dilersko trziste. 65. KOMER+IJALI ZAPIS -o je kratkorocni instrument duga, koji emituju preduzeca u cilju prikupljanja sredstava za finansiranje poslovanja. -o je neosigurana menica sa fiksnim rokom dospeca, preko koje se isplacuje glavnica po kamatnoj stopi na dan dospeca. Prodaje se po ceni nizoj od nominalne $diskont&, kao kratkorocna obveznica bez kupona.
Preduzece tako dobija veliki broj sitni; kreditora $po pravli, fizicka lica&, i tako supstituise kratkorocne kredite banaka. /vakvo zaduzivanje je jeftinije za preduzeca, proces izdavanja je jednostavniji. Investitori povecan rizik pokrivaju visom kamatnom stopom od kratkorocni; drzavni; obveznica. 1apise obicno emituju velika, uspesna preduzeca, sa visokim bonitetom. Primarno trziste: 3astoji se od prodaje zapisa, koje preduzece vrsi samo ili preko banke garanta. !eca je verovatnoca da ce emisija uspeti ako banka garantuje nji;ovu isplatu &bankarskim akreditivom ili kreditnom linijom&. +mitenti nude imaocima zapisa svoje proizvode po nizoj ceni, ukoliko placaju zapisima. /blici emitovanja: 1. )irektni zapisi $emitent direktno plasira zapis investitorima& ". )ilerski zapisi $diler otkupi zapis pa preproda& 3ekundarno trziste: 3ekundarno trziste nije razvijeno, jer investitori najcesce drze zapise do dospeca. /vo trziste je ograniceno na najvece emitente, jer je manja verovatnoca nji;ovog likvidiranja. 66. ,LAGAJNIKI ZAPIS- TRASIRANA MENI+A Bla4ajnic&i zapis -o je instrument duga koji se emituje u cilju obezbedjivanja slobodni; sredstava. -o je prenosiva potvrda koja glasi na odredjeni novcani iznos deponovan u banci, sa rokom dospeca i kamatnom stopom. Iznos na koji glasi odredjuje izdavalac, a moze da glasi na ime ili donosioca. -o je vrsta kratkorocni; obveznica bez kupona, kojese prodaju uz diskont $slicno komercijalnom zapisu, pa se i ne pravi razlika izmedju nji;&. 'azlika, kod nas, je u emitentuF blagajnici zapis emituju centralna banka i banke, a komercijalni emituju preduzeca. Primarno i sekundarno trziste: Primarno je prodaja zapisa drugim bankama, preduzecima, a sekundarno je nji;ova dalja prodaja. Prednosti blagajnickog zapisa identicne su prednostima certifikata o depozitu. 9rasirana menica /vo je o! kojom izdavalac $trasant& nalaze trecem licu $trasatu& da plati menicnu sumu licu naznacenom u menici $remitent&. +lementi menica: 1. /znaka da je menica $jasno iskazana& ". 9ezuslopvni uput da se plati novcani iznos >. Ime trasata B. /znacenje dospelosti C. 2esto gde se vrsi isplata D. Ime remitenta E. /znacenje dana i mesta izdavanja menice G. Potpis trasanta $izdavaoca& -rasirana menica je rezultat konkretne trgovacke transakcije. 'oovi dospeca su: 1& po vidjenju, "& za odredjeni broj dana od izdavanja, i >& na odredjeni dan. Indosirati = prenos prava koja proisticu iz menice sa imaoca menice na neko drugo lice. 0lonz = list vezan za menicu, koji nosi podatke o indosmanu, koji mora potpisati indosant. 67. SAL)IRANJE KRATKORO+NIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA Povod = transakcioni troskovi. 3vr;a saldiranja: 1. olaksanje trgovine ". ibegavanje troskova izrade, cuvanja i transfera >. izbegavanje zloupotreba 'esenja: 1& foriranje depoa kratkorocni; o!, "& dematerijalizacija. )epoi su fizicka koncentracija finansijski; instrumenata u banci ili drugoj specijalizovanoj instituciji. 0ko prodavac i kupac imaju u itsoj instituciji racune, onda prenos jednostavno zabelezi u knjigama. 0ko nemaju, onda se saldiraju samo neto pozicije izmedju depoa. )ematerijalizaci je emisija koja nije pracena stampanjem o!, nego kompjuterskim registrovanjem vlasnistva u knjigama emitenta. /vo je najrazvijenije na trzistu kratkorocni; drzavni; obveznica. 3aldiranje: 1a kratkorocne o! = istog dana kada su kupljene.
1a dugorocne o! = u roku od > do C dana. 6 . U+ESNI+I NA TRZISTU NOV+A /no ima karakter otvorenog trzista, u smislu da je dostupno svim ucesnicima bilo direktnim nastupom na trzistu ili indirektno $preko posrednika&. *cesnici su: a& centralna banja, b& poslovne<depozitne banke, c& posrednicke institucije. /d nji; zavisi rad na trzistu. :entralna banka ,ajvazniji ucesnik, kao monetarna vlast. 1adaci centralne banke: 1. L9anka banakaM $vodi evidenciju o poslovanju banaka& ". 3provodi pravila ponasanja >. *tvrdjuje uslove poslovanja: a& :enu novca $preko eskontne ili diskontne stope& b& /bim ponude $preko reeskontni; I relombardni; kontigenata& c& /bim traznje $preko obavezni; rezervi& d& /bim javnog duga $preko drzavni; o!& )epozitne finansijske institucije 2oraju biti samostalne, imati status pravnog lica, da budu registrovane za obavljanje ovi; poslova, da imaju ziro<racun koji nadzire centralna banka i da imaju razvijene poslovne odnose sa centralnom bankom, da polazu odredjeni iznos na ime depozita, i da su kadrovski osposobljene, kao i da poseduju dozvolu za rad. 3ustina: neop;odan je visok nivo partnerskog poverenja I razumevanja. Poslovne banke su najveci ucesnici na trzistu novca. /ne obavljaju dve vrste poslovni; odnosa: a& sa centralnom bankom, i b& sa drugim bankama. /vi poslovi se obavljaju u svoje ime, za svoj racun, u svoju odgovornost I u svoj rizik. 'azvoj trzista novca je poceo pojavom banaka, u kojima se vrsi koncentracija novca nji;ovi; deponenata. 9anke formiraju kreditni potencijal na bazi depozita po vidjenju svoji; deponenata, i na osnovu tog kratkorocnog potencijala daju kratkorocne kredite drugim subjektima koji postaju nji;ovi duznci. Posrednicke $i druge& organizacije /bavljaju transakcije za sebe, za depozitne institucije ili za druge ucesnike privrednog zivota koji nisu direktni ucesnici na trzistu. /ne moraju imati odobrenje nadleznog organa $centralne banke& za obavljanje ovi; poslova. 3pecijalizovani i ovlasceni berzanski posrednici mogu da obavljaju poslove na ovom trzistu, uz dozvolu za obavljanje bas ovi; poslova $ne mogu svi brokeri<dileri da ucestvuju na trzistu novca&. Posrednici se dele na dilere $transakcije vrse u svoje ime i za svoj racunF to je najveci broj lombardni; i eskontni; firmi, novcani; fondova, ziro<firmi& i brokeri $vrse transakcije u tudje ime i u tudji racunF vezuju kupce i prodavce, bez angazovanja svoji; sredstava i sa naplatom brokeraze&. 3ve veci znacaj imaju investicioni fondovi. 6!. FUNK+IONISANJE TRITA NOV+A * principu, funkcionise preko dilerskog nacina trgovanja, a centralnu logu ima tzv. banka trzista novca $berzanski posrednik koji ostvaruje kontakte sa ostalim ucesnicima na trzistu. Ponudu cine viskovi novca u kratkom roku. !iskovi na ziro racunima poslovni; banaka !iskovi iznad minimalnog iznosa likvidni; sredstava drugi; institucija -renutni viskovi kod drugi; ucesnika )va segmenta trzista novca: a& trziste ziralnog novca, b&trziste kratkorocni; o!. -rziste ziralnog novca obu;vata trgovinu trenutnim viskovimaOmanjkovima novcani; sredstava na ziro<racunima, preko brokera i dilera. 4upci i prodavci se povezuju telefonski i kompjuterski, a posao se formalizuje putem zakljucnice. /na sadrzi podatke o prodavcu i kupcu, iznos sredstava, visinu kamatne stope i rok. )ve osnovne vrste transakcija na ovom segmentu su: a& -rgovina dnevnim novcem $promptne transakcije gde se trguje dnevnim viskovima ziralnog novca i likvidni; sredstava, do "B sata. !azni elementi ovde su iznos kojim se trguje i visina kamatne stope& b& -rgovina terminskim ziralnim novcem $trgovina viskovimaOmanjkovima ziralnog novca koja se vezuje za periode duze od jednog danaF cesto do > meseca, i do godinu dana. !azni elementi su, pored iznosa i kamate = i rok.&$terminski novac mesecnog ultima !3 terminski novac godisnjeg ultima&
-rziste kratkorocni; o! obu;vata primarnu emisiju o! i nji;ovu sekundarnu prodaju. 3ubjekat koji ima visak novca kupuje o! sa ciljem da ostvari prinos $preko kamate& od kupljene o!. Primarna emisija se obavlja kao: a& direktno izmedju emitenta i kupca, i b& putem javne prodaje. 3ekundarna prodaja je preprodaja. )va nacina obracuna kamata pri trgovini kratkorocni; o! su: a& obracun kamate na nominalnu vrednost, i b& diskontni obracun kamata. 2ere regulisanja trzisne zakonitosti su: a& 9orba protiv neregularne privrede b& 9orba protiv monopolskog polozaja c& 9orba protiv nelojalne konkurencije G23#3 %"./3 7(. POJAM I +ILJEVI TRITA KAPITALA -o je institucionalno organizovan prostor, sa svim neop;odnim elementima za njegovo funkcionisanje, u okviru kojeg se u tacno odredjenom vremenu i po precizno utvrdjenim pravilima organizovano susrecu ponuda i traznja odgovarajuceg trzisnog materijala. /vo je drugorocno trziste materijalaF dolazi se do investicioni; sredstava, u obliku investicioni; kredita, zajmova, depozita ili emitovanjem obveznica ili akcija. /vako se brzo menja struktura i smer portfelja, a stedioci bivaju pretvoreni u zajmodavce $tj. 3voja sredstva upucuju deficitnim subjektima&. !aznost ovog trzista je u cinjenici da ukoliko je vise kapitala, toliko su veca ulaganja u razvoj i rast privrede, cime se uvecava nacionali do;oda, nacionalno bogatstvo i zivotni standard staovnistva. -rzista novca i kapitala su medjusobno zavisna i uslovljenaR )avaoci kapitala mogu svoj ulozeni novac da pretvore u likvidni novac prodajom svoji; o!F to povecava ponudu na trzistu novca. 3 druge strane, kada davaoci kapitala svoj novac pretvore u kapital, ponuda na trzistu novca se smanjuje. /ba slucaja uticu na stabilnost trzista kapitala $ o!&. )efinicija kapitala = slobodna finansijska sredstva ciji je rok odlaganja duzi od jedne godine. -o je ukupan iznos odlozene potrosnje preko godinu dana, obelezen slabom likvidnoscu. :iljevi trzista kapitala: /bezbedjenje kapitala za privredni razvoj 0lokacija kapitala u najrentabilnije projekte /stvarivanje najveci; moguci; pri;oda Povecanje novcane stednje /stvarivanje maksimalnog obima kapitala /dredjivanje stvarne trzisne cene /stvarivanje optimalne rocne strukture kapitala itd. 71. FUNK+IJE I EFIKASNOST TRITA KAPITALA #unkcije trzista kapitala: 1. -ransfer kapitala ". 'azvojna funkcija >. #unkcija selekcije projekata B. 4ontrolna funkcija C. Izvrsavanje ugovorni; obaveza D. 3manjivanje rizika E. 1astita vlasnistva +fikasnost trzista kapitala se meri prema brzini realizacije i visini troskova sa kojom se ucesnici suocavaju pri ostavrenju ciljeva. ,a efikasnost trzista kapitala uticu sledece: A !isina akumulirane stednje $kapitala& A 'azvijenost bankarskog sistema A Podsticanje stednje poreskom politikom A 'aznovrsnost dugorocni; o! A 'azvijenost berzi za trgovinu dugorocnim ;o! A +fikasnost trzista novca A +konomska, politicka i monetarna stabilnost A /tvorenost trzista
72. VRSTE TRITA KAPITALA 4reditno<zajmovno i depozitno<investiciono trziste $trguje se durgorocnim investicionim kreditima, zajmovima i depozitimaF za finansiranje optimalnog privrednog razvoda iz realni; izvora& -rziste kapitalni; ucesca $trguje se osnivackim kapitalom u privrednim subjektima neakcionarskog tipa = imovinska transformacija nacionale ekonomije& -rziste akcija i zajomova efekata $trguje se dugorocnim o! koje glase na nacionalni novac, koji se satoji iz : a& emisionogOprimarnog trzista, b& sekundarnog trzista& 4lasifikacija trzista kapitala, sa aspekta mesta: 1. 9erzanski promet $sluzbeni deo berze, preko pulta i ringa& ". !anberzanski promet $veci od berzanskog& a& Lna kulisamaM ili Lu predsobljuM $van berzanskog pulta, ali jos uvek u okviru berze& b& medjubankarski i salterski promet $banke I posrednici& c& direktno I neposredno, van berze I mimo banaka, telefonskim prometom. 73. INSTRUMENTI TRZISTA KAPITALA -o su instrumenti ciji je rok dospeca duzi od jedne godine. A ,azjzastupljenije su akcijeF nji; ne emituju samo krajnje deficitne ekonomske jedinice, vec i intermedijarne institucije. /ne su znacajne ne samo u transformaciji finansijske stednje, vec i u formiranju svojinske i upravljacke strukture i u nji;ovom restrukurisanju. A )ugorocni krediti komercijalni;, ;ipotekarni;, investicioni;, poslovni; banaka $nesvojinski duznicki insturmenti&. A )ugorocne obveznice i ostale o! $na srednji i dugi rok& A Polise osiguranja I instrumenti penzioni; fondova Podela intsurmenata: a& 0kcije b& )ugorocne obveznice c& ibridni instrumenti 74. POJAM AK+IJE 0kcija je o! koju izdaje akcionarsko drustvo $ili komanditno drustvo na akcije& sa odredjenom nominalnom vrednoscu koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala. -o je vlasnicki instrument, kojim vlasnik postaje suvlasnik preduzeca, I stice pravo na neki udeo u eventualnim pri;odima. Prodajom akcija preduzece stice sopstveni kapital, koji predstavlja trajni izvor finansiranja. Pri emitovanju akcija, u slucaju da je nominalna vrednost akcija manja od prodajne cene pri emitovanju, ta premija se naziva azija ili kapitalni dobitak. 0kcija !3 deonica 1. 0kcije su deljive na nepravilne iznose $1.", itd&F deonice se trguju u konacnim iznosima i nisu deljive. ". 0kcije se vode u poslovnim knjigama, i glasi na ime vlasnikaF deonice mogu glasiti i na donosioca. >. ,aplata emitovani; akcija je promptnaF deonice se mogu izmiriti na rate. 75. VRSTE AK+IJA I PRAVA IZ AK+IJA !rste $prema 1akonu o preduzecima&: 1. prema redosledu emitovanja $osnivacke i akcije sledeci; emisija& ". prema sadrzini prava ucesca u dobiti $obicne ili redovne, i priotitente ili povlascene& >. prema pravu glasa $ona sa, one bez& ,ajvaznija je podela na obicne i prioritetne. /bicne akcije su osnovno vlasnistvo drustva, i one se prvo izdaju prilikom formiranja drustva. /ne direktno snose rizik poslovanja drustvaF cena varira na trzistu, u odnosu na uspe; poslovanja. /ne nemaju pravo prvenstva = to pripada povlascenim akcijama. +misijom ovi; akcja se dolazi do sredstava za finansiranje poslovanja, a kupci sticu udeo u vlasnistvu preduzeca. /bicne akcije se dele po klasama $0, 9, itd&, a postoje i garantovane akcije $kada su garantovane od strane neke druge institucije&. Prava obicni; akcija: 1. Pravo kontrole $izbor uprave& ". Pravo na deo dobiti $dividenda& >. Pravo prece kupovine akcija $prioritet pri novim emisijama&
B. Pravo na pregled poslovni; knjiga $uvid u poslovanje& C. Pravo na aktivu u slucaju likvidacije $isplata u stecaju& D. Pravo na transfer akcija $pravo na prodaju i prenos vlasnistva& Prioritetne akcije se izdaju nakon izdavanja obicni; akcija, a vlasnici nemaju prao upravljanja u drustvu. /na nosi pravo prvestva na isplatu dividende i sredstava u likvidaciji. /ne su ;ibrid izmedju instrumenata duga I kapitala. 4reiraju se da bi se povecala sigurnost u pogledu placanja. !rste: 1. 4umulativna $isplata pre obicni; akcija& ". Participativna $pravo na isplatu dodatni; dividendi koje ne sleduju obicnim akcijama& >. Participativno<kumulativna $mesavina& 76. +ENA AK+IJA ,ominalna vrednost akcija $cena po kojo drustvo vodi emitovane akcije u svome knjigovodsvtu& 4njigovodstvena cena $dobija se deljenjem ukupne vrednosti akcionarskog kapitala brojem emitovani; akcija&. -rzisna cena $cena po kojoj se akcija prodaje na sekundarnom trzistu& ,ovcana davanja = kupovina akcija ,ovcana primanja = dividende $eventualno, prodaja akcija po visoj trzisnoj ceni& Procenu trzisne vrednosti: 1. 2odel promenljive dividende ". 2odel stalnog rasta dividende po konstantnoj stopi >. 2odel visefaznog rasta dividendi B. 2odel nepormenljive dividende 77. POJAM )UGORO+NIH O,VEZNI+A /bveznica je o! odredjene nominalne vrednosti, kojom se emitent obavezuje da ce datom licu isplatiti datog dana dospelosti iznos u njoj naveden $iznos anuitetskog kupona&. /na sadrzi najmanje dva elementa: fiksni datum dospeca i iznos kamate. /ne odrazavaju duznicko<poverilacki odnos. /bveznica vlasniku obezbedjuje isplatu kamate i glavnice, po utvredjenom redosledu, u datom periodu. 1a emitenta, to je izvor sredstava za finansiranje poslovanja. 4amata se placa najcesce dva puta u godini, a glavnica na dan dospeca obveznice. /bveznice imaju najmanje rok od godinu dana $te se zovu note&. 4amate koje se placaju do dospeca glavnice se zovu kuponska ili nominalna kamatna stopa. 0kcije !3 obveznice 1. /bveznice odrazavaju duznicko<poverilacki odnosF akcije su udeo u vlasnistvu drustva. ". Imalac obveznice nema upravljacka pravaF akcionar ima. >. Potrazivanja imaoca obveznice je, u glavnom, fiksan i vezan za nominalnu vrednost i utvrdjen iznos kamatne stopeF kod akcionara, sve varira. B. 0kcionar snosi rizik za poslovanje emitenta do iznosa svog ulogaF obveznice mogu bit zagarantovane. C. /bveznica je dug emitentaF ulog akcionara je, medjutim, imovina izdavaoca. D. Potrazivanje imaoca obveznice moze biti obezbedjen garancijomF akcija je uvek rizik. E. )ividende je nepouzdan pri;od imaocu akcijeF kamata na obveznicu je redovna $izvesna& G. !lasnik akcije nema pravnu zastitu prilikom isplate dividendeF vlasnik obveznice moze pokrenuti sudski postupak. 'izici obveznica 'izik kamatne stope, rizik reinvestiranja, kreditni rizik, inflacija, fluktuacije deviznog kursa, likvidnost, promene kamatne stope. +misiona cena diskontni; obveznica niza je od nominalne. 7 . VRSTE )UGORO+NIH O,VEZNI+A ,ajpouzdanija podela je prema emitentu. a& drzavne obveznice, b& obveznice lokalni; organa, c& korporativne obveznice. )rzavne obveznice su se prve pojavile $3rednji vek&F finansiranje ratova, danas fiskalni; ras;oda. ,ajkvalitetniji instrument trzista kapitala. /bveznice lokalni; organa vlasti su cesto oslobodjene poreza, i finansiraju kapitalne projekte. 3topa prinosa je manja od drzavni;. 4orporativne obveznice emituju preduzeca radi kapitalni; ulaganja. 7!. INOVA+IJE NA TRITU O,VEZNI+A
)iskontne obveznice $obveznice sa nultim kuponom& kupuje se po nizoj ceni od nominalne, a kada dospeju vlasniku se isplacuje nominalna cena. -a razlika je kamata. /bveznice sa promenljivom kamatnom stopom su nastale zbog visko; stopa inflacija u nekim zemljama. /vo dozvoljava da trzisna vrednost obveznice pretrpi promene uslovljene inflacijom. /bveznice sa odlozenim placanjem kamateF kamata se placa u neodredjenom roku ili se placa drugim obveznicama. Pri;odne obveznice su vezane za poslovanje emitenta. ,astale su kod preduzeca koja nisu uvek prikazivala likvidnost, pa nisu mogla da isplacuju kamate. $slicne prioritetnim akcijama& LPutM obveznice imaju pravo prodaje emitentu $da mu je proda po nominalnoj ceni&. /ve obveznice su jeftinije. Industrijske razvojne obveznice emituje drzava radi finansiranja podu;vata od opste koristi za privredu. 4amate su male. 7Q/, $7iJuid Qield /ption ,ote& je tip opozive konvertibilne bezkuponske obveznice. !lasnik ima pravo da proda obveznicu emitentu, a emitent ima pravo da opozove oveznicu pre roka dospeca. (. RANGIRANJE 5REJTING6 O,VEZNI+A I O)RE>IVANJE VRE)NOSTI O,VEZNI+A 'angiranje je nacin za ocenu verovatnoce da duznik nece izvrsiti obaveze po osnovu emitovani; obveznica. Procenjuje se finansijska snaga emitenta i kvalitet svake serije. /bveznice se svrstavaju u rangove $grupe&, koje se krecu od 000 $najbolje& do ) $najgore&. /bveznice ranga 99 nemaju investicioni status $nije dozvoljeno da institucionalni investitori investiraju u nji;& $junk bonds&. ,ji; karakterise visok rizik i prinos. 3vr;a rangiranja je zastita vlasnika obveznica. ,ominalna vrednost obveznica je jednaka knjigovodsvtenoj vrednosti ili denominaciji. -o je glavnica duga emitenta. /na je vazna zbog knjigovodstvene evidenceije i izrazavanja trzisne vrednosti. -rzisna vrednost se izrazava kao procenat njene nominalne vrednosti. /va cena se formira na sekundarnim trzistima. :esci je slucaj da se prodaja vrsi po ceni koja je niza ili visa od nominalne. 4ada je $nominalna kamatna stopa&$kamatna stopa trzista kapitala& <<< tada se prodaju 4ada je $nominalna kamatna stopa&$kamatna stopa trzista kapitala& <<< premija 4ada je $nominalna kamatna stopa&$kamatna stopa trzista kapitala& <<< diskont 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. . UESNI+I NA TRITU KAPITALA FUNK+IONISANJE TRITA KAPITALA ULOGA INVESTI+IONOG ,ANKARA NA TRITU KAPITALA PRIMARNO TRITE KAPITALA PRIMARNA EMISIJA AK+IJA PRIMARNA EMISIJA O,VEZNI+A SEKUN)ARNO TRITE KAPITALA SEKUN)ARNO TRITE AK+IJA I SEKUN)ARNO TRITE O,VEZNI+A G23#3 8"&13 !. POJAM )EVIZNOG TRITA )- = specijalizovani deo fin tr na kome se kupuju i prodaju strana sredstva pla@anja, uskla?uju ponuda i tranja, utvr?uje dev kurs i upravlja deviznim nac rezervama. :I75: odravanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nac ek u nji;ovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom. /snovu za postojanje )- predstavlja me?.platni promet. #unkcionisanje )- doprinosi me?usobnoj povezanosti nac fin tr. )evizno traenje je me;anizam koji izraava p i t za inos nov%anim jedinicama neop;odnim za obavljanje poslovanja ek subjekata sa inostr i obezbe?uje pretvaranje nac valute u valute strani; zemalja. -endencija globalizacije fin tr daje funkcionisanju dev tr novu fundamentalnu ulogu kroz koju se uzajamno prepli@u nac i glob faktori ek razvoja, zatim vr(i se integracijadeviznog i drugi; segmenata fin tr pod uticajem promene novi; te;nologija i komunikacija kao i zbog deregulacije. Globalno )- kao skup nac tr po obimu transakcija predstavlja najrazvijeniji segment fin tr. 3P+:I#I8,/3-I )-: <fin instrumenti kojima se trguje na ovom tr = devize $novac koji predstavlja sred pla@anja u drugoj zemlji& <na delatnost ovog tr vr(i utaicaj znatan broj makroek faktora <)t je osetljivo na politi%ke uticaje i poreme@aje <na ovom tri(tu su stroga pravila poslovanja <ovo tri(te predstavlja vezu izme?u fin tr razli%iti; zemalja ,0 )- /90!7505* 3+ 37+)+6I P/37/!I:
<kupovina i prodaja deviza $ovi poslovi mogu biti promptni i terminski& <davanje i uzimanja me?ubankarski; devizni; deozita $poslovi polaganja devizni; depozita kod drugi; banaka sa razli%itim rokom i razli%itom kamatom& <poslovi smanjenja dev rizika $fin inovacije na svetskim fin tr kao (to su:svop aranmani, devizne opcije, forvord i fju%ers ugovori& )- = obu;vata samo one transakcije kojima se ostvaruje kupoprodaja deviza i valuta, utvr?uje kurs cena ko(tanja nacionalne valute i obavlja primarna i sekundarna trgovina sa deviznim od!. I,-+',0:I/,07,/ -'.I-+ )+!I10 obu;vata trgovinu izme?u dva ili vi(e nac devizni; tri(ta.
!(. FUNK+IJE )EVIZNOG TRITA )- predstavlja vezu nac privrede sa me? okruenjem, osnovna svr;a postojanja ovog tri(ta je u tome da omogu@i nesmetano obavljanje me?.platnog prometa I odravanje me? likvidnosti zemlje, na njemu se preko cene doma@e valute = deviznog kursa najbolje vidi efikasnost jedne nac ekon. )- predstavlja me;anizam preko koga se uspostavljaju relativne vrednosti razli%iti; nac nov% jedinica = valuta. )- obezbe?uje pretvaranje doma%e valute u stranu, kroz promet platni; instrumenata koji glase na stranu valutu. 3vojim delovanjem )- ostvaruje sled osnovne zadatke I f<je: <omogu@ava vlasnicima deviza da i; pretvore u nac valutu, a drugim licima da nabave odgovaraju@a sredstva za pla@anje u inistranstvu <uskla?uje za;teve za prodaju deviza sa za;tevom za nji;ovu kupovinu <uskla?uje p I t posredstvom deviznog prometa u zemlji dev prometa sa inostranstvom <omogu@ava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom Posredstvom dev kursa koji se formira na )- doma@a privreda se povezuje sa inostranstvom. ,ormalno funk )- u velikoj meri je uslovljeno odgovaraju@om intervencijom centralne banke. )a bi devizno tr moglo uspe(no da funkcioni(e potrebno je da postoji izvestan stepen dinami%ke uravnoteenosti p I t deviza %ime se istovremeno deluje na stabilnost dev.kurseva. /3,/!,0 #<50 )-: formiranje deviznog kursa = utvr?vanje vred 1 nac valute prema valutama drugi; zemalja. *tvr?ivanje dev kursa vr(i se u okviru intervencioni; mera pri %emu se intervent $:ent.banka& obavezuje da @e na dev tr otkupiti neograni%ene koli%ine deviza ako se nude po donjem intervencionom kursu odnosno, da @e prodati neograni%ene koli%ine deviza ako se trae po gornjem intervencionom kursu. Izraavanje deviznog kursa naziva se notacija i ona moe biti dvojaka: direktno notiranje $ jedinica dom valute izraava se u protivvrednosti strane valute&, indirektno $jedinica strane valute iskazuje u protivvrednosti doma@eg novca&. ,a dev tr formiraju se kupovni i prodajni kurs = razlika izme?u nji; naziva se mara. * platnom bilansu zemlje mogu nastati suficiti i deficiti (to za;teva promenu pariteta nac.valute, a ovo neminovno dovodi do devalvacije i revalvacije odnosno do stvaranja nestabilnog kursa nac.valute. )- smanjuje transakcione tro(kove u%esnika jer se na njemu otklanja skup proces traenja odgovaraju@eg instrumenta pla@anja po valutnoj strukturi, obimu i dospe@u. /vo tr obezbe?uje informativnu f<ju publikovanjem kurseva subjekata koji posluju sa inostranstvom. )rava koristi me;anizam )- za uvo?enje ek pol. to se ti%e na(e zemlje )- nerazvijeno, stalan nesklad izme?u ponude i tranje deviza, zvani%na devizna berza nikada nije postojala, razmena deviza vr(ena na me?ubnkarskim sastancima, funkcionisalo je paralelno i ncrno devizno tri(teL. !1. PONU)A I TRANJA ZA )EVIZAMA !2. VRSTE )EVIZNIH TRITA !3. ORGANIZA+IJA )EVIZNOG TRITA- INSTRUMENTI )EVIZNOG TRITA !4. UESNI+I NA )EVIZNOM TRITU !5. O,LI+I TRGOVINE NA )EVIZNOM TRITU I PEKULATIVNE OPERA+IJE NA )EVIZNOM TRITU !6. OSIGURANJE 5HE)ING6 NA )EVIZNOM TRITU G23#3 1&8#"83 !7. HIPOTEKARNI KRE)IT ! . PRIMARNE HIPOTEKARNE O,VEZNI+E !!. SEKUN)ARNO TRITE HIPOTEKARNIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA
1((. 1(1. 1(2. 1(3. 1(4. 1(5. 1(6. 1(7. 1( . 1(!. 11(. 111. 112.
G23#3 4&83 POJAM TERMINSKOG TRITA INSTRUMENTI TERMINSKOG TRITA POJAM FORVOR) I FJUERS UGOVORA VRSTE FJUERSA FUNK+IONISANJE TRITA FJUERS UGOVORA OPERA+IJE SA FJUERS UGOVORIMA I ZNAAJ FJUERS UGOVORA POJAM OP+IJE VRSTE OP+IJA FUNK+IONISANJE TRITA OP+IJA TRITE SVOPOVA TRITE SPORAZUMA O KAMATNIM STOPAMA TRITE VARANTA TRGOVINA FINANSIJSKIM )EFIVATIMA PREMA NAEM ZAKONU
P&8$ %&' 113. PROSPEKT ZA )ISTRI,U+IJU HARTIJA O) VRE)NOSTI 114. PRELIMINARNI PROSPEKT0 O)LONI PROSPEKT I )OPUNA PROSPEKTA 115. )ISTRI,U+IJA HARTIJA O) VRE)NOSTI STRANOG PRAVNOG LI+A 116. POSTUPAK )ISTRI,U+IJE HARTIJA O) VRE)NOSTI 117. IZUZE+I O) O,AVEZE O)O,RENJA PROSPEKTA ZA JAVNU PONU)U 11 . TRGOVINA HARTIJAMA O) VRE)NOSTI NA ORGANIZOVANOM TRITU 11!. O,AVETAVANJE JAVNOSTI JAVNIH )RUTAVA 12(. PRIVILEGOVANE INFORMA+IJE 121. PONU)A ZA PREUZIMANJE AK+IJA 122. POJAM0 )ELOKRUG0 OPTI AKTI I LANOVI +ENTRALNOG REGISTRA HARTIJA O) VRE)NOSTI 123. POSLOVANJE +ENTRALNOG REGISTRA HARTIJA O) VRE)NOSTI 124. PRIVRE)NI PRESTUPI +ENTRALNOG REGISTRA HARTIJA O) VRE)NOSTI 125. NA)LENOST0 AKTI I SRE)STVA ZA RA) KOMISIJE ZA HARTIJE O) VRE)NOSTI 126. SASTAV KOMISIJE ZA HARTIJE O) VRE)NOSTI I NA)ZOR NA) NJENIM RA)OM 127. PRIN+IP RA)A KOMISIJE ZA HARTIJE O) VRE)NOSTI 12 . KRIVINA )ELA U VEZI POSLOVANJA TRITA HARTIJA O) VRE)NOSTI I )RUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA 12!. PRIVRE)NI PRESTUPI I PREKRAJI U VEZI POSLOVNIH TRITA HARTIJA O) VRE)NOSTI I )RUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA

Finansijska Trzista Skripta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Finansijska Trzista Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

FINANSIJSKA TRITA 1.

29.Pojam I Vrste Berzi

3 .!"# $%$& ' !! !$("#

33.13-+4 5678+ -98+ + :;-5,+ 0/12/

3<. Berza=s>o ?os@oAa=je

3B.!1+,1/C*+ 61/)8D6+ 0/12/

o a& b& c& o a& b& c& d&

JB.!1+,1/C+ 61/)8D6+ 9-)85C+K0-9/

You might also like