1

OPERACIJE SA KONTAKTOM GAS-TENOST: DESTILACIJA I APSORPCIJA

Sistemi za kontakt gas-tenost se sreu kod operacija destilacije i apsorpcije. Prema nainu kontakta
izmeu faza, kontaktni ureaji za sisteme gas-tenost se dele u tri osnovne grupe (sl. 1-3):
1) ureaji sa "slobodna" povrinom kontakta faza (kontakt faza se ostavruje pri slivanja tenosti,
pri emu gasna faza protie istostrujno/suprotostrujno iznad, pored ili oko tenosti bez
stvaranja disperzije jedne u drugoj fazi);
2) ureaji sa barbotaom mehura kroz tenost (tj. sistemi gde je gas dispergovana faza, a
tenost kontinualna);
3) ureaji sa rasprivanjem tenosti u vidu kapi (tj. sistemi gde je tenost dispergovana faza, a
gas kontinualna).

Sl. 1 Ureaji sa slobodnom povrinom kontakta

Sl. 2 Ureaji sa barbotaom mehura
2


Sl. 3 Ureaji sa rasprivanjem kapi
I) DESTILACIONE OPERACIJE
Destilacija je opti pojam za operaciju separacije kojom se iz tene smee ili rastvora dobija para koja
sadri iste komponente kao originalna tena faza ali u promenjenom odnosu. Nova , parna faza se
stvara iz originalne tene faze isparavanjem, koja se, zatim, kondenzovanjem prevodi u novu tenu
fazu (destilat).
U cilju uoavanja razlike izmeu destilacije i nekih drugih operacija, bie razmotrena dva primera.
Primer 1: Destilacija vode iz vodenog rastvora natrijum hlorida.
U ovom sluaju radi se, u stvari, o operaciji isparavanja kojom se razdvaja voda od soli. Voda moe
potpuno da ispari iz rastvora bez izdvajanja soli, koja je praktino neisparljiva. Dakle, dobijanje
destilovane vode isparavanjem esmenske vode nije destilaciju u smislu koji je ovde definisan.
Destilacija se, meutim, odnosi na razdvajanje tene smee ili rastvora ije su sve komponente
isparljive. Dobar primer je peenje rakije, koje se svodi na
Primer 2: Desorpcija amonijaka iz vodenog rastvora produvavanjem vazduha.
Produvavanjem vazduha kroz vodeni rastvor amonijaka (vazduh je praktino nerastvoran u vodi),
amonijak se desorbuje iz vodenog rastvora i zatim mea sa sa vasduhom i vodenom parom. To znai
da se ovde radi o operaciji desorpcije u kojoj se jedna komponenta originalnog rastvora (amonijak)
ne dobija u istom stanju.
Razdvajanje amonijaka od vode mogue je postii destilacijom. Pri zagrevanju vodenog rastvora
amonijaka, voda i amonijak delimino isparavaju iz rastvora, stvarajui parnu fazu smeu vodene
pare i amonijaka, koja je bogatija amonijakom od originalnog rastvora. Kondenzacijom nastale parne
faze dobija se novi vodeni rastvor amonijaka sa veom koncentracijom u odnosu na prvobitni rastvor.
Ponavljenim zagrevanjem rastvora (isparavanje) i hlaenjem parne smee (kondenzacija) mogue je
dobiti koncentrovan rastvor amonijaka. Treba uoiti da i tena i parna faza sadre obe komponente
(voda i amonijak).
Destilacija ima i prednosti i nedostatke. Glavna prednost je to se toplota lako dodaje (faza
isparavanja) i oduzima (faza kondenzacije), ali naravno uz odreenu cenu. Ova prednost je rezultat
razlike u toplotnim sadraju nastale parne faze i prvobitne tene faze. Nedostatak destilacije je
3

nemogunost ili oteano razdvajanje razdvajanja komponenata bliskih taaka kljuanja (tj. napona
pare). Poto parna faza sadri iste komponente kao i originalni rastvor, pri emu se njihovi sastavi
neznatno razlikuju, primena destilacije za razdvajanje komponenata postaje nepraktino. Drugo
ogranienje destilacije je vezano za zagrevanje smee koje moe biti nepovoljno za termo-labilne
supstance.
Tene smee koje se mogu razdvajati destilacijom mogu se klasifikovati u tri grupe:
- smee komponenata koje se ne meaju,
- smee komponenata koje se potpuno meaju i
- smee komponenata koje se delimino meaju.
Radi pojednostavljenja, prouavae se destilacija binarne smee komponenata A i B od kojih je
komponenta A isparljivija od komponente B poto ima niu taku kljuanja (
, , b A b B
T T < ) i vei napon
pare (
o o
A B
P P > ). Principi destilacije binarnih smea mogu se, uz odreena usloavanje, primeniti na
destilaciju multikomponentnih smea.
1. Destilacija komponenata koje se ne meaju
1

Pri zagrevanju binarne tene smee, ije se komponente A i B ne meaju, dobija se parna faza koja
je, takoe, smea dve komponente. U sluaju idealnog ponaanja komponenata, parcijalni pritisci
komponenata u parnoj fazi,
A
p i
B
p , jednaki su njihovim naponima pare na temperaturi zagrevanja,
o
A
P i
o
B
P , tj.:
o
A A
p P = (1)
o
B B
p P = (2)
Treba se podsetiti da napon pare tenosti zavisi od temperature ( )
o
P f T = , kao i da temperatura
kljuanja zavisi od pritiska ( )
b T
T f P = . Takoe, dobro je poznato da tenost kljua kad je njen napon
pare jednak pritisku iznad tenosti:
o
T
P P = .
Poto se tenosti A i B ne meaju, one ne utiu jedna na drugu, pa napon pare jedne komponente
ne zavisi od prisustva druge komponente. Drugim reima, svaka komponenta ima svoj napon pare na
datoj temperaturi (
o
A
P i
o
B
P ). Ovakva tena smea poinje da kljua kada zbir napona pare
komponenti postane jednak pritisku iznad tenosti:
o o
A B T
P P P + = (3)
Sastav parne faze, izraen preko molskog udela, moe se odrediti na osnovu napona pare
komponenti i ukupnog pritiska, poto je:
o
A A T A
p y P P = = (4)
o
B B T B
p y P P = = (5)
odakle je

1
Videti: Vlada B. Veljkovi, Olivera S. Stamenkovi, Marija B. Tasi, Svetomir . Milojevi, Milutin M.
Milosavljevi, Toplotne i difuzione operacije: Teorija operacija prenosa mase, Tehnoloki fakultet, Leskovac,
2012, str. 21-22.
4


o
A
A
T
P
y
P
= (6)
o
B
A
B
P
y
P
= (7)
Dve su posledice prirode binarne tene smee komponenata koje se ne meaju. Prva, sve dok je
tena faza smea dve komponente, ona e kljuati na istoj temperaturi ( .
b
T const = ), pri emu e
nastajati para stalnog sastava ( .
A
y const = i .
B
y const = ). Druga, taka kljuanja tene smee e
uvek biti nia od take kljuanja bilo koje komponente pri istom pritisku (
, , , b sm b A b B
T T T < < ), kao to
se moe videti na sl. 4. Poto se u sluaju tene smee parcijalni pritisci komponenata (koji su jednaki
njihovim naponima pare) sabiraju, pritisak iznad tenosti se postie pri nioj temperaturi nego u
sluaju istih tenosti.

Sl. 4 Zavisnost pritiska od napona pare nemeljivih tenosti binarnog sistema
Primer destilacije smee komponenata koje se ne meaju je hidrodestilacija, koja se moe izvesti kao
destilacija vodom i destilacija vodenom parom. Praktian primer je hidrodestilacija etarskih ulja iz
aromatinog (lekovitog i zainskog) bilja. Etarsko ulje je smea organskih jedinjenja koja se ne
rastvaraju u vodi, ali se hidrodestilacija uproava posmatranjem etarskog ulja kao jedne pseudo
komponente koja se ne mea sa vodom. U praksi se, najee, bilje potopi u odreenoj koliini vode,
pa se onda suspenzija indirektno zagreva. Postoji mogunost dodatnog zagrevanja suspenzije
direktnim uvoenjem vodene pare u vodenu suspenziju (barbotiranje), kad se govori o destilaciji
vodom i vodenom parom. Vodena suspenzija se zagreva uz kljuanje, da bi se destilacija ubrzala.
Nastala smea vodene pare i pare etarskog ulja se hladi u kondenzatoru, a nemeljive tenosti (voda
sa rastvorljivim jedinjenjima iz bilja) i etarsko ulje se razdvajaju u separacionom sudu na osnovu
razlike u gustini (po pravilu, etarsko ulje ima manju gustinu i pliva na povrini kondenzata).
Prednost hidrodestilacije je da e organska faza (etarsko ulje) otparavati na temperaturi nioj od
njene take kljuanja sve dok tena faza sadri vodu, koja je obino u viku. Snienjem take kljuanja
spreava se termika degradacija termoosetljive organske faze. Slian efekat se moe ostvariti
izvoenjem destilacije pod snienim pritiskom (vakuum destilacija). Nedostatak hidrodestilacije je u
tome to je potrebno otpariti veliku koliinu vode, to je zahteva utroak energije. Ovaj nedostatak se
moe otkloniti izborom radnog pritiska pri kome je odnos
A B
m m povoljniji, tj. manji. U sluaju
destilacije etarskog ulja, mogue je primeniti pregrejanu paru, bez prisustva vode (destilacija
vodenom parom).
5

Proraun destilacije vodom podrazumeva izraunavanje koliine vode potrebne za izdvajanje
odreene koliine nemeljive komponente. Pretpostavljajui idealno ponaanje obe komponente
parne faze, njihovi parcijalni pritisci,
A
p i
B
p , su definisani Klapejronovom jednainom stanja
idealnog gasa:
A A
p V n RT = (8)
B B
p V n RT = (9)
gde je: V - zapremina parne faze, n - broj molova komponente u parnoj fazi, R - univerzalna gasna
konstanta i T - temperatura parne faze.
Delenjem jednaine (8) jednainom (9), dobija se:
A A
B B
p n
p n
= (10)
odakle je
o
A A A
o
B B B
P m M
P m M
= (11)
odnosno
o
A A A
o
B B B
m P M
m P M
= (12)
gde je m - masa komponente, a M - molska masa komponente. Jednaina (12) pokazuje da odnos
masa komponenti zavisi od odnosa njihovih napona pare i molskih masa.
2. Destilacija komponenata koje se potpuno meaju
Proraun destilacije se zasniva na poznavanju ravnotee para-tenost. Kao to je ve reeno, pri
konstantnom pritisku iste tenosti e kljuati na odreenoj temperaturi (tj. temperaturi kljuanja,
koja je jednaka temperaturi kondenzacije), to nije sluaj kod binarnih smea potpuno meljivih
tenosti, tj. rastvora.
Stanje dvofaznog, dvokomponentnog sistema je odreeno sa etiri nezavisne promenljive: pritiskom,
temperaturom i koncentracijama komponente A u tenoj i parnoj fazi, dok je koncentracija
komponente B automatski definisana. Broj stepena slobode ovog sistema u kome su para i tenost u
ravnotei moe se odrediti pomou Gibsovog pravila faza:
2

F S K + = +2 (13)
Poto je broj faza F = 2 i broj komponenata K = 2, sledi da je broj stepeni S = 2. Ako je pritisak
konstantan, onda se, u stanju ravnotee, samo jedna promenljiva moe menjati nezavisno, dok su
druge dve automatski odreene. Ovo znai da pri konstantnom pritisku, temperatura sistema u
ravnotei nee biti jednoznano odreena kao u sluaju istih tenosti, ve e zavisiti od sastava
sistema. U skladu sa pravilom faza, raspodela komponenata izmeu parne i tene faze je odreena
ravnotenim zavisnostima. Poto se destilacija, po pravilu, izvodi pri konstantnom pritisku, a sastavi

2
Ibid, str. 12-20.
6

parne i tene faze obino izraavaju u molskim udelima, najee koriena ravnotena zavisnost ima
oblik ) (x f y = , gde su y i x ravnotene koncentracije lake isparljive komponente u parnoj i tenoj
fazi. Za grafiko prikazivanje ravnotee para-tenost koriste se, takoe, fazni dijagrami, koji prikazuju
zavisnost temperature ili pritiska od sastava faza.
Sl. 5 prikazuje fazne dijagrame pritisak ili temperatura-sastavi faza i ravnoteni dijagram binarnog
sistema para-tenost. Ravnoteni dijagram se moe konstruisati na osnovu faznih dijagrama.

Sl. 5 Fazni dijagrami i ravnoteni dijagram idealnog binarnog sistema para-tenost
Ravnotena zavisnost temperatura-sastav na konstantnom pritisku je kriva linija oblika petlje, bez
ekstremuma, u opsegu izmeu temperatura kljuanja istih komponenata (sl. 2a). Horizontalna linija,
poznata kao spojna linija, koja odgovara temperaturi sistema, povezuje ravnotene sastave parne i
tene faze; jasno je da postoji beskonaan broj takvih linija. Donja linija, tzv. linija prokljuavanja,
definie koncentraciju zasiene tenosti, dok gornja linija, tzv. linija rose, definie koncentraciju
zasiene pare. Bilo koja taka (npr. taka M, sl. 2a) na spojnoj liniji izmeu linije prokljuanja i linije
rose odgovara dvofaznom sistemu koji se sastoji od zasiene tenosti i zasiene pare u takvoj
proporciji da je srednji sastav smee definisan upravo tom takom. Sistem je tenost ispod linije
prokljuavanja, para iznad linije rose i smea para-tenost izmeu dve linije.
Sl. 6 ilustruju promene kroz koje prolazi binarni sistem pri zagrevanju u zatvorenom sudu na
konstantnom pritisku. U taki a, kojoj odgovara temperatura
a
T , sistem je jednofazna tenost. Kada
se tenost zagreje do temperature T
b
, obrazuje se prvi mehur pare, bogatiji lake isparljivom
komponentom A (taka b" na liniji rose) od tenosti od koje je nastao (taka b' na liniji
prokljuavanja). Prvostvoreni mehur pare i tenost iz koje je nastao su meusobno u ravnotei. Pri
daljem zagrevanju, sve vei deo tenosti prelazi u parnu fazu: sastav pare pomera se du linije rose, a
sastav tenosti du linije prokljuavanja, i to prema manjim vrednostima koncentracije komponente
A. Na primer, u taki c, na temperaturi
c
T , sistem je dvofazan i sastoji se od zasiene tenosti (taka
c') i zasiene pare (taka c"), koja je bogatija sa komponentom A. Iako se faze u ravnotei razlikuju po
sastavu, sastav sistema je ostao nepromenjen i odgovara taki a. Poslednja kap tenosti isparava na
temperaturi T
d
(taka d'' na liniji rose) i iz nje nastaje ravnotena para sastava poetne tenosti.
Dalje zagrevanje vodi pregrevanju pare (na primer, taka e na temperaturi T
e
). Prema tome, binarna
tenost kljua u opsegu temperature od take prokljuavanja (T
b
) do take rose (T
d
), i pri tome se
koncentracija lake isparljive komponente u tenosti smanjuje. Znaajno je razpoznati da svaka od
taaka b', c', d', b, ci d" predstavlja stanje ravnotee izmeu tene i parne faze. Ako se smea para
(taka e) hladi, prva kap e se pojaviti u taki rose (taka d''), kada poinje kondenzacija pare, a
poslednji mehur pare e se kondenzovati u taki prokljuavanja (taka b').
7


Sl. 6 Fazni dijagrami idealnog binarnog sistema na konstantnom pritisku
Ako se tenost zagreva u otvorenom sudu, tenost koja zaostaje u sudu e biti sve
siromanija komponentom A sa vremenom, a njen sastav i temperatura e se menjati po liniji
prokljuavanja (od take b' do take d'). Para koja pri tome nastaje je bogatija lake isparljivom
komponentom od tenosti u sudu u svakom trenutku, a njen sastav i temperatura menjaju se po liniji
rose.
Sl. 7 prikazuje dijagram pritisak-sastavi faza idealnog binarnog sistema. Na dijagramu postoje,
izmeu napona pare iste komponente B i napona pare iste komponente A, dve krive linije, bez
ekstremuma, koje odreuju ravnotene sastave parne i tene faze. Kada se rastvoru u zatvorenom
sudu (taka a) smanji pritisak na konstantnoj temperaturi, prvi mehur pare se pojavljuje u taki b' na
liniji prokljuavanja, a poslednja kap tenosti isparava u taki d'' na liniji rose; dalje smanjenje pritiska
vodi pregrevanju pare.

Sl. 7 Fazni dijagrami idealnog binarnog sistema na konstantnoj temperaturi
Na ravnotenom isparavanju tenosti pri zagrevanju na konstantnom pritisku zasniva se obina
(diferencijalna) destilacija, dok se na ravnotenom isparavanju zagrejane tenosti pri smanjenju
pritiska zasniva ravnotena (fle) destilacija.

8

2.1. Destilacija idealnih rastvora : Raulov zakon
Osnovni tip binarnog sistema je idealni sistem, koji se pokorava Raulovom (Raulot) zakonu. Prema
ovom zakonu, izmeu koncentracije isparljive komponente u tenosti koja je ravnotei sa parom i
njenog parcijalnog pritiska u pari iznad tenosti postoji linearna zavisnost:
o
p P x = (14)
gde je: p - parcijalni pritisak isparljive komponente u pari iznad tenosti, x - molski udeo isparljive
komponente u tenosti i
o
P - napon pare iste komponente na temperaturi sistema. Jasno,
jednaina 14 vai i za lake i za tee isparljivu komponentu.
Koncentracija isparljive komponente u pari u stanju ravnotee je:
p
y
P
= (15)
gde je P - ukupni pritisak iznad tenosti. Kombinovanjem jednaina 14 i 15, dobija se zavisnost koja
povezuje koncentracije isparljive komponente u parnoj fazi sa njenom koncentracijom u tenosti u
stanju ravnotee:
o
P
y x
P
= (16)
Za binarni sistem, u skladu sa Daltonovim (Dalton) zakonom, ukupni pritisak iznad tenosti je jednak
zbiru parcijalnih pritisaka lake i tee isparljive komponente, tj.
A B
P p p = + (17)
Uzimajui u obzir jednainu 14, sledi
o o
A A B B
P P x P x = + (18)
Poto se radi o binarnom sistemu, vai
A B
x x =1 i potpisani znaci simbola za koncentraciju lake
isparljive komponente se mogu izostaviti, tako da je:
(1 )
o o
A B
P P x P x = + (19)
Zamenom jednaine 19 u jednainu 15, dobija se ravnotena zavisnost idealnog sistema para-
tenost:
(1 )
o
A
o o
A B
P x
y
P x P x
=
+
(20)
Prema tome, za definisanje ravnotee idealnog binarnog sistema para-tenost na konstantnom
ukupnom pritisku na kome se obavlja destilacija potrebno je znati napone para istih komponenti na
temperaturama izmeu temperatura kljuanja istih komponenti.
2.2. Relativna isparljivost
Relativna isparljivost lake isparljive komponente A u odnosu na tee isparljivu komponentu B
definie se pomou ravnotenih koncentracija:
* *
* *
A A
AB
B B
y x
y x
o = (21)
9

Za binarni sistem vae jednakosti:
A B
x x =1 i
A B
y y =1 . Izostavljajui potpisane znake simbola
koncentracija komponente A i podrazumevajui stanje ravnotee, jednaina 2.6 se moe
transformisati u oblik:
(1 )
(1 )
y y
x x
o

=

(22)
Odnosi ) 1 ( y y i ) 1 ( x x definiu molske odnose lake isparljive komponente u parnoj i tenoj
fazi. U skladu sa jednainom 22, molski odnos lake isparljive komponente u parnoj fazi je o puta vei
od njenog molskog odnosa u tenoj fazi. Ukoliko je relativna isparljivost binarnog sistema vea,
utoliko je vea razlika izmeu koncentracija komponenata u parnoj i tenoj fazi.
Uvodei jednainu 16 u jednainu 21, relativna isparljivost se povezuje sa naponima para istih
komponenti:
* *
* *
o o
A A A A
o o
B B B B
y x P P P
y x P P P
o = = = (23)
Sada se jednaina 20 moe preurediti, tako da se dobija jo jedan oblik ravnotene zavisnosti
binarnog sistema para-tenost:
1 ( 1)
o
o
=
+
x
y
x
(24)
Kod idealnih binarnih sistema, relativna isparljivost se ne menja mnogo, tako da se, uzimajui srednju
vrednost relativne isparljivosti, ravnotena zavisnost moe lako odrediti.
2.3. Podela operacija destilacija
3

Prema ureenju tokova faza kroz destilacioni ureaj, operacije destilacije mogu se podeliti u dve
grupe: arne (diskontinualne) i protone (kontinualne).
Prema promeni koncentracije sa vremenom, operacije destilacije se dele na nestacionarne i
stacionarne. Po svojoj prirodi arna destilacija je uvek nestacionarna. Kontinualna destilacija moe
biti stacionarna ako se tokovi parne i tene faze na ulazu u destilacioni ureaj, i po protoku i po
koncentraciji komponenata, ne menjaju sa vremenom.
Prema nainu ostvarivanja kontakta izmeu parne i tene faze, operacije destilacije se dele u dve
grupe: destilacije sa stepenastim kontaktom faza i destilacije sa diferencijalnim kontaktom faza.
Destilacije sa stepenastim kontaktom mogu biti jednostupne, kao to je ravnotena (fle) destilacija,
ili viestupne, kao to je rektifikacija (frakciona destilacija). arna destilacija je, po svojoj prirodi,
jednostupna operacija, bez proticanja faza. Destilacija sa diferencijalnim kontaktom se najee
izvodi u tzv. destilacionoj koloni sa punjenjem.
2.3.1. Obina (diferencijalna) destilacija
Obina ili diferencijalna destilacija je arna operacija. To je najstarija tehnika destilacije, koja se od
davnina koristi u proizvodnji estokih pia. Na njenim principima se zasniva peenje rakije. Osnovni
delovi arnog destilacionog ureaja su (sl. 8): kotao (kazan), kondenzator i prihvatni sud. Postupak
je jednostavan. Tena smea (kao, na primer, komina) se zagreva u kotlu do kljuanja, pri emu
nastaje para koja je bogatija u lake isparljivoj komponenti. Ova para se hladi u kondenzatoru, pri

3
Ibid, str. 3-9.
10

emu se dobija tenost poznata kao destilat, koja se sakuplja u prihvatnom sudu. Primeri
destilacionih ureaja za peenje rakije prikazani su na sl. 9.

Sl. 8 Skica arnog destilacionog ureaja

Sl. 9 Prikaz nekih destilacionih ureaja za peenje rakije
Koliina tenosti u kotlu ( L ) se smanjuje sa vremenom, pri emu se sastav tenosti menja od F mol
na poetku do B na kraju destilacije. Pored toga, tenost postaje siromanija u lake isparljivoj
komponenti, odnosno sastav tene faze se menja od poetnog
F
x do krajnjeg
B
x , kao to je
ilustrovano na sl. 10. Poto se menja sastav tenosti u kotlu, sa vremenom se menja i sastav parne
faze koja nastaje isparavanjem zbog zagrevanja.

Sl. 10 Promena sastava tene i parne faze u toku arne destilacije
11

Radi izvoenja projektne jednaine, pretpostavlja se:
1) destilacija se odigrava beskonano sporo, tako da je para uvek u ravnotei sa tenou, tj.
*
( ) y f x = ;
2) kondenzacija nastale pare se odigrava samo u kondenzatoru, tj. nema vraanja kondenzata u
kotao.
Treba naglasiti da u praktinim izvoenjima arne destilacije ovi uslovi nisu ispunjeni.
Poto se radi o nestacionarnoj operaciji, bilans mase se postavlja za period vremena od t do t dt + .
U bilo kom trenutku, koliina tenosti u kotlu je L mol, a sastav tenosti je x . Za diferencijalno
vreme dt , ispari dL mol tenosti, tj. nastane ista koliina pare sastava
*
y . Za to vreme, koliina
tenosti u kotlu se smanji na L dL , dok se njen sastav promeni u x dx . Bilans za lake isparljivu
komponentu A je:


Broj molova A Broj molova A Broj molova A
u tenosti pre u tenosti posle u pari posle
isparavanja isparavanja isparavanja
( ( (
( ( (
= +
( ( (
( ( (




( ) ( )
*
L x L dL x dx dL y = + (25)
odakle sledi ( dx dL se zanemaruje kao proizvod dve beskonano male veliine!):
( )
*
L dx y x dL = (26)
odnosno
*
dL dx
L y x
=

(27)
Integracijom jednaine 27 u granicama: t = 0 (poetak destilacije),
F
x x = , L F = i
B
t t = (kraj
destilacije),
B
x x = , L B = , dobija se tzv. Rejlijeva (Rayleigh) jednaina
*
ln
B
F
x
x
B dx
F y x
=

}
(28)
Integral na desnoj strani jednaine 28 se reava grafikom ili numerikom, a u izuzetnom sluaju,
analitikom integracijom. Za grafiku (sl. 11) ili numeriku integraciju treba odrediti ravnotene
vrednosti
*
y za razliite vrednosti x u intervalu od
B
x do
F
x , a zatim izraunati vrednosti
podintegralne funkcije
*
y x
1
. Vrednost integrala jednaka je povrini ispod krive linije koja
predstavlja zavisnost
*
y x
1
od x u intervalu od
B
x do
F
x . Pri numerikoj integraciji moe se
koristiti najprostija metoda trapeza ili sloenija Simpsonova metoda.
12


Sl. 11 Ilustracija grafike integracije integrala u jednaini 28
U sluaju arne destilacije rastvora sa konstantnom relativnom isparljivou ( . o = const ) mogue je
integral u jedanini 28 reiti analitiki. Uvoenjem jednaine 24 u integral, dobija se
ln
( )
B
F
x
x
B dx
x
F
x
x
o
o
=

+
}
1 1
(28)
odakle sledi
( )
( )
ln ln ln
B F
F
F B B
x x
x B
F x x x o


= +

1
1 1
1 1 1
(29)
Srednji sastav destilata na kraju arne destilacije
, D sr
y moe se odrediti iz bilansa mase lake
isparljive komponente:


Broj molova A Broj molova A Broj molova A
unapojnoj tenosti u tenosti ukotlu u destilatu
( ( (
= +
( ( (


, F B D sr
F x B x D y = + (30)
odakle je
,
F B
D sr
F x B x
y
D

= (31)
Koliina destilata D na kraju arne destilacije moe se odrediti iz bilansa mase za ukupan proces


Ukupanbroj molova Ukupanbroj molova Ukupanbroj molova
unapojnoj tenosti u tenosti ukotlu u destilatu
( ( (
= +
( ( (


F B D = + (32)
odakle je
D F B = (33)
13

2.3.2. Jednostepena ravnotena destilacija
Ova destilacija, koja je poznata i kao fla (flash) destilacija, moe se izvoditi kao arna i kao
kontinualna operacija. Proraun oba sluaja jednostupne ravnotene destilacije je u osnovi isti: kod
arne operacije radi se o koliinama, a kod kontinualne operacije o molskim protocima. Skica
kontinualne jednostupne ravnotene destilacije je data sl. 12.

Sl. 12 Skica kontinualne jednostupne ravnotene destilacije
Napojna tena smea se zagreva u razmenjivau toplote do temperature T . Prolaskom kroz
redukcioni ventil, pritisak tene smee se smanji sa P
1
na P
2
, tako da se adijabatski formira smea
pare i tenosti koje su u ravnotei ( y i x ), kao to se moe videti na sl. 13. Nastala smea zasiene
pare i kljuale tenosti uvodi se tangencijalno u separator tipa ciklona, gde razdvajaju para V i
ostatak tenosti L sa razliitim sastavima. Tenost se centrifugalnom silom baca na zid separatora i
pada na dno odakle se izvodi iz separatora. Para se, sa vrha separatora, vodi u kondenzator. Jasno je
da je para je bogatija lake isparljivom komponentom, a ostatak tenosti - tee isparljivom
komponentom.

Sl. 13 Prikaz jednostupne ravnotene destilacije u faznom dijagramu pri konstantnoj temperaturi

14

Ukupni bilans mase je
F L V = + (34)
Bilans mase lake isparljive komponente je
F
F x L x V y = + (35)
Jednaina operativne linije dobija se reavanjem jednaine 35 po y , tj.
F
L F
y x x
V V
= + (36)
Sastavi pare i ostatka tenosti odreuju se kombinovanjem jednaine operativne linije sa jednainom
ravnotene linije, kao to je prikazano na sl. 14. Operativna linija se povlai kroz taku (
F
x ,
F
x ) sa
nagibom L V , a njen presek sa ravnotenom linijom definie sastav pare i ostatka tenosti u
ravnotei ( x , y ).

Sl. 14 Skica odreivanja sastava pare i ostatka tenosti pri jednostupnoj ravnotenoj destilaciji
Koeficijent pravca (nagib) operativne linije moe se odrediti kombinacijom jednaina 34 i 35:
( )
F
L V x L x V y + = + (37)
odakle je
F
F
y x L
V x x

(38)
Odnos koliina kljuale tenosti i zasiene pare, L V , moe se odrediti pravilom poluge po mou
faznog dijagrama pod uslovom da se zna radna temperatura (sl. 15) ili bilansa toplote za destilacioni
ureaj.
15


Sl. 15 Odreivanje koeficijent pravca operativne linije u faznom dijagramu pri konstantnom pritisku
Toplotni bilans jednostupne ravnotene destilacije je prikazan sledeom jednainom:
Toplota Toplota Toplota Toplota
napojne zagrevanja zasiene kljuale
smee urazmenjivau pare tenosti
( ( ( (
( ( ( (
+ = +
( ( ( (
( ( ( (


F L V
F h Q L h V h + = + (39)
odakle se dobija
V F
L F
Q
h h
L F
Q V
h h
F
| |
+
|
\ .
=
| |
+
|
\ .
(40)
Poreenje jednostupne ravnotene destilacije i diferencijalne destilacije: efekat diferencijalne
destilacije jednak je efektu beskonanog broja jednostupnih ravnotenih destilacija u kojima se
isparava samo beskonano mali deo tenosti.
2.3.2. Rektifikacija
Viestupna destilacija, poznata kao frakciona destilacija ili rektifikacija, izvodi se u destilacionom
ureaju koji se sastoji od odreenog broja stepeni (podova) koji, teorijski ravnoteno, razdvajaju
parnu i tenu fazu, na temperaturi kljuanja. Podovi su najee sloeni jedan iznad drugog, tako da
obrazuju rektifikacionu kolonu sa podovima. Postoje podovi razliite konstrukcije (najee zvonasti,
ventilski ili sitasti), ali svi oni su projektovani tako da obezbede to intimniji kontakt parne i tene
faze, kako bi tokovi koji naputaju pod bili to blie ravnotenim uslovima.
Bitna odlika rektifikacije, po emu se ona razlikuje od jednostupne destilacije, jeste suprotnosmerno
strujanje parne i tene faze kroz kolonu. Para se kree navie, a povratna tenost nanie, i pri tome
dolazi do razmene toplote i mase izmeu dve faze na temperaturi kljuanja. Ova razmena toplote
svodi se na razmenu latentnih toplota isparavanj izmeu molekula lake i tee isparljive komponente.
Rektifikacija se moe izvoditi kao kontinualna i diskontinualna operacija. Koristi se razdvajanje
komponenti rastvora bliskih taaka kljuanja.
16

2.3.2.1. Kontinualna rektifikacija
ematski prikaz rektifikacione kolone sa podovima je dat na sl. 16. Napojna smea (ara) se obino
uvodi oko sredine kolone. Pod na koji se napojna smea uvodi u kolonu naziva se arni pod. Para se
kree navie i ispira sa povratnom tenou, koja izdvaja molekule tee isparljive komponente. Poto
para postaje sve bogatija lake isparljivom komponentom, gornji deo kolone se naziva zona
obogaivanja. Para naputa kolonu na vrhu i kondenzuje se u kondenzatoru. Deo kondenzata se
izvodi iz kolone kao destilat, a deo se vraa na vrh kolone, kao povratna tenost (refluks). U donjem
delu kolone, ispod arnog poda, tena i parna faza struje, takoe, protivsmerno. U ovom delu
kolone, koji se naziva zona isrpljivanja, iz tene faze, koja struji nanie, izdvajaju se molekuli lake
isparljive komponente, koji prelaze u parnu fazu. Na dnu kolone se nalazi rebojler (dogreja) u kome
se tenost koja naputa pod na dnu kolone delimino isparava zagrevanjem. Para proizvedena u
rebojleru se vraa u kolonu, a ostatak tenosti se odvodi iz rebojlera kao proizvod sa dna. U koloni su
parna i tena faza u ravnotei na temperaturi kljuanja. Podovi kolone su numerisani od vrha. Bilo
koji pod u zoni obogaivanja je oznaen kao n-ti pod, a u zoni iscrpljivanja kao m-ti pod. Tokovi parne
i tene faze (V i L mol/s) i odgovarajui molski udeli lake isparljive komponente ( y i x ) nose
oznaku poda koji naputaju. Rektifikaciona kolona je dobro toplotno izolovana, tako da se proces
razmene toplote u njoj moe smatrati adijabatskim.

Sl. 16 Kontinualna rektifikacione kolona
Maseni i toplotni bilans poda kolone
Deo zone iscrpljivanja, oko n-tog poda, prikazan je na sl. 17. Na ovaj pod dolaze i sa njega odlaze po
dve struje. Tenost
n
L
1
, koja dolazi sa (n-1)-poda, i para
n
V
+1
, koja dolazi sa (n+1)-poda, dovode se
u intiman kontakt na n-tom podu. Tenost
n
L i para
n
V , koje naputaju n-ti pod, su u ravnotei na
temperaturi kljuanja
, b n
T . Ovo znai da je n-ti pod ravnoteni (idealan, teorijski) pod.

17


Sl. 17 Deo zone iscrpljivanja, oko n-tog poda
Deavanja na n-tom podu su prikazana u faznom dijagramu na sl. 18. Poto dolazi sa vieg poda
kolone, tenost
n
L
1
ima vei udeo lake isparljive komponente od tenosti
n
L , tj.
n n
x x

>
1
. Para
n
V
+1
dolazi sa nieg poda i siromanija je lake isparljivom komponentom, tj.
n n
y y
+
<
1
. Tenost
n
L i
para
n
V naputaju n-ti pod u ravnotei na temperaturi kljuanja
, b n
T , po pretpostavci o idealnom
podu. Pri tome, deo lake isparljive komponente isparava iz tene faze, ime se poveava njen molski
udeo u parnoj fazi. S druge strane, deo tee isparljive komponente u parnoj faz se kondenzuje,
smanjujui molski udeo lake isparljive komponente u tenoj fazi. Jasno je da se toplota potrebna za
isparavanje lake isparljive komponente nadoknauje toplotom kondenzacije tee isparljive
komponente. Poto molski udeo lake isparljive komponente raste navie, a faze na podu su u
ravnotei (tena faza na na temperaturi kljuanja, a parna faza na temperaturi kondenzacije),
temperature podova se razlikuju, pri emu je
, , , b n b n b n
T T T
+
< <
1 1
, tj. temperatura poda opada od
dna ka vrhu kolone.

Sl. 18 Deavanja na n-tom podu
Ukupni maseni bilans za n-ti pod:
n n n n
V L V L
+
+ = +
1 1
(41)
Maseni bilans lake isparljive komponente n-ti pod:
n n n n n n n n
V y L x V y L x
+ +
+ = +
1 1 1 1
(42)
Osnova za analizu toplotnog bilansa n-tog poda je njegova temperatura
, b n
T , koja se uzima za
referentnu (uzima se daje
, b n
T =0!):
18

( ) ( )
, , , , , , , , n n n p V n b n b n n p L n b n b n m n n g
V r V c T T L c T T Q V r Q
+ + + + +
+ + + = +
1 1 1 1 1 1 1 1
(43)
gde je r - latentna toplota isparavanja,
p
c - molska specifina toplota,
m
Q - toplota meanja i
g
Q -
gubici toplote. Prvi lan na levoj strani jednaine 43 je latentna toplota parne faze
n
V
+1
, drugi lan je
osetna toplota parne faze
n
V
+1
(u odnosu na referentnu temperaturu), dok je trei lan osetna
toplota tene faze
n
L
1
. Prvi lan na desnoj strani jednaine 43 je latentna toplota parne faze
n
V .
Parna i tena faza koje naputaju n-ti pod ne nose nikakvu osetnu toplotu jer se nalaze na
temperaturi poda
, b n
T . Ako se zanemare toplota meanja i gubici toplote (
m g
Q Q = = 0), jednaina
43 se pojednostavljuje:
, , , , , , n n n p V n b n n p L n b n n n
V r V c T L c T V r
+ + + + +
+ =
1 1 1 1 1 1 1 1
(44)
Dve osetne toplote na levoj strani jednaine su mnogo manje od latentnih toplota, a i suprotnog su
predznaka, pa mogu da se zanemare, tj.
n n n n
V r V r
+ +
~
1 1
(45)
Poto su komponente sistema koji se destiluje sline isparljivosti i bliskih taaka kljuanja, vaie
Trutonovo (Trouton) pravilo prema kome je odnos latentne toplote isparavanja i apsolutne
temperature kljuanja stalan:
.
b
r
const
T
= (46)
Tokovi parne faze
n
V i
n
V
+1
se meusobno vrlo malo razlikuju po sastavu, zbog ega je
, , b n b n
T T
+
~
1
,
odnosno na osnovu jednaine 45 je
n n
r r
+
~
1
(47)
Na osnovu jednaina 45 i 47 sledi:
n n
V V
+
~
1
(48)
dok na osnovu jednaina 41 i 48 sledi
n n
L L

~
1
(49)
Do istog rezultata bi se dolo ako se razmatra m-ti pod u zoni iscrpljivanja, tj. jednaine 48 i 49 vae
za bilo koji pod kolone (tj. za obe zone), onda slede sledee jednakosti:
n n n
V V V V
+
= = =
1 1
(50a)
n n n
L L L L
+
= = =
1 1
(50b)
koje oznaavaju konstantno molsko isparavanje, odnosno konstantno molsko prelivanje du kolone.
Imajui u vidu jednaine 50a i 50b, maseni bilans lake isparljive komponente (jednaina 42) se moe
napisati u sledeem obliku:
n n n n
V y L x V y L x
+
+ = +
1 1
(51)
19

odakle je
n n
n n
y y L
V x x
+

1
1
(52)
Maseni bilans rektifikacione kolone
U rektifikacionu kolonu se kontinualno dovodi napojna smea ( F mol/s) sa molskim udelom lake
isparljive komponente
F
x , a iz kolone izlaze destilat ( D mol/s) sastava
D
x (vrh kolone) i proizvod sa
dna kolone ( B mol/s) sastava
B
x . Ukupni maseni biulans za kolonu je:
F D B = + (53)
a za lake isparljivu komponentu:
F D B
F x D x B x = + (54)
Ukupan maseni bilans i maseni bilans lake isparljive komponente za prvih n podova kolone u zoni
obogaivanja i kondenzator daju:
n n
V L D
+
= +
1
(55)
n n n n D
V y L x D x
+ +
= +
1 1
(56)
Imajui u vidu jednaine 50a i 50b, indeksi uz molske protoke faza mogu da se izostave, ali da bi se
naznailo da se radi o zoni obogaivanja (tj. gornjem delu kolone), molskim protocima faza dodae se
n u indeksu. Otuda, jedanine 55 i 56 se mogu napisati u sledeem obliku:
n n
V L D = + (55)
n n n n D
V y L x D x
+
= +
1
(56)
Indeksi uz molske udele u jednaini 56 oznaavaju broj poda.
Iz jednaine 56 sledi jednaina koja povezuje sastav parne faze koja dolazi na n-ti pod sa sastavom
tene faze koja naputa ovaj pod:
n
n n D
n n
L D
y x x
V V
+
= +
1
(57)
koja se naziva operativna linija zone obogaivanja ili gornja operativna linija.
Imajui u vidu jednainu 55, koeficijent pravca jednaine 57 iznosi:
n
n n
n
n n
L
L L
D
L
V L D
D
= =
+
+1
(58)
Odnos protoka tenosti koji se vraa u kolonu i protoka destilata je poznat kao refluksni odnos R
20

n
L
R
D
= (59)
I drugi lan jednaine 57 (odseak) moe se izraziti preko refluksnog odnosa:
D D D D
n
n n
D D
x x x x
L
V L D R
D
= = =
+ +
+
1 1
1
1
(60)
Sada se operativna linija zone obogaivanja, jednaina 57, moe napisati u obliku koji se koristi u
proraunu rektifikacione kolone:
D
n n
x R
y x
R R
+
= +
+ +
1
1 1
(61)
Ukupan maseni bilans i maseni bilans lake isparljive komponente za m podova kolone u zoni
iscrpljivanja i rebojler daju:
m m
L V B
+
= +
1
(62)
m m m m B
L x V y B x
+ +
= +
1 1
(63)
Iz jednaina 63 sledi operativna linija zone iscrpljenja ili donja operativna linija:
m
m m B
m m
L B
y x x
V V
+
+ +
=
1
1 1
(64)
Imajui u vidu jednaine 50a i 50b, indeksi uz molske protoke faza mogu da se izostave, ali da bi se
naznailo da se radi o zoni iscrpljivanja (tj. donjem delu kolone), molskim protocima faza dodae se m
u indeksu, tako da se jednaina 64 moe napisati u obliku:
m
m m B
m m
L B
y x x
V V
+
= +
1
(65)
Indeksi uz molske udele u jednaini 65 oznaavaju broj poda.
Operativne linije zona obogaivanja i iscrpljivanja
Ove operativne linije se koriste, u kombinaciji sa ravnotenom linijom, za odreivanje broja idealnih
podova u rektifikacionoj koloni. U ove svrhe se u ravnoteni dijagram ucrtavaju pomona linija, koja
je, takoe, prava linija y x = , i ravnotena linija ( )
*
y f x = , koja je kriva linija iznad pomone linije
(uvek je ( )
* *
y f x x = > !). Zatim se ucrtavaju operativne linije zona obogaivanja i iscrpljivanja
(gornja i donja operativna linija), koje su, takoe, prave linije. Kao to je poznato, prava linija se moe
povui u dijagramu x-y ako znaju a) dve take ili b) jedna taka i koeficijent pravca.
Operativna linija zone obogaivanja se obino povlai na osnovu dve take kroz koje ona prolazi (sl.
15). Jedna taka je (0,
D
x
R +1
), koja definie odseak na ordinatnoj osi, jer je za x = 0,
D
x
y
R
=
+1

na osnovu jednaine 61. Druga taka je (
D
x ,
D
x ), kao to se moe utvrditi zamenom
D
x x = u
jednaini 61:
21

D
D D
x R
y x x
R R
= + =
+ +
1
1 1
(66)
Fiziko objanjenje je sledee (sl. 19): sa najvieg, prvog poda die se para sastava y
1
, koja se
kondenzuje u kondenzatoru, pri emu se dobija kondenzat sastava
D
x , tako da je
D
y x =
1
. Deo
kondenzata se, kao refluks, vraa na prvi pod kolone. Prema tome, sastav tene i parne faze na
prvom podu je definisan takom (
D
x ,
D
x ). Drugim reima, taka (
D
x ,
D
x ) odreuje najvii, prvi
pod kolone.

Sl. 19 Operativna linija zone obogaivanja u ravnotenom dijagramu
Operativna linija zone iscrpljivanja (donja operativna linija) prolazi kroz taku (
B
x ,
B
x ), kao to se
moe utvrditi zamenom
B
x x = u jednaini 66 (sl. 20):
m
N B B B
m m
L B
y x x x
V V
= = (67)
Fiziko objanjenje je sledee (sl. 16): u rebojler dolazi tenost sa najnieg poda kolone sastava
N
x ,
koja se delimino isparava u rebojleru, pri emu se dobija proizvod sa dna B sastava
B
x i para koja
se vraa na najnii pod kolone, a njen sastav je
N D
y x = . Prema tome, sastav tene i parne faze u
rebojleru je definisan takom (
B
x ,
B
x ). Drugim reima, rebojler je jedan idealan pod sa tenom i
parnom fazom iji su sastavi definisani takom (
B
x ,
B
x ). Meutim, za ucrtavanje operativne linije
zone iscrpljivanja potrebna je jo jedna taka, ije odreivanje e biti objanjeno u daljem tekstu.
22


Sl. 20 Operativna linija zone iscrpljivanja u ravnotenom dijagramu
Analizom obe operativne linije mogu se uoiti nekoliko specijalnih sluajeva.
1) Ako se rektifikacija izvodi pri tzv. totalnom refluksu, kada je D= 0 (ili R = ), to znai da
se kondenzat potpuno vraa u kolonu, onda iz jednaine 57 (ili 61) sledi:
n n
n n D n n
n n n
L L D
y x x x x
V V L D
+
= + = =
+
1

Dakle, operativna linija zone obogaivanja je dijagonala, odnosno poklapa se sa pomonom
linijom.
2) Ako se rektifikacija izvodi tako da se tenost koja dolazi u rebojler potpuno isparava i vraa u
kolonu, kada je B = 0, onda iz jednaine 64 sledi
m m
m m B m m
m m m
L V B B
y x x x x
V V V
+
+
+ + +
+
= = =
1
1
1 1 1

to znai da je operativna linija zone iscrpljivanja dijagonala i da se poklapa sa pomonom
linijom.
3) Ako se rektifikacija izvodi tako da se iz kolone izvode destilat ( D> 0) i proizvod sa dna
( B > 0), onda su obe operativne linije prave linije, pri emu za nagibe operativnih linija vai:
Operativna linija zone obogaivanja -
n
n
L
L D
<
+
1 (ugao je vei od 45
o
!)
Operativna linija zone iscrpljivanja -
m
m
L
L B
>

1 (ugao je manji od 45
o
!)
U ovom sluaju, operativne linije dve zone seku se u jednoj taki (
q
x ,
q
y ) koja se nalazi
izmeu ravnotene i pomone linije. Ako se ova taka zna, onda se operativna linija zone
iscrpljivanja moe povui tako da prolazi kroz take (
B
x ,
B
x ) i (
q
x ,
q
y ).

Odreivanje take preseka operativnih linija zona obogaivanja i iscrpljivanja
Taka preseka (
q
x ,
q
y ) mora da zadovolji obe operativne linije poto obe prolaze kroz nju, tako da
na osnovu jednaina 56 i 63 vai:
23

n q n q D
V y L x D x = + (68)
m q m q B
L x V y B x = + (69)
Iz jednaine 69 sledi:
m q m q B
V y L x B x = (70)
Oduzimanjem jednaine 68 od jednaine 70 dobija se
( ) ( ) ( )
q m n q m n D B
y V V x L L D x B x = + (71)
Imajui u vidu jednainu bilansa mase za kolonu (jednaina 54), jednaina 71 postaje:
( ) ( )
q m n q m n F
y V V x L L F x = (72)
Do take preseka operativnih linija dve zone (
q
x ,
q
y ) moe se doi razmatranjem deavanja na
arnom podu. Tokovi koji dolaze na ovaj pod i koji odlaze sa njega prikazani su na sl. 21. Koliine
tokova tenosti i pare vezanih za arni pod zavise od toga da li je napojna smea para, tenost ili
smea para-tenost.

Sl. 21 Deavanje na arnom podu kolone
Ukupan maseni bilans arnog poda daje:
m n n m
V L F V L + + = + (73)
odakle je
( ) ( )
m n m n
V V L L F = (74)
Toplotni bilans arnog poda daje:
n m m n
F n L m V m L n V
F h L h V h L h V h + + = + (75)
gde je h - molska entalpija odgovarajueg toka vezanog za arni pod.
24

Poto su sve pare (
n
V i
m
V ) i tenosti (
n
L i
m
L ) u koloni zasiene, a promene temperature i sastava
vrlo male, molske entalpije zasienih para i zasienih tenosti su jednake, tj.
m n
V V V
h h h ~ = (76)
m n
L L L
h h h ~ = (77)
Sada se jednaina 75 moe napisati u prostijem obliku:
F n L m V m L n V
F h L h V h L h V h + + = + (78)
odakle je
( ) ( )
m n V m n L F
V V h L L h F h = (79)
Uvoenjem jednaine 74 u jednainu 79, dobija se
( ) ( )
m n V V m n L F
L L h F h L L h F h = (80)
odakle je
( ) ( ) ( )
m n V L V F
L L h h F h h = (81)
odnosno
m n V F
V L
L L h h
q
F h h

= =

(82)
Veliina q , definisana jednainom 82, predstavlja odnos toplote potrebne da se ispari 1 mol napojne
smee ( )
V F
h h i molske latentne toplote isparavanja ( )
V L
h h .
Iz jednaine 82 sledi
m n
L L F q = (83)
Zamenom jednaine 83 u jednainu 74, dobija se
m n
V V F q F = (84)
odnosno
( )
m n
V V F q = 1 (85)
Zamenom jednaina 83 i 85 u jednainu 72, dobija se
( )
q q F
y F q x F q F x = 1 (86)
odakle sledi
F
q q
x q
y x
q q
=
1 1
(87)
25

Jednaina 87 je poznata kao q-linija, koja definie poloaje taaka preseka operativnij linija zona
obogaivanja i iscrpljivanja.
Ako je
q F
x x = , onda iz jednaine 87 sledi da je
q F
y x = , to znai da q-linija prolazi kroz taku
(
F
x ,
F
x ), koja se nalazi na pomonoj liniji. Da bi se q-linija ucrtala u ravnoteni dijagram, treba nai
vrednost njenog koeficijenta pravca ( ) q q 1 . Mogui su sledei specijalni sluajevi (sl. 22):
1) Napojna smea je zasiena tenost, tj. tenost na temperaturi kljuanja, tako da je
F L
h h = .
Na osnovu jednaine 82, tada je
V L
V L
h h
q
h h

= =

1, tako da je koeficijent pravca

q
q
= +
1
,
tj. q-linija je vertikalna linija
q F
x x = , koja prolazi kroz taku (
F
x ,
F
x ).
2) Napojna smea je zasiena para, tj. para na temperaturi kljuanja, tako da je
F V
h h = .
Tada je
V V
V L
h h
q
h h

= =

0 i
q
q
=

0
1
, tako da je q-linija je horizontalna linija
q F
y x = , koja
prolazi kroz taku (
F
x ,
F
x ).
3) Napojna smea je pothlaena tenost, tj.
F L
h h < .
Tada je ( ) ( )
V F V L
h h h h > , pa je q >1, a
q
q
>

1
1
. q-Linija je prava linija sa nagibom
izmeu 45
o
i 90
o
.
4) Napojna smea je smea zasiene tenosti i zasiene pare, tako da je
L F V
h h h < < .
Tada je ( ) ( )
V L V F
h h h h > , a q < < 0 1, odnosno
q
q
< < +

0
1
, pa je q-linija prava
linija sa nagibom izmeu 90
o
i 180
o
.
5) Napojna smea je pregrejana para, tako da je
F V
h h > .
Tada je q < 0, a
q
q
<

1
1
, pa je q-linija prava linija sa nagibom veim od 180
o
.

Sl. 22 Mogui poloaji q-linije u ravnotenom dijagramu
26

Odreivanje broja teorijskih podova
Za odreivanje broja teorijskih podova koristi se Mek Kejb-Tileova grafika metoda (sl. 23). Najpre se
u ravnotenom dijagramu ucrtaju ravnotena i pomona linija i oznae take (
B
x ,
B
x ), (
F
x ,
F
x ) i
(
D
x ,
D
x ) na pomonoj liniji. U daljem koraku, ucrta se operativna linija zone obogaivanja, tako da
proe kroz take (
D
x ,
D
x ) i ,
D
x
R
| |
|
+
\ .
0
1
. Zatim se ucrta q-linija, koja prolazi kroz taku (
F
x ,
F
x ) i
ima nagib
q
q 1
, pri emu je vrednost q izraunata pomou jednaine 82 na osnovu poznatih
entalpija napojne smee, zasiene pare i zasiene tenosti. q-Linija see operativnu liniju zone
obogaivanja u taki (
q
x ,
q
y ). Kroz take (
q
x ,
q
y ) i (
B
x ,
B
x ) ucrta se operativna linija zone
iscrpljivanja. Ucrtavanje idealnih podova poinje od vrha kolone, tj. od take (
D
x ,
D
x ). Stepenice
se ucrtavaju izmeu ravnotene linije i operativne linije zone obogaivanja do preseka ove operativne
linije i q-linije, a nadalje izmeu ravnotene linije i operativne linije zone iscrpljiivanja sve do take (
B
x ,
B
x ). Za arni pod bira se pod koji obuhvata presek operativnih linija i q-linije. Svaki drukiji
poloaj arnog poda vodie veem broju potrebnih idealnih podova ili slabijoj separaciji za dati broj
idealnih podova.

Sl. 23 Odreivanje broja idealnih podova Mek Kejb-Tileovom grafikom metodom
Broj idealnih podova moe biti neceo broj. Broj stvarnih podova izraunava se tako to se broj
idealnih podova podeli sa efikasnou poda, koja iznosi tipino od 0,5 do 0.7. On mora biti ceo broj.
Odreivanje minimalnog broja idealnih podova
Najmanji broj potrebnih idealnih podova dobija se ako se operativne linije zona obogaivanja i
iscrpljivanja poklope sa pomonom linijom (sl. 24). Ovo se moe postii ako sav kondenzat pare sa
vrha kolone vraa u kolonu kao refluks, to je poznato kao totalni refluks, i proizvod sa dna potpuno
isparava u rebojleru i vraa u kolonu, pri emu nema priticanja svee napojne smee u kolonu. Pri
ovakvom nainu izvoenja rektifikacije dobija se minimalni broj idealnih podova (
,min p p
n n = ).
27


Sl. 24 Odreivanje minimalnog broja idealnih podova
Odreivanje minimalnog refluksnog odnosa
Pribliavanjem operativnih linija ravnotenoj liniji poveava se broj idealnih podova. Iz jednaine
operativne linije zone obogaivanja (jednaina 66) se vidi da se ona pribliava ravnotenoj liniji kada
refluksni odnos R opada (smanjuje se nagib operativne linije!). Ako operativna linija dotakne
ravnotenu liniji (sl. 25), onda je broj idealnih stepena beskonaan (
p
n = ), a odgovarajui refluksni
odnos ima minimalnu vrednost i naziva se minimalni refluksni odnos (
min
R ). Taka preseka
operativnih linija sa q-linijom na samoj ravnotenoj liniji zove se taka ukljetenja. Za refluksne
odnose manje od
min
R , operativna linija e sei ravnotenu liniju, to rektifikaciju ini nemoguom.

Sl. 25 Odreivanje minimalnog refluksnog odnosa
Za praktino odreivanje minimalnog refluksnog odnosa, u ravnoteni dijagram se ucrta q-linija tako
da see ravnotenu liniju. Zatim se kroz taku ukljetenja i taku (
D
x ,
D
x ) ucrtava operativna linija
zone obogaenja do preseka sa ordinatnom osom. Iz nagiba operativne linije
28

min
min
'
'
D
D
R x y
Nagib
R x x

= =
+ 1
(88)
izrauna se vrednost
min
R
min
'
' '
D
x y
R
y x

(89)
Da bi rektifikacija bila praktino izvodljiva, stvarni refluksni odnos mora biti vei od
min
R .
Optimalni refluksni odnos
Jasno je da broj idealnih podova zavisi od refluksnog odnosa. Na sl. 26 prikazana je zavisnost broja
podova od refluksnog odnosa. Optimalni refluksni odnos se nalazi ekonomskom analizom rektifikacije
(sl. 27). Sa poveanjem refluksnog odnosa broj podova najpre naglo opada, zbog ega opadaju fiksni
trokovi. Pri veim refluksnim odnosima broj podova se sporije smanjuje, dok se trokovi vezani za
prenik kolone poveavaju (prenik kolone se poveava jer se zbog poveanja refluksnog odnosa
poveavaju protoci obe faze), pa fiksni trokovi prolaze kroz minimum. Operativni trokovi, od kojih
su trokovi energije najznaajniji, se poveavaju sa poveanjem refluksnog odnosa, odnosno protoka
obe faze. Iz zavisnosti ukupnih trokova od refluksnog odnosa odreuje se optimalni refluksni odnos.
Minimum ove zavisnosti predstavlja optimalni refluksni odnos, koji je vei od
min
R . U praksi se
najee uzima vrednost refluksnog odnoa
min
( , , ) R R = 1 2 15 .



Sl. 262 Zavisnost broja idealnih podova od
refluksnog odnosa
Sl. 26 Odreivanje optimalnog refluksnog odnosa
Konstrukcija podova
Najee se primenjuju zvonasti, ventilski i sitasti podovi (sl. 27). Kod zvonastih podova (sl. 27a) para
dolazi odozdo, prolazi kroz vrat ispod zvona, a zatim izmeu zvona i proreza. Sitasti podovi (sl. 27c)
su ploe sa rupama (najee krune rupe ili prorezi). Nivo tenosti na podu se odrava pritiskom
gasa odozdo. Kod ventilskih podova (sl. 27b), u izbuene otvore postavljaju se vertikalno pokretni
poklopci, koji se podiu ili sputaju u zavisnosti od protoka faza, a posebno od protoka pare. Viak
tenosti na podu preliva se preko pregrade u slivnik i odatle sliva na nii pod.
29

a)


b)


c)



Sl. 27 Podovi rektifikacione kolone: a) zvonasti, b) ventilski i c) sitasti

30

Rektifikaciona postrojenja
Prikazi nekih rektifikacionih postrojenja dati su na sl. 28.




Sl. 28 Prikaz nekih rektifikacionih postrojenja

31

II) KOLONE SA PUNJENJEM
Kolone sa punjenjem se najire koriste za apsorpciju, ali se koriste i za destilaciju i ekstrakciju teno-
teno. Efikasnost kolona sa punjenjm zavisi od vie faktora, naprimer: viskoziteta, gustine,
difuzivnosti, temperature, kontaktne povrinu tenosti i protoka faza. Efikasnost se, u principu,
poveava sa poveanjem specifine meufazne povrine.
Osnovni zadatak punjenja je da omogui to efikasniji kontakt gasa i tenosti i smanji
operativne trokove, a to znai:
- to veu kontaktnu povrinu izmeu faza,
- to vei stepen turbulencije izmeu gasa i tenosti kako bi se smanjili otpori, odnosno
poveala brzina prenosa mase,
- to manji pad pritiska i
- to jednostavnija konstrukcija ureaja.
Kolone sa punjenjem (sl. 29) predstavlja vertikalnu kolonu punjenu razliitim punjenjima kroz koju
gas i tenosti protiu obino suprotnosmerno, tj. tenost se uvodi odozgo i preliva preko punjenja,
dok se gas uvodi pri dnu kolone. Kolona se pravi od razliitog materijala (metal, staklo, keramika i
dr.), koji se bira prema zahtevima zatite od korozije i prirode sistema koji se destiluje.
Punjenje moe biti lomljeni materijal, nepravilnog oblika, ili jednaki pravilni elementi, kao to su:
Raigovi prstenovi, Berlova sedla i drugi, koji se ee koriste u praksi (sl. 30). Izrauje se od razliih
materijala: keramika, metal, staklo, plastika i dr. U industriji se najee koriste punjenja 2,5 do 5 cm
(1 do 2"). Punjenja se slobodno nasipaju u kolonu ili se slau u koloni (uglavnom prstenasta punjenja
vea od7,5 cm). Punjenja se nasipaju na suvo ili kod veih kolona pod vodom. Najvanije
karakteristike nekih tipova nasutog punjenja date su u tabeli 1.



Sl. 29 Skica kolone sa punjenjem Sl. 30 Vrste punjenja
32

Tabela 1 Karakteristike nasutih punjenja
Spec.pov.
a(m
2
/m
3
)
Poroznost
c
Ekv.pre.
d
p
mm
Broj kom. u
1 m
3

Masa
kg/m
3

Raigovi prstenovi
Keramiki
10x10x1,5mm
15x15x2
1": 25x25x3 mm
1.5:35x35x4 mm
2": 50x50x5 mm


440
330
200
140
90


0,70
0,70
0,74
0,78
0,785


6
9
15
22
35


700 000
220 000
50 000
18 000
6 000


700
690
530
530
530
Raigovi prstenovi
elini
10x10x0,5mm
15x15x0,5
25x25x0,8
50x50x1

500
350
220
110

0,88
0,92
0,92
0,95

7
12
17
35

770 000
240 000
55 000
7 000

960
660
640
430
Palovi prstenovi
Keramiki
25x25x3 mm
35x35x4 mm
50x50x4 mm


220
165
120


0,74
0,76
0,78


14
18
26


46 000
18 500
5 800


610
540
520
Palovi prstenovi
elini
15x15x0,4 mm
25x25x0,6 mm
50x50x1 mm

380
235
108

0,90
0,90
0,90

10
15
33

230 000
52 000
6 400

525
490
415
Berlova sedla
Keramika
12,5 mm
25 mm
38 mm


460
260
165


0,68
0,69
0,70


6
11
17


570 000
78 000
30 500


720
670
670
Intalox-sedla
Keramika
12,5 mm
19 mm
25 mm
38 mm
50 mm


625
335
255
195
118


0,78
0,77
0,775
0,81
0,79


5
9
12
17
27


730 000
229 000
84 000
25 000
9 350


545
560
545
480
530
Punjenja nose reetke (perforirane ploe ili reetke nainjene od gredica), koje raspodeljuju gas
(potrebna velika povrina slobodnog preseka!) i obezbeuju nesmetano oticanje tenosti.
Tenost se uvodi u kolonu preko distributora koji obezbeuje ravnomernu raspodelu tenosti po
poprenom preseku. Tenost, koja se sliva niz punjenja, tei da se kree prema i na zidu kolone, dok
gas nastoji da zauzme centralni deo kolone, to izraenije u donjem delu kolone i u sluaju slaganog i
krupnijeg punjenja. Zbog toga je poeljno obezbediti preraspodelu tenosti na svakih 3-4 m visine
punjenja, postavljanjem redistributora.


33

1. Hidrodinamika kolone sa punjenjem
Strujanje faza kroz kolonu sa punjenjem je obino protivsmerno. Tenost se, pod uticajem gravitacije,
sliva preko punjenja, dok gas sa malim padom pritiska struji navie. Ovaj pad pritiska igra vanu ulogu
u radu kolone sa punjenjem. Ako kroz kolonu sa punjenjem struji samo gas, pad pritiska u sloju
suvog punjenja je priblino proporcionalan kvadratu masenog protoka gasa (tanije
.
,
G
P m

A
18 2
),
saglasno Bark-Plamerovoj (Burke-Plumer) jednaini koja vai za strujanje fluida kroz nepokretan sloj
krupnih estica (sl. 31). Proticanjem tenosti kroz kolonu u suprotnom semro od proticanja gasa
poveava se pad pritiska u odnosu na proticanje kroz suvo punjenje pri istom masenom protoku
gasa. Pri tome, pad pritiska je utoliko vei, ukoliko je vei maseni protok tenosti zbog poveanja
otpora strujanju kroz sloj punjenja usled sve manje njegove poroznosti. Na ovom dijagramu se
uoavaju tri karakteristine zone:
1) zona ispod linije I-I , u kojoj gas ne utie znaajnije na proticanje tenosti;
2) zona izmeu linija I-I i II-II, u kojoj gas smicanjem postepeno suzbija proticanje tenosti, zbog
ega se poveava zadravanje tenosti u koloni, smanjuje prolaz gasu i poveava pad pritiska;
3) zona iznad linije II-II, u kojoj se tenost toliko nakupi u koloni da je ona poplavljena, pri
emu se gas probija kroz tenost u obliku mehura, tj. prestaje da bude kontinualna faza, a
pad pritiska se naglo poveava i bez poveanja protoka gasa.
Take na liniji I-I nazivaju se napojnim takama (eng. loading points), take na liniji II-II zovu se take
plavljenja (eng. flooding points). Zona izmeu linija I-I i II-II je tzv. napojna zona. Poveano
zadravanje tenosti u ovoj zoni je poeljno zbog boljeg kvaenja punjenja i breg prenosa mase
izazvanog intenzivnijom turbulencijom u obe faze. U pogledu brzine prenosa mase uslovi strujanja u
napojnoj zoni su optimalni za rad kolone sa punjenjem. Brzina strujanja gasa pri kojoj dolazi do
plavljenja kolone sa punjenjem zove se brzina plavljenja.

Sl. 31 Zavisnost pada pritiska u koloni sa punjenjem od protoka gasa i tenosti
Velika stavka u operativnim trokovima rada kolone sa punjenjem je snaga potrebna za potiskivanje
gasa, koja je proporcionalna protoku gasa i padu pritiska kroz kolonu. Zato je odreivanje optimalnih
protoka gasne i tene faze znaajan zadatak u projektovanju kolona sa punjenjem. Uslovi plavljenja
kolona sa punjenjem se obino definiu empirijskim korelacijama. Klasina korelacija je zavisnost
Loboa (Lobo) i saradnika koja definie uslove plavljenj u funkciji parametra protoka ( ' ')
G V
L V
(sl. 32):
,
'
'
G G G L
V w V
u a L
f
g V

c
| |
| |
=
|
|
|
\ .
\ .
0 2
2
3
(90)
34

gde je:
G
u - brzina strujanja gasa (m/s), a - specifina povrina punjenja (m
2
/m
3
), g - ubrzanje
Zemljine tee (9,81 m/s
2
),
L
- viskoznost tenosti (mPa s),
w
- viskoznost vode na 20
o
C (priblino
1 mPa s), c - poroznost sloja punjenja, ' L - maseni fluks tenosti (kg/m
2
s) i ' G - maseni fluks gasa
(kg/m
2
s). Odnos flukseva tenosti i gasa jednak je, u stvari, odnosu njihovih masenih protoka.

Sl. 32 Lobova korelacija za brzinu plavljenja
2. Proraun kolone sa punjenjem
Projektovanje kolone sa punjenjem se sastoji iz sledeih koraka:
1) izbor tipa i veliine punjenja;
2) proraun visine sloja punjenja za zadatu separacijue;
3) proraun prenika kolone za zadate protoke obe faze;
4) izbor reetke i distributora i redistributora tenosti.
2.1. Proraun visine sloja punjenja
Visina sloja punjenja h se izraunava ili na osnovu broja ekvivalentnih idealnih podova
EIP
n i visine
ekvivalentnog idealnog poda HETP ili na osnovu broja prenosnih jedinica NTU i visine prenosne
jedinice HTU:
EIP
h n HETP NTU HTU = = (91)
Broj ekvivalentnih idealnih podova
EIP
n se moe odrediti se Mek Kejb grafikom metodom, dok se
visina ekvivalentnog idealnog poda HETPmoe izraunati pomou modifikovane Grenvilove
(Granville) jednaine:
35

/
,
p a
V h
HETP d m
L
| |
=
|
\ .
1 3
28
2 4
(92)
gde je:
p
d - prenik punjenja (m),
a
m - srednji nagib ravnotene linije, V - molski protok pare
(kmol/h) i L - molski protok tenosti (kmol/h). Vrednost srednjeg nagiba ravnotene linije moe se
izraunati na osnovu vrednosti lokalnih nagiba ravnotene linije na pojedinanim idealnim podovima
i
m koji se odreuj kako je to prikazano na sl. 33:
n
i
i
a
m
m
n
=
=

1
(93)

Sl. 33 Odreivanje lokalnih nagiba ravnotene linije na pojedinanim idealnim podovima
Broj prenosnih jedinica se izraunava pomou sledeeg integrala:
*
d
B
y
y
dy
NTU
y y
=

}
(94)
gde su
B
y i
D
y molski udeli lake isparljive komponente u parnoj fazi na dnu i na vrhu kolone.
Zavisnost ravnotene koncentracije
*
y i stvarne koncetracije y je prikazana na sl. 34. Broj prenosnih
jedinica izraunava se, na primer, grafikom integracijom.
Ne postoji potpuno zadovoljavajua metoda izraunavanja visine prenosne jedinice. Njena vrednost
za odreeni tip pakovanja zavisi od fizikih osobina i protoka obe faze, kao i od raspodele tenosti u
itavoj koloni, koja zavisi od visine i prenika kolone.
36


Sl. 34 Zavisnost ravnotene koncentracije
*
y od stvarne koncetracije y
Metoda Kasatkina i sar. preporuuje korelaciju za koeficijent prenosa mase
V
K za izraunavanje
visine kolone. Najpre se izraunava ekvivalentni prenik punjenja
e
d :
e
d
a
c
= 4 (95)
gde je: c - poroznost sloja (m
3
upljina u sloju punjenja po m
3
sloja), a a - specifina povrina
punjenja (m
2
/m
3
). Zatim se izraunaju Arhimedov (Archimedes) i Rejnoldsov (Reynolds) broj:
( )
e L V V
V
d g
Ar

=
3
2
(96)
,
,
Re ,
V
Ar
L
| |
=
|
\ .
0 43
0 57
0 15 (97)
gde je:
L
- gustina tenosti (kg/m
3
),
V
- gustina pare (kg/m
3
),
V
- vizkoznost pare (Pa s).
Brzina strujanja pare (m/s) je
Re
V
V
e V
u
d

= (98)
Koeficijent prenosa mase u parnoj fazi
V
K (1/s) je
,
,
, Re
V
V
V V
V
e
D
D
K
d

| |
=
|
\ .
=
0 35
0 8
2
35
(99)
gde je
V
D - koeficijent difuzije pare (m
2
/s).

37

Konano, visina prenosne jedinice iznosi
V
V
u
HTU
K
= (100)
Proraun prenika kolone
Prenik kolone sa punjenjem
c
d se izraunava iz zapreminskog protoka i brzine strujanja pare:
.
V
c
V
V
d
u t
=
4
(101)
gde je:
.
V V - zapreminski protok pare (m
3
/s),
V
u - brzina strujanja pare (m/s). Zapreminski protok
pare izraumava se iz molskog protoka pare V :
( ) V R D = +1 (102)
gde je D - molski protok destilata (mol/s), a R - refluksni odnos. Pretpostavljajui idealno
ponaanje parne faze, zapreminski protok pare
.
V V se moe izraunati iz molskog protoka pare V
(mol/s):

.
V
V V
V
V
M
= (103)
Stvarna brzina strujanja pare se usvaja da iznosi 60 % od brzine plavljenja, koja se moe izraunati
korienjem Lobovog dijagrama (sl. 32).