Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

Univerzitet u Tuzli Farmaceutski fakultet Tuzla

VITAMINI
Materijali uz predavanje (8)

Akademska 2

!"2

$r Mid%at &a'i( d)c

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

VITAMINI Vitamini spojevi vani za ljudski organizam s fiziolokog stanovita kao i s tehnolokog aspekta (prerade sirovina u proizvod). S tehnolokog aspekta potrebno je: a) osigurati sirovinu sa to ve im sadrajem vitamina! b) to maji gubit"i vitamina tijekom transporta i #uvanja sirovine do prerade! ") tijekom prerade sprije#iti odnosno svesti na minimum djelovanje faktora (temperatura$ svijetlo$ kisik i drugi) koji utje#u na gubitak vitamina Vitamin se definiraju kao organske zatitne materije koje s moraju unositi u organizam u malim koli#inama isto kao to se moraju unositi esen"ijalne amnokiseline i esen"ijalne masne kiseline %uk"ija vitemina je esen"ijalne u enzimatskom sistemu metabolizma proteina $ uglji#nih hidrata i masno a u ljudskom tijelu .&videntna je njihova uloga u odravanju ljudskog zdravlja. 'edan od prvih otkrivenih vitamina je bio tiamin kojeg je otkrio %unk 1(11 godine. )aj je nau#nik smatrao da je otkrio supstan"u vanu za ivot$ a s obzirom da su hemi#ari svrstali tu tvar u grupu amina. *aziv je doao kombina"ijom latinske rije#i +vita+ to zna#i ivot i pojma amin. , po#etku$ kada su se vitamini tek po#eli otkrivati njihova hemijska struktura nije bila poznata. )ada je dogovorno da se dodjeljuju oznake koje su bile ili samo slova abe"ede ili kombina"ija brojki i slova. -anas je$ znanstvena javnost pronala prikladne nazive za svaki pojedini vitamin npr. tiamin(.1)$ riboflavin(./)$ askorbinska kiselina(0)$ biotin(1)$ "ijanokobalamin(.1/) i dr. 2 njima ovise normalne funk"ije ljudskog organizma. , naem organizmu oni igraju vanu ulogu i nezamjenjive su komponente biohemijskih mehanizama. -a bi neka tvar bila proglasena vitaminom ona mora ispunjavati sljede"e osobine: mora biti vitalna tvar u hrani$ a da nije ugljikohidrat$ ni mast ni protein$ a potrebna je u maloj koli#ini za neki metaboli#ki pro"es ili za sprje#avanje bolesti da ju ne moe proizvoditi organizam nego da se mora unijeti hranom *edosta"i pojedinih vitamina mogu dovesti kako do lakih tako i do teih ote enja u organizmu.)ako re"imo nedosta"i: vitamina A uzrokuje tzv. no nu sljepo u ( kseroftalmmiju ) vitamina $ rahitis$ vitamina * mii nu slabost$ vitamina + usporeno gruanje krvi$ itd. , manje razvijenim zemljama gdje su hipovitaminoze jo uvijek prisutan problem$ one se javljaju naj#e e kao dio op eg problema gladi i pothranjenosti. , razvijenim zemljama dolazi do pojave hipovitaminoze radi: loe apsorp"ije! nasljednih poreme aja u izmjeni tvari! kod ljudi koji due vrijeme primaju prehrambene tvari preko infuzijskih otopina! kod kroni#nih alkoholi#ara koji uglavnom svoje energetske potrebe ne podmiruju uzimanjem hrane$ ve konzuma"ijom etanola.,loge vitamina u organizmu : 3ntioksidanti ( & i 0 vitamin) 4oenzimi (. vitamini) 4oagula"ija krvi(4 vitamin) 5oboljanje vida ( 3 vitamin) 2kotavanje ( - vitamin) Vitamini se klasi#no dijele na one topive u vodi i one topive u mastima (ovisno o lipofilnosti). )rinaest je vitamina prijeko potrebno za zdravlje: devet njih topivo je u vodi$ a #etiri su topivi u ulju ili mastima

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

Vitamini t)pivi u v)di .1 tiamin ./ riboflavin .9 nia"in .: pantotenska kiselina .; piridoksin .( folna kiselina .1/ "ijanokobalamin 0 askorbinska kiselina 1 biotin

Vitamini t)pivi u mastima 3 retinol - kal"iferol & tokoferol 4 menakinon

Tabela 3.5.. Podjela vitamina prema topivosti Vitamini su spojevi vani za ljudski organizam$ kako sa fiziolokog stanovita tako i sa tehnolokog aspekta$ odn. prerade sirovina u gotov proizvod. S tehnolokog aspekta potrebno je: osigurati sirovinu sa to ve im sadrajem vitamina! ostavriti to manji gubitak vitamina tokom transporta i #uvanja sirovine do prerade! tokom prerade sprije#iti odnosno svesti na minimum djelovanje degradativnih faktora: temperatura$ svijetlo$ kisik i drugi$ koji uti#u na gubitak vitamina. Vitamini t)pivi u ulju Vitamini topivi u ulju (3$ -$ &$ 4) dobro se resorbiraju 6 unose preko "rijeva u organizam$ no taj se prijenos moe znatno poremetiti usljed bolesti probavnog sustava$ bolesti u i i bolesti gutera#e. )i se vitamini jako dobro mogu uskladititi u organizmu i to naj#e e u jetri i u masnom tkivu. *jihov se suviak odraava kao hipervitaminoza i moe kao posljedi"u imati naruavanje ravnotee organizma i pojavu bolesti. ,etin)l (vitamin A). 5o hemijskoj strukturi spada u grupu alkohola. 2vaj vitamin uglavnom se nalazi u namirni"ama ivotinjskog porijekla: meso$ mlijeko$ jaja$ itd. , biljkama se vitamin 3 nalazi u formi prekursora$ 76karotena. 8ato beta6karoten nazivamo jo i provitamin

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

3. Vitamin 3 ima brojne vane uloge u organizmu. <judskom tijelu je potreban vitamin 3 ili 76karoten koji se moe lako konvertirati u vitamin 3. 76karoten se nalazi u naran#ama i utom povr u kao i u lisnatom povr u$ najvie u mrkvi$ krompiru i pinatu. -efi"ijen"ija vitamina 3 dovodi do: kokoijeg sljepila (bolest koja nastaje smanjenjem vidnog pigmenta rodopsina u mreni"i oka)$ smanjenja razvoja kostiju i zubi i zaostajanja u razvoju mla=ih osoba.. -ovodi tako=er do bolesti epitelnih stani"a i nosa$ kao i smanjena op e otpornosti organizma na infek"ije. 5otreban je za rast i diferen"ija"iju epitelnog tkiva dinog$ urogenitalnog i probavnog sustava. )ako=er je veoma vaan za funk"ioniranje imunolokog sustava. Vitamin 3 u svojoj aktivnoj formi (retinol) se prirodno nalazi samo u hrani ivotinjskog porijekla .

-lika ./0/ Struktura vitamina 3 >ozemo re"i da je glavna funk"ija vitamina 3 rast$ reproduk"ija i produk"ija vidnog pigmenta rodopsina. Shema po kojoj se odvija nastanak rodopsina je: oksida"ija transretinoli
alk. dehidrogenaza

opsin retinol "is6retinol

(protein retine)

r)d)psin

, namirni"ama i nekim lijekovima se javlja u raznim obli"ima koje jo nazivamo retinoidi$ kao to je retinal$ 96dehidroretinol$ retinoi#na kiselina$ tretinoin$ izotretinoin. Sudjeluje u sintezi vidnog pigmenta6rodopsina$ koji se nalazi u tapi astim stani"ama mrenja#e oka. Smatra je da ja#a imunitet$ smanjuje pojavu nekih zaraznih bolesti i titi od nekih oblika raka. )ako=er$ ima blagotvoran u#inak na kou i antioksidativni u#inak Vitamin $1kalcifer)l. )o je uvjetno esen"ijalan vitamin$ jer ga osobe koje se dnevno izlau sun#evu svjetlu ne trebaju unositi hranom. 8ato ga negdje zovu vitamin sun"a. *aime$ bez djelovanja ultraljubi#astih sun#evih zraka na kou ne moe se stvarati iz svog prekursora$ ergosterola kojeg stvaraju biljke. )o je biljkin +kolesterol+. ?z kolesterola kod ljudi se stvara kal"iferol. 8bog potpunog manjka vitamina - / nastaje bolest rahitis. 4od ljudi se djelovanjem sun"a stvara vitamin -/ iz kolesterola. 4al"iferol je najmo niji oblik vitamina -. 5o tome to djeluje na udaljeni organ$ "rijevo$ smatra ga se hormonom. @lavna funk"ija vitamina - je pomo pri stvaranju kostiju i zubi$ jer se bez njega ne moe apsorbirati kal"ij$ glavni element u tim organima. Vaan je i za apsorp"iju fosfora$ drugog vanog sastojka kostiju i zubi. *ajbogatiji prirodni izvor gotovog vitamina - 9 je bakalarovo ulje. Vitamin - se unosi u koli#ini ABB61BBB j. dnevno od 1:. dana ivota do tre e godine$ #ime se prevenira rahitis

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

Slika3. !. "itamin D kalci#erol

Dva oblika vitamina D ergokalciferol ili erkalciol (D2) i holekalciferol ili kalciol (D3) su derivati seko-steroida, tj. steroida koji imaju otvoren B prsten. rkalciol se stvara o!ra"ivanjem ergosterola, koji se nala!i u plijesni, kvascu i vi#im biljkama. $alciol nastaje u %ivotinjskim organi!mima, o!ra"ivanjem &-dehidroholesterola u ko%i, pomo'u () svjetla. D2 vitamin se ra!likuje od D3 vitamina po tome #to ima dvostruku ve!u i!me*u karbona na polo%aju 22 i 23 i metilnu grupu na karbonu 2+ (slika 3.,-) .ve dok je tijelo dovoljno i!lo%eno sun"evom svjetlu mali su !ahtjevi !a unosom vitamina D putem hrane. /ajbolji i!vor vitamina D 3 su ribe slanih voda (losos, haringe, sardine), %umance jajeta i jetra. 0argarin, maslac i druge namirnice oboga'ene su vitaminom D2 koji je dobijen o!ra"ivanjem ergosterola i! kvasca. 1ba vitamina, i erkalciol i kalciol, metaboli#u se na isti na"in. )itamin D nije vitamin u klasi"nom smislu, po#to se mo%e de novo sinteti!irati u ljudskom organi!mu. $alciol nastaje i! provitamina &-dehidroholesterola fotohemijskom reakcijom. &dehidroholesterol je me*uproi!vod u sinte!i holesterola, a sinteti#e se u jetri i manjim dijelom u ko%i. 2! jetre se &-dehidroholesterol transportuje u ko%u gdje se pod djelovanjem .un"evog svjetla (()B 23--3,3 nm) fotohemijskom reakcijom otvara prsten B i nastaje seko-steroid prekalciol koji se termi"kom i!omeri!acijom pregra*uje u kalciol. 0anjak u () svjetlu mo%e dovesti do nedovoljne proi!vodnje kalciola pa se on mora unijeti putem hrane u obliku vitamina D3. $alciol se i! ko%e premje#ta u jetru pomo'u 4vitamin D ve!uju'eg proteina5 (DB6) koji se jo# na!iva i 4vitamin D ve!uju'i 7-globulin5. 0anja koli"ina vitamina D u pla!mi ve%e se !a albumine i lipoproteine. ( jetri se djelovanjem specifi"nih mikrosomskih i mitohondrijskih en!ima, vitamin D-28-hidroksila!a, vitamin D 3 prevodi u 28-hidroksi-vitamin D3 (kalcidiol, 28-hidroksiholekalciferol) (slika 3.9.). $alcidiol je glavni derivat vitamina D u cirkulaciji. .tvarni djelotvorni oblik vitamina D3 je kalcitriol (,,28-dihidroksiholekalciferol). 1vaj aktivni oblik vitamina D3, nastaje u bubre!ima djelovanjem en!ima 28(1:)D-,7hidroksila!e. n!im je mitohondrijska citohrom 6+8- oksida!a !a "iju je aktivnost neophodan /;D6: i molekulski oksigen. 1sim hidroksilacije kalcidiola u polo%aju ,, u bubre!ima i drugim tkivima mogu'a je i hidroksilacija na polo%aju 2+. 6roi!vod je 2+,28-dihidroksikalciol "ija funkcija jo# nije dovoljno ra!ja#njena. )itamin D, koji se unosi putem hrane, efikasno se apsorbuje u gastrointestinalnom traktu. /akon apsorpcije vitamin se ve%e !a hilomikrone i transportuje putem limfe u jetru, gdje se hidroksilira na polo%aju 28. /jegov dalji metaboli"ki put je identi"an kao i kod novosinteti!ovanog vitamina D. $alcidiol koji predstavlja glavni metabolit D 3, u pla!mi cirkuli#e ve!an !a DB6. $alcitriol, !ajedno sa peptidnim hormonima parathormonom i kalcitoninom, odr%ava stalni nivo kalcijevih i fosfatnih iona u organi!mu. )isok nivo parathormona stimuli#e sinte!u kalcitriola, dok ni!ak nivo parathormona dovodi do sinte!e 2+,28-dihidroksikalciola. <iljni organi na koje djeluje kalcitriol su= probavni trakt, bubreg i kosti. ( duodenumu kalcitriol stimuli#e apsorpciju kalcijuma, a u jejunumu i ileumu apsorpciju fosfata. ( 'elijama intestinalne muko!e kalcitriol djeluje kao tipi"ni steroidni hormon. 1n indukuje sinte!u proteina kalbindina koji je neophodan !a transport kalcija. Djelovanjem kalcitriola povisuje se

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

koncentracija i aktivnost drugih proteina u tankom crijevu kao #to su alkalna fosfata!a, kalcijum ;>6-a!a, aktin i kalmodulin. ( kostima kalcitriol i parathormon djeluju sinergisti"ki na resorpciju kostiju, mobili!aciju kalcijuma i fosfata, vjerovatno pove'anjem broja i aktivnosti osteoklasta. $alcitriol, tako*e, stimuli#e osteoblaste da sinteti#u alkalnu fosfata!u i osteokalcin ,. $alcitriol omogu'ava pobolj#anu minerali!aciju kostiju, naro"ito u novostvorenim, jo# neoko#talim podru"jima. 0inerali!acija novostvorene ko#tane mase provodi se premje#tanjem kalcija i fosfata i! oko#talih dijelova kosti u jo# nekalcificiranu osnovnu supstancu. $ada je nivo vitamina D i kalcijuma adekvatan ne'e do'i do deminerali!acije kostiju. ;ko je nivo kalcija u hrani ni!ak parathormon i kalcitriol u!rokova'e deminerali!aciju kostiju da bi se odr%ao normalan nivo serumskog kalcija. $alcitriol stimuli#e reapsorpciju kalcijuma u distalnim bubre%nim tubulima. $alcitriol, osim na metaboli!am kalcija i fosfata, djeluje i na diferencijaciju i proliferaciju ra!li"itih 'elija. Biolo#ki aktivni oblik vitamina D, kalcitriol, je steroidni hormon, koji ispoljava svoju aktivnost ve!uju'i se !a specifi"ne receptore vitamina D koji se nala!e u nukleusu 'elije. /ukleusni 4sekosteroid-receptor kompleks5 ve%e se !a D/; i na taj na"in mijenja ekspresiju gena !a odre*ene proteine. ?eceptori !a kalcitriol se ne nala!e samo u klasi"nim ciljnim tkivima odgovornim !a metaboli!am kalcijuma i fosfata nego su #iroko distribuirani i u drugim normalnim i tumorskim tkivima #to uka!uje da je veliki dio fi!iolo#ke uloge ovog hormona jo# uvijek nepo!nat. 0anjak kalcitriola u!rokuje rahitis u djece, a osteomalaciju u odraslih. ( rahitisu dola!i do smetnje u minerali!aciji kosti koja raste, iako je stvaranje ko#tane sr%i neometano. Do poreme'aja dola!i djelimi"no !bog smanjene resorpcije kalcija u crijevu, a djelimi"no usljed nedovoljnog djelovanja kalcitriola u samom ko#tanom tkivu. ( terapiji rahitisa daje se D vitamin, ali se on ne smije predo!irati. 6rekomjerne do!e u!rokuju otpu#tanje kalcija i! kosti, povi#enje nivoa kalcija u serumu, a u ekstremnom slu"aju, dola!i do stvaranja bubre%nih kamenaca i metastatskih kalcifikacija. 1sim rahitisa koji nastaje !bog pomanjkanja vitamina D postoji i genetski uvjetovani rahitis jer nedostaje en!im bubre%na ,7-hidroksila!a koja prevodi kalcidiol u kalcitriol. ( ovom slu"aju davanje vitamina D je be!vrijedno jer i! vitamina ne mo%e nastati hormon tj. stvarni aktivni oblik.

T)k)fer)l (vitamin *)/ )okoferol je zapravo smjesa hemijskih srodnih spojeva koji se nazivaju tokoferoli. *ajpoznatiji i najvaniji od njih je alfa6tokoferol. 8bog njegovih antioksidativnih svojstava mediji su ga prozvali +vitaminom mladosti+. ,loga vitamina & jo uvijek je nejasna. Vitamin & je antioksidant$ te zajedno sa selenom iz hrane sprije#ava oksida"iju polinezasi enih masnih kiselina iz ovojni"e stani"a. Ceagira sa slobodnim radikalima i neutralizira ih$ stoga ima vanu ulogu kod zatite -*3 od ote enja. Vaan je i za odravanje i razvoj funk"ija iv#anog i mii nog sistema. *edostatak ovog vitamina je uglavnom rijedak. Simptomi nedostatka$ su anemija$ poreme aj apsorp"ije masti$ bolesti u#i i sl. Vitamin & moe pomo i kod$ preven"ije sr#anih oboljenja$ smanjenja <-< kolesterola$ podizanja imuniteta$ sprije#avanja malignih oboljenja (rak)$ gastrektomije$ bolesti jetre i u#nog trakta$ "rijevnih bolesti$ kod "isti#ne fibroze. puenja i alkoholizma.

kotani protein koji sadri ostatke D6karboksiglutaminske kiseline (@la) i #ini 1:6/BE nekolagenskih proteina kostiju u ki#menjaka. @la6osta"i su odgovorni za vezivanje kal"ijuma.

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

-lika ./22/ Struktura vitamina &

Vitamin & je otkriven tek 1(//. godine kao liposolubilna tvar$ bitna za preven"iju smrti zametka i za sterilnost u takora. , po#etku je nazvan faktor F i antisterilitetni vitamin$ a tek kasnije je dobio svoje dananje ime vitamin &. 4ad su ga uspjeli 1(9;. godine izolirati iz ulja peni#nih kli"a$ dali su mu ime tokoferol$ prema gr#. rije#ima tokos = novoro=eno dijete i ferein = nositi$ darivati$ ste i$ u zna#enju kako taj vitamin omogu uje da se dobije dijete. 'edino je njegovo zna#enje stoga u po#etku bilo da je to vitamin koji sprje#ava sterilitet$ a naziv vitamina & koristi se da se ozna#i smjesa bioloki aktivnih tokoferola. 5ostoji osam oblika tokoferola$ od kojih je najaktivniji G6tokoferol. )okoferola ima najvie u biljnim uljima$ u sjemenju i orasima$ peni#nim kli"ama te u kukuruznom$ sojinom i sun"okretovom ulju. ?ma ga$ u manjim koli#inama$ u kupusu$ pinatu$ suhom zrnu graka$ mrkvi$ "vjeta#i$ korabi"i$ slatkom krompiru$ parogama$ lu"erni$ sjemenu jabuka$ potom u ulju kokosova oraha i kikirikijevu ulju. -nevno je potrebno za odrasle oko H do 1B mg$ a za dje"u oko : do H mg. 5roteklo je prili#no vremena dok su se otkrile funk"ije tokoferola u ljudskom organizmu. -anas znamo da je vaan za normalno odranje membrana svih stani"a$ osobito eritro"ita$ potom mii a i stani"a ostalog tkiva. .itan je za o#uvanje viestruko nezasi enih masnih kiselina koje su vaan sastojak stani#nih membrana. 2ne su osobito osjetljive na tetno djelovanje slobodnih radikala. Vitamin & je snaan antioksidans.. >anjak tokoferola uzrokuje ote enje membrane stani"a$ izlazak stani#nog sadraja$ a rezultat su miopatije$ neuropatije i nekroza jetre. Suboptimalne doze mogu biti povezane s artero6 genezom krvnih ila$ koronarnom bolesti sr"a i neurokim poreme ajem. Sve namirni"e koje sadre viestruko nezasi ene masne kiseline imaju vitamin & da bi ga iskoristile. Stoga jedu i povr e tamnozelenog li a$ orahe$ mahunarke$ posebno biljna ulja sprje#ava se defi"it vitamine &.

Menakin)n (vitamin +)/ 5ostoje tri varijante vitamina 4 i to fitomenadion (vitamin 4 1ili fitil6/6metil61$A6naftokinon) koji se nalazi u biljkama i takvog dobivamo hranom. 2d"jepljenjem fitilne grupe u "rijevima i to posredstvom "rijevnih bakterija nastaje menadion ili vitamin 49. 2n se u organizmu djelomi"e pretvara u menakinon (difarnezil ili farnezil6 geranil6geranil6/6metil61$A6naftokinon) koji je fizioloka forma vitamina 4$ a jo se naziva vitamin 4/. Vitamin 4 je neophodan za sintezu faktora ??$ V??$ ?F i F u jetri. 2n je koenzim u gama6karboksila"iji lan"a glutaminske kiseline.3ktivna forma vitamina 4 je hidrokinonski derivat koji je oksidiran u vitamin 46/$96epoksid tokom gama6karboksila"ije glutaminske kiseline$ a potom regeneriran posredstvom epoksid reduktaze pri #emu se koristi *3-1 kao koenzim. %itomenadion se koristi za zaustavljanje krvarenja ili smanjenje opasnosti od krvarenja uzrokovanog jakom hipoprotrombinemijom (tj. nedostatkom faktora koagula"ije ??$ V??$ ?F i F) odnosno drugih oblika hipovitaminoze 4 (npr. uti"a$ poreme aji u radu jetre ili "rijeva$ dugotrajno lije#enje antibioti"ima$ sulfonamidima itd. Vitamina 4 ima u zelenolisnatom povr u$ pinatu$ perunu$ kupusu$ brokuli$ "vjeta#i$ u krompiru itd.

-lika ./22/ Struktura vitamina 4

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

Vitamin 4 nalazi se u nekim biljkama u kemijskom obliku kao filokinon. *ajvie ga ima u zelenolisnom povr u$ npr. u pinatu$ perunu$ kupusu$ brokuli$ "vjeta#i$ potom u krompiru$ itari"ama (u zobi$ mekinjama peni"e itd.) i jetri. , ljudskom debelom "rijevu prave ga (menakinone) tamo prisutne bakterije. >ogu napraviti koli#inu #ak dovoljnu za dnevne potrebe$ iako je to jo upitno. 2drastao #ovjek trebao bi dnevno raspolagati sa l mgJkg tjelesne teine. Ve ina zdravih osoba ga dnevno unese izme=u :B i 1BB mg. -je"i treba gotovo dvostruko vie nego odraslima$ dakle oko / mgJkg tjelesne mase (teine). .ez vitamina 4 organizam ne moe stvoriti protrombin i druge supstan"ije koje su bitne za zgruavanje krvi. 2sim toga$ taj vitamin ima$ izgleda$ odre=enu ulogu u metabolizmu kosti. )aj liposolubilni vitamin se apsorbira do HB E u tankom "rijevu kao i vitamin &$ uz pomo u#i i lipaze pankreasa. , jetru dolazi okolnim putem$ i to limfotokom. 4ao i za ostale u mastima topljive vitamine$ i za ovaj vitamin vrijedi op enito pravilo: svaki poreme aj apsorp"ije masti pogorava i apsorp"iju tih vitamina.

3idr)s)lu4ilni vitamini

)o su vitamini skupine .$ vitamin 0 i ostali rje=i vitamini odnosno lani ili pseudovitamini. Svi su topivi u vodi$ zato ih zovu hidrosolubilni$ prema gr#. hKdor L voda. , organizmu se uglavnom ne mogu zna#ajno uskladititi$ brzo se izlu#uju i rok trajanja im je kra i$ pa je stoga vrlo zna#ajna njihova stalna prisutnost u svakodnevnim obro"ima. >ogu nost nastanka hipervitaminoza je relativno mala$ budu i da se eventualni suviak lako izlu#uje iz organizma putem mokra e. Vitamini skupine 5/ )iamin$ riboflavin$ nia"in$ .;$ folna kiselina$ pantotenska kiselina$ .1/ i biotin pripadaju onome to se ponekad naziva kompleks vitamina .. Vitamini .6skupine su neophodni za pretvorbu ugljikohidrata$ masti i proteina u energiju kao i za njihovo koritenje za izgradnju i obnavljanje tjelesnih tkiva. >anjak ovih vitamina moe dovesti do ozbiljnih posljedi"a uklju#uju i: slabost mii a$ paralizu$ mentalnu konfuziju$ poreme aje iv#anog sistema$ probavne smetnje$ ispu"alu i ljuskavu kou$ teku anemiju i poreme aj rada sr"a. -ostatan dnevni unos .6 vitamina je vaan. *amirni"e bogate vitaminima .6 skupine su: tamnozeleno povr e$ grah$ graak$ itari"e$ meso$ riba i jaja. Tiamin (vitamin 52). , 1(. stolje u vladale su epidemije bolesti beri6beri u 'apanu$ 4ini$ ?ndoneziji i drugim krajevima 'ugoisto#ne 3zije. .olest se javljala i u ivotinja i u ljudi. >e=u ljudima se o#itovala u oteklinama "ijelog tijela$ oteanom disanju i poreme ajima iva"a sve do paralize$ uzetosti. *e znaju i jedan za drugoga$ jedan nizozemski i jedan japanski lije#nik prvi su opisali tu bolest. *izozemski lije#nik dr. 1. Eijkman je 1H(I. godine u jednom poznatom njema#kom znanstvenom #asopisu objavio da su kokoi$ koje su dobivale poliranu riu bez ljuske oboljele od beri6beri. 5okuao ih je lije#iti i uspio daju i im prirodna zrna rie s ljuskom. 'apanski lije#nik dr. 4. Takaki je u englekom znanstvenom #asopisu objavio #lanak kako je neke japanske mornare koji su oboljeli od beri6beri bolesti hrane i se jednoli#nom hranom$ koja se sastojala od polirane rie$ uspio izlije#iti daju i im kruh napravljen od prirodnog peni#nog zrnja. *ekoliko godina kasnije je u znanstvenom londonskom #asopisu poljski znanstvenik Kazimir Funk iz ljuske rie izolirao anti beri6beri faktor$ dakle tvar koja u riinoj ljus"i lije#i tu bolest i prvi je 1(11. godine stvorio izraz vitamin. Sudbina je htjela da se tek 1(/;. godine$ i to upravo u laboratoriju dr. Eijkmana, izolirao kristalni oblik tiamina i uspjeno iskuao na bolesnim pti"ama. )a#na gra=a vitamina otkrivena je 1(9;.$ kad je uspjela i njegova umjetna sinteza. ?me vitamin . dobio je zahvaljuju i beri6beri. 8apravo je to skupina vitamina$ kojim je ime . i dalje ostalo$ uz razne pojedine oznake.

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

-lika/ Struktura vitamina .1

-anas je vitamin .1 poznat pod stru#nim nazivom tiamin. , po#etku su ga nazivali aneurin$ misle i da mu je glavna funk"ija o#uvanje rada iva"a. -anas znamo da je uz tu funk"iju jo vanija njegova funk"ija u metabolizmu ugljikohidrata. *aime$ bez tiamina ugljikohidrati se ne mogu pretvarati u energiju i u masti. )ako=er je vaan za stvaranje a"etilkolina$ za normalno funk"ioniranje iva"a. )iamina ima najvie u punom zrnju raznih itari"a$ zatim u mahunarkama$ mesu raznih ivotinja i orasima. *ije osjetljiv na normalnu temperaturu$ ali ga ote uje vrela voda. *ema ga u uljima$ jer je topljiv samo u vodi. , plazmi se nalazi slobodni tiamin$ a u eritro"itima je fosforiliran u obliku koenzima tiamin pirofosfata. , stani"i tiamin pirofosfat je koenzim piruvat dekarboksilaze$ koenzim transketolaze i u#estvuje u reka"iji oksidativne dekarboksila"ije /6oksokiselina$ prvenstveno piruvata i /6oksoglutarata. 2ksidativnom dekarboksila"ijom piruvata nastaje a"etil60o3 koji nakon toga ulazi u 4rebsov "iklus$ to je jedna od veza anaerobnog i aerobnog metabolizma ugljikohidrata . 5osljedi"a nedostatka vitamina jest bolest beri6beri$ ali ona je rijetka u razvijenim zemljama. 2sim iv#anih poreme aja kod nedostatka tiamina javljaju se i kardiovaskularni poreme aji. 2sim kod bolesti beri6beri tiamin moe pomo i i kod alkoholizma$ hroni#ne grozni"e$ gastrektomije$ bolesti jetre$ bolesti u#i$ dugotrajne infek"ije$ razli#itih "rijevnih bolesti i dr. 5risutan je u zelenom povr u$ mahunarkama$ orasima itd )iamin se apsorbira i aktivno i pasivno u tankom "rijevu. 3ktivno zna#i da mu je potrebna pomo enzima. 5asivno se transportira kroz sluzni"u tankog "rijeva kad ga ima dovoljno$ toliko da moe bez pomo i enzima u i u stani"u "rijeva. 2tuda krvotokom vene vratari"e dolazi u jetru pa u sr"e$ u mozak i u mii e kostura. 4ad obavi svoje funk"ije$ odlazi krvotokom u bubrege i izlu#i urinom. 2drastao #ovjek treba ga dnevno l do 1.: mg$ a dje"a u rastu$ trudni"e i dojilje vie. 3ko se nekontrolirano uzima$ do : mg na dan$ moe biti iskoriten organizmu ako mu je potreban$ ina#e koli#ine ve e od : mg odlaze iz tijela kao neupotrijebljen +lijek+ stoli"om odnosno urinom. 3lkohol (etanol) ko#i aktivnu apsorp"iju tiamina. ,z to i sam alkohol izravno ote uje sr#ani mii $ pa se danas beri6beri naj#e e i vi=a u kroni#nih alkoholi#ara.

,i4)flavin (vitamin 52)/ 2tkriven je tek 1(9A. g. *aime$ 1(99. g. otkriveno je da se radi o termostabilnoj tvari$ u kojoj se kriju A vitamina. 'edan od njih je bio riboflavin. ?zoliran je kao uti faktor rasta i sintetiziran 1(9:. g. Ciboflavina ima najvie u jetri i bubrezima raznih ivotinja$ u kvas"u i mlije#nim proizvodima$ ribama$ pinatu i brokuli. , itari"ama ga ima vrlo malo. -efi"it riboflavina #esto je udruen s defi"itom drugih vitamina skupine .. ?staknut znak defi"ita su vale$ kako se naziva pu"anje koe i sluzni"e u kutovima usana. 2ko nosni"a se javlja ljuskasta upala koe$ dermatitis. 4od ivotinja se defi"it javlja s jo ja#im smetnjama. .lagi defi"it kod ljudi javlja se osje ajem pe#enja koe i o#iju$ glavoboljom$ poreme ajima probave$ depresijom i upalom koe enskih i mukih spolnih organa. -nevna potreba kre e se izme=u 1./ do 1.I mg$ a neto je ve a za trudni"e i dojilje. , terapijskim dozama nije primije eno trovanje$ ali kod osoba koje uzimaju 9 do A puta i vie preparate tog vitamina urin se oboji uto$ jer organizam suvine koli#ine izlu#uje preko bubrega mokra om. Ciboflavin je . vitamin . kompleksa i jo se naziva i laktoflavin. *arandastouti je praak gorka okusa$ a njegova otopina je ute boje. Ciboflavin je dio koenzima %3- i koenzima %>*. ?zoaloksazinski prsten riboflavina djeluje kao reverzibilni redoks6sistem. Stoga stvaranje energije u stani"ama nije mogu e bez riboflavina. 8eleno povr e kao to su brokula i pinat predstavljaju bogate izvore riboflavina.

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

-lika/ Struktura vitamina .;

Vitamin 5. 1 nijacin$ nik)tinska kiselina. 5ovijest nija"ina ide u korak s otkri em 3merike. *aime$ panjolski osvaja#i su s poluotoka 'ukatana (>eksiko) donijeli u &uropu kukuruz. 2ko dva stolje a kasnije panjolski lije#nik Gaspar Casal opisao je kod oboljelih Mpanjola"a bolest pelagru$ dokazuju i da je ta bolest posljedi"a neuhranjenosti$ dakle bolest #vrsto povezana s jednoli#nom$ a defi"itarnom prehranom. 'avlja se naj#e e u siromaha koji jedu isklju#ivo kukuruz i proizvode napravljene od kukuruznog brana. Casal je bolest opisao kao bolest koja se javlja s upalom koe (dermatitisom)$ proljevom (dijareom) i poreme ajem uma (demen"ijom). .olest je kasnije bila poznata kao bolest triju slova -$ po prvom slovu tih triju rije#i. 4 tome valja dodati i #etvrto slovo - (death = smrt). Sam naziv dolazi od talijanskih odnosno panjolskih rije#i pelle agra = hrapava$ gruba koa. 5rvi je pelagru po#eo lije#iti hranom$ daju i bolesni"ima umjesto kukuruza razne druge itari"e$ dr. Goldberger u jednoj duevnoj bolni"i u S3- davne 1(1A. godine. 1rane i kanjenike hranom bez bjelan#evina uzrokovao je u njih pojavu pelagre. 4asnije su istraiva#i dokazali da nija"in$ odnosno nikotinska kiselina nastaje razgradnjom iz aminokiseline triptofana. *jezina sol zove se nikotinamid ili nija"inamid ili$ skra eno$ nija"in. )riptofan je prekursor nija"ina.

3. 5.$ikot nska kiselina

@lavni izvori nija"ina su mlijeko i mlije#ni proizvodi$ meso raznih ivotinja i peradi$ mahunarke$ jaja$ riba losos i kikiriki$ a u umjerenoj koli#ini ima ga i u zrnima itari"a$ dakle uglavnom u namirni"ama koje su bogate bjelan#evinama. -nevne doze nija"ina su 19 do /B mg. 8a dje"u je dovoljno dnevno ( do 1; mg$ za ene 19 do 1: mg$ dok je za odrasle mukar"e dnevna doza od 19 do /B mg. )rudni"ama i dojiljama dozu treba pove ati za 1B do /BE. 4uhanje i antibioti"i uzeti na usta$ te bolesti koje ote uju resorp"iju u tankom "rijevu ometaju apsorp"iju i djelovanje nija"ina. ? aminokiselina leu"in ometa iskoristivost triptofana kao prekursora nia"ina. *aime$ iz ;B mg triptofana dobije se l mg nia"ina$ dakle ;B:1 je ekvivalent triptofana nia"inu

1B

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

Vitamin 56 1 pant)tenska kiselina/ Vitamin .: razni mikroorganizmi u debelom$ ali i u tankom "rijevu. )ome duguje i svoje ime (gr#. pan = sve). 2tkriven je slu#ajno kad je analiziran sadraj kvas"a pri ispitivanju faktora rasta protiv dermatitisa. 5antotenska kiselina je u prirodi prisutna svugdje i po tome joj je i ime. *ajvie je ima u ivotinjskim proizvodima$ mahunarkama i punom zrnju itari"a. -efi"it u ljudi javlja se samo kod tekih oblika pothranjenosti$ zajedno s defi"itom ostalih vitamina te u spe"ijalnim dijetama$ u kojima nema dovoljno vitamina skupine .. 5risutan je i kod kroni#nih alkoholi#ara. @lavni simptom je +pe#enje stopala+. 2paen je kod ratnih zarobljenika u -rugom svjetskom ratu. -nevne doze kre u se od 9 do I mg dnevno za odrasle. -je"i do 11 godina dovoljno je / 6 9 mg dnevno$ a trudni"ama i dojiljama davali su u S3- neto vie od : mg na dan.

Sliak 3. %. "itamin &5 ' pantotenska kiselina 7irid)ksin (vitamin 5!)/ Sa#injava grupu nekoliko strukturno sli#nih spojeva. >oe do i i u drugim obli"ima sli#nim piridoksinu$ a to su piridoksal i piridoksamin. 2sjetljiv je na svijetlo$ i svi priprav"i s njim moraju se #uvati podalje od svijetla. 5iridoksin je iznimno vana komponenta u stani#noj izmjeni tvari. >anjak piridoksina se javlja vrlo rijetko. 5risutan je u raznom vo u i povr u$ orasi$ banane$ mahunarke$ mrkva itd.

-lika ./22/ Struktura vitamina .;

@odine 1(9A. ma=arski znanstvenik dr. Gyorgy je u takora$ kojima je davao neadekvatnu dijetu$ uzrokovao dermatitis. ,spio ih je lije#iti daju i im vitamin . ; 6 piridoksin. @ra=a piridoksina i njegova sinteza utvr=eni su 1(9(. godine. 3ktivan oblik piridoksina$ poznat pod imenom piridoksal fosfat$ definiran je tek tijekom -rugoga svjetskog rata. 5rirodni izvori piridoksina su meso peradi$ svinjsko meso$ ribe$ jaja$ jetra i bubrezi$ a od biljaka soja$ zob$ kikiriki$ nepolirana ria i orasi. *e apsorbira se sav vitamin unesen hranom$ nego tek oko ;B do HB E i to vie iz ivotinjskih$ a manje iz biljnih namirni"a. @lavna funk"ija piridoksina je sudjelovanje u metabolizmu bjelan#evina$ ugljikohidrata i masti. 5omae i pri stvaranju eritro"ita ("rvena krvna

11

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

tjele"a). -nevna doza kre e se od 1.: do /./ mg. -oza je i za mukar"e i za ene razmjerna koli#ini bjelan#evina u svakodnevnoj hrani. )reba biti neto ve a u trudni"a i dojilja$ oko 1BE ve a nego kod ostalih ljudi. -efi"it piridoksina javlja se pri uzimanju nekih lijekova koji ko#e njegovo djelovanje$ zatim kod kroni#nih bolesti$ a osobito kod kroni#nog alkoholizma i kod loe apsorp"ije u tankom "rijevu. 4roni#ni alkoholizam sniava razinu piridoksina u tijelu i zbog ote ene sluzni"e probavnog kanala i zbog redovno prisutnog alkoholnog ote enja jetre i zbog toga to se piridoksin$ koji je normalno vezan na bjelan#evine to ga nose (apoprotein)$ teko od njih osloba=a kod alkoholi#ara$ a k tomu je u njih pove ana razgradnja i izlu#ivanje piridoksina iz tijela. Slika defi"ita piridoksina prili#no je sli#na sli"i defi"ita riboflavina i nija"ina. .olesni"i obole od upale jezika$ ozljeda usta i usnih kutova$ od ote enja perifernih iva"a. 'avljaju se i promjene na koi. Nesto su razdraljivi i nervozni te pate od nesani"e. 4od neke dje"e koja ne dobivaju dovoljno tog vitamina mogu se javiti gr#evi nalik padavi"i. Vitamin 50 1 f)lna kiselina/ 3nemiju u ?ndiji bilo je nemogu e lije#iti sve dok se engleski lije#nik u!y "ills, promatraju i u#estalost te vrste slabokrvnosti kod indijskih tekstilnih radni"a 6 trudni"a u .ombaju$ koje u svojoj hrani nisu imale ni ivotinjskih ni biljnih bjelan#evina$ nije 1(99. godine odlu#io davati im ekstrakt jetre ili kvas"a$ uvjeren da je ta anemija posljedi"a defi"itarne prehrane. 4ad je 1(A;. godine folna kiselina bila kemijski analizirana kao pteroil6 glutaminska kiselina i iste godine i sintetizirana$ postalo je jasno da je uzrok anemije bombajskih trudni"a defi"it upravo te kiseline. 2snovna funk"ija te kiseline je sudjelovanje u biolokoj sintezi -*4. 5o svom u#inku sli#na je vitaminu .1/$ ali folna kiselina ne sudjeluOje$ kao taj vitamin$ u sintezi C*3

Slika 3. (.)olna kiselina

-erivati folne kiseline zovu se fola"ini$ imaju sli#nu osnovnu gra=u i bioloke funk"ije. Vana je za normalno stvaranje svih stani"a$ ali osobito stani"a krvi$ posebi"e eritro"ita. 5rirodni izvori folne kiseline su svinjska$ gove=a$ pile a i janje a jetra$ a kod biljaka najvie je ima u pinatu$ parogama$ kvas"u$ peni#nim mekinjama i suhom graku. , manjim koli#inama ima je u ve ini biljnih i ivotinjskih namirni"a. ?me folna dobila je po tome to je najprije otkrivena u li u (lat#folium = list) raznih vrsta povr a$ posebno povr a sa zelenim li em. 4uhanje$ osobito kipu a voda$ razara folnu kiselinu. *e resorbira se u "ijelosti u tankom "rijevu. *ormalne dnevne koli#ina folne kiseline su oko A mg dnevno$ ili ABB mikrograma dnevno. -efi"it se lije#i davanjem : mg dnevno danima$ pa i sedmi"ama. 2d defi"ita nikad ne e oboljeti osobe koje svakog dana jedu svjee povr e i vo e ili popiju #au prirodnog vo nog soka/ *aalost$ defi"it folne kiseline javlja se u siromanijih ljudi koji jedu dugo kuhanu hranu i vrlo #esto u kroni#nih alkoholi#ara. )rudni"e su posebno osjetljive na manjak tog vitamina. Siromane ene u trudno i #esto obole od makro"itne anemije zbog manjka folne kiseline. 8ato se tim enama daju doda"i od kojih B$9 mg (9BB i$ig% dnevno dok su trudne i dok doje.

1/

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

Vitamin 5 22 1 cijan)k)4alamin/ Sredinom prolog stolje a britanski lije#nik Thomas &ddison opisao je bolest koja se vrlo sporo razvija i izaziva neizlje#iv oblik anemije. *azvali su je perni"iozna (lat. perni!iosus = poguban$ opasan). 2ko pet godina kasnije$ 1H;B. g.$ ameri#ki lije#nik &ustin Flint dokazao je da je ta bolest prisutna u osoba kojima su elu#ane lijezde degenerirale. 4asnije$ 1H(9. g.$ poznati lije#nik dr. "illiam 'sler u svojoj knjizi$ opisuju i oboljele od perni"iozne anemije$ napisao je da im je elu#ana sluzni"a potpuno atrofi#na$ a u stranjim stupovima kraljeni#ne modine prisutna skleroza. 5osljedi"e su bile jasne$ ali uzrok toj anemiji i popratnim pojavama na elu"u i kraljeni#noj modini niko nije mogao protuma#iti. 3meri#ki lije#nik u .ostonu$ dr. George (# )inot objavio je 1(/;. g. u ameri#kom medi"inskom #asopisu $&)&* sa suradnikom "illiam +# )urphyjem #lanak: +<ije#enje perni"iozne anemije spe"ijalnom dijetom+. )vrdio je da je to poreme aj prehrane koji se moe lije#iti davanjem velikih koli#ina tele e jetre$ najmanje 1BB do /BB grama dnevno. 8a to otkri e )inot je dobio *obelovu nagradu. 5oslije toga bolesni"ima je umjesto jetre davan u vodi topljiv ekstrakt jetre u obliku injek"ije. ,nato# tome pravi uzrok bolesti nije otkriven$ iako je postignut izvanredan uspjeh u lije#enju jetrom. @lavna funk"ija kobalamina je pomo pri stvaranju svih$ a osobito krvnih stani"a$ ponajprije eritro"ita. 2sim toga kobalamin je potreban za pravljenje ovojni"a iva"a. *jegova funk"ija za sintezu -*4 i masnih kiselina prema tome je jasno izraena i dokazana. Vegetarijan"i koji dre ekstremnu vegan6dijetu mogu oboljeti od defi"ita kobalamina jer njega ima samo u ivotinjskim proizvodima. *jima treba prote i nekoliko godina prije nego se pojavi defi"it. Vegetarijan"i u zemljama u razvoju spase se od defi"ita zahvaljuju i moda bakterijama koje zagade njihovu hranu$ a te bakterije same sintetiziraju svoj vitamin.

Slika . "itamin & * +ijankobalanamin nema ,a - vo- i povr- . jedini vitamin mineral/

Ask)r4inska kiselina (vitamin 8). Vitamin 0 je antiskorbut vitamin. ?z povijesnog dijela znamo da je skorbut$ ta smrtonosna bolest$ bio strah i trepet mornara i moreplova"a6istraiva#a dalekih o"eanskih prostranstava$ koji su se hranili suenom govedinom i dvopekom$ bez mogu nosti da do=u do vo a i povr a$ jer su mjese"ima boravili na morskoj pu#ini. -avne 1IAI.

19

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

godine$ u vrijeme kad nitko nije znao sto je to skorbut$ a jo manje to su vitamini$ bolest je desetkovala mornare na dugim prekoo"eanskim plovidbama. , &ngleskoj ju je jedan lije#nik$ dr. $ames ind, uspjeno lije#io. ,vjeren da je zagonetka u hrani$ izabrao je 1/ mornara oboljelih od skorbuta$ davao im svima jednaku brodsku hranu i smjestio ih u isti dio broda. ,z uobi#ajenu hranu dvoji"i njih je dodavao jabukova#u$ dvoji"i +sulfuri#nu + kiselinu$ dvoji"i o"at$ dvoji"i morsku vodu$ dvoji"i smjesu sastavljenu od zdrobljenog #enjaka$ gorui"e ili senfa$ smole i mirhe$ a dvoji"i sokove naran#e i limuna. *akon sedam dana svi su pregledani. 2zdravila su samo ona dvoji"a koja su dobivala sokove naran#e i limuna$ ona dvoji"a koja su dobivala jabukova#u osje ala su se neto bolje$ dok se u ostala #etiri para stanje pogoralo. &ngleska javnost nije mogla vjerovati da bi sok naran#e i limuna mogao lije#iti takvu bolest kakva je skorbut$ koja je danomi"e odnosila ivote snanih$ mladih mornara na dugim plovidbama. )eko je vjerovati da taj lije#nik nije znao za opis skorbuta i njegovo lije#enje sokom naran#e koje je objavio nizozemski brodski lije#nik dr. (onsseus davne 1:;A. godine. *izozemska isto#no6indijska kompanija$ naslu uju i vanost svjeeg vo a u suzbijanju skorbuta$ uredila je na otoku Sveta 1elena nasade vo a i povr a da bi njima opskrbila svoje brodove koji su putovali iz &urope u ?ndiju i obratno. Mto je skorbut$ tada nitko nije znao. -anas znamo da je ta bolest posljedi"a potpunog nedostatka vitamina 0$ koji se kemijski zove askorbinska kiselina# >anjak tog vitamina$ avitaminoza 0$ teka je$ smrtonosna bolest. *ajbolje to pokazuje #injeni"a da je u ameri#kom gra=anskom ratu od skorbuta oboljelo A:.(1B$ a umrlo II1 osoba$ a i u drugim je vojskama smrtnost bila visoka$ u nekim #ak do 9B E. 5ortugalski pomora" ,as!o da Gama (1A;(61:/A) na jednom je putovanju o"eanima od 1;B #lanova posade izgubio od skorbuta ;B. 'o je gore proao poznati Ferdinand )agellan (1AHB6 1:/1)$ #ija je posada gotovo potpuno stradala od skorbuta. >nogo bolju sudbinu doivjeli su mornari engleskog pomor"a $amesa Cooka (1I/I61II(). *a njegovu brodu +Cesolution+ umro je samo jedan #ovjek poslije tri godine krstarenja morima zahvaljuju i tome to je 0ook svojoj posadi omogu avao osim ostalih prikladnih ivotnih uvjeta i odgovaraju e namirni"e$ osobito kiseli kupus$ a pri svakom pristajanju uz kopno dodavao im povr e i svjee vo e$ iako nije imao pojma ni o uzro"ima skorbuta$ a jo manje o vitaminima. Vjerojatno se$ zahvaljuju i iskustvima 0ooka$ a moda i *izozema"a$ dr. ind i odlu#io na spomenuti pokus s mornarima$ pa je u svojoj knjizi$ -Treatise of s!ur.y- (<ije#enje skorbuta) opisao tu tada stranu$ smrtonosnu bolest s pojavom krvarenja sluzni"a i koe$ s osje ajem umora i bolima u kostima. .olesni"ima krvare i ispadaju zubi$ nep"e im je krvavo i ote#eno$ iz usta izbija neugodan zadah$ mokra a je krvava$ krvarenje iz nosa i krvavi podljevi na nogama sve su #e i to bolest due traje. 8bog smanjene otpornosti organizma u mnogih se bolesnika javlja infek"ija uzrokovana raznim kli"ama. Sklonost krvarenju je jedna od glavnih osobina skorbuta. -oavi na sjevernoameri#ki kontinent$ fran"uski naseljeni"i umirali su od skorbuta sve dok od ameri#kih ?ndijana"a nisu nau#ili da ih od te bolesti moe zatititi jedenje kore omorike$ osobito njezinih fermentiranih igli"a. 'edan ameri#ki pisa" opisao je slu#aj mornara$ koji se #udesno izlije#io od skorbuta kad je redovnoj hrani svakog dana dodavao svje sirov luk. Skorbut je desetkovao i druge putnike koji dugo nisu imali mogu nosti do i do svjeeg povr a i vo a. *a primjer$ putovanje europskih naseljenika s isto#ne strane 3merike prema zapadnoj$ prema 4aliforniji na putu kroz pustinjske krajeve. , &ngleskoj su dva lije#nika u#inila pokus na zamor"ima. -avali su im samo itari"e i izazvali skorbut. )aj svoj pokus objavili su 1(BI. g. u <ondonu. 8naju i vjerojatno za <indov pokus$ engleski lije#nik /# 0il.a ekstrahirao je iz limuna 1(/1. g. antiskorbutni faktor$ ali nije znao njegovu kemijsku gra=u. @odine 1(/H. je /zent1Gyorgy u >a=arskoj$ nastoje i otkriti kemijsku gra=u +antiskorbutnog faktora+$ uspio je izolirati heksuronsku kiselinu$ nazvanu tim imenom vjerojatno zbog kemijske bliskosti s heksozama$ najjednostavnijim e erima$ me=u kojima glavno mjesto ima glukoza. @odine 1(99. dogovorno su /zent1Gyorgy i ameri#ki istraiva# 2a3orth, koji ju je tako=er izolirao$ dali toj kiselini ime askorbinska kiselina (prema rije#i skorbut$ gdje slovo a zna#i bez). )e su godine i dva angloameri#ka lije#nika objavila kemijsku strukturu vitamina 0. Ve slijede e godine su 2a3orth i 2irst objavili da im je uspjelo sintetizirati askorbinsku kiselinu. .ilo je posve jasno da su antiskorbutni faktor 6 heksuronska i askorbinska kiselina 6 jedno te isto$ da je to vitamin 0.

1A

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

-lika ./20/ Struktura vitamina 0

-anas znamo da mnoge ivotinje (izuzev primata$ zamora"a i jedne vrste imia u ?ndiji te nekih pti"a) mogu same napraviti vlastiti vitamin 0 iz monosaharida -6glukoze ili -6galaktoze. Vitamin 0 je: 1. vaan antioksidans$ unitava slobodne radikale kisika /. bitan je za proizvodnju kolagena$ veziva koje spaja stani"e i tkiva$ omogu ava odravanje kostiju$ hrskavi"e$ zubi i kapilara 9. titi liposolubilne vitamine 3 i & od oksida"ije A. sprje#ava i oksida"iju masnih kiselina :. povisuje apsorp"iju eljeza ;. titi od infek"ija i od kar"inogenih nitrozamina. *ije dokazana tvrdnja nobelov"a inusa +aulinga da askorbinska kiselina u velikim dozama titi od prehlade. Sva brojna dosadanja istraivanja nisu mogla znanstveno potvrditi 5aulingovu tvrdnju. ?pak$ znanstveni"i smatraju da velike doze vitamina 0 uzimane tokom prehlade mogu ublaiti simptome$ jer vitamin 0 ima antihistaminski u#inak. *e moe se potpuno zanemariti ni tzv. pla"ebo u#inak. Vitamin 0 se lako razgra=uje oksida"ijom$ posebno na visokim temperaturama i gubi se tokom prerade$ skladitenja i kuhanja. *ajbolji izvor vitamina 0 su "itrus plodovi$ raj#i"a$ kupus i zelena paprika$ pinat$ "vjeta#a$ brokule. 4rompir je tako=er dobar izvor iako mu je sadraj vitamina 0 relativno nizak$ ali su koli#ine koje #ovjek konzumira ve e a time i apsolutni unos ve i. , mesu i mlije#nim proizvodima ima ga veoma malo$ a u itari"ama ga prakti#ki nema. ,zet hranom$ vitamin 0 se resorbira u tankom "rijevu i to aktivno. 4ad u=e u krvotok "irkulira slobodno po "ijelom tijelu i tako dolazi u sve stani"e i tkiva. 3ko se uzme vie od (B do 1:B mg na dan suviak se izlu#i mokra om$ razgra=en na metabolite$ ponajprije oksalate (soli oksalne kiseline). ,zima li se dnevno do /BB mg ili vie$ tada se znatan dio kemijski nerazgra=ene askorbinske kiseline izlu#uje iz tijela mokra om. *ormalna dnevna doza vitamina 0 prema novijim C-3 preporukama je ;B mg za odrasle$ ako se pretpostavi da se iz hrane apsorbira H: E. 4 tome je ura#unat i izvjestan gubitak kuhanjem i ostalim na#inima pripremanja jela. 5ua#ima se preporu#uje do 1BB mg dnevno. Savjetuje se trudni"ama dodati 1B mg na dan$ a dojiljama 9: mg. -je"a do est mjese"i trebaju 9B mg dnevno$ a ostala dje"a iste doze kao odrasli. 1ipervitaminoza 0 javlja se kod mnogih osoba koje uzimaju velike doze vitamina u obliku tableta ili u drugim farma"eutskim i komer"ijalnim priprav"ima. )e +mega6 doze+ uzrokuju niz smetnji. >nogi bolesni"i ne mogu spavati$ neki obole od bubrenih oksalatnih kamena"a$ kod nekih osoba jave se proljevi$ kod nekih smanjuju koli#inu kisika u tkivima$ ponekad sr"e moe nepravilno ku"ati$ a opisuju se jo neke nuspojave. 5i)tin (vitamin 3). .iotin u ljudskom organizmu ima "entralnu ulogu u metabolizmu ugljikohidrata$ aminokiselina i masti. -io je enzimskog sistema koji povezuje izgradnju i razgradnju pomenutih biomolekula$ izvora energije u stani"ama. .iotin je prijenosnik karboksilne grupe tj$ ugljen dioksida (hidrogenkarbonata)$ vaan u svim karboksila"ijama u intermedijarnom metabolizmu. .anane$ vrste povr a kao to su "vjeta#a i mrkva predstavljaju dobar izvor biotina. *ije poznata avitaminoza zbog slabe prehrane jer se biotin stvara u "rijevima pod uti"ajem "rijevne flore. Samo u slu#ajevima tekog ote enja "rijevne flore ili

1:

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

konzuma"ije sirovog bjelanjka (koji sadri antimetabolit biotina6avidin) moe do i do razvoja nedostatka biotina. 2n se o#ituje kroz dermatitis$ bolove u mii ima$ anoreksiju$ blagu anemiju itd.

Slika 3.*!. Str-kt-ra

vitamina 0

)aj vitamin iz skupine vitamina . otkriven je 1(B1. godine. ?me je dobio prema gr#. rije#i bios L ivot. 8apaen je kao dotad nepoznata tvar koja pove ava rast kvas"a. @ra=a biotina odre=ena je tek 1(A/. godine. @lavne funk"ije su mu utje"anje na rast kvas"a$ na normalne funk"ije i rast bakterija i ivotinja. 0rijevne bakterije kod #ovjeka svakoOdnevno ga dovoljno sintetiziraju$ pa dosad nije opisan defi"it tog vitamina. 5rimije en je samo kod ivotinja hranjenih bjelanjkom jaja$ koji sadri jedan protein poznat pod imenom avidin. Nim se avidin spoji s biotinom$ probavni kanal ga ne moe apsorbirati-jeluje uz pomo vitamina .1/$ to potvr=uje povezanost funk"ija i djelovanja vitamina skupine .. <judi ga$ to je spomenuto$ ne trebaju unositi hranom. ,nose ga i nehoti"e uzimanjem kvas"a$ soje te janje e i svinjske jetre. ?na#e bi dnevOna doza trebala iznositi 1:B do 9BB Jzg. 4ad promatramo dnevno potrebne koli#ine vitamina moramo imati na umu da su odre=ena stanja povezana i sa ve im potrebama za vitaminima$ a to su u prvom redu rast$ rekonvales"en"ija$ trudno a$ lakta"ija i stres. , tim slu#ajevima moramo uvo=enjem u svakodnevne obroke ve ih koli#ina namirni"a u kojima se pojedini vitamini nalaze ili pak upotrebom spe"ijalnih dijetetskih preparata$ zadovoljiti te pove ane potrebe organizma za pojedinim vitaminima.
/utrient jed@dan DA <; DA <; &-,2 ,-3 g )itamin ; ? 3&8 +-)itamin D 2( 2-2-)itamin mg + 9 )itamin $ ug ,,8 )itamin < mg 38 +Eolat ug D8>hiamin mg -.3 -.& ?iboflavin mg -.+ -.D /iacin mg + 3 )itamin B9 mg -.3 , )itamin B,2 ug -.8 -.& Biotin ug 9 26antothenska mg ,.D 3 kiselina <holine mg ,8DA <; +-,- g &-2-& 3+8 2-, ,.2 ,3 ,.+ ,.+ 38 28Bene 0uskarci ,--8- g ,--8D-,--2-2-D ,98 D99+-+-,., ,.8 ,.3 ,.& ,8 ,3 ,.9 2 2.+ 2.+ 3--,-- 3--,-+.--&.- +.--&.+28 88Bene 8,C D-,-D 98 9,D, ,.2 ,3 ,.9 2 3--,-+.--&.0uskarci >rudnice 8,C ,--D-,-2-,,D98 9&2-+-,.2 ,.8 ,.+ ,.9 ,8 ,& 2 2.2 2.2 2.2 3--,-3--,-+.--&.+.--&.-

.'edan od parametara nutritivne kvalitete hrane je ?ndeks gusto e nutrijenta .2vaj indeks ozna#ava koli#inu nutrijenta na 1BBB k"al ili 1BB 4"al gotovog obroka. )o je vaan faktor u prosudbi kvalitete prehrane pa se zbog toga u harmoniza"iji kompozi"ije nutrijenata moe uzimati potreban unos vitamina u odnosu na potronju energije.
na 1BB k' na 1BB k"al

1;

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

Vitamini 1. /. 9. A. :. ;. I. H. (. 1B. 11. 1/. 19. alfa R)& (A) vitamin 3$ Qg C& (1) vitamin -$ Qg (/) tiamin$ mg riboflavin$ mg nia"in$ mg *& (9) 5antotenska kis.$ mg vitamin .;$ mg biotin$ Qg folna kis.$ Qg vitamin .1/$ Qg vitamin 0 mg vitamin 4$ Qg vitamin &$ mg

>in. H$A B$1/ B$B1: B$B/ B$// B$B9: B$B/ B$1H /$: B$B1I B$:A B$H: B$1 odnosno B$:Jg polinezasi eni h masnih kiselina izraeno kao linolna kiselina

maP. A9 B$;:JB$I:(:) B$1/ B$1/ B$I: B$9: B$1/ 1$H 1/$: B$1I :$/: : B$I:

min. 9: B$: B$B; B$BH B$( B$1: B$BH B$I: 1B B$BI /$/: 9$: B$: odnosno B$: g polinezasi eni h masnih kiselina izraeno kao linolna kiselina

maP. 1HB /$:J9(:) B.: B$: 9 1$: B$: I$: :B B$I // /B 9

)abli"a Sadraj vitamina i minerala u prehrambeno kompletnoj hrani

1 C& L retionol ekvivalent L 1 Qg retinola ili ; Qg beta karotena il 1/Qg alfa karotenaL 9$99 i. j. vitamina 3 (/) u obliku kolekal"iferola:1B Qg L ABB i. j. vitamina (9 ) *& L nia"in ekvivalent L mg nikotinske kiseline S mg triptofanaJ;B (A) alfa6)& L d6alfa6tokoferol ekvivalent L 1 mg d6alfa6tokoferola
(5)

(1)

za namirnice namjenjene djeci od 1-10 godina starost

jed

Vitamin
Vitamin 3 (retinol) (a) 5rovitamin 3 (76karoten) mg Vitamin - (kolekal"iferol) (b) Vitamin & (tokoferol) (e) Vitamin 0 (askorbinska kiselina) Qg Qg mg mg

>inimalni >aksimalni doputeni doputeni dnevni dnevni unos unos 1/B 1:BB 6 1H B$I: 1B 1$: ;B ( 9:B

5reporu#eni dnevni unos HBB ; : 1B ;B

1I

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

Vitamin 4 (filokinon) Vitamin .1 (tiamin) Vitamin ./ (riboflavin) Vitamin .9 (nia"in) (d) Vitamin .; (piridoksin) %olna kiselina (e) Vitamin .1/ ("ijanokobalami) (f) 5antotenska kiselina .iotin 4olin

Qg mg mg mg mg Qg Qg mg Qg mg

($I: B$/1 B$/A /$I B$9B 9B B$1: B$( //$: I:

1BB A$B A$B 9: ;$B ;BB ( 1: 9BB 1:BB

;: 1$A 1$; 1H / /BB 1$B ; 1:B :BB

Tabli!a
(a)

-nevni unos vitamina namjenjen odraslim osobama

Cetinol ekvivalent 1 C&L 1 Tg retinol ili ; Tg beta karotena ili 1/ Tg alfa karotena$ a maP. dozvoljena koli#ina b6karotena 1H mg (b) 4olekal"iferol$ 1 Tg kolekar"iferola L AB i.j. vitamina ? 4ao ekvivalent alfa6tokoferola (d) *ia"in ekvivalent. 1 mg nia"inaL ;B mg triptofana (e) 4ao ekvivalent folata u namirni"ama$ 1 -%&L 1 Tg folata iz namirni"aL B$; Tg folne kiseline iz oboga enih namirni"a ili kao upplement koji se uzima uz obrok L B$: Tg kao upplement natate ,slijed dokazane povezanosti unosa folata i defekata neuralne "ijevi u fetusa$ preporu#a se da sve ene u reproduktivnoj dobi koje mogu zanijeti dodatno uzimaju ABB Tg folata putem suplemenata ili oboga enih namirni"a. (f) S obzirom da 1B do 9BE ljudi starijih dobnih skupina moe imati problema s apsorp"ijom vitamina .1/ iz namirni"a$ tim starijim osobama iznad :B godina$ se preporu#a da dnevne potrebe vitamina .1/ osiguraju iz namirni"a oboga enih vitaminom .1/ ili primjenom suplementa koji sadri vitamin .1/.
5anto6 tenska kiselina mg / 9 A : I ; 1: I 1: .iotin

Vitamini

.1

./

.9

.;

%olna 4iselin a Ug (e) 9: :B I: 1BB 1:B ;BB IBB :BB IBB

.1/

@odine B$:61 169 A6; I61B 1161A )rudni"e (f) -ojilje (f)

Qg (a) 9I: ABB :BB IBB HBB IIB 1:BB 19BB 1:BB

mg 9: AB A: A: :B H: :BB 1/B :BB

Qg (b) 1B 1B 1B 1B 1B 1B 1B 1B 1B

mg (") A ; I I 1B 1: 1BB 1( 1BB

mg 1B 1: /B 9B A: (B 1BB (B 1BB

>g B$A B$I B$( 1$B 1$9 1$A A 1$A A

>g B$: B$H 1$1 1$/ 1$: 1$A A 1$; A

mg
(d)

mg B$; 1$B 1$1 1$A 1$I 1$( ; /$B ;

Qg B$: B$I 1$B 1$A /$B /$; ( /$H (

Qg 1: /B /: 9B 1BB 9B 9:B 9: 9:B

; ( 1/ 19 1I 1H 9: 1I 9:

Tabli!a 4. >aksimalni dnevni unos vitamina namjenjen zdravoj dje"i$ preporu#eni i maksimalni dnevni unos trudni"ama i dojiljama
(a) Cetinol ekvivalent 1 C&L 1 Tg retinol ili ; Tg beta karotena ili 1/ Tg alfa karotena (b) 4olekal"iferol$ 1 Tg kolekar"iferola L AB i.j. vitamina (") 4ao ekvivalent alfa6tokoferola (d) *ia"in ekvivalent. 1 mg nia"inaL ;B mg triptofana

1H

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

(e) 4ao ekvivalent folata u namirni"ama$ 1 -%&L 1 Tg folata iz namirni"aL B$; Tg folne kiseline iz oboga enih namirni"a ili kao supplement koji se uzima uz obrok L B$: Tg kao upplement natate ,slijed dokazane povezanosti unosa folata i defekata neuralne "ijevi u fetusa$ preporu#a se da sve ene u reproduktivnoj dobi koje mogu zanijeti dodatno uzimaju ABB Tg folata putem suplemenata ili oboga enih namirni"a. (f) maksimalno dozvoljeni dnevni unos za trudni"e i dojilje

-A$,9A& VITAMINA U 7:&*$INIM NAMI,NI8AMA Vo e je bogat izvor vitamina$ mada u pore=enju sa povr em vo e sadri manje vitamina. 2d vitamina vo e sadri najvie vitamina 0 i karotina. *jihova koli#ina zavisi od vrste vo a$ sorte kao i niza drugih #inila"a. Vitamin 0 nije podjednako raspore=en u "ijelom plodu. *ajvie ga ima u pokoi"i i ispod nje.. V?)3>?*? ?8V2C? V?)3>?*3 3 'etra$ masla"$ sir$ umana"$ riba$ mrkva$ paprika$ naran#a i sl. Ciblje ulje$ riblje meso$ mlijeko$ mlije#ni proizvodi$ itari"e & .iljna ulja (peni#no$sun"okretovo)$ bademi$ kikiriki$ jaja$ margarin 4 Mpinat$ kupus$ brokula$ listovi repe$ gove=a jetra$ zeleni #aj .1 ?ntegralno brano$ integralni hljeb$ kvasa"$ mlijeko$ orah i sl. Sjemenke ./ Ciba$ iznutri"e$ jaja$ mlijeko$ sir$ brokula$ pinat .9 >eso$ jetra$ jaja$ krompir$ riba$ povr#e$ kvasa" .: >eso$ mahunarke$ itari"e$ jaja$ mlijeko$ povr#e .; 4vasa"$ riba$ soja$ itari"e$ jaja$ meso$ iznutri"e 0 0rna ribizla$ kupus$ mandarine$ naran#e$ limun$ paradajz itd. 1 5ivski kvasa"$ iznutri"e$ piletina$ hljeb$ gljive$ mrkva

Vitamin Vitamin 3

2blik vitamina Cetilni a"etat Cetilni palminat .eta karoten Cetinol Vitamin -/(ergokal"iorol) Vitamin -9 ( kolekar"iorol) )iamin hidroklorid )iamin mononitrat Ciboflavin *atrij Ciboflavin 6 :6fosfat *ikotinamid *ikotinska kiselina

Vitamin 5antotenska kiselina

2blik vitamina 4al"ij -6pantotenat *atrij -6pantotenat -eksapantenol 0ijanokobalmin 1idroksokobalmin -6biotin <6askorbinska kiselina *atrij <6askorbat 4al"ij <6askorbat 3skorbilni palmitat 4alij askorbat

Vitamin Vitamin .1 Vitamin ./ *ia"in

Vitamin .1/

.iotin Vitamin 0

1(

Pripremio : Dr sc Midhat Ja doc

Vitamin .; %olati

5iridoksin hidroklorid 5iridoksin 6:6fosfat %olna kiselina

Vitamin &

Vitamin 4

-6alfa6tokoferol -<6alfa6tokoferol -6alfa6tokoferol a"etat -<6alfa6tokoferol a"etat %ilokinon(%itomenadion)

/B