MATINA PLOA

Matina ploa je centralna komponenta svakog PC raunara, koja meusobno povezuje sve ostale komponente. Na slici je prikazan izgled matine ploe jednog savremenog PC raunara sa glavnim komponentama na njoj.

Matina ploa se sastoji od jedne vieslojne tampane ploe na kojoj se nalazi zalemljeni veliki broj elektronskih i elektromehanikih elemenata. lektrine veze izmeu elemenata na matinoj ploi su izvedene tanjim ili debljim bakarnim linijama i povrinama. Neki od elemenata na ploi omogu!avaju prikljuenje ostalih elemenata raunara i to su razni konektori, podno"ija #slotovi$, igliasti prikljuci #d"amperi$ itd. %rugi elementi kao to su integrisana kola i ostale elektronske komponente #kondenzatori, otpornici, diode, tranzistori i kalemovi$ obezbeuju generisanje i prenos potrebnih elektrinih signala neophodnih za rad raunara.

Stepen za napajanje
Pre svega, da bi matina ploa uopte radila na nju moraju da se dovedu potrebni naponi iz stepena za napajanje. %ananje matine ploe &'( )ormata imaju jedan ili dva konektora za prikljuenje napona za napajanje.

Prvi od njih #ATX konektor$ je obavezan i ima *+ pinova i preko njega se dovode naponi , +3,3V, + V, ! V, +"#V, !"#V, po$o%ni napon + V&', kao i si(nal za )klj)*enje ra*)nara P&! ON i si(nal ispravnosti napona za napajanje P+!O, #ovaj signal se naje!e naziva po-er good i oznaava sa P.$.

%rugi konektor #ATX "#V konektor$ ne postoji na svim matinim ploama. Prvi put se pojavio na novijim Pentijum / matinim ploama. Njime se dovodi napon +"#V na deo matine ploe na kome se nalazi posebni prekidaki stepen za napajanje i koji koriste!i taj napon proizvodi napon za napajanje jezgra mikroprocesora.

Podnoje za procesor
%rugi va"ni element je podno-je .soket/ za priklj)*enje $ikropro0esora.

0azni tipovi procesora imaju razliita podno"ja #oblik, veliina,broj pinova, nain uvr!enja hladnjaka sa ventilatorom$. .eneralno se mo"e re!i da podno"je ima jedan ugao drugaiji od ostalih #jedan pin manje$. 'ime se oznaava taan polo"aj procesora prilikom njegovog postavljanja u podno"je. %a bi se procesor postavio, prvo treba osloboditi i podi!i polugu za )iksiranje procesora, zatim paze!i na orijentaciju procesora u odnosu na podno"je, spustiti procesor tako da svojim pinovima upadne u podno"je i na kraju spustiti i zabraviti polugu za )iksiranje. Posle monta"e procesora je neophodno montirati i hladnjak sa ventilatorom. 1a razne procesore

sistem monta"e je razliit. Na kraju treba prikljuiti i konektor za napajanje ventilatora u odgovaraju!i konektor na matinoj ploi.

Slotovi za proirenja
2lede!i elementi koje treba pomenuti su slotovi za pro1irenja. 'o su konektori posebnog oblika u koje se postavljaju razne kartice za proirenje, na primer video kartica, modem, zvuna kartica, razni kontroleri i tako dalje. Na matinoj ploi prikazanoj na slici 3mogu se videti 4 PC5 6press slota i * PC5 slota #&.P slot za gra)ike kartice na ovoj ploi ne postoji$. %ok su P2I slotovi univerzalni, to jest mogu da prime kartice razliitih namena, A3P slot je namenjen samo za prikljuenje gra)ike #video$ kartice. 7od starijih raunara su postojali i I&A slotovi za proirenja, ali su oni danas naputeni. 7ao to vidimo na matinoj ploi prikazanoj na slici 3 postoje i PC5 6press slotovi, koji su nastali kao proirenje standardnih PC5 slotova, sa namenom da zameni standardne PC5 i &.P slotove.

Slotovi za memoriju
1a postavljanje $e$orijski4 $od)la na matinim ploama postoje posebni slotovi. Njihov broj varira od * do 8, zavisno od toga kakva je memorijska arhitektura primenjena na matinoj ploi. 2a sadanjim tipovima memorijskih modula #%%0 i %%055$ je dovoljno postaviti samo jedan memorijski modul da bi ploa radila, ali se esto postavlja i ve!i broj modula #obino parni broj$ da bi se dobila ve!a koliina memorije i ve!i propusni opseg memorije #dvokanalni pristup memoriji$. Memorijski slotovi imaju tano de)inisani oblik #broj kontakata i posebna ispupenja na odreenim mestima$, tako da se u njih mo"e postaviti samo odgovaraju!i tip memorijskih modula.

Slotovi za masovnu memoriju

Na matinu plou se preko posebni4 konektora priklj)*)j) i razne disk jedini0e, )lopi disk, C% 09M, %:% 09M i hard diskovi.

Flopi diskovi
7onektor za )lopi jedinicu i$a 35 pina i na njega se prikljuuje konektor sa trakastog kabla za vezu sa )lopijem. ; uputstvu za matinu plou je dat i raspored pinova #polo"aj pina 3 na konektoru$, a obino je i na samoj matinoj ploi on obele"en sito tampom. Prema tom pinu treba postaviti pin 3 konektora na trakastom kablu #obino je "ica koja je vezana za prvi pin obojena crvenom bojom$. Na ve!ini matinih ploa konektor za )lopi jedinicu ima "ljeb na plastinom oklopu i odlomljen pin broj <, tako da je i )iziki nemogu!e pogreno okrenuti konektor na trakastom kablu.

Paralelni ATA standard

;obiajeno je da se na matinim ploama nalaze po dva konektora za disk jedinice po paralelno$ ATA standard). 'o su takozvani primarni i sekundarni 5% kanali. Na svaki od ova dva konektora, koji imaju po 56 pinova, mogu se trakastim kablovima prikljuiti po dve disk jedinice #hard disk, C% 09M, %:% 09M =$. Poto su konektori na trakastim kablovima vezani paralelno, onda se disk jedinice koje su na njih prikljuene moraju de)inisati, jedna kao master a druga kao slejv. 'o se radi posebnim kratkospojnicima #d"amperima$ na samim disk jedinicama. 7ao i kod konektora za )lopi jedinicu, i 5% konektori imaju tano odreen poetak pinova #pin broj 3$ koji je obino

oznaen na matinoj ploi, pa treba paziti prilikom prikljuenja trakastog kabla da se prema tom pinu postavi pin3 konektora na trakastom kablu. Pored toga, esto je na 5% konektorima odlomljen pin broj *+, a i sam konektor ima "ljeb na plastinom oklopu, tako da je u tom sluaju nemogu!e pogreno prikljuiti konektor trakastog kabla na 5% konektor.

Serijski ATA standard

7od novijih matinih ploa su se pojavili i konektori za prikljuenje hard diskova po serijsko$ ATA standard), takozvanih &ATA hard diskova. Na svaki od ovih konektora, koji imaju po 7 pinova, posebnim sedmo"ilnim kablom se mo"e prikljuiti po jedan serijski &'& hard disk. ; poetku je obino bilo po dva ovakva konektora, ali najnovije matine ploe ih imaju i vie #/ do > konektora$. Pojavom 2&'& hard diskova postali su iroko dostupni i takozvani 8AI9 site$i diskova, kod kojih se vie )izikih diskova udru"uje u jedan logiki disk, ime se posti"e ve!a brzina rada ili?i ve!a sigurnost snimljenih podataka.

Zadnja strana matine ploe

Na zadnjoj strani matine ploe se obino nalazi grupa konektora preko kojih se prikljuuju spoljanji elementi raunara i razni peri)erijski ureaji, kao to je prikazano na slici

'u u prvom redu dolaze konektori za tastaturu i mia kao standardni ulazni elementi savremenog raunara, zatim paralelni port preko koga se najee prikljuuju tampai i jedan ili dva konektora za prikljuenje spoljanjih ureaja koji rade po serijskom standardu 8&#3# .2OM" i 2OM #/. %anas su, pored nabrojanih konektora, kao standard prihva!eni i takozvani ;2@ konektori #ima ih najmanje dva$, koji omogu!avaju prikljuenje velikog broja spoljanjih ureaja na univerzalnu serijsku magistralu #:&' ; :niversal &erial ')s$. 'akoe ve!ina savremenih matinih ploa na sebi sadr"i integrisane mre"nu i zvunu karticu, pa se u ovoj grupi konektora nalaze i 8<!5 konektori za prikljuak mre"nih kablova i vie ulaznih konektora za razne audio ulazne i izlazne prikljuke. 2kuplje i bolje matine ploe mogu imati i dodatne konektore, na primer &P9I= .&on>?P4ilips 9i(ital Inter=a0e/ izlazne koaksijalne i optike audio konektore preko kojih se prikljuuju digitalni ureaji za reprodukciju zvuka. 7ako postoji veliki broj izlazno?ulaznih prikljuaka, za neke od njih esto nema mesta za posebni konektor na zadnjoj ivici matine ploe. ; tom sluaju se ti prikljuci zavravaju igliastim kontaktima #konektorima$ na matinoj ploi, pa se odatle spajaju trakastim kablovima na konektore na zadnjoj ili prednjoj strani ku!ita raunara. 'ako se esto spajaju dodatni ;2@ prikljuci, audio prikljuci izvedeni na prednju stranu ku!ita raunara i prikljuci za povezivanje peri)erija preko in)racrvenih zraka.

Pored ovih igliastih konektora, na matinim ploama postoje i manje grupe igliastih kontakata, pomo!u kojih se kori!enjem odgovarajuih kratkospojnika #d"ampera$ mogu podeavati neki od parametara bitnih za rad matine ploe, a koji zavise od kori!enih elemenata, najee od tipa i brzine mikroprocesora. 9vi parametri se kod nekih matinih ploa umesto kratkospojnicima #d"amperima$, podeavaju pomo!u posebnih mikroprekidaa #do > prekidaa grupisanih u jedno ku!ite$. Meutim, ova dva naina podeavanja matinih ploa su danas znatno proreena, poto se sve vie koristi so)tverski nain podeavanja, pomo!u odgovarajuih opcija u okviru 2etap programa iz @592Aa, a esto 2etap program automatski detektuje tip procesora i prema njemu podesi potrebne parametre.

Baterija za napajanje CMOS memorije

:a"an element na matinoj ploi je i baterija za napajanje 2MO& $e$orije u kojoj se uvaju podaci o kon)iguraciji raunara. 'e podatke unosimo koriste!i 2etap program prilikom prvog ukljuenja raunara, a zatim se uz pomo! baterije oni uvaju u CM92 memoriji i kad je raunar iskljuen, tako da ih pri slede!im ukljuenjima nije potrebno ponovo unositi. Nekada su se koristile niklAkadmijumske baterije koje su se dopunjavale tokom rada raunara. %anas se na matinim ploama upotrebljavaju litijumske baterije koje se ne dopunjavaju tokom rada raunara, ali zahvaljuju!i izuzetno maloj potronji CM92 memorije, traju vrlo dugo. &ko raunar posle du"eg vremena pone da gubi sadr"aj CM92 memorije, takve baterije se jednostavno zamene novim, s tim da se posle toga mora ponovo pro!i kroz 2etap i uneti potrebne podatke.

Elektronski elementi

Pored nabrojanih konektora i prikljuaka, na matinoj ploi se nalazi i veliki broj elektronski4 ele$enata. Najznaajniji od njih su razna inte(risana kola, od kojih su najva"nija dva kola koja sainjavaju takozvani *ip!set .sk)p *ipova/. 1adatak ip seta je da omogu!i meusobnu komunikaciju izmeu praktino svih delova raunara, tako da se on mo"e posmatrati kao srce matine ploe.Na prethodnoj slici je prikazana blok ema jedne od matinih ploa sa koje se vidi da se ip set sastoji od dva integrisana kola. Prvo kolo ima naziv severni $ost .nort4 brid(e/ ili M2@ ; Me$or> 2ontroller @)b, a drugo j)-ni $ost .so)t4 brid(e/ ili I2@ ; Inp)t?o)tp)t 2ontroller @)bA

Severni most ( ort! Brid"e#

&everni $ost .Nort4 'rid(e/ i$a *etiri prist)pa. 2a njegove gornje strane #na blok emi na slici $ je preko procesorske magistrale #B2@ C Bront 2ide @us$ prikljuen mikroprocesor, sa desne strane su preko memorijske magistrale prikljuena podno"ja za memorijske module, sa leve strane je prikljuen &.P slot u koji se postavlja video kartica, i na kraju, sa njegove donje strane je izvedena veza prema ju"nom mostu. :idimo da su na severni most prikljuene jedinice koje zahtevaju veliki propusni opseg #memorija i &.P port$ i koje su zbog toga veoma blizu mikroprocesora.

$uni most (Sout! Brid"e#

Na j)-ni $ost .&o)t4 'rid(e/ s) priklj)*ene )lazno?izlazne jedini0e koje su po svojoj prirodi sporije od memorije i &.P porta, pa su zato i mogle biti udaljene od procesora. Na blok emi uoavamo da su te jedinice razni kontroleri #5% kontroler za paralelne &'& diskove, kontroler za tastaturu, mia, paralelne i serijske portove, kontroler za zvuk, kao i PC5 i ;2@ slotovi i konektori koji su preko istoimenih magistrala prikljueni na ju"ni most. Preko PC5 magistrale su prikljueni i kontroler za serijske &'& diskove i mre"ni kontroler. 'reba napomenuti da je ovo samo jedan od sve ve!eg broja ip setova, tako da drugi ip setovi mogu imati i drugaiju arhitekturu, mada te razlike nisu sutinske prirode, ve! se vie svode na nain prilkljuenja ulazno?izlaznih jedinica na ju"ni most. 1bog svoje kompleksnosti severni most u okviru ip seta obavezno ima i hladnjak, a nekada i sopstveni ventilator koji obezbedjuje potrebno hladjenje. Du"ni most je jednostavnije konstrukcije i obino ne zahteva hladnjak na sebi. 7ako i integrisana kola u okviru ip seta, tako i ostala integrisana kola na matinoj ploi nisu predviena za zamenu, poto su )iksno zalemljena na tampanu plou. Neka od tih integrisanih kola predstavljaju kontrolere za razne ulazno?izlazne jedinice, neka obezbedjuju potrebne napone napajanja za mikroprocesor, memorijske module i &.P port, a neka predstavljaju logika kola kojima se ostvaruju potrebne veze izmeu razliitih elemenata na matinoj ploi.

%on&i"urisanje matine ploe (B'OS#

:e! je reeno da se prilikom sklapanja raunara mora izvriti kon)igurisanje matine ploe. :e!ina podeavanja u okviru ovog kon)igurisanja obavlja se iz 2etap programa prilikom prvog ukljuenja raunara, ali jo uvek ima matinih ploa kod kojih treba runo podesiti neke od njih. Potrebna podeavanja su obino navedena u uputstvu za matinu plou koje se obavezno dobija prilikom njene nabavke. Najva"nija od njih zavise od mikroprocesora koji je primenjen na toj matinoj ploi.