2.

OSNOVE TRANSPORTA
2.1. OSNOVNI POJMOVI

Polazei od samog imena, latinske rei transportus, moe se rei da re transport u sutini znai prenosenje ili prevoenje putnika i robe. To znai da transport predstavlja prevoz robe ili putnika izmectu eleznikih ili drumskih stanica, aerodroma ili luka i mectusobno.

Transport kao deo privrede predstavlja, u sustini skup saobraajnih sredstava i puteva, kao i prateih sistema, opreme i ureaja neophodnih za nesmetano odvijanje procesa transporta.

Saobraajna sredstva ine automobili, prikolice, poluprikolice drumski saobraaj!, lokomotive i vagoni elezniki saobraaj!, brodovi, bare vodeni saobraaj!, avioni vazduni saobraaj!.

Saobraajni putevi su putevi specijalne namene za odgovarajua vozila putevi, pruge,

reke...!.

Prateu saobraajnu in rastru!turu ine teretne i putnike stanice, terminali, utovarno" istovarne stanice, servisna i remontna mesta, sredstva veza i signalizacije itd.

#naaj transporta ogleda se i kroz angaovanje vie od $%& zaposlenih u zemlji. Takoe, transportni sektor troi '%& na(tnih derivata, )%& elika, *%& olova, +%& plastike, ,%& liva od lakih metala itd.

-edan od glavnih pokazatelja nivoa razvoja jedne zemlje, upravo je nivo razvoja transporta.

.ao to je reeno, e!ono"s!i #na$aj transporta sastoji se u obezbeivanju razvoja, veza i koordinaciji aktivnosti svih privrednih sektora.

So%io&o'!i #na$aj transporta sastoji se u zapoljavanju velikog broja ljudi, boljem kvalitetu ivota, poveanju proizvodnje, iskorienju vremena i sl.

(u&turo&o'!i #na$aj transporta ogleda se u samom transportu, jer je i transport sam po sebi element kulture turizam, putovanja, upoznavanja sa kulturama raznih naroda i civilizacija!.

Po&iti$!i #na$aj transporta ogleda se kroz injenicu da se transportom razreavaju svi operativni ciljevi i, eventualne, krizne situacije jedne zemlje.

Nau$ni #na$aj transporta mani(estuje se kroz potrebu usavravanja transporta i aktivnosti na tom planu.

Odbra"beni #na$aj transporta sastoji se u mogunosti da se tokom vojnih operacija blagovremeno obavljaju premetaji ljudstva i opreme.

.ao to se vidi, transport je strateki vaan kompleks, koji u znaajnoj meri, po razliitim kriterijumima, odslikava snagujedne drave.

Po statistici na $ km zemljine povrine nalazi se *,* m pruge, $%/ m puteva0 %,, m renih linija. 1ve ovo uz izuzetno neravnomernu rasporeenost po regionima suvozemni putevi su u 2ziji $% puta krai nego u 3vropi, a pruge u 2(rici s u $ / puta krae nego u 1evernoj 2merici!.

4cena per(ormansi korienih vrsta transporta dataje u T256787 ).$.

Transportni proces karakteriu tri osnovne (aze i to9

)tovar podrazumeva pripremu voznog sredstva, organizaciju utovarnog mesta, sortiranje tovara i (ormiranje dokumentacije koja prati prevoz tereta.

Prevo# tovara je osnovna (unkcija transporta. 1loenost kretanja transportnih sistema vozilo"tovar! zahteva posebnu panju pri izboru marsute i pri samom transportu.
)

Istovar je sputanje tovara sa transportnog sredstva, na mesto za odlaganje i predaja tovara sa prateom dokumentacijom.

2.2. RA*VOJ TRANSPORTA

7storijski razvoj pojedinih oblika transporta dosee davna vremena i usko je povezan sa kljucnim dostignuima. 7storija razvoja transporta slikovito je prikazana u T256787 ).)., u kojoj su pokazana i odgovarajua naucna dostignua, koja su imala revolucionarni uticaj na razvoj transporta.

Pronalazak tocka bio je revolucionaran za razvoj drumskog saobraaja. :otle se koristio prevoz ;na vlak<. = vodenom saobraaju dugo se koristilo kretanje na paru, dok su se na suvom za vucu koristile ivotinje.

.arakterna crta transporta " tesno je povezana sa trgovinom i kulturom. Pronalazak kompasa, koji je krajem >? veka znacajno doprineo velikim geogra(skim otkriima, posebno je uticao na poveanje mogunosti komunikacija razlicitih vidova i destinacija.

Parna maina dala je transportu do tada nevienu snagu i izazvala burni privredni rast, omoguavajui osvajanje novih teritorija, za proirivanje naselja.

Pojava elektrovuce, zbog skraenja vremena prevoza posebno je uticala na poveanje teritorija gradova metro, tramvaj, trolejbus...!.

@eaktivni motori skratili su vreme transporta do minimuma, to je znacajno povealo saobraaj izmeu drava i kontinenata.

.osmicka dostignua omoguila su izucavanje kosmosa, a kao nuz produktijavlja se veoma veliki broj otkria znacajnih za poboljanje kvaliteta ivota.

2.+. VRSTE (,ASI-NO. TRANSPORTA

Transportni sistem jedne zemlje obuhvata sve oblike transporta povezanih ekonomskim, tehnolokim, tehnickim i normativnim vezama. 1vaki oblik transporta ima svoju s(eru e(ektivnog iskorienja.

/e&e#ni$!i transport je vrsta transporta gde se prevoz robe ili putnika vri vagonima koji se kreu po pruzi uz lokomotivsku vucu. 4snovne karakteristike eleznickog transporta su9

"

po#itivne

"

visoka propusna i prevozna sposobnost

"

prevoz nezavisno od klimatskih uslova

"

neposredna veza magistralnih i prateih koloseka

"

masovnost prevoza

"

ne0ativne

"

ogranicen manevar

"

velika pocetna ulaganja itd.

.lasi(ikacija voznih sredstava u eleznickom transportu data je na sl. ).$., dok su ciljevi poboljanja ovog vida transporta prikazani na sl. ).).

Auto"obi&s!i transport predstavlja vid drumskog transporta, kao najmasovniji oblik transporta za prevoz putnika i tereta na kratka i srednja rastojanja.

4snovne karakteristike ovog transporta su9

"

po#itivne

"

velika manevarska sposobnost

"

izraena mobilnost

"

autonomnost transportnih sredstava

"

visoka brzina dostave

"

dostava ;od vrata do vrata<

"

iroki spektar primene

"

ne0ativne

"

velika ulaganja

"

znacajna energetska potrosnja

"

niska produktivnost

zagaenje ivotne okoline

.lasi(ikacija vozila automobilskog transporta prikazana je sl. ).A., dok su problemi i tendencije razvoja pokazana sl. ).,.

Vodeni transport jejedan od najstarijih oblika transporta sa sledeim karakteristikama9

"

po#itivne

"

visoki prevozni kapacitet

"

niska energetska potronja

"

mali relativno! ulozi kapitala

"

ne0ativne

"

spora brzina dostave

'

"

sezonski prevoz

"

ureenje plovnih puteva

.lasi(ikacija vozila vodenog transporta predstavlj ena je na sl. )./., dok se na sl. ).'. daju problemi i reenja kojima se tei.

Va#du'ni transport1 kao univerzalni, ima preimustvo u prevozu putnika na srednjim i dugim linijama, na kojima se mogu prevoziti i odreeni tereti.

4snovne karakteristike vazdunog transporta su9

"

po#itivne

"

visoka brzina prevoza

"

(leksibilnost

"

manevar i operativnost

"

relativno nia kapitalna ulaganja

"

ne0ativne

"

zavisnost od klimatskih uslova

+

"

manje kolicine robe

"

buka

.lasi(ikacija vozila vazdunog transporta prikazana je na sl. ).+., dok se aktuelni problemi pokazuju na sl. ).*.

2.2. TE3NO,O.IJE TRANSPORTA

Tehnologija transportnog procesa predstavlja skup razlicitih operacija, sa ciljem da se obezbedi neprekidni transportni lanac. .od klasicnog transporta svaki posebni deo transporta ima sopstvenu tehnologiju, to ne omoguuje usklaivanje u cilju obezbeenja integralne transportne usluge.

4snovna karakteristika klasicnog transporta jeste nepostojanje jedinstvenog transportnog suda, odnosno standardizovane tovarne jedinice, koja kod integralnih sistema transporta predstavlja osnovni integrum transportnog lanca.

4snovna obeleja tehnologija klasicnog transporta bila bi iskazana na sledei nacin9

Te4no&o0ija 5e&e#ni$!o0 transporta je posebno sloena zbog uslovljene veze sa eleznickim kolosekom. 4snovu tehnologije rada eleznickog transporta predstavljaju tzv. red vonje, plan (ormiranja vozova po pravcima kretanja, usaglaavanje planova (ormiranja vozova na magistralnim linijama sa vozovima prikljucnih pravaca. 4snovno je da na delu pruge izmeu dve stanice ne mogu, istovremeno, saobraati dva voza. .retanje je dozvoljeno samo vozovima koji su predvieni po redu vonje. =pravljanje transportnim procesom vri se iz dispecerskog centra

.6.

(ONTENERI
6.1. OSNOVNI POJMOVI

Transportna tehnologija prevoza i pretovara robe savremenim transportnim tehnologijama i u tom sklopu kontenerizacija kao podsistem integralnog transporta ima izuzetno dinamican uzlazni trend razvoja. 7nace, kao sto je poznato, kontener je jedan od najsavremenijih sudova, koji omoguava ukrupnjavanje tovara i odvaja robu od transportnog pretovarnog i prevoznog sredstva na celom transportnom putu od proizvoaa do potroaa. To znai, da roba u kontakt dolazi samo dva puta i to pri utovaru kod proizvoaa! i pri istovaru kod potroaa!. Tako se obezbeuje da roba u kontenerima prilikom transporta, moe promeniti vie transportnih sredstava, drava i kontinenata, a da se sa njom nema dodira. 4vo potvruje da je kontener bitna ;karika< u integralnom transportu, sistemu koji omoguava najvii nivo e(ikasnosti, produktivnosti, kvaliteta, sigurnosti i racionalizacije transporta robe.

Prema de(iniciji internacionalne organizacije za standardizaciju 714, !ontener se de ini'e !ao "eta&na posuda #a rea&i#a%iju transportno 7 pretovarno 7 s!&adi'ni4 pro%esa !oji i"a #apre"inu od naj"anje 1" i !oja ispunjava s&edee us&ove8

jednostavan utovar i istovar1

da i"a sve neop4odne e&e"ente !oji obe#be9uju br#1 ra%iona&an utovar1 istovar i pretovar u rea&i#a%iji transportni4 &ana%a1

da o"o0ui te4ni%!o 7 te4no&o'!u inte0ra%iju prevo#ni4 sredstava ra#&iiti4 vidova transporta be# interven%ija na teretu1

da obe#bedi ve&i!i broj %i!&usa

6.2. PO:E,A (ONTENERA

= zavisnosti od karakteristika koje se posmatraju, konteneri se mogu podeliti prema9 B nameni,

vrsti robe koja se u njima prevozi,

nosivosti,

vrsti materijala od kojeg su izgraeni,

vrsti konstrukcije,

mestu korienja,

nainu prevoza,

vrsti ureaja kojima su opremljeni u cilju obezbeenja uslova za prevoz odreenih vrsta robe,

podobnostima i mogunostima pretovara i sl.

Prema nameni konteneri se svrstavaju u dve glavne grupe, i to u univer#a&ne i spe%ija&ne !ontenere.

)niver#a&ni !onteneri namenjeni su prvenstveno za prevoz robe pakovane u ambalau u kojoj robe izlaze iz proizvodnih pogona, odnosno za prevoz roba namenjenih za iroku potronju. .onstruktivne karakteristike ovih kontenera su takve da obezbectuju uvanje, uredan i bezbedan utovar, istovar i prevoz robe. Takoe, obezbeena je i mogunost pretovara univerzalnog kontenera sa transportnog sredstva jednog na transportno sredstvo drugog vida transporta.

=niverzalni konteneri mogu se upotrebljavati za raznovrsnu kolsku i dencanu robu koja ne zahteva preduzimanje posebnih mera kod prevoza. #bog toga se upotrebom ovih kontenera moe ostvariti visok stepen ekonomicnostijer se mogu koristiti u oba smera vonje.

Spe%ija&ni !onteneri namenjeni su za prevoz jedne ili nekoliko istovrsnih roba za koje se moraju obezbediti posebni uslovi prevoza, kao to su npr. mineralna ctubriva, cement, prehrambeni proizvodi, staklo, itd.

$%

= poslednje vreme se u sve veoj meri primenjuju specijalni konteneri za prevoz robe koja zahteva posebnu zatitu pri prevozu9 zrnaste robe, robe u rasutom stanju, tecnosti i sl. ?rsta robe predstavlja bitan (aktor koji utice na podelu kontenera.

Pre"a vrsta"a i !ara!teristi!a"a robe !onteneri se de&e na8

kontenere za prevoz komadne robe,

kontenere za prevoz robe u rasutom stanju i

kontenere za prevoz tecnosti.

*a prevo# !o"adne robe upotrebljavaju se sve vrste univerzalnih kontenera.

.onteneri za prevoz robe u rasuto" stanju kao to su pesak, cement, brano, ito, so, soda i sl. sve se vie primenjuju.

#a prevoz te$nosti upotrebljava se vie vrsta kontenera, na primer, konteneri za prevoz na(te i na(tnih derivata, za prevoz vina, ulja, mleka i drugih tecnosti.

Nosivost !ontenera predstavlja znacajan parametar za njegovu kategorizaciju i svrstavanje u odreene vrste standardizovanih tipova kontenera.

Prema nosivosti konteneri se dele na9 "a&e1 srednje i ve&i!e. Dali konteneri imaju
A A A

zapreminu $ " A m , srednji od A " $% m , a veliki preko $% m .

Prema vrsti materijala od kojih su izgraeni, konteneri mogu biti9 drveni1 "eta&ni1 0u"eni1 p&asti$ni1 od ra#ni4 &e0ura1 s"esa i s&.

$$

Prema "estu !ori'enja konteneri se dele na kontenere koji se upotrebljavaju samo za prevoze u jednoj zemlji nacionalni prevoz! i u prevozima izmectu zemalja, pa i izmectu kontinenata.

Prema na$inu prevo5enja konteneri se mogu podeliti na one koji se upotrebljavaju u direktnim i kombinovanim prevozima. .ombinovana prevoenja se odvijaju izmeu razliitih grana transporta kao to su9

drumsko " elezniki,

eleznicko " vodni,

drumsko " vazduni.

Prema vrsti ure9aja !oji"a su opre"&jeni1 konteneri u cilju obezbeenja uslova za prevoz odreene vrste robe, dele se na izotermike kontenere, sa agregatima na sopstveni pogon za rashlactivanje sa mogunou sniavanja temperature termoregulacionim napravama pomou azota, vazduha i sl.

Ea slici /.$. prikazani su osnovni delovi univerzalnog 714! standardizovanog kontenera.

@azliciti tipovi kontenera svrstani su u grupe prema sledeim principima9 vrsti saobraaja, vrsti tereta i (izickim karakteristikama kontenera.

=niverzalni i specijalni konteneri imaju vie podgrupa9 )niver#a&ni !onteneri

.onteneri za optu upotrebu.

.onteneri za posebnu namenu9

zatvoreni konteneri sa provetravanjem,

$)

otvoreni konteneri,

konteneri " plat(orme sa otvorenim bocnim stranama, sa celokupnom nadgradnjom, sa nepotpunom nadgradnjom i kruto ucvrenim ceonim stranama, sa nepotpunom nadgradnjom i sklopivim ceonim stranama.

(onteneri #a posebne terete ;spe%ija&ni !onteneri<8

konteneri sa termickim karakteristikama,

konteneri " cisterne za tecnost i gasove,

konteneri za suvi rasuti teret,

konteneri sa specijalnom namenom.

Prema klasi(ikaciji Dectunarodne eleznike unije postoje tri osnovne vrste kontenera i to9

mali konteneri,

srednji konteneri,

veliki konteneri.

$A

a< )niver#a&ni !onteneri

(ontener #a op'tu upotrebu -=1 #.D*.%%$! je potpuno zatvoren i nepropustljiv za prainu i vodu. 7ma krute nepokretne elemente9 krov, bone zidove, eone strane i pod. 4vi konteneri imaju bar jednu od eonih strana sa vratima. .ontener ovog tipa je pogodan za prevoz i uvanje najvee mogue raznovrsnosti tereta. Eajjednostavniji oblik ovog tipa kontenera dat je na slici /.).

(ontener #a posebnu na"enu je opti izraz koji se primenjuje na sve univerzalne kontenere sa odreenim konstruktivnim karakteristikama. .arakteristike se odnose na olakanje utovara i istovara tereta na drugi nain, umesto kroz eona vrata, ili za druge posebne namene, kao to je provetravanje.

*atvoren !ontener sa provetravanje" je analogan konteneru za optu upotrebu zatvorenog tipa, ali posebno konstruisan za terete koji zahtevaju prirodno ili mehaniko provetravanje.

Otvoreni !ontener -=1 #.D*.%%$! je slian u svakom pogledu sa kontenerom za optu upotrebu, sem to nema krut " nepokretan krov.

(ontener 7 p&at or"a sa otvoreni" bo$ni" strana"a pripada grupi univerzalnih kontenera koji su, s jedne strane, bez krutih " nepokretnih bonih zidova ili odgovarajuih okvira skeletne konstrukcije!.

(onteneri tipa p&at or"e sa otvoreni" bo$ni" strana"a i sa celokupnom nadgradnjom imaju trajno kruto privrenu konstrukciju, koja nosi poduno optereenje izmeu gornjih krajeva eonih strana. .ontener ovog tipa prikazanje na slici /.A.

b< (onteneri #a prevo# posebni4 roba ;spe%ija&ni !onteneri<

4vo je opti izraz, koji se primenjuje na one tipove kontenera koji su po konstrukciji namenjeni prvenstveno za prevoz posebnih vrsta tereta, a to su9

konteneri sa termikim karakteristikama,

konteneri " cisterne za tenost i gasove,

$,

konteneri za suvi rasuti teret,

konteneri za druge specijalne namene.

(ontener sa ter"i$!i" !ara!teristi!a"a -=1 #.D*.%%)! ima izolovane zidove, vrata, pod i krov koji smanjuju stepen prelaza toplote izmeu spoljne sredine i unutranjosti kontenera.

(ontener 7 %isterna #a te$nost i 0asove -=1 #.D* %%A! sastoji se iz dva osnovna elementa9

cisterne ili cisterni i

okvira.

Pod pojmom cisterna cisterne! podrazumeva se sud ili sudovi sa cevovodima i cevnim zatvaraima namenjeni da nose u sebi teret koji se prevozi.

Pod pojmom okvir sklop! sa delovima, podrazumeva se deo koji titi cisternu eonim okvirom i svim delovima koji nose optereenje. #apravo, ovi delovi nisu namenjeni da sadre tovar koji se prevozi, ve oni prenose statika i dinamika optereenja nastala prilikom dizanja, pretovara rukovanja!, uvrivanja i prevoza kontener " cisterni. .ontener ovog tipa prikazan je na slici /.,.

(onteneri #a prevo# na te i proi#voda od na te transportuju se eleznicom, drumom ili vodom i opremljeni su specijalnim ureajima za punjenje i pranjenje.

6.2.1. Ma&i !onteneri1 pode&a i na"ena

A A

Dali konteneri su oni konteneri ija korisna zapremina iznosi o d l m d o A m .

Prema osnovnoj nameni i izvedbi, mali konteneri se dele na otvorene i zatvorene, sa ili bez organa za manipulisanje.

$/

Dali konteneri koji su opremljeni treim strojem sa etiri mala toka mogu se manipulisati na relativno malom prostoru bez primene pomonih sredstava i pretovarne mehanizacije.

Dali konteneri se dele uglavnom na sledee dve vrste9

obini konteneri,

specijalni konteneri.

Ma&i obi$ni !onteneri su zatvorenog tipa i primenjuju se za prevoz svih vrsta robe konteneri za univerzalnu upotrebu!, prikazani su na slici /./.

Dali obini konteneri uglavnom se upotrebljavaju za transport lomljive robe koja je osetljiva na vlagu. Praksa u svetu pokazuje da se u njima prevozi sledea roba9 staklo i proizvodi od stakla, porcelan, keramika, posue, predmeti za domainstvo, ivotne namirnice, pia u posebnoj ili grupnoj ambalai, hartija svih vrsta, hemijski proizvodi, lekovi, aparati malih dimenzija, precizni instrumenti, elektrini materijal, tekstil svih vrsta, par(imerija, galanterija, rezervni delovi za automobile i poljoprivredne maine.

Ma&i spe%ija&ni !onteneri su namenjeni za prevoz robe koja zahteva posebne uslove pri prevozu9 zrnasta, tena, kvarljiva, prehrambena roba i dr. = svetu postoje mali specijalni konteneri" hladnjae za prevoz lako kvarljive robe, konteneri"cisterne za prevoz ulja, vina, mleka, kiselina i dr., konteneri za prevoz koncentrata rude od cinka, bakra i olova, za prevoz prakastih roba cement, kalcijumova soda, super(os(at i dr.!, konteneri za para(in, natrijumova jedinjenja i dr.

6.2.2. Srednji !onteneri1 pode&a i na"ena

1rednjim kontenerima smatraju se konteneri korisne zapremine od A do $% m i sa duinom manjom od ' m. = ovu grupu ubrajaju se i takozvani ;pa< " konteneri pa " parrteur anemage!. Pod pojmom ;pa< " konteneri podrazumevaju se konteneri koji su opremljeni ureajima za manipulisanje (iksnim tokovima! i koji se prevoze na specijalnim eleznikim kolima opremljenim ureajima za privrivanje ove vrste kontenera.

1rednji konteneri se dele na obine univerzalne! i na specijalne kontenere.

$'

1truktura transporta srednjih kontenera veoma je heterogena. Transport srednjim kontenerima izrazito je disperzivan.

4vom vrstom kontenera najvie se prevoze sirovine, minerali, graevinski materijal, kameni i mrki ugalj.

Tehnologija manipulisanja i transporta srednjih kontenera znatno se razlikuje od tehnologije manipulisanja velikih kontenera i uglavnom se zasniva na primeni ;pa<"sistema. .onteneri su opremljeni ureajima za kotrljanje za horizontalni pretovar! ili ureajima za vertikalni pretovar. 1rednji konteneri se prevoze, a u drumskom dopremno"otpremnom transportu na specijalnim vozilima opremljenim ureajima za utovar, istovar i pretovar kontenera.

6.2.+. Ve&i!i !onteneri1 pode&a i na"ena

Pod pojmom ;veliki konteneri< podrazumevaju se konteneri sa korisnom zapreminom veom o d A m i veom spoljanom duinom od ' m.
A

Deutim, velikim kontenerima smatraju se i konteneri ija je zapremina jednaka ili manja od A m u sluaju kada vlasnik kontenera, zbog vrste proizvoda ili specijalne konstrukcije kontenera, smatra ovu klasi(ikaciju za potrebnu. ?eliki kontener se esto naziva i =trans!ontener>. 4vaj termin je uveden, pre svega, radi razlikovanja velikih kontenera koji se prevoze u pomorskom saobraaju od velikih kontenera koji se prevoze u kopnenom saobraaju.

:anas se najee primenjuju tri osnovne vrste transkontenera, i to od )%, A% i ,% stopa duine i o d p o * stopa irine i visine prema 714"standardizaciji!.

:anas se koriste standardizovani 714"konteneri iji oblik, duina i zapremina odgovara9

jednom delu skladita komore! broda pomorskog ili renog saobraaja,

polovini ili treinijednih otvorenih eleznikih teretnih kola,

jednom itavom ili delu vozila drumskog teretnog saobraaja kamionu, prikolici, itd.!

$+

jednom delu elije skladita! velikog transportnog aviona nosaa irokog trupa.

4vako standardizovan kontener, u tehnolokom smislu, obavlja sledee etiri osnovne (unkcije, i to9

prenosnog, odnosno transportnog pomonog sredstva integralnog transporta0

ambalae ili superambalae0

pomonog prenosnog sredstva za prenos robe izmeu skladita u preduzeima0

manipulativne jedinice unutar proizvodnog procesa, radionice ili pogona.

1ada se u svetu primenjuju sledee vrste velikih kontenera9

714"konteneri duine $%, )%, A% i ,% stopa,

.onteneri koji se izjednaavaju sa 714"kontenerima, a koji su utvreni odredbama Fie /C)") =l8"a.

#a meukontinentalni transport upotrebljavaju se konteneri serije $ 714!. .onteneri ove serije dele se u sedam kategorija, i to9

a! univerzalni konteneri za univerzalnu upotrebu, zatvoreni konteneri sa jednim ili sa vie otvora0

b! specijalizovani konteneri sa posebnim tehnikim karakteristikama9 izotermiki sa regulisanjem temperature0

c! konteneri"cisterne za prevoz tenosti i gasova0

$*

d! konteneri za prevoz vrstih materijala u prahu0

e! plato"konteneri bez nadgradnje0

(! plato"konteneri sa ogranienom nadgradnjom0

g! konteneri za prevoz robe u vazdunom saobraaju, a koji se pod odreenim uslovima mogu koristiti i u kopnenom i pomorskom saobraaju.

1poljne dimenzije, ukupna teina korisna i tara! pojedinih vrsta ovih kontenera, prikazani su u tabeli, odnosno na slici /.'.

?rsta

:uinaGGGGGGGGGGGGGHirinaGGGGGGGGGGGGGG?isina

Teina

kontenera

stop a

metara

stop a

metara

stop a

metara

tona!

od ,% stopa

,%

$),$C )

),,A*

),,A*

A%

*, '!

),/C$!

od A% stopa

A%

C,$)/

),,A*

),,A*

)/

*, '!

),/C$!

od )% stopa

)%

',%/*

),,A*

),,A*

)%

$C

*, '!

),/C$!

od $% stopa

$%

),CC$

),,A*

),,A*

$%

1poljne dimenzije i ukupna teina kontenera serije $

Teina praznog kontenera tara! zavisi od vrste kontenera i materijala od kojeg je izraen. #a izradu kontenera nejee se upotrebljavaju elik obian i nerajui!, aluminijum i drvo perploe!.

Vrsta

Materija&

*apre"in a

Tara

Pri"edba

kontenera

izrade

mA!

t!

)% stopa

Ielik

A)

$,C/

)% stopa

2luminijum

A)

$,+*

)% stopa

8elik sa

)C

),A%

pokrivaem

)% stopa

1perploe

A)

$,C*

,% stopa

8elik

A)

A,,'

,% J * J * stopa

)%

)% stopa

2luminijum

'$

A,,/

,% J * J *,/ stopa

,% stopa

/A

/,/%

,% J * J ,,/ stopa

#a potrebe nacionalnog evropskog saobraaja izraen je veliki kontener slika /.+., koji se razlikuje po irini od standardnog 714"kontenera ),/%% mm umesto ).,A* mm!. 4vaj kontener omoguava racionalno korienje svoje zapremine kod utovara robe na paletama.

6.+. MERE (ONTENERA

.od svih kontenera, prema standardu -=1 714 *A%, razlikujemo dve vrste mera9 B Spo&jne "ere1 koje mogu biti9

"

Na#ivne "ere " mere, zanemarujue tolerancije, zaokruene na najbliu odgovarajuu ci(ru, po kojoj se moe neki kontener identi(ikovati.

"

Stvarne "ere " najvee ukupne spoljne mere ukljuujui pozitivne tolerancije, gde se mogu primeniti! za duinu, sirinu i visinu, merene du spoljnih ivica kontenera.

)nutra'nje "ere " mere najveeg pravougaonog paralelopipeda bez unutrasnjih izbocina! koji se moe upisati u kontener, ukoliko se zanemare istureni unutrasnji delovi gornjih nauglica u konteneru.

Eajmanje unutranje mere kontenera serije $ prema standardu -=1 #.D $.%$% dati su u sledeoj tabeli. Dinimalne unutranje mere kontenera serije $ :uina Hirina ?isina

?rsta kontenera

)$

mm!

mm!

mm!

72

$$CC*

722

$$CC*

75

*CA$

755

*CA$

78

/*+'

)AA%

Eominalna spoljna visina minus ),$ mm

788

/*+'

7:

)*%)

73

$+*%

7F

$)+A

4ve mere su odreene na temperaturi od )%K, tako da se merenja na drugoj temperaturi moraju korigovati. =koliko neka gornja nauglica delimicno prodre u unutranji prostor kontenera ogranicen merama navedenim u tabeli, ne smatra se d a j e taj deo nauglice umanjio unutranje mere kontenera.

:e(inicije koje se odnose na optereenja i mase kontenera, takoe su de(inisane standardom -=1 714 *A%9
))

?ruto "asa ;R< " bruto masa kontenera koja je istovremeno najvea dozvoljena operativna radna! bruto"masa i minimalna masa za ispitivanje.

Tara ;"asa tare< ;T< " masa praznog kontenera, ukljucujui svu opremu i pribor koji pripadaju odreenoj vrsti kontenera u normalnim uslovima eksploatacije, tj. u

sluaju kontenera sa rashladnim ureajem sa postavljenom rashladnom opremom i sa punim rezervoarom goriva, kada se primenjuje.

(orisna nosivost ;P< " najvea dozvoljena masa korisnog tereta ukljuujui ureaje za privrivanje tereta iLili podmetae, koji u normalnim uslovima eksploatacije ne pripadaju konteneru!, odreena oduzimanjem tare od najvee bruto"mase.

:e(inicije koje se odnose na radne karakteristike kontenera, propisane standardom -=1 714 *A%,su9

Sposobnost s&a0anja " sposobnost kontenera da izdri odreeni broj naslaganih kontenera sa punim teretom istih nazivnih mera i iste naznaene bruto"mase, u uslovima ubrzanja koji se javljaju u elijama broda, uzimajui u obzir relativnu pomerenost izmeu kontenera zbog zazora okvira elije.

Sposobnost usporavanja ;opiranja< " sposobnost kontenera da izdri poduna ubrzanja, koja se mogu oekivati u eksploataciji, kada je kontener uvren za prevozno sredstvo ureajima za privrivanje na okviru svoje osnove.

Nosivost poda " statiko ili dinamiko optereenje, izazvano korisnim teretom ili tokovima opreme za punjenje ili pranjenje kontenera. .ada je u pitanju ispitivanje kontenera, ovaj izraz se koristi za oznaavanje sposobnosti poda kontenera da izdri optereenja izazvana tokovima pretovarne opreme de(inisanih karakteristika.

(rutost " sposobnost kontenera da izdri odreene vrednosti poprenih ili podunih sila smicanja koje nastaju posebno usled kretanja broda.

Otpornost pre"a at"os ers!o" uti%aju " sposobnost kontenera da izdri ispitivanja otpornosti prema atmos(erskim uticajima.

6.2. TE3NO,O.IJE PRI-VR@AIVANJA (ONTENERA

)A

?elike kontenere karakterie speci(ino konstrukciono reenje ugaonog elementa tzv. ugao za uvrivanje ili nauglica! koji omoguava9

pretovar kontenera,

stabilizaciju kontenera na prevoznim sredstvima svih vidova transporta,

uzajamno uvrivanje kontenera.

714"komitet je ezdesetih godina dao svoj predlog i standard za (iksiranje kontenera na plat(ormi vozila pomou tzv. krutih spojnica. .rutim spojnicama se postie (iksiranje velikih kontenera odozdo, i to tako to konusni deo ulazi u otvor ugaonog leita, a naknadnim okretanjem se obavlja uvrivanje.

4vo tehniko reenje imaloje sledee nedostatke9

prilikom postavljanja kontenera dolazi, najee, do nepoklapanja otvora ugaonog leita i vrha spojnice, to je praeno velikim utrokom vremena, naroito ako se kontener sputa pomoujedne take veanja0

neravnomerno naleganje na spojnice izaziva vee udare a ponekad i oteenje kola0

nemogunost postavljanja razliitih tipova kontenera na plat(ormu vozila.

:a bi se izbegli navedeni nedostaci, konstruisana je promenljiva spojnica, sa sledeim prednostima9

omoguava potpunu iskorienost plat(ormi vozila0

mogunost transporta svih 714"kontenera0

),

nije potrebno meusobno spajanje kontenera da bi se dobila jedinstvena celina, ve svaki kontener moe slobodno egzistirati0

primenom ove spojnice dobija se jedinstvena plat(orma"osnova za sve tipove kontenera, to je ekonomski veoma opravdano0

ovim se postie odreena i potrebna tipizacija i standardizacija i kod vagona i kod drumskih prikolica i poluprikolica.

:anas je u svetu razraena konstrukcija specijalizovanih drumskih i eleznikih otvorenih sredstava za prevoz kontenera. .arakteristika tih transportnih sredstava je u tome to su opremljena specijalnim ureajima za smetaj i uvrivanje kontenera, kao i specijalnim ureajima za kvaenje koji obezbeuju ublaavanje udara u toku prevoza.

Pravilan razmetaj, po potrebi, i utovar kontenera na eleznika otvorena plato i druga kola, a takoe i na drumske prikolice i polu"prikolice, olakan je time to i na kontenerima i na transportnim sredstvima postoje odgovarajui ureaji za privrivanje. .ako se danas u svetu transport kontenera obavlja tako to se oni slau u vie redova na transportnom sredstvu, to su u upotrebi i elementi za privrivanje dva kontenera.

6.6. MANIP),ISANJE (ONTENERIMA

Danipulisanje teretnim kontenerima serije $ de(inisano je standardom -=1 714 A*+, $CC+.!, iji su osnovni zahtevi9

za kontener i svu opremu koja se koristi pri njegovoj upotrebi mora se obezbediti adekvatno odravanje njihove tehnike ispravnosti0

vrata, poklopci, zatvarai, pokretni ili sklopivi delovi, kao i sva neuvrena oprema moraju se sigurno uvrstiti0

osoblje angaovano na operacijama rukovanja i privrivanja mora biti snabdeveno odgovarajuim uputstvima, posebno u odnosu na zahteve bezbednosti0

ukoliko drugaije nije de(inisano, kontener se tretira kao natovaren.

)/

6.6.1. Punjenje !ontenera

#ahtevi ovog standarda u vezi sa tovarenjem punjenjem!, pakovanjem i pranjenjem kontenera su9

opre"a #a punjenje i pra5njenje kontenera sme uzrokovati samo ona optereenja koja ne prelaze optereenja za kojaje kontener projektovan0

u!upna "asa svi4 jedini%a koje se pune ili pakuju u kontener, ukljuujui i sredstva za njihovo obezbeivanje, ne sme prei njegovu maksimalnu dozvoljenu korisnu nosivost, tj. maksimalnu dozvoljenu radnu bruto"masu minus masa tare0

teret unutar !ontenera mora biti rasporeen tako da se teite $ zadri u sredini i to nie, kako bi se9

"

izbeglo prekomerno naginjanje,

"

izbeglo prekomerno naprezanje kontenera ili opreme za rukovanje,

"

izbeglo neoekivano optereenje osovina vozila,

"

izbegao gubitak stabilnosti vozila,

"

izbegla neoekivana koncentracija tereta.

teret "ora unutar !ontenera biti obezbeen tako da se spree tete koje mogu nastati usled dinamikih uslova prilikom rukovanja i prevoza.

)'

6.6.2. Opre"a #a "anipu&isanje

4peracije pretovara pri prevozu robe u kontenerima najee se obavljaju u kontenerskim terminalima. Terminali su opremljeni specijalizovanom standardizovanom mehanizacijom, ija je osnovna karakteristika velika brzina i e(ikasnost rada.

Danipulisanje kontenerima moe se realizovati na vie naina, a izbor odreene mehanizacije i opreme zavisi, pre svega, od kvantitativno"kvalitativnih karakteristika zahteva koje generiu kontenerski tokovi.

direktan pretovar kontenera sa jednog na drugo vozilo spoljnog transporta0

istovar kontenera sa vozila spoljnog transporta0

utovar kontenera na vozila spoljnog transporta0

istovar kontenera sa vozila otpremno"dopremnog transporta0

utovar kontenera na vozila otpremno"dopremnog transporta0

manipulacije pri uskladitenju i iskladitenju kontenera i dr.

= realizaciji zadataka pretovarnog podsistema u terminalu prisutne su dve tehnologije9

tehnologija horizontalnog pretovara i

tehnologija vertikalnog transporta.

)+

Tehnologija 4ori#onta&no0 pretovara podrazumeva premetanje tovarne jedinice sa jednog na drugo mesto, odnosno transportno sredstvo, tako da tovarna jedinica tokom ove operacije ne gubi kontakt sa podlogom. 4vom tehnologijom se pretovaruju tovarne jedinice koje su opremljene tokovima ili ureajima za manipulisanje sopstvenom pogonskom snagom srednji konteneri, bare renog saobraaja, auto"vozovi i sedlasti auto"vozovi drumskog saobraaja!.

Tehnologiju verti!a&no0 pretovara karakterie visok nivo tehniko"tehnolokog jedinstva i usklaenost tokova kontenera i pretovarnih postrojenja i opreme.

4premu za vertikalni pretovar kontenera cine razlicita sredstva za manipulisanje i pretovar dizalice, manipulatori, viljukari!, koja se mogu koristiti i za pretovar drugih tovarnih jedinica integralnog transporta. ?eliki deo kontenera u prometu je standardizovan a zahvatne naprave su prilagoene ovim tovarnim jedinicama.

Faktori koji de(iniu tehnologiju manipulisanja i pretovara kontenera, odnosno (aktori na osnovu kojih se vri izbor tehnologije su9

vrsta i tip kontenera,

obim rada,

mehanizacija,

nacin dopreme i otpreme,

manipulativne operacije,

direktan indirektan! pretovar,

manipulativne povrine lokalni uslovi! i dr.

)*

#a zahvatanje kontenera najcee se koriste cetiri tehnicka reenja, i to9

spreder,

viljuke viljukara,

kleta za stezanje tereta,

oprema za prenos uadima.

Spreder i opre"a #a prenos u5adi"a predstavljaju univerzalnu opremu za manipulisanje kontenerima svih vrsta, dok se preostala dva sredstva za zahvatanje kontenera mogu primenjivati samo za pretovar odreenih vrsta kontenera.

#bog razlicitih potreba manipulisanja sa kontenerima, konstruisane su mnogobrojne varijante spredera, koje se mogu svrstati u sledee dve grupe9

sprederi bez i sa mogunou podeavanja i

top"sprederi, bocni sprederi, ceoni sprederi.

1prederi koji se ne mogu podeavati imaju takav okvir za podizanje tereta gde je rastojanje rotacionih epova (iksno podeeno za odreenu veliinu kontenera.

1prederi sa mogunou podeavanja imaju okvir, odnosno rotacione epove koji se hidraulikim putem mogu podesiti i prilagoditi svakoj veliini kontenera.

Top 7spreder se sastoji od jednog okvira za podizanje tereta opremljen sa etiri rotaciona epa koji ulaze u gornje nauglice kontenera.

)C

?o%ni spreder je opremljen okvirom za podizanje tereta koji ima samo dva rotaciona epa i koji se nameta na duu stranu kontenera.

Pomou %eono0 spredera kontenerima se manipulie sa eone strane, zahvatanjem za dve gornje i dve donje nauglice.

Vi&ju'!e vi&ju'!ara su ureaji za opremanje viljukara. 4ne se kao sredstvo za zahvatanje kontenera primenjuju samo u sluaju kada su konteneri opremljeni ulazima za viljuke.

(&e'ta #a ste#anje tereta su zahvatna naprava koja se primenjuje u sprezi s okvirom za podizanje tereta.

*a4vatni or0ani sa u5eto" su propisani odredbama Eacrta standarda 714 :P A*+,. Danipulisanje pomou organa za zahvatanje tereta sa uetom obavlja se podizanjem kontenera ili za gornje ili za donje nauglice.

Postrojenja i ureaji za manipulisanje kontenera se, prema prostornim mogunostima eksploatacije, svrstavaju u dve grupe, i to u9

stabilna pretovarna postroj enj a i

mobilna pretovarna sredstva.

4d stabilnih postrojenja najvie se primenjuje portalna dizalica, kojaje vezana za eleznike koloseke. Deutim, u praksi se primenjuje znatno vei broj razliitih tipova pretovarnih sredstava.

Dobilna portalna dizalica s pneumaticima kree se na tokovima, i to kako u podunom, tako i u poprenom pravcu.

1amohodna dizalica predstavlja sredstvo koje se upotrebljava za pretovarne operacije sa kontenerima, kako u eleznikom, tako i u drumskom transportu.

Pored konvencionalnih konstrukcija, u primeni su i samohodne dizalice specijalne konstrukcije. 1astoje se od dva postolja, koja se meusobno mogu postaviti na rastojanju prilagoenom duini kontenera.

A%

Vi&ju'!ar predstavlja veoma (leksibilno pretovarno sredstvo, i to kako u prostornom, tako i u tehniko"eksploatacionom pogledu.

(onteners!i ja4a$ je mehanizovano pretovarno sredstvo, odnosno samohodna portalna maina za manipulisanje kontenerima. Doe da obavlja sve operacije sa kontenerima " istovar sa eleznikih vagona ili drumskih vozila, utovar na ova prevozna sredstva, prenos na drugo mesto i skladitenje svih vrsta kontenera, pri emu kontenere moe da slae u dva ili tri reda po visini, to zavisi od tipajahaa.

(onteners!i "anipu&ator je transportno"manipulativno sredstvo ija konstrukcija obuhvata ram postolja, pokretni ram na prednjem i zadnjem kraju plat(orme i zahvatni organ. 4premljen je elektro" hidraulinim ureajima, tako da i bez bilo kakve stabilne mehanizacije omoguava9

utovar i istovar kontenera,

dostavni transport,

pretovar, i

skladitenje.

#bog mogunosti obavljanja ovako velikog broja manipulativno transportnih operacija, kontenerski manipulator u znatnoj meri omoguava i bru dopremu robe do korisnika, smanjuje trokove transporta, utovara, istovara i uskladitenja.

?o$ni !onteners!i pretovariva$ je transportno"manipulativno sredstvo opremljeno zahvatnim organima koji rade na hidraulinom principu. Pogodan je za rad ispod kontaktne mree koja je pod naponom na industrijskim kolosecima.

6.6.+. Ru!ovanje !onteneri"a

Pri rukovanju kontenerima, oprema koja se koristi mora odgovarati teretu i mora biti sigurno privrena za kontener. Treba obratiti panju na rizik od naginjanja kontenera usled ekscentrinosti teita kada se kontener podie prekojedne take!, kao i kod kontenera sa mobilnim teitem.

A$

:alje su opisane metode dizanja kontenera de(inisane standardom -=1 714 A*+,9

:i#anje odo#0o spredero" " 1preder zahvata kontener preko gornjih otvora etiri gornje nauglice silama koje deluju vertikalno.

:i#anje odo#0o u5adi"a " .ontener se podie preko sve etiri gornje nauglice silama koje ne deluju vertikalno. .uke se uvek postavljaju u smeru od unutranjeg prema spoljanjem delu.

:i#anje odo#do u5adi"a " .ontener se die pomou uadi preko bonih otvora etiri donje nauglice. Privrivanje uadima odozdo se vri tako da se sile dizanja ne pomere vie od A* mm od spoljne strane nauglica.

?o$no di#anje8 "etoda 1 " .ontener se die pomou bonog okvira koji die kontener preko dve donje nauglice jedne strane, a pridrava ga preko dve gornje nauglice iste strane.

?o$no di#anje8 "etoda 2 " .ontener se die pomou bonog okvira koji die kontener preko dve gornje nauglice jedne strane i prihvata sile reakcije na donje nauglice iste strane ili na pogodne povrine ugaonih stubova iznad ovih nauglica.

?o$no di#anje8 "etoda + " .ontener se die pomou bonog okvira koji die kontener preko dve gornje nauglice jedne strane i prihvata sile reakcije na donjem bonom podunom nosau iste strane pomou podmetaa dovoljne veliine i tako postavljenog da spreava de(ormaciju i oteenje kontenera. Eosei podmeta se ni pod kakvim uslovima ne sme primeniti na bonu stranu kontenera.
v

Beono di#anje8 "etoda 1 " .ontener se die pomou eonog okvira koji die kontener preko dve donje nauglice jednog ela i pridrava ga preko dve gornje nauglice iste eone strane.
v

Beono di#anje8 "etoda 2 " .ontener se die pomou eonog okvira koji die kontener preko dve gornje nauglice jednog ela i prihvata sile reakcije na donje nauglice iste eone strane ili na odgovarajue povrine ugaonih stubova iznad ovih nauglica.

:i#anje po"o%u vi&ju'!i " .oristi se za dizanje kontenera opremljenih ulazima za viljuke. 7dealno je da se viljuke pruaju celom irinom kontenera, ali se ne smeju pruati

A)

manje od $*)/ mm kroz ulaze za viljuke. Ei pod kojim uslovima konteneri se ne smeju dizati pomou viljuki postavljenih ispod osnove.

:i#anje po"o%u #a4vatni4 !&e'ta " .oristi se za dizanje kontenera opremljenih zonama za zahvatanje kletima. Ei pod kojim uslovima konteneri koji nemaju ove zone se ne smeju dizati pomou zahvatnih kleta.

4sim ovih, mogu se koristiti i druge metode u skladu sa meunarodnim standardima, ali samo nakon paljive procene opreme za rukovanje kontenerom i predvienih radnih operacija.

6.6.2. Istovar i s&a0anje !ontenera

Predviena povrina za istovar kontenera mora biti vrsta, suva, oiena i bez neravnina. Ea tlu, konteneri se moraju oslanjati samo preko svoje etiri donje nauglice, dok im je na transportnim vozilima dozvoljeno ili oslanjanje preko svojih nauglica ili samo preko sredinih zona prenosa optereenja na konstrukciji osnove.

Prilikom slaganja na tlu, potrebno je obezbediti adekvatan kontakt izmeu gornjih i donjih nauglica kontenera. Posebnu panju treba obratiti na vetar, koji moe uzrokovati klizanje i prevrtanje kontenera. .onteneri se slau tako da su im horizontalne ose paralelne sa dominantnim pravcem vetra. =ticaj vetra se moe smanjiti9

ogranienjem visine sloga,

slaganjem u bloku,

privrivanjem kontenera za tlo,

slaganjem u bloku, postavljajui pune kontenere u gornji red,

korienjem sredstava za privrivanje, posebno za najvie izloene redove.

AA

.onteneri se slau tako da su im horizontalne ose paralelne sa dominantnim pravcem vetra. = sluaju opasnosti od nevremena, treba posebno obezbediti kontenere na uglovima bokova.

6.C. (ONTENERI1 *NA-AJI EDE(TI

.ontenerski transport zahteva9

?eliku koliinu kontenera svih dimenzija,

1pecijalna transportna sredstva za prenos kontenera9 brodovi, vagoni, kamioni,

1pecijalna sredstva za pretovar brod"obala i obratno!,

1pecijalna sredstva za utovar " pretovar vagon"terminal i obratno! i skladitenje9 trantajner dizalice, tapel dizalice, manipulatori itd,

@azne vrste ostalih specijalnih sredstava9 viljukari, delta transporteri, auto"dizalice itd,

=tovarno"pretovarna mesta,

.ontenerski terminali u lukama, pristanitima, eleznikim terminalima.

@acionalizacija svakog transporta predstavlja vii stepen iskorienja prevoznih sredstava, vee utede u vremenu, bri i bolji kvalitet prevoza. = tom smislu, kontenerizacija robnog transporta bitno doprinosi racionalizaciji transportnog procesa. Pri tome, teite racionalizacije transporta, danas nije vie racionalizacija pojedinih organa, ve prvenstveno racionalizacija kooperacije izmeu tih grana. Tu i lee najvei potencijali kontenerizacije.

Tehnologija klasinog transporta se karakterie time da se sve operacije u transportnom procesu, po pravilu vre komad po komad, to zahteva mnogo vremena, radne snage i materijala. =voenjem standardne tovarne jedinice kontenera!, ostvarila se koncepcija9

A,

Tovarna jedini%a E Jedini%a transporta E Jedini%a pretovara E Jedini%a s!&adi'tenja.

Tako je uvoenjem kontenerizacije transporta, tj. uvoenjem kontenera kao standardizovane tovarne " transportne jedinice, ostvaren niz prednosti9

=ni(icira tehnika reenja eleznikih, drumskih i drugih vozila,

#natno smanjenje rada pri svim pretovarima,

3liminiu se klasina skladita,jer se konteneri skladite i na otvorenom

prostoru,

Ea itavom prevoznom putu ostvaruje se standardizovana tehnologija pretovara, to omoguava da se primenjuju standardni pretovarni ureaji,

3liminiu se mogua transportna pakovanja,

1krauje se vreme pretovarnih operacija i sl.

3(ekti koji se postiu primenom kontenerskog transporta, najbolje mogu da se uoe uporednom analizom klasinog i kontenerskog transporta, na osnovu utvrenih kriterijuma9

$. ?r#ina dostave robe. Ea odreenim rastojanjima, kontenerski transport obezbeuje brzu dostavu robe,

). ?roj potrebni4 sredstava transporta. ?ea brzina dostave robe daje prednost kontenerskom transportu poveanjem stepena iskorienja voznog parka i smanjenjem broja vozila za transport,

A/

A. Obi" prevo#a. .lasian transportje manje osetljiv na promenu obima prevoza,

,. Produ!tivnost rada. .ontenerski transport je produktivniji jer ima vei stepen mehanizovanosti rada,

/. Proi#vodnost rada. .ontenerski transport ima na osnovu svojstva kontenera, znatno veu proizvodnost pri pretovaru komadne robe,

'. Investi%iona u&a0anja. .ontenerski transport zahteva visoka investiciona ulaganja u kontenerska sredstva, opremu i kontenerske terminale,

+. :ire!tni tro'!ovi transporta. 7ako je ovaj kriterijum teko uporediv, ipak se moe dati prednost klasinoj tehnologiji,

*. Tro'!ovi utovara i istovara. Prioritet se daje kontenerskom transportu jer mehanizovan rad omoguuje nie trokove pojedinici pretovara,

C. )!upni tro'!ovi distribu%ije robe. #a veliki deo kombinacija prevoza prioritet se moe dati tehnologiji kontenerskog transporta,

$%. O'teenja robe. = realizaciji transportnog lanca, moe se rei, da su oteenja manjajerje roba u pretovaru zatiena,

$$. Pode&a rada i#"e9u vidova transporta. .ontenerizacija stvara preduslove za maksimalno korienje prednosti svake grane transporta,

$). )!&ju$enje u "e9unarodnu pode&u rada. .ontenerski transport, kao jedinstven lanac, povezuje meunarodno trite i omoguuje bolju robnu razmenu,

$A. D&e!sibi&nost. .ontener je kao standardizovana meunarodna manipulativna jedinica, prilagodljiv razliitim vidovima transporta,

$,. Or0ani#a%ija rada. 1avremena tehnologija kontenerskog transporta zahteva znacajne trokove za uspostavljanje organizacije rada,

A'

$/. Pra#ne vo5nje. .ontenerski transport je veoma osetljiv na tokove robe, pa je teko obezbediti potrebnu kolicinu robe u oba smera,

$'. )'teda ener0ije. .ontenerska tehnologija prua znatnu utedu energije,

$+. In or"a%ioni siste". .ontenerizacija zahteva izuzetno kvalitetan in(ormacioni sistem, koji omoguava praenje kontenera, obezbeenje tereta u povratku i uklapanje u redove vonji raznih vidova transporta,

$*. Ra#voj privrede #e"&je. Primena kontenerizacije stvara mogunost za unapreenje privrede zemlje.

$C. E!o&o0ija. .ontenerska tehnologija ima prioritet zbog manjeg zagaenja okoline preraspodelom na eleznicki i recni transport, vee koncentracije rada i manjeg rastura robe, posebno prakaste.

Pokazuje se da transport u homogenim vozovima koji izmeu terminala mogu da saobraaju velikim brzinama, moe biti konkurentan drumskom transportu sl./.$,.!.

1to se tice ukupnih trokova, analize su na strani kontenerskog transporta. Ee ulazei u dublju analizu direktnih i indirektnih trokova i njihovih odnosa u zavisnosti od vrednosti robe, duine transporta, kao i njihovih promena zadnjih godina, promenom uticajnih (aktora koji odreuju veliine direktnih i indirektnih trokova, istraivanja daju prednost elezniko " drumskom prevozu za duine preko /%% km sl. /.$/.!.

Prema mnogim analizama utvreni su sledei globalni i parcijalni ekonomski e(ekti u kontenerskom transportu. 1hodno tome transportni trokovi se sniavaju za9

na celom transportnom lancu

, % &

u eleznikom transportu

/ % &

A+

u drumskom transportu

A , &

u avionskom transportu

) % &

u poljoprivredi

, % &

u graevinarstvu

+ % &

4vim snienjima trokova treba dodati utede od9 pakovanja robe, korozije, angaovanja kapitala, oteenja, osiguranja i sl. Prema postojeim analizama, najvee ekonomske e(ekte ima proizvodnja privrede, zatim trgovina, a potom saobraaj.

A*