Yvod

Bra}a Grim (Brder Grimm) su Jakob Ludwig Karl Grimm Wilhem Karl Grimm
ko| su savn po ob|avqvawu zbrk nema-kh ba|k, Kinder- und Hausmrchen
("De-|e porod-ne pr-e" 1812.), drug deo 1814. ("1815" na nasovnc), kao
mnogh drugh zdawa tokom `vota.
|akob se rodo 1785., a Vhem 1786., u Hanauu kod Frankfurta.
Obrazova su se u Friedrichs Gymnasium(Gmnaz|a Frdrh) u Kaseu a zatm su
obo|ca studra pravo na unverztetu u Marburgu. Od 1837. do 1841. bra}a
Grm su se prdru`a petorc koega profesora na unverztetu u Gotngenu. Ta
|e grupa postaa poznata kao Die Gttinger Sieben (Gotingenska sedmorka). Bun
su se protv kraqa Ernesta Augusta I od Hanovera, ko|eg su optu`va da kr{
Ustav te dr`ave. Zato h |e kraq sve sterao sa unverzteta. Vhem |e umro
1859., a wegov star| brat |akob 1863. Pokopan su na grobqu St. Matthus
Kirchhof u Schnebergu, -etvrt Berna.
Osm zvornh nema-kh dea, mnoge su zvorne francuske pr-e u{e u
zbrku bra}e Grm |er h |e spr-ao hugenotsk prpoveda- ko| |e bra} bo
|edan od gavnh zvora. Dana{wa zdawa whovh ba|k ugavnom su temeqno
1
pro-{}ene "za{e}erene" verz|e za decu; name, zvorne narodne pr-e ko|e
su bra}a skupa nekad se nsu smatrae de-|m pr-ama. Ve{tce, z duhov,
vukov {uwa|u se mra-nm {umama oko drevnh sea bra}e Grm, kao kroz
podsvest zoovanh nema-kh gradova tog doba.
Savremena pshoog|a antropoog|a tvrde da ba|ke ko|e se na Zapadu
pr-a|u dec pre spavawa zapravo predo-ava|u du{evnu teskobu, strah od
napu{tawa, rodteqsko nasqe / pono sazrevawe. De-| pshoog Bruno
Bettelheim u kwz Kori{}ewe o~aravawa tvrd da su zvorne ba|ke bra}e Grm
zapravo fro|dovsk mtov .
Na samom po-etku 19. veka, u vreme kad su `vea bra}a Grm, Sveto
Rmsko Carstvo |e upravo propao, a Nema-ka kakvu znamo danas n|e
|o{ posto|aa, nego se sasto|aa od stotna kne`evna mah sredwe vekh
dr`ava. Gavn faktor ko| |e u|edno nema-k narod tog doba bo |e za|edn-k
|ezk. Svo|m su dema `votom bra}a Grm hte pomo} da se stvor nema-k
denttet.
|avnost zvan Nema-ke ugavnom ne zna da su bra}a Grm sastava
nema-k re-nk Deutsches Wrterbuch. To |e bo prv vek korak u stvarawu
standardnog "modernog" nema-kog |ezka |o{ od Luterovog prevoda Bb|e s
atnskog na nema-k. Ta| vro opse`an re-nk (33 svesk, te` 84 kg) |o{ se
smatra autortetom za nema-ku etmoog|u.
Smatra se da |e |akob osnovao(smso) Grmov zakon , germansku gasovnu
promenu ko|u |e prv prmeto dansk foog asmus !hristian as". Grmov zakon |e
bo prvo otkr}e neke va`ne sstematske gasovne promene .
Izme|u 1990. 2002., kad |e u Nema-ko| uveden euro, bra}a Grm su se moga
vdet na nov-anc od 1000 nema-kh maraka - na|ve}em apoenu.
2
Pre v{e od |ednog po veka, ova dva -uvena nau-nka, bra}a |akob
Vhem Grm ob|av su zbrku nema-kh narodnh ba|k, zbrku ko|a |e tokom
vremena postaa |edna od na|-tan|h kwga u ceom svetu, a pre svega |edna
od na|omqen|h kwga za decu, Bra}a Grm zapsav{ ove ba|ke onako kako h
|e narod pr-ao, u-n su to u gotovo posedwem trenutku. Umetnost
prpovedawa ba|k se sve v{e guba tokom 19.veka, tako da b |edno ogromno
bago propao da ga bra}a Grm, a potom mnog drug zapsva- u evropskm
zemqama - me|u wma na{ Vuk Karax} - nsu spas od zaborava, ob|avv{
ga, udahnu mu nov `vot nesu}eno deovawe. Tek kasn|e se dosta vdeo
kakvo |e koko to bago, gde su mu koren {ta sve zna-.
Izbor bajki bra}e Grim
Pavobrad
Postoar vewac
Kraqev} `abac
Zatna guska
Ivca Marca
Crvenkapca
arobn frua{
Trnova Ru`ca

Pa-}
Istor|a ba|ke
Isprva, na skupqawe ba|k mnog su geda s podsmehom, pa s
prezrom, kao na nedo-an trud oko ne-ega -emu n|e mesto u kw`evnost,
|er pot-e od naroda, pa |e - smatra su mnog onda{w u-en qud od utca|a -
neuko, prosto prmtvno.
Pokazao se, me|utm, da se u tm tvorevnama naaze osnov po-ec svekoke
umetn-ke kw`evnost, da su one na|star|, na|zvorn| wen deo. Pokazao se
da ba|kama po-we zapravo svaka kw`evnost, a da onde gde nema nkakve
druge kw`evnost - ma ba|k. Tako se evropsk 19. vek - vek vek stor|e -
okrenuo ka narodnm ba|kama kao prema |ednom od na|dragocen|h gasova
ko| su do nas dopr z davnna. S maog prostora ba|ke, vdeo se, zra- su
davna{w mawe davn poged shvatawa naroda, wegove `eqe, ob-a|,
!
verovawa, tuga, humor, wegova te`wa za sobodom, wegov na-n `vota
wegov |ezk. Ba|ke su, kako se zakqu-o, preno{ene s koena na koeno, nekad
pr-ane bogat|e, nekad {krt|e; pone{to se u toku vekova zaboravqao,
pone{to dodavao; ponekad su dve ba|ke sa`mane u |ednu, ponekad su od
|edne nasta|e dve; neke su putovae od zemqe do zemqe, od pemena do
pemena, od starh Indusa Grka ka Sovenma, Germanma romanskm
narodma, pa u drugo| sredn prekra|ane dotervane onako kako |e ta sredna
zahtevaa. Druge su, pak, bez sumwe, nastae nezavsno |edna od druge u
raznm narodma; a z svake |e prove|avao dah starh vremena duh naroda,
onakav kakav |e vadao kakav se o-tava u trenutku kad su ba|ke zapsvane.
Ima |o{ ne{to zbog -ega su ba|ke postae tako zna-a|nm spomenkom
za ceo -ove-anstvo: pr svem obqu svo|em uza|amno beskra|nu raznokost,
kra| sve raz-tost mesta u ko|ma su moge postat u ko|ma su moge bt
zabee`ene - narodne ba|ke ma|u toko op{th, za|edn-kh crta, toko su
s-nost me|u wma va`n|e no razke da one zasta nsu zraz karaktera duha
samo |ednog naroda, samo |edne pokra|ne samo |ednog sveta, ceog
-ove-anstva.
A sve ove odke, ma koko be zanmqve za sve one ko| se bave
prou-avawem starna pro{ost naroda, ma koko zasu`vae da se na wma
zadr` na{a pa`wa, pak ne b be dovoqne da ob|asne kako to da ba|ke
predstavqa|u |edan od dugove-nh kw`evnh rodova, kako to da su danas
|o{ toko omqene, pre svega me|u decom. O-gedno da u wma ma ne-ega
{to odgovara zvesno| duboko| potreb dece qud uop{te: to |e umetnost s
ko|om su one spr-ane, -|m se -arma rado preda|emo. Osnovnh crta ove
umetnost ma na|mawe tr, one su za|edn-ke svm dobrm ba|kama, a to su :
u`vawe u pr-awu: obqe doga|a|a, na|raznovrsn| zapet, na|neob-n|a
zbvawa ko|a se sust`u u nezadr`vom toku radwe;
ma{ta: u ba|c |e sve mogu}e na|neob-n|e doga|a|e m prmamo kao
ne{to {to mo`e bt.Svesn smo, dodu{e, da |e to "samo ba|ka" a, dok
ba|ka tra|e, m veru|emo u sve {to |e spea ma{ta oko ne-ega {to se
dogodo, ne zna se kada ne zna se gde: u ve{tce ve, patuqke u
nemu{t |ezk, u Pa-}a u -arobnu svetqku.Svo|om smeo{}u,
sve`nom bu|no{}u ta ma{ta ne presta|e da pen -taoca: ona
"
stovremeno zadovoqava qudsku ve-tu `e| za neob-nm, nemogu}m,
, u samo| ba|c, poma`e ostvarewu na{h `eqa;
|ednostavno nenametqvo skazan mora: u ba|c uvek dobro pobe|u|e
zo, sroma{n ku|e nad bogata{em, hrabr carev} dob|a svo|u prncezu,
a za ma}eha do-eka zasu`enu kaznu. Ovo |e zapravo na|va`n|a crta
ba|ke; wo| su podre|ene ostae: doga|a| se zap}u da b kona-na pobeda
gavnog |unaka ba utoko zna-a|na a ma{ta su` da se gavnom |unaku
stave na put na|fantast-n|e prepreke, a mu u st mah da|e u ruke
-arobna oru|a ko|ma }e prepreke savadat.
U ba|c |e narod tako zrazo ono {to vo ono {to `e, pokazao {ta
smatra dobrm a {ta zm; a da b stekao ono {to `e pomogao nome ko |e
dobar, u ma{t |e stvoro bezbro| -udesnh stvar ko|ma se, u ku gavnog
|unaka |unakwe, suprotstavqao prrod, sudbn zu oko sebe. Tako, na
neo-ekvan na-n na|nestvarn|e po|ave u ba|c po pravu sto|e u su`b veoma
stvarnh potreba, nadawa poms.
Ne mora|u sve ove osobne, svakako, bt pod|ednako zra`ene u svm
ba|kama; a u svako| h ba|c ma. S druge strane, ba|ke nsu |edn obk
proznog narodnog stvaraa{tva: u ovo| zbrcnaaze se takve ko|e se - kao
neke me|u ba|kama o zvotwama - prb`u|u basnama; ma pak takvh pr-a
u ovo| kwz ko|e se nkako ne mogu nazvat ba|kama, ve} spada|u u {aqve
narodne prpovetke - takav |e dobar deo pr-a o seqacma.
Iz veke zbrke bra}e Grm ovde |e mogao bt preveden samo |edan maw
deo ba|k prpovedaka. A sastavqa- se trudo da zabere dosta na|ep{e
na|ve}ma karakterst-ne za svaku vrstu, da predstav {to v{e raz-th
tema motva.|to se redoseda t-e, sastavqa-u se u-no pogodno da ovh 40
ba|k pr-a pode na 4 ve}e grupe: na one -| su |unac `votwe, na one -|a
se radwa odgrava na dvoru, na one ko|e pr-a|u o seqacma na one -| su
nosoc zanat|e gra|an. I ta |e podea usovna, kao svaka druga, pogotovu
kad se ma u vdu sprepetanost raznh eemenata u |edno| te sto| ba|c, a |e
pak mawe prozvoqna su-a|na od drugh mogu}h na-na podee.
#
Lteratura
Branmr @vo|nov}, Bra}a Grm - Vo|a Mar|anov} , De-|a kw`evnost u
kw`evno| krtc, Beograd 2000
h$$%&''bs.wiki%edia.org'wiki'(ra)*!)+,a-Grimm
,