Xegan Marija

HOMERSKO DOBA

1.

GRQKA

PO

PADU

MIKENE

Mikenska civilizacija nestaje u periodu izme u 1200 i 1100. godine p. n. e. Populacija nekad mo nih gradova primetno opada sve dok nije nestalo gra anske kulture na teritoriji kopnene Grqke. Veliki broj gradova je unixten. Umexnim zanatlijama se gubi trag. Koliko je od mikenske civilizacije zaista izgubeno? U ovom periodu nestaje Mikensko pismo, poznato jox i pod nazivom Linear B. Bez pisanih dokumenata texko je utvrditi xta je prouzrokovalo kolaps mikenske civilizacije. Period od pet vekova ostaje misterija, poznata pod nazivom Mraqno doba Grqke. Danas je usvojeno mixee, xto znaqi da ne mora biti pravilo, da je ovaj period usloven usled seobe Doraca, jednog od grqkih plemena. Posledica upada novih naroda nije samo u gubitku pisma, ve dolazi i do prekida globalne komercijalne mre e koju su Mikeani ostvarili sa teritorijama van kopna. Prestaje trgovina sa Malom Azijom, Bliskim istokom, Egiptom... Interesantno da i gore pomenute zeme mu usobno prekidaju veze. Kako nema trgovine, privreda u Grqkoj nazaduje, jer ova teritorija raspola e ograniqenim resursima. Jedina povona okolnost je ta, xto u ovom periodu za teritoriju Grqke nije zainteresovana nijedna od ve ih stranih sila, tako da su doseenici sa te strane imali mira. Od XII veka pa sve do 750. izgleda da je stanovnixtvo vodilo sedentaran naqin ivota agrarnog karaktera. Osvajaqi koji su prodrli na teritoriju kopnene Grqke (pod pretpostavkom da je do razaraa gradova mikenskog sveta doxlo usled invazije) sa sobom nisu poneli nikakve umetniqke predmete, koji bi mogli posvedoqiti o izvesnoj kulturi ili stepenu razvoja te civilizacije. Izgleda da novi doseenici nisu te ili da ive u gradovima. Kao dokaz ovom tvr eu su mnoga nasea, koja su bila napuxtena. Na primer, mo emo pomenuti grad Pilos, koji po razarau, nije obnoven i opet naseen. Doseenici su verovatno bili nomadi. iveli su u xatorima i drvenim barakama, a predmet obo avaa je bila statua od drveta, koja je predstavala bo anstvo. Bili su organizovani u male plemenske zajednice. Da su doxli sa strane svedoqi i nepoxtovae prema mikenskoj kulturi. Ovo nas vra a na pitae kako je jedno nomadsko pleme uspelo da zavlada teritorijom nekdaxeg mo nog mikenskog sveta. Najverovatnije da su doseenici bili izuztene fiziqke snage i da su raspolagali mo nijim oru jem.

2.

HOMEROV

SVET

Uprkos opxtoj dekadenciji, u poznom periodu Mraqnog doba nastaje Homerova poezija. Pobornici Homerove istoriqnosti smatraju da on u svojim poemama ne odra ava samo udaenu mikensku proxlost, ve opisuje i svet svog vremena ( IX ili VIII p. n. e.). M. I. Finli smatra da Homer, u stvari, opisuje Grqku tokom ,,mraqnog doba, oko 1050 - 900. godine p. n. e. On je uveren da Homer precizno prikazuje odre ena antropoloxka svojstva tog sveta, poput druxtvenog i rodovskog ure ea; usvojenih moralnih normi... 1

Ako je Homerov materijalni svet, mexavina vixe razdoba donekle mistifikovanih, da li je mogu e da su druxtveno ure ee i sistem vrednosti u epovima preuzeti iz stvarnog sveta? Finli tvrdi da je Homer dosledan i antropoloxki ubediv u pitaima kao xto su pitaa ustavnosti, obiqaj nasle ivaa, krvne osvete (pravni i druxtveni tretman ubica), polo aj ena, monogamija, ropstvo... O. Taplin smatra da Homer nije verodostojan u svim aspektima, jer jedno isto pitae obra uje na razliqite naqine i u razliqitim kontekstima. On tvrdi da pesniku nije bilo va no da li narodom uprava kra, ve e staraca, skupxtina... pesniku je samo va no da bude ubediv sluxaocima. Xto se tiqe ustaenih moralnih vrednosti, one, u stvari, nisu ustaene jer se u epovima pojavuje ihovo opovrgavae i preispitivae. D. P. Kalistov u Istoriji stare Grqke za tumaqee socijalnih prilika tokom perioda od XII do IX veka p. n. e., kao izvorom se koristi Homerovim epovima. Sistematskim i preciznim prouqavaem stihova, prikazan je svet Homerove Grqke.

2.1. Homerova Grqka

Izgleda da je stanovnixtvo bilo organizovano u rodovskim zajednicama na qijem su qelu bili basileus (kra), Ve e starexina, Narodna skupxtina. Basileus ili kra je bio vo a jedne plemenske zajednice. Najve u vlast je imao tokom ratnih operacija, gde je upravao svojim saplemenicima i prvi stupao u napad protiv neprijateskih basileusa. Basileus i plemi ki vojnici su se u bogatstvu i vojnoj vextini, razlikovali od siromaxnijih slojeva unutar roda. Basileus je finansijsku podrxku naxao u eksploatisau sopstvenih temenosa (ve i zemixi posed, termin posvedoqen jox za mikenske civilizacije) i zahvauju i darovima od naroda. Na jednoj teritoriji moglo je postojati vixe basileusa gde vlast jednog nije mogla biti neograniqena. U doba mira uloga kraa je bila skromnija i mahom se svodila na beznaqajnom uqex u u sudu. Pored ovih uloga, kra je imao i ulogu svextenika. Kraa je mogao naslediti direktno potomak, ili ve dobar kandidat iz nekog drugog roda. Proces obrazovaa nasledne kraevske vlasti jox nije bio zavrxen. Ve e starexina, qiji su qlanovi geronti (iz najuglednijih i najmo nijih rodova) u dogovoru sa basileusom donose neku va niju odluku. Narodna skupxtina jeste zbor svih slobodnih qlanova zajednice koju saziva basileus radi rexavaa raznih pitaa. Ve u homersko doba ne postoji ravnopravnost svih enih qlanova, tako da odluke donose kra i ve e starexina. U sluqaju da se narod ne sla e sa odlukom, protestovali su utaem. U homersko doba sve ove tri ustanove dopuuju jedna drugu. Svaka od rodovskih zajednica ima svoju teritoriju i sopstvenu blagajnu. U zajedniqkoj borbi protiv neprijatea, udru ivalo se vixe rodova. Kada je dolazilo do kriznih situacija, problem su rexavali zajedniqkim snagama. Tokom rata svaka zajednica je quvala svoju samostalnost i bila je predvo ena svojim basileusom. Mo e se zakuqiti da je pripadae jednom rodu bilo veoma va no. Rodovska zajednica je imala obavezu da xtiti interese svojih qlanova. Onaj ko bi ubio qlana jednog roda morao je da plati za to ubistvo, bilo sopstvenom glavom bilo novcem. U sluqaju kad qlan pogazi usvojene moralne norme te zajednice, automatski je bivao iskuqen. Nema vixe prava na zaxtitu druxtva i dobija status skitnice (metanast) koji ni malo nije povoan. U epovima se naslu uje i raspad prvobitnih druxtvenih zajednica, gde se kao poseban sloj izdvaja rodovska aristokratija. Naime, samo malo ih je moglo da priuxti borbene dvokolice sa dobrim koima. Privilegovani tokom borbe nose oklope od zlata, xlemove sa koskom grivom i srebrne korice od maqa. Pa qak i kada druxtvo ne uzmeniravaju ratovi, ,,plemi i se mogu poznati po skupim 2

purpurnim tkaninama, koji ive u velelepnim ku ama sa bogatom oku nicom. Ovakve ku e texko da su postojale u toku homerovog doba i verovatno se pesnik poziva na neka ranija vremena iz mikenskog perioda. Osnova privre ivaa je bila pooprivreda, naroqito zemorda i stoqarstvo. Broj stoke je bilo merilo vrednosti. Narod ovog perioda poznaje i gvo e. Ovaj podatak iz Homerovih epova, potvr uju i arheoloxka istra ivaa grobnica koje datiraju iz tog perioda. Na eni su maqevi od gvo a, gde najstariji potiqe iz XI veka p. n. e. U seoskoj zajednici postojala je sistematska podela zeme. Najboe zemixne posede, temenose, dobijali su, od naroda, basileusi (vanaka) i vojvode (ravaketa). Preostalom delu stanovnixtva zema je dodeivana rebom, te sa ta zema nazivala kler. Izgleda da podela nije bila ravnopravna, pa su sukobi bili qesti. Oni koji izgube svoju zemu - teti ili eriti, rade na tu im imaima gde im se pla a u naturi (hrana, ode a, obu a). Robovi i teti su znali da se suprostave slobodnim udima, kada bi ovi posledi dali maha svojoj samovoi. Ropstvo ima patrijahalni karakter, i zovu ih uku anima. U sluqaju da rob izneveri gospodara, sa im se surovo postupalo. Izvor robova jeste rat i ratni plen (protumaqeno na osnovu glagola ,,porobiti). Vlasnik je roba mogao pokloniti, razmeniti, prodati... Iako u privredi jox uvek glavna uloga pripada slobodnim udima, bilo je i robova koji su quvali stada, obra ivali zemu... U Homersko doba rade svi druxtveni slojevi. Trgovina slabo razvijena i ona je usko povezana sa paqkom i ratom. Zanatstvo je, tako e, bilo slabo razvijeno. Posao zanatlije je slabije vrednovan no posao zemoradnika.

3.

ARHEOLOXKI

NALAZI

Skromno je rekonstruisati istoriju Homerskog doba samo na osnovu Homerovih epova. Ako pokuxamo da se osvrnemo na ostatke udske delatnosti tog perioda, koji su se oquvali do danas, na xta nailazimo. Prvo iz perioda od oko 1200 do 900. (qak i do 750.) godine p. n. e. ne postoji pisanih tragova na Grqkom. U sluqaju da se pismo pojavi, to je onda alfabetsko, koje se u samoj osnovi razlikuje od mikenskog Lineara B. Zajedno sa pismom ne pojavuju se vixe ni predmeti sa osobenostima mikenske kulture. Jedino na osnovu oru ja i primitivnih predmeta za upotrebu, koji datiraju iz tog perioda, mo e se izvesti neki xtur sled doga aja. Veoma va na qienica ovoga doba jeste upotreba gvo a. Mikeani su svojevremeno znali za ovaj metal, ali su ga koristili u malim koliqinama za dekoraciju luksuznih predmeta. Eksplotacija gvo a na teritoriji mikenskog sveta je bila mala. Gvo a je bilo dosta u severozapadnoj Maloj Aziji, ali su Heti ubomorno quvali ova nalazixta i samo su male koliqine izvozili u Egipat, Siriju... Da je gvo e bilo retkost i dragocenost, svedoqi i jedan bode sa gvozdenom oxtricom, koji je prona en u grobnici Tutankamona. Upravo Grci i saznaju za ovaj metal preko Bliskog istoka. Sa poqetkom mraqnog doba kontinentalna Grqka prekida veze sa stranim zemama, gde je ulogu posrednika igrao Kipar (koji je bio grqko govorno podruqje). Izgleda da su najstariji predmeti od gvo a prona eni u Grqkoj, uvezeni sa Kipra. To su mali gvozdeni no evi sa bronzanim zakivkom na drxci, koji potiqu sa kraja XIII veka. Pravi period gvozdenog doba na teritoriji Grqke poqie krajem XI veka p. n. e. Sada mesto luksuznih predmeta, gvo e se, prevashodno, koristi za izradu oru ja. Ispostavilo se da je mnogo boi metal nego bilo kakva legura bronze. Izgled maqeva, koji se pravi, po pojedinim specifiqnostima sliqan je maqevima 3

sa Kipra i Levanta. Pojedini istra ivaqi smatraju da su ovi prvi maqevi, u stvari, uvezeni iz navedenih zemaa. Me utim Grqkim kovaqima, uskoro, ne treba inspiracija od stranih majstora. Pojavuju se maqevi otrodoksne forme, koji uskoro postaju dominantan oblik maqa. U Protogeometrijskoj fazi Mraqnog doba, nazvana po obliku posuda koje se koriste u periodu od sredine XI do kraja X veka p. n. e., skoro svi prona eni maqevi su od gvo a i ortodoksne su forme. Izdu enog su izgleda, veoma tanki, du ine do metar. Zbog ovakvih osobenosti, bili su suvixe veliki da se stave u male krematorijume, tip grobnica tipiqan za ovaj period. Stoga su maqevi savijani u krug ili u oblik slova U, xto je moglo imati veze i sa nekim religijskim ritualom. U Geometrijskoj fazi, koja traje tokom IX i VIII veka p. n. e., maqevi postaju kra i i izrazito qvrsti. Kod Homera, maqevi i vrhovi kopa su od bronze, tipiqan primer arhaizma. U dvadesetom pevau, postoji jedna scena kada Ahilej udara maqem neprijatea, tako da mu glava i kaciga odlete. Kritiqari smatraju da nexto ovako nije bilo mogu e izvesti sa oru jem od bronze... Ratnici Mraqnog doba su nosili kopa. Interesantno je da u grobovima, do IX veka p. n. e., nisu na eni zajedno, i maq i kope. Verovatno da se u ovom periodu raspolagalo ograniqenim sredstvima i nije bilo mesta za razbacivae. Maq je mogao poslu iti kao kope i obrnuto. Osnova za prouqavae Homerovog doba, kao xto mo emo zakuqiti, jeste ispitivae grobnica. U grobnicama je mahom na eno oru je. Postoje i posude, ali one potiqu tek iz kasnog Mraqnog doba, iz Geometrijskog perioda. Na ovim posudama prikazani su ratnici opremeni kopima, xtitovima, kacigama. Na nekim slikama xtitovi su u obliku osmice i poveliki su, dok na drugim su prikazani mai xtitovi. Me utim, pitae je da li ove slike odgovaraju Homerovom dobu. Danas, nauqnici pretpostavaju da je sigurno postojala neke direktna veza Mikenskog i ranog Mraqnog perioda, iako za to nema dokaza. Umetnost se saquvala, ali se vremenom izgubila, jer je mo da bila u vezi sa nekakvim propadivim materijalom. Isto tako, mo da postoje velelepne gra evine sa bogatom bibliotekom tog perioda, ali jox uvek nisu prona ene... Literatura: D. P. Kalistov, Homerska Grqka, Stara Grqka, Sarajevo 1959. Oksfordska istorija Grqke i Helenistiqkog sveta N. G. L. Hammond, The history of Greece to 322 B. C., Oxford 1959. A. M. Snodgrass, Arms and armour of the Greeks Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.