U T O R A K , 1 7 .

d e c e m b a r 2 0 1 3 , b r o j 5 9 2 3 , g o d i n a X V I I , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 7 E U R (C G ) , 0 , 7 E U R ( S L O ) , 5 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R )

www.danas.rs

II

DON JUAN

DON JUAN

III

utorak, 17. decembar 2013.

utorak, 17. decembar 2013.

TAMARA BIJELI]: Na{ Don @uan je melanholi~ni pustolov IGOR VUK TORBICA: Kad `anr postane avantura
O Don @uanu pisane su tolike studije i ogledi da je predstavljalo pravi problem na}i se pred svim tim materijalom koji u sebi nosi tako kontradiktorna i opre~na razmi{ljanja o tom liku - ka`e za Danas reditelj Igor Vuk Torbica, dodaju}i da se mnogi autori ne sla`u ~ak ni oko toga da li se Molijer ovom liku podsmeva ili mu upu}uje simpatije. - Na posletku, sav taj materijal koji na neki na~in pro|e kroz vas, ostavite po strani i krenete da se bavite predstavom. Tada shvatite da nema mnogo smisla dokazivati ovaj lik nekom od prethodno pro~itanih teorija. Kad proces otpo~ne i stvore se preduslovi za igru, lik nastaje iz va{e subjektivne, dana{nje psihologije i on je odgovor i rezultat onoga {to su reditelj i glumac, Ivan \or|evi}, odlu~ili i stvorili. Na{ je utisak, svakako, da ovaj lik predstavlja ne{to drugo no {to je predstavljao onda kada se po~eo pojavljivati u 17. stole}u. Koliko vas je ansambl pratio u namerama? - Ansambl zrenjaninskog pozori{ta krajnje je heterogen, ali razlike me|u njima ~ine neki poseban kvalitet koji bi ovaj ansambl i pozori{te trebalo da iskoriste i pretvore u svoju prednost i snagu. Zapravo, ponekad sam tokom procesa bio zate~en time koliko su ovi glumci spremni da probaju i da se bore se sa novim izazovima. Za koji `anr ste se opredelili u prikazivanju ovog lika, u razli~itim umetnostima ~esto eksploatisanog? - Ono {to je bilo od klju~nog zna~aja prilikom dono{enja te odluke jeste Don @uanovo konstantno kretanje; njegov put koji ga vodi od mesta do mesta i od ~oveka do ~oveka. Ovu uslovnost smo Tamara i ja u pripremi teksta nastojali posebno da istaknemo. Za mene je tada `anr postao avantura, ili kako smo u {ali govorili on the road. Me|utim, to je predstavljalo tek onu prvu `anrovsku odliku, imanentnu dramskom sklopu. U predstavi ima poprili~no `anrovskih iskakanja, od realizma do apsurda. Najvi{e me kod lika Na koji na~in je sredi{nji lik predstave pokreta~ radnje? - To je posebno pitanje u ovoj na{oj predstavi. Ovde i Don @uan i Zganarel, koji vi{e ne predstavljaju antipode jedan drugome, zajedno Igor Vuk Torbica pokre}u radnju i, dok jedan aran`ira doga|aje, onaj drugi je zaokupljen konzumiranjem i pro`ivljavanjem datog trenutka. Isto tako, namera nam je bila da zao{trimo njihove zavodni~ke akcije, tako da su oni ovde postali partneri u ru{ila~kom pohodu, no{eni `eljom da grupi pojedinaca koja u jednom trenutku po~inje da ih prati, predstave i uka`u na svet, ljude i na to kakvi su ovi u me|uvremenu postali. [ta vas, za razliku od drugih postavki Molijera, najvi{e zanima u liku Don @una? - Don @uan je u me|uvremenu postao jederman - bilo ko. Najpre, ne verujem da bi u sada{njem trenutku njegova plemi}ka titula bilo {ta zna~ila, a to je ono {to me je najvi{e i zanimalo, kako u liku Don @uana, tako i u grupi likova koji bez nekog posebnog psiholo{kog opravdanja po~inju da prate njega i Zganarela u njihovom pohodu, provociraju}i upravo tu ideju: da je danas u svetu bez jasnog referentnog sistema, bez te`ine moralnih i teolo{kih stega koje bi morale da se po{tuju, svako zapravo pozvan da osmisli svoj stil `ivota. Me|utim, ova sloboda kao da nije doprinela `elji ~oveka da se ostvari i da sam sebi obrazuje nekakav smisao. I, eto, to je odgovor na va{e pitanje - ono {to me najvi{e zanima kod lika Don @uana jeste njegova potraga za vlastitom svrsishodno{}u.

DEJAN DEDI]: Strast prema pozori{tu

DON @UAN U ZRENJANINU

Svoj put u pozori{tu zapo~eo sam predstavom Pokojnik, koju je re`irao Igor Vuk Torbica, a koja je nastala kao ispitna predstava kod profesorke Alise Stojanovi} - ka`e za Danas glumac Dejan Dedi}, dodaju}i da su s tom predstavom u{li u JDP, nakon ~ega su se otvorile {anse za njegove nove uloge. - Zaigrao sam u Otelu, zatim 50 udaraca u Ateljeu 212, Gospo|ici u JDP... Sad ponovo sara|ujem sa Torbicom i zadovoljan sam ulogom. Ovaj Zganarel, koga glumim, nije lik koji je prvobitno zami{ljen kod Molijera, koji zamera Don @anu na mnogo ~emu i ~esto morali{e, ~as je kukavica a ~as hrabar. Zganarel koga smo stvorili u ovoj predstavi je osoba koja je i u dobru i u zlu uz Don @uana, njegov verni drug, saputnik i sapatnik, neko za koga je spreman da u|e u

IVAN \OR\EVI]: Don @uan traga za smislom

Predstava i proces kroz koji smo prolazili stvaraju}i likove i komad u celini ne li~i ni na {ta kroz {ta sam dosad prolazio u pozori{tu, za ovih {est godina mog profesionalnog anga`mana u ovoj ku}i - tvrdi za Danas glumac Ivan \or|evi} koji dodaje da je zbog toga vrlo zadovoljan i sre}an. - Torbica je prvi reditelj koga sre}em da sa sobom vodi ceo tim, svi su oni prisutni na svakoj od proba, {to je odli~no, a njihova sinergija prenosi se na ceo ansambl. Tako bruse ideje, slu{aju na{e komentare. Na~in na koji Torbica re`ira, a uverio sam se u to gledaju}i Na~in na koji njegovog Pokojnika, jeste ne{to {to Torbica re`ira jeste potpuno pripada vremenu u kome ne{to {to potpuno `ivimo za razliku od nekih drugih pozori{ta. pripada vremenu u

Rekla bih da se na{a verzija komada prili~no razlikuje od Molijerove, ali da glavna crta radnje, ipak, u velikoj meri prati ton i tok originalne drame - sigurna je dramatur{kinja Tamara Bijeli}. - A ono {to smo u odnosu na original izmenili - dodaje sagovornica Danasa - jeste redosled scena, kao i veliki broj replika, uzimaju}i ih od jednih i daju}i ih drugim likovima. Manipuli{u}i koli~inom starog i ubacivanjem novog teksta, menjali smo i same likove kao i njihove odnose, a neki su likovi u potpunosti izba~eni. Tako je lik Zganarela promenjen do neprepoznatljivosti, dok je veliki broj njegovih re~enica dodeljen drugim likovima. U dopisanom tekstu nalaze se i pojedini citati iz nekih drugih Molijerovih drama, kao i oni koje su napisali zna~ajni knji`evni stvaraoci, od kojih }ete sigurno barem neke prepoznati.
[ta je na kraju ostalo od Molijerovog lika Don @uana ili kakav ste lik stvorili? - Ako bismo za originalni Molijerov lik rekli da je i pored svoje nestalnosti, drskosti i bahatosti ipak neko koga istovremeno karakteri{u i osobine poput naivnosti i iskrene, gotovo de~a~ke strasti prema osvajanju i pustolovinama, na{ Don @uan je, pak, obojen notom melanholije, ili, bolje re~eno ogor~enosti. Njega na razvratan `ivot ne navodi spontani impuls sopstvene razuzdane prirode, ve} duboka potreba da barem u ne~emu prona|e pravi smisao; potreba proiza{la iz jednog sveop{teg razo~arenja u vrednosne i dru{tvene okolnosti kojima kao njihov savremenik svedo~i. Gde ste smestili radnju, kakvi doga|aji prate glavne likove i kakav efekat treba da imaju na gledali{te? - Iako }e, nadam se, biti o~igledno da veliki broj scena, motiva i doga|aja u na{oj verziji predstavlja direktnu referencu i kritiku odre|enih pojava prisutnih u savremenom svetu, trudili smo se da u {to ve}oj meri zadr`imo i ono ljudski i civilizacijski svepro`imaju}e,

Predstava Don @uan u re`iji Igora Vuka Torbice premijerno }e biti izvedena 18. decembra od 20 sati u zrenjaninskom Narodnom pozori{tu To{a Jovanovi}. Pretpremijera je najavljena za 24 sata ranije na istom mestu. Uloge u ovoj postavci pripale su Ivanu \or|evi}u (Don @uan), Dejanu Dedi}u (Zganarel), Sanji Radi{i} Suboti} (Elvira), Dejanu Karle~iku (Guzman), Miljanu Vukovi}u (Don Karlos), Zvonku Gojkovi}u (Don Alonzo), Nismo mi buntovnici Prvoslavu Zakovskom (Don Luj), Jovanu Tora~kom (Francisko), koji dolaze da ne{to Editi Tot ([arlota), Jeleni [nebli} (Maturina), Stefanu Juaninu (Pjero), radikalno menjaju, Mirku Panteli}u (Gospodin Diman{/Debeli Luka) i Jeleni Kesi} (Devojka). samo mislimo da Kreativnu ekipu postavke ~ine jo{ Tamara Bijeli} (dramaturgija i adaptacija teksta), postoji druga~iji Veljko Stojanovi} (scenografija i kostimografija), Marko Mari} (kompozitor) i na~in da se radi u pozori{tu. Vi{nja Radosav (muzi~ka saradnica). Dejan Dedi}

kome `ivimo.

bitku i ~ovek koga i bez puno razmenjenih re~i u potpunosti razume - ka`e sagovornik Danasa. Koliko je moderno interpretiran lik koji tuma~ite? - Re~ je o vrlo modernoj interpretaciji, {to zna~i da ako smo se odlu~ili da komentari{emo savremeni `ivot i na~in na koji `ivimo, utoliko je to moderan lik. Ipak, uop{teno govore}i, mislim da nema likova koji su moderni ili to nisu.

Kakvog Don @uana tuma~ite, da li je on moderan? Ivan \or|evi} - Ne bih rekao da je posebno moderan, ~ak ni da je Don @uan mogu} u ovom svetu. Recimo da je verovatnije da mo`e da se desi u nekom trenutku, u odre|eno vreme i na odre|enom mestu i pod odre|enim okolnostima, da postoji ba{ takav ~ovek. To je neko ko ima potrebu za smislom, potrebu da se izdvoji iz grupe i da uradi ne{to {to smatra moralnim u svom svetu. Nisam se previ{e bavio likom ovog junaka u drugim delima, vi{e sam se skoncentrisao na ono {to je reditelj hteo da postignemo. Ima li manipulacije u ovom liku? - Manipulacija postoji kod Don @uana, ali nije u slu`bi pukog zavo|enja, ve} vi{e sa osvrtom na moral i hipokriziju dru{tva.

Don @uana zanima njegova potraga za vlastitom svrsishodno{}u.

Na ovoj predstavi okupljeno je dosta vas koji ste ve} ranije sara|ivali, i ka`u poznavaoci pozori{ta, od vas se dosta o~ekuje? - Nismo mi neki buntovnici koji dolaze da ne{to radikalno menjaju, samo mislimo da postoji druga~iji na~in da se radi u pozori{tu, otvorenog srca i sa dosta ljubavi. Ako ne{to radite iz ~iste strasti i `elje, i nemate nikakvih namera ve} se potpuno prepu{tate, to se vidi. Ta energija i strast je ono {to }e nas mo`da razlikovati od drugih.

Manipuli{u}i koli~inom starog i ubacivanjem novog teksta, menjali smo i same likove kao i njihove odnose, a neki su u potpunosti izba~eni. Tamara Bijeli}

univerzalno, {to Molijerova drama u velikoj meri ve} sama po sebi nudi. Rekla bih da ni prostor ni vreme u na{oj verziji nisu konkretizovani, pa tako upu}uju na to da se radnja istovremeno ne odvija nigde osim u pozori{no konstruisanom prostoru, kao i da bi, zapravo, mogla da se de{ava bilo gde.

VELJKO STOJANOVI]: Multistilovi na{eg vremena

Rad na projektu obi~no po~ne od nekog osnovnog predloga, ali se tokom procesa menja zbog na{ih stalnih u~e{}a na probama, jer dok pratimo razvoj istovremeno tra`imo odgovore na pitanja koja nije mogu}e dati unapred - obja{njava scenograf i kostimograf Veljko Stojanovi}, dodaju}i da tako savladavaju problem i prilaze mu sa razli~itih strana, dok najzad ne do|u do kona~nog odgovora {ta bi konkretno trebalo da bude scenografsko re{enje. - Za nas je vrlo bitno da svi elementi predstave nastaju paralelno. Upravo to je ono {to je po mom mi{ljenju druga~ije od ve}ine ostalih procesa kojima sam dosad imao prilike da prisustvujem - nagla{ava sagovornik Danasa.
[ta su scenografija a {ta kostim naglasili u ovoj predstavi?

i ljudi koje susre}e. Oni su odeveni u kostime koji nagla{avaju razlike me|u ljudima i miljea iz kojih dolaze. Zapravo, na jedan duhovit na~in ozna~avaju vreme multistilova u kojem `ivimo.
Da li je zrenjaninska scena bila ograni~avaju}a za va{e

Koliko nas se ti~e novi lik Don @uana? - Ukoliko ste neko ko se povodom promi{ljanja istorijskog trenutka u kom trenutno sau~estvujemo ose}a iole frustrirano ili dezorijentisano, verujem da bi mogao prili~no da vas se ti~e. U kojim sve predstavama sara|ujete sa Torbicom?

Bitno nam je da svi elementi predstave nastaju paralelno. Veljko Stojanovi}

- Ovog puta scensko re{enje je u funkciji stalne promene prostora. Ovo je postignuto jednostavnim elementima koji upu}uju na mesta radnje. Don @uan putuje, smenjuju se mesta

zamisli? - Svaki prostor ima granice i ograni~enja u okviru tih granica. Ograni~enja su bitne karakteristike po kojima razlikujem prostore i upravo u tome pronalazim najve}i izazov. Naj~e{}e, upravo su ona za mene polazi{na ta~ka pri re{avanju problema. Zrenjaninsku scenu vidim kao veoma zahvalnu u svom osnovnom gabaritu, a pojedini arhitektonski elementi koji je ~ine toliko su specifi~ni da autor mora da im dosko~i ili potpunim vizuelnim prevazila`enjem ili integrisanjem tih specifi~nosti u strukturu prostornog re{enja. Na~in na koji autori iskoriste ove elemente jeste ono sto nas razlikuje jedne od drugih.

- Dosad sam kao dramaturg radila na svim Igorovim predstavama. Tako|e, od po~etka na{e saradnje konstantno kao tim razgovaramo i razvijamo koncepte za budu}e projekte, pa tako i u ovom trenutku imamo u planu nekoliko ideja koje bismo `eleli da dalje razradimo i u nekoj skorijoj budu}nosti realizujemo. Kad ka`em tim, mislim na nas nekoliko - kompozitor, kostimograf, scenograf, organizator - koji smo zajedno radili na svim dosada{njim predstavama, jer Igor ne voli da svoje bliske saradnike menja, ve} da sa onima u koje je stekao poverenje nastavlja i produbljuje saradnju, pru`aju}i nam na taj na~in mogu}nost da se iz procesa u proces svi zajedno razvijamo, jedni od drugih u~imo i polako, sa ste~enim iskustvom, postajemo sve spretniji u zajedni~kom stvarala{tvu u kome svako ima svoju ulogu i svoj autenti~an doprinos.

DON JUAN
utorak, 17. decembar 2013.

IVANA KUKOLJ SOLAROV:

Verujemo u mlade autore

Predstava Don @uan na{ je najambiciozniji projekat ovog dela sezone i on je u potpunosti predat u ruke mladim autorima - precizira za Danas direktorka NP To{a Jovanovi} Ivana Kukolj Solarov. - Mislim da je to dobra poruka zrenjaninskog pozori{ta - nastavlja sagovornica Danasa - da smo dovoljno hrabri i da verujemo mladim snagama u na{em pozori{tu, odnosno novim autorima koji izlaze sa FDU i Akademije umetnosti. Na prvom mestu tu je Igor Vuk Torbica, talentovani reditelj. Zrenjaninsko pozori{te ponosi se ~injenicom da svoju prvu rediteljsku predstavu ovaj autor radi kod nas, iako su ga tra`ila mnoga beogradska pozori{ta. Za njega je, na na{ predlog predstave, postavljanje Molijerovog Don @uana bio profesionalni izazov i odgovor je bio pozitivan. Odgovaralo nam je kako je reditelj zamislio predstavu, kao i to da ovaj komad korespondira sa mladim ljudima. S druge strane, nikad u pozori{tu ne radi{ komad poput Don @uana a da u ansamblu nema{ nekog njemu sli~nog, a mi ga imamo i krenuli smo s tom ambicijom. Verujemo da je Ivan \or|evi} dorastao tom zadatku, da je to upravo prava uloga za njega. Trudimo se, u ovoj sezoni, da mislimo i na na{ ansambl, {ta je to {to }e za njih biti izazovno da rade i u ~emu }e se najbolje ose}ati. Mislim da je ova uloga za Ivana \or|evi}a kruna karijere u pozori{tu dosad, jer on pored teatarskog ima i filmski anga`man. Doveli smo jo{ jednog mladog glumca, Dejana Dedi}a, koji je upravo iza{ao sa studija dramskih umetnosti i pre nego {to zaigra u Ateljeu 212, kod nas }e pokazati svoj talenat. Mislim da treba da budemo zadovoljni {to je jedna obe}avaju}a gluma~ka karijera zapo~eta u Zrenjaninu. [ta obele`ava ovu pozori{nu sezonu u zrenjaninskoj teatru? - Sezonu, koja je uveliko u toku, obele`avaju ansambl predstave koje smo `eleli da radimo. Pre svega mislim na komade po meri publike, po meri kritike i sa akcentom na mlade autore. Po~eli smo premijerom komada Ve~era budala Fransisa Vebera, koji je re`irala Olivera \or|evi}, a predstava je izvedena na dan na{eg pozori{ta, 15. oktobra. Postavljanje komada pomogao nam je generalni pokrovitelj sezone, kompanija Gomeks. Bilo nam je va`no da komad bude po meri i `elji publike, i to se ostvarilo. Uspeli smo da u predstavi anga`ujemo dva mlada glumca, koji su dobili {ansu da poka`u {ta znaju pred publikom. Predstava je dobro prihva}ena kod publike, do Nove godine }e biti odigrana deset puta. Ona zadovoljava kako potrebu publike, tako i na{e potrebe da mo`emo da radimo, a tu pre svega mislim na na{a dva ansambla - lutkarski i dramski, koji na istoj sceni odr`avaju probe i igraju predstave, {to ukazuje na stalnu dinamiku pozori{ta.

Zrenjaninsko Narodno pozori{te To{a Jovanovi}

ZBOG I IZ LJUBAVI
Pozori{ni `ivot Zrenjanina, nekad poznatog pod imenom Be~kerek, tj. Petrovgrad, vezan je za razvoj ove umetnosti kod Srba. Po~eci pozori{ne umetnosti u Srba nastaju krajem 18. veka s razvojem organizovanog obrazovanja. U kontekstu takvog tada{njeg razvoja pozori{nog i kulturnog `ivota Srba valja posmatrati izgradnju pozori{ne zgrade koja je upravo u to doba podignuta u Zrenjaninu. Zgrada Narodnog pozori{ta To{a Jovanovi} sazidana je 1839. u baroknom stilu, a s njom je nastala i legenda. Naime, pozori{te je vezano za srednjovekovnu be~kere~ku tvr|avu, ~ije je kamenje, nakon njenog ru{enja, iskori{}eno za izgradnju trospratnog `itnog magacina jevrejske porodice D`end`efi. Uprava Grada je 30-ih godina 19. veka otkupila taj magacin i pretvorila ga u prelepo barokno pozori{te, najstarije u Srbiji. Legenda, na koju su Zrenjaninci ponosni, ka`e da se bogati Be~kere~anin, baron Hertelendi, zaljubio u izvesnu budimpe{tansku glumicu i, `ele}i da je fascinira i ~e{}e vi|a, pokrenuo inicijativu za izgradnju teatra i u svom gradu. Pozori{nom zgradom je, sve do profesionalizacije NP 1946, upravljao Op{tinski odbor, koji ju je, na osnovu podnetih prijava, izdavao dva puta godi{nje, za jesenju i prole}nu sezonu, putuju}im trupama. One su, dolaze}i iz Austrije i Ma|arske, pokatkad i iz Poljske, igrale predstave na nema~kom, ma|arskom, srpskom, a postojao je i repertoar namenjen jevrejskom stanovni{tvu. Narodno pozori{te To{a Jovanovi} nastalo je 1946. i u okviru njega deluju dve scene - Dramska i Lutkarska. Predstave se igraju na srpskom i na ma|arskom jeziku. U prostorijama NP deluje i ma|arsko Amatersko pozori{te Mada~, a aktivna je i saradnja sa svim dramskim i lutkarskim ansamblima u zemlji, ali i s teatrima u Ma|arskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji. Dramska i Lutkarska scena dosad su u~estvovale na svim pozori{nim festivalima u Srbiji, osvajaju}i zna~ajna priznanja. U zrenjaninskom teatru tokom sedam godina (20052011) odr`avao se Festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine (najstariji pozori{ni festival u dr`avi), a periodi~no se odr`ava i Festival profesionalnih lutkarskih pozori{ta Srbije. Narodno pozori{te To{a Jovanovi} 2006. je obele`ilo dva zna~ajna jubileja: 60 godina rada Dramske, odnosno 50 godina Lutkarske scene. Tom prilikom izdata je monografija NP ~iji je autor Stanko @. [ajtinac.

Publika nas prepoznaje, dolazi na predstave, {to je dobar pokazatelj ulo`enog, a radili smo dosta ove godine i na sopstvenoj promociji. Ivana Kukolj Solarov

Uspeva li pozori{te i sa finansijske strane da ispuni svoju ulogu? - Uspevamo da poslujemo, {tedimo, isplatili smo neke dugove, realizovali premijere i na Lutkarskoj i na Dramskoj sceni. Krizu ose}amo od 2008, od kada smo ostali bez velikih firmi koje su ulagale u pozori{te. U me|uvremenu smo dobili podr{ku firme Gomeks, koja ula`e u na{u ku}u. Trudimo se da pove}amo broj igranja i zaradu na blagajni, u ~emu smo donekle ~ak i uspeli. Idemo na gostovanja i mislimo da mo`emo da ispunimo svoju ulogu u dru{tvu. Publika nas prepoznaje, dolazi na predstave, {to je dobar pokazatelj ulo`enog, a radili smo dosta ove godine i na sopstvenoj promociji. Gostujemo na festivalima, nastupamo u inostranstvu, bilo nas je u Banjaluci, Prijedoru, Kopru, Celju. Planirate li neku koprodukciju ove godine? - Planiramo. Naredne godine se obele`ava jubilej Nu{i}a i mi }emo ga raditi, najverovatnije, u koprodukciji sa jednim vojvo|anskim pozori{tem. Koprodukcije su korisne u dana{njoj finansijskoj krizi, a ukoliko se uklope dobri glumci i finansije, onda su i izvodljive. Ako su pozori{ta blizu, probe i kasnije postprodukcije i izvo|enja predstava mogu lako da se realizuju.

^ekaju}i premijeru
Grad Zrenjanin na svaki na~in sre}an je, imaju}i u vidu okolnosti u kojima `ivimo, zbog ~injenice da je NP To{a Jovanovi} svojim uspe{nim radom u sezoni ostvarilo sve ono {to su planom i programom predvideli za ovu godinu. To u ovom slu~aju zna~i da ovo pozori{te sada izlazi sa drugom premijerom na Dramskoj sceni. Zato smatram da je zadovoljstvo svake lokalne samouprave kad ima takvu ustanovu kulture, od koje kao odgovor dobija rezultate rada kakvi su u zrenjaninskom pozori{tu. S pozicije na kojoj se nalazim, kao ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za kulturu, mislim da mo`emo da budemo ponosni na njihove rezultate kako na nastupima van ove sredine, tako i ukupnim doprinosom kulturnom `ivotu Zrenjanina. Dobro je {to ovo pozori{te uspe{no radi i {to mi sa nestrpljenjem o~ekujemo taj 18. decembar i premijeru novog komada. Dubravka Bengin, ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za kulturu

Grad bez pozori{ta nije grad

Zrenjanin ne bi bio grad da nema svoje Narodno pozori{te. Najlep{a i najstarija pozori{na zgrada, sa svojom prelepom scenom, jeste ova na{a. Samim dolaskom i preuzimanjem funkcija u gradu opredelili smo se da imamo u Gradskom ve}u ~lana zadu`enog za kulturu, a samim tim i da na{a ulaganja u kulturu budu ve}a. Opredelili smo se za kulturnu politiku koja }e izdvojiti Zrenjanin od drugih sredina. Grad je u prethodnom periodu, zahvaljuju}i dobrom rukovodstvu NP, ali i usagla{enim programima, imao sre}u da se u ovom teatru ostvari ukupno osam planiranih premijera, kako na Dramskoj tako i na Lutkarskoj sceni. Na{e pozori{te u~estvuje na festivalima, glumci dobijaju nagrade, a sa na{e strane sve je ispra}eno ulaganjem u infrastrukturu. Naredne godine nastavi}emo da ula`emo u odr`avanje zgrade. @elim im puno sre}e u radu. Grad ne bi bio grad da nema pozori{te. Mr Ivan Bo{njak, gradona~elnik Zrenjanina

DON JUAN
Posebno izdanje lista Danas Urednik Dragan Sto{i}, tekstovi Miroslava Pudar, prelom Zoran Spahi}.