Logistika U Saobracaju

Company
LOGO
LOGISTIKA U SAOBRAAJU
Predava: doc. dr Marko Vasiljevi,dipl.ing,saobr.
utorak, 17. decembar

2013
Sadraj
1. Ciljevi i zadaci logistike preduzea
2. Sistem logistike preduzea
3. Logistika strategija i koncepcija
preduzea
4. Logistika transporta
5. Logistika skladita i komisioniranja
Sadraj
6. Logistika nabavke (snabdjevanja)
7. Logistika proizvodnje
8. Logistika distribucije
9. Logistika uklanjanja ostatka
procesa proizvodnje
10. Organizaciona struktura logistike
preduzea
Sadraj
11. Tokovi informacija i kompjuterska
integracija u logistici
12. Logistiki kontroling
Sadraj
1. Ciljevi i zadaci logistike preduzea
Istorijski razvoj logistike
Pojam i definicija
Primjena i znaaj logistike
Pojmovi logistika, marketing logistika i
poslovna logistika kao i logistika u
saobraaju odnosi se na skupove
aktivnosti vezane za upravljanja tokovima
sirovina materijala od mjesta proizvodnje
do potronje.
Ciljevi i zadaci logistike preduzea

Logistika predstavlja proces planiranja,
sprovoenja i kontrole: nabavke, odravanja,
skladitenja, transporta, informacija i prodaje sa
ciljem njihovog poboljanja.
Primjena logistike datira duboko u prolosti jo
od vremena pojave prvobitnog organiziovanog
zanatstva.
Rije logistika u smislu kakva se danas
primjenjuje upotrijebljena je oko 1800 god.
vezana za odreena pozadinska obezbjeenja
tj. vojna snabdijevanja.
Sadraj
Korijen rijei logistika se nalazi u grkoj rijei
logos koja ima sljedea znaenja: misao,
zamisliv, plan, isplaniran i izreen.
Rije logistika takoe znai vjetina
raunanja pomou slova (umjesto cifara),
algebra, vjetina pravljenja zakljuaka,
sposobnost zakljuivanja ili vojno
znaenje nauka koja ui kako se
proraunavaju vrijeme i prostor koji su
potrebni da bi se izveo kakav taktini pokret.
Sadraj
Rije logistika je objanjena i kao Cjelokupan
proces planiranja, obezbjeenja, kontrole i
evidencije snabdijevanja i zbrinjavanja materijalnim
sredstvima (intendanska i tehnika sluba),
organizacija transporta (saobraajna sluba) i rada
odravanja postrojenja oruanih snaga (vojna
industrija, ratna privreda i dr.).
Neki smatraju da je naziv dobila od latinske rijei
logista, kojom su nazivani inovnici koji su obavljali
administrativne poslove u rimskim legijama.
Sadraj
1948 god. AMA (Amerika marketing
asocijacija) usvojila je definiciju
logistike.Logistika predstvlja kretanje i
rukovanje robom od momenta
proizvodnje do momenta potronje ili
korienja.
Sadraj
1985 god. CLM logistiko udruenje
definie logistiku kao proces
planiranja, primjene i kontrole
efektivnosti i efikasnosti tokova
(skladitenja sirovina, zaliha u procesu
prerade gotovih proizvoda, usluga i sa
njima povezanih informacija, od mjesta
njihovog porijekla do mjesta potronje,
sve u cilju prilagoavajui zahtjevima
potroaa.
Sadraj
Centar za izuavanje transporta u sastavu uvenog
MP da je odgovor da je logistika upravljenje
tokovima materijala, informacija, novca i ideja
putem usklaivanja procesa u lancima snabdijevanja
i putem strategijskog dodavanja vrijednosti u
pogledu mjesta, vremena i pakovanja. Pri tome se
precizira da izvorno znaenje pojma logistika
upuuje na tri osnovne operacije koje uveavaju
vrijednost (cijenu) dobara. To su operacija promjene
mjesta koja povlai trokove transporta, operacija
savladavanja vremena koju prate trokovi
skladitenja i operacija poruivanja prema kojoj se
roba pakuje u eljene koliine.
Meunarodno udruenje za logistiku

SOLE preporuuje sledeu definiciju:
Logistika je vjetina i nauka
upravljanja, ininjeringa i tehnikih
aktivnosti u vezi sa zahtjevima,
projektovanjem i resursima
snabdijevanja i odravanja u podrci
ciljeva, planova i operacija.
Logistika funkcija obuhvata upravljanje

skupom sredstava koja se koriste za
transport i transformaciju proizvoda tamo
gdje je i onda kada je to potrebno sa
minimum ukupnih trokova.
Logistika je dio operacionih istraivanja i
obuhvata studiranje svih problema
savladavanje vremena i prostora u
procesima proizvodnje, transporta i
distribucije proizvoda i prateih usluga.
Kao nauka logistika se bavi istraivanjima u

oblasti projektovanja i upravljanja podrkom
funkcionisanja sistema u ostvarivanju
njihovih ciljeva, funkcija ili operacija. To je
multidisciplinarna oblast koja podrazumijeva
poznavanje i praenje dostignua:
Informacionih tehnologija
Operacionih istraivanja
Teorije sistema
Teorije upravljanja i organizacije i dr.
U duhu savremenog poslovanja moe

se rei da je logistika skup aktivnosti
koje imaju za cilj da se radi bre, bolje,
efikasnije, kvalitetnije i
pravovremeno Just in time.
Cilj logistike se sastoji u poveanju

efikasnosti poslovanja putem
ubrzavanja cirkulacije angaovanih
sredstava. Ovaj cilj se ostvaruje na dva
naina:
1) Putem skraivanja prosjenog

vremena angaovanja (npr.
eliminacijom prepreka koje uzrokuju
zastoje unutranjeg transporta i
saobraaja uopte, primjenom
specifinih metoda).
2) Putem smanjivanja prosjene sume

angaovanih sredstava.
ISTORIJSKI RAZVOJ LOGISTIKE

Logistika je bila prisutna jo i u najstarijim
vremenima, a naroito je bila prisutna
prilikom velikih pokreta naroda.
Najznaajnija primjena saznanja iz logistike
prije nego to je sama rije ula u upotrebu
svakako je na planu pripreme, podrke
najrazliitijih vojnih aktivnosti o emu
svjedoe brojni istorijski zapisi.
Veina vladara i vojskovoa u istoriji ne

samo da su bili hrabre linosti ve su imali
i veoma dobar smisao za organizaciju
vojske. Primjenjivali su logistike principe i
prije postojanja logistike kao nauke to
govori da promjena logistikih elemenata
ne samo da ima korijene u prolosti, nego
se i odrala do dananjih dana.
Meutim prvi zapisi posveeni logistici

poeli su da se pojavljuju tek sredinom
prolog vijeka u vrijeme kada Piter
Draker, poznati biznis ekspert, autor i
konsultant izjavljuje da je logistika
postala mogunost za organizacije koje
ele da uveaju svoju korporativnu
efikasnost.
U civilstvu logistika dobija na znaaju

poetkom prolog vijeka kroz rjeavanje
problema distribucije poljoprivrednih,
transportnih i skladinih problema. 70-ih
godina logistika prodire u proizvodnju 80ih u oblasti trgovine i irenje kompjuterske
tehnike 90-ih u koncentraciji roba a u
dananje vrijeme u oblasti putnikog
saobraaja.
ZADACI LOGISTIKE
Zadaci poslovne logistike kao nauke se
sastoje u:
1.Identifikacija i praenje kretanja svih
elemenata ciklusa reprodukcije, kao i
svih inilaca koji ova kretanja
uslovljavaju.
2.Istraivanju i analizi identifikovanih
kretanja tj. tokova sa stanovita ciljeva
poslovnih sistema.
3. Teorijskom uoptavanju zakonitosti principa

odvijanja identifikovanih tokova.
4. Definisanje odgovorajuih modela, metoda i
tehnika ijom se primjenom u praksi ostvaruje
prevazilaenjem vremenske i prostorne
dimenzije poslovnih tokova u cilju unapreenja
efikasnosti sistema.
5. Evakuaciji rezultata ostvarenih primjenom
logistikih modela, metoda i tehnika rada i
njihovom daljem usavravanju.
Zadaci poslovne logistike kao specifine

poslovne funkcije:
1. Snabdjevanje radnih mjesta sa svime to je
potrebno za uspjeno izvrenje radnog
zadatka.
2. Efikasnom korienju faktora vrijeme.
3. Primjeni logistikih modela, metoda i tahnika
rada u oblasti saobraaja (skladitenja,
pakovanja, transporta i distribucije).
4.Praenju i analizi podobnosti primjenjenih

logistikih modela, metoda i tehnika rada.
5.Obezbjeenju povratnog uticaja primjene
logistikih modela i metoda i tehnika rada
na dalji razvoj logistike kao nauke.
UTICAJ LOGISTIKE NA OEKIVANE

REZULTATE
Preduzea sa razvijenom logistikom koncepcijom
poslovanja i konstituisanom funkcijom logistike
mogu raunati na dva vida ekonomskih efekata:
1) Snienju trokova poslovanja koje proizilazi
iz smanjenja prosjene sume angaovanih
sredstava i optimiranja logistikih trokova.
2) Sa poveanjem obima prodaje (saobraajne
usluge) zahvaljujui prednostima koje prua
logistiki servis.
Da bi funkcija logistike mogla da ostvari

svoj zadatak u oblasti smanjivanja
trokova poslovanja neophodno je:
Kontinuirano praenje dinamike primarnih i
sekundarnih logistikih trokova (dopuna
org.knjig.evidencije)
Optimiziranje trokova itavog logistikog
sistema (primjena kvantitativnih
simulacionih modela i raunarske tehnike).
MJERE ZA POVEANJE USPJENOSTI

POSLOVANJA
Da bi se ostvarile utede na materijalnim
trokovima neophodno je:
sistemski usavravati organizaciju funkcije
logistike
konstituisati informacioni sistem,odnosno
koristiti AOP kao neophodnu podrku
funkciji logistike
primjenjivati odgovarajui logistiki
instrumentarij.
KARAKTERISTIKE LOGISTIKOG
KONCEPTA POSLOVANJA
Najznaajnije karakteristike logistikog
koncepta poslovanja jesu:
kooperativnost
fleksibilnost i
inovativnost
KOOPERATIVNOST: Sloeniji oblik

organizacione strukture preduzea kao
i primjenu savremenih metoda
rukovoenja (kooperativne i
participativne metode).
FLEKSIBILNOST: Uslovljena je u
obezbjeenju pruanja saobraajne usluge
uz najnie mogue angaovanje obrtnih
sredstava. (Ostvaruje se potpunom
debirokratizacijom menadmenta tj.
delegiranjem nadlenosti i odgovornosti koje
se nalaze to blie kupcu. Fleksibilnost
takoe podrazumijeva dobro poznavanje
korisnika usluge, univerzalno obuene
radnike i timski rad na pripremi i donoenju
odluka.
INOVATIVNOST: Da svi nosioci aktivnosti u

oblasti logistike budu ukljueni u
kontinuirani proces inovacije znanja iz
sledeih razloga:
poslovna logistika, kao ekonomska
disciplina je mlada tako da se veina
strunjaka iz prakse nije upoznala s njom
tokom kolovanja.
logistika se veoma brzo razvija pa je
neophodno kontinuirano savladavanje novih
logistikih metoda i tehnika rada.
primjena logistikih metoda i tehnika donosi
krupne ekonomske efekte.
2. Sistem
logistike
preduzea

()
,

.

:
(
, )
(),

;
(
);

;
(
), );

(, ,
- );
(
);
, ( );

();
, (
, ,
,
,
;

;

;
,
);
,

(,
, , , );
(,
, , , )
.

() .

.

, ,
,
, ,
.
, :
(
), (
, ) .

:
- ()
(). -

.

()
, ,
.

.

.
,

,

. -,

.

.

.
,

GIS GPS
.
Struktura nosilaca
menadmentskih funkcija

(,
, ,
)

()
.

,
,

()
.
.

()
.

o ,
,
.
,

.

,

.

.
()
,

.

.
,

.
.

.
" "

, ,

-
,
,
, , ,

,

, :
(
);
;
;

.

- (Input-Throughput-Output).

.
3. Logistika
strategija i
koncepcija
preduzea

.
.

, ,
.
,

,

.

. ,
,

:

.

,
: ,

, ,

(
),
,
, ,

.

,

:
,
,
.

: ,
,

,
,
,
(),
,
,

.

,
:
,

,
;

. ;

,
.

:
,

;
,

;
,

.
,

,

;
,
,
;
,

,

.

:

;

,

10% 25%,

.

:
,
AGVS ,
,
,
,

.
;

() ,

.

;

.
3:

;

.
.
4:

;

,

.

:
;
;
-;
;
().
, ,

.

.
-

.

.

.
,

,
,
.

,
, .
4. Logistika
transporta
U savremenim ekonomskim teorijama

saobraaj se najee smatra
samostalnom oblau materijalne
proizvodnje i znaajnom privrednom
delatnou. Njegova samostalnost se
ogleda u tome to se za organizaciju i
izvrenje procesa transporta angauje
posebna radna snaga i transportna
sredstva
Saobraajna delatnost ini jedan od

znaajnih faktora drutvene delatnosti, koja
istovremeno predstavlja satnostalnu
privrednu oblast, ali i znaajan preduslov za
razvoj drugih privrednih oblasti.
Saobraaj kao privredna delatnost

stimulie razvoj industrije obavljajui
funkciju prevozioca masovnih koliina
proizvoda.
Saobraaj znatno utie i na ubrzanje obrta

sredstava. Omoguava-njem realizacije roba
doprinosi ubrzanju procesa reprodukcije.
Poboljanjem brzine kretanja, redovitosti i
sigurnosti doprinosi da se sredstva koja su
uloena u proizvodnju roba to pre vrate iz
procesa prometa u proces proizvodnje.
Saobraaj je, prema tome,

organizovano kretanje transportnih
jedinica.
Svaki saobraajni prostor se sastoji od

sledeih elemenata: sredstava, oveka,
mree i regulative. Polazei od ovih injenica
proces se moe odvijati na kopnu, vazduhu i
vodi.
Transport predstavlja jedan od kljunih

elemenata sa kojima se moe
racionalisati. Da bi se uspeno
upravijalo transportnim aktivnostima,
trebalo bi poznavati sve vrste
transporta i njihove karakteristike.
Osnovne odrednice transporta su: vreme zadravanja u transportu i mesto - polazite odredite, a razlikujemo spoljni - eksterni i umitranji
-interni transport.
Eksterna podela trcmsporta je na: drumski,

elezniki, vodeni, vazduni i cevovodni.
Svaki od njih ima svoje prednosti i svoje
mane. Na primer, vazduni transport je skup,
ali brz. Takode, kod dostave poiljki od
preprdavca do kupca, potreban je pretovar
najmanje 2 puta.
Unutranji transport predstavlja logistiki

proces od izuzetnog znaaja ne samo zato
to je on, u stvari, krvotok" organizma
preduzea, ve zato to u velikoj meri
utie na poslovne rezultate. Veliina ovog
uticaja ogleda se u injenici da trokovi
unutranjeg transporta iznose od 10 do
90% ukupnih trokova poslovanja.
Zadaci unutranjeg transporta su povezivanje

spoljnjeg i unutranjeg transporta, dostava robe
u neoteenom stanju u pravo vreme, na pravo
mesto i uz najnie trokove.
Posebna oblast logistikog

proraunavanja je reavanje transportnog
problema u sluaju kada smo se opredelili
za vrstu prevoza. Tako je Peter L.
Hammer razvio jedan od najpoznatijih i
najee korienih metoda reavanja
transportnog problema.
Da bi transport roba bio jeftiniji,

logistika razmatra ekonominost
iznajmljivanja transporta, oformljavanja
sopstvenog transporta ili stupanje u
neki od vidova partnerstva sa
prevoznicima. Kriterijum pri izboru je
sniavanje trokova, podizanje nivoa
rada i, u krajnjoj liniji, ostvarivanje
veeg profita na due vreme za celu
firmu.
Tehniko-tehnoloki razvoj izaziva razvoj

svih vrsta transponporta. Na primer,
pretpostavija se da e elezniki transport
doiveti preporod zahvaljujui velikom
poveanju brzine vozova, ili, npr.
savremen prekookeanski prevoz nafte
odvija se u ogromnim brodovima bez
posade (brodom se upravlja sa sateiita), i
drugo.
Unutranji transport
Unutranji transport predstavlja logistiki
proces od izuzetnog znaaja ne samo zato to
je on, u stvari, kao krvotok organizma
preduzea, ve i zato to u velikoj meri utie na
poslovne rezultate.
Pod unutranjim transportom podrazumevamo
dizanje, prenoenje i odlaganje svake vrste
materijala i proizvoda, bez obzira na veliinu,
oblik i teinu u proizvodnom procesu.
U unutranji transport spadaju i radovi oko

planiranja i organizacije te delatnosti i usklaivanje
potpune povezanosti izmeu proizvodnje i
transporta.
Poto su trokovi transporta direktno

proporcionalni s vremenom, treba to vreme to
vie skratiti. No, to skraenje transportnog
vremena moe se postii organizacijom i
mehanizacijom. Skraenje vremena kod
mehanizacije postie se upotrebom
najprikladnijih transportnih sredstava.
Transportna sredstva omoguuju utedu na

prostoru u radionicama i skladitima, bilo
poveanjem brzine kretanja materijala, bilo
osloboenjem povrine tla u radionici kao kod
krunih prenosa. Mehanizacija unutranjeg
transporta omoguuje poveanje uinka kod
proizvodnje i znatno poveanje proizvodnosti.
Poto u transportu ima dosta praznih hodova,
potrebno je rad transportnih sredstava
racionalno koristiti putem detaljne studije pute-va
transporta, lokacije skladita i organizacije
proizvodnih radionica i radnih mesta.
Spoljni transport
Osnovni tipovi spoljnog transporta:
Kopneni - prema mestu gde se odvija
(koji ini drumski i elezniki i neki_drugi);
Vodeni - brodski (koji ine plovne reke,
jezera, mora i okeani);
Vazduni - avionski ili svojevremeno i
putem cepelina
Potanski, telegrafski i telefonski (PTT),
Transport se deli na sledee oblike:

suvozemni
vazduni
vodeni i
izdvojeni oblik: cevni i iare
karakteristike
Da bi se obavljale saobraajne radnje

vezane za prenos rei, vesti i slike
koristimo sledea sredstva: telefon, radio,
telegraf i televiziju, pa prema tome
razlikujemo sledee vrste ovog
saobraaja:
telegrafski,
radio-telegrafski,
telefonski (web),
televizijski.
Prednosti pojedinih oblika transporta
ELEZNIKI velika transportna sposobnost nezavisanje od

klimatskih prilika niski trokovi na prevoznom putu niski
ukupni trokovi za prevoze na srednja i velika odstojanja visok
stepen bezbednosti pouzdan, uredan, taan i masovan prevoz
energetska tedljivost, ckoloka tolerantnost mogunost
primene automatizacijc
DRUMSKI velika gustina saobraajne mree prevoz od
vrata do vrata" male, elastine transportne jedinice niski
terminalni trokovi visoka ukupna elastinost konkurentni
ukupni trokovi kod prevoza na krat-kim i srednjim udaljenostima
dobra pouzdanost i urednost komercijalna brzina prevoza
fleksibilnost i frekventnost ekonominost, pouzdanost male
Stete, brzina bolje obezbeenje robe pri prevozu rad lokom
celc godine (manje koliine robe)
vodeni
najnii trokovi
najvea transportna sposobnost
velika (neograniena) propusna mo plovnih
puteva
masovan prevoz jeftinih roba na velike
udaljenosti
mala brzina, veliki teret
terminal-terminal
dominira u internacionalnom prevozu
mali koeficijent odnosa vlastitc teinc i nosivosti
Vazduni
najvea brzina prevoza

prevoz u nedostupne reone
visoka bezbednost
smanjivanje drugih trokova logistike (zaliha i
skladitenje)
dobra frekventnost
sigurnost roba
terminal-terminal (pretovar)
Cijevni
visoka pouzdanost
veliki kapacitet prevoza
visoka produktivnost
visoki stepcn inehanizacije radova
visok stepen hermetinosti
neprekidnost toka
niski operativni trokovi
masovan transport tenih i gasovitih energetskih
sirovina
brzina i sigurnost
mala potronja goriva
visok stepen zatite robe
Drumski transport se moe podeliti:

prema nameni: javni (opti) i za sopstvene
potrebe (privatni);
prema teritorijalnom obeleju: unutranji i
meunarodni;
prema nainu organizacije: linijski i
slobodni i
prema specijalizaciji kapaciteta
voznog parka na: transport putnika i
transport robe.
Prema teritorijalnom obeleju drumski

transport se moe podeliti na:
Unutranji drumski transport koji
podrazumeva auto-transport
putnika i robe na teritorije jedne drave i
deli se na:
gradski transport, prigradski

transport, o meugradski transport.
Meunarodni drumski transport

putnika i robe koji se ostvaruje
izmedu dve ili vie zemalja, pri emu
drumsko vozilo prelazi
dravnu granicu, a deli se na:
pogranini,
meuteritorijalni i
tranzitni.
Prema nainu organizacije drumski transport se

deli na:
a)Linijski drumski transport je transport koji se vri
na odreenoj
relaciji i prevoznom putu, po utvrenom redu
vonje i tarifama i deli se na:
stalan,
sezonski,
povremeni (prema potrebi).
b) Drumski transport po potrebi, od

sluaja do sluaja, podrazumeva
se transport putnika i robe gde se
uslovi transporta odreuju sporazumno izmeu prevoznika i korisnika
prevoza, za svaki sluaj ponaosob.
Osnovne mane pojedinih oblika transporta

Zelezniki saobraaj:
ne elastinost (krutost),
visoka cena,
Vea potronja goriva po jedinici prevoza,
Manja efikasnost korienja kapaciteta u
odnosu na vodeni, a znatno vea u
odnosu na drumski.
Drumski saobraiaj:
velika potronja goriva,
niska produktivnost rada,
niska efikasnost iskorienja pogonske snage,
osetljivost na vremenske neprilike.
Drumska prevozna sredstva se koriste najee:
na kratkim rastojanjima, na veim rastojanjima
samo za lako kvarljivu robu i za meupogonski
prevoz.
Reni saobraaj:
ogranienost rasporedom rene mree,
mala brzina,
podlonost klimatskim uslovima.
Reni saobraaj se koristi za prevoz robe
velikih specifinih teina za koje nije bitan
rok isporuke.
Cevni transport:
mogunost korienja jednog istog
cevovoda za razliite vrste
roba.
Vazduni saobraaj:
nizak koeficijeni iskorienja teine,
veliki gubitak energije,
velika potronja goriva po jedinici
prevozne usluge.
Izbor optimalnog transportnog

sredstva
Pri izboru transporinog sredstva trcba
imati u vidu sledce:
kretanje jedinica u masi od mesta
snabdevanja do distributivnog
centra;
isporuku pojedinih jedinica robe od
distributivnog centra do potroaa.
Najefikasnije sredstvo transporta u ovom

sluaju je avionski prevoz, ako je koliina
robe koja treba da se doprema manja od
A, drumski (teretni) transport izmeu A i B
jedinica, elezniki transport za koliine
izmedu B i C jedinica i sopstveni vozni
park za koliine koje premauju obim od C
jedinica.
Pored ostalih faktora uzeti su u obzir i posebne

usluge i specificnosti koliine robe, koje e biti
uredno otpremljene.
Ako je za robu vana brzina i fleksibilnost u
isporuci, transport e se obavljati kamionima, a
roba e se prevoziti kamionskim koliinama. Ako
je brzina veoma vana, a koliina robe veoma
mala, superiornija je avionska isporuka.
Osnovni kriterijumi za izbor oblika

transporta
Kapacitet / transportna sposobnost
Brzina transporta
Tanost i urednost transporta
Bezbednost i sigurnost transporta
Prilagodljivost / fleksibilnost transporta
Ekonominost / trokovi transpona
Sa aspekta kapacitet / transportna

sposobnost za prevoz pojedinih oblika
transporta je sledea:
eleznicom
vagonima kapaciteta 25 tona
5-6 voznih slubenika
Drumskim vozilima
kamionima kapaciteta 10 ili 20 tona'
Vodenim transportom
u pomorskom saobraaju brodovi imaju
nosivost i do 500000 tona
Avio transport
do500putnika
do 10 tona a vojni avioni i do 100-200 tona
Sa aspekta brzine transporta razlikuju se:

tehnika brzina (potencijalna)
brzina putovanja-komercijalna
brzina vonje
Aspekt bezbednosti i sigurnosti transporta

podrazumeva da se isporui:
neoteena roba
nedegradirana (kvarljivost i drugo)
U tom smislu bezbednost je najvia u
eleznikom i avio saobraaju, a najnia u
drumskom transportu.
Aspekt tanosti i urednosti transporta

podrazumeva:
vreme transporta
red vonje
to se tie prilagodijivosti / fleksibilnosti

transporta moe se rei da je:
elezniki transporl krut
drumski fleksibilan (to vai i sa aspekta
vremena i kapaciteta transporta)
Ekonominost / trokovi transporta

Moe se rei da je optimalno podruje primene
drumskog saobraaja
za: prevoz robe na kratka rastojanja (odvoz-dovoz) od
proizvodaa,
skladita do eleznice ili pristanita,
prevoz na vea rastojanja brzo kvarljive iii skupocene
robe,

prevoz vezan za opsluivanje meupogonskih
procesa u industriji,
graevinarstvu, mikrodistribuciji kod robno-distributivnih
centara
OBLIKTRANSPORTA%CENEpot/kmAvio21,88Drumski
7,70Zelezniki1,43Vodeni0,30Cevovodni-cevni0,27
Drumski transport ima iroke mogunosti

prevoza, a najvie je pogodan za brz
prevoz masovne robe na kratka i srednja
rastojanja izmedu proizvodnih mesta
utovara i istovara i u tzv. prevozu ,,od
vrata do vrata. Tada su njegovi jedinini
trokovi manji nego eleznikim
prevozom. Njegova karakteristika je
spremnost za prevoz u svakom trenutku u
razliitim putnim uslovima.
Prednosti su i brzi prevoz veih grupa

putnika, autobusima, na kratka i srednja
rastojanja, pri niskim jedininim trokovima
prevoza, laka izmena trase vonje, brz
prevoz pri relativno visokim jedininim
troskovima prevoza, dok su vreme, trasa i
krajnje take individualno odreeni, zavisno od potreba.
Drumski transport zahvaljujui svojim

tehnoloko-ekonomskim svojstvima i
uslovima razvoja primene u poslednje 3-4
decenije je u velikom broju zemalja
prestigao eleznicu.
Moe se rei da je 1950. godine svaki
pedeseti stanovnik Evrope raspolagao
automobilom, a danas svaki trei.
Principi u transportu
Na dananjem stepenu razvijenosti
saobraajne tehnike potrebe za prevozom
mogu se zadovoljiti korienjem usluga
veeg broja vidova transporta. Na
transportnom tritu prisutna je stalna
konkurencija odreenih vidova transporta.
Trokovi organizacije saobraaja i transporta su

stavke koje su stalno prisutne u ukupnim
trokovima izrade i kupoprodaje robe. Zbog toga
se naroito vodi rauna da se izabere
najpovoljniji nain prevoza i manipulisanja
robom, a isto tako da se saobraajni transportni
trokovi svedu na najmanju meru. Da bi se ovo
gore navedeno ostvarilo, pri organizaciji
saobraaja, transporta robe, manipulisanje
njome, kao njeno skladitenje, moraju se
primeniti odredeni principi.
Primena principu elastinog prilagoavanja prevoza

Elastinost u korienju transportnog sredstva sastoji se
u mogunosti pojedinih transportnih (saobraajnih) grana
da uz svoje karakterislike mogu da vre odreene
prevoze, a sve prema potrebama tih prevoza. Na primer:
saobraajni kapacitet eleznikog i renog saobraaja
nam ukazuje da on ne moe tako elastino prevoziti
svaku robu za sebe, i u cilju racionalnih kapaciteta mora
da ih skuplja i otprema odreenim tehnolokim
procesom. Preuzele vagonske poiljke po pravilu
znaajan deo vremena moraju ekati na formiranje
vozova za pojedine pravce prevoza.
Saobraajna preduzea drumskog saobraaja

svojom strukturom mogu lake da se
prilagodavaju. Prema koliini robe mogu na
raspolaganje stavljati kamione razliite nosivosti
i robu mogu da prevoze direktno bez sabirnih
procesa kao kod eleznice. elezniki prevoz je
znatno manje vremenski fleksibilniji u odnosu na
drumski.
Iz ovog proizilazi da su elasticnost
prilagoavanja kapacitetom i vremenska
prilagodavanja saobraajnog kapaciteta
zahtevima korisnika bitni kriterijumi kod izbora
vida transporla.
Primena principa ekonominosti puta

Cilj ovog principa je da se saobraaj odvija
to kraim putem, tj. da transportno
sredstvo pree najkrai put u opsluivanju.
Primena principa ekonominosti brzine
Svaki savremeni korisnik od saobraajnog
preduzea zahteva da mu se prevoz izvri
u to kraem roku, da roba provede to
manje vremena na putu od poiljaoca do
primaoca.
Brzina prevoza svih saobraajnih sredstava se neprekidno poveava i ona

naroito raste sa porastom kapaciteta
pojedinih saobraajnih sredstava kao to
su poboljanje ili skraenje saobraajnog
puta, brzina utovara i istovara robe,
uvoenjem (tipizacije i standardizacije u
opremu za saobraaj kao i
automatizacijom i mehanizacijom u
saobraajnoj tehnologiji.
Kad govorimo o brzini saobraajnih

sredstava, kao faktoru koji utie na kvalitet
prevozne usluge, a isto tako i na prevoznu
sposobnost pojedinih saobraajnih grana,
treba da razlikujemo:
maksimalno moguu brzinu koju jedno
saobraajno sredstvo prema svojim
tehnikim karakteristikama moe da
dostigne (tu se misli na tehniku brzinu);
brzinu vonje (to je prosena brzina kojom

jedno saobraajno sredstvo vozi);
komercijainu brzinu ili brzinu putovanja (to
je brzina kojom se roba ili putnik prevozi
od polazne stanice do uputnog mesta).
Da bi do izraaja mogle doi tehnike

brzine pojedinih saobraajnih sredstava,
potrebno je organizacijom prevoza
obezbediti to bolji i povoIjniji odnos
izmedu maksimalne tehnike brzine i
brzine vonje sa jedne strane, a sa druge
strane brzina vonje i brzina putovanja tj.
komercijalna brzina.
Svakom korisniku je veoma vano vreme

putovanja robe od momenta kad napusti
poiljaoca do isporuke primaocu, tj. bitna mu je
komercijalna, a ne tehnika brzina.
Pri sve veim zahtevima koje privreda i
stanovnitvo postavljaju daljem razvitku
saobraajne tehnike u pogledu brzine i
putovanja tj. prevoza robe, brzina prevoza igra
sve znaajniju ulogu u odluivanju korisnika
prevoza pri izboru transportnog sredstva.
Primena principa ekonominosti snage

Ovaj princip se pre svega odnosi na
pogonsku snagu transportnog sredstva i
radnu snagu u opsluivanju. Kada dode do
preoptereenja transportno sredstvo se
unitava, a radna snaga radnika se
iscrpljuje, a isto tako premalo optereenje
nije ekonomino.
Iz ovog vidimo da e princip

ekonominosti biti ispunjen onda kada se
kapacitet transportnog sredstva i
mogunost radne snage bude koristila
prema dozvoljenim i ve planiranim
normativima.
lzbor samog saobraajnog sredstva
naroito utie na funkciju ovog principa.
Primena principa prostornog dejstva

Ovaj princip treba da iskazuje da pojedine
saobraajne grane svojim sredstvima
saobraaja pokriju to veu teritoriju
jednog podruja.
Primena principa urednosti i tanosti prevoza

Urednost je veoma znaajan princip pri
obavljanju transportnog prevoza za korisnike
saobraajnih usluga zbog toga to oni moraju
znati kada im stoje na raspolaganju transportna
sredstva i za koje vreme mogu biti obavljeni
prevozi. Tanost prevoza podrazumeva
obavljanje procesa prevoza svakodnevno, u
tano odredeno vreme, po redu vonje.
Za vreme vremenskih nepogoda prekidi na

eleznici najkrae traju, pa je zbog toga
urednost i tanost eleznikog transporta
u prednosti u odnosu na druge
saobraajne grane. Reni saobraaj usled
duih prekida rada u zimskom periodu ne
moe da prui redovan transport gotovih
proizvoda od proizvoaa do potroaa.
Primena principa bezbednosti prevoza

Bezbednost prevoza na pojedinim transportnim
sredstvirna je jedan od vrlo znaajnih tehnikih,
ekonomsko-eksploatacionih faktora svih saobraajnih grana.
Bezbednost transporta se najee tretira kao
kriterijum pri izboru grana i prevoznika u
putnikom saobraaju; isto tako u robnom je
takoe vana sigumost robe u prevozu, poto
svaki korisnik eli da roba stigne neoteena
primaocu.
Saobraajna sredstva su danas,

usavravanjem konstrukcije i izgradnjom
specijalnih transportnih sredstava, u slanju
da obezbede siguran prevoz skoro svih
vrsta roba.
U savremenim uslovima u svetu najvii
stepen bezbednosti realizuje se u
vazdunom i eleznikom, a najnii u
drumskom transportu.
Primena principa ekonominosti prevoza

Ekonominost prevoza, tj. cena prevoznih
usluga po pojedinim transportnim sredstvima
igra znaajnu ulogu prilikom izbora vida
transporta od strane korisnika saobraajne
usluge.
Ekonominost prevoza znai tenju da se
raspoloivim sredstvima i radnom snagom stvori
to vei uinak, tj. da se jedna odreena
vrednost postigne uz to manji utroak radne
snage, orua za rad i predmeta rada.
Trokovi transporta znatno optereuju

cenu robe korisnika saobraajne usluge
tako da se uteda na njima pozitivno
odraava na njegovu rentabilnost
poslovanja i konkurentnost na tritu.
Iz ovog se vidi da je pri odluci o izboru
vida transporta korisniku u interesu da
plati to manje na ime trokova transporta
(prevoza).
Primena kooperacije u ciljti unapreenja

transporta FCooperacija je oblik
zajednikog rada u istim ili povezanim
procesima proizvodnje. U transportnim
procesima postoji prosta i sloena kooperacija najvie se koristi sloena
kooperacija. [po uzoru na 17]
Prilikom odluivanja o ostvarivanju kooperacije

izmedu pojedinih oblika transporta potrebno je
uzeti u obzir sledee faktore koji utiu na
transportne trokove:
gustina (odnos teina/zapremina),
stepen natovarenosti (iskorienje transportnog
prostora),
tekoe pri rukovanju (trokovi runog pretovara
i sl.),
odgovornost (trokovi obezbeenja - osiguranja:
skupa roba - nakit, novac, opasne materije i dr.),
konkurencija (utie na cenu transporta, npr. ukoliko se

povea potreba za nekom vrstom transporta, onda e
izvrioci tih usluga podii cene),
zakoni i propisi,
sezona transporta (npr. jeftinije-skuplje u odnosu na
letnji-zimski period),
mesto (podruje) transporta (npr. domai ili strani
transport).
Kooperacija izmedu uesnika u transportu je vaan
preduslov za ekonomino izvrenje transportnog
zadatka koji se u savremenom poslovanju sve ee
primenjuje.
Spajanje podruja rada dva ili vie

uesnika u transportu ostvaruje
maksimalno snienje trokova transporta.
5. Logistika
skladita i
komisioniranja
Pojam skladita moe se posmatrati u

uem i irem smislu. U uem smislu,
skladite predstavlja strogo ogranieni
prostor gde se skladiti i uva roba. Jedina
rije koja je upotrebljavana da bi oznaila
pojam skladitenja bila je smetaj zaliha".
Danas je smetaj zaliha najvei dio

skladitenja, ali ne i jedini. Tu su ukljueni
razni dopunski uslovi koji su sastavni deo
procesa skladitenja (npr. poslovi
pripreme robe za prodaju, kao i njenu
ekspediciju).
Problematika skladitenja se moe

celovito posmatrati samo ako se skladite
posmatra u irem smislu rei. Takav
pojam skladitenja obuhvata sledea tri
segmenta: rukovanje robom, tj. kretanje
robe od mesta porekla do odredita,
uvanje robe, tj. zatita robe od raznih
fizikih i hemijskih uticaja, i metodologija,
izbora i primene raznih sredstava, raznih postupaka i informacija neophodnih u
radnim procesima u skladitu.
Skladitenje obuhvata ekonomski,
tehniko-tehnoloki, privredno-pravni,
matematiko-statistiki i sociolokopsiholoki aspekt skladitenja.
Ekonomski aspekt skladitenja polazi od
injenica da je osiguranje procesa
proizvodnje i procesa robnog prometa
potrebnim zalihama ekonomska nunost
koja osigurava kontinuirani fiziki tok roba
u proizvodnji, razmeni i potronji.
Tehniko-tehnoloki aspekt skladitenja

sastoji se u tome da se kvalitet preuzete robe, tj.
njena fiziko-hemijska svojstva, u skladu sa
tehnikim procesima o kvalitetu i u procesu
skladitenja, sauvaju i odre.
Privredno-pravni aspekt skladitenja obuhvata
pravne propise i normativna akta kojima se
reguliu radni postupci u skladitima u pogledu
prijema robe, rukovanja zalihama, osiguranja
osnovnih i obrtnih sredstava u skladitima,
kontrole nad zalihama, inventarisanje zalihama
itd.
U matematiko-statistiki aspekt
skladitenja ulazi izbor i primena raznih
matematikih i statistikih metoda radi
pravilnog izbora lokacije skladila,
unutranjeg ureenja skladinog i
manipulativnog prostora, optimalnog
korienja skladinih kapaciteta,
utvrivanja normativnih zaliha robe radi
optimalizacije skladinog poslovanja.
Socioloko-psiholoki aspekt skladitenja

istrauje i prouava ovjeka u procesu
(re)organizovanja skladine slube.
U okviru osnovnih funkcija koje se realizuju
u skladitu spadaju:
1. prijem materijala, gotovih proizvoda ili roba,
2. identifikacija materijala, gotovih proizvoda ili
roba,
3. sortiranje materijala, gotovih proizvoda ili roba,
4.
5.
6.
7.
8.
otprema materijala, gotovih proizvoda ili roba do mesta

gde e se smjestiti,
dranje materijala, gotovih proizvoda ili roba,
opoziv, selekcija ili odabiranje materijala ili roba,
slaganje materijala, gotovih proizvoda ili roba za
isporuku,
otprema materijala, gotovih proizvoda ili roba.
Granice skladinog poslovanja

predstavljaju ulaz i izlaz materijala, gotovih
proizvoda ili roba. Izmeu ulaza i izlaza,
roba cirkulie unutar skladita. U
proizvodnim preduzeima se realizuje
skladitenje materijala i gotovih proizvoda,
dok u trgovinskim preduzeima, u kojima
ne postoji posebna transportna sluba,
skladino poslovanje obuhvata i poslove
oko dopreme nabavljene robe i otpreme
maloprodajnim objektima.
5.1
Skladitenje materijala
Posmatrano na nivou privrede u celini gotovi

proizvodi jednih preduzea potrebni su drugim
preduzeima i potroaima u razliitim vremenskim intervalima. Da bi se savladala prostorna i
vremenska neusklaenost proizvodnje, razmene
i potronje, formiraju se zalihe. Zalihe se moraju
zatititi, uvati i kada je to potrebno dopremiti i
otpremiti, pa je neophodno da za to bude
obezbeen odreeni prostor.
U savremeno organizovanoj proizvodnji,

baziranoj na savreno snabdevenom tritu
svim vrstama materijala, nestala bi potreba za
skladinim prostorom. Medutim, nesigurnost u
snabdevanju materijalom, neujednaen
proizvodni proces, nemogunost odravanja
ustanovljenih rokova proizvodnje, udovoljavanje
kratkoronim zahtevima potroaa, tekoe pri
uvozu materijala itd., neminovno nameu
potrebu za postojanjem skladinog prostora.
Broj skladita treba svesti na najmanju meru, uz uslov da

ih je dovoIjno za obezbedenje tokova proizvodnje i
prometa. To je mogue ako je u njima dobro
organizovana manipulacija materijalima i ako se
upotrebljavaju mehanizovana i automatizovana sredstva
transporta.
Svrha postojanja skladita je da obezbedi dopremanje
mateijala proizvodnom procesu uz minimalne trokove.
Pored trokova usled nedovoIjnih ili prekomernih zaliha
pojavljuju se i trokovi skladitenja, kao trokovi za
zatitu malerijala, rukovanje, administraciju, prostor,
opremu, grejanje, oteenje itd.
Pre svega treba naglasili da razmetaj

materijala u skladistu uglavnom zavisi od
sistema skladitenja za koje se odluila
uprava preduzea. Faktori koji na to utiu
odnose se na veliinu proizvodnih pogona,
oblik dominirajueg materijala (po koliini)
koji treba razmestiti, nain opsluivanja i
sl.
Pre nego to se izvri konaan razmetaj

materijala on se mora privremeno smestiti da bi
se izvrio kvantitativan i kvalitativan prijem. Pri
tome treba predvideti poseban prostor ija
veliina zavisi od prirode robe, dimenzija,
uestalosti pristizanja novih koliina materijala)
Ijudstva koje stoji na raspolaganju. Ne postoje
univerzalno vaea pravila za razmetaj
materijala unutar skladitenog prostora, ali se
mogu izdvojiti opte preporuke:
Obaviti grupisanje malerijala s obzirom na
nain rukovanja i na potrebnu sigurnost;
Materijal sa velikom frekvencijom

izuzimanja treba skladititi u blizini
glavnog saobraajnog prolaza;
Teak materijal i materijal velike
zapremine smestiti na kraju sabirne linije;
Lake materijale koji se izuzimaju runo, a
mnogo se troe, treba smestiti u
najpovoljnije radno podruje - oko 1 m
visine (izmeu visine kolena i oiju);
Zapaljivi materijali se skladite na posebnim

mestima koja moraju zadovoljiti propise o protivpoaru;
Postoje proizvodi koji treba da doive starenje"
pre otpreme na liniju proizvodnih operacija;
Predvianje prostora za unapred pripremljenu
robu pre izdavanja;
Identifikacija ve rasporeene robe u skladitu u
velikoj meri doprinosi njenom efikasnom
izdavanju prema zahtevu proizvodnje.
5.2. Skladitenje roba

Ukoliko proizvoai ili trgovine ele da trajno
zadre kupce, ne sme se desiti ni u jednom
trenutku da nekih roba nema u prodavnicama.
To znai da u skladitima roba uvek mora
postojati potrebna koliina roba.
Sledee pitanje na koje logistika trai odgovor
da bi se zadovoijio prethodni zahtevje: kakvo
treba da bude skladite prema vlasnitvu,
veliini, opremi, kvalitetu i lokaciji da bi se
mogla roba pravovremeno, u potrebnoj koliini i
kvalitetno skladititi?
Naime, ako firma odlui da koristi vlastito

skladite smanjuju joj se trokovi
iznajmljivanja, ali se pojavljuje ulaganje u
kupovinu koje blokira novana sredstva.
Pri tome se uvek mora dodati i cena
kapitala uloenog u skladite. Ako se
skladite iznajmljuje treba odrediti da li da
se iznajmi cijelo skladite ili samo skladini
prostor. Da bi se odgovorilo na ova pitanja potrebno je veoma dobro poznavati
sve trokove svih relevantnih elemenata.
Lokacija skladita je u vezi sa

trokovima. Najee su skladita koja imaju
povoljnu lokaciju skuplja, pa je potrebno nai
optimalno reenje za lokaciju; udaljenije
skladite zahteva skuplji transport, pa bi utede
u trokovima skladita izazvale poveanje
trokova prevoza. S obzirom da je svaki
logistiki element povezan sa svim ostalim,
razliita reenja, npr. lokacije skladita, utiu ne
samo na transport nego i na sve ostale.
Kao i lokacija, oprema skladita moe da bude

skuplja i bolja ili jeftinija i loija. Logistika traga
za optimalnom opremom koja e zadovoljiti
zahteve skladitenja roba, a imae minimalnu
nabavnu cenu i cenu odravanja. Najvaniju
opremu ine: viljukari, razni liftovi, rampe,
pokretne trake, police i dr.
Jo jedan zadatak koji reava logistika na
skladitu je raspored roba na skladitu i
transportni putevi. Tei se da robe budu
rasporeene po celoj zapremini skladita i da su
dostupne u svakom trenutku, bez premetaja
ostalih roba.
5.3 Skladitenje gotovih proizvoda

Skladite, kako je ve pomenuto, predstavlja prostor koji
slui za zatitu, uvanje i odravanje zaliha u skladu sa
zahtevima, odnosno mogunostima dopreme i otpreme.
Pri tome treba istai da je povoljnije ne skladititi
proizvode, nego ih odmah posle zavrene finalne
kontrole otpremiti do kupca. Medutim, mnogo je ei
sluaj u praktinom privreivanju da se gotovi proizvodi
pre isporuke moraju drati odredeno vreme u skladitu.
Naravno, skladitenje gotovih proizvoda izaziva trokove
koji ih dodatno optereuju, pa je veoma vano otkriti
njihove izvore, a zatim ih svesti na minimum.
**Skladitenje gotovih proizvoda

potrebno je iz vie razloga:
obezbeenje dueg ciklusa proizvodnje potoje brojni proizvodni procesi kod kojih
treba produiti proizvodni cikius da bi se
postigli manji trokovi po jedinici gotovih
proizvoda;
obezbeenje stalnog prisustva na tritu znai da bude prisutan na mestu gde je
potreban i u vremenu kada je potreban.
Sa aspckta kupca svaki proizvod ima

utoliko veu vrednost ukoliko je upotrebljiviji i prisutniji na tritu. Veoj
upotrebljivosti doprinose fizike osobine
proizvoda ili dizajn, a skladitenje ga ini
prisutnijim na tristu u svakom trenutku
kad za njim postoji potranja. Poveani
trokovi usled skladitenja esto mogu biti
zanemarljivi u odnosu na prihode koji su
izazvani poveanom prodajom.
Smanjenje trokova transporta pri otpremi logino je da skladitenje gotovih proizvoda

dovodi do smanjenja transportnih trokova.
Kada se finalni proizvodi transportuju do kupaca
koji su na velikim rastojanjima od proizvoaa, a
transportno sredstvo nije u potpunosti
iskorieno dolazi do maksimalnih trokova
prevoza.
Rasporeivanje gotovih proizvoda u skladitu
treba realizovati tako da se obezbedi
najpovoljnije korienje skladinog prostora uz
efikasno rukovanje proizvodima i transportnim
sredstvima.
Vanost skladitenja gotovih proizvoda i

roba se esto potcenjuje, pa se koriste
nenamjenske zgrade, uz uslov da su samo
suve, a gotovi proizvodi i robe se esto
smetaju direktno na pod. Pravo resenje je
da se prilikom projektovanja zgrada za
skladitenje gotovih proizvoda i roba mora
voditi rauna da se dobro isplanira
unutranji prostor na naunim principima.
Zgrade koje se primenjuju za skladitenje

gotovih proizvoda i roba treba da imaju radni vek
trajanja izmedu 30 i 60 godina. Zato je najpovoIjnije reenje da se projektovanje veliine
prostora za skladitenje vri na osnovu
prognozirane najdalje budunosti, ali da se pri
tom omogue i eventualne izmene koje se mogu
oekivati. Na svaki nain treba izbei projekat
skladita koji treba da zadovolji samo trenutne
potrebe. U koristan prostor skladita ulazi kako
povrina tako i visina zgrade. To znai da je
ekonominije graditi vie zgrade, ali pod
uslovom da se i visina potpuno koristi.
Da bi se otprema izvrila na efikasan

nain neophodno je da se obezbijedi
mogunost pogodnog podizanja gotovih
proizvoda i roba sa nivoa skladitenja na
visinu potrebnu za utovar u kamion ili
vagon ili da se elezniki kolosek odnosno
pristup za kamione sputa do izjednaenja
visine poda skladita sa platformom, u
kamionu ili vagonu. Takode, veoma esto
se koriste rampe, kranovi, liftovi itd.
Problem koji se esto javlja pri reavanju

otpreme gotovih proizvoda i roba je da li utovani
prostor treba da bude zatvoren ili ne. Iako
zatvoreni prostor ima neke prednosti
(uskladiteni proizvodi zatieni, olakano
voenje evidencije...), njegov glavni nedostatak
je to se u velikoj meri smanjuje koristan prostor
skladitenja. Zbog toga mnoga preduzea primenjuju kompromisna reenja tako to pokrivaju
utovami prostor, koji se inae nalazi izvan
samog skladita.
Sistemi skiaditenja gotovih proizvoda i

roba mogu biti:
statiki (podno skladitenje i skladitenje
u fiksirane regale),
dinamiki (skladitenje u protone,
pokretne i cirkularne regale,
kao i skladitenje u transportna sredstva).
5.4 Metode rasporeda gotovih proizvoda

i roba u skladitu i tehnike skladitenja
Postoje razne metode rasporeivanja gotovih
proizvoda i roba u skladitu. One pomau u
reavanju jednog od kljunih problema racionalizacije skladinog prostora, tj. kako pravilno
popuniti i iskoristiti skladini prostor neophodnim
zalihama robe. Tehnike skladitenja
podrazumevaju naine smetaja pojedinih
gotovih proizvoda i roba u odreeni skladini
prostor, policu, regal, a sve to znaajno
doprinosi racionalizaciji poslovanja u skladitu.
**U
praksi se najee koriste sledee

metode rasporeda:
fiksni raspored,
modifikovanii fiksni raspored,
haotini raspored,
modifikovani haotini raspored,
raspored na osnovu koordinatnog
sistema i
raspored po ABC klasifikaciji.
Vea skladita imaju posebnu prijemnu

slubu. Njen je zadatak da prihvati
prispela i postojea dokumenta, da izvri
kvantitativni i kvalitativni prijem gotovih
proizvoda i roba, da izda prijemnicu,
odnosno zapisnik o prijemu gotovih
proizvoda i roba.
Gotovi proizvodi i robe se izdaju iz skladita na osnovu propisane dokumentacije.

Ako se gotovi proizvodi i robe izdaju za
potrebe prodavnica, onda na osnovu
trebovanja, koje ispostavlja poslovoa
prodavnice, prodajna sluba dostavlja
skladitu nalog za izdavanje gotovih
proizvoda i roba. Na osnovu ovog naloga
skladina sluba pie otpremnicu.
Postoji itav niz artikala kojima se mora posvetiti

posebna panja kod redosleda njihovog
izdavanja iz skladita. Radi se o gotovim proizvodima i robama koje i pored najbriljivijeg
tretmana gube u kvalitetu stajanjem na
zalihama. Zbog toga je mnogo efikasnije reenje
da ono to prvo ue u skladite treba to pre i da
izae. Ovaj princip se moe primjeniti na
nekoliko naina: metod kupona, metod
dvostrukih povrina, metod pokretnih partija,
metod samopomeranja.
5.5. Principi odreivanja potrebnog

prostora za skladitenje
Lokacija skladita je veoma znaajna za
to bolje iskorienje vremena i mesta.
Naime lokacija Iogistikih objekata
direktno utie na trokove transporta,
nivoe usluga potroaima i trokove
zaliha.
Glavne odrednice za pravilan izbor lokacije

su:
Pogodna klima radne snage.
Blizina trita,
Kvalitet ivota,
Blizina dobavljaa i resursa,
Cena i raspoloivost radne snage,
Dozvole okruenja,
Objekat i zemlja koji su na raspolaganju,
Bolji transport,
Takse, finansiranje.
Nepodesna lokacija objekata moe da rezultira

dodatnim trokovima ili neprihvatljivim nivoom
usluga logistike. Odluka o lokaciji najee
poinje odreivanjem podruja za objekat gde
su najmanji trokovi (determinanta logistike).
Analiza zatim razmatra nelogistike
determinante, kao to su: raspoloivost i cena
zemljita, raspoloivost struje i radne snage, kao
i faktore koji se ne mogu kvantifikovati, kao to
su: kulturne, rekreacione i obrazovne
mogunosti tog mesta.
Odluka o lokaciji zahteva koordinaciju

izmeu logistike i drugih sektora
preduzea. Lokacija objekata, kao to smo
ve rekli, direktno utie na trokove
logistike i nivo usluga logistike koje objekat
prua. Ova dva podruja logistike utiu na
cenu proizvoda i konkurentnost, cenu
proizvodnje i finansiranje preduzea.
Donosilac odluke mora da razmotri sve
ove faktore radi odredivanja optimalne
lokacije objekta.
Izbor lokacije skladita materijala

Polazei od neophodnosti postojanja skladita,
potrebno je odrediti njegovu lokaciju. To je
logino jer ako je objekat podignut na mestu
koje ne zadovoljava optimalne uslove, negativni
efekti usled toga ostaju do kraja radnog veka
preduzea. Od odabrane lokacije direktno
zavise trokovi transporta na relaciji: skladite proizvodni pogon - skladite gotovih proizvoda.
Kod lokacija skladita manjih preduzea,

skladita se uglavnom lociraju pod istim
krovom sa proizvodnim pogonima i imaju
smer tehnolokog procesa, tako to se
skladita sirovina lociraju na poetku
proizvodnog procesa, a skladita gotovih
proizvoda na kraju procesa gde je
montaa gotovih proizvoda.
Kod lokacija skladita velikih preduzea,

potrebno je doneti odluku da li e ono biti
centnalizovano ili decentralizovano. Koliina
materijala koju treba uskladititi, uestalost
potraivanja, tip i organizacija proizvodnje, su
faktori od kojih to zavisi. Pored navedenog,
potrebno je da udaIjenost skladita sirovina od
proizvodnih pogona bude to manja, udaljenost
skladita gotovih proizvoda od montanih
pogona kao i skladita trgovake robe od
potroaa, takoe treba da bude to manja.
Prvo pitanje koje sebi mora da postavi

projektant skladita jeste: Da li je
skladite u konkretnom sluaju zaista
neophodno? Odgovor na ovo pitanje
zavisie od mogunosti:
direktnog snabdevanja od dobavljaa,
smanjivanja veliine serije,
proizvodnje za poznatog kupca.
Ako ne postoji mogunost direktnog

snabdevanja od dobavljaa, bie potrebno
skladite predmeta rada. S druge strane,
ako ne postoji mogunost za proizvodnju
malih serija ili mogunost proizvodnje za
poznatog kupca, bie potrebno i skladite
gotovih proizvoda. A ako je skladite ve
potrebno, tada je potrebno reiti problem
njegove lokacije.
Lokacija skladita utie na uspenost poslovanja

preko trokova koje prouzrokuje transport.
Ukoliko je stvarna lokacija skladila blia
optimalnoj, utoliko e i trokovi transporta zaliha
biti manji, odnosno ekonominost preduzea
vea. Problem lokacije skladita u okviru
logistike ne iscrpljuje se samo izborom
najpovoljnijeg mesta za izgradnju skladinog
objekta. On se protee i na odreivanje
optimalne lokacije robe u okviru samog
skladila.
Nepodesna lokacija objekata moe da rezultira

dodatnim trokovima ili neprihvatljivim nivoom
usluga logistike. Odluka o lokaciji najee
poinje odredivanjem podruja za objekat gde
su najmanji trokovi (determinanta logistike).
Analiza zatini razmatra nelogistike
determinante, kao to su: raspoloivost i cena
zemljita, raspoloivost struje i radne snage, kao
i faktore koji se ne mogu kvantifikovati, kao to
su: kulturne, rekreacione i obrazovne
mogunosti tog mesta.
6. Logistika
nabavke
6.1

.

,
-,
.

: ,

,

.

.
NABAVNA
LOGISTIKA
PROCES
NABAVKE
PROCES
SKLADITENJA
OBRADA
ZAHTEVA ZA
NABAVKOM
PRIJEM I
EVIDENCIJA
PLANIRANJE
KONTROLA
SKLADINOG
MATERIJALA
NABAVKE
PRIKUPLJANJE
PONUDA I
IZBOR DOBAV.
UGOVARANJE I
PRAENJE
NABAVKE
IZDAVANJE
MATERIJALA
UPRAVLJANJE
ZALIHAMA
SKLADITE
AMBALAE
MEUSKLADITE
PROCES
REKLAMACIJA
DOBAVLJAIMA
PROCES PRAENJA
DOBAVLJAA
REKLAMIRANJE
NA KVALITET I
KVANTITET
UVOENJE NOVOG
MATERIJALA
DOBAVLJAA
REKLAMACIJA NA
NEISPUNJAVANJE
KOMERCIJALNIH
USLOVA
EVIDENTIRAWE
REKLAMIRANJE
SKRIVENIH MANA
OCENA
POUZDANOSTI
DOBAVLJAA
MATERIJALA
EVIDENTIRANJE
DOBAVLJAA

, ,
,

, ,
,
.

,

.

.
P r e po r uke i z
p r o i z v o d e
Zaht ev za
I1 nabav
C3
C4
C1 C2
P o s t up a k
ugo vo r a a u
s n a b de v
I n f o r ma c i ja
i z r a z v o ja
KA
U go v o r o nabavc i
U go v o r o nabavc i
I n f o r mac i ja
i z i st r azi vawa
I nf or mac i ja za
po s l . par t ne r a
O2
I nf o r mac i ja za r azvoj
I4
I2
Tr e bo va e za gor i vo
Tr ebovae
I n f o r mac i ja I nf o r mac i ja
za r ekl ami r awe z a pr o zvo dw u
Ot pr emni ca
I n f o t o ku nabavke
RE KL A MA C I JA
DOBA VQ A ^ I MA
Zapi s ni k o
r e kl amac i ji
O1
I n f o r mac i ja
i z s nabde vawa
I nf o r mac i ja
o po uzdanost i
do b a v q a ~ a
I3
I n f o d
I n f p o s l o v par t ne r a
i z pr oi zvode
P o da c i o
do b a v a i ma
I zve { t aj o kont r ol i
S t a w e n a s kl adi { t u
P RA ] E W E
DO B A VQ A ^ A
6.2

:
- ;
- ,

;
-
6.3.

:
-
,
- ,
-
-
.

-
.

.

.
,

.
,

.

,
.
a :
,

,

.
6.4.
,

.


,
,

.
.

.

.
,
.
:

.

:
(
, ,
);
(
, ,
, , ,
, .);
( , ,
, ,
);

( , ,
, , ,
);
( ,
, );
(
.);
(
).
14,

,
.
Promena cilja
- Promena sutine cilja
- Promena znaaja cilja
- Duina vremenskog
intervala u kome cilj ima
zna~aj
Promena strategije
Trini rizici
- Rizik od otkaza isporuke
- Cenovni rizik
Poslovni rizik
- Ekonomski rizik
- Proizvodni rizik
- Rizik plasmana
- Finansijski rizik
Karakter vrednosti objekta

- Apsulutna vrednost
- Relativna vrednost
Kontinuitet potrebe
- Kontinualna potreba
- Diskontinualna potreba
- Privi put se pojavljuje
potreba
- Jednokratna potreba
6.5.
,

.

,

,

.

,

.

,

:

,

.

,
,
.
: (Brend),

(
),
.

.

.

,

.
. ,

.

. ,

.
, ,
, ,
, ,

.
**
,

:

;

.

"".
6.6.
,
:
,
,
;
,
;
, ,
, ;
,
,
;
,
.
6.7.
**

,

:
,

,
,
.

Porfolio

( )
.
:
1:

,
.

: ,

, ,
.

,
, (),
,
.

():

;
,

;
""

,

.
2:

. ( )

,
,

, ,
, ,
, ,
, ,

.

,

,
,

,
,
,
, ,

.
3:

"".

.

.
Portfolio-
4:

: , ,

6.7.

:

,
, -
;

;

.
.

: (Global Sourcing),
/ (Single/Multiple
Sourcing) .
6.8.

,
,

.

,
,

.
,

.

.

,

,
,
(
).
, ,

,
.

- -
-
-
-
- -

:

(
);
,
;
,
,
(
);
,
(.
);

( );

,

,
.

,
.

.
6.8. -

,
.
,
(
) (
),
() ,
.
:

,

;

,
;
;

;

,
,
;

.

, .
,

. ,

,
. ,
,
,

.
6.8.

.

.

,
,
.

,

,

.

:
(
, , -
.), ,
,
.
7. Logistika
proizvodnje

.
.

(,
,
.)

,

, ,
,
.
PROIZVODNA
LOGISTIKA
PLANIRANJE I
PRAENJE
PLANIRANJE
PROIZVODNJE
PRAENJE
PROIZVODNJE
ODRAVANJE
MAINA I OPREME
KONTROLISANJE I
ISPITIVANJE
KONTROLA
KVALITETA U
PRIJEMU
INSTALISANJE I
PUTANJE U
POGON
KONTROLA
KVALITETA U
POGONU
PRAENJE
PRIOZVODA U
UPOTREBI
ZAVRNA
KONTROLA
KVALITETA
SERVISIRANJE
PRIOZVODA U
TOKU UPOTREBE
LABORATORIJSKA
ISPITIVANJA
POVLAENJE
PROIZVODA IZ
UPOTREBE
ODRAVANJE
MERNO-KONTROLNIH
SREDSTAVA
UPOTREBA
PROIZVODA

.

,

, ,
.

,
,
" ".
" "
,
()
.

.

:
,

( , Layout
);
,

.

.

,

.

:
,
.

.
7.1.

. ,

,

.
***
:

;
;
,
;
,
.

:
- ,
- (, ),
- ,
-
-
.

.
()
,
.

.
,
,
.

Layout
.

,

.
,

(Layout).

.
: ,
, .

.
-

. ""

( )
.
,
, ,

.
Layout

.
.
( )
,
,

.

.

-
-
-
P
-
-
-
-
-

- Layout
-
- Layout
- Layout
-
-
- Layout
- Layout

.
,
.

,

.

,

.

( )
( )

().

.
**

:

;

;

.
.

.

,

.

.

.

,

,
.
Layout-
:
a

();

;

;

;

: ,
, ,
,
.

, :

;
;
.
.
(, ,
.)

.

:
ABC ()
PQ (Product Quantum) .

()

:
;
,
.

.
()

.

.

:
,

;

:
,
, ,

;
:
;

;

;

.

.

.

.

,
"Y"
.

.
:

;
;
,
;
,

,

.
:

,

,
,

;

.

.

.

.

,
.

,

.

,

.

:
;
;

.

,

.
:

;

.
;

.

(),

.

.

.

.

.

-, . .
() ()

.
,

.
7.2. Layout

Layout
.
Layout

.
Layout
,

,

()
.

.
Layout

.

,

.
.

Layout

.
Layout
:
.
Layout

:
,
,
.
,
,

.

:

;
;
;
;
;
;
.
Layout

, .
:

. .
: ,
, ,
,
,
,
, , .,
, , , .
Layout

.

.

.
Layout
:
,
.
:
,

Layout
;
,

-;

, ,

.
Layout

,

3D.
proizvodwe
program
w
;

materijalom
Kupovina

kapaciteta
}w
w
zadataka
Upravae
m
,
:
,
(

),
(
)
.
,
:

.

: ;

; ;
;
;
;
; ;

.

.

:
;
,
.

.

.
***
:
,

.

on-line ;
,

.

,

.

.

.

.

.

: MRP (Material Requirment
Planing-System), NBN-

CIM- (Computer
Integrated Manufacturing) .
8. Logistika
distribucije
(
)

.
,

.
,

.

,
. ,
,

, ,
,
.
PRODAJA
PLANIRANJE
PRODAJE
PLANIRANJE
PRODAJE ZA
DOM. TRITE
PLANIRANJE
PRODAJE ZA
INO. TRITE
ANALIZA
PLANOVA
MARKETING MIKS
OBRADA UPITA I
UGOVARANJE
REKLAMACIJE
KUPCA
OBRADA UPITA I
IZRADA PONUDE
PRIJEM
REKLAMACIJE
ANALIZA DOPUN.
ZAHTEVA KUPCA
NAKNADNE
REKLAMACIJE
KUPCA
IZRADA UGOVORA
IZMENE UGOVORA
POSLOVNO
KOMUNICIRANJE
REAVANJE
REKLAMACIJE
PAKOVANJE I
SKLADITENJE
PRIJEM I
SKLADITENJE
ROBE
OTPREMA
ROBE
OBRADA
IZDATIH
NALOGA
PROVERA
STANJA I
IZVESTAVANJE
OUTSOURCING

:

/
,
;
,

,
- ,

.
,

,

.

.
(
,
) .

. -

.
,
. output-
.

, ,
(

-)

.
/

.

.

.

:
" " (Push-System;
BringPrincip),
" " (Pull-System,
HolPrincip).

,

.
8.1.

.

:
(
- );
,
();

.
8.2.

.
.

(
):
,
,

.
,

.
,

.

;
,

.

;
,
.

.

. ,

.

( -FS,
-CS, -RS
-SS)

. ,

.
FS
FS
FS
FS
CS
SS
SS
CS
SS
SS
SS
Korisnici
CS
CS
RS
RS
RS
FS
SS
SS
SS
SS
SS
SS
Korisnici
SS
SS
SS
Korisnici
SS
Korisnici

,
.

.

.

: ,
,
,
,
.
,

.

.

()
()
.

, . .
Vjerovatnoa
a
50.0
84.1
97.7
99.9
Servis-stepen
%
Potrebna zatitna
zaliha za servis-stepen
Potranja
,

.
.

,
.

() .

.
- .

.

.

.

-
.

,
,

.

. .

,
:
,
, .
Trokovi
Trokovi skladitenja + trokovi

transporta
Trokovi
skladitenja
Trokovi transporta
Optimalna koliina
Koliina koja se
isporuuje

. .
8.3.

.

.
***
:
;

;
,
,

.

.

,

.

,

.

.

.
,

.
8.4. -

. 45,

.

.

. . ,

.

.

-
:

.

,

.
OBRASCI TREBOVANJA
Interna
trebovanja
Broj i datum
izjave i porudbine
Adresa kupca i
PIB kupca
Brana kupca
pozicija u
distributivnoj mre`i
Adresa i PIB
prodavca
Naziv, jedinica
mere i ukupna
koli~ina
Jedinina i
bruto cena
Uslovi prodaje
Rabat
Transportno
sredstvo
Zara~unati tro{kovi
Adresa otpreme,
pariteti
Rok isporuke
Eksterna
trebovanja

.

.

" " ( )
: ,

. ,
.

.

,
,

.

:
1.
,
2.

3.
.
8.5.

.

,

.
: , ,

.

( -1/2/3 /
).
Dostava
eksternog
trebovanja
Priprema
internih
trebovanja
Komisioniranje
robe
Otprema robe
Fakturisanje
Zalihe robe
Transport
Skladite

.

.

.

,

.

.

.

.

.

,
,
.

,
.

( ,
),

/. ,


,
: ,

.

.

.

.

.

.
9. Logistika
uklanjanja procesa
proizvodnje
9.1. ,

: ,
.

( )

.

.

.

(
)

.

. "
".
,

,

.

" --
- -"
.

,

.

" "

(
)

" ".

,

: ,
, ,

.

: ,
,
Logistika otpadnih i
povratnih materijala
Logistiki procesi
Pripremni
procesi
Procesi obnavljanja i
odstranjivanja
Primarni
Razdvajanje
Primena
skladitenj
e
-transport
-pretovar
-demontaa
filtriranje
- ponovna primena
procesu nastanka odpadne
sirovine
- daqa primena u drugom

Pomoni
Prerada
sakupljanje
-sortirawe
-pakovanje
-suenje
usitnjavanj
e
-omek{avawe
Informacioni
-realizacija
naloga
Korisna primena
- ponovna primena
- kompostiranje
Osranjivanje
- sagorevanje
- trajno odlaganje
- trajno odstranjivanje

, :
- ,

;
,

;
,

,
.

-

.

:
;
;
,
.
9.2.

:

;

-
;

: ,
;

;
: ,

;

: , , ;

;

;

;

;

;

.

. , ,
3,8 %
, C2 3,2%
( 22% ),
H, NOx Pb,

( 1/3
) .,

.
10. Tokovi
informacija i
kompjuterska
integracija u

.

(). a
:
,
.
,
,

.

,

,

.

, ,

,
,
. ,
,

,

.
,

. ,
,
,
:
- , .
:
W- (WallMart)
,

(American Airlines)
(Sabre)
(Federal
Express)
.
,
,

,

, ,

.
Lead time
,

,

.
,

.
,

(
,
, x ),
,

. e-mail
Electronic Data Interchange (EDI)
:

?

?

?

?

?
10.1.

,

.

:
;

;
,

;
,

;

.

.

.

.

:
,
,
;
,
, ,

;

( ) ;

,

.

,
-
,

, ,
.

,
,

,

.

, , ,

,
,

.

, :
TPS
(Transaction Processing System),
MIS(Management
Information System),
DSS(Decision Support System),

ESS(Executiv Suport System).
OAS
(Office Automatic System).
Menadment
na visokom
nivou
Menadment
na srednjem
nivou
Operativni
nivo
ESS
DSS
MIS
TPS
10.3.

:

;
:
, ,

;

;

;
,

.

:
, ,
() ,
, .;
, , ,

.;
, , ,

/
.
10.4.

,

.

:

,

;

;
,
;
,
,
, .

,
.

,
,

: TCP/IP, HTML,
WWW, XML, Java, Corba .
10.5.

.

, ,
.

:
/ ;
;
;
.
10.6.

,

WWW
- ( )

, je
Railroad Browser
(http//www.railroadbrowser.com).

: iRail
(http//irail.com)
,
3.500

.

-
, :
,

;

;

;

;

;

, ;
-commerce
Bid-matching-a (-

);

;

,

;
(web co-browsing);

;

;

;

;

(UIC-a);

;

.
,
,

( ,

,
).

80% (

) 15-20%
.
,
: Microsoft Internet Information
Server, Netscape Server, Apache .

European Railway Server
(http:// mercurio.iet.unipi.it).
,
,

.

,

.
11. Logistiki
kontroling
11.1.
-

.

.

,

, ,

(Controling)

-

.

.

90-

.

:
,
,
.

,

.

,

.

:
,
, (Corporate
Desing-Corporate Identity), ,
, (
), ,
(, ,
, ,
,
, ) .

cl. .

Accounting
Ko

.

.

: , ,

( ),
, .

.
,

,
,

.

,
.

.

,
,

. ,
,

,
,
.

.

,
,
,
, ,

,
.

.

.
:
,
.
,

,

.
, ,

.

, ,

.

,
,
.

.

.

(onsulting)
:

,
, , ,
,
.
Accounting ( )
, ,

.

. ,

.
, ,

.

,
,

.
,
,

(First-line management)
(Top management)
, (iddle
management).
,

,
,
.

.

,

:
, , .

.

,

:
, , ,
,
,
.

,
,

.

.

: , ,

.
,

,
,

.

Logistika U Saobracaju

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Logistika U Saobracaju

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Company

Predava: doc. dr Marko Vasiljevi,dipl.ing,saobr.

utorak, 17. decembar

3. Logistika strategija i koncepcija

utorak, 17. decembar

11. Tokovi informacija i kompjuterska

utorak, 17. decembar

Ciljevi i zadaci logistike preduzea

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

Meunarodno udruenje za logistiku

utorak, 17. decembar

Logistika funkcija obuhvata upravljanje

Kao nauka logistika se bavi istraivanjima u

utorak, 17. decembar

U duhu savremenog poslovanja moe

utorak, 17. decembar

Cilj logistike se sastoji u poveanju

utorak, 17. decembar

1) Putem skraivanja prosjenog

2) Putem smanjivanja prosjene sume

ISTORIJSKI RAZVOJ LOGISTIKE

Veina vladara i vojskovoa u istoriji ne

utorak, 17. decembar

Meutim prvi zapisi posveeni logistici

utorak, 17. decembar

U civilstvu logistika dobija na znaaju

3. Teorijskom uoptavanju zakonitosti principa

Zadaci poslovne logistike kao specifine

utorak, 17. decembar

4.Praenju i analizi podobnosti primjenjenih

utorak, 17. decembar

UTICAJ LOGISTIKE NA OEKIVANE

Da bi funkcija logistike mogla da ostvari

MJERE ZA POVEANJE USPJENOSTI

utorak, 17. decembar

KOOPERATIVNOST: Sloeniji oblik

utorak, 17. decembar

INOVATIVNOST: Da svi nosioci aktivnosti u

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

utorak, 17. decembar

U savremenim ekonomskim teorijama

Saobraajna delatnost ini jedan od

Saobraaj kao privredna delatnost