SREDNjERNA PROGNOZA VREMENA ZA PERIOD OD 20.12. 2013. DO 20.01.2014.

OEKIVANO STANjE ATMOSFERE I ANALIZA DOSADANjEG TRENDA

Posle najava da nas oekuje veoma snena i hladna zima i ranog, novembarskog, snega decembar je doneo gotovo potpuno odsustvo pravog zimskog vremena. Glavni uzronik tome je izuzetno jaka strukutura anticikona koja se poetkom meseca formirala nad Evropom. Dugo su prognostiki modeli upu i ivali na zakljuak da e se taj, blokiraju i, anticiklon razviti nedge zapadno od !elike "ritanije, a onda su nekih #$% dana pred samo promenu &pomerili' anticiklon nad sredi(nju Evropu, a za tim ga situirali upravo nad na(e predele. )ime je prodor hladnog i vlanog vazduha, polarnog, porekla koji je trebao i i preko nad tako*e pomeren istonije, te je preko +krajne i ,rnog mora svom snagom i(ao dalje na istok. -n je samo svojim rubnim delom zahvatio severne oblasti regiona, a za tim se preko nas ra(irio jak, blokiraju i, anticiklon. )aj anticiklon, koji je jo( i kvazistacioniran je isforsirao seriju jakih upada maritimno$polarnog vazduha duboko na jugoistok "liskog istoka, dok se nad istonim .editeranom jo( i formirala sekundarna ciklonska aktivnost. - kakvom se prodoru, (to se tie snage radi, svedoe i izve(taji o vekovnim snenim olujama koje su pogodile, inae, tople i suve predele Egipta, /irije, 0ordana, 1zraela, a sneg je pao i u severnim predelima pustinja /audijske 2rabije. +poran, blokiraju i, anticiklon nad sredi(njom i istonom Evropom i dalje omogu ava da nad ove prostore prodire neobino hladan vazduh donose i izuzetno hladno vreme. Da je jezgro anticiklona bilo samo #33km zapadnije, tada bi se glavnina tog hladnog prodora de(avala nad na(im regionom i sigurno je da bi decembar ostao u se anju kao jedan od najhladnijih i najsnenijih u poslednjih pola veka. -vako, pod dominacijom anticiklona nad regionom je stabilno i suvo vreme. .agla i niski oblaci koji se ve due vreme zadravaju nad nizijama 4rvatske 5"aranja, /lavonija6, severom /rbije 5!ojvodina6, kotlinama i nizijama "i4, severu ,.Gore i po negde nad 7umadijom su normalna posledica dugotrajnog uticaja anticiklona tokom zime. + ovom delu godine dani su znatno kra i od no i, tako da je no no izraavanje toplote tokom vedrog vremena vrlo intenzivno. )o uslovljava da se prizeman sloj vazduha 5833m iznad tla6 jako rashladi, a iznad njega je sve topliji

vazduh. + hladnom sloju se brzo dostie taka rosi(ta, poinje kondenzacija i formira se magla koje esto iznikne i niske, strutusne, oblake. 1znad ovog sloja je sunano i toplo. + koliko se ovakva situacija odri due 5kao ove godine6 iz niskih oblaka se vr(i lokalna sublimacija i pojava zrnastog snega ili sipe e rosulje koja se ledi u dodiru sa podlogom. -vakva se pojava naziva &temperaturna inverzija' i moe da potraje vrlo dugo. + zimi 9:88;8: je trajala gotovo <3 dana. -ve se godine tako ne(to ipak ne oekuje jer je atlantik u poslednjih 93 dana jako aktivan i ka Evropi (alje jednu za drugom jaku ciklonsku aktivnost. -vako velika aktivnost atlantika je uslovljena i vrlo hladnim vremenom nad kopnom 2ngloamerike i serijama snenih oluja koje poga*aju taj deo sveta. Poslednji globalni izlazi modela oko =8.39. sugeri(u odre*en period smirivanja vremena nad ovim delom sveta, te porast vazdu(nog pritiska nad sredi(nji atlantikom. + isto vreme taj bi proces rezultovao formiranjem vrlo jakog ciklona juno od 1slanda koji bi konano doneo naru(avanje pomenutog anticiklona. .e*utim sve do =.39. =39%. u toplom sektoru ovog sistema ka ve em delu Evrope 5ukljuuju i i na( region6 iz pravca jugozapadnog atlantika bi priticao vlaan ali vrlo topao vazduh, subtropskog, porekla. )ako da bi kraj ove i poetak slede e godine doekali uz vetrove junog smera, toplo i ki(ovito vreme. Promena trenda vremena koja bi nas konano trebala uvesti u pravu zimu se oekuje u prvim danima =39% godine. >akon (to oko #9.9=. ili 9.39. prostrana ciklonska aktivnost sa atlantika pro(iri svoj uticaj i nad nas, oekuje se nova promena u rasporedu vazdu(nog pritiska. -ko ovog datuma nad zapadom ?usije se oekuje jaanje i (irenje ogranka /ibiriskog anticiklona ka prostoru istone /kandinavije i zapadne ?usije, dok e se u isto vreme preko sredi(njeg atlantika ka zapadnoj Evropi preme(tati jo( jedan blok anticiklona. -ko =.39.=39%. ova dva anticiklona bi se nad zapadnim predelima Evrope trebali spojiti i jedinstveno polje visokog vazdu(nog pritiska koje bi se prostiralo od zapadne i june ?usije do jugozapadnih predela atlantika. + isto vreme nad sredi(njim .editeranom 5najverovatnije nad severnim 0adranom6 bi se razvila sekundarna ciklonska aktivnost koja bi se za tim u narednim danima preko sredi(njeg i junog 0adrana preme(tala ka istoku Evrope. Po istonoj periferiji tog anticiklona bi se poeo spu(tati osetno hladniji vazduh, tako da bi posle #.39. temperatura vazduha nad gotovo celim regionom ponovo bilo oko ili malo ispod nule. .oram napomenuti kako e efekti zahla*enje i koliina snega koja se oekuje od #.39. do @.39. u velikoj meri zavisiti od snage pomenutog sekundarnog ciklona. + koliko sistem bude jak, onda e on dodatno sa severa Evrope uvlaiti u svoju cirkulaciju hladan vazduh i tada su mogu e i obilne snene padavine. >a suprot tome i koliko sistema bude vrlo slab, ili ak njegovo formiranje izostane onda e i efekti zahla*enja biti znatno slabiji. Aa sada nije mogu e dati definitivnu prognozu gepotencijala za taj period i tako ne(to e biti mogu e tek oko #9.9=. + svakom sluaju od @.39. do :.39. po istonoj periferiji anticiklona ka nama e se spu(tati hladan vazduh. -ko :.39. ve ina prognostikih modela vidi dalje zaokret ka hladnom vremenu. -ko tog datuma bi nad Grenlandom trebala da usledi jaka anticiklogeneza uz formiranje polja visokog vazdu(nog pritiska u ijem bi jezgru on i(ao preko 93<3mb. 2nticiklon nad sredi(njom Evropom bi vrlo brzo bio &privuen' ovom anticiklogenezom i spajanjem ova dva sistema bi se 99.39. nad prostom od /kandinavije, preko /evernog mora i !elike "ritanije stabilizavao jak anticiklon po ijoj bi istonoj periferiji poao jak prodor vrlo hladnog kontinetalno$arktikog vazduha, poreklom iz junog /ibira. )aj proces bi bio pra en formiranje

ciklona nad jugom +krajne, a za tim oko 9=.39. i ciklogenezom nad severnim predelima 1talije. -d tog datuma pa sve do 9B.39. bi se ovakva situacija trebala odravati, tako da bi ka regionu strujao hladan i suv vazduh sa severoistoka Evrope, dok bi oko 9B.39. bi prema ,C/ modelu usledio nov, jao jai, upad vrlo hladnog vazduha na gotovo ceo kontinent. 2nticiklon bi oko tog datuma ponovo zarotirao ka severoistoku, preme(taju i svoje jezgro ka jugozapadu. )ime bi omogu io da se veoma velika koliina maritimno$polarnog vazduha, iz prostora istone /kandinavije i /evernog mora razlije ka kontinentu. Dako su maritimni prodori znatno bogatiji vlagom od kontinentalnih ovaj bi uslovio razvijanje jakog ciklona nad junim 0adranom, donose i regionu vrlo hladno vreme uz obilan sneg, koji bi ak bio mogu i na primorju. Pred sam kraj analiziranog perioda 5oko =9.39.6 anticiklon bi ponovo zauzeo poloaj koji je ima i pre ovog prodora, a po njegovoj istonoj periferiji bi se ponovo uspostavilo strujanje hladnog i suvog akrtikog vazduha. -slabljena cikonska aktivnost bi se odravala nad 0onskim morem. Aa kraj samo da istaknem da globalni ,C/ model oko =<.39. vidi ponavljanje scenarija sa polovine meseca i forsira nov upad vrlo hladnog i vlanog, polarnog vazduha.

PROGNOZA VREMENA

Poekom perioda u nizijama regiona tmurno, hladno i maglovito, a na planinama iznad :33mnv sunano i relativno toplo. /unano i toplo vreme uz postepeno jaanje juga se oekuje i na 0adranu. -ko =#.9=. se rauna na jaanje junog vetra kako pri tlu, tako i u vi(im slojevima atmosfere, razbijanje niskih oblaka i magle u nizijama te umerneo pove anje oblanosti. + oblastima gde je dominiralo tmurno i maglovito vreme 5pre svega severozapad 4rvatske, te istok, tanije "aranja i /lavonija, neke kotline "i4 kao i sever /rbije6 se rauna na osetno toplije vreme uz dnevne maksimume oko E8 stepeni ,elzijusa. >a planinama istoka "i4 te zapada /rbije i do E9< stepeni ,elzijusa 5fenski efekat6. Pogor(anje vremena se oekuje oko =<.9=. i done e ki(u, a 0adranu i pljuskove sa grmljavinom. /neg e biti mogu samo na planinama iznad 9#33mnv. Duva e jak juni i jugozapadni vetar, a u ko(avskom podruju jak jugoistoni vetar. >ajvi(e padavina na jugozapadu 4rvatske, jugu i zapadu "i4, zapadu /rbije kao i primorju ,.Gore. Posle =B.9=. se nastavlja relativno toplo vreme ali e se dnevni maksimumi ipak kretati do E@ stepeni ,elzijusa, a po negde na zapadu i severu regiona i ispod E# stepena ,elzijusa. >ovo pogor(anje vremena uz ki(u i niim i sneg u brdsko$planinskim predelima se oekuje #9.9=. Ponovo e duvati vetar junog smera, a du obale 0adrana jak jugo. /a prelaskom hladnog fronta od =.39.=39%. se oekuje prestanak padavina uz prohladno vreme, dok je na planinama "i4 i /rbije mogu e provejavanje slabog snega. >ovo pogor(anje vremena se oekuje ve oko #.39.Donosi ga ciklon iz /redozemlja, a u isto vreme se nad centralnim predelima Evrope oekuje porast vazdu(nog pritiska, te upad hladnog vazduha po istonoj periferiji tog anticiklona. -n bi na vreme iznad regiona trebao uticati od #.3. do B.39. donose i pogor(anje vremena uz ki(u, susneicu i sneg u niim, te obilan sneg iznad @33mnv. Posle <.39. sa daljim zahla*enjem sneg se oekuje i u nizijama tako da se nad istokom 4rvatske, sredi(njom i istonom "i4, ve im delom /rbije te severom ,.Gore rauna na formiranje snenog pokrivaa. !etar e u unura(njosti okrenuti na severni smer, a du obale 0adrana se oekuje jaka, na udare i olujna bura. Do :.39. vremenske prilike se ne bi trebale bitnije menjati. + unutra(njosti regiona vetrovito i hladno, povremeno uz slab sneg i to u glavnom nad istokom i jugom regiona. >a 0adranu preteno oblano i vetrovito uz ki(u povremeno. >o ni mrazevi od $93 do $% stepena ,elzijusa u nizijama i oko $9< na planinama. Aa tim se oko :.39. rauna na jae pogor(anje vremena i naoblaenje uz sneg i jak severni vetar. !i(e padavina u planinskom delu regiona, a od 99.39. na jugu i jugoistoku, kada se oekuje formiranje sekundarnog ciklona u /redozemlju. Posle 9#.39. u glavnom suvo i hladno. Duva e umeren, u !ojvodini i pojaan istoni vetar 5hladna ko(ava6, a

du obale bura i levant. >ad jugu regiona je povremeno mogu sasvim slab sneg, a nad ostalim predelima vedro i hladno, jutarnji minimumi e biti od $9< do $93, a po negde i blizu $98 stepeni ,elzijusa. -va stabilizacija vremena bi trebala biti kratkotrajna i ve posle 98.39. sledi nov upad vrlo hladnog vazduha, te nove snene padavine uz jak severoistoni vetar na kontinentu i olujnu buru na 0adranu. !i(e snega na istoku regiona, kao i jugoistoku, a najmanje na zapadu i severozapadu 4rvatske. -ko9:.39. obilnije snene padavine bi mogle zahvatiti ve i deo regiona 5sem kranjeg zapada6 usled formiranja sekundarnog ciklona na jugom 0adrana. /neg bi tada najobilniji bio nad "i4, /rbijom, ,.Gorom i istokom 4rvatske, gde je mogu e i jako sneno nevreme. Dnevni maksimumi ispod nule, u intervalu od $@ do $= stepena ,elzijusa. Posle ovog naleta snega se do pred sam kraj meseca rauna na suvo i hladno vreme uz jak jutarnji mraz, a posle =<.39. ima jakih indicija za nov nalet snega i hladno e.

>2P-.E>2F Gore naveden scenario razvoja vremena predstavlja kontrolne izlaze glavnih prognostikih modela 5GC/, ,C/, GE., E,.GC, +D.-...6 i to je trenutno najverovatniji scenario razvoja vremena za narednih mesec dana. !rlo je verovatno da e dolaziti do pomeranja i odstupanja od gore izvedenog ritma vremena, a u koliko do*e do znaajnih odstupanja na novim izlazima ovih modela mogu e je i znaajno neslaganje sa trenutnom prognozom. Dako je za sada konsistentsnot modela 5verovatno a ostvarenja prognoze6 visoka i kre e se oko B#H, odluio sam se da izdam mesenu prognozu. .arko Iubrilo