SADRAJ

UVOD
Lasersko zavarivanje u industrijskoj proizvodnji u stalnom je porastu. U gotovo svim granama industrije, od mikroelektronike do brodogradnje, a posebno u automobilskoj industriji mogu se iskoristiti glavne prednosti ove tehnologije: visoka gustina snage odnosno mali unos topline, uska zonauticaja toplote, male deformacije, velika brzina zavarivanja, visoki kvalitet spoja, pristup s jedne strane, visoka fleksibilnost.

Glavni nedostaci poput visokih investicijskih trokova i poveanih trokova pripreme spoja mogu se nadoknaditi velikom brzinom zavarivanja i nepotrebnom naknadnom obradom spoja koja je posledica malih deformacija radnog komada nakon zavarivanja i visokog kvaliteta spoja. avedene prednosti omoguavaju zavarivanje tankih slojeva i laganih konstrukcija, te zavarivanje delova obra!enih na meru, koji nakon zavarivanja idu direktno u eksploataciju. "fekti porasta produktivnosti posti#u se samo onda kada je konstrukcija prilago!ena laserskom zavarivanju, kada ne postoje problemi pri uklju$ivanju u proces proizvodnje i kada su ispunjeni zahtevi za preciznom pripremom spoja i preciznim vo!enjem laserskog snopa. %isoka gustina snage kod laserskog zavarivanja omoguava zavarivanje s malim unosom topline u materijal, zbog $ega dolazi do vrlo visokih brzina hla!enja. %elike brzine hla!enja, kod zavarivanja $elika, dovode do velikog porasta tvrdoe u podru$ju zavarenog spoja. &okazalo se da s time povezano jako o$vrsnue u odnosu na osnovni materijal, ne deluje bezuslovno negativno na mehani$ka svojstva zavarenog spoja. 'o je posledica uske zone uticaja toplote, malih dimenzija vara i sitnozrnaste mikrostrukture. 'ime se lasersko zavarivanje zna$ajno razgrani$ava od konvencionalnih postupaka zavarivanja. Granica dobre zavarljivosti nelegiranih konstrukcijskih $elika konvencionalnim postupcima zavarivanja iznosi (,))* ugljenika u hemijskom sastavu, to pribli#no odgovara tvrdoi +,( -% u zavarenom spoju. Ukoliko je stanje naprezanja u zavarenom spoju povoljno .nema ukruenja konstrukcije/, pri laserskom zavarivanju mogu se dobiti zavari bez pukotina i kod sadr#aja ugljenika u $eliku (,0*, a tvrdoa mo#e iznositi od 0,( do 1(( -%). 2li tada se ne mo#e sa sigurnou tvrditi da su postignuta dovoljna mehani$ka svojstva $vrstoe i istrajnosti prema 34 " 5((6+75, ve ih je potrebno za pojedinu konstrukciju, oblik spoja, odnosno debljinu i vrstu materijala, eksperimentalno odrediti i optimacijom parametara poboljati, to predstavlja neistra#eno podru$je.

8valitet zavarenog spoja prvo se odre!uje radiografijom, metalografijom, ispitivanjem tvrdoe, stati$kim zateznim ogledom i ispitivanjem udarne radnje loma, me!utim za dinami$ki optereene konstrukcije rezultati navedenih ispitivanja nisu dovoljni, odnosno na temelju njih nije mogue predvideti ponaanje zavarenog spoja pri dinami$kom optereenju. 3anas su dostupni samo malobrojni podaci o dinami$kom ponaanju laserskih zavarenih spojeva od $elika s poveanim sadr#ajem ugljenika. 9atitni plin ima zna$ajnu ulogu pri laserskom zavarivanju i ispunjava sledee zadatke: titi talinu i zonu uticaja toplote od uticaja atmosfere, uti$e na oblik zavara i titi optiku od metalnih para i kapljica nastalih prskanjem. Upotreba gasnih meavina pri d::2G laserskom zavarivanju, baziranih na argonu s dodatkom ugljen dioksida i;ili kiseonika, umesto konvencionalnih zatitnih gasova .argon, helijum, azot/, mo#e poveati unos energije u materijal, pa tako i penetraciju i brzinu zavarivanja, odnosno uticati na geometrijska i mehani$ka svojstva zavarenog spoja. Lasersko zavarivanje $elika s poveanim sadr#ajem ugljenika uz upotrebu navedenih gasnih meavina nije dovoljno istra#eno, a podaci o geometrijskim i mehani$kim svojstvima, a posebno dinami$kim, nedostaju u potpunosti. <gledi s meavinama pokazali su se prikladnim za istra#ivanje odnosno matemati$ko modelovanje uticaja meavina zatitnih gasova u zavarivanju. =ve ukupni cilj ovog rada je razjasniti koliko su prikladne gasne meavine na bazi argona s dodatkom ugljen7dioksida i;ili kiseonika za zavarivanje $elika s poveanim sadr#ajem ugljenika korienjem d::2G lasera.

1. OSNOVE LASERSKOG ZAVARIVANJA

L2="> je akronim od engleskih rije$i Light 2mplification b? =timulated "mission of >adiation koji ozna$ava princip poja$anja svetlosti stimulisanim misijom zra$enja, a zapravo je svetlosni oscilator odnosno generator monohromatske, koherentne i usmerene svetlosti. Glavno svojstvo ovakve svetlosti je mogunost fokusiranja na ta$ku malog pre$nika . @ 5 mm/, to je nemogue kod prirodne svetlosti A570B. VRSTE LASERA Laseri se razlikuju prema vrsti aktivnog laserskog materijala u kojem se doga!a poja$anje svetlosti. 9a zavarivanje i rezanje upotrebljavaju se C<) i d::2G laseri, koji su dobili ime prema vrsti aktivnog materijala. Dunkcija svakog lasera je talasna du#ina emitovane svetlosti .E/, koja je funkcija razlike energetskih stanja atoma;molekula aktivnog medijuma. C<) F plinski laser .aktivni materijal je meavina gasova ), -e, C<)/, emituje infracrvenu svetlost talasne du#ine .EG5(0(( nm/ i danas snage do H, kI. C< ) laser se koristi prete#no za rezanje, ali i za zavarivanje A1755B. d::2G laser ima $vrsti aktivni medijum koji je prema sastavu kristal granat u ovom slu$aju J4trij72luminij7GranatJ, kod kojeg je pribli#no 5* atoma itrijuma zamenjeno atomima neodimijuma d. eodimijum je laserski aktivan element. d::2G laser emituje infracrvenu svetlost talasne du#ine .EG5(0H nm/ i danas snage do 5( kI. d::2G laser koristi se za ozna$avanje, zavarivanje i rezanje elektronskih komponenti, i u mikromehanici. &oveanjem snage lasera preko 5 kI sve je $ea primena ovih lasera za zavarivanje i rezanje limova do 0 mm debljine A1755B. 'alasne du#ine oba lasera nalaze se u infracrvenom podru$ju, pa tako nisu vidljive golim okom. &ozicioniranje laserskog snopa d::2G lasera izvodi se pomou helijum7 neonskog lasera, $iji se snop .EG0+) nm, vidljiva crvena svetlost/ provodi kroz isto opti$ko vlakno i optiku za fokusiranje. 2ktivni medijum sadr#i 6(* helijuma i )(* neona. LASERSKI SISTEM Laserski snop nastao u laseru .rezonatoru/ mo#e se voditi do radnog komada na dva na$ina: sistemom ogledala 4 so$iva .C<) i d::2G/, slika 5. i opti$kim vlaknima . d::2G/, slika ). Laserski snop iz d::2G lasera provodi se kroz fleksibilni opti$ki kabel sa staklenim jezgrom pre$nika (,H do 5mm. a kraju opti$kog kabla du#ine i do )((m nalazi se obradna glava u koju je smetena optika za fokusiranje snopa na povrinu radnog komada A,, 5575HB. <bradna glava naj$ee je pri$vrena na ruku robota ili C C maini koja obavlja kretanje po zadatoj putanji. Laserski snop kod C< ) lasera mora se voditi sistemom ogledala, jer je stakleno jezgro opti$kog kabla nepropusno za svetlost njegove talasne du#ine. Katerijal jezgra opti$kog vlakna koji bi bio propustan za snop C<) lasera jo nije prona!en A,, 55, 5,B. >elativno kretanje izme!u snopa i radnog komada mora biti numeri$ki upravljano, a pritom se mo#e kretati snop, radni komad ili oba. 9a +73 obradu koriste se sistemi s pet

stepena slobode kretanja, te roboti A5075LB. &rednost vo!enja snopa opti$kim kablom je jednostavnije povezivanje lasera s robotom.

a/ fiksna ogledala. b/ pokretna zrcala za povezivanje C<) lasera s robotom. =lika 5. %o!enje laserskog snopa pomou ogledala 7 C<) laser A,B.

a/ d::2G laser.

b/ opti$ko vlakno.

c/ princip vo!enja snopa kroz opti$ko vlakno.

d/ fokusiranje snopa.

=lika ). %o!enje laserskog snopa opti$kim vlaknom .kablom/ F d::2G laser F 7 fokusna du#ina so$iva, 1 F fokusna du#ina kolimatora, dF F pre$nik fokusne ta$ke A,,5HB.

FOKUSIRANJE LASERSKOG SNOPA 9a postizanje gustoe snage potrebnog za obradu materijala, laserski snop koji dolazi iz rezonatora, mora se fokusirati pomou so$iva, slika +., ili ogledala, na kru#nu povrinu fokusne ta$ke, pre$nika od (,) do 5 mm. =ada laserski snop slu#i kao alat. Dokusna du#ina so$iva odre!uje pre$nik usmerenog zraka u fokusu, odnosno veli$inu fokusne ta$ke. Kanja fokusna du#ina daje manji pre$nik. aj$ee se upotrebljavaju so$iva fokusne du#ine 5), mm. Gustoa snage na povrini radnog komada M .I;cm )/ jednaka je odnosu snage lasera & i povrine preseka snopa 2s na povrini materijala i predstavlja najva#niji faktor kod obrade materijala laserom. ajvea gustoa snage posti#e se u fokusu, gde je pre$nik laserskog snopa najmanji.

=lika +. Dokusiranje laserskog snopa A5,5LB. INTERAKCIJA LASERSKOG SNOPA I OSNOVNOG MATERIJALA &od pojmom interakcije laserskog snopa i osnovnog materijala, slika H, podrazumeva se pojava kada se,prilikom udara laserskog snopa na povrinu osnovnog materijala, zavisno od refleksivnosti tog materijala i gustini snage snopa jedan deo zra$enja refektuje, drugi deo ulazi u materijal i apsorbuje se, a trei prolazi kroz materijal A)(7))B. 'oplota koja uzrokuje topljenje materijala je ona koja dolazi od apsorbovanog zra$enja. =toga se visoko refleksivni materijali .aluminijum, bakar.../ ote#ano zavaruju laserom. &odeavanjem gustine snage posti#e se zagevanje, topljenje odnosno isparavanje materijala, slika H.

=lika H. &rikaz interakcije laserskog snopa i osnovnog materijala A5B.

2. LASERSKO ZAVARIVANJE ELIKA

9avarivanje laserom izvodi se u atmosferi zatitnog vazduha .2r, -e, ), C<) ili meavina/. Gustina snage nalazi se u intervalu od 5(, do 5(6 I;cm). Laser kao izvor toplote deluje koncentrisano i uzrokuje velike brzine zagrevanja i hla!enja zavarenog spoja. Laserski snop mo#e biti kontinuiran .cN/ i impulsivan .pN/, zavisno od zahteva konstrukcije, materijala, tipa i geometrije spoja. U kontinuiranom na$inu rada emituje se laserski zrak kontinuirane snage tokom zavarivanja. U impulsnom na$inu rada mogue je ostvariti vrlo maksimalne snage u kratkim vremenskim intervalima. 9avarivanje se uglavnom izvodi bez dodatnog materijala. A)+7)1B 8od laserskog zavarivanja razlikuje se, .slika ,/: O zavarivanje topljenjem, O zavarivanje protaljivanjem F tehnika klju$anice. 8ada je gustina snage snopa na povrini materijala mala, doga!a se zavarivanje topljenjem, slika ,a/. 9a svaki materijal postoji prag gustine snage iznad kojeg po$inje zavarivanje protaljivanjem. &rag gustine snage je veli$ine 5(0 I;cm). 8od zavarivanja protaljivanjem, materijal se u podru$ju fokusa snopa zagreva do vrlo visokih temperatura, koje dovode do isparavanja dela materijala, te se na mestu udara snopa gotovo trenutno stvara duboki krater .klju$anica/ oko kojeg dolazi do topljenja metala. 8ako se toplotni izvor pomi$e, krater se popunjava talinom, dolazi do njegovog stvrdnjavanja iza snopa i nastajanja zavara, slika ,b/. &otreba za ta$nom brzinom zavarivanja kao i merama sigurnosti zahteva automatizacije procesa. >efleksivnost materijala .odnos reflektovane i upadne energije/ zavisi od materijala, temperature, talasne du#ine i gustine snage laserskog snopa. &o$etna refleksivnost metala na sobnoj temperaturi je velika i iznosi vie od L( *, odnosno apsorbuje maksimalno 5( * energije laserskog snopa. &ri zavarivanju protaljivanjem rastopljeni metal apsorbuje znatno vie energije, od 6( do L( *. astanak kratera popraen je nastankom plazme. &lazma je jonizirana meavina isparenog metala i zatitnog gasa. &lazma ima vei koeficijent apsorpcije od rastopljenog materijala, te prenosi toplotu radnom komadu reemitiranjem apsorbovanog laserskog zra$enja. 4znad odre!enog praga gustine snage stvara se oblak plazme iznad kratera koji zakriljuje radni komad od laserskog snopa koji se delomi$no apsorbuje na oblaku plazme. Ukoliko je apsorpcija snopa na plazmi velika mo#e doi do nestajanja kratera. &roblem apsorpcije zra$enja javlja se kod C<) lasera, kod kojeg se naj$ee primenjuje kontrola plazme vazduhom. d::2G laser ima 5( puta krau talasnu du#inu. =vojstvo krae talasne du#ine je vii prag gustine snage iznad kojeg se javlja plazma i mala odnosno zanemarljiva apsorpcija na oblaku plazme. 'o zna$i da se kod d::2G lasera, uticaj apsorpcije snopa na oblaku plazme, pri gustinama snage uobi$ajenim za obradu materijala, od pribli#no 5(0 I;cm), mo#e zanemariti A5+, )(B.

a/ zavarivanje topljenjem b/ zavarivanje protaljivanjem c/ princip laserskog zavarivanja. =lika ,. 'ehnike A)0B i princip laserskog zavarivanja A+B . Glavne razlike izme!u zavarivanja topljenjem i zavarivanja protaljivanjem: ZAVARIVANJE TOPLJENJEM O gustina snage M @ 5(0 I;cm) , O nema efekta protaljivanja, O penetracija zavisi od prenoenja toplote na radni komad, O zavarivanje se provodi mehanizmom topljenja .kao i kod konvencionalnih postupaka zavarivanja/, O zavari su iroki i pljosnati, odnos penetracije i irine manji od jedan. ZAVARIVANJE PROTALJIVANJEM O gustina snage prelazi kriti$ni prag .M P5(0 I;cm)/, O dolazi do toplotnog usporavanja, poveanja koli$ine taline i delimi$nog isparavanja materijala, potiskivanja taline u stranu usled pritiska metalnih para i nastanka kratera, O poveanjem gustine snage raste pritisak metalne pare, javlja se prskanje taline, O krater omoguava prodiranje laserskog snopa duboko u materijal F poveanje apsorpcije .Q L( */ usled viestruke refleksije zra$enja u krateru, O oblik i dinamika kratera sli$na je klju$aonici .Rke?holeS/, O uski i duboki zavari, O odnos penetracije i irine zavara iznosi 5 do ,.

ajva#niji parametri za upravljanje procesom zavarivanja su A)67+5B: O snaga lasera, PI, O brzina zavarivanja, v cm;min,

O zatitni gas, .vrsta, protok, dovod F koaksijalno ili sa strane/, O fokusna du#ina so$iva, mm, O pre$nik fokusne ta$ke, dF mm, O polo#aj fokusne ta$ke u odnosu na povrinu materijala, z mm.

8od laserskog zavarivanja koriste se razli$iti senzori, a najvie za kontrolu polo#aja fokusa i vo!enje laserskog snopa, jer vrlo mali pomaci mogu bitno pogorati kvalitet obrade. a volumen i hemijski sastav zavara mo#e se uticati dodatnim materijalom, koji se mo#e dodavati u obliku #ice ili praka. PRIMENA LASERSKOG ZAVARIVANJA Lasersko zavarivanje koristi se kod tankoslojnih i laganih konstrukcija, te kod zavarivanja delova obra!enih na meru, koji nakon zavarivanja idu direktno u eksploataciju bez naknadne obrade A+)7+1B. 8oristi se za zavarivanje proizvoda koji su osetljivi na unos toplote, te proizvoda kod kojih nisu dozvoljene deformacije. Laserski snop sa svojim lokalnim i koncentrisanim unosom energije predstavlja za navedene zahteve prikladan alat. Glavna podru$ja upotrebe laserskog zavarivanja nalaze se u podru$ju debljina, odnosno penetracija do H mm, koje se naj$ee koriste u automobilskoj industriji A+67HHB. 8oritenjem lasera veih snaga mogu se zavarivati i deblji limovi, npr. u brodogradnji i proizvodnji rezervoara AH,7H6B. ADAPTACIJA KONSTRUKCIJE LASERSKOM ZAVARIVANJU Uvo!enje laserskog zavarivanja u industriju dovelo je do prilago!avanja konstrukcije i oblikovanja metala laserskom zavarivanju, slika 0, A55, HL, ,(B. &osebno va#ni zadaci pri laserskom zavarivanju su pripremanje metala i pozicioniranje komada koji e biti zavareni. &ri zavarivanju bez dodatnog materijala priprema metala je odlu$ujua za uspenost, ima li se na umu pre$nik laserskog snopa. Laserski snop mora pogoditi ivice oba komada koje se #eli zavariti. Tto je lim tanji, mora biti vea preciznost i kontrola spojeva. 3ozvoljeni razmaci izme!u radnih komada zavise od fokusa pre$nika, vrsti i obliku spoja, slika 1. U literaturi postoje razli$iti podaci za dozvoljena odstupanja. 9a tanje limove .do ) mm/ razmaci vei od ) do 5( * debljine lima mogu imati negativne posledice. 9a deblje limove maksimalan razmak mo#e biti do (,+ mm, odnosno do najvie 1( * pre$nika fokusiranog laserskog zraka. &osebno je osetljivo zavarivanje tankih spojenih limova, pa valja posebno dobro izvriti pripremu spojeva. &rije zavarivanja treba izvesti pripoje ili odr#avati razmak napravama za stezanje. &ripoji ne smeju biti predugi kako pri ponovnom prolazu laserskog zraka ne bi dolo do stvaranja pora i greaka vezivanja. &reklopi su tako!e mesta na kojima $esto dolazi do greaka, te je radi spre$avanja njihove pojave va#no parametrima zavarivanja .snaga, polo#aj fokusi, brzina zavarivanja/ regulisati zavarivanje preklopa A5L, ,(B.

=lika 0. <blici zavarenih spojeva na limovima A55B. a slici 1, prikazane su maksimalne dozvoljene tolerancije pripreme spojenog i preklopnog spoja kod laserskog zavarivanja.

=lika 1. Kaksimalne dozvoljene tolerancije pripreme spojenog i preklopnog spoja A)1B.

2.1. elici z !"#"l$% & '$e

Uelici za poboljavanje su nelegurni i legurni konstrukcijski $elici koji postupkom poboljavanja, kaljenjem i visokim poputanjem .P,((VC/, zavisno od svog hemijskog sastava, posti#u tra#enu granicu razvla$enja i $vrstoe uz dobra svojstva izdr#ljivosti i dinami$ke izdr#ljivosti. U situacijama kada vla$na $vrstoa i granica razvla$enja optih konstrukcijskih $elika vie ne zadovoljavaju zahteve konstrukcije, javlja se potreba za $elicima za poboljavanje A,5B. <va skupina $elika sadr#i od (,56 do (,0, *C. &osebni $elici mogu sadr#iti i do 5,+ *C. &rema svom hemijskom sastavu pripadaju kvalitetnim i plemenitim $elicima. Glavni legurni elementi su mangan, hrom, nikl i molibden. 3odatni legurni elementi mogu biti silicijum i vanadijum. 'olerancije hemijskog sastava su odre!ene, a sadr#aj ne$istoa .& i =/ je nizak .za plemenite @ (,(+, */. =truktura se odlikuje homogenou i nema metalnih primesa. Uz hemijski sastav, garantuju se minimalne vrednosti mehani$kih svojstava u poboljanom stanju .>p(,), >m, 9, 8%/ A,5, ,)B. PRIMENA ELIKA ZA PO(OLJ)AVANJE 9bog njihovih svojstava visoke vla$ne $vrstoe uz visoku istrajnost i dinami$ku izdr#ljivost, ovi $elici primenjuju se za mehani$ki, posebno visoko dinami$ki, optereene delove strojeva i ure!aja A,5B: O nelegurni se $elici primenjuju kako u poboljanom stanju .manje dimenzije/ tako i u normalizovanom stanju .ni#e optereeni mainski delovi veih dimenzija: klipnja$e, manje optereeni zup$anici ;obi$no vei u paru;, osovine generatora i vodenih turbina, matice

Gallovih lanaca, osovine ivaih maina, sidreni zavrtnnji manjih dimenzija, mainska vretena itd/. O legurni $elici se primenjuju za jednake namene, u slu$aju viih optereenja, ili u slu$aju veih dimenzija, kao npr. za: kolenaste osovine, bregaste osovine motora s unutranjim izgaranjem, poluosovine automobila, kamiona i autobusa, vagonske i tramvajske osovine, valjke, velike i visokooptereene zup$anike, i to posebno one optereene povremeno udarno, brodske osovine, lan$anike liftova, bicikla i motora, usisne ventile motora, osovine kormila, propelerske osovine aviona, osovine parnih i plinskih turbina .generalno za rad pri temperaturama do +,(WC, a legurni s Ko, Cr i za rad do ,,(WC/, volanske osovine itd. &oviena $vrstoa omoguava izradu laganih konstrukcija, odnosno upotrebu tankih limova i konstrukcijskih elemenata manje debljine zida. =toga se neki od $elika iz ove skupine tako!e primjenjuju za izradu laganih nosivih konstrukcija od tankoslojnih cevi, kakve se susreu u izradi aviona, trka$kih automobila i motora, i bicikala.

2.2. A*e+& ,'"-, .eli+ z !"#"l$% & '$e z z & /i& '$e l -e/"0
2dekvatnost za zavarivanje je pre svega svojstvo materijala. Ke!utim ono samo jo uvek ne odre!uje zavarljivost nekog konstrukcijskog elementa. 9avarljivost je kompleksan pojam pod kojim se podrazumeva me!uzavisnost materijala, konstrukcije i tehnologije. 9avarljivost nekog konstrukcijskog elementa prema normi 34 6,)6 dio 5 A,+B, obuhvata: adekvatnost materijala za zavarivanje, mogunost zavarivanja u proizvodnji i sigurnost konstrukcije. 2dekvatnost materijala za zavarivanje generalno je odre!ena njegovim hemijskim sastavom. Uticaj hemijskog sastava definie se preko ekvivalenta ugljika, C ekv. a osnovu delovanja ugljenika i ostalih hemijskih elemenata iz sastava $elika mo#e se o$ekivati mikrostruktura zavarenog spoja kao funkcija brzine hla!enja nakon zavarivanja A,H7,0B. 8od laserskog zavarivanja jo su va#na fizikalna svojstva poput sposobnosti apsorpcije zra$enja povrine materijala, toplotna vodljivost, te temperatura topljenja i isparavanja. &rema tome adekvatnost za lasersko zavarivanje ne mo#e se jednozna$no definisati, ve se treba odrediti iz serije ogleda zavarivanja A,)B. Xrzina odnosno vreme hla!enja zavisi od unete energije prilikom zavarivanja, toplotne provodljivosti materijala i temperaturi radnog komada. 9a nastanak strukture nakon zavarivanja najuticajnije je vreme hla!enja u temperaturnom podru$ju od 6((WC do ,((WC, t8/5. Ke!utim, transformacija strukture nelegurnih i niskolegurnih $elika kod laserskog zavarivanja je jo uvek nepoznata. "kstremno velike brzine zagrevavanja i vrlo kratka vremena hla!enja uzrokuju transformaciju strukture koja se razlikuje od one kod konvencionalnog elektrolu$nog zavarivanja. 3ostupni zavariva$ki '''7dijagrami vrede za brzine zagrevanja od 1((WC;s do 5(((WC;s. &retpostavlja se da brzine zagrevanja kod laserskog zavarivanja od 0(((WC;s do 5((((WC;s dovode do promene toka transformacije strukture. "kstremno visoke brzine zagrevanja dalje dovode do podizanja ta$ke 2c + i do druk$ijeg odvijanja austenitizacije. U zavisnosti od po$etne strukture materijala mogu

nastupiti razli$iti mehanizmi transformacije prilikom austenitizacije. 'ako e u mnogim slu$ajevima nastati nepotpuno rastvaranje perlita odnosno nastae nehomogeni austenit. 'e pojave povezane s kratkim zadr#avanjem u austenitnom podru$ju imaju zna$ajan uticaj na raspad austenita prilikom hla!evanja velikim brzinama A,17,LB. "ksperimentalna istra#ivanja utiecaja brzina zagrevanja 1(( WC;s i 0((( WC;s, na izgled '''7dijagrama kod visoko$vrstog sitnozrnatog $elika =0L(Y .oznaka prema 34 /, pokazala su kod brzine zagrevanja 0((( WC;s, pojavu usporenog raspada austenita to zna$i pomak bainitnog podru$ja u desno prema du#im vremenima hla!enja. 'ako!e je ustanovljen pad tvrdoe u martenzitnom podru$ju kod kraih vremena hla!enja koji jo nije objanjen A,6B. =toga e se ta$nija procena strukture i tvrdoe dobiti primenom laserskog zavariva$kog '''7dijagrama, ukoliko on bude dostupan za pojedini materijal. 8ratki toplotni ciklus kod laserskog zavarivanja definiu se mehani$ka svojstva u zavaru i 9U'u i u veini slu$ajeva deluje povoljno na zavarljivost. Uelici za poboljavanje sadr#e od (,56 do (,0, * ugljenika, a legirani su manganom, hromom i molibdenom koji poveavaju prokaljivost. 8od $elika za poboljavanje glavni problem je sklonost otvrdnjavanju uz smanjenje #ilavosti, u zavisnosti od sadr#aja ugljenika. =klonost otvrdnjavanju mo#e uzrokovati nastanak hladnih pukotina. Tto je sadr#aj ugljenika u $eliku vei, zavarljivost se smanjuje jer je poveana sklonost otvrdnjavanju, ali koja kod laserskog zavarivanja ima bitno manji negativni uticaj na zavarljivost zbog ograni$enog istezanja zone topljenja i zone uticaja toplote, nego kod konvencionalnog zavarivanja. =matra se da je $elik s oko (,)) * C odnosno maksimalnom tvrdoom u zavarenom spoju od +,( -%, na granici dobre zavarljivosti, koja podrazumeva zadovoljavajue vrednosti #ilavosti i deformabilnosti. A,1, 0(71,B. =amo $elici s niskim sadr#ajem ugljenika zavarljivi su bez posebnih mera. 8od $elika s viim sadr#ajem ugljenika mora se spre$iti otvrdnjavanje primenom toplotne obrade pre ili nakon zavarivanja, kako bi se vrednosti maksimalne tvrdoe spustile ispod +,( -%. A,), 1(, 1+B. 9avarljivost $elika s poveanim sadr#ajem ugljenika odre!ena je: O sadr#ajem legurnih elemenata, prvenstveno sadr#ajem ugljenika, O brzinom zagrevanja, O brzinom hla!enja, O geometrijskom konstrukcijom, O stanjem naprezanja. Lasersko zavarivanje metala i njihovih legura karakterizuje se A,)B: O brzo zagrevanje . od 0((( WC;s do 5(((( WC;s /, O mali unos toplote, O kratki temperaturni ciklus povezan s velikom brzinom hla!enja.

%elike brzine hla!enja, vei sadr#aja ugljenika i legurnih elemenata te vieosno stanje naprezanja uzrokuju porast maksimalne tvrdoe. %elike brzine zagrevanja povezane s delovanjem legurnog sastava na tromost pretvaranja feritZaustenit kod laserskog zavarivanja deluju suprotno, jer nema dovoljno vremena potrebnog za potpuno rastvaranje ugljenika u austenitu. 8od laserskog zavarivanja zavar i 9U' su vrlo uski, a i zbog velikih brzina hla!enja struktura zavara je sitnozrnata to u odre!enoj meri kompenzuje negativno delovanje visokog gradijenta tvrdoe u 9U'7u A,1B. 3osadanja istra#ivanja na $elicima s poveanim sadr#ajem ugljenika, neleguranim i CrKo legurnim, pokazala su da je granica tvrdoe kod laserskog zavarivanja zbog gore navedenih specifi$nosti laserskog zavarenog spoja $esto vea od +,( -%, odnosno laserski zavareni spoj mo#e podneti vie maksimalne tvrdoe bez drasti$nog smanjenja mehani$kih svojstava i bez nastajanja pukotina kod malih optereenja, za vreme ili neposredno nakon zavarivanja. Ustanovili su grani$nu tvrdou od 0,( do 1(( -%), kod koje po$inju nastajati pukotine neposredno nakon zavarivanja, me!utim s tako visokim tvrdoama povezana su i nepovoljna mehani$ka svojstva. 9a grani$nu tvrdou kod koje su zadovoljena svojstva $vrstoe i #ilavosti prema 34 " 5((6+75 A10B predlo#ili su ,(( -%, odnosno sadr#aj ugljenika do (,+ *. Grani$ne vrednosti vrede za maksimalnu tvrdou koju zavareni spoj mo#e podneti,odnosno maksimalni sadr#aj ugljenika u $eliku koji se zavaruje, da ne do!e do pojave pukotina, odnosno potrebe za toplotnom obradom A,1B.

2.1. T"!l",' "#/ * -!"$e& z & /e'i2 l -e/"0

Uklju$ivanje toplotne obrade poznate iz konvencionalnih postupaka zavarivanja, npr. konvencionalno predgrevanje, zavarivanje na konstantnoj temperaturi, zavarivanje s dogrevanjem, u visokoproduktivni proces laserskog zavarivanja daje loe rezultate, odnosno ponitava glavne prednosti laserskog zavarivanja A11B. Upotrebom dodatnog materijala s ciljem postizanja dobre deformabilnosti metala zavara, mo#e se spre$iti nastanak pukotina. Ke!utim kod uskih i dubokih zavara na niskolegurnim $elicima za poboljavanje ne dolazi uvek do potpunog meanja materijala, pa tada ne postoji direktan uticaj na tvrdou u zoni uticaja toplote. =toga se u mnogo slu$ajeva zahteva dodatna toplotna obrada nakon zavarivanja. 3rugi nedostatak je smanjenje brzine zavarivanja zbog korienja dela energije laserskog snopa za topljenje dodatnog materijala A1(B. &rilikom upotrebe dodatnog materijala na bazi nikla postoji opasnost dodatnog smanjenja dinami$ke izdr#ljivosti konstrukcije A1,B. 'oplinska obrada tako!e se mo#e provesti korienjem dodatnog defokusiranog laserskog snopa, koja se mo#e odvijati u istom procesu sa dve obradne glave ili odvojeno, odnosno da se s istom obradnom glavom jo jednom pro!e preko zavara, ali sada s defokusiranim snopom manje gustine snage koji samo zagreva ve napravljeni zavar.

<dvojeni proces nije industrijski interesantan, jer su razlike u svojstvima spojeva, u pore!njima kad je drugi snop integrisan u proces zavarivanja, marginalni. 2ko se drugi snop dobija deljenjem ukupne snage jednog laserskog izvora, za zavarivanje ostaje na raspolaganju manje snage to uzrokuje smanjenje brzine A1676(B. ajbolje reenje je integracija induktora u proces laserskog zavarivanja, jer se na taj na$in ne ponitavaju prednosti laserskog zavarivanja. Ke!utim induktor kao i dodatni laserski snop tako!e predstavljaju dodatnu investiciju, te potrebu uklju$ivanja u proces zavarivanja na na$in da se ne uti$e na pristupa$nost zavarenom spoju A11,6576+B.

1. ISPITIVANJE SPOJEVA ZAVARENI3 LASEROM

Dunkcija laserom zavarenog konstrukcijskog elementa odre!uje obim kontrole kvaliteta nakon zavarivanja. &otrebno je uzeti u obzir specifi$na svojstva postupka laserskog zavarivanja u pore!enju s konvencionalnim postupcima zavarivanja, koja postavljaju posebne zahteve za ispitivanje. Laserski zavareni spojevi imaju malu zonu topljenja i vrlo usku zonu uticaja toplote, u kojima se kod zakaljivih $elika jo pojavljuje martenzitna struktura visoke tvrdoe. =toga je potrebno, uobi$ajene metode kontrole s i bez razaranja, s obzirom na njihovu prikladnost za opisivanje kvaliteta laserom zavarenih spojeva kriti$ki oceniti A6H761B. Ketode ispitivanja za odre!ivanje kvalitete zavarenih spojeva u zavarivanju dele se u dve grupe: O Ketode za dokazivanje nepravilnosti kojima se mogu utvrditi geometrija i polo#aj vanjskih .npr. povrinske pukotine, neprovar ili ugorine/ i unutranjih nepravilnosti .npr. pore ili pukotine/. <ve metode uglavnom pripadaju metodama kontrole bez razaranja. O Ketode za odre!ivanje mehani$kih svojstava, pripadaju grupi metoda kontrole s razaranjem. Ketode kontrole bez i s razaranjem, koje se koriste za detekciju nepravilnosti odnosno odre!ivanja mehani$kih svojstava, u laserom zavarenim spojevima opisane su u A6,, 66B i navedene u tablici 5. 'ablica 5. &rikaz metoda kontrole s razaranjem i bez razaranja, za ispitivanje spojeva zavarenih laserom i elektronskim mlazom A6,, 66B.

epravilnosti su klasificirane u -> " 0,)(75 A6LB u est grupa: pukotine, upljine, kruti uklju$ci, nepotpuno topljenje i penetracija, nepravilnosti oblika i druge razne nepravilnosti. =lika 6, pokazuje neke tipi$ne nepravilnosti zavarenog laserskog spoja.

=lika 6. epravilnosti u laserski zavarenom spoju A)+B.

1.1. K"',/"l #ez / z / '$

<dre!ivanje kvaliteta zavarenog spoja najpre se odre!uje na temelju vanjskog izgleda zavara. %izualnom metodom mogu se odrediti vanjske nepravilnosti kao to su: nadvienje;ulegnue lica i korena zavara, smaknue limova, ugorine, povrinske pukotine, prskanje, nepotpuna penetracija, greke vezivanja i obojenja povrine zavara. 9bog male irine zavara i malih dimenzija nepravilnosti preporu$uje se korienje lupe. %izuelna metoda je jednostavna metoda za osiguravanje kvaliteta zavara, ali ne daje podatke o popre$nom preseku zavara. akon toga radiografijom se utv!uju unutranje nepravilnosti kao to su pore ili uklju$ci, i nepotpuna penetracija. >adiografija s mikrofokusnom cevi koristi se za snimanje spojeva malih dimenzija. &ukotine na povrini dokazuju se penetrantima, magnetskim $esticama i vrtlo#nim strujama. Unutranje pukotine detektuju se ultrazvukom.

1.2. K"',/"l - / z / '$e0

Kehani$ka svojstva odre!uju se kontrolom s razaranjem, a metode su navedene u tablici 5. aj$ee se primenjuju metalografska ispitivanja povezana s ispitivanjem tvrdoe. 9bog velikog poveanja tvrdoe i malih dimenzija laserom zavarenog spoja, za ispitivanje tvrdoe prema %ickersu, koriste se mala optereenja. .-% (,5 do -% ,/. Ketalografska istra#ivanja na izbruscima koriste se za odre!ivanje geometrije popre$nog preseka zavarenog spoja i za odre!ivanje strukture zavara, 9U'7a i osnovnog materijala A66B. U kombinaciji s ispitivanjem tvrdoe na jednostavan na$in mo#e se pribli#no interpretirati $vrstoa zavarenog spoja, odnosno mogu se kvalitativno odrediti mesta na kojima je zavareni spoj otvrdnuo odnosno omekao. 8orelacija izme!u tvrdoe i $vrstoe mora se u pojedina$nim slu$ajevima proveriti. 9a $elik postoji zavisnost izme!u tvrdoe po %ickersu .-%5(/ i vla$ne $vrstoe u normi " 4=< 56)0, AL5B. STATIKI VLANI OGLED =tati$ki vla$ni ogled -> " 6L, AL)B slu#i za odre!ivanje $vrstoe i deformabilnosti metalnih materijala pri kvazistati$kom optereenju. 8od ispitivanja vla$ne $vrstoe nelegurnih i niskolegurnih $elika, popre$ne epruvete u pravilu pucaju u osnovnom materijalu, pri vrednostima $vrstoe pribli#no jednakim $vrstoi osnovnog materijala A6HB. 'akav rezultat daje podatke o dovoljnoj $vrstoi, ali nedostaju podaci o deformabilnosti podru$ja zavara. >eenje se tra#i promenom geometrije normirane epruvete, lokalnim smanjenjem povrine preseka u podru$ju metala zavara, tako da se izrade otri #lebovi ili izbue rupe AL+,LHB. >azli$iti otri bo$ni #lebovi koji smanjuju presek epruvete $ak 00* nisu dovoljni da se prisili lom kroz metal zavara, kod sitnozrnastih $elika =+,, i =0L(Y AL,B. Tiroki zavari puknu u metalu zavara dok kod uskih lom odluta od dna #leba u osnovni materijal, to se mo#e proceniti kao prednost. "pruvete s #lebom daju dobre rezultate kod austenitnih $elika, a kod aluminijskih legura mogu se koristiti normirane epruvete, jer dolazi do loma u metalu zavara zbog njegove poroznosti, koja u ovom slu$aju smanjuje povrinu preseka. Uzdu#ne epruvete za stati$ki vla$ni ogled, nezavisno od materijala, daju samo kvalitativne rezultate, a nema kvantitativnih jer se ovde ispituje i osnovni materijal A6,B. %rednosti stati$kog vla$nog ogleda, mogu se dobiti prera$unavanjem rezultata mikrosmi$nog ispitivanja AL,B.

ISPITIVANJE SAVIJANJEM 4spitivanje savijanjem -> " L5( AL0B slu#i za odre!ivanje deformabilnosti zavarenog spoja. "pruvete za savijanje nelegurnih i niskolegurnih $elika, ne deformiraju se u metalu zavara, ve dolazi do iskliznua trna u podru$je osnovnog materijala blizu metala zavara, stoga nisu prikladne za ispitivanje deformabilnosti laserskog zavara. <vde se tako!e pokuavaju primeniti epruvete sa zarezom AL+,LHB. ormirane epruvete daju dobre rezultate kod austenitnih $elika i kod aluminijskih legura. Uzdu#ne epruvete za savijanje, nezavisno od materijala, daju samo kvalitativne rezultate, a nema kvantitativnih, jer se ovde ispituje i osnovni materijal A6,B. ISPITIVANJE SPOSO(NOSTI ZA IZVLAENJE =posobnost materijala za izvla$enje ispituje se utiskivanjem $eli$ne kuglice u limeni ispitni uzorak, 4=< )(H6) AL1B. 9a limove i trake debljine do ) mm slu#i naprava po "richsenu. <vo ispitivanje prikladno je za opisivanje deformabilnosti laserom zavarenih spojeva, jednako kao savijanje uzdu#nih epruveta. >azlika je u tome to se ovom metodom deformabilnost ispituje pod delovanjem $istog dvoosnog vla$nog optereenja, dok kod savijanja postoje vla$no i pritisno optereene zone A6,B. ISPITIVANJE UDARNE RADNJE LOMA 4spitivanje udarne radnje loma -> " 5((H,75 AL6B slu#i za odre!ivanje #ilavosti odnosno sklonosti krhkom lomu metalnih materijala pri udarnom optereenju. 8od ispitivanja udarne radnje loma nelegurnih i niskolegurnih $elika, o$ekuje se prolaz loma kroz centar metala zavara, me!utim to se doga!a samo kod zavara s visokom tvrdoom, a pritom su vrednosti udarne radnje loma zna$ajno ni#e nego kod osnovnog materijala. Knogo $ei slu$aj, koji se doga!a i kod konvencionalnih postupaka zavarivanja, je kad lom iz dna otvora odluta u 9U' i grani$no podru$je mekeg osnovnog materijala, posebno $esto javlja se kod laserom zavarenih spojeva A6H, LLB. &ritom dolazi do velikog rasipanja rezultata i problema njihove interpretacije, jer dobijene vrednosti udarne radnje loma pre odgovaraju osnovnom materijalu, a ne metalu zavara, a ponekad su vee od #ilavosti osnovnog materijala. %rednosti zavise od mesta prolaza loma, pa je njihovo ocenjivanje mogue samo uz uzimanje u obzir prolaza loma. &rolaz loma zavisi osim od vrste materijala i strukture i od stanja vlastitiog naprezanja. &rolaz loma kroz osnovni materijal doga!a se $ee kad je irina zavara manja, a tvrdoa mnogo vea od tvrdoe osnovnog materijala A5((B. = ciljem dobijanja ponovljivih rezultata koje je mogue interpretirati, razvijaju se novi oblici epruveta odnosno modificirane metode ispitivanja. [edna od modificiranih metoda je urezivanje bo$nih otvora na normiranu epruvetu slika L ALH,L,,5(5B. Xo$ni otvori su tako!e 4=<7% oblika i smanjuju presek epruvete za pribli#no H(*. 3obijene vrednosti udarne radnje loma ni#e su nego kod normirane epruvete, a ne mogu se uporediti zbog razli$itog stanja naprezanja koje je nastalo urezivanjem bo$nih otvora. 9a pore!enje rezultata moraju se napraviti jednake epruvete na osnovnom materijalu. <va metoda ne preporu$uje se za epruvete manjih dimenzija od normirane, a tako!e postoje podaci da lom odluta u osnovni materijal uprkos bo$nim otvorima AL,,5(5B.

U drugoj modificiranoj metodi izvode se potporni laserski zavari sa suprotne strane levo i desno od laserskog zavara u kojem je napravljen 4=<7% utor, slika L. a taj na$in dobije se umetno proirenje zavara koji se ispituje, koje spre$ava da lom odluta u osnovni materijal kod normiranih epruveta. Ketoda je slo#ena i menja metalurku i mehani$ku nehomogenost zavara, to opet uti$e na rezultate udarne radnje loma AL,B .

=lika L. Kodificirane epruvete za ispitivanje udarne radnje loma AL,B. >ezultati udarne radnje loma dobijeni na epruvetama manjih dimenzija ne mogu se kvantitativno uporediti s rezultatima dobijenim na normiranim epruvetama.

1.1. Z4 4i' 0e,"* z i-!i,i& '$e 5* /'e / *'$e l"0 +/2+i2 0 ,e/i$ l
Ketoda A5(),5(+B je razvijena za ispitivanje udarne radnje loma na krhkim materijalima kao to su sivi lev, alatni $elici i brzorezni $elici, pojedine vrste plastike, sinterirani metali i drugi krhki materijali. a slici 5(, prikazana je skica naprave na kojoj se izvodi ispitivanje.

=lika 5(. =kica ure!aja za ispitivanje udarne radnje loma 9gaginom metodom. 8 F udarna radnja loma, mk F masa kugle, g F akceleracija zemljine sile te#e, -5 F startna visina kugle, -) F visina koju kugla dosegne nakon loma epruvete A5()B.

8ao to je prikazano slikom 5(, kugla se kotrlja po vodilici prema dole sa startne visine -5. 2ko joj nita ne stoji na putu kugla e dosegnuti pribli#no jednaku visinu s druge strane ure!aja. Gubici usled trenja mogu se zanemariti. 2ko se ispitni uzorak postavi na putanju kugle, kugla e udariti u njega i slomiti ga. 8ugla e pritom izgubiti odre!enu udarnu energiju i dosei manju visinu -). =toga razlika -57-) odre!uje koli$inu udarne radnje loma ili drugim re$ima #ilavost materijala. 'ehni$ki podaci ure!aja dati su u tablici ). Kaksimalna startna visina kugle iznosi +)( mm, a kugle su promera od 6 do H( mm. ajmanja ukupna energija iznosi (,((1 [, a najvea pribli#no (,6H [. a predstavljenom ure!aju brzina prilikom udara iznosi ),, m;s. a ovaj na$in dobijena je mogunost merenja male udarne radnje loma u rasponu mikro#ilavosti. ajmanji Charp?jev bat razvija energiju (,HL( [, to odgovara podru$ju energije kugle od +, mm promera, odnosno u tom podru$ju mogu se upore!ivati vrednosti udarne radnje loma obe metode ispitivanja. 'ablica ). 'ehni$ki podaci ure!aja sa startnom visinom kugle -5G+)( mm A5()B.

&ostoje gubici uzrokovani trenjem kotrljanja izme!u kugle i vodilica, koji zavise od veli$ini kugle. 8od kugle promera 5( mm gubici iznose pribli#no +,,*, dok su kod kugle promera )H mm, )* i manje. 3rugi izvor gubitaka je prilikom udara kugle u ispitni uzorak. 3oga!a se trenutno klizanje izme!u kugle i uzorka te izme!u kugle i vodilica. <ve gubitke vrlo je teko kvantitativno odrediti. &oznato je, to je trajanje kontakta krae, gubici su manji. %rijeme kontakta iznosi pribli#no (,(() sekunde. TANOST OITAVANJA akon to kugla slomi uzorak, nastavlja kretanje smanjenom brzinom prema gore, dok se ne zaustavi u najvioj ta$ki. =ada se sa skale na vodilici o$ita vrednost visine do koje je dola kugla, -) ili razlika visina \-. =kala je u milimetrima, pa se visina mo#e direktno o$itati. agib kosine iznosi 5,W, pa razmak H mm na kosini odgovara 5 mm visine. 2ko se prilikom o$itavanja napravi greka ) mm, greka o$itanja visine iznosi (,, mm, jer je odnos H:5. Ukupna visina kosine iznosi +)( mm, pa u tom slu$aju greka iznosi (,50*, to se mo#e zanemariti prilikom odre!ivanja udarne radnje loma. O(LIK UZORKA &o#eljno je da uzorak, slika 55, bude najmanje mogue veli$ine, pri$vren samo sa jedne strane. Uzorak ne sme biti kru#nog preseka na mestu udara kugle. Uzorak mora imati otvor odre!enog radijusa zakrivljenosti, da naprezanja na mestu ukljetenja uzorka ne uti$u na proces loma. <blik uzorka ima zna$ajnu ulogu prilikom odre!ivanja udarne radnje loma. >adijus zakrivljenosti i povrina preseka na mestu loma zna$ajno uti$u na rezultate merenja. Ugao otvora mo#e biti u rasponu od 5(W do 0(W i ne uti$e zna$ajno na rezultat.

>ezultati se mogu uspore!ivati samo onda kada su merenja sprovedena na uzorcima istog oblika. >asipanje rezultata nalazi se u intervalu ];7 5, *.

=lika 55. <blik epruvete za ispitivanje udarne radnje loma, 3GG),1 mm , >GG5,1, mm A5()B. U literaturi nema podataka o primeni opisane metode za odre!ivanje udarne radnje loma zavarenog spoja. U metalu laserskog zavara $elika s poveanim sadr#ajem ugljenika dolazi do poveanja tvrdoe odnosno smanjenja #ilavosti, to upuuje na opravdanost primene opisane metode, za odre!ivanje udarne radnje loma na krhkim materijalima.

1.6. Mi+/"-0i.'" i-!i,i& '$e

U zavarenom spoju postoji nehomogenost mikrostrukture i mehani$kih svojstava, a posebno je izra#ena u 9U'7u. U 9U'7u postoje uske zone s razli$itim mikrostrukturama, a zona s grubozrnatom strukturom predstavlja najslabiji deo. 'eko je odrediti lokalna svojstva zavarenog spoja u pojedinim zonama npr. #ilavost i lomnu #ilavost. 8onvencionalne metode odre!ivanja mehani$kih svojstava .stati$ki vla$ni ogled, ispitivanje udarne radnje loma,.../ i testovi mehanike loma ne mogu se izvesti s dobrom preciznou u pojedinoj zoni. Charp?jev ogled daje podatke o #ilavosti, a ne o deformabilnosti. &robe u svim zonama zavarenog spoja predstavljaju visok troak ispitivanja. 4spitivanjem tvrdoe brzo se dolazi do rezultata, mo#e se odrediti otpornost pri deformiranju, ali nedostaje podatak o deformabilnosti. Kikrosmi$na metoda koristi male ispitne uzorke. >ezanjem uzoraka dobiju se podaci o $vrstoi, deformabilnosti i #ilavosti u uskim zonama zavarenog spoja, uz mali troak. Kikrosmi$na metoda uspeno se mo#e koristiti za ta$no odre!ivanje konvencionalnih mehani$kih svojstava materijala, prera$unavanjem vrednosti iz mikrosmi$nog ispitivanja. 'ako se mogu odrediti: vla$na $vrstoa, granica razvla$enja, kontrakcija i tvrdoa. U toku je razvoj mikrosmi$ne metode za odre!ivanje lomne #ilavosti materijala A5(H75(6B. 9bog malih epruveta, pogodna je za ispitivanje zavara na posudama pod pritiskom i cevovodima u nuklearnim postrojenjima. Ko#e se koristiti za praenje degradacije mehani$kih svojstava u zonama zavarenog spoja A5(1B.

a slici 5). prikazano je mikrosmi$no ispitivanje.

a/ Tema mikrosmi$nog ispitivanja.

b/ 8riva pomerajue sile 7 pomak no#a. =lika 5). Kikrosmi$no ispitivanje A5(,B. 4spitivanje se provodi na malim uzorcima, razmere, 5,, mm ili kvadratnog preseka 5,,^5,, mm, du#ine H( do ,( mm. 4spitivanje se izvodi na sobnoj temperaturi. Xrzina optereenja iznosi (,(, mm;s. =nima se kriva sila7pomaka no#a, slika 5)b/. Kinimalni razmak izme!u rezova, zbog deformacije materijala, treba iznositi (,0 mm. 2ko je potrebna vea gustina ispitivanja onda se koristi paralelna tehnika kod koje je potrebno napraviti 0 jednakih epruveta od istog zavara i ispitivanje svaki put zapo$eti (,5 mm dalje nego na prethodnoj epruveti.

'ako se posti#e gustina ispitivanja od (,5 mm. &aralelna tehnika se primenjuje za ispitivanje laserom zavarenih spojeva gde su zone zavarenog spoja uske, a gradijenti promene svojstava veliki A5(LB. Kikrosmi$nom metodom odre!uju se sledea mehani$ka svojstva: 5. Kikrosmi$na $vrstoa _m G Dm ; 2o gde su: Dm 7 maksimalna sila, 2o7po$etna povrina preseka epruvete. ). Kikrosmi$na konvencionalna granica razvla$enja .grani$no mikrosmi$no naprezanje/ _(,) G D(,) ; 2o gde je: D(,) 7 sila kod koje pomak no#a iznosi (,)* debljine epruvete. +. Kikrosmi$na plasti$nost ` G .=a ; X/ b 5(( gde su: =a 7 pomak no#a do pojave loma, X 7 debljina epruvete. H. Kikrosmi$na #ilavost Is, apsorbovana energija u uzorku za vreme pomerajueg procesa, odnosno sposobnost materijala da se odupre deformaciji i lomu. 3obija se deljenjem povrine ispod krivulje sila pomak no#a I G aD.s/ds sa po$etnom povrinom preseka epruvete. Is G I ; 2o .).,/ ).H/ .).+/ .).)/ .).5/

POVEZANOST IZME7U FUNKCIJA MIKROSMINOG ISPITIVANJA I STATIKOG VLANOG POKUSA Kikrosmi$nom metodom izmerena je mikrosmi$na $vrstoa, plasti$nost i #ilavost, tablica +, na materijalima c0(75, c0(7), c0(7+. %rednosti mikrosmi$ne $vrstoe mogu se, na temelju tih ispitivanja, prera$unati u vla$nu $vrstou i granicu razvla$enja, pomou slijedeih izraza koji vrijede za $elike s granicom razvla$enja u intervalu od +() do 5(0H ;mm) A5(,B, tablica +.: >m.K=/ G ),56 _m 7 +(6,H ;mm), >p(,).K=/ G 5,6+ _(,) 7 5+,0 ;mm), koeficijent korelacije (,LL6 koeficijent korelacije (,L6H. .).0/ .).1/

'vrdoa je mjerena kod svakog $elika i prera$unata je u $vrstou >m.-/, tablica +. 'ablica +. &ore!nje vrednosti vla$nih $vrstoa dobijenih mikrosmi$nim ispitivanjem, stati$kim vla$nim ogedom i merenjem tvrdoe A5(,B.

%la$na $vrstoa odre!ena mikrosmi$nom metodom vrlo je blizu stvarne, odstupanje je manje od )*. 'o zna$i da se vla$na $vrstoa mo#e odrediti s dobrom preciznou pomou mikrosmi$ne metode. adalje, vla$na $vrstoa prera$unata iz tvrdoe samo je malo vea od stvarne. &rera$unavanje mikrosmi$ne plasti$nosti d u kontrakciju 9, mo#e se izvriti uz koeficijent korelacije (,L,. 'ako se dobije podatak o deformabilnosti pojedine zone zavarenog spoja. 'ako!e postoji uska linearna zavisnost izme!u pomerajue $vrstoe _m i tvrdoe, koja dozvoljava jednostavno prera$unavanje ovih vrednosti, jer se kod obe metode doga!a nehomogena deformacija pod vieosnim stanjem naprezanja. avedene zavisnosti omoguavaju za praksu zadavoljavajue ta$no prera$unavanje izmerenih vrednosti. A5(HB %rednosti merenja pomerajue $vrstoe _m imaju malo rasipanje, dok je rasipanje vrednosti grani$nog pomerajueg naprezanja _(,) te mikrosmi$ne plasti$nosti d i #ilavosti Is neto vee zbog greke merenja prodiranja no#a A5(HB. U literaturi A5(1B, potvr!eno je da se mikrosmi$no ispitivanje mo#e koristiti za odre!ivanje konvencionalnih mehani$kih svojstava. Mi+/"-0i.'" i-!i,i& '$e z & /e'i2 -!"$e& Kikrosmi$no ispitivanje daje podatke o profilu mehani$kih svojstava _ m, d, Is, >m.=/ po zonama zavarenog spoja, slika 5+.

Slika 13. &rofil mehani$kih svojstava u zavarenom spoju, c0(75 A5(,B.

=lika 5H. &rofil tvrdoe i $vrstoe u zavarenom spoju, c0(75 A5(,B. Ko#e se uo$iti omekana zona u 9U'7u, sa smanjenom $vrstoom, irine (,6 do 5 mm. 4sta situacija mo#e se uo$iti i kod profila tvrdoe, slika 5H. asuprot tome, na tom mestu poveana je mikrosmi$na plasti$nost d. Tto se ti$e mikrosmi$ne #ilavosti I s, ona je na tom mestu smanjena, pa bi ta zona mogla biti najslabiji deo zavarenog spoja. Kikrosmi$na #ilavost zavara uvek je ni#a nego kod osnovnog materijala, to se poklapa s rezultatima ispitivanja udarne radnje loma. A5(,B a slici 5+ mo#e se uo$iti da je fluktuacija mikrosmi$ne #ilavosti i plasti$nosti relativno velika. Glavni razlog tome je nehomogena struktura zavarenog spoja. 'ako rezultati mikrosmi$nog ispitivanja tako!e pokazuju nehomogene karakteristike zavarenog spoja. Ko#e se rei da mikrosmi$no ispitivanje daje vie informacija o distribuciji odnosno profile mehani$kih svojstava u zavarenom spoju. U prikupljenoj literaturi nije prona!eno mikrosmi$no ispitivanje spojeva zavarenih laserom, od $elika s poveanim sadr#ajem ugljenika koje karakterie visoka tvrdoa u zavarenom spoju.

1.8. I-!i,i& '$e *i' 0i.+e iz*/9l$i&"-,i

9a kontrolu zavarenih spojeva pored odre!ivanja mehani$kih svojstava bitno je odrediti i njihova dinami$ka svojstva A55(B, odnosno ponaanje pri promjenljivim optereenjima jer u praksi su $ei lomovi nastali usled promenljivih optereenja u odnosu na stati$ke lomove. 3o loma dolazi onda kada je materijal izlo#en optereenjima koje ne mo#e izdr#ati. %eli$ina tih optereenja zavisi od vrste naprezanja, i od tipa 4 stepena promenljivosti naprezanja. <ptereenja koja izazivaju dinami$ki lom znatno su manja od granice razvla$enja. Lom koji nastaje izazvan promenljivim tj. dinami$kim optereenjem posledica je pojave koja se naziva umor materijala. A555B 9a lom nastao kao posledica dinami$kih optereenja karakteristi$ne su tri zone: po$etak loma, podru$je trajnog loma i podru$je trenutnog loma. Udeo pojedine zone zavisi od vrste i intenziteta dinami$kog naprezanja, 4 od intenziteta koncentracije naprezanja. &o$etak loma od umora javlja se na onim mestima gde ve postoje neke nepravilnosti kao to

su upljine, zarezi i sli$no. U podru$ju trajnog loma, pod uticajem promenljivog optereenja dolazi do napredovanja pukotine. &relomna povrina sastoji se od zagla!enog svetlog dela s tragovima napredovanja pukotine. 8ada se druga zona toliko proiri da se ostatak materijala ne mo#e odupreti izlo#enim naprezanjima dolazi do trenutnog loma. <va povrina je hrapava, zagasita i zrnata. >azli$ita promenljiva optereenja nisu prikladna za pore!enje rezultata. 9ato se dinami$ka izdr#ljivost materijala odre!uje za sinusoidna optereenja, slika 5,.

=lika 5,. 9avisnost optereenja od vremena A555B. &od ciklusom se podrazumeva najmanji deo sinusoide koji se periodi$no ponavlja, a broj ciklusa u jedinici vremena predstavlja frekvenciju. &romenjiva naprezanja odnosno optereenja mogu biti istosmerna i izmeni$na, slika 50. :

=lika 50. >azli$iti tipovi sinusoidnog promenljivog optereenja A55(B. [ednosmerno promenljivo naprezanje, je ono naprezanje $ija se veli$ina menja u toku vremena bez promene predznaka. &oseban primer nastaje kada je gornje ili donje optereenje jednako nuli i naziva se po$etno jednosmerno promenljivo naprezanje. 4zmeni$no promenljivo naprezanje, je ono naprezanje $ija se veli$ina i predznak menjaju u toku vremena. &oseban slu$aj ovog naprezanja nastaje kada je srednje naprezanje

jednako nuli, odnosno kada su apsolutne vrednosti gornjeg i donjeg naprezanja jednake F simetri$no izmeni$no promenljivo naprezanje. 'rajnost materijala zavisi od broja ciklusa optereenja. =manjivanjem amplitude naprezanja ea, pri dinami$kom optereenju, poveava se broj ciklusa , koje materijal izdr#i do loma. 9avisnost amplitude naprezanja od broja ciklusa do loma prikazuje Ifhlerova krivulja, slika 51. &odru$je vremenske izdr#ljivosti .strmi deo/ mo#e se opisati sledeom formulom: log G ^ F kI b log ea .).6/

Ifhlerova krivulja se pri odre!enom broju ciklusa 3 .5(1 za $elik, 5(6 za lake metale/ pribli#ava stalnoj vrednosti >d, kojom se definie dinami$ka izdr#ljivost .ravni deo/, slika 51. 3inami$ka izdr#ljivost >d je najvee naprezanje pri kojem se materijal ni pri bilo kakvom poveanju broja ciklusa optereenja, ne bi vie slomio. >ezultati dinami$kih ispitivanja materijala imaju znatno rasipanje, pa je danas uobi$ajeno uz rezultate dati i verovatnost pre#ivljavanja dela pri datom optereenju i broju ciklusa, ucrtavanjem triju Ifhlerovih krivulja s verovatnostima pre#ivljavanja 5(*, ,(* i L(*, slika 51. 'ada se govori o Ifhlerovom polju, koje se mo#e podeliti u tri razli$ita podru$ja: podru$je vremenske izdr#ljivosti u kojem veina epruveta puca, podru$je trajne izdr#ljivosti u kojem nema pucanja epruveta i prelazno podru$je u kojem neke epruvete pucaju, a neke ne.

=lika 51. Kodernizovani Ifhlerov dijagram A55)B. 4spitivanja dinami$ke izdr#ljivosti su skupa i dugotrajna. 9a konstruiranje samo jedne Ifhlerove krive potrebno je i do nekoliko stotina sati rada pulsatora. U vezi s tim pojavila se i potreba za ubrzanim metodama odre!ivanja dinami$ke izdr#ljivosti kojima se znatno smanjuju vreme i trokovi ispitivanja u odnosu na klasi$ni na$in ispitivanja. &ostoji nekoliko takvih metoda a neke od njih su: Lehrova metoda, &rotova metoda, te Locatijeva metoda koja

se zasniva na hipotezi o linearnom karakteru gomilanja oteenja A5H)B. Lom usled umora materijala nastupa kada suma relativnih oteenja na uzorku, dobijenih na raznim stupnjevima naprezanja dostigne jedinicu.

1.:. Di' 0i.+ iz*/9l$i&"-, -!"$e& z & /e'i2 l -e/"0

Glavno podru$je primene $elika za poboljavanje su dinami$ki visoko optereeni delovi. =toga je dinami$ka izdr#ljivost zavarenih spojeva od $elika za poboljavanje, odlu$ujua za prakti$nu primenu. 8ao posledicu visokog otvrdnjavanja, laserom zavareni spojevi od $elika za poboljavanje imaju sledee posebnosti koje uti$u na dinami$ku izdr#ljivost A55+B: O poviena opasnost od pukotina, O visoka osetljivost na ugorine lica i korena .geometrijsko zarezno delovanje/, O velika razlika u $vrstoi, sa strmim gradijentom promene izme!u metala zavara i osnovnog materijala .metalurko zarezno delovanje na liniji staljivanja/. a dinami$ku izdr#ljivost jako uti$e zarezno delovanje .nejednolika razdeoba naprezanja/, to mo#e dinami$ku izdr#ljivost znatno sniziti ispod vrednosti koju materijal ima bez zareza. 9ato je dinami$ka izdr#ljivost zavarenih spojeva mnogo manja, jer zavareni spoj predstavlja i geometrijski i metalurki zarez. &ukotina nastaje tamo gde je najvea koncentracija naprezanja. ajva#niji $inilac koji uti$e na dinami$ku izdr#ljivost, kod neprebruenih zavara je njegova geometrija. ajva#nije geometrijske veli$ine kod konvencionalno zavarenih spojeva su radijus lica zavara i ugao nadvienja zavara, slika 56.

=lika 56. Geometrijske karakteristike zavarenog spoja merodavne za dinami$ku izdr#ljivost, r 7 radijus lica zavara, z 7 ugao nadvienja zavara A55)B. 8od laserom zavarenih spojenih spojeva puno je zna$ajniji uticaj nadvienja korena i ulegnua lica zavara, odakle pukotina uglavnom kree. 'ako!e je merodavan radijus zakrivljenosti korena zavara te ugao nadvienja korena zavara.

Ukoliko je on malen pukotina kree na prelazu koren;osnovni materijal i iri se kroz otvrdnutu zonu izme!u zavara i 9U'7a. &ukotina tako!e mo#e krenuti iz otvrdnute zone lica ako je vee zarezno delovanje ulegnua lica zavara od radijusa korena. U literaturi A55HB, kod sitnozrnatog $elika = 0L( Y postoje mikrozarezi u otvrdnutoj korenskoj zoni 9U'7a i oni predstavljaju najvee zarezno delovanje. 4ako je geometrijski oblik zavara jednak, dobijena je manja dinami$ka izdr#ljivost zavarenog spoja kod $elika = 0L( Y nego kod $elika = +,, . Uzrok tome su gore navedeni mikrozarezi A55HB. >asipanje broja ciklusa do loma je veliko, jer se radijusi na prelazu korena i lica razlikuju po du#ini zavara, odnosno i oni imaju veliko rasipanje A55,B. 8od $elika za poboljavanje CH,, u podru$ju dinami$ke izdr#ljivosti, pukotina kree od ugorina lica zavara i iri se ta$no kroz sredinu zavara, a u podru$ju vremenske izdr#ljivosti cijela povrina loma je u sredini zavara A55+B. 8ad se koristi indukcijsko predgrevanje $elika CH,, pukotina kree od ugorina korena zavara A55+B. 8od pobruenih nadvienja lica i korena zavara najvee zarezno delovanje imaju pore. &obruene epruvete imaju veu dinami$ku izdr#ljivost od nepobruenih. =vi lomovi kreu od pora, a broj ciklusa do loma raste sa smanjenjem poroznosti uz postojanje dobre korelacije s veli$inom, polo#ajem i brojem pora na povrini loma A55,B. 9na$ajno poboljanje dinami$ke izdr#ljivosti prebruivanjem nadvienja lica i korena dobije se samo ako je sadr#aj pora drasti$no ni#i nego to to dozvoljava klasa X zavara prema -> " 4=< 5+L5L75 AL(B. 'o zahteva visoku stabilnost procesa i visoke trokove kontrole bez razaranja. 8od aluminijskih legura A550, 551B, zarezno delovanje pora vee je i od zareznog delovanja radijusa na prelazu korena zavara. Loe izvedeno lasersko zavarivanje .smaknue limova, ugorine lica i korena/ mo#e se zanemariti ukoliko je velika poroznost, jer ne poveava koncentraciju naprezanja. Xruenje nadvienja jako poroznog zavara dodatno snizuje dinami$ku izdr#ljivost jer se smanjuje povrina preseka odnosno debljina zida. 8od aluminijskih legura poroznost odre!uje dinami$ku izdr#ljivost. %elika poroznost mo#e smanjiti dinami$ku izdr#ljivost na polovinu one od osnovnog materijala. 3inami$ka izdr#ljivost sastavljenog spoja, osim od zareznog delovanja korena, zavisi i od osnovnog materijala. 8aroserijski lim debljine (,6 i ) mm, zbog visoke duktilnosti je slaba ta$ka, bez obzira na geometriju laserskog zavara. Uak i epruvete s otvorom u metalu zavara pucaju u osnovnom materijalu. 9avar ima visoku $vrstou i tvrdou. <va pojava doga!a se zbog visokog kvaliteta zavarenog spoja u odnosu na konvencionalne postupke. A556B 3osadanja istra#ivanja laserom zavarenih sitnozrnatih konstrukcijskih $elika u podru$ju debljina iznad , mm, pokazala su da je dinami$ka izdr#ljivost minimalno jednaka kao kod konvencionalno zavarenih spojeva, ili je $ak zna$ajno vea A55)B. a brodogra!evnim $elicima A55HB i optim konstrukcijskim $elicima A55LB tako!e je dinami$ka izdr#ljivost laserskog zavarenog spoja minimalno jednaka dinami$koj izdr#ljivosti konvencionalno zavarenog spoja. 3ok je u A55+B dokazano da je kod nelegurnih i normalizovanih sitnozrnatih $elika dinanami$ka izdr#ljivost laserom zavarenih spojeva vea nego kod konvencionalno

zavarenih, to je tako!e slu$aj kod konstrukcijskih $elika A5)(75))B. U A5)+B se navodi da je dinami$ka izdr#ljivost laserskog zavarenog spoja od ner!ajuih $elika pribli#no jednaka dinami$koj izdr#ljivosti osnovnog materijala. U A5))B je prona!eno da pored uticaja geometrije i oblika zavara na dinami$ku izdr#ljivost postoje jo dva uticaja. 'o su uticaj uneene energije i sadr#aja ugljenika u osnovnom materijalu. =tati$ka i dinami$ka svojstva strukture merodavna su za garantovanu funkciju konstrukcije. osivost spojenih elemenata pod dinami$kim optereenjem odre!uje se na temelju karakteristi$nih vrednosti dinami$kih ispitivanja. Kesta spajanja $esto predstavljaju slaba mesta konstrukcije. %rednosti dinami$kih svojstava predstavljaju osnovu za odlu$ivanje o postupku spajanja, mestu spajanja kao i potrebnom broju spojeva. &rema dananjem stanju tehnike nije mogue s dovoljnom ta$nou prora$unati dinami$ka svojstva konstrukcija od tankih limova A5)H, 5),B. 9bog toga je neophodno za svaki materijal, postupak spajanja i oblik konstrukcije odrediti dinami$ka svojstva konstrukcija od tankih limova eksperimentalnim putem.

6. ULOGA ZA)TITNOG GASA PRI LASERSKOM ZAVARIVANJU

9atitni gas potreban je zbog zatite taline od atmosferskih gasova isto kao to je to slu$aj kod elektrolu$nih postupaka. 'ipi$ni zatitni gasovi su 2r, -e, ), C<) i njihove meavine. 4zbor zatitnog gasa zavisi o talasnoj du#ini lasera, vrsti materijala, uneenoj energiji i dovodu zatitnog gasa A5), 5+, )(, ),, +(, +5, 5)075)LB. 9adaci koje gas mo#e ispuniti obuhvataju, pored zatite taline od uticaja atmosfere, poboljanje estetskog izgleda i mehani$kih svojstava zavara, otpuavanje plazme te zatitu optike za fokusiranje od para i prskanja. <vi zadaci jednaki su kod C< ) i d::2G laserskog zavarivanja, s izuzetkom otpuavanja plazme A5L, 5)0B. 9atitni gas mora se dovoditi na lice zavara, a preporu$uje se i na korijensku stranu kod zavarivanja s potpunom penetracijom. 8od velikih brzina zavarivanja koristi se produ#ena zatita iza laserskog snopa. &rotok gasa ima veliku ulogu. 2ko je neodgovarajui mo#e izazvati turbulencije, lo kvalitet zavara i oteenje optike zbog prskanja. 8od dobre gasne zatite, dobija se metalno svetla povrina zavara. 9avarivanje u gasnoj zatiti zahteva se kod svih zavara. =amo pojedina$ni ta$kasti zavari nereaktivnih materijala, kod kojih je dozvoljena odre!ena redukcija mehani$kih svojstava, mogu se zavarivati bez plinske zatite A5L, )(B. Uticaj zatitnog gasa na proces zavarivanja definiu: O vrsta gasa . $isti ili meavina / O protok gasa O na$in dovo!enja gasa na mesto zavarivanja

INERTNI GASOVI -elijum i argon su inertni gasovi koji pru#aju odli$nu zatitu od oksidacije. -elijum ima visoku energiju ionizacije, malu atomsku masu i visoku toplotnu provodljivost, to ga $ini najboljim gasom za kontrolu plazme A5)0B. Tto je vea energija ionizacije gasa to je bolji prenos energije. edostatak helijuma je to je puno skuplji od argona. 9bog male atomske mase helijuma te#e je postii laminarno strujanje, nego kod te#ih gasova. 9bog toga je vea verovatnost ulaza atmosferskog kiseonika u zatitnu atmosferu A)(,5)LB. 2rgon, helijum i njihove meavine upotrebljavaju se za zavarivanje ugljeni$nih $elika, visokolegurnih $elika, aluminijuma i njegovih legura, te titana i njegovih legura. AKTIVNI GASOVI I NJI3OVE ME)AVINE S INERTNIM GASOVIMA 2ktivni gasovi azot, ugljenik dioksid i kiseonik, tako!e se koriste kao zatitni gasovi, pre svega jer su jeftiniji od inertnih gasova. U oksidirajuoj atmosferi .C<) gas ili inertni gas s dodatkom kiseonika/ nastaje oksidni sloj na povrini taline, koji uzrokuje neravnu i obojenu povrinu zavara. 2ktivni plin ugljenik7dioksid i njegove meavine s argonom i kiseonikom upotrebljavaju se za ugljeni$ne $elike, kada se mo#e tolerisati sloj oksida na povrini. Keavine azota i helijuma koriste se kod zavarivanja aluminijuma i aluminijskih legura. 8od austenitnih $elika meavinom argona i vodonika posti#u se vee brzine zavarivanja i sjajnija povrina u pore!enju s helijumom i meavinom argona i helijuma. 9atitni gas azot i meavine azota nadokna!uju gubitke azota iz austenitnih $elika legiranih azotom. 8od duple^ $elika meavine azota stabiliziraju austenitnu fazu. UTICAJ ZA)TITNOG GASA NA OTPU)AVANJE PLAZME 8od C<) lasera postoje radni i zatitni gas. <ni se mogu dovoditi odvojeno, a u veini slu$ajeva to je isti gas koji ima dve uloge A+5B. &rva uloga gasa je odr#avanje stabilnosti procesa zavarivanja .odr#avanje kratera/ kontrolom plazme, te se zbog toga gas naziva radni. 'aj isti gas ima i ulogu zatitnog gasa. &lazma je ionizirana meavina isparenog metala i radnog gasa. <na e lake nastati to je ni#a energija ionizacije i to je via atomska masa gasa. 9a lasersko zavarivanje to zna$i sledee: helijum je najotporniji na nastajanje plazme, iza njega slede azot, pa argon. &ri primeni ugljenik7dioksida postoji najvea opasnost od nastanka plazme. Gasne meavine ponaaju se zavisno od udela komponenti. aj$ee se upotrebljavaju helijum i argon, a azot i ugljenik7dioksid kada to dozvoljava materijal koji se zavaruje A),, 5)0, 5)6B. 8od C<) lasera snaga manjih od ) kI i brzina zavarivanja veih od 5(( cm;min, nastajanje plazme nije veliko, pa se mo#e kontrolisati $istim argonom ili meavinom argona i helijuma. Tto je vea pojava plazme meavina mora biti bogatija helijumom. 8od zavarivanja debljih limova visokim snagama i malim brzinama, nastajanje plazme je poja$ano, pa se za kontrolu plazme mo#e koristiti samo $ist helijum.

Uticaj gasova argona i helijuma na oblik zavara, kod poja$anog nastajanja plazme, pri zavarivanju s C<) laserom, prikazan je na slici 5L. = helijumom se posti#e vea penetracija i vei popre$ni presek zavara nego s argonom. 'o je posledica bolje kontrole plazme kod primene helijuma. U gornjem delu slike 5L, prikazan je proces zavarivanja i mo#e se uo$iti kako je oblak plazme iznad zavara kod argona vei, pa je i apsorpcija zra$enja na oblaku plazme vea. 'o zna$i da je deo zra$enja koji udara na povrinu materijala manji pa je tako i penetracija kod argona manja, to smanjuje efikasnost procesa A5)0, 5)6B. 8od d::2G lasera, u pravilu, koristi se gas za zatitu zavara od oksidacije, a ne za kontrolu plazme, jer se pojava plazme zbog razli$ite talasn du#ine od C<) lasera, mo#e zanemariti. aj$ee se koriste argon i azot, a kod posebnih primena jo se upotrebljavaju helijum, ugljenikdioksid te meavine gasova.

=lika 5L. &ojava plazme i penetracija pri zavarivanju s C<) laserom, sa zatitnim gasovima argonom i helijumom. A5+(B

UTICAJ DOVO7ENJA GASA <sim vrste gasa, va#nu ulogu ima i dovod gasa na mesto zavarivanja koji mo#e biti koaksijalan i sa strane kroz jednu ili vie sapnica, slika )(. 9a svaku primenu potrebno je optimizovati vrstu, protok i dovod zatitnog gasa. 2ko je protok gasa premali na povrini zavara pojavljuju se oksidi i obojenja. <ptimalne rezultate daje velika sapnica s polaganim laminarnim strujanjem pozicionirana iza snopa, to bli#e mestu zavarivanja.

=lika )(. &rikaz varijanata dovoda zatitnog gasa na mesto zavarivanja A5+B. aj$ee je za spre$avanje oksidacije na povrini dovoljan protok gasa od 5( do )( l;min kroz sapnicu promera 0 do5( mm.%ee brzine strujanja mogu dovesti do turbulencije odnosno ulaza atmosferskih gasova u struju zatitnog gasa i tako dovesti do nedovoljne zatite i pojave pora. 8od odre!enih 47spojeva mo#e se dovoditi dodatni gas sa strane lica kao i sa strane korena zavara A5+5B. UTICAJ ZA)TITNOG GASA NA (RZINU ZAVARIVANJA &rednost aktivnih gasova je poveanje brzine zavarivanja, posebno kod malog dodatka kiseonika od 5 do )*. Uzrok tome je smanjena povrinska napetost taline usled oksidacije, koja uzrokuje poveanje apsorpcije, te dodatna energija usled egzotermne reakcije A)(B. Upotrebom aktivnih meavina gasova, ugljenik7dioksida i kiseonika s argonom, posti#u se +( do H,* vee brzine zavarivanja u pore!enju s $istim helijumom, argonom i azotom. Xrzine zavarivanja kod upotrebe $istih gasova helijuma, argona i azota, neznatno se razlikuju A5)1B. UTICAJ ZA)TITNOG GASA NA GEOMETRIJU ZAVARA 9atitni gasovi argon, helijum i azot uti$u na proirenje zavara u gornjem delu, slika )5. &roirenje zavara uzrokuje poveana povrinska napetost na neoksidiranoj povrini taline, koja indukuje poveanu dinamiku taline. &oveana dinamika taline dovodi do poveanog unosa energije na povrini lima, pa tako i do smanjenja penetracije pribli#no 5(*. 8od primene argona, helijuma i azota, dobije se pribli#no jednaka geometrija i povrina zavarenog spoja. 8od kontinuiranog laserskog snopa .cN/ uticaj zatitnog gasa vei je nego kod impulsnog .pN/, jer se interakcija na povrini ne prekida.

<vakva promena geometrije zavara nastaje samo u slu$aju kvalitetne gasne zatite, koja ne doputa ulaz kiseonika iz atmosfere. 8od visokih gustina snage smanjuje se uticaj zatitnog gasa na irinu zavara. %isoka gustina snage dovodi do poja$anog uticaja pritiska izlazeih metalnih para na dinamiku taline, koja se smanjuje. 'ako se uticaj zatitnog vazduha na irinu zavara smanjuje A5+B. Keavine aktivnih gasova ugljenik7dioksida i kiseonika s argonom uzrokuju poveanje dubine penetracije, jer je kao to je gore navedeno povrina taline oksidirana, dok se dubina penetracije kod $istog helijuma, argona i azota neznatno razlikuje A5)1, 5)LB.

bez zatitnog gasa

azot

2rgon

=lika )5. &ore!enje geometrije zavarenog spoja kod primene razli$itih zatitnih gasova. Katerijal c,Cr i565( prema 34 51HH(, debljina lima ) mm, cN7na$in, snaga 06( I, promer snopa u centru (,) mm, brzina zavarivanja 5 m;min A5+B. 8od aluminijuma i aluminijskih legura, sastav meavine azota i helijuma ima uticaj na oksidni sloj i dubinu penetracije A5)LB. 'ako!e postoji uticaj meavne argona i helijuma na penetraciju kod aluminijuma i aluminijskih legura A5+5B. UTICAJ GASOVA NA METALURGIJU I ME3ANIKA SVOJSTVA ZAVARA 2rgon i helijum su inertni gasovi koji nemaju uticaj na metalurke procese u zavaru. 2zot, ugljenik7dioksid i kiseonik su reaktivni gasovi koji uti$u na metalurke procese u zavaru A5)0B. 8od zavarivanja u zatiti azotom i ugljenik7dioksidom dolazi do zna$ajnog ulaska azota i kiseonika u zavar. Ulazak azota u zavareni spoj uzrokuje poveanje tvrdoe i poroznosti zavara, te smanjenje deformabilnosti A5)0B. 8od zavarivanja ugljeni$nih $elika sa zatitnim gasom ugljenik7dioksidom, tako!e dolazi do laganog povienja tvrdoe A5)LB. 9avari napravljeni s helijumom i argonom imaju zna$ajno veu deformabilnost, od zavara napravljenih s azotom i ugljenik7dioksidom A5)0B.

ZAKLJUAK

LITERATURA