Sindrom temporalnog renja

Nikola Stanojevi Vladimir Stanojevi

Temporalni reanj

Temporalni reanj je odvojen Sylvijevom brazdom od frontalnog i prednjeg dela parijetalnog renja, dok su granice sa okcipitalnim, odnosno parijetalnim renjem manje precizno definisane. Veliki deo temporalne kore skriven je unutar Silvijeve brazde; na primer, u insuli su locirani gustativni i delovi auditivnog asocijativnog korteksa.

Sastavni delovi temporalnog renja:

Helova vijuga (BA 41, 42)

Girus temporalis med. (BA 21, 37, 38)

Girus temporalis sup. (BA 22)

Girus temporalis inf. (BA 20, 37)

Sastavni delovi temporalnog renja:

hipokampus unkus (BA 34), fuziformnu vijugu (BA 27), entorinalnu (BA 28) i peririnalnu (BA 35 i 36) koru)

Ovo je funkcionalno najnehomogenija od svih kortikalnih regija. U njoj razlikujemo: oblasti namenjene auditivnoj obradi: 1. Primarno auditorno polje (Heschlova vijuga BA 41,42) 2. Sekundarno auditorno polje (oko i iza primarnog) 3. Asocijativno auditorno polje (oko sekundarnog) 4. Vernikeovo govorno polje

delove sekundarne vizuelne kore, (BA 20, 21, 37 i 38 (funkcionalno objedinjene u tzv. 'ventralni vizuelni put') aspekte limbike kore hipokampus i okolne strukture/oblasti - unkus (BA 34), fuziformnu vijugu (BA 27), entorinalnu (BA 28) i peririnalnu (BA 35 i 36) koru, sve funkcionalno povezane i sa amigdaloidnim jedrom u unutranjosti prednjeg temporalnog renja

asocijativne aree (prednji temporalni pol, delovi insularne oblasti, delovi temporalne ravni).

Vestibularni korteks u kome se zavravaju vestibularne projekcije (ravnotea) Medijalni delovi temporalnog renja, ukljuujui hipokampus i parahipokampalni girus, imaju vanu ulogu u uenju i pamenju. U medijalnom delu temporalnog renja nalaze se olfaktivna i gustativna kortikalna polja kao delovi limbikog sistema.

Poremeaji temporalnog renja obuhvataju:

Poremeaji auditivne percepcije Poremeaji jezikog razumevanja i Vernikeova afazija Poremeaji vizuelne percepcije Poremeaji uenja Poremeaj organizacije i kategorizacije verbalnog materijala Poremeaji dugoronog pamenja Izmene linosti i afektiviteta kao i izmene seksualnog ponaanja Sindrom desnog temporalnog renja Sindrom levog temporalnog renja Oteenje prednje temporalne kore Oteenje srednje temporalne kore

Poremeaji auditivne percepcije

Kortikalna gluvoa (centralni poremeaj auditivne obrade) - kod lezija primarne i okolnih delova sekundarne auditivne kore vrlo je retko jer postoji bilateralna kortikalna prezentacija sto podrazumeva da se auditivni putevi iz oba uva prezentuju u auditivnu koru i jedne i druge hemisfere. Obuhvata svako remeenje interpretacije zvunog stimulusa u odsustvu perifernog oteenja sluha. Tekoe diskriminacije frekvencija kratkih tonova (npr, dok je 40 milisekundi je normalno dovoljno da bi se prepoznao odredjen fonem, u sluaju lezije ovaj period mora biti bar dva puta dui), Tekoe diskriminacije dva simultana ili bliska tona (npr, tonova sline frekvencije ili glasova b i p), Smetnje diskriminacije redosleda/sekvence tonova (npr, tipino je 50-60 msec razmaka izmedju glasova dovoljno za ovakvu diskriminaciju, a kod lezije on mora biti oko deset puta vei). Ozledama leve hemisfere biva pogodjena diskriminacija signala koji su u funkciji jezika/govora, dok ozlede desne ugroavaju percepciju umova, zvuka iz prirode, kao i muzikih sklopova.

Poremeaji jezikog razumevanja

Verbalno auditivna agnozija - Generalno nastaju kao posledica ozleda sekundarne auditivne kore, mogu imati razliite izvore: mogu rezultirati iz poremeaja auditivne percepcije, iz nemogunosti razumevanja znaenja rei iako je sama auditivna percepcija ouvana. Agnozija specifino vezana za rei ili iz smetnji razumevanja gramatikih odnosa kojima se prenosi znaenje (npr. razlika izmedju reenica 'deak je pojurio psa' i 'deaka je pojurio pas'). Razumevanja govorne prozodije tona i melodije glasa kojima se prenose bitni aspekti poruke sagovornika

Vernikeova afazija
Posledica oteenja Wernicke-ovog govornog podruja (BA 22) Govor fluentan bez poremeaja artikulacije i prozodije (melodinost, emocionalna modulacija i akcenat), sa parafazijama (pogrene rei) i neologizmima (besmislene rei). Jo jedan entitet koji se via samo kod najteih oblika Vernikeove afazije je argon afazija gde je govor hiperfluentan i sastoji se samo od parafazija i nelogizama. Pratei neuroloki znaci su: -Anozognozija ne prepoznavanje sopstvenog deficita -Logoreja (priljivost) kod oteenja nedominantne hemisfere -Teak deficit ponavljanja -Oteenje itanja i pisanja

Poremeaje vizuelne percepcije

1. 2.

Vlakna donjih delova optike radijacije prolaze kroz belu masu temporalnog renja, kroz Brodmanovu areu 20, 21 i 38, usled oteenja vlakana dolazi do nastanka Kontralateralne gornje homonimne kvadrantanopsije. Takoe, postoje jo neki poremeaji vizualne percepcije koje moemo svrstati u etiri kategorije: tekoe vizuelnog zatvaranja - tekoe da se prepozna forma predmeta kada je nacrtan crticama, a ne punom linijom tekoe vizuelnog maskiranja - nemogunost rekognicije objekta koji je na odrejen nain (vizuelno) maskiran (vie predmeta nacrtano jedan preko drugog)

Test vizuelnog maskiranja

3.

deficit izdvajanja dela iz celine - nesposobnost da

se uoi odreena jednostavna forma koja pripada veoj i sloenijoj vizuelnoj celini
4.

smetnje registrovanja anomalija u vizuelnom materijalu - deficit sposobnosti kategorijalnog

miljenja

Poremeaji uenja
Nastaju kao posledice povreda medijalnog dela temporalnog renja, ukljuujui hipokampus i parahipokapalni girus: kod lezija dominantnog temporalnog renja poremeeno je uenje verbalno prezentovanog materijala kod lezija nedominantnog temporalnog renja poremeeno je uenje vidnih informacija uenje vizualno prezentovanog materijala

Poremeaj organizacije i kategorizacije verbalnog materijala

Tekoe ili nemogunost odreivanja kojoj kategoriji pripadaju odreene rei ili pojmovi. Fokalne lezije locirane du donje temporalne vijuge, od napred prema nazad, mogu veoma selektivno kompromitovati sposobnost da se imenuju osobe (vlastita imena), iva bia (npr.ivotinje) ili predmeti koje koristimo (npr. alati). Anomika afazija, (opta) nesposobnost nalaenja rei, do koje dolazi kao rezultat zadnjetemporalnih povreda (moe se posmatrati kao iri i dramatiniji poremeaj istih mehanizama obrade).

Poremeaji dugoronog pamenja

Posledica oteenja hipokampusa i pridruenih kortikalnih oblasti, kao to su entorinalna i peririnalna kora Bilateralne ozlede ovih struktura dovode do amnezije, koja u svom najdramatinijem obliku predstavlja potpunu nesposobnost da se upamti ili naui ikakav novi dogadjaj ili informacija - anterogradna amnezija, praenu proporcionalno tekim deficitom priseanja prethodnih dogadjaja/informacija-retrogradna amnezija

Izmene linosti i afektiviteta kao i izmene seksualnog ponaanja

Povreda i lezija koje pogaaju strukture i neuralne mree amigdaloidnog kompleksa (tj. amigdalu i okolnu koru ukljuujui i hipokampus) sklonost ka agresivnom i antisocijalnom ponasanju, pedanteriji, strahovima, hiperseksualnosti ili pak gubitak seksualnih interesovanja.

Desni temporalni reanj

Manje upadljivi simptomi od levog renja Poremeena neverbalna vizuelna analiza, kratkorono neverbalno pamenje, prozopagnozija (neprepoznavanje lica), poremeeno prepoznavanje objekata iz neuobiajenih uglova, oteena neverbalna auditorna analiza, sa smetnjama kratkoronog auditornog pamenja i amuzijom Smetnje vizuokonstrivnog tipa i snalaenja u lavirintu

Levi temporalni reanj

Smetnje u lokalizacija zvuka Povienje praga za opanje kratkih zvukova Gornja desnostrana kvadrantanopsija Taktilna disgnozija desnom rukom i agnozija prstiju Naruena je sposobnost analize govornih zvukova ili fonemska analiza govora (razumevanje usmenog govora) Narueni verbalno posredovani intelektualni procesi (verbalno pamcenje i dr.) Emocionalni poremeaji: poremeaji raspoloenja, psihoze, napadi besa, hipo ili hiperseksualnost, opsesivne misli.

Prednja temporalna kora oteenja

Smanjenje auditivnog pamenja naroito za kratke zvukove. Levo: narueno verbalno pamenje kako priseanje tako i prepoznavanje. Desno: oteeno neverbalno vizuelno i auditivno pamenje Fenomeni ve vidjenog deja vu, auditivnih i vizualnih halucinacija i dezinhibovanog ponaanja.

Srednja temporalna kora oteenja

Obrauje auditivne i vizualne informacije Smetnje auditivnog pamenja osobe ne mogu da zapamte serije zvukova, slogova ili rei. Razumevanje pojedinanih rei je ouvano,ali ne mogu da zadre u seanju vie od 2-3 rei odjednom. Oteano priseanje verbalnog materijala i imenovanja. Nadraajne lezije izazivaju halucinacije, seanja ili izmene stanja svesti.