Osnovni pojmovi u ekonomiji Re ekonomija potie od grkih rei oikos (kua) i nomos (zakon).

Ekonomija oznaava racionalnost korienja dobara, snage, objekata (oru e, oprema), odnosno da se to veu uspeh postigne sa to manje sredstava. Uobiajena definicija ekonomije: Ekonomija predstavlja pruavanje ogranienih resursa za dostizanje razliitih ciljeva. Nacionalna ekonomija je skup svih privrednih kategorija i procesa unutar jedne dr!ave. Makroekonomija obuhvata ekonomske teorije koje se bave ekonomskim procesima na nivou jedne dr!ave ili grane privrede i to na bazi globalnih pokazatelja. "a nivou makroekonomije se npr. prate i proizvodnja, trokovi i dohodak itave zemlje. Mikroekonomija obuhvata ekonomske teorije koje se bave ekonomskim procesima na nivou pojedinih privrednih subjekata i de#iniu njihova ekonomska naela i ponaanje. Ekonomska politika je politika koja koristei saznanja ekonomskih teorija omoguava donoenje mera vlade za oblikovanje celokupnog privrednog !ivota jedne dr!ave. $osebno mesto zauzimaju #iskalna (bud!etska) i monetarna (novana) politika. Ekonomika graevinarstva %je specijalizovana nauna disciplina koja prouava ekonomske procese i delovanjem ekonomskih zakona u oblasti gra evinarstva kao privrednog sektora kao i na nivou gra evinskih preduzea i drugih ustanova ( u vezi sa gra evinarstvom). $ovezana je sa drugim naunim disciplinama kao to su& ekonomika preduzea, organizacija preduzea i menad!ment. Ekonomika preduzea je nauna disciplina koja prouava ekonomske procese i delovanje ekonomskih zakona na nivou preduzea i obuhvata& tehnike ekonomike preduzea, optu, posebnu ekonomiku preduzea. Inenjerska ekonomija je ekonomska disciplina koja izuava principe i tehnike za donoenje dugorunih investicionih podviga. 'na predstavlja osnov za ocenu investicionnih projekata. inansijski inenjering predstavlja upravljanje #inansijama, odnosno sticanje i upravljanje #inansijskim sredstvima (kao resursima) radi ostvarivanja osnovnog cilja poslovanja ( realizacije investicionog projekta. !roizvodnja ( u optem smislu predstavlja proces trans#ormacije dobara kod kojeg se kombinovanjem razliitih ulaza posti!e cilj tj stvaranje odre enom izlaza (proizvodi i

usluge). )lazi i izlazi ekonomskog sistema su materijalne prirode i imaju svoje ekonomske vrednosti. aktori proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije su& zemlja (resursi prirodnog bogatstva), rad, kapital i znanje (iz znanja nove tehnologije). )obiajeni #aktori proizvodnje na nivou ekonomike preduzea su& rad, sredstvo za rad, sirovina i energija, rukovo enje, planiranje, organizacija. !rincipi proizvodnje "a nivou nacionalne ekonomije glavni princip proizvodnje je da ukupni proizvod jedne zemlje bude to vei. *o podrazumeva da se te!i da doprinos svakog preduzea bude to vei. "a nivou ekonomike preduzea glavni princip proizvodnje je dugorona maksimizacija dobiti nezavisno od ciljeva nacionalne ekonomije. *o podrazumeva sledee principe& +) kod zadatog ulaza za proizvodnju postii najvei mogui izlaz ,) kod zadatog izlaza upotrebiti najmanji ulaz -) za zadati kriterijum optimizacije odrediti odgovarajui ulaz i izlaz "acionalizacija proizvodnje ) najirem smislu podrazumeva sve mere koje se podrazumevaju u cilju ostvarenja maksimalne dobiti u najirem zanenju. $rimena mera racionalizacije je samo u -./ sluajeva uslovljena anga!ovanjem dodatnog kapitala. 'snovni oblici razionalizacije su& +) pojednostavljenje radnih postupaka i upotrebe sredstava za rad uz uvo enje opti pravila ,) standardizacija ( odr!avanje propisanog kvaliteta, dimenzija, oblika, sastava... -) tipizacija% predstavlja grupisanje proizvda u tipove ime se smanjuju trokovi proizvodnje i vreme za pripremu proizvodnje 0) specijalizacija% predstavlja uni#iciranje rada !okazatelji proizvodnje 'snovni pokazatelji proizvodnje su& produktivnost, ekonominost, rentabilnost i likvidnost. $rva tri pokazatelja ukazuju na ostvarenje principa maksimizacije dobiti.

#ikvidnost predstavlja meru ostvarenja principa #inansijski uravnote!enosti proizvodnje koji podrazumeva da preduzee u svakom trenutku treba da bude u stanju da izvrava svoje obaveze plaanja. !roduktivnost predstavlja koliinski odnos izme u izlaza i ulaza
p= izlaz odnosno izme u koliine proizvodnje u nekom preiodu i koliine jednog ulaz

reprezentujueg #aktora proizvodnje (obino se uzima da jeto rad izra!en kroz prosean broj radnika ili ukupan broj radnih sati u posmatranom vremenskom periodu). proizvodnja (kolicina ) Q p= = reprezentujci 1 faktor 1 proizvodnje L Razlikujemo produktivnost rada i produktivnost pogona.
+.... MS 5 mes MS = 2.. 5 mes ,.radnika rad +.... MS 5 mes MS $r = = ,,2 ,.radnika 3 4h 3 ,2d h Pp =

$roduktvnost rada se praktino svodi na uinak po jednom radniku. Reciprona vrednost bi bila norma.
norma = + + h = = .,0 $r ,,2 MS

6ko postoji vie sektora proizvodnje u okviru pogona u kojima se proizvode razliiti proizvodi, produktivnost rada se rauna za svaki sektor, odnosno proizvod, posebno a zatim se vri proraun produktivnosti na nivou poona preko te!inskih koe#icijenata za svaki sektor odnosno proizvod. *e!inski koe#icijenti se raunaju na osnovu potrebnog broja norma sati a mo!e i na osnovu cena. $recizniji postupak je na osnovu norma sati. Ekonominost je vrednsni odnos izme u ulaza i izlaza proizvodnje, tj odnos izme u vrednosti proizvodnje (prihod) i trokova (vrednost ulaza), posmatrano na nivou nekog vremenskog perioda ili na nivou jedinice proizvoda (va!i samo ako je u pitanju jedan proizvod). 7a postojala dobit, ekonominost mora biti vea od +.

! $r ihod 1 vremenski 1 period E= = troskovi 1 vremenski 1 period cena 1 jedinice 1 proizvoda E= troskovi 1 jedinice 1 proizvoda

"enta$ilnost je odnos izme u #inansijskog rezultata poslovanja jednog perioda i proseno anga!ovanog kapitala u tom periodu. finansijski 1 rezultat prihod troskovi "= = pro sec no 1 ulozeni 1 kapital pro sec no 1 ulozeni 1 kapital

%remenska vrednost novca %proizilazi iz vremenske pre#erence (povlaenosti) novca koja se iskazuje kroz injenicu da isti iznos novca vredi vie danas nego u budunosti. "ovac vredi vie na dananji dan nego kasnije jer se taj novac mo!e staviti na tednu knji!icu i u odre enom vremenskom razdonlju uveati za iznos kamate. 8remenska vrednost novca ne bi postojala jedino u sluaju kada bi kamatna stopa na tedne uloge u bankama bila nula. 9amatna stopa predstavlja cenu upotrebe tu ih novanih sredstava. :zraunava se kao procenat porasta tih sredstava za godinu dana. 9amatna stopa se uvek de#inie za period od godinu dana. 9amata prestavlja novani porast tih (tu ih) sredstava u nekom vremenskom periodu. i%kamatna stopa p%glavnica na poetku k%kamata za jednu godinu k;p3i <;ukupan iznos nakon jedne godine

<%krajnja vrednost nakon odre enog vremenskog razdoblja +) p,k= <;> <;p3k;p?pi;(+?i)p ,) <,i= p;>
p= # + = # ++ i ++ i

<n;<,(+?i);<+(+?i)(+?i);p(+?i) (+?i) (+?i)

#n = p (+ + i ) n ;glavnica 3 kamatni #aktor

i%kamatna stopa n%broj godina 'brnuti postupak 7ata je krajnja vrednost <n nakon n godina i poznata je kamatna stopa i. $otrebno je odrediti poetnu vrednost odnosno glavnicu.
p= #n + = #n diskontni #aktor3 krajnja vrednost n (+ + i ) (+ + i ) n + (+ + i ) n

7iskonstni #aktor;

Metoda neto sada&nje vrednosti "8$%net present value "8$;$8%:o :o%poetna investicija $8% sadanja vrednost svih uplata i isplata na projektu (prihodi i rashodi) osim poetne investicije.
n n dk $k %!P = $o n k ( + + i ) ( + + i ) k = + k = +

dk ( priliv #inansijskih sredstava u k%toj godini :k% odliv #inansijskih sredstava u k%toj godini n% broj godina

9od investicionih projekata osim periodinih prihoda postoji i neka preostala vrednost na kraju !ivotnog razdoblja projekta koji oznaavamo sa @8pns. n n dk $k L!pns %!P = + $o k k (+ + i ) t k =+ (+ + i ) k =+ (+ + i ) tk

Indeks neto sada&nje vrednosti "edostatak metode neto sadanje vrednosti je pre svega u tome to se ne mogu porediti na pravi nain projekti koji razliito traju. 7a bi se obezbedila njihova bolja uporedivost uveden je indeks vrednosti svih priliva i svih odliva #inansijskoh sredstava (odnoso uplata i isplata).

$%P! =

(+ + i)
k =+

dk

$o +

$k k k =+ (+ + i )

Interna stopa renta$ilnosti %za neku investiciju predstavlja (diskontnu) stopu koja izjednaava sadanju vrednost oekivanih novanih izdataka sa sadanjom vrednou oekivanih prihoda odnosno koja neto sadanju vrednost svodi na nulu. "8$;.
n dk $k = + $o k k k =+ (+ + r ) k =+ (+ + r ) r%interna stopa rentabilnosti n

$roraun interne stope rentabilnosti podrazumeva da su poznati oekivani prilivi i odlivi #inansijskih sredstava, poetna investicija i preostala vrednost projekta na kraju njegovog !ivotnog razdoblja. $eriod povraaja investicije %dobija se iz uslova da je neto sadanja vrednost jednaka nuli. "8$;.

(+ + i )
k =+

dk

$k = $o k k =+ (+ + i )


k= + n

dk $k =$o (+ +i ) k

dk $k =&fk tok 1 novca 1 za 1 razdoblje 1 k

(+ +i )
k= +

&#k

=$o

$ri reavanju jednaine nepoznat je period povraaja investicije%n a sve ostale veliine su poznate (poetna investicija, neto tok novca i diskontna stopa i)

:ndeks pro#itabilnost $: %predstavlja odnos neto sadanje vrednosti toka novca i poetne investicije

P$ =

(+ + i)
k =+

&#k

$o
'peci(inosti poslovanja graevinskih (irmi

%su& )smerenost na realizaciju projekta, unikatnost gra evinskih objekata, kompleksnost, dinaminost, veliki broj uesnika u projektu (investitor, izvo a, podizvo ai, projektant, tehnika kontrola (biva revizija), struni nadzor), saradnja razliitih struka, nekontimirana proizvodnja (zavisnost od stanja tra!nje za gra evinskim uslugama), promenljiva uposlenost kapaciteta #irme, veliki broj parametara i #aktora poremeaja iz eksternog i internog okru!enja #irme (veliki broj rizika). !oslovanje graevinskih (irmi 7o A.tih godina prolog veka uspeno je #unkcionisalo tradicionalno%korporacijski poslovno planiranje kada su poslovni cklusi bili predvidivi, okru!enje stabilno, konkurenti dobro poznati, znaajni devizni kursevi stabilni a tako e i cene industrijskih proizvoda. "akon toga dolazi do bitnih promena uslova u kojima su preduzea poslovala i potrebe za uvo enje novog pristupa u upravljanju preduzeima. "a tim osnovama nastaje strategijski menad!ment kao odgovor na stalne promene i kompleksna okru!enja. 'trategijski menadment %je proces kojim top menad!ment #irme utvr uje dugoroni pravac delovanja i per#ormanse organizacije obezbe ujui promiljeno #ormulisanje, e#ektivnu (e#ikasnu) implementaciju i kontinuiranu ocenu utvr ene statike (stalna kontrola). Btrategijski menad!ment je proces usmeravanja aktivnosti preduzea kojim se na bazi participacije, ansi i opasnosti na jednoj, i jakih i slabih strana, na drugoj strani identi#ikuju kritini #aktori poslovnog uspeha, te shodno prethodno utvr enoj strategijskoj viziji opredeljuju misija i razvojni ciljevi kao i pravci, metodi i instrumenti njihove optimalne realizacije.

Btretegijski menad!ment povezuje anse i pretnje iz okru!enja sa mogunostima preduzea i ciljevima rukovodstva preduzea. 0 bitne karakteristike po kojima se strategijski menad!ment razlikuje u odnosu na druge tipove menad!mentasu& interdisciplnarnost, eksterni #okus, interni #okus i pogled u budunost (kratkorono i dugorono). $reduzee posluje u internom i eksternom okru!enju. Eksterno okru!enje se deli na opte i konkurentsko. 'pte okru!enje predstavlja stanje privrednog ambijenta u kojem posluje #irma. 'dre ivanje strategije za preduzee poinje analizom okru!enja i procenom kretanja relevantnih #aktora iz okru!enja. <aktori eksternog okru!enja su veoma bitni za #ormiranje strategije preduzea ali su izvan njegove direktne kontrole. $rema stepenu stabilnosti eksterno okru!enje se mo!e podeliti na& stabilno(male i predvidive promene), dinamiko (znaajne i predvidive promene) i turbulentno okru!enje (znaajne i nepredvidive promene). 'trategijska analiza $EB* i C$EB* analiza *radicionalni postupak analize baziran je vie na ocenu #aktora ekonomskog i tehnolokog okru!enja to u savremenim uslovima nije dovljno. "asuprot tome razvijena je $EB* analiza opteg okru!enja prema kojoj se izdvajaju znaajni #aktori okru!enja. 9ljuni #aktori u $EB* analizi su& politiko pravni $, ekonomski E, socio%kulturni B i tehnoloki *. Da kljune #aktore navode se liste pitanja i moguuh signala iz okru!enja na koje treba odgovoriti odnosno uoiti tokom sprovo enja analize. C$EB* analiza (C%biznis) predstavlja modi#ikaciju $EB* analiza i obuhvata i poslovne #aktore okru!enja. 'sim spoljnih #aktora iz okru!enja za poslovno planiranje i upravljanje preduzeem neophodno je sagledai i interne #aktore unutar preduzea. Da internu analizu preduzea razvijen je niz tehnika i metoda. ')O* analiza Btengths% snage Eeaknesses% slabosti 'poortunittes% anse *hreats% pretnje
S ( '

) cilju kompleksnog sagledavanja svih uslova i njihovog uticaja na poslovanje #irme razvijene su posebne tehnike i metode strategijske analize. 9ao jedna od najee primenjivanih izdvaja se BE'* analiza. 'na predstavlja tehniku kojom se vri sagledavanje i uskla ivanje mogunosti preduzea sa #aktorima iz eksternog okru!enja. BE'* analiza predstavlja alat za planiranje strategije kojim se sueljavaju interne snage i slabosti #ireme sa eksternim ansama i pretnjama. "a osnovu ove analize preduzee bi

trebalo da aktivira snage, prevazi e slabosti, iskoristi anse i odbrani se od pretnje. BE'* analiza postavlja pitanja koja e omoguiti rukovodstvu da sagleda da li njihovo preduzee realno mo!e da ispuni plan. 6naliza snaga i slabosti preduzea se naziva i interna procena poto se odnosi na #aktore unutar preduzea. 6naliza ansi i pretnji se naziva eksterna procena. $odrazumeva identi#ikaciju i analizu trendova i doga aja iz okru!enja za koje se oekuje da e imati glavni uticaj na poslovanje #irme. $ri tome anse i pretnje mogu biti vezane za tr!ite, tehnologiju, ekonomiju, pravnu regulativu, drutvo, itd. Fra#ika prezentacija sGot analize je u obliku kvadrata ili matrice. Ho!e se primeniti na nivou preduzea, projekta ili organizacione jedinice. "akon izvreene strategijske analize i de#inisanja moguih strategija, pristupa se izboru optimalne strategije na osnovu kriterijuma i metoda za ocenu alternativa. $ri tome preduzee mo!e da razvije strategije u svi oblastima poslovanja a najznaajnije su& proizvodna, tr!ina, #inansijska i opta strategija. Da uspenu primenu strategije neophodno je #ormirati& tim za realizaciju strategije, obezbediti odgovarajuu organizacionu strukturu, odgovarajue resurse, #inansijska sredstva, #ormirati sistem za planiranje i kontrolu za realizaciju strategije. Da planiranje i kontrolu realizacije mo!e se primeniti i pristup razvijen za potrebe kontrole realizacije projekta. $ri tome se kontroliu veliine i rezultati koji se !ele postii primenom strategije.

+alanced scorecard, -aplan i Norton % ovu metodu razvili su 9aplan i "orton a namenjena je analizi uspeha preduzea. Hetoda je nastala kao odgovor na nedostatke #inansijskih modela za merenje per#ormansi #irme. Iilj ovog pristupa je da se pobolja strateko upravaljanje preduzea. $rema 9aplanu skup pokazatelja koji se meri predstavlja 0 oblasti odnosno perspektiva& % #inansijska % perspektiva potroaa % internih procesa % uenja i rasta "a ovaj nain za ocenu poslovanja uzimaju se i ne#inansijski pokazatelji od kojih u mnogome zavisi poslovanje #irme (kratkorono i dugorono).

+EN./M0"-IN1 %u naoj metodologiji oznaava pore enje. $rema amerikoj predstavlja sistemski i kontinuirani proces merenja i upore ivanja poslovnih procesa jedne organizacije u odnosu na poslovne procese lidera u svetu, radi dobijanja in#ormacija e pomoi #irmi da preduzme akcije za poboljanje poslovnih per#ormansi.

"a strategijskom nivou Cenchmarking se koristi za utvr ivanje standarda za uinke znaajne za prioritete preduzea a na operativnom nivou radi shvatanja najbolje prakse ili procesa koji poma!u da se ostvare uinci svetske klase. *ehnika pore enja posebno je znaajna za& poslovno planiranje, reavanje razliitih problema iz poslovanja, zadovoljstvo kupca, trajno poboljanje porcesa, trajno uenje... *ipovi benchmarking%a su& konkurentski (eksterni), #unkcionaln, interni i generiki. Eksterni ili konkurentski predstavlja pore enje per#ormansi preduzea sa drugim slinim preduzeima koji mogu biti direktni konkurenti ili se radi o preduzeima na drugom tr!itu. "edostatak ovog tipa su problemi uspostavljanja komunikacija sa drugim #irmama odnosno konkurentima. unkcionalni se koristi za poboljanje #unkcija u reduzeu. $ri tome se pore enje mo!e vriti sa bilo kojom #irmom u bilo kojoj industrijskoj grani u kojoj je zastupljena takva #unkcija. Iilj poboljanja #unkcije je da se postigne idealno ponaanje. 'vaj tip omoguava laki pristup jer se radi nejee o nekonkurentskim #irmama. Interni predstavlja pore enje unutar jedne organizacije. $osebno je interesantan za preduzea sa razgranatom strukturom i dislociranim delovima. 'mogoguava poboljanje per#ormansi organizacionih jedinica i smanjenje razlika izme u njih. "edostatak je to se pore enje najee vri u odnosu na interni standard koji najee nije u skladu sa najboljima u svetu. 1eneriki je slian #unkcionalnom ali je usredsre en na multi%#unkcionalne poslovne procese. ) okviru ovog tipa znaajno je da se izvri identi#ikacija kljunih poslovnih procesa u #irmi koje se kao takvi mogu porediti sa bilo kojom #irmom koja ima sline procese. *2M Cenchmarking je sastavni deo #ilozo#ije upravljanja totalnim kvalitetom koja se zasniva na trajnom unapre enju poslovanja. *JH je #okusiran na& zadovoljstvo kupca, uee svih zaposlenih u donoenju odlika vezanih za kvalitet, poboljanje procesa i princip neprekidnig poboljanja. Da poboljanje procesa zadu!eni su posebni interdisciplinarni timovi. $rincip neprekidnig poboljanja odnosi se na postepena ali kontinuirana poboljanja i primenjuje se za sve delove preduzea, sve aspekte poslovanja i sve zaposlene. *JH predstavlja upravljaki mehanizam kojim preduzee razvija kvalitet kao svo osnovni strateki cilj. "einenjering poslovnih procesa %postaje aktuelan K.ih kogina prolog veka. )smeren je na poboljanje per#ormansi preduzea, ali se zasniva na #undamentalnim promenama. Rein!enjering poslovnih procesa predstavlja radikalno redizajniranje poslovnih procesa da bi se postiglo poboljanje kritinih #aktora kao to su trokovi, kvalitet i vreme. 'vaj pristup se zasniva na inovacijama i radikalnim promenama. Flavne razlike izme u *JH i rein!enjeringa poslovnih procesa su u& nivou promena, brzini promena (kratak5dug period) i to se programi unapre enja baziraju na postojeim ili novim procesima.

-ljuni idikatori 3per(ormanse4 poslovanja )e* performance indicators ) okviru Cenchmarkinga usvaja se koncept sistema indikatora koje treba meriti u toku vremena a koji se nazivaju kljuni indikatori poslovanja% 9$*. $ostoje razliiti pristupi u de#inisanju ovih indikatora. !reama amerikom pristupu predlau se sledei osnovni pristupi5 +) tokovi izgradnje (apsolutni iznos sa ciljem smanjenja) ,) trajanje izgradnje -) predvidivost trokova (stvarni u odnosu na planirane) 0) predvidivost trajanja 2) zadovoljstvo kupca proizvodom (anketa) L) nedostaci izvedenih radova (uticaj loeg kvaliteta rada na #inalni proizvod) A) produktivnost 4) pro#itabilnost K) bezbednost na radu 6anski pristup indikatorima poslovanja5 +) stvarno vreme izgradnje ,) stvarno u odnosu na planirano vreme izgradnje -) vreme izgradnje ukljujui ispravke primopredaje u odnosu na planirano vreme izgradnje 0) ispravka nedostataka u toku prve godine garantovanog roka 2) broj nedostataka koji su konstatovani u trenutku primopredaje klasirani po ozbiljnosti problema L) #rekvencija pojave povreda na radu A) prihod po ugovoru% odnos svih naplata i svih trokova 4) prihod po radnom satu% odnos svih uplata na projektu i sume svih utroenih radnih sati K) prihod po nadnici +.) intenzitet rada% odnos broja utroenih radnih sati po m, izgra enog objekta ++) produktivnost rada +,) promena cene tokom izgradnje +-) cena po m, +0) zadovoljstvo kupca

0ustralijski pristup5 +) strateke per#ormanse poslovanja ,) per#ormanse na nivou projekta -) protok novanih sredstava 0) rizici 2) organizaciona struktura

L) #inansijski pokazatelji A) kvalitet upravljakog kadra preduzea 4) kvalitet operativnog kadra preduzea K) nivo usluge +.) trendovi poslovanja ++) odnos sa okru!enjem

0naliza poslovanja Fra evinska proizvodnja je veoma speci#ina i unikatna sa velikim brojemparametara koji utiu na uspenost poslovanja te stoga i zahteva poseban pristup. 6naliza poslovanja gra evinskih #irmi vri se periodino (po operativnim periodima& meseno, kvartalno, na pola godine, na godinjem nivou) i u skladu sa konkretnim situacijama i stanjima na projektima. Iilj analize poslovanja je da se utvrdi& visina i struktura pro#ita, stanje kljunih parametara od kojih zavisi poslovanje #irme i njihov trend, rezultati poslovanja po pojedinim projektima odnosno po organizacionim nivoima i na nivou #irme, rezultati poslovanja po vrsti delatnosti& osnovna delatnost, dopunske delatnosti i in!enjeri, uzroci odstupanja, mesta nastajanja uzroka i odgovorna lica, uticaj trenutnog stanja na dalji tok gra evinske proizvodnji i dalji tok poslovanja #irme, izbor optimalne strategije poslovanja u narednom periodu. Btrukturu pro#ita odre uju elementi na kojima #irma u normalnim uslovima ostvaruje zaradu. 'na se mo!e posmatrati globalno i detaljno. 1lo$alni pristup podrazumeva utvr ivanje strukture pro#ita na nivou #irme ili projekta razdvojeno na radnu snagu, materijal i mehanizaciju i dobit od rada proizvo aa. 6etaljni pristup omoguava lociranje elemenata koji najvie utiu na pro#it (pro#itno znaajni resursi, aktivnosti i tokovi rada), to stvara uslove za e#ikasnu kontrolu tokom realizacije projekta. "avedeno se odnosi na strukturu pro#ita od osnovne delatnosti. $ri tome neophodno je jasno razgraniiti ocenu poslovanja na jednom projektu i na nivou #irme. 7obro poslovanje na pojedinanim projektima ne znai da #irma uspeno posluje u celosti. "eiskorieni kapaciteti #irme ili loe poslovanjena drugim projektima u konanom bilansu mogu da anuliraju ranije ostvarene pozitivne e#ekte. 6nalizom poslovanja na nivou #irme treba da budu obuhvaeni svi zastoji na nivou #irme, neuposlenost kapaciteta, nesinhronizovan rad pogona, loa organizacija transporta, svi indirektni trokovi i niz drugih parametara iji se e#ekti jasno uoavaju tek na nivou projekta.

Iilj uspostavljanja sistema ocene poslovanja je da se eksplicitno poka!e kako posluje svaki segment #irme kao i #irma u celini. )tvr ivanjem rezultata poslovanja po delatnostima #irme dobija se in#ormacija o perspektivnim delatnostima koje rukovodstvo #irme treba da neguje u narednom periodu. 'snovna delatnost gra evinske #irme predstavlja izvo enje gra evinskih projekata. $od dopunskim delatnostima podrazumevaju se proizvodnja i prodaja poluproizvoda za tr!ite (beton), uslu!ne delatnosti pojedinih proizvodnih pogona i druge usluge koje nisu u vezi sa gra evinarstvom. :n!enjering podrazumeva ugovaranje i organizaciju poslova koje e obaviti druge gra evinske #irme u svojstvu podizvo aa.

-ljuni elementi 'snovno merilo uspenosti poslovanja svake #irme je pro#it. 9ljuni elementi za ostvarenje pro#ita odnosno za uspeno poslovanje #irme su& %kvalitet i sadr!aj ugovorne dokumentacije % odnos tr!ine i proizvodne cene % ugovorena cena radova % direktni i indirektni trokovi % odnos proizvodne i neprozvodne radne snage % pro#itno i tropkovni znaajne vrste rada i tokovi rada % uposlenost kapaciteta #irme % koe#icijent korienja radnog vremena % ispunjenost normi %ostvarena produktvnost % uslovi okru!enja % mogunost pojave dodatnih trokova 7govorna dokumentacija odre uje pravne okvire poslovanja #irme. ) ugovorima se pored osnovnih elemenata ugovora (predmet posla, rok, cena i pisana #orma), navodi i niz drugih lanova kojima se ure uju i budui odnosi izme u investitora i izvo aa& uvo enje izvo aa u posao, visina avansa i nain njegove isplate, nain naplate posla, revizija ugovorene cene, dinamiki planovi, ugovorne kazne, garancije, radovi koji se ne naplauju posebno a sadr!ani su u ugovorenoj ceni radova, postupak u sluaju raskida ugovora... Bastavni deo ugovorne dokumentacije je i projektna dokumentacija kojom se bli!e opisuje predmet posla. 9valitet i kompleksnost projektne dokumentacije su #aktori koji mogu bitno da utiu na brzinu napredovanja radova, pojavu zastoja i dodatni troak. Dbog toga je va!no da izvo a ima dobru tehniko%tehnoloku pripremu, da na vreme uoi propuste i o tome obavesti investitora i njegove slu!benike.

'dnos tr!ine i proizvodne cene direktno utie na visinu pro#ita. *ri!ina cena zavisi od eksternog okru!enja #irme odnosno od ekonomskih uslova, stanja ponude i potra!nje, stabilnosti privrede, pravnog sistema... $roizvodna cena zavisi u mnogome od internih snaga #irme ali i od stanja na tr!itu materijala i opreme. 'dnos tr!ine i proizvodne cene se razlikuje po vrstama i tokovima rada. 6nalizom tr!inih i proizvodnih cena mogu se utvrditi pro#itno znaajne vrste i tokovi rada. 7govorena cena radova predstavlja empirijski okvir za poslovanje #irme na jednom projektu. )govorena cena sadr!i direktne, indirektne trokove i pro#it. 8isina ugovorene cene zavisi od tr!ine cene radova, stanja konkurentskih #irmi, ponude i potra!nje, strategije #irme... $od neproizvodnom radnom snagom podrazumevaju se svi radnici iji rad ne mo!e da se ukalkulie u prodajnu cenu gra evinskih usluga (pozicija rada), zbog toga je va!no da odnos neproizvodne i proizvodne radne snage bude to manji a da se pri tom ne ugrozi normalno #unkcionisanje #irme. :denti#ikacija pro(itno i tro&kovno znaajnih vrsta radova i tokova rada omoguava #okusiranje na vrste i tokove koji najvie utiu na poslovanje. "a taj nain stvaraju se uslovi da se #irma pravovremeno pripremi i organizuje za ivo enje najznaajnijih radova na kojima eventualne greke imaju najveu te!inu. 'd uposlenosti kapaciteta (irme u mnogome zavisi uspenost poslovanja. 9roz plan poslovanja #irme treba de#inisati minimalnu realizaciju sa kojom #irma mo!e da opstane, odnosno da posluje sa donjim pragom pro#ita. ) sluaju da #irma ne obezbedi dovoljnu koliinu posla neophodno je intervenisati u pogledu proizvodnih kapaciteta ili pokuati da se pro#it nadoknadi kroz druga poslovanja (kratkorono). -oe(icijent kori&enja radnog vremena pokazuje koliko radnicie#ektivno rade na poslu odnosno koliki su gubici radnog vremena. 'vaj koe#icijent ne pokazuje koliki su uinci i kolika je produktivnost. :dealan slua je kada je produktivan rad jednak e#ektivnom radu a ostvareni koe#icijent korienja radnog vremena jednak ili vei od planiranog. $lanirani 9v je ukalkulisan u prodajnu cenu . Ispunjenost normi predstavlja ocenu potovanja normi kalkulisanih pri davanju ponude. Bvako odstuanje ostvareni normi od kalkulisanih predstavlja dodatni troak i smanjenje normi. :spunjenost normi se odre uje na nivou aktivnosti, toka rada, vrste rada objekta, projekta, pojedinih pogona i na nivou #irme.
$n = dodeljeni 1 sati zaradjeni 1 sati = potroseni 1 sati ost var eni 1 sati

)slovi okru!enja su promenljivog karaktera i na njih #irma ne mo!e da utie. He utim pri ugovaranju neophodno je da slu!be #irme sagledaju uslove okru!enja, procene rizike i izdvoje kljune #aktore. "a osnovu toga mogue je da se oreduzmu preventivne akcije i minimiziraju potencijalno najvei rizici.

!laniranje poslovanja (irme :zrada realnih planova poslovanja #irme i e#kasna kontrola njihove realizacije je od izuzetnog znaaja za uspeh #irme. "jima se usaglaavaju mogunosti i !elje #irme sa uslovima tr!ita, privrednim, ekonomskim i politikim okru!enjima. Dbog toga je neophodno stalno istra!ivanje tr!ita. $oseban znaaj ima istra!ivanje konkurencije i presipitivanje internih snaga #irme i realnosti postavljenih ciljeva. Preduze+e mora da razvije strate,ije u svim oblastima poslovanja a najznaajnije su: proizvodna strate,ija- tr.i/na strate,ija- finansijska strate,ija i op/ta strate,ija0 $lanovi poslovanja #irme se mogu podeliti na strateke i operativne. 'trate&ko planiranje obuhvata utvr ivanje glavnih ciljeva poslovanja #irme, analizu spoljnih #aktora (identi#ikacija ansi i pretnji), analizu unutranjih #aktora (slabosti i snaga), izbor optimalne strategije i implementaciju strategije. $od optimalnom strategijom podrazumeva se ona strategija koja u datim uslovima obezbe uje izgradnju snaga #irme i prevazila!enje slabosti da bi se izvuklo najbolji iz mogunosti i eliminisale pretnje. Btrateki planovi se donose na najviem upravljakom nivou #irme. Operativni planovi poslovanja proizilaze iz stratekih planova. $redstavljaju razradu stratekih planova i njima se obezbe uju uslovi za ostvarenje postavljenih strategija. Da planiranje i kontrolu realizacije strategije mo!e se primeniti pristup za potrebe kontrole realizacije projekta. :zrada planova i kontrola poslovanja zasniva se na ciklinoj osnovi& izrada plana, izrada preseka stanja, identi#ikacija odstupanja sa analizom uzoraka i posledica, predlog korektivnih mera sa analizom e#ekata i primenom tih mera. "akon toga se rade planovi za sledei operativni period i po potrebi vri replaniranje osnovnog plana. B obzirom na speci#inost poslovanja u gra evinarstvu planovi poslovanja se mogu podeliti na slede nain& +) generalni planovi na nivou godine ,) operativni planovi poslovanja na polugodinjem, kvartalnom i mesenom nivou -) strateki plam poslovanja za viegodinji period

1eneralni plan sadr!i strategiju poslovanja #irme sa usvojenim stratekim ciljevima i sistemom prioriteta. 'vi planovi se rade sa razradom svih eventualno moguih scenarija poslovanja u zavisnosti od unutranjih karakteristika #irme i uslova okru!enja. "a taj nai svim uesnicima u poslu na strani izvo aa unapred se predoavaju okviri u kojima #irma mo!e poslovati i ta ih realno oekuje u sluaju da planovi ne budu ispunjeni. Izrada plana poslovanja o$uhvata5 +) sagledavanja sopstvenih mogunosti #irme (analiza internog okru!enja) ,) sagledavanje uslova okru!enja i ocena njihovog uticaja na poslovanje #irme (analiza eksternog okru!enja) -) utvr ivanje visine i naina sticanja prihoda 0) sagledavanje kljunih parametara gra evinske proizvodnje 2) generalni plan poslovanja sa razradom varijantnih reenja i procenome#ekata njihove primene L) operativni planovi poslovanja A) skup mera za ostvarenje donetih planova 4) usvojena metodologija za ocenu i kontrolu poslovanja #irme 'agledavanje sopstvenih mogunosti (irme, predstavlja poetni korak i naroito obuhvata& % broja i strukture zaposlenih % utvr ivanje stanja mehanizacije i realnih mogunosti u narednom periodu % utvr ivanje kapaciteta #irme (obim posla koji mogu da realizuju u toku godine) % utvr ivanje udela kooperantskih radova na slinim objektima u zadnjih nekoliko godina i procena tog udela u narednom periodu % utvr ivanje mogueg broja radnih sati na godinjem nivou % utvr ivanje cene rada za proizvodne radnike radnike u re!iji, itd. % Bagledavanje realnih graniva u kojima se mogu kretati produktivnost, ispunjenost normi i drugi kljini parametri u narednom periodu Naini sticanja prihoda % zavise od delatnosti kojima se #irma bavi. "a osnovu statistikih podataka iz prethodnog perioda trenutnog stanja #irme, potra!nje na tr!itu itd, procenjuje se koje delatnosti imaju prioritet. Bagledavanje kljunih parametara gra evinske proizvodnje $ostoji statiki i dinamiki pristup u sagledavanju kljunih parametara. 'tatiki pristup podrazumeva izborkljunih parametarana nivou generalnog plana odnosno na godinjem nivou. 6inamiki pristup je precizniji i praktiniji a sastoji se u odre ivanju kljunih parametara na nivou operativnih planova i to najee na kvartalnom nivou. 7inamikim pristupom obuhvata se razliitost #aza realizacije pojedinih projekata u odre enom vremenskom perioduto je sa aspekta realnosti planova izuzetno bitno.

!rioriteti $ri izradi planova veoma je bitno da se jasno odrede prioriteti i propiu mere za njihovo potovanje od strane svih slu!bi i svih zaposlenih u #irmi.