Fridrih Nie

Ova knjiga pripada najreima. Moda od njih ak nijedan ne ivi. To bi bili oni koji razumeju mog Zaratustru: kako bih smeo da se pomeam sa onima za koje ve danas rastu ui! Meni pripada tek preksutranji"a. #eki se raaju posthumno. $slove da bih bio shva en i tada shva en sa nunou poznajem samo odvie tano. Mora se biti estit do okrutnosti u stvarima duha da bi se% isto tako% izdrala moja ozbiljnost% moja strast. Mora se biti vet planinskom ivotu da bi se pod sobom gledalo kukavno doba politikog brbljanja i samoivosti naroda. Mora se postati ravnoduan% nikada ne pitati da li istina slui% postaje li sudbonosnom... #eka naroita sklonost snage za pitanja za koja niko danas nema odvanosti& odvanosti za ono zabranjeno; predodreenost za lavirint. 'edno iskustvo sedmostruke samotnosti. #ove ui za novu muziku. #ove oi za ono najdalje. #ova savest za istine do sada pre utkivane. I volja za ekonomiju velikog stila: sakupljati njenu snagu% njenuponesenost... (trahopotovanje prema sebi& ljubav za sebe& bezuslovna sloboda sa samim sobom ... )a dobro* To su jedini moji itao"i% moji pravi itao"i% moji predodreeni itao"i: ta preostaje? Ostatak je samo oveanstvo. +oveanstvu se mora biti nadmo an snagom%visinom due prezirom... Fridrih Nie 1 Pogledajmo se u lice. Mi smo Hiperborejci dosta dobro znamo koliko postrani i imo. !Ni po zemlji ni po odi ne"e# na"i put koji odi Hiperborejcima!$ e" je Pindar to znao o nama. % one strane se era& leda& smrti na i ot& naa sre"a ... 'tkrili smo sre"u& poznajemo put& na#li smo izlaz iz la irinta starog ita e milenijume. (o bi ga inae na#ao) Moderni o ek moda) !Ne znam kuda idem ni otkuda dolazim* ja sam s e ono #to ne zna kuda ide ni otkuda dolazi! uzdi#e moderni o ek... 'd te modernosti smo se razboleli od gnjilog& mira& od kuka ikog kompromisa& od s e rle neistote modernog +a i Ne.' a tolerancija i largeur* srca& koja s e !opra#ta!& jer s e !sh ata!& jeste #iroko za nas. ,olje i eti u ledu nego me-u modernim rlinama i drugim junim etro ima. ... ,ili smo dosta hrabri& #tedeli nismo ni sebe ni drugog$ ali dugo nismo znali kuda sa na#om hrabro#"u. Postali smo sumorni& z ali su nas /atalistima. Na /atum to je bilo obilje& naprezanje& pribiranje snaga. 0e-ali smo za munjom i delima& bili najdalje od sre"e slabi"a& od !razoaranosti!... 'luja je bila u na#em azduhu&priroda kojom smo se natmurili jer nikakvog puta nismo imali. Formula na#e sre"e$ jedno +a& jedno Ne& jedna pra a linija& jedan cilj... 1 Na /rancuskom u iz orniku& znai irina. P. pre . 2

3ta je dobro) % e #to u o eku podstie ose"anje mo"i& olju za mo"& mo" samu. 3ta je r-a o) % e #to potie iz slabosti. 3ta je sre"a) 'se"anje da mo" raste da je sa ladan neki otpor. Ne zado oljnost& nego i#e mo"i* ne mir uop#te& nego rat* ne rlina& nego sposobnost 4 rlina u stilu 5enesanse& virtu, rlina bez moralke6. %labi i bezuspe#ni neka propadnu$ pr a naelo naeg milosr-a. 7 jo# im u tome treba pomo"i. 3ta je #tetnije od ma bilo kojeg poroka) 8kti no saaljenje za s e slabe i bezuspe#ne hri#"anst o... 9 Problem koji o eanst o treba da re#i nije u redosledu bi"a koji ja o de pra im 4 o ek je kraj 6$ nego koji tip o eka treba gajiti, hteti, kao naj i#e redan& najdostojniji i ota&najpouzdaniji za budu"nost. :aj naj i#e redan tip u i#e na rata je e" postojao$ ali kao sre"an sluaj& kao izuzetak&nikada kao eljen. 3ta i#e& on je upra o izazi ao strah& bio je dosada bezmalo ono stra#no i zbog straha je eljen& gajen& dobijan obrnuti tip$ doma"a i otinja& i otinja koja i i u stadu& bolesna i otinja o ek;hri#"anin... < =o eanst o ne predsta lja raz itak& na nain kako se to danas eruje& ka boljem ili snanijem ili i#em. !Napredak! je naprosto moderna ideja& to jest lana ideja. +ana#nji > ropejac je po s ojoj rednosti daleko ispod > ropejca 5enesanse*raz oj nije neizbeno& po nekoj nunosti& uzdizanje& uspinjanje& jaanje. ? jednom drugom smislu postoji neprestano nicanje& na najrazliitijim mestima @emlje i iz najrazliitijih kultura& pojedinanih sluaje a sa kojima se& u st ari& predsta lja jedan vii tip: ne#to #to je u odnosu na ukupno o eanst o neka rsta nado eka. :ak i sre"ni sluaje i eliajnog nicanja u ek su bili mogu"i i moda "e u ek biti mogu"i. Pa ak i ita a pokolenja& radoslo lja& narodi& mogu pod iz esnim okolnostima da predsta ljaju taka zgoditak. A Hri#"anst o ne treba kititi i ukra#a ati$ ono je odilo rat do smrti proti o og vieg tipa o eka& proganjalo je s e osno ne instinkte o og tipa& iz tih instinkata destilisalo zlo& zlobnika snaan o ek kao izopaen tip& !izopaenik!. Hri#"anst o je stalo na stranu s ih slabih& ni#ta nih&bezuspe#nih. 7z protivstavljanja instinktima odranja snanog i ota ono je st orilo ideal* isk arilo je sam um duho no najsnanijih priroda time #to je podua alo da se na rhunske rednosti duho nosti gleda kao na gre#ne& kao na bludne rednosti& kao na iskuenja. Najalosniji primer$ Paskalo a isk arenost& koji je ero ao da isk arenost njego og uma potie od pr obitnog greha& dok je on bio isk aren samo njego im hri#"anst om.

B ,olan je& uasan prizor koji mi se otkrio kada sam razgrnuo zastor sa ljudske iskvarenosti. ' a re& u mojim ustima& bar je za#ti"ena od sumnje da prikri a neku moralnu optunicu proti o eka. 'na je eleo bih jo# jednom da naglasim osloboena moralisanja: i to do stepena da sam najsnanije osetio o u isk arenost upra o tamo gde ona najs esnije tei ! rlini!& !boanst u!. 7sk arenost razumem& poga-a se e"& u smislu decadence: t rdim da s e rednosti u kojima o eanst o sada saima s oje rhunske elje jesu decadence vrednosti. 0i otinju& rstu& indi iduu& zo em isk arenom ako je izgubila s oje instinkte& ako je odabrala& ako se privrgla onome #to joj #kodi. Cedna istorija !uz i#enih ose"anja!& !ideala o enosti! a mogu"e je da je moram ispriati bila bi bezmalo& tako-e& obja#njenje zato je o ek tako isk aren. %am i ot je& za mene& poput instinkta za rast& za trajanje& za prikupljanje snaga& za mo!: tamo gde nema olje za mo"& propada se. : rdim da s im rhunskim rednostima o eanst a nedostaje o a olja da pod najs etijim imenima ladaju rednosti propadanja& nihilistike rednosti. D Hri#"anst o se nazi a religijom samilosti. %amilost je suprotna krepkim u st ima koja podiu energiju ose"anja i ota. 'na deluje depresi no. (ada se saalje a gubi se snaga. %amilo#"u se jo# u e"a a i umnogostrua a gubitak snage koji e" nastaje& po sebi& trpljenjem. %amo trpljenje uz pomo" samilosti postaje zarazno. Pod iz esnim okolnostima moe do"i do toga da ukupan gubitak i ota i i otne energije stoji u apsurdnom odnosu prema k antumu uzroka 4 sluaj smrti Nazare"anina6. >to pr og gledi#ta& ali postoji jo# jedno anije. 8ko se samilost promeri spram rednosti reakcija koje je ona izaz ala& tada se u jo# izrazitijoj s etlosti ocrta a njen po i ot opasan karakter. %amilost ugla nom krstari zakonom raz itka koji je zakon selekcije. Podra a ono #to je zrelo da propadne& pristrasno brani ono #to je i ot razba#tinio i prokleo& pomo"u mno#t a proma#enih s ih rsta& koje ona odrava u i otu& samom i otu pridaje zloslutan i neiz estan id. ?sudilo se da se samilost nazo e rlinom 4 u s akom otmenom moralu ona ai kao slabost 6* oti#lo se i dalje& od nje se nainila rlina uopte, tlo i iz or s ih rlina samo& razume se& i #to stalno treba imati u idu& to se uradilo na osno u jedne /ilozo/ije koja je bila nihilistika& koja je na s om #titu zapisala nitenje ivota. ? tome je 3openhauer bio u pra u$ i ot negiran samilo#"u jo# je dostojniji da bude negiran samilost je praksa nihilizma. Co# jednom$ o aj depresi ni i zarazni instinkt proima instinkte koji se odnose na odranje i podizanje rednosti i ota$ koliko kao multiplikator bede toliko kaokonzervator s ih bednika on je gla ni pogon uspona decadence samilost nago ara na nistavilo"... Ne eli se !ni#ta ilo!$ to se nazi a !onostrano#"u!& ili !,ogom!& ili istinskim i otom!* ili se kae nir ana& spasenje& blaenst o ...' a edna retorika koja potie iz okruja religiozno;moralne idiosinkrazije izgleda mnogo manje edna im se sh ati koje je rste tendencija koja se o de ogr"e plastom tananih rei$ tendencija neprijateljska prema ivotu. 3openhauer je bio neprijatelj i ota$ otuda je za njega samilost rlina... 8ristotel je& kao #to je poznato& u samilosti ideo bolesno i opasno stanje pri emu je dobro da mu se tu i tamo doskoi nekim purgati om. 'n je tragediju sh atao kao purgati . Polaze"i od i otnog instinkta& da bi se

oslobodili tak og bolesnog i opasnog nagomila anja samilosti& kak o predsta lja 3openhauero sluaj 4a naalost i ita a na#a knjie na i umetnika decadence od %ent Petersburga do Pariza& od :olstoja do Eagnera6& moralo bi se tragati& u st ari& za sredst om da se ono razjede& da se raspri... Ni#ta nije nezdra ije usred na#e nezdra e modernosti od hri#"anske samilosti. #u biti lekar& tu biti neumolji & tu rezati to je na zadatak& to je nain naeg milosr-a& po tome smo mi /ilozo/i& mi Hiperborejci. F Neophodno je reci koga ose"amo kao na#u suprotnost teologe i s e #to u telu ima kr teologa ita u na#u /ilozo/iju ... (ob mora da se sagleda izbliza& mora da se& jo# bolje& doi i u njoj samoj& mora da joj se si-e u koren i doz oli da as goto o uni#ti da bi se razumelo da tu i#e nije re ni o kak oj zaba i 4slobodoumlje na#e gospode prirodnjaka i /iziologa je u mojim oima zabava njima nedostaje strasti za o e st ari&stradanja zbog njih 6. ' a zatro anost zalazi mnogo dalje nego #to se misli$ instinkt teolo#ke nadmenosti na#ao sam s uda gde se danas ose"a !idealist! gde se u ime isokog porekla pris aja pra o da se o st arnosti razmi#lja i na nju ra nodu#no gleda... 7dealist dri& sas im kao s e#tenik& s e elike pojmo e u ruci 4 i ne samo u ruci.6& sa dobrohotnim prezirom on se poigra a sa !razumom!& !ulima!& !a#"u!& !lagodnim i otom!& !naukom!& idi ih pod sobom& kao #tetne i za odnike snage nad kojima lebdi !+uh! u istom zasebitku kao da smernost& ne inost& siroma#t o& jednom reisvetost, nisu do sada prouzroko ali u s etu neizmerno i#e zla nego ma bilo koji uas& ma bilo koji porok ... =isti duh je ista la ... +oklegod s e#tenik& taj& po s om zanimanju, uni#ta alac& kle etnik& tro a i ota& ai jo# za uzvienu rstu o eka& ne"e biti odgo ora na pitanje$ #ta je istina) 7stina je e" obrnuta na gla u ako kao zastupnik !istine! ai s esni ad okat ni#ta ila i ni#tenja... G ' om teolo#kom instinktu obja ljujem rat$ s uda nalazim njego e trago e. ? ijem telu kola teolo#ka kr & taj suelice s ih st ari stoji naopako i neasno. Pathos koji se raz ija iz toga& nazi a severa: zat oriti oi pred sobom& jednom za s agda& da ne bi trpeli od neizlei o lanog gledi#ta. 7z o e pogre#ne optike nametnute s im st arima st ara se jedan moral& rlina& s etost& ista sa est se ezuje za lano i-enje zahte a se da nijedna druga rsta optike ne sme i#e da ima rednost& po#to je jedino pra a ona koja je sakrosanktno st orena u ime !,oga!& !iskupljenja!& ! enosti!. % uda sam iskopa ao teolo#ki instinkt$ on je najrasprostranjeniji& naroiti podzemni oblik lanosti koji postoji na zemlji. 3to teolog ose"a kao istinito& mora da je lano$ odatle se bezmalo moe iz u"i kriterijum istine. Njego najdublji instinkt samoodranja zabranjuje da realnost u ma kojoj taki bude u aena ili& pak& samo do-e do rei. % e dokle se prostire teolo#ki uticaj& suenje o vrednosti je posta ljeno nagla ce& pojmo i !istinito! i !lano! su nemino no preokrenuti$ #to je najkobnije za i ot& nazi a se o de !istinito!& #to ga elia& podstie& pot r-uje& opra da a i ini da trijum/uje& zo e se !lano! ... +oga-a li se da teolozi kroz !sa est! knee a $ili naroda6 pruaju ruku prema mo!i, ne sumnjajmo u to ta se u ek nalazi u osno i$ olja za kraj& to nihilistika olja ho"e od mo"i...

1H Me-u Nemcima "e se smesta razumeti ako kaem da je /ilozo/ija isk arena teolo#kom kr i. Protestantski pastor je deda nemake /ilozo/ije& sam protestantizam njen peccatum originale. 'dre-enje protestantizma$ napola ukoeno hri#"anst o i um... +o oljno je izgo oriti samo re !:ibingenska bogoslo ija!1 da bi se sh atilo ta je u osno i nemaka /ilozo/ija podmukla teologija... 3 abe su najbolje aralice u Nemakoj& oni ne ino lau... 'tkuda je poteklo liko anje koje proima& do poja e %anta, s et nemakog uenja#t a ije su tri et rtine pastorski i uiteljski sino i otkuda je poteklo nemako u erenje& koje i danas jo# ima odjeka& da je sa (antom zapoeo okret ka boljem& :eolo#ki instinkt u nemakom uenja#t u naslutio je unapred ono to bi jednom pono o moglo da iskrsne ... 't orio se jedan skri eni put prema starom idealu& pojam !istinskog s eta!& pojam morala kao biti s eta 4 te d e najzloglasnije zablude koje postoje.6& bili su sada opet& zah aljuju"i jednoj prepredenoj skepsi& ako ne dokazi i& ono ipak ne i#e opovrgljivi... ?m& pravo uma ne prostire se toliko daleko... 'd realnosti je napra ljena!pri idnost!* od jednog sa r#eno izmiljenog s eta& s eta bi st ujueg I%eiendenI& napra ljena je realnost ... (anto uspeh je naprosto teolo#ki uspeh$ (ant je bio& jednako Juteru& jednako Jajbnicu& papua i#e u po sebi lo#e usagla#enom taktu nemake estitosti. 1 :ibingen se nalazi u # apskoj. !:ibingenska bogoslo ija! 4:Kbinger %ti/t6 je glaso ita protestantska ustano a u kojoj su& krajem LE777 stole"a& izme-u ostalih uili 3eling& Helderlin i Hegel. P. pre . 11 Co# koja re oko (anta kao moraliste. Neka rlina mora da bude na izum& naa najlinija odbrana i nuda$ u s akom drugom smislu ona je jedino opasnost. 'no #to nije uslo na#eg i ota& tetimu$ rlina samo iz ose"anja po#to anja pred pojmom ! rlina!& kako je to hteo (ant& jeste #kodlji a. !Erlina!& !dunost!& !dobro po sebi!& dobro sa karakterom bezlinosti a op#te anosti ' pri i-enja u kojima se izraa a propadanje& krajnja iznurenost i ota& kenigzber#ko crnenje. ?pra o na obrnuto upu"uju najdublji zakoni odranja i rasta$ da s ako sebi st ara svoju rlinu& svoj kategoriki imperati . Narod odumire ako svoju dunost zameni sa pojmom dunosti uop#te. Ni#ta dublje& i#e iznutra ne razara od te !bezline! dunosti& tog rt o anja pred Molohom apstrakcije. Nije li se (anto kategoriki imperati osetio kao opasan za ivot"... :eolo#ki instinkt je jedino to uzeo pod s oju za#titu. Neko delo anje na koje prisilja a instinkt i ota u zado oljst u nalazi dokaz za s ojuispravnost: a taj nihilist& sa hri#"ansko;dogmatskim cre ima& zado oljst o je razume ao kao prigovor ... 3ta bre razara od raditi& misliti& ose"ati bez unutra#nje nunosti& bez jednog duboko linog izbora& bez zadovoljstva&, poput automata !dunosti!) :o je upra o recept za decadence, za sam idiotizam ... (ant je postao idiot. 8 bio je (eteov sa remenik. ' a pauko a sudbina aila je i jo# ai. za nemakog /ilozo/a... +obro se pazim od toga da kaem &#ta mislim o Nemcima... Nije li (ant u Francuskoj re oluciji ideo prelazneorganskog oblika dra e u organski& Nije li se pitaoda li postoji neki doga-aj koji nikako drukije ne moe da bude obja#njen nego

samo prisutno#"u jednog moralnog plana u o eanst u& ime je& jednom za s agda& bila dokazana !tenja o eanst a za dobrim!) (anto odgo or$ !to je re olucija.! Pogre#ni instinkt u s emu i s aem& protiv priroda kao instinkt& nemaka decadence kao /ilozo/ija to je %ant" 12 7zd ajam par skeptika& pristojan tip u istoriji /ilozo/ije$ ali ostatak& on ne poznaje ni osno ne zahte e intelektualne estitosti. % i se oni listom pona#aju kao priproste ene& s i ti eliki zanesenjaci i neobini st oro i e" !lepa ose"anja! oni dre za argumente& !nabrekla prsa! za meh boanst a& ube-i anje za kriterijum istine. Najposle& i (ant je& u njego oj !nemakoj! bezazlenosti& poku#ao da pod pojmom !praktiki um! taj oblik korupcije& taj nedostatak intelektualne sa esti& pret ori u nauku$ on je naroito u tu s rhu izmislio jedan um za sluaje e u kojima se ne bi brinulo za um& naime za one u kojima se uje glas morala& uz i#enog zahte a !treba#!. +o oljno je sh atiti da je goto o kod s ih naroda /ilozo/ samo produetak s e#tenikog tipa& pa da se nad o om s e#tenikom ba#tinompla!enom lanim novcem i#e ne udi. (ada se imaju s eti zadaci& na primer da se pobolj#a& spase& iskupi o ek kada se boanst o dri u grudima& kada je rog za prizi anje imperati a !s one strane!& sa tak om misijom i ste e" iz an s ih isto razumskih redno anja sami e" pos e"eni tak im zadatkom& sami e" tip nekog i#eg poretka. ... 3ta mari neki s e#tenik za nauku" 'n je iznad toga. 8 s e#tenik je do sada vladao" )n je odreivao pojam !istinitog! i !neistinitog!. ... 19 Ne potcenjujmo o o$ mi sami, mi slobodni duho i& mi smo e" !pre redno anje s ih rednosti!& obja a rata i pobede otelovljena u s im starim pojmo ima o !istinitom! i !neistinitom!. Naj redniji u idi su najdocnije otkri eni* ali naj redniji u idi su metodi. *vi metodi& sve pretposta ke na#eg sada#njeg naunog duha& bili su tokom hiljada godina izloeni najdubljem preziru$ ukoliko ste tragali& za njima bili ste iskljueni iz s akog opticaja sa !po#tenim! ljudima aili za !neprijatelja ,oga!& za onoga koji prezire istinu& za !opsednutog!.Naunost je bila poput =andale1 ... Proti sebe smo imali ita pathos o eanst a njego pojam o tome #ta treba da je istina& #ta treba da je sluba istini$ do sada je s ako !treba#! bilo upra ljeno proti nas ... Na# predmet& na#e prakse& na# miran& oprezan& podozri nain s e mu je izgledalo sa r#eno nedostojno i redno prezira. (onano& treba se& radi neke pra inosti& pitati nije li ono #to je toliko dugo o eanst o dralo zaslepljeno upra o estetskiukus$ ono je od istine zahte alo pitoreskno dejst o& od sazna aoca podjednako zahte alo da snano deluje na ula. Na#a uzdrlljivost mu najdue nije bila po ukusu ... 'h& kako su oni to poga-ali& ti boji "urani 1 andala ime nadenuto najniem sloju u indijskom kastinskom dru#t u. P. pre . 1<

Mi smo drukije uili. ? s emu smo bili skromniji. =o eka i#e ne iz odimo iz !duha!& iz !boanst a!& ratili smo ga me-u i otinje. @a nas je on najsnanija i otinja& jer je najluka ija$ jedna od posledica toga je njego a duho nost. % druge strane&u amo se sujete koja bi htela opet da se o de uje$ kao da bi o ek bio eliki poslednji cilj i otinjskog raz itka. 'n nipo#to nije kruna st aranja$ s ako bi"e pored njega je na jednakom stepenu sa r#enst a... 7 budu"i da to t rdimo& t rdimo i preko toga$ o ek je& relati no uze & najbezuspe#nija i otinja& najbolesnija& najopasnije skrenuta sa puta s ojih instinkata s akako& uza s e to& i najzanimljivija" 3to se tie i otinja& najpre se +ekart od aio& sa drsko#"u rednom po#to anja& na ideju da i otinju razume kao machina: ita a na#a /iziologija upinje se da dokae o aj sta . 7sto tako& logiki& mi ne izd ajamo o eka kako je to pak +ekart uinio$ ono #to se danas uop#te sh atilo o o eku prostire se upra o u granicama do kojih je on sh a"en ma#inski. Pre toga je& kao njego miraz iz nekog i#eg poretka& o eku pripisi ana !slobodna olja!$ danas smo mu ak oduzeli olju u smislu da pod tim i#e ne sme da bude sh a"ena nikak a sposobnost. %tara re ! olja! slui za to da oznai jednu 4rezultantu& jednu rstu indi idualne reakcije koja nuno prati mno#t o delom suprotsta ijenih& delom saglasnih drai olja i#e ne !deluje!& i#e ne !pokre"e! ... Nekada se u o eko oj s esti& u !duhu!& ideo dokaz njego og isokog porekla& njego e boanske prirode. +a bi se o ek usavrio sa eto alo mu se& po ugledu na kornjau& da ula u ue u njih same& napusti opticaj sa zemaljskim& s ue smrtni pla#t$ tada bi od njega preostala najbitnija st ar& !isti duh!. ' de se razilazimo$ za nas je s est& !duh!& upra o simptom relati nog nesa r#enst a organizma& eksperimentisanje& pipanje& proma#i anje& muenje u koje je utro#eno nepotrebno mnogo ner ne snage& poriemo da i#ta sa r#eno moe da se napra i ukoliko se to pra i s esno. !=isti duh! je ista glupost$ ne raunamo li ner ni sistem i ula& !smrtni pla#t!& tada loe raunamo ni#ta i#e.... 1A Ni moral ni religije ne dodiruju se& u hri#"anst u& ma sa kojom takom st arnosti. %ami imaginarni uzroci 4!,og!& !du#a!& !ja!& !duh!& !slobodna olja! ili pak !neslobodna!6$ same imaginarneposledice .4!greh!& !iskupljenje!& !milost!& !kazna!& !pra#tanje greho a!6. 'pticaj izme-u imaginarnih bi!a 4!,og!& !duho i!& !du#e!6* imaginarna nauka o prirodi antropocentrina* potpuno odsust o pojma o prirodnom uzroku6* imaginarna psihologija 4sami nesporazumi sa samim sobom& tumaenja prijatnih ili neprijatnih op#tih ose"anja& na primer stanja nervus s+mpathicusa, pomo"u jezika sasta ljenog iz znako a religiozno;moralne idiosinkrazije !pokajanje!& !griza sa esti!& !-a olo a kusanja!& !boja blizina!6* imaginarna teleologija 4!boje carst o!& !poslednji sud!& ! eni i ot!6. ' aj isti svet ,ikcije razlikuje se& i to znatno na njego u #tetu& po tome od s eta sna da o aj poslednji st arnost odraava, dok je pr i kri ot ori& obez re-uje& poni#ta a. :ek #to je otkri en pojam !priroda! kao pojam proti sta ljen pojmu !,og!& !prirodno! je moralo da postane re za !osudu! ita taj s et /ikcije ima s oj koren u mrnji prema prirodnom 4 st arnost. 6& on je izraz nelagodnosti u st arnom ... No, sa tim se sve objasnilo. (o bi sam imao nekog razloga da obmanjuju!i se bei iz st arnosti) 'naj ko trpi od nje. 8li& trpeti od st arnosti znai biti brodolomna st arnost... Pretezanje ose"anja nezado oljst a nad ose"anjima

zado oljst a jeste uzrok jednog /ikti nog morala i religije$ no tak o pretezanje prua ,ormulu za decadence ... 1B +o istog zakljuka do odi i kritika hri!anskog pojma boga. Narod koji jo# eruje u sebe samog ima& isto tako& s og sopst enog boga. ? njemu on po#tuje uslo e pomo"u kojih je nadmo"an& s oje rline& s oje ose"anje mo"i on projektuje u neko bi"e kojem moe da zah ali za s oje unutra#nje zado oljst o. (o je bogat taj eli da deli* gordom narodu je bog potreban da bi rtvovao... %a tak im pretposta kama religija je oblik zah alnosti. @a samog sebe je zah alan$ za to je potreban neki bog. :ak om bogu mora da je mogu"e da koristi i da naudi& da bude prijatelj i neprijatelj njemu se di i koliko u dobru toliko i u zlu. -rotivprirodno #kopljenje nekog boga u isto dobrog boga bilo bi o de iz an onoga #to se eli. (oliko dobar toliko je potreban i zao bog$ #ta i#e& za sopst enu egzistenciju se ne zah aljuje upra o toleranciji& ljudskom prijateljst u ... (aka bi to bio bog koji ne bi pozna ao srdbu& os etu& za ist& porugu& luka st o& nasilje) (oji moda nijednom nije upoznao zanosne ardeurs* pobede i uni#ta anja) :aka bog se ne bi razumeo$ emu on) % akako$ kada narod nestaje& kada ose"a da konano opada njego a era u budu"nost& nada u slobodu& kada mu podjarmlji anje kao pr a korisnost i rline podjarmljenih prodiru u s est& tada i njego bog mora da se& isto tako& preobrazi. %ada on postaje prit orica& pla#lji & smeran& pozi a se na !du#e ni spokoj!& na odustajanje od mrnje& na blagost& ak na !ljuba ! prema prijatelju i neprijatelju. %talno morali#e& gamie po #upljini s ake pri atne rline& postaje bog za s akog& pri atna osoba& kosmopolit... Nekada je on predsta ljao jedan narod& snagu naroda& s e ono #to je u du#i naroda agresi no& i edno mo"i$ sada je on pak isto dobri bog... ? st ari& nema druge alternati e za bogo e$ ili su olja za mo" i dotle "e postojati dok su narodni bogo i & ili pak nemo" na mo"i i tada nuno postaju dobri... 1 Na /rancuskom u iz orniku. @nai& izme-u ostalog& vru!ice. P. pre . 1D :amo gde u nekom obliku olja za mo" opada& s aki put postoji i neko /iziolo#ko nazado anje& d.cadence. ,oanst o d.cadence, odseeno od njego ih najmu#kijih rlina i nagona& #ta i#e nuno bi a bogom /iziolo#ki zaostalih& slabih. 'ni sebe same ne zo u slabi& nazi aju se !dobri! ... Nije potrebno opominjati da bi se razumelo u kojim trenucima istorije postaje mogu"a tek dualistika /ikcija jednog dobrog i jednog zlog boga. %a istim instinktom sa kojim pokoreni sme#taju s og boga na ra an !dobra po sebi!& precrta aju oni dobra s ojst a boga njiho ih pobedilaca* oni se s ete s ojim gospodarima time #to oavoljuju njiho og boga. /obar bog& kao i -a o$ oba su izrodi d.cadence. (ako je jo# dan;danas mogu"e toliko popu#tanje gluposti hri#"anskih teologa da se zajedno sa njima re#a a dekretom da je raz i"e pojma boga od !boga 7zraela!& od narodnog boga do hri#"anskog boga& do su#tast a s ega dobrog& napredak& No sam 5enan to radi. (ao da je 5enanu dato pra o na glupost. 7pak& pada u oi i suprotno. (ada se pretposta ke rastu!eg i ota& kada se s e snano& srano& gospodarsko& gordo& odstrani iz pojma boga& kada se on korak po korak izopai u

simbol #tapa za umorne& spasonosne kot e za da ljenike& kada postane bog siroma#nih& bog gre#nih& bog bolesnih par e0ellence, a predikat !spasitelj!& !iskupitelj! preostane takore"i kao jedini boanski predikat$ o emu go ori tak a promena)& tak a redukcija boanskog) Casno$ !boje carst o! je time u e"ano. Nekada je on imao samo s oj narod& s oj !izabrani! narod. ? me-u remenu on je& sas im isto poput njego og naroda& po#ao u tu-inu& poeo da luta da nigde i#e potom ne na-e spokoja$ konano& od tada& on je s uda kao kod ku"e& eliki kosmopolita za s oju stranu je zadobio ! eliki broj! i polo inu @emlje. 8li& bog ! elikog broja!& demokrat me-u bogo ima& uprkos tome nije postao gordi mnogoboaki bog$ ostao je Ce rejin& ostao je bog kutaka& bog s ih seno itih uglo a i mesta& s ih nezdra ih et rti ita og s eta. ... Posle $kao i pre& njego o carst o na o ome s etu je carst o podzemlja& dom ubogih& souterrain;carst o& carst o;geto ... 8 on sam& toliko bled& toliko slab& toliko d.cadent... =ak su najble-i me-u bledima postali gospodari nad njim& gospoda meta/iziari& albinoni pojma. 'ni su ga upreli u s oju za ereniku mreu da je on& hipnotiziran njiho im pokretima& postao sam pauk& sam meta/izikus. 3ta i#e& on sa s oje strane ispreda s et iz sebe sub specie *pinozae* & #ta i#e& sebe trans/iguri#e u ne#to s e tananije i s e ble-e& bi aju"i !ideal!& bi aju"i !isti duh!& bi aju"i !absolutum!& bi aju"i !st ar po sebi! ... -ropast boga: bog koji bi a !st ar po sebi!... 1 7gra reci u nemakom. Pauk i %pinoza. Pauk je *pinne. P. pre . 1F Hri#"anski pojam boga bog kao bog bolesnih& kao pauk& kao duh jeste jedan od najisk arenijih pojmo a o bogu koji su dospeli na zemlju. 'n moda ak predsta lja najnii odostaj u opadaju"em raz itku bojeg tipa. ,og odro-en u protivreje ivota, umesto da bude njego o preobraenje i eno /a" ? bogu obreeno neprijateljst o prema i otu& prirodi& olji za i otom. ,og /ormula za s ako kle etanje !o ostranog!& za s aku la o !onostranom!. ? bogu obogot oreno ni#ta ilo& pos e"ena olja za ni#ta ilom.... 1G +a snane rase se erne > rope nisu od sebe odbacile hri#"anskog boga& to zaista ne ini ast njiho om religioznom daru da ne go orimo o ukusu. 'ni su morali izi"i na kraj sa tak im izrodomd.cadence.@ato #to nisu sa njim okonali& na njima lei prokletst o$ u s e s oje instinkte su primili bolest& starost& proti reje od tada nisu stvorili i#e nijednog boga. %koro d e hiljade godina a ni jedan jedini no i bog. Nego jednako jo# i kao s punim pra om postoje"i& kao ultimatum i ma0imum bogot orne snage& creator spiritus a u o eku& taj redan aljenja bog hri#"anskog monotono;teizma. :a hibridna t ore ina propadanja sainjena iz nule& pojma i proti renosti& u kojoj s i instinkti decadence, s i kuka iluci i s e lomnosti du#e nalaze s oju pot rdu. 2H

'su-uju"i hri#"anst o ne bih eleo da budem nepra edan prema jednoj srodnoj religiji koja po broju sledbenika ak prema#a pr u$ prema budizmu. (ao nihilistike religije obe spadaju zajedno one su religije decadence & obe su na neobian nain me-usobno razluene. @a mogu"nost da se danas one porede kritiar hri#"anst a je duboko zah alan indijskim uenjacima. ,udizam je stotinu puta realistiniji od hri#"anst a on je u kr i nasledio objekti no i hladno posta ljanje problema& on dolazi nakon niza stole"a istrajnog /ilozo/skog traganja. (ada on nastaje pojam !bog! je e" ukinut. ,udizam je jedina doslo no pozitivistika religija koju nam istorija doz olja a da upoznamo& pa ak i njenu teoriju saznanja 4jedan strogi /enomenalizam 6. 'n i#e ne eli !borba proti greha1, nego& daju"i sas im za pra o st arnosti& !borba proti trpljenja1. 7za sebe je e" osta io ime se duboko razlikuje od hri#"anst a samoobmanu u pojmo ima o moralu& on je& reeno mojim jezikom& sone strane dobra i zla. /ve /iziolo#ke injenice na kojima poi a i koje ima u idu jesu$ najpre iz anredno isoka osetlji ost senzibilitetakoja se izraa a kao istanana sposobnost za bol& zatim izuzetna produho ljenost& od i#e dugo i ljenje u pojmo ima i logikim procedurama zbog ega je instinkt za linost o#te"en u korist !bezlinog! 4 oba stanja su& bar nekolicini mojih italaca& !objekti nih!& kao i meni samom& poznata iz linog iskust a6. ' i /iziolo#ki uslo i su do eli do depresije: prema njoj se ,uda odnosi higijenski. 'n joj suprotsta lja i ot u slobodnom prostoru& lutalaki i ot* umerenost i izbirlji ost u jelu* oprez spram s ih alkoholnih pi"a i spram u sta a koja izazi aju jed i uzburka aju kr * nikak a zabrinutost ni za sebe ni za drugog. 'n zahte a predsta e koje ili umiruju ili raz eselja aju iznalazi sredst a za od ika anje od drugih. +obrotu& stanje dobrote& razume kao zahte za zdra ljem. 2olitva je iskljuena upra o kao i askeza. Nema kategorikog imperati a& uop#te nema prinude, ak ni unutar manastirske zajednice 4 kadgod se eli moe se iz nje pono o izi"i 6. % e su to bila sredst a da se pojaa ona prekomerna osetlji ost. ?pra o zato on ne insistira ni na kak oj borbi proti onih koji drukije misle* njego o uenje ni proti ega se vie ne bori nego proti ose"anja os ete& od ratnosti& ressentiment a 4 !neprijateljst u se ne moe stati na put pomo"u neprijateljst a!$ udarni pripe ita og budizma...6. 7 s pra om$ upra o o a u st a bila su najnezdra ija s obzirom na osno nu dijetetsku nameru. %a duho nim zamorom& kojeg zatie i koji se izraa a u preteranoj !objekti nosti! 4to jest slabljenju indi idualnog interesa& gubitku u teini& u !egoizmu!6& on se bori strogim s o-enjem i najduho itijih interesa na linost. ? ,udinom uenju egoizam je nuda$ !jedno je neophodno! i !kako se ti osloba-a# patnje! odi i ome-a a duho nu dijetu 4 a za#to da se pak ne setimo onog 8tinjanina koji je isto tako rato ao sa istom !nauno#"u!& %okrata koji je egoizam linosti u podruju problema uzdigao do morala6. 21 Pretposta ka za budizam je eoma blaga klima& elika i krotka popustlji ost i liberalnost u moralnim obiajima& nikakav militarizam* i da pokret ima s oje ognji#te u i#im i ak obrazo anijim sloje ima. Njego cilj je postignut ako se kao naj i#em cilju tei edrini& spokoju* odsust u s ake elje. ,udizam nije religija u kojoj se naprosto stremi sa r#enst u$ ne#to sa r#eno je normalan sluaj. ? hri#"anst u u pr i plan izbijaju instinkti potinjenih i potlaenih$ u njemu s oj spas trae najnii sloje i. :u se kao zanimanje, da bi se doskoilo dosadi& praktikuje

kazuistika greha& samokritika& ink izicija sa esti* tu se neprestano napregnutim 4molit om6 odra a a/ekti ni odnos spram jednog mo!nika naz anog !,og!* tu ono naj i#e ai kao nedostino& kao poklon& kao !milost!. ? njemu isto tako nema ja nosti. Hri#"ansko je skro i#te& mraan prostor. :elo je prezreno& higijena odbaena kao ulnost. Mrk a se ak bori proti istote 4 pr a hri#"anska mera posle progona Ma ara bila je zat aranje ja nih kupatila& kojih je (ordoba imala samo 2DH6. Hri#"ansko je iz estan smisao za suro ost prema sebi i drugome* mrnja prema onima koji drukije misle* olja za proganjanjem. ? pr om planu su turobne i uzbudlji e predsta e* naj i#e prieljki ana& oznaena naj i#im imenima& jesu epileptika stanja. +ijeta je tako izabrana da podstie morbidna pri i-anja i nadrauje ner e. Hri#"ansko je smrtno neprijateljst o prema onima koji se dre zemlje& prema !otmenima! i u isti mah prikri eno& tajno nadmetanje 4 njima se prepu#ta !telo!& ho"e se samo !du#a!...6. Hri#"ansko je mrnja premaduhu, prema ponositosti& od anosti& slobodi& libertinage* duha* hri#"ansko je mrnja prema ulima, prema rado anju ula& prema radosti uop#te ... 1 Na /rancuskom u iz orniku. 3ibertinage 4 slobodoumlje& slobodarst o. P. pre . 22 (ada je hri#"anst o napustilo s oje pr o tlo& najnie sloje e& donji svet 8ntike& kada je po#lo u potragu za mo"i me-u ar arskim narodima& tu ono i#e nije imalo za pretposta ku umorne ljude& nego iznutra podi ljale i rastrzane snane ali bezuspe#ne ljude. Nezado oljst o sa sobom& patnja u sebi& o de nije kao kod budista neka prekomerna osetlji ost i sposobnost za bol& e" obrnuto$ premo"na elja za zlodelom& za rasprska anjem unutra#nje napetosti u du#manske ino e i predsta e. Hri#"anst u su bili neophodni varvarski pojmo i i rednosti da bi zagospodarilo nad ar arima$ tak i su rt o anje pr enca& pijenje kr i u priesti& preziranje duha i kulture& muenje u s im oblicima& /izikim i psihikim& elianst eni lani sjaj kulta. ,udizam je religija za docnije ljude& za blage& ljubazne& izuzetno produho ljene rase koje su od i#e lako sklone boli 4 > ropa jo# dugo ne"e biti zrela za njega 6$ on je ra"anje tih rasa spokoju i edrini& dijeti u prostoru duha& iz esnom prekalji anju u prostoru tela. Hri#canst o ho"e da zagospodari nad grabljivicama5 njego a zamisao je da ih razboli slabljenje je hri#"anski recept za pripitomljavanje, za !ci ilizaciju!. ,udizam je religija za konac i zamor ci ilizacije& hri#canst o je jo# ne nalazi pred sobom ono je zasni a prema okolnostima. 29 5ecimo jo# jednom& budizam je sto puta hladniji& istinitiji& objekti niji. Njemu i#e nije potrebno da prilino sebi tumaenjem greha st ara s oju patnju& s oju sposobnost za bol on jednosta no eli ono #to misli& !ja patim!. @a Ear ara& naproti & trpeti u sebi nije ni#ta pristojno$ njemu je neophodno tumaenje da bi sebi priznao da pati 4njego instinkt upu"uje ga pre na poricanje patnje& na tiho podno#enje6. :u je re !-a o! bila dobroinst o$ imao se premo"an i stra#an neprijatelj sa tak im neprijateljem nije imalo zbog ega da se postidi. ? s ojoj osno i hri#canst o ima nekoliko tananosti koje pripadaju 7stoku. Pre s ega poznato je da je on u sebi sas im ra nodu#an

da li je ne#to istinito& ali od naj e"e anosti je ukoliko se u to eruje kao istinito. 7stina i vera da je ne#to istinito$ d a sas im di ergentna s eta interesa& goto o protivstavljena s eta i jednom i drugom se prilazi u osno i razliitim pute ima. @nati iz esti to predstavlja na 7stoku bezmalo mudrost$ tako to razumeju brahmani& tako to razume Platon& tako i s aki uenik ezoterike nauke. 8ko na primer sre"a poi a u ero anju u iskupljenje greha& tada kao pretposta ka za to nije nuno da o ek bude gre#an e" da se ose!a gre#an. No& ako je era potrebna pre s ega& tada se um& saznanje& istrai anje& moraju prekriti nepo erenjem$ put prema istini je zabranjeni put& %nana nada je mnogo e"ipodsticaj za i ot nego ina bilo koja pojedina zaista postignuta sre"a. 'naj koji pati mora da se odra a nadom koja ne moe da bude proti rena ijednoj st arnosti koja se ne okonava ni sa kak im ispunjenjem$ nada u onostranost& 4?pra o zbog o e odlike da odra a nesre"ne& aila je kod Nrka nada kao zlo nad alima& kao izuzetno podmuklo zlo$ ono je osta ljeno u ba i zla6. +a bi ljubavbila mogu"na mora bog da bude linost* da bi najdublji instinkti mogli re"i s oju re& bog mora da je mlad. +a bi se udo oljilo pobonoj re nosti ena u pr i plan se mora sta iti neki lep s etac& a za mu#karce neka Marija. ' o uz pretposta ku da hri#canst o ho"e da za lada podrujem gde je a/rodizijski ili 8doniso kult e" unapred odredio pojam kulta. @ahte za edno!u pojaa a estinu i dubinu religioznog instinkta on ini kult toplijim& zanosnijim& du#e nijim. Jjuba je stanje u kojem o ek ponaje#"e idi st ari tak ima kak e one nisu. :u je iluzorna snaga u s ojoj punoj isini& kao i ublaa aju"a& preobraavaju!a snaga. ? ljuba i se podnosi i#e nego inae& s e se dopu#ta. 5adilo se na tome da se izmisli religija u kojoj se moe biti oljen$ time se premo#"a a ono najgore u i otu ak se i#e i ne idi. :oliko o tri hri#"anske rline eri& ljuba i& nadi$ ja ih zo em tri hri#"anska lukavstva. ,udizam je od i#e odocnio& od i#e je poziti istiki da bi na o aj nain jo# bio do itlji . 2< ' de samo dotiem problem nastanka hri#"anst a. -rva posta ka za njego o re#a anje jeste$ hri#"anst o se da razumeti jedino na tlu iz kojeg je izraslo ono nije reakcija na je rejski instinkt& ono je njego a sama doslednost& dalji zakljuak u njego oj stra inoj logici. ? /ormuli iskupitelja$ !%pas dolazi od Ce reja!. /ruga posta ka glasi$ psiholo#ki tip Nalilejca je jo# prepoznatlji & ali samo u njego om potpunom izopaa anju 4koje je u isti mah osaka"i anje i preto ari anje stranim crtama 6 mogao je on da poslui za ono za#to je upotrebljen& za tip iskupitelja o eanst a. Ce reji su najudno atiji narod u s etskoj istoriji& jer suoeni sa pitanjem o bitku i nebitku I%ein& NichtseinI oni su sa sa r#eno uzbudlji om s e#"u po svaku cenu izabrali bitak$ o a cena je bila radikalnokrivotvorenje s ake prirode& s ake prirodnosti& s ake realnosti& ita og unutra#njeg koliko i spolja#njeg s eta. 'gradili su se od s ih uslo a pod kojima je dosada jedan narod mogao da i i& smeo da i i* od sebe su st orili pojam suprosta 7janja prirodnim uslo ima postepeno su na nepopra lji nain preokrenuli religiju& kult& moral& istoriju& psihologiju& u suprotnost njihovih prirodnih vrednosti.7sti /enomen sre"emo jo# jednom i u neizreci o u e"anoj razmeri& ali uprkos s emu samo kao kopiju hri#"anska crk a& i obzirom na !s eti narod! ona ne moe da polae nikak o pra o na originalnost. ?pra o zato su Ce reji najsudbonosniji narod u s etskoj istoriji* oni su s ojim naknadnim delo anjem

toliko ispremetali o eanst o da se i do danas moe hri#"anin da ose"a antije rejski a da se ne sh ati kao krajnja jevrejska konsekvenca. Po pr i put sam u s ojoj !Nenealogiji morala! psiholo#ki izloio antinomijski pojmo ni par jednog otmenog morala i morala ressentiment a, pri emu je o aj poslednji iz irao iz Ne prema pr om$ i u tome je ita je rejsko;hri#"anski moral. +a bi se moglo re"i Ne s emu #to predsta lja uzlazne kretanje i ota na zemlji& uspe#an rast& mo"& lepotu& samopot r-i anje& morao je genije minulog instinkta ressentiment a sebi da st ori drugi s et u kojem se potvrivanje ivota ja lja kao zlo& kao ne#to po sebi za osudu. +opunimo li st ar i sa psiholo#ke strane& je rejski narod je narod najila ije i otne snage& narod koji je slobodno& sta ljen u nemogu"e okolnosti& iz najdubljeg luka st a samoodranja& stao na stranu s ih d.cadence;instinkata nes ladan njima& nego zato #to je u njima otkrio mo" kojom moe da se pos edoi spram !s eta!. Ce reji su proti nost s ih d.cadents: oni su morali da im se prikau kao iluzija& znali su da se sta e& sa jednim non plus ultra pozori#nog genija& na rh s ih d.cadence;kretanja 4 kao -avlovo hri#"anst o 6 da bi iz njih st orili ne#to snanije od ma kak e stranke koja govori /a i otu. /.cadence je& za onu rstu ljudi koji u je rejst u i hri#"anst u prieljkuju mo"& sveteniki nain& samo sredstvo: i otni interes je o e rste ljudi da o eanst o uini bolesnim i pojmo e !dobro! i !zlo!& !istinito! i !lano!& izopai u po i ot opasan i za s et kle etniki smisao& 2A ' istoriji 7zraela se ne moe suditi kao o tipinoj istoriji s akog odpriroavanja prirodnih rednosti. ?kazujem na pet injenica koje se toga tiu. ? iskonu& pre s ega u reme (ralje a& i 7zrael se odnosio prema s im st arima ispravno, to jest prirodno. Njego Ceho a bio je izraz s esti o mo"i& zado oljst a sa sobom& nade u sebe$ od njega se oeki ala pobeda i spas& preko njega se uzdalo da priroda prua ono #to je narodu potrebno pre s ega ki#u. Ceho a je bog 7zraela i sledstveno bog pra ednosti$ logika s akog naroda koji je mo"an i na tome gradi s oju istu sa est. ? kultnim s eanostima izraa aju se obe o e strane samopot rde jednog naroda$ on je zah alan za sre"nu sudbinu kojom se izdigao& zah alan je za promenu godi#njih doba i s u blagodat u stoarst u i zemljoradnji. ' o stanje st ari dugo je ostalo idealom& ak i kada je bilo ra#injeno na alostan nain$ anarhija unutra& 8sirci spolja. No& narod je kao najpoeljnije stanje u rstio onu iziju kralja koji je dobar ojnik i strog sudija$ pre s ega onu tipinog proroka 4to jest kritiara i satiriara trenutne situacije6& 7saija. 8li& s aka nada je ostala neispunjena. %tari bog i#e ni#ta nije mogao od onoga #to je ranije mogao. Moralo mu se doz oliti da ode. 3ta se dogodilo) Pojam o njemu se promenio odprirodio se$ to je cena po koju se odrao. Ceho a bog !pra de! nije vie jedno sa 7zraelom& nije i#e izraz narodnog samoljublja$ jo# je bog samo pod iz esnim uslo ima... Njego pojam postaje oru-e u rukama s e#tenikih agitatora koji od sada s aku sre"u tumae kao nagradu& s aku nesre"u kao kaznu za neposlu#nost prema bogu& za !greh!. :o je onaj najlalji iji manir tumaenja nekog tobonjeg !moralnog s etskog poretka! sa kojim je& jednom za u ek& prirodni pojam !uzroka! i !posledice! okrenut nagla ce. (ada se pak& posredst om nagrade i kazne& prirodna kauzalnost isterala iz s eta& bilo je potrebno potraiti protivprirodnu kauzalnost$ sa ostatak neprirode se na to nado ezao. ,og

koji zahteva umesto boga koji pomae* sa etuje& koji je u osno i podsticajna re za s ako sre"no nadahnu"e od anosti i samopouzdanja ... 2oral koji nije i#e izraz i otnih i raz ojnih uslo a jednog naroda& koji nije i#e njego najdublji i otni instinkt& nego je postao apstraktan& proti sta ljen i otu moral kao temeljno razjedanje ma#te& kao !zlo oko! upereno na s e st ari. 6ta je je rejski& ta jehri#"anski moral) Ne inost predata sluaju& nesre"a okaljana pojmom !greha!& dobro raspoloenje sh atano kao opasnost& kao !isku#enje!& /iziolo#ka nelagodnost zatro ana cr om koji nagriza sa est... 2B (ri ot oreni pojam boga& kri ot oreni pojam morala je rejsko s e#tenst o nije stalo na tome. Nije se znalo #ta uraditi sa ita om istorijom 7zraela$ neka se tornja. :i s e#tenici su ustoliili =udo kri ot orenja& za #ta nam kao dokument slui dobar deo ,iblije$ sa neu enom porugom prema s akom nasle-u& prema s akoj istorijskoj realnosti& oni su pro#lost s og sopst enog naroda preveli u religiozno, to jest od nje nainili stupidan mehanizam spasa$ kri ica prema Ceho i i kazna& pobonost prema Ceho i i nagrada. Mnogo bolnije bi osetili o aj najsramniji in kri ot orenja istorije da nascrkvena interpretacija istorije nije hiljadama godina goto o zatuplji ala zahte ima za tanost in historicis. 8 crk i su sekundirali /ilozo/i$ la o !moralnom poretku s eta! proima ita raz oj ak i no ije /ilozo/ije. 3ta znai !moralni poredak s eta!) +a boja olja postoji& jednom za s agda& u onome #to o ek ini& u onome #to mu je dopu#teno* da se rednost jednog naroda& jednog pojedinca& meri prema njego oj e"oj ili manjoj pokornosti bojoj olji* da sudbina naroda& pojedinca& os edoa a vladavinu boje olje& to jest one koja kanja a i nagra-uje srazmerno poslu#nosti. 7ealnostumesto o e lai redne aljenja znai$ parazitska rsta o eka& koja opstaje tro#enjem s ih zdra ih i otnih oblika& svetenik, zloupotreblja a boje ime$ dru#t eno stanje u kojem s e#tenik odre-uje rednost st ari on nazi a !,ojim carst om!* sredst o kojim tak o stanje postie i odra a nazi a !,ojom oljom!. %a hladnokr nim cinizmom& on odmera a narode& razdoblja& pojedince& prema tome da li oni koriste ili se suprotsta ljaju s e#tenikoj s emo"i. Neka ih se pogleda na delu$ veliko razdoblje u istoriji 7zraela postalo je u rukama je rejskih s e#tenika razdoblje propadanja& progonst a& duge nesre"e& preobrazilo se u enu kaznu za eliko doba doba kada s e#tenik jo# ni#ta nije znaio. 'ni su& e" prema s ojim potrebama& od mo"nih& slobodarskih liko a iz istorije 7zraela st arali jadne aralice i kuka ice ili !bezbonike!& psihologiju s ih elikih doga-aja pojednosta ili su u idiotsku /ormulu !poslu#nost ili neposlu#nost prema bogu!. (orak dalje$ !,oja olja! 4to jest uslo i odranja mo"i s e#tenika6 mora da bude prepoznata u o u s rhu je potrebno !otkro enje!. Casno je$ potrebno je eliko knjie no kri ot orenje& prona-en je jedan !s eti spis! uza s u obrednu pompu& sa danima pokajanja i kukanjem nad dugim !grehom!& on je obja ljen. !,oja olja! je e" oda no bila ut r-ena$ ita a nesre"a bila je u tome da se !s eti spis! zagubio ... Mojsiju je e" bila otkri ena !,oja olja!... 3ta se dogodilo) %a strogo#"u i pedanterijom& ak do malih i elikih poreza koji su imali da mu se plate 4 ne zabora i #i ni najukusnije komade mesa& jer je on eliki ljubitelj bee/steaka6& s e#tenik je jednom za s agda /ormulisao ta on eli da ima, !#ta je boja olja! ... 'd sada su s e i otne st ari tako ure-ene da je s e#tenik svuda neophodan5 u s im prirodnim doga-ajima u i otu& kod ra-anja& braka& bolesti& smrti& a da o !rt o anju! 4obedo anje6 i ne go orimo& poja ljuje

se s eti parazit da bi ih odprirodio njego im jezikom$ !os etio! ... Cer& mora se sh atiti$ s aki prirodni obiaj& s aka prirodna ustano a 4dra a& pra ni poredak& brak& staranje nad bolesnima i siroma#nim6& s aki zahte koji potie iz i otnog instinkta& ukratko s e ono #to u sebi ima s oju rednost& postalo je sa s e#tenikim parazitizmom 4ili !moralnim poretkom s eta!6 u osno i bez redno& opreno rednosti$ s emu tome je potrebna naknadna pot rda potrebno je st oriti mo" koja odobrava vrednost,mo" koja poni#ta a prirodu i koja upra o tek time stvara rednost... % e#tenik obez re-uje& obesve!uje prirodu$ tek po tu cenu on uop#te postoji. Neposlu#nost prema bogu& to jest prema s e#teniku& prema !zakonu!& dobija sada ime !greh!. %redst a da bi se pono o !izmirili sa ,ogom! jesu& kako je pra o& sredst a sa kojimase samo jo# sigurnije zajemuje potinjenost s e#tenicima$ s e#tenik jedini !iskupljuje!... Psiholo#ki gledano& !greho i! su neophodni u s akom s e#teniki organizo anom dru#t u. 'ni su pra o odra anje mo"i& s e#tenik ivi od greho a& njemu je potrebno da se !gre#i!... Naj rho nije naelo$ !,og opra#ta onome koji se kaje! jasnije$ koji se potinjava sveteniku. 2D Na tak om lanom tlu, gde je s aka priroda& s aka prirodna rednost& s aka realnost, imala proti sebe najdublje instinkte ladaju"e klase& izraslo je hri!anstvo, oblik smrtnog neprijateljst a prema realnosti koji do sada nije pre azi-en. !% eti narod!& koji je za s e st ari zadrao samo s e#tenike rednosti& samo s e#tenike rei& i koji je& sa dosledno#"u u uli anju straha& odbacio od sebe s e #to je inae ostalo na zemlji od mo"i kao !bogohulno!& kao !s et!& kao !greh! taj narod proiz eo je za s oj instinkt poslednju /ormulu koja je logiki odila do samoporicanja$ on je& kao hri!anstvo,porekao i poslednji oblik realnosti& !s eti narod!& !narod izabranih!& samu jevrejsku realnost. %luaj je pr oga reda$ mali pobunjeniki pokret& koji je kr#ten prema imenu 7susa iz Nazareta& jo jedamputje je rejski instinkt drugim reima& s e#teniki instinkt koji i#e ne podnosi s e#tenika kao realnost& izum jednog jo# izvedenijeg oblika postojanja& jedne jo# nerealnije izije s eta od one koja je uslo ljena organizacijom neke crk e. Hri#"anst o porie crk u ... Ne idim proti ega je pobuna bila uperena& razumeli dobro ili ne njenog zaetnika 7susa& ako nije bila pobuna proti je rejske crk e !crk e! uzete tano u onom smislu u kojem mi danas tu re razumemo. :o je bila pobuna proti !dobrih i pra ednih!& proti !s etog 7zraela!& proti hijerarhije dru#t a ne proti njego e isk arenosti& nego proti kaste& pri ilegije& poretka& /ormule. 'na je bila neverovanje u ! i#e ljude!& Ne reeno s emu #to je bilo s e#tenik i teolog. No hijerarhija& koja je time iako samo za trenutak bila sta ljena u pitanje& bila je sojeniko naselje u kojem se je rejski narod& usred ! ode!& ugla nom jo# odra ao muno iz oje ana poslednja mogu"nost da prei i talog njego e zasebne politike egzistencije$ napad na nju bio je napad na najdublje narodne instinkte& na najila iju narodnu olju za i otom koja je ikada postojala na zemlji. :aj s eti anarhist& koji je pozi ao najnie sloje e naroda& odbaene i !gre#nike!& andalu unutar je rejst a& na pobijanje ladaju"eg poretka sa jezikom& ako je ero ati Ce an-eljima& koji i danas jo# traje u %ibiru& bio je politiki zloinac upra o koliko je to mogu"e bilo u jednoj apsurdno nepolitikoj zajednici. 7 ona ga je od ela na krst$ dokaz za to je zapis na

krstu. ?mro je za svoju kri icu nema nikak og osno a& iako je to esto bilo t r-eno& da je umro za kri icu drugog. 2F %as im je drugo pitanje da li je on uop#te bio s estan tak e proti renosti ili se pak ose!ao kao ta proti renost. 7 tek o de dodirujem problem psihologije iskupitelja. Priznajem da je malo knjiga koje itam sa tak im te#ko"ama kao Ce an-elje.' e te#ko"e su druge rste od onih na ijem ut r-i anju je uena radoznalost nemakog duha sla ila jedan od s ojih najnezabora nijih trijum/a. +aleko je reme kada sam i ja& poput s akog mladog naunika& sa razboritom sporo#"u jednog istananog /ilologa& ui ao u delu neuporedi og 3trausa. :ada sam imao d adeset godina$ sada sam preozbiljan za to. 3ta me se tiu proti reja !nasle-a!) (ako je uop#te mogu"e da se legende o s ecima zo u !nasle-e!. Po esti o s ecima su najd osmislenija literatura koja uop#te postoji$ primeniti na njih nauni metod& kada nema nijednog drugog dokumenta, izgleda mi unapred osu-eno na neuspeh puko nauno besposlienje... 2G 'no do ega mi je stalo jeste psiholo#iki tip iskupitelja. 'n bi mogao ak da bude sadran u Ce an-eljima uprkos Ce an-eljima& ma koliko god bio osaka"en ili pokri en stranim crtama$ kao onaj koji je sau an u legendama Franje 8si#kog uprkos tim legendama. Ne istina o tome #ta je radio& #ta je go orio& kak e su st arne okolnosti njego e smrti$ nego pitanje da li je njego tip jo# uop#te zami#7ji & da li ga je !tradicija sau ala!) Poku#aji& za koje znam& da se iz Ce an-elja i#ita ak istorija jedne !du#e!& izgledaju mi kao pot rde gnusne psiholo#ke lakomislenosti. Nospodin 5enan& taj lakrdija# in ps+chologicis, snabdeo je s oje obja#njenje tipa 7susa sa d a najneprikladnija pojma koja se na njega mogu primeniti$ pojmom genija i pojmom heroja $1heros18. 9 ako je ne#to neje an-eljsko& to je pojam heroja. ' de je instinktom postalo upra o suprotnost s em borenju& s akom borbenom raspoloenju$ o de nesposobnost za otpor postaje moral 4!ne opiri se zlu.!& to je najosno nija poruka Ce an-elja& u iz esnom smislu njiho klju6& blaenst o u miru& u krotkosti& u ne;mo!i; biti;neprijatelj. 3ta znai !radosna est!) 7stinski i ot& eni i ot je na-en& on nije obeto an& on je tu& u nama: kao i ot u ljuba i& u ljuba i bez razilaenja i iskljui osti& bez odstojanja. % ako je boje dete. 7sus apsolutno ni#ta ne trai jedino za sebe kao boje dete s ako je sa s akim jednak... Pra iti od 7susa heroja" 7 kak o nerazume anje rei !genije!. =ita o na#e poimanje& na# kulturni koncept !duha! nema u s etu u kojem i i 7sus ba# nikak og smisla. 5eeno strogim jezikom /ilozo/ije& o de bi jedna sas im druga re bila pre na mestu$ re idiot. @namo za jedno stanje bolesne osetlji osti ula pipanja koje s aki put kada se dodirne& uh ati neki predmet izazi a stresanje. Pre ede li se taka /ilozo/ski habitus na njego u poslednju logiku kao instinkti na mrnja prema svakoj realnosti& kao bekst o u !nedokui o!& u !nesh atlji o!& kao od ratnost prema s akom /ormulisanju& s akom pojmu o remenu i prostoru& prema s emu #to je opiplji o& moralni obiaji& institucija& crk a& kao biti kod ku"e u s etu koji nema i#e nikak og dodira sa realno#"u& koji je jo# samo !unutra#nji!& !istinski! s et& ! eni! s et... !,oje carst o je u nama1...

9H :nstinktivna mrnja prema realnosti: posledica ekstremne sposobnosti za trpljenje i dra koja uop#te i#e ne eli da !dotie!& jer bilo kak o dodiri anje ose"a od i#e duboko. :nstinktivno iskljuivanje svih gaenja, neprijateljstava, svih granica i distanci u ose!anju: posledica ekstremne sposobnosti za trpljenje i dra& koja s ako opiranje& e" i primora anje na otpor& ose"a kao nepodno#lji o nezadovoljstvo 4to jest kao pogubno, kao ne#to od ega odvra!a instinkt samoodranja6& a blaenst o 4zado oljst o6 idi jedino u tome da se i#e ne usproti ljuje niemu& nikome& pa ni neda"ama i zlu ljuba kao jedina& kao poslednja mogu"nost i ota... :o su d e ,izioloke realnosti na kojima& iz kojih je izraslo uenje o iskupljenju. Ca ih nazi am sublimno dalje raz ijanje hedonizma na potpuno morbidnom temelju. Najsrodniji mu je& iako sa znatnim dodatkom grke italnosti i ner ne snage& epikurejizam& mnogoboako uenje o iskupljenju. >pikur tipini d.cadent: najpre sam ga ja kao tak og prepoznao. %trah od boli& ak od onog beskrajnog malog u boli on ne moe drukije da okona nego u jednoj religiji ljubavi... 91 % oj odgo or na problem dao sam napred. 'n pretposta lja da nam je tip iskupitelja sau an samo u ogromnoj unakaenosti. :o iz rtanje ima u sebi mnogo ero atnosti$ taka tip nije iz i#e razloga mogao da ostane ist& potpun& bez dodataka. 7sto tako je i sredina& u kojoj se o aj neobini lik kretao& a jo# i#e istorija& sudbina pr e hri#"anske zajednice& morala da osta i trago e na njemu. 'd njega je postao tip sa mno#t om crta koje se daju razumeti samo ratom i propagandnim cilje ima. :aj udni i bolesni s et u koji nas u ode Ce an-elja s et& kao iz nekog ruskog romana& u kome kao da su upriliili sastanak dru#t eni talog& dru#t ena patnja i !deji! idiotizam morao je u s akom sluaju da vulgarizuje tip$ osobito pr i uenici pre ode jedno bi"e potpuno utopljeno u simbole i nedokui osti najpre u njiho u sopst enu siro ost da bi od njega uop#te ne#to razumeli& za njih je tip postojao tek nakon njego og uoblia anja u poznatije oblike... Prorok& mesija& budu"i sudija& uitelj morala& udot orac& Co an (rstitelj toliko prilika da se tip ne prepozna... (onano& ne potcenjujemo proprium koje god bilo elikog& naime sekta#kog oboa anja$ ono bri#e iz orne& ponekad muno;strane crte i idiosinkrazije u oboa anom bi"u ono ih ak ne vidi. :rebalo bi aliti #to jedan +ostoje ski& mislim neko ko je umeo da upra o obuh atno oseti tak u me#a inu sublimnog& bolesnog i dejeg& nije i eo u blizini tog najzanimlji ijeg decadent a. Poslednje gledi#te$ u st ari& tip bi mogao, kao tip d.cadence, da bude naroite pluralne i proti rene prirode. :ak a mogu"nost nije sas im iskljuena. Me-utim& s e nas od toga razu era a$ to je upra o sluaj pri kojem je tradicija morala da bude izuzetno istinoljubi a i objekti na$ iz kojih razloga bi mislili suprotno. %amo trenutak zjapi proti reje izme-u propo ednika planina& jezera i polja& ija poja a podse"a na ,udu koji #eta neindijskim tlom& i tog agresi nog /anatika& smrtnog neprijatelja teologa i s e#tenika& kojeg je 5enano a pakost eliala kao !le grand maitre en ironie1* Ca sam ni ne sumnjam u to da je hri#"anska propaganda iz s og razdraenog stanja presula znatnu meru ogorenja 4i samo iz esprit a8u tip uitelja$ do oljno je poznato da se sekta#i ne d oume da njiho u apologiju sebi st ore

posredst om njiho og uitelja. (ada je pr oj hri#"anskoj zajednici bio neophodan jedan pra edniki& ka gadijski& gne an& opako o#trouman teolog protiv teologa& st orila je sebi s og !,oga! prema njenim potrebama$ tako mu je& bez okle anja& sta ila u usta i one sas im neje an-eljske pojmo e kojih tada nije mogla da se li#i& ! ra"anje!& !poslednji sud!& s aku rstu remenskog ekanja i obe"anja. 1 Na /rancuskom u iz orniku. @nai veliki uitelj, ironije. P. pre . 92 Co# jednom& proti im se da se /anatik pod ede pod tip iskupitelja$ re imperieu0*, koju je upotrebio 5enan& samcita e" anulira tip. !+obra est! je upra o da i#e ne postoje nikak e suprotnosti* nebesko carst o pripada deci5 era koja se o de glaska nije era za koju se moralo izboriti ona je tu 'd poetka& ona je u neku ruku detinjst o koje je uzmaklo u duho no. Fiziolozima je bar poznat sluaj& kao posledina poja a degeneracije& odloenog i u organizam neraz ijenog puberteta. :ak a era se ne srdi& ne zamera& ne brani se$ ne nosi !ma! ak ni ne sluti podelu koju bi jednom mogla da izazo e. 'na se ne dokazuje& ni udom ni nagradom i obe"anjem& pa ni !pismom!$ ona sama je s akog trena s oje udo& s oja nagrada& s oj dokaz& s oje !,oje carst o!. ' a era se ni ne /ormuli#e ona ivi, od sebe odbija s e /ormule. 5azume se& sluajnost okoline& jezika& predobrazo anje& odre-uje iz estan krug pojmo a$ pr o hri#"anst o rukuje samo sa je rejsko;semitskim pojmo ima 4 i jesti i piti kod priesti spada me-u njih& pojam koji je crk a& kao i s e je rejsko& tako hudo zloupotrebila6. No neka se pazi da se u tome ne idi i#e od jednog znako nog go ora& semiotike& prilike za jezike /igure. ?pra o ne uzimati nijednu re doslo no jeste za o og anti;realistu preduslo da uop#te moe da go ori. Me-u 7ndijcima on se koristio pojmo ima %OnkhPam& me-u (inezima onima koji su sluili Jaoceu a pritom nije ose"ao nikak u razliku. 7sus bi se mogao& sa iz esnom tolerancijom u izrazu& naz ati !slobodan duh! prema s emu konkretnom je ra nodu#an$ re ubija, s e #to je konkretno ubija. (od njega se pojam iskustvo !i ot!& jedino koje poznaje& opire s akoj rsti rei& /ormule& zakona& ere& dogme. 'n go ori naprosto o onome #to je najunutarnjije$ !i ot! ili !istina! ili !s etlost! jeste njego a re za to najunutarnjije s e ostalo& ita a realnost& ita a priroda& sam jezik& ima za njega jedino rednost jednog znaka& /igure. Na o om se mestu ne bi smelo sas im oma#iti& ma koliko da je elika za odlji ost koja poi a u hri#"anskoj& ho"u re"i crkvenoj predrasudi$ taka simbolist par e0cellence stoji iz an s ake religije& s akog pojma kulta& s ake nauke o istoriji& s ake nauke o prirodi& s akog iskust a s eta& s akog saznanja& s ake politike& s ake psihologije& s ih knjiga& s ake umetnosti njego o !znanje! je upra o isto neznanje da ne#to tak o postoji. %ultura mu ak ni po u enju nije poznata& on nema nikak e potrebe da se bori sa njom ne porie je... :o isto ai za dravu, za ita gra-anski poredak i dru#t o& za rad, za rat on nikada nije imao razloga da porie !s et!& nikada ni#ta nije ni znao o crk enom pojmu !s et! ... @a poricanje on upra o i nije bio kadar +ijalektike tako-e nema& nema predsta e o tome da bi neka era& neka !istina!& mogla da bude dokazana razlozima 4 njegovi dokazi su unutra#nja !pros etljenja!& unutra#nja ose"anja zado oljst a i samopot rde& isti !dokazi po snazi! 8. :ak om uenju se i ne moe proti reiti$ ono ak i ne sh ata da postoje druga uenja& da mogu postojati& ono ak i ne

ume da sebi zamisli neki suprotan sud... %retne li ga gde& ono "e sa najdubljim saose"anjem tugo ati nad !slepilom! jer ono idi !s etlost! & ali ne sta lja prigo ore ... 1 Francuski& znai prek, zapovedniki... P. pre . 99 ? ita oj psihologiji !Ce an-elja! nedostaje pojam kri ice i kazne& a isto tako i nagrade. !Nreh!& koji god distancirani odnos izme-u boga i o eka& je ukinut upravo to je 1radosna vest1.,laenst o nije obe"ano& nije ezano ni za kak e usta e$ ono je jedina realnost ostalo je znak da bi pomo"u njega go orili o njoj ... -osledica tak og stanja projektuje se u no u praksu koja je pra a je an-eljska praksa. Nije ! era! ta koja razlikuje hri#"ane$ hri#"anin dela& on se razlikuje po drukijem delanju. +a ne prua nikaka otpor& ni reju ni u srcu& onome koji mu ini zla. +a ne pra i nikak u razliku izme-u stranca i domoroca& izme-u Ce reja i ne;Ce reja 4!blinji!& doslo no drug po eri& Ce rejin6. +a se ne srdi ni na koga& nikoga da ne omalo aa a. +a ne dopusti ni sebi da idi ni drugog da pozi a pred sudi#ta 4!ne suditi!6. +a se ni pod kojim usta ima& ak ni u sluaju dokazanog ne erst a& ne rasta lja od s oje ene. % e se u osno i s odi na jedno naelo& s e je posledicajednog instinkta. 0i ot iskupitelja nije bio ni#ta drugo nego ova praksa njego a smrt isto tako nije bila ni#ta drugo... Nije imao i#e potrebe ni za kak im /ormulama& ni za kak im ritualima za saobra"aj sa bogom ' ak ni za molit om. 'braunao se sa ita im je rejskim uenjem o pokajanju i pomirenju* on zna da jedino praksa i ota omogu"a a da se neko !boje dete! s akog trena ose"a !blaeno!& !boanski!& !je an-eoski!. Ni !pokajanje!& ni !molit a za opro#taj!& nisu pute i do boga$ jedino jevaneljska praksa odi do boga& upra o ona jeste !bog!. 'no #to je sa Ce an-eljem bilosvreno, to je bilo je rejst o pojmo a o !grehu!& !opra#tanju greho a!& ! eri!& !iskupljenu erom! ita o uenje je rejske crkve bilo je poreknuto u !radosnoj esti!. +uboki instinkt za to kako bi se moralo iveti da bi se ose"alo !nebeski!& ! eno!& dok se pri s akom drukijem pona#anju apsolutno ne ose"a !nebeski!$ to je jedino psiholo#ka realnost !iskupljenja!. No o i ljenje& ne no a era... 9< 8ko ikada i#ta razumem o o om elikom simbolisti& onda je to da je on samo unutranje realnosti uzimao kao realnosti& kao !istine! a da je ostalo& s e prirodno& remensko& prostorno& istorijsko& sh atao samo kao znak& kao priliku za parabole. Pojam !o ejeg sina! nije neka konkretna linost koja pripada istoriji& ne#to pojedinano& jedinst eno& nego ! ena! injeninost& jedan psiholo#ki simbol razluen od pojma o remenu. :o isto ai& i u naj i#em smislu& za boga o og tipinog simboliste& za !boje carst o!& za !nebesko carst o!& za !boje detetst o!. Ni#ta nije manje hri#"anski od crkvenih sirovosti o bogu kao linosti, o !bojem carst u! koje dolazi, o onostranom !nebeskom carst u!& o !bojem sinu!& drugoj linosti trojst a. % e je to neka mi se oprosti na izrazu pesnica po oku oh& pa #ta za jedno oko. Ce an-elja$ s etskoistorijski cinizam u sprdanju simbola... No& u ruci je ono #to je

dotaknuto sa znakom !otac! i !sin! ne u s akoj ruci& dodajem $ sa reci !sin! je izraen ulaz u ose"aj ukupnog preobliko anja s ih st ari 4blaenst o6& sa reci !otac! sam taj ose!aj, ose"aj enosti& puno"e. %tidim se da se setim #ta je crk a napra ila od o og simbolizma$ nije li smestila jednu po est o 8m/itrionu na prag hri#"anske ! ere!) 8 dogmu o !bezgre#nom zae"u! jo# preko toga)... No time je zgreila zae!e !Nebesko carst o! je stanje srca ne ne#to #to dolazi !iznad zemlje! ili !posle smrti!. 7deje o prirodnoj smrti i nema u Ce an-elju$ smrt nije most& nije prelaz& nje nema jer pripada sas im drugom& pri idnom s etu korisne znako nosti. !=as smrti! nije hri#"anski pojam !as!& reme& /iziki i ot i njego e krize& ak i ne postoje za preda aoca !radosne esti! ... !,oje carst o! nije ni#ta #to se oekuje* ono nema jue i prekosutra& ne dolazi za !hiljadu godina! ono je spoznaja u srcu. % uda je i nigde... 9A :aj !radosni esnik! umro je kao #to je i eo& kao #to je poduavao ne da bi !iskupio ljude!& nego da bi pokazao kako treba i eti. -raksa je ono #to je za e#tao o eanst u$ njego o pona#anje pred sudijama& pred birima& pred tuiteljima i kle etama i porugama s ih rsta njego o pona#anje na krstu. 'n se ne opire& ne brani s oje pra o& ne pra i niti jedan korak da bi ga mimoi#lo ono krajnje& #ta i#e on ga izaziva... 8 on preklinje& pati& oli sa onima& u onima& koji mu nanose zlo. ita o Ce an-elje je sadrano u njego im reima razbojniku na krstu. !@aista& to je bio boanskio ek& boje dete.! kae razbojnik. !8ko ti to ose"a#! odgo ara iskupitelj 1onda si ti u raju, onda si ti& boje dete.! Ne braniti se& ne boriti se& ne biti odgo oran... 8li isto tako ne opirati se zlu voleti ga... 9B :ek smo mi& mi osloboeni duho i& stekli pretposta ke da razumemo ne#to #to se nije sh atalo de etnaest stole"a stekli onaj instinkt i estitu strast koji obja ljuju rat !s etoj lai! i#e nego ijednoj drugoj ... ,ilo se neizreci o daleko od na#e srdane i oprezne neutralnosti& od one duho ne discipline sa kojom je jedino mogu"e odgonetati tako nepoznate& tako tanane st ari$ sa bestidnim samoljubljem s akog trena se u tome htela samo svoja korist& i crkva je sazdana suprotno Ce an-elju ... 'naj ko bi tragao za znako ljem da iza elike s etske igre konce po lai neko ironino boanst o ne bi za to ni najmanji oslonac prona#ao u ogromnom upitniku koji se zo e hri#"anst o. +a o eanst o klei na kolenima pred suprotno#"u onoga #to je bilo iz or& smisao& pravo Ce an-elja& da je u pojmu !crk e! sankti/iko alo upra o ono #to je !radosni esnik! ose"ao kao ispod sebe& kao iza sebe u tim injenicama bi se uzalud tragalo za nekim i#im oblikom ironije svetske istorije 9D Na#e doba je ponosno na s oj istorijski smisao$ kako bi se bezumlje mogo u eriti da je na poetku hri#"anst a nezgrapna pria o udotvorcu i iskupitelju i da je s e spiritualno i simbolino nastalo tek docnije) 'brnuto$ istorija hri#"anst a je i to poe od smrti na krstu istorija na s akom koraku s e grubljeg nerazume anja

jednog izvornog simbolizma. %a s akim korakom rasprostiranja me-u s e #ire i neobrazo anije mase& koje su ga udalja ale od pretposta ki pod kojima je ro-en& bilo je s e nunije da se hri#"anst o vulgarizuje, varvarizuje gutalo je u sebi uenja i rituale s ih podzemnih kulto a imperium 7omanum, najrazliitije besmislice bolesnog uma. %udbina hri#"anst a poi a u rukama nunosti da je sama njego a era morala da postane toliko bolesna& toliko niska i ulgarna koliko su bolesne& niske i ulgarne bile potrebe koje je trebalo zado oljiti sa njim. (onano se& kao crk a& samo bolesno varvarstvo koncentrisalo na mo"i crk a& taj oblik smrtnog neprijateljst a prema s akoj pra inosti& s akoj uzvienosti du#e& prema s akoj duho noj disciplini& prema s em prostodu#nom i dobrosti om o eanst u. ;ri!anske rednosti otmene rednosti$ tek smo mi& mi osloboeni duho i& usposta ili o u naj i#u rednosnu opoziciju koja postoji. 9F Ne mogu na o om mestu da sakrijem uzdah. 7ma dana kada me obuzima ose"anje crnje nego najcrnja mehanholija prezir prema ljudima. 8 da ne bih doz olio ikak u sumnju ta i kogaprezirem$ dana#nji o ek& o ek sa kojim sam sudbinski ezan. +ana#nji o ek gu#im se u njego om neistom dahu... Prema minulom se odnosim& poput s ih sazna alaca& s elikom tolerancijom& to jest s blagonaklonim samosa la-i anjem$ prolazim kroz hiljadugodi#nju s etsku ludnicu& z anu !hri#"anst o!& !hri#"anska era!& !hri#"anska crk a!& sa setnim oprezom u am se od toga da o eanst o drim odgo ornim za njego a ludila. No moja se osetlji ost naglo menja& pro aljuje napolje& tek #to ulazim u no ije& u nae doba. Na#e doba zna... 'no #to je nekad bilo naprosto bolesno postalo je danas neprilino neprilino da danas bude hri#anin. : ovde zapoinje moja munina. Nledam oko sebe$ nije i#e preostala niti jedna re o onome #to se nekada z alo !istina!& nepodno#lji o nam je i#e ako neki s e#tenik samo zausti re !istina!. =ak a sa najskromnijim polaganjem na ispra nost danas se mora znati da teolog& s e#tenik& papa& sa s akom reenicom koju izgo ori ne samo da je u zabludi& nego da lae da mu i#e ne stoji na olju da lae iz !bezazlenosti!& iz !neznanja!. 7sto tako& kao i s ako& s e#tenik zna da i#e ne postoji nikaka !,og!& ni !greh!& ni !iskupitelj! da su ! olja!& !moralni poredak s eta!& lai zbilja& duboko samopre azilaenje duha ne dozvoljava i#e nikome da o tome ni#ta ne zna... *vi crk eni pojmo i su prepoznati kao ono #to jesu& kao najzlonamernije kri ot orenje no ca& koje postoji& s ciljem obezvreivanja prirode& prirodnih rednosti* sam s e#tenik je prepoznat kao ono #to jeste& kao najopasnija rsta parazita& kao zarazni pauk i ota... @namo& na#a savest to danas zna& ta uop#te rede& emu su sluili, oni stra#ni izumi s e#tenika i crk e& zah aljuju"i kojima je postignuto ono stanje samoskrna ljenja o eanst a ije samo posmatranje moe da izazo e od ratnost pojmo i !onostranosti!& !poslednjeg suda!& !besmrtnost du#e!& same !du#e!& jesu instrumenti za muenje& sistemi suro osti& zah aljuju"i kojima je s e#tenik postao i ostao gospodar... % ako to zna$ a uprkos tome sve ostaje po starom. %uda je oti#lo poslednje ose"anje uspra nosti& samopo#to anja& kada se ak i na#i dra nici& obino neusiljena rsta ljudi i skroz antihristi na delu& dan;danas nazi aju hri#"anima i idu na priest)... Cedan mladi knez na elu s ojih eta& elianst en poput izraza samoljublja i samopreuspinjanja njego og naroda ali& eto i on se& bez ikak og

stida& predsta lja kao hri#"anin.1 ... %o onda porie hri#"anst o)& ta nazi a on !s et!) ,iti ojnik& sudija& patriot* boriti se* drati do s oje asti* izna"i s oju korist* biti ponosit...% aka praksa s akog trenutka& s aki instinkt& s ako redno anje pro edeno u delo& jeste danas antihri#"ansko& a ona iskrivotvorena nakaza koja mora da je moderni o ek& ne stide!i se uprkos s emu sebe& nazi a se jo# hri#"anin. 1 Nie misli na Eilhelma 77& nemakog cara koji se upra o te godine kada je pisan 19ntihrist1, 1FFF& popeo na presto. P. pre . 9G Era"am se nazad& priam pravu istoriju hri#"anst a. Ee" re !hri#"anst o! je nesporazum & u osno i& postojao je samo jedan hri#"anin& a taj je umro na krstu. !Ce an-elje! je umrlo na krstu. 'no #to se o og trenutka nazi a !Ce an-elje! e" je bila suprotnost onome #to je on i eo$ 1loa est!& /+sangelium. Netano je do besmisla& ako se u nekom ! ero anju!& primerice ero anju u iskupljenje Hristosom& idi distintkti no obeleje Hri#anina$ jednosta no& hri#"anska praksa, ivot kao ono #to je ivelo onim koji je umro na krstu& jeste hri#"anski... #akav i ot je jo# danas mogu"& a za izvesne ljude ak i nemino an$ pra o& iz orno hri#"anst o bi"e mogu"no u ma koje doba... Ne ero anje& nego delanje& pre s ega ne delanje u mnogo st ari& jedan drugi nain bivstvovanja <*ein< ...%tanja s esti& koja god era& drati se istinitog na primer s aki psiholog to zna jesu sa r#eno ra nodu#na i petog reda prema rednosti instinkata$ stroije reeno& ita pojam duho ne uzronosti je laan. % esti hri#"anina& hri#"anski i ot& na neko dranje;do;istinitog& na puku /enomenalnost s esti& znai poricati bit hri#"anskog. = stvari, nije postojao ak nijedan hri!anin. !Hri#"anin!& ono #to se posle d e hiljade godina nazi a hri#"aninom& jeste samo psiholo#ko samonerazume anje. :anije gledano& ladali su u njemu& uprkos s oj ! eri!& naprosto instinkti i kak i instinkti. ? s akom dobu ! era! je bila& na primer kod Jutera& samo pla#t& izgo or& zavesa, iza koje su s oju igru igrali instinkti jedno do itlji o slepilo nad lada inom iz esnih instinkata ... !Eera! ja sam je e" naz ao pra om hri#"anskom dovitljivo!u, lukavstvom, stalno se govorilo o ! eri!& a stalno se samo radilo o instinktima ... ? mentalnom s etu hri#"anina ne de#a a se ni#ta #to nije i st arnost pak dotakla$ nasuprot tome& u instinkti noj mrnji prema s akoj st arnosti prepoznali smo pokretaki& jedini pokretaki element u korenu hri#"anst a. 3ta iz toga sledi) +a je o de isto tako in ps+chologicis zabluda radikalna& to jest ona koja odre-uje bit& to jest supstanca. 7z ucimo o de jedan pojam& na njego o mesto sta imo jednu jedinu realnost i ita o hri#"anst o se kotrlja u ni#ta ilo. Nledano s isine& ta najneobinija od s ih injenica& jedna religija& odre-ena ne samo zabludama& e" do itlji a i ak genijalna jedino u pogibeljnim& jedino u za i ot i srce otro nim zabludama& ostaje pozorina igra za bogove za boanst a koja su u isti mah /ilozo/i& i koja sam ja susreo& na primer& u onim u enim razgo orima na Naksosu.1 ? trenutku dok munina popu#ta u njima $i nama6& oni su zah alni za pozori#nu igru hri#"anina$ jadna mala z ezda& koja se zo e @emlja& zasluuje moda jedino radi o og retkog sluaja boanski pogled& boansko sudelo anje... Ne potcenjujmo hri#"ane$ hri#"anin& laan do nevinosti, daleko je iznad majmuna #to se tie hri#"ana& iz esna poznata teorija porekla je puka ljubaznost...

1 ? !% one strane dobra i zla1, u a/orizmu 2GA stoji$ !Prosta injenica da +ionis jeste /ilozo/ i da bogo i tako-e /ilozo/iraju& izgleda da je no ost...! Prema napomeni /rancuskog pre odioca i komentatora !9ntihrista! +ominika :asela. P. pre . <H (obni udes Ce an-elja odluen je smr"u raspet na !krst! ... :ek smrt& ta neoeki ana sramotna smrt& tek krst& koji je ugla nom bio u an za olo# tek taj stra#an paradoks sta io je uenike pred pra om zagonetkom$ 1ko je bio&, ta je bio&1 Potreseno i eoma duboko po re-eno ose"anje& podozrenje da bi tak a smrt mogla da bude obaranje njiho e st ari& stra#an znak pitanja !za#to upra o na taj nain)! od i#e dobro se sh ata o o stanje. :u je s e moralo da bude nuno& da ima smisao& razlog& i#i razlog* ljuba nekog uenika ne zna za sluajnost. :ek se sada pomolila pukotina$ !ko ga je ubio)& ko je bio njego prirodni neprijatelj)! o o pitanje sinulo je poput munje. 'dgo or$ vladaju!e je rejst o& njego naj i#i sloj. 'd tog trenutka& osetilo se u pobuni protivporetka& posle toga 7sus se razmatrao u pobuni protiv poretka. +o tada& o e ratnike& o e crte koja go ori Ne i pro odi ga u delo& nije bilo u njego oj slici* #ta i#e& on je bio njena suprotnost. 'ito& mala zajednica nije razumela upra o gla nu st ar& ono #to je primerno u o om nainu umiranja& slobodu& nadvisivanje s akog poteza ressentiment a: znak& kao #to je o aj& pokazuje koliko su oni malo od njega razumeli. %am po sebi 7sus nije mogao sa s ojom smr"u ni#ta drugo da eli nego& oigledno& da dQ najjau pro eru& dokaz s og uenja... No njego i uenici bili su daleko od toga daoproste tu smrt #to bi bilo ponaj i#e je an-eljski* ili ak da sebi ponude slinu smrt u blagom i ljubaznom spokoju srca ... ?pra o najmanje je an-eljsko ose"anje& osveta, izbilo je napolje. ,ilo je nemogu"e prih atiti da je st ar sa o om smr"u okonana$ bila je neophodna !odmazda!& !su-enje! 4 pa ipak& #ta je manje je an-eljski od !odmazde!& !kazne!& !sudskog procesa!.6. Co# jednom je u pr i plan do#lo popularno oeki anje Mesije. ?oen je istorijski trenutak$ !boje carst o! dolazi da sudi s ojim neprijateljima... No time ni#ta i#e nije ostalo an nerazume anja$ !boje carst o! kao in kraja& kao obe"anje. Ce an-elje je bilo upra o egzistencija& ispunjenje& stvarnost tog !carst a!. :ano tak a smrt bila je upra o !boje carst o!. %ada se tek u tip uitelja uneo ita prezir i ogorenje prema /arisejima i teolozima i time se od njega napravio /arisej i teolog. % druge strane& sumanuta odanost o ih razuzdanih du#a nije i#e mogla da donosi onu je an-eljsku ra nopra nost s akog da bude boje dete& koju je 7sus podua ao& njiho a os eta je bila da 7susa& preterano ga uzvisivi, od oje od sebe$ sas im kao ranije Ce reji& da bi se os etili njiho im neprijateljima od ajali su s og boga od sebe i dizali ga u isine. >edan bog i jedan boji sin$ oba proiz odi ressentiment a... <1 7 od sada izronja a apsurdan problem$ !kako je ,og mogao to da doz oli.! Na to je poreme"eni um male zajednice na#ao prosto grozno apsurdan odgo or$ bog je rtvovao s og sina radi opro#taja greho a. (ao da je to najednom okonalo sa Ce an-eljem. ?rtva za dug, i to u njenom najdi ljanijem& naj ar arskijem obliku& rt o anje nevinog za greho e kri ih. (aka uasan paganizam. 7sus je ak odbacio

sam pojam !kri ice! osporio je s aku raselinu izme-u boga i o eka& on je =veo to jedinst o boga i o eka kao njegovu !radosnu est! ... 8 ne kao pri ilegiju. 'd o og trenutka se ulazi korak po korak u tip iskupitelja$ uenje o sudu i o ra"anju& uenje o smrti kao rt enoj smrti& uenje o uskrsnu!u, sa kojim je ita pojam !blaenst a!& ukupna i jedina realnost Ce an-elja zaba#urena u korist stanja posle smrti. ... Pa le je o o tumaenje& tu razvrat od tumaenja& logiki sistematizo ao sa onom rabinskom bezono#"u koja ga je u s emu krasila$ !ako Hristos nije uskrsao iz mrt ih& onda je na#a era prazna!. 7 najednom je od Ce an-elja postalo najprezirnije od s ih neispunji ih obe"anja& bezono uenje o besmrtnosti linosti... %am Pa le podua ao ga je jo# kao nagradu"... <2 Eidi se ta bi na kraju bilo sa smr"u na krstu$ no a& potpuno iz orna posta ka za jedan budistiki pokret za mir& za st arnu& ne samo obe"a anu sre!u na zemlji. Cer& to je e" sam naglasio osno na razlika izme-u obe d.cadence;religije$ budizam ne obe"a a& e" ispunja a& hri#"anst o s e obe"a a& ali nita ne ispunjava. !5adosna est! u stopu je pratila ono najgore od svega: ono Pa lo o. ? Pa lu se otelo lja a tip suprotan !radosnom esniku!& genije u mrnji& u iziji mrnje& u nezah alnoj logici mrnje. 6ta s e za mrnju nije rt o ao o aj dPsangelist. Pre s ega& iskupitelja$ on ga je raspeo na svoj krst. 0i ot& primer& poruka& smrt& smisao i pra o celog Ce an-elja ni#ta i#e nije postojalo kada je o aj kri ot oritelj sh atio da je mrnja jedino #to bi mogao da upotrebi. Ni realnost&ni istorijska istina. ... 7 pono o je s e#teniki instinkt Ce rejina poinio isti eliki zloin nad istorijom juera#njicu& prekjuera#njicu hri#"anst a on jednosta no precrta a i za sebe izmilja istoriju pravog hrianstva. 3ta i#e$ on pono o prepra lja istoriju 7zraela da bi je predsta io kao predistoriju svoje st ari$ s i su proroci go orili o njegovom !iskupitelju! ... Mrk a docnije kri ot ori ak istoriju o eanst a u predistoriju hri#"anst a ... :ip iskupitelja& uenje& praksa& smrt& smisao smrti& ma i ono #to prati smrt ni#ta nije ostalo netaknuto& nije ni#ta ostalo ni od onoga #to je samo nalik st arnosti. Pa le je jednosta no pomerio tei#te tog ukupnog postojanja iza tog postojanja u la o !uskrslom! 7susu. ? osno i& on uop#te nije mogao da upotrebi i ot iskupitelja trebala mu je samo smrt na krstu i jo# ne#to i#e ... Cedan Pa le& iji je za iaj bio sedi#te pros e"enog stoicizma& drao je za asno da od jedne halucinacije napra i dokaz za iskupitelje o nadi lja anje& ili pak da pokloni po erenje njego oj prii da je imao tu halucinaciju& #to bi bila pra a niaiserie* da potie od nekog psihologa$ Pa le je hteo cilj& dakle hteo je i sredst a... 'no u #ta on sam nije ero ao& idioti me-u koje je #irio svoje uenje ero ali su. Njemu je trebala mo!5 sa Pa lom& s e#tenik je onaj koji je hteo opet do mo"i to je mogao posti"i samo konceptima& doktrinama& simbolima& sa kojima se tirani#u mase& /ormiraju stada. 6ta je kasnije Muhamed jedino pozajmio od hri#anst a) Pa lo izum& njego o sredst o za s e#teniku tiraniju& za /ormiranje stada$ ero anje u besmrtnost to jest uenje o 1sudu1... * Na /rancuskom u iz orniku. Niaiserie znai glupost, budalatina. P. pre . <9

(ada se tei#te i ota pomeri u !onostranost! u nitavilo & onda se& sas im prosto& i otu oduzelo tei#te. Eelika la o besmrtnosti linosti razara s aku umnost& s aku prirodu u instinktu s e #to je delatno& i ot orno& #to jemi budu"nost u instinktima& izazi a ubudu"e nepo erenje. 0i eti na takav nain da i#e nema nikak og smisla i eti& to je sada !smisao! i ota ... =emu duh za zajednicu& emu jo# zah alnost za poreklo i prethodnike& emu sara-i ati& solidarisati se& isticati neko op#te dobro i brinuti se oko njega) ... :olika !isku#enja!& tolika skretanja s !pra og puta! 1jednoje nuno! ... +a s ako& kao !besmrtna du#a!& ima isti rang sa s akim& da u s eukupnosti s ih bi"a !spas! svakog pojedinog sme da polae pra o na eitu anost& da mali durlji ci i triet rtine "aknuti smeju sebi da uobraa aju da su zbog njih stalno pobijani prirodni zakoni tak o pojaa anje do beskraja& do bea!a, s ih rsta samoljublja ne moe da se igo#e sa do oljno prezira. Pa ipak& ovojlaski #upljoj nadmenosti linosti zah aljuje hri#"anst o za s oju pobedu upra o time su namamljeni s i proma#eni& pobunjenikog duha& koji su po#li r-a im putem& sa olo# i talog o eanst a. !%pas du#e! drugim recima$ !s et se okre"e oko mene1... 'tro uenja 1jednaka pra a za s e! nikada niko nije to tako temeljno ukorenio kao hri#"anst o. 7z najskro itijih uglo a r-a ih instinkata hri#"anst o je odilo rat do smrti proti s akog ose"anja po#to anja i distance izme-u d a o eka& to jest proti pretpostavke s akog uzdizanja& s akog rasta kulture od ressentiment a masa sko alo je sebi s oje glavno oruje proti nas, proti s ega #to dri do sebe& s ega radosnog& plemenitog na zemlji& proti na#e sre"e na zemlji ... !,esmrtnost! uruena Petru i Pa lu& taj ustupak je do danas naj e"i& najzlokobniji atentat proti o eanst a koje dri do sebe. 7 ne potcenjujemo zlu sudbinu koja se& poe sa hri#"anst om& u#unjala u politiku. Niko danas i#e nema hrabrosti za posebna pra a& za ladarska pra a& za ose"anje po#to anja pred sobom i s ojim blinjim za pathos distance... Na#a politika je bolesna od o og nedostatka hrabrosti. 8ristokratski mentalitet bio je najdublje podri en laju o jednakosti du#a. 8 kada era& na osno u !po lastice e"ine! pra i& i pravi!e, re olucije hri#"anst o je& neka se ne sumnja u to& hri!anska su-enja o rednostima su ono #to s aku re oluciju naprosto pret ore u kr i zloin. Hri#"anst o je pobuna s ih puza aca proti uspravnosti: Ce andelje !niskih! vue dole... << Ce an-elja su neprocenji a kao dokument o e" razbujaloj korupciji unutar pr e hri#"anske zajednice. 'no #to je Pa le kasnije& sa logikim cinizmom rabina& do eo do kraja& bio je& me-utim& samo proces raspadanja koji je zapoeo sa smr"u iskupitelja. ' a Ce an-elja ne mogu se itati do oljno obazri o* iza s ake njiho e rei krije se mno#t o te#ko"a. Priznajem& oprosti"e mi se& da su ona upra o zbog toga zado oljst o pr og reda za nekog psihologa kao suprotnost s akoj nai noj pok arenosti& kao prepredenost par e0ellence, kao isoko majstorst o u psiholo#koj pok arenosti. Ce an-elja stoje za sebe. ,iblija uop#te ne podnosi nikak o pore-enje. ,ar me-u Ce rejima$ prvo gledi#te& da ne bi o de sas im izgubili nit. %eglo upra o do genija& ni ne stupaju"i inae me-u knjige i ljude& o o samopreme#tanje u !s eto!& o o jeziko i gestualno kri ot orenje kao umetnost nije sluajnost nekog pojedinanog dara& nekog prirodnog izuzetka. @a tu s rhu je potrebna rasa. ? hri#"anst u je& kao umetnosti s etog laganja& ita o je rejst o* u njemu je i#e eko nim arhiozbiljnim #egrto anjem je rejska

tehnika do edena do krajnjeg majstorst a. Hri#"anin je& taj ultima ratio lai& jo# jedanput Ce rejin ak tri puta... Eolja da se u naelu primenjuju samo pojmo i& simboli i sta o i koji su dokazani s e#tenikom praksom& instinkt za iskljui anje s ake druge prakse& s ake druge perspekti e rednosti i korisnosti to nije samo tradicija& e" batina: samo kao ba#tina deluje ono poput prirode. Melokupno o eanst o& najbolje gla e najboljih remena 4izuze jedne koja je moda& jednosta no& udo i#te 6 doz olile su da se pre are. Ce andelje se italo kao knjiga nevinosti ... ni najmanji pokazatelj za majstorst o sa kojim se tu glumilo. % akako& ako bi nam bilo dato da ihvidimo, ma i samo uzgred& s a ta udesna izmota ala i nazo is ece& onda bi to bilo na kraju i upra o zbog toga& jer ja ne mogu da proitam niti jednu re a da ne idim gesto e& okonavam sa njima... Na iz estan nain ne mogu da podnesem da dignem oi prema njima. Na sre"u& e"ina knjiga je puka literatura Ne sme se doz oliti da se luta$ !Ne sudi.! ele oni& ali s e #to im stoji na putu #alju u pakao. :ime #to dopu#taju da bog sudi& sami su oni koji sude* time #to eliaju boga& eliaju sami sebe* time #to zahte aju rline za koje su ba# oni sposobni #ta i#e& koje su im neophodne da bi uop#te ostali gore & pra e se kao da se bore za rlinu& da biju bitku za Elada inu rline. !0i imo& umiremo& rt ujemo se za dobro 4 !istina!& !s etlost!& !boje carst o!6$ u st ari& ine ono #to ne bi mogli sebi da doz ole. :ime #to se #unjaju kao prit orice& sede po "o#ko ima& mu aju se u senci kao senke& pra e od toga dunost: kao dunost& njiho i ot izgleda skru#en& a kao skru#enost on je dokaz i#e za pobonost... 8h& ta skru#ena& neporona& uc eljena rsta lalii osti. !%ama rlina bi"e na# s edok!... Ce an-elja treba itati kao knjige za o-enja moralom: ti mali ljudi su oko ali moral znaju oni u emu je pria sa moralom. Moral je najbolje sredst o da se o eanst o obezlii" 5ealnost je da najs esnija odluka za sujetu izigra a o de skromnost$ jednom za u ek& same sebe,!zajednicu!& !dobre i pra edne! sta ili su na jednu stranu& stranu !istine! a ostatak& !s et!& na drugu... ,ila je to najsudbonosnija rsta ludila koja je do sada postojala na zemlji$ male nakaze& prepredenjaci i lao i zapoinju da bespra no koriste pojmo e !,oga!& !istine!& !s etlosti!& !duha!& !ljuba i!& !mudrosti!& !i ota!& takore"i kao sinonime za sebe& da bi time zagradili !s et! od sebe& mali superlati ni Ce reji& zreli za ma koju ludnicu& s ode s e rednosti na sebe& kao da bi tek !hri#"anin! bio smisao& so& mera& pa ak i poslednji sud celokupnoig ostatka ... +a bi ita o aj udes bio mogu"& trebala je e" da u s etu postoji neka srodna& srodna po rasi& rsta ludila& jevrejska: im je jednom izbila pukotina izme-u Ce reja i hri#"anskih Ce reja& poslednjima nije ostao nikaka drugi izbor nego da primene iste postupke samoodranja koje sa etuje je rejski instinkt& ali o og puta protiv samih Ce reja koji su ih do sada primenji ali samo proti s ega #to je ne;je rejsko. Hri#"anin je samo Ce rejin1slobodnije1 ispo esti. <A +ajem nekoliko primera #ta su o i mali ljudi sebi utu ili u gla u& #ta su stavili u usta njiho om uitelju$ same ispo esti !dobre du#e!. !7 ako as ko ne primi i ne poslu#a as& izlaze"i odande otresite prah s nogu s ojijeh za s jedoanst o njima. @aista am kaem$ lak#e "e biti %odomu i Nomoru na sudnji dan nego gradu onome! 4Marko& B&116.1 (oliko jevaneljski"... !8 koji sablazni jednoga od o ijeh malijeh koji jeruju mene& bolje bi mu bilo da se

objesi kamen odenini o ratu njego u i da se baci u more! 4Marko& G&<26. (oliko jevaneljski"... !8ko te i oko t oje sablanja a& iskopaj ga$ bolje ti je s jednijem okom u"i u carst o ,oije& negoli s d a oka da te bace u pakao ognjeni! 4Marko& G&<D6. Nije re ba# o oku ... !7 ree im$ zaista am kaem$ imaju neki me-u o ima #to stoje o dje koji ne"e okusiti smrti dok ne ide carst o ,oije da do-e u sili! 4Marko G&16 +obro slaga, la ... !(o ho"e za mnom da ide neka se odree sebe i uzme krst s oj& i za mnom ide. Cer...! $Napomena psihologa. Hri#"anski moral je opo rgnut s njiho im >er: njiho i !razlozi! opo rga aju taka je hri#"anski nain.6 Marko F& 9<. !Ne sudite da am se ne sudi. (ako ijem sudom sudite& onako ijem "e vama suditi! 4Matej D&16. (aka pojam o pra di& o !pra ednom! sudiji. ... !Cer ako ljubite one koji as ljube& kakovu platu imate& Ne ine li to i carinici) 7 ako ,oga nazi ate samo s ojoj bra"i& ta inite izuzetno& Ne ine li tako i neznabo#ci)! 4Matej A&<B6 Naelo !hri#"anske ljuba i!$ na koncu konca& ona ho"e da bude dobro napla!ena ... !8ko li ne opra#tate ljudima grijeha njiho ijeh& ni otac a# ne"e oprostiti ama grijeha a#ijeh! 4Matej B&1A6& Eeoma kompromituju"e za pomenutog !oca!... !Nego i#tite najprije carst a ,oijega& i pra de njego e& i o o "e am se s e dodati! 4Matej B& 996. % e$ naime hrana& ode"a& s e i otne potrebe. %kromno reeno& zabluda... Malo pre toga bog se poja ljuje kao kroja& bar u iz esnim sluaje ima ... !5adujte se u onaj dan i igrajte& jer gle& a#a je elika plata na nebu. Cer su tako inili prorocima oe i njiho i! 4Juka B&296. ,esramna gadija. Ee" se poredi sa prorocima ... !Ne znate li da ste i crk a ,oija& i duh ,oji u ama) 8ko ko pok ari crk u ,oiju& pokvari!e njega @og: jer je crk a ,oija s eta& a to ste vi1 4Pa le& Pr a poslanica (orin"anima 9&1B6. @a to se nema do oljno prezira ... !Ne znate li da "e s eti suditi s ijetu) (ad "ete dakle vi s ijetu suditi$ nijeste li rijedni suditi manjijem st arima)! 4Pa le& Pr a poslanica (orin"anima B&26 Naalost& nije li to samo go or jednog stano nika ludnice... 5e po re& taj uasni varalica nasta lja$ !Ne znate li da "emo mi an-elima suditi& a kamoli st arima o oga s ijeta.! ... !Ne pret ori li ,og premudrost o oga s ijeta u ludost) Cer budu"i da u premudrosti ,oijoj ne pozna s ijet premudro#"u ,oga& bila je ,oija olja da ludo#"u propo edanja spase one koji jeruju ...* nema ni mnogo premudrijeh po tijelu& ni mnogo silnijeh& ni mnogo plemenitijeh. Nego #to je ludo pred s ijetom ono izabra @og da posrami premudre* i #to je slabo pred s ijetom ono izabra ,og da posrami jako* i #to je neplemenito pred s ijetom i uni#teno izabra ,og& i #to nije& da uni#ti ono #to jest& +a se pred njim ne poh ali nijedno tijelo! 4Pa le& Pr a poslanica (orin"anima 1&2H i d.6. +a bi serazumelo o o mesto& s edoanst o pr og reda za psihologiju andala;morala& treba proitati pr u raspra u moje (enealogije morala: u njoj je po pr i put os etljena suprotsta ijenost otmenog i andala;morala ro-enog iz ressentiment a i nemo"ne os etoljubi osti. Pa le je bio naj e"i od s ih apostola os ete ... * % i na odi iz je an-elja o de su dati prema pre odu Euka %te/. (ardi"a. P. pre . <B

 6ta iz toga sledi& +a je dobro na u"i ruka ice kada se ita No i za et. ,lizina tolike neisto"e prisilja a bezmalo na to. !Pr e hri#"ane! bi izbega ali kao i poljske Ce reje$ ne zbog toga #to bi proti njih imali manje prigo ora... 7 jedni i drugi zaudaraju. ?zalud sam u No om za etu u zasedi rebao ma i samo jednu simpatinu crtu* ni#ta iskrenog& dobrosti og& srdanog& pra ednog. =ak ni o de jo# nije pr i poetak o eanst a nedostaje instinkt za isto!u... ? No om za etu postoje samo ravi instinkti& hrabrosti nema& pa ni za te r-a e instinkte. % e je kuka iluk& zat aranje oiju i samoobmana. Nakon itanja No og za eta s aka knjiga izgleda ista. 5adi primera& itao sam neposredno posle Pa la onog najljupkijeg& najobesnijeg podruglji ca Petronija& o kome bi se& moglo re"i ono #to je +omeniko ,okao napisao parmskom oj odi o Mezaru ,ordiji$ !R tutto ,esto1 besmrtno zdra & besmrtno edar i io ... Naime& ta mala izmota ala preraunala su se u gla noj st ari. 'ni napadaju& ali s e #to su napali time je obeleeno. (oga napadne !pr i hri#"anin!& tog on ne prlja... 'brnuto$ ast je suoiti se sa !pr im hri#"aninom!.! No i za et se ne ita bez naklonosti za ono #to se u njemu zlosta lja& a da se i ne go ori o !mudrosti o oga s eta!& koju neki drzo iti etrogonja zaludno poku#a a da sme#a sa !ludilom propo edanja! ... No i /ariseji i knjie nici imaju s oj udeo u tak om neprijateljst u$ oni mora da su e" bili ne#to redno da bi predsta ljali predmet tako nepriline mrnje. + olinost to bi bio prekor koji su !pr i hri#"ani! smeli da im prebace. Najposle& bili su privilegovani sloj: o o je do oljno i nikaka razlog nije i#e potreban za mrnju andale. !Pr i hri#"anin! a pla#im se& i !poslednji!& koga !e mi biti dato moda da vidim jeste iz najdubljih instinkata pobunjenik proti s ih pri ilego anih on i i& on se u ek bori za 1jednaka prava1... :anije uze & on nema izbora. %amim tim #to za sebe lino ho"e da je !boji izabranik! ili !hram boji!& ili !sudija an-ela! & tada je s aki drugi princip izbora& na primer prema ispra nosti& prema duhu& prema mue nosti i ponosu& prema lepoti i slobodi srca& jednosta no !s et! zlo po sebi... Pouka$ s aka re u ustima nekog !pr og hri#"anina! jeste la& s ako delanje instinkt kri ot orenja s e njego e rednosti& s i njego i cilje i su #tetoinski& ali koga on mrzi& ta mrzi& ima vrednost... Hri#"anin je& naroito hri#"anin;s e#tenik& kriterijum vrednosti +a li da dodam& da u ita om No om za etu postoji samo jedna jedina /igura redna po#to anja) Pilat& rimski namesnik. Niko ga nije mogao u eriti da za ozbiljno uzme neku je rejsku prepirku. Ce rejin i#e ili manje #ta mari) ... 'tmeni podsmeh jednog 5imljanina& pred kojim izmie bestidna zloupotreba reci !istina!& obogatila je No i za et jedinom rei koja vredi koja je njena kritika& ak njeno poricanje: !#ta je istina.! ... <D 'no #to nas razd aja nije injenica da nikak og boga ne nalazimo pono o ni u istoriji& ni u prirodi& niti iza prirode e" da ono #to je po#to ano kao bog ne ose"amo kao !boanske!& nego kao dostojno aljenja& apsurdno& kao #tetno& ne samo kao zabludu& e" kao zloin protiv ivota... 'spora amo boga kao ,oga ... (ada nam se dokazuje o aj bog hri#"ana& umemo da jo# manje erujemo u njega. ? /ormuli$ deus, Aualem -aulus creavit, dei negatio* 5eligija koja& kao hri#"anst o& nema nijedne dodirne take sa st arno#"u& koja je sklona padu im ma samo i u jednoj taki st arnost poloi s oje pra o na nju& mora& sas im razumlji o& da bude smrtni neprijatelj !s eto ne mudrosti!& #to "e re"i nauke za nju su s a sredst a dobra koja joj mogu posluiti da zatruje&

okle eta& opozove disciplinu duha& istotu i strogost u st arima duho ne sa esti& otmenu hladno"u i slobodu duha. !Eera! kao imperati jeste veto na nauku in pra0i la po s aku cenu... Pa le shvatada je la da je ! era! nuna* Mrk a docnije pristaje uz Pa la. :aj bog kojeg je za sebe izumeo Pa le& bog koji !sramoti s eto nu mudrost! 4u strogom smislu& obe elike proti nice s akog prazno erja& /ilologija i medicina6& jeste doista samo rezolutna odluka samog Pa la$ naz ati !,oga! s ojom sopst enom oljom& thora, jeste praje rejski. Pa le ho!e da osk rni !s eto nu mudrost!$ njego i neprijatelji su dobri /ilolozi i lekari aleksandrijske #kole & njima on obja ljuje rat. ? st ari& nema /ilologa ni lekara a da u isti mah nisu i antihri!ani. Filolo#ki je& naime& gledati iza !s etih knjiga!& lekarski iza /iziolo#ke propalosti tipinog hri#"anina. Jekar eli !neizlei o!& /ilolog !pod ala! ... 1 @og, kakvog je stvorio -avle, jeste poricanje boga, P. pre . <F +a li se pra o razumela u ena po est s poetka ,iblije o paklenom strahu boga pred naukom& ... Nije se razumela. ' a s e#tenika knjiga par e0cellence poinje& sas im primerno& sa elikom unutra#njom te#ko"om s e#tenika$ on zna za samo jednu eliku opasnost& dakle !,og! zna za samo jednu eliku opasnost. %tari bog& u celosti !duh!& pr os e#tenik& sa sa r#enst o& dangubi po s ojim rto ima$ samo se dosa-uje. %am bog se uzalud bori proti dosade. 3ta radi) 7zmi#lja o eka o ek je zaba an... 8li gle& i o ek se dosa-uje. ,oje saaljenje zbog jedine nezgode& koju u sebi poseduju s i raje i& bezgranina je$ on smesta st ori druge i otinje. -rvi boji proma#aj$ o ek ne nalazi i otinje zaba nim lada nad njima i nijednom nije poeleo da bude !i otinja!. 'tuda bog st ori enu. 7 u st ari& sa dosadom bi kraj ali i sa neim drugim jo#. 0ena je bila drugi boji proma#aj. !0ena je po s ojoj biti zmija& He a! to zna s aki s e#tenik* !od ene potiu sve nesre"e s eta i to zna s aki s e#tenik. 1)tuda od nje potie i nauka! ... :ek je ena poduila o eka da proba sa dr eta saznanja. 3ta se dogodilo) %tarog boga zah ata pakleni strah. %am o ek je postao njego najve!i proma#aj& st orio je sebi proti nika& nauka izjednaava sa bogovima, kada o ek postaje nauan za r#eno je sa s e#tenicima i bogo ima. -ouka:nauka je zabranjeno po sebi ona je jedina zabranjena. Nauka je prvi greh& klica s ih greho a& iskonski greh. #o je jedina pouka. 1Ne treba da saznaje#! ostalo sledi iz toga. Pakleni strah nije omeo boga da bude do itlji . (ako da se bori proti nauke) :o je zadugo bilo njego gla ni problem. 'dgo or$ napolje iz raja sa o ekom. %re"a& dokolica& do odi do misli s e misli su r-a e misli... =o ek ne treba da misli. 7 !s e#tenik po sebi! izmi#lja ne olju& smrt& smrtnu opasnost u trudno"i& bedu s ake rste& starost& brige& bolest pre s ega s e sama sredst a za borbu proti nauke. Ne olja ne dozvoljava o eku da misli ... Pa ipak.& kak a strahota. 5ad sazna anja stremi u is& napadaju"i nebo& zatamnjuju"i bogo e #to da se radi. %tari bog izmi#lja rat, razd aja narode& ini da se ljudi uzajamno uni#ta aju 4 s e#tenicima je u ek bio potreban rat...6. 5at izme-u ostalog& estoki razdor mira nauke. Ne ero atno. *aznanje, emancipacija od svetenika, raz ija se ak uprkos s e#tenika. 7 poslednju odluku donosi stari bog$ !o ek posta nauan nita ne pomae, mora se potopiti"1...

<G 5azumeli ste me. Poetak ,iblije sadri itavu psihologiju s e#tenika. % e#tenik poznaje samo jednu eliku opasnost$ nauku zdra o poimanje uzroka i posledice. 8li& nauka se raz ija& u e"ini& samo u sre"nom sticaju prilika treba imati remena& treba imati duha napretek da bi se !sazna alo!... 1)tuda o eka treba uiniti nesre"nim! u s akom dobu to je bila logika s e#tenika. Poga-a se e" ta je& primerno o oj logici& onda do#lo na s et 1greh1... Pojam kri ice i kazne& sa !moralni poredak s eta!& izmi#ljen je protiv nauke protiv razlui anja o eka od s e#tenika ... =o ek ne treba an sebe& on treba u sebe da gleda* ne treba do itlji o i oprezno& kao onaj koji ui& da gleda u st ari& on ak uop#te ne treba da gleda$ treba da pati... 7 treba da pati na taj nain da mu je s akog trenutka potreban s e#tenik. Jekari neka se nose. *pasitelj treba. Pojam kri ice i kazne& kao i uenje o !milosti!& !iskupljenju!& !opro#taju! lai skroz naskroz& bez ikak e psiholo#ke realnosti izmi#ljene su da bi se u o eku razorio smisao uzroka: oni su atentat na pojam uzroka i posledice. Ne atentat sa pesnicom& sa noem& sa estito#"u u mrnji i ljuba i. Nego iz najkuka ikijih& najpodmuklijih& najniih instinkata. *vesteniki atentat. -arazitski atentat. Eampirizam bledih podzemnih kr opija. ... (ada prirodne posledice nekog ina nisu i#e !prirodne!& e" ih se misli iz edene sablasnim pojmo ima prazno erja& !bogom!& !duho ima!& !du#ama!& kao puke !moralne! konsek encije& kao nagradu& kaznu& opomenu& sredst o aspitanja& onda je razorena pretposta ka za sazna anje onda se izvrio najve!i zloin protiv oveanstva. Co# jednom& greh taj oblik samoskrna ljenja o eanst a par e0cellence, izmi#ljen je da bi onemogu"io nauku& kulturu& s aki uspon i samopo#to anje o eka. % e#tenik vlada pomo"u izuma greha. AH Ne propu#tam da o de napra im jednu psihologiju ! ere!& ! ernika!& u korist& kao #to je pra o& samih ! ernika!. 8ko danas jo# ima tak ih koji ne znaju koliko je neprilino biti ! ernik! ilibelega d.cadence, naprsle olje za i otom & sutra "e e" znati. Moj glas see i do onih t rdih na u#ima. 7zgleda& ako nisam lo#e uo& da me-u hri#"anima postoji neka rsta kriterijuma istine koja se nazi a !dokaz snagom!. !Eera ini blaenim$ dakle, istinita je.! ' de bi se najpre moglo primetiti da upra o st aranje blaenst a nije dokazano& e" samo obe!ano: blaenst o ezano za uslo ! ere! mora se biti blaen& poto se eruje... 8li& ime se dokazuje da "e st arno nastupiti s akoj kontroli nepristupana !onostranost! koju s e#tenik obe"a a erniku) :obonji !dokaz snagom! jeste& dakle& u osno i& opet samo era da ne"e izostati dejst o koje era obe"a a. ? /ormuli$ !Eerujem da era ini blaenim dakle istinita je.! No time smo e" na kraju. ' o !dakle! bilo bi sam absurdum kao kriterijum istine. 8li ako& sa ne#to popustlji osti& pretposta imo da je postizanje blaenst a dokazano erom 4 ne samo eljeno& ne samo puko obe"anje u pomalo nepouzdanim ustima s e#tenika6$ da li bi blaenst o reeno i#e tehniki& zadovoljstvo bilo ikada dokaz za istinu) :olicno& da bezmalo predsta lja proti dokaz& u s akom sluaju naj i#e podozrenje u !istinu!& samim tim #to u raspra i pitanja !#ta je istinito)! saodluuju ose"anja zado oljst a. +okaz po !zado oljst u! dokazuje !zado oljst o! i ni#ta i#e* otkuda&

ma pla"alo se s e u s etu su im zlatom& da ba# istiniti sudo i priinja aju i#e zado oljst a nego lani i da nemino no& prema nekoj prestabiliranoj harmoniji& po lae za sobom prijatne ose"aje) 7skust o s ih strogih& s ih dubokih duho a ui obrnuto. % aka stopa istine mora se os ajati borbom& moraju se di"i ruke& naproti & goto o od s ega za #ta je inae ezano srce& na#a ljuba & na#e po erenje u i ot. @a to je neophodna du#e na eliina$ sluba istini je najsuro ija sluba. Cer& #ta znai biti u pravu u st arima duha) ,iti strog sa s ojim srcem& prezirati !lepa ose"anja!& na s akom +a i Ne pra iti ispit sa esti. Eera ini blaenim$ dakle lae... A1 +a era pod iz esnim okolnostima ini blaenim& da blaenst o jo# ne pret ara neku /iksnu u istinitu ideju& da era ne pomera nikak a brda& no ih zapra o posta lja tamo gde ih nema$ o la#na #etnja ludnicom do oljno obja#nja a gorepomenuto. 5azume se& ne s e#teniku$ jer on instinkti no porie da je bolest bolest& ludnica ludnica. Hri#"anst u je potrebna bolest& otprilike kao #to je starim Nrcima bio potreban i#ak zdra lja zaraavati bole#"u jeste pra a pozadina ita og proceduralnog sistema crk enog spasa. 8 sama crk a nije li joj katolika ludnica naj i#i ideal) Melokupna zemlja kao ludnica) 5eligiozni o ek& kak og ho!e crk a& jeste tipini d.cadent5 trenutak u kojem religiozna kriza zagospodari nekim narodom u ek je obeleen neurotikim epidemijama. !?nutra#nji s et! religioznog o eka toliko slii !unutra#njem s etu! prenadraenih i izmodenih da ih je nemogu"e razliko ati. !Naj i#a! stanja& koja je hri#"anst o razastrlo kao rednost nad rednostima preko o eanst a& jesu epileptiki oblici crk a je kanonizo ala samo bezumnike ili elike aralice in majoram dei honorem ... +oz olio sam sebi jednom da ita hri#"anski training pokajanja i iskupljenja 4koji se danas najbolje da izua ati u >ngleskoj6 oznaim kao metodino proiz o-enje ,olie circulaire* razume se& na e" pripremljenom& to jest iz osno a morbidnom tlu. Niko ne moe slobodno da izabere da bude hri#"anin$ na hri#"anst o se ne !prelazi! za to je neophodno da se bude do oljno bolestan... Mi ostali koji imamo odvanosti za zdra lje i, tako-e& za prezir& kako smemo da mipreziremo religiju koja podua a nerazume anje tela.& koja ne"e da pusti iz zuba prazno erje du#e.& koja od nedo oljne uhranjenosti pra i !zaslugu!.& koja u zdra lju nalazi i suzbija neku rstu neprijatelja& -a ola& isku#enja& koja uobraa a da se !sa r#ena du#a! moe nositi okolo u nekom le#u od tela i da bi za to trebalo napra iti no i pojam !sa r#enst a!& neko bledunja o& bolesno& idiotski zanesenjako bi"e& tobonju !s etost! s etost& naprosto lanac simptoma osiroma#enog& neurotiziranog& neizlei o isk arenog tela. ... Hri#"anski pokret kao e ropski pokret najpre je op#ti pokret izmeta i otpadaka s ih rsta 4 oni bi hteli sa hri#"anst om do mo"i6. 'n ne izraa a propadanje jedne rase& e" je obrazo anje agregata oblika decadence koje se saimaju i trae na s e strane. Hri#"anst o nije, kako se ernije& omogu"eno pok areno#"u samog antikog s eta& otmene 8ntike$ ne moe se do oljno suro o opo rgnuti ueni idiotizam koji i danas jo# podra a tak o mi#ljenje. ? doba kada su se bolesni i isk areni andala;sloje i hristijanizo ali #irom ita e imperium, upra o je protivtip, otmenost& bio otelo ljen u s om najlep#em i najzrelijem liku. Ee"ina je postala gospodar* demokratizam hri#"anskog instinkta slavi pohedu ... Hri#"anst o nije bilo !nacionalno!& niti uslo ljeno rasom ono se okre"e s im rstama razba#tinjenja i ota& s uda je imalo s oje

sa eznike. ? osno i hri#"anst a poi a pizma bolesnih& i instinkte je uperilo protiv zdra ih& protiv zdra lja. % e uspe#no& ponosito& srano& lepota pre s ega& para im u#i i oi. Co# jednom podse"am na nedostojnu Pa lo u re$ !3to je slabo u s etu& #to je ludo u s etu& #to je neplemenitog roda i prezreno u s etu& to ,og izabira!& to je bila /ormula in hoc signo** je sla ila pobedu decadence. 7aspeti bog ne razume li se jo# u ek uasna pozadina o og simbola) % e #to pati& s e #to je raspeto& jeste boansko... % i smo mi raspeti na krstu& stoga smo boanski... Cedino mi smo boanski... Hri#"anst o je bilo pobeda& otmeno ube-enje je jenja alo u njemu ono je bilo do sada naj e"a nesre"a o eanst a. 1 Na /rancuskom i u iz orniku. @nai kruno ludilo. P. pre . 11 Jat. o de u znaenju$ pod kojom. P. pre . A2 Hri#"anst o stoji& tako-e& nasuprot s ih duhovnih postignu"a samo bolestan um moe da se upotrebi kao hri#"anski um& ono staje na stranu s ega idiotskog& proklinje !duh!& superbiu* zdra og duha. ,udu"i da bolest pripada biti hri#"anst a& mora i tipino; hri#"ansko stanje& ! era!& da bude oblik bolesti& i s e pra e& aljane& naune pute e do saznanja crk a mora da odbaci kao zabranjenepute e. %umnja je e" greh... Potpuni nedostatak psiholo#ke isto"e kod s e#tenika koja se nago e#ta a u pogledu jeste posledina poja a decadence. Histerine de ojure& s druge strane rahitina deca& prilike su da se zapazi sa koliko pra ilnosti su instinkti na lanost& zado oljst o u laganju radi laganja& nesposobnost za pra pogled i korak& izraz d.cadence. 1Eero ati! znai ne; znati hteti ono #to je istinito. Pijetist& s e#tenik obeju polo a& jeste laan& jer je bolestan$ njego instinkt zahteva da istina ni na kojoj taki ne zadobije s oje pra o. !3to razbole a& dobro je* #to potie iz obilja& preticanja& od mo"i& zlo je!$ tako ose"a ernik. Nesloboda radi lai po tome prepoznajem s akog predodre-enog teologa. +rugo obeleje teologa je njego a nesposobnost za ,ilologiju.Pod /ilologijom& u jednom eoma op#tem smislu& treba o de razumeti e#tinu dobrog itanja mo"i proitati injenice a da se one ne iskri ot ore interpretacijom& da se u udnji za razume anjem neiskri ot ore interpretacijom& da se u udnji za razume anjem ne izgubi oprez& strplji ost& istananost. Filologija kao ephe0is** u interpretaciji$ bilo da je re o knjigama& o no inskim estima& o sudbinama ili meteorolo#kim podacima ne go oriti o !spasu du#e! ... Nain na koji neki teolog& s ejedno da li berlinski ili rimski& izlae !pisanu re! ili doi ljaj& na primer neku pobedu otadbinske ojske u s etlosti +a ido ih psalama& u ek je toliko drzak da /ilolog pri tome -ipa do ta anica. 7 #ta da uini kada pijetisti i druga go eda iz # apske zemlje jadnu s akodne icu i doma"e ognji#te njiho e egzistencije !prstom bojim! pode#a aju u udo !milosti!& !pro i-enja!& !iskust a spasa!. Najskromniji utro#ak duha& da ne kaemo pristojnosti, morao bi da u eri o e tumae da je tak a zloupotreba boanske spretnosti prstiju sas im detinjasta i nedolina. =ak i ako bi u telu postojala mala mera pobonosti& bog koji bi na reme leio od kija ice i u trenu pomogao da se popnemo u karuce upra o kada nailazi pro ala oblaka& taka bog bi bio toliko apsurdan da bi ga trebalo uni#titi ak i da postoji. ,og kao sluga& kao pismono#a& kao i i kalendar u osno i& termin za najbedastiju od s ih sluajnosti... !,oansko pro i-enje!& u kak o jo# i danas eruje otprilike s ako tre"e lice

u !obrazo anoj Nemakoj!& bio bi toliko jak prigo or proti boga da se jai ne bi mogao smisliti. 8 u s akom sluaju& on je prigo or proti Nemaca.... 1 Jat. gordost. P. pre . 11 N. postupnost. P. pre . A9 +a muenici dokazuju ne#to #to se tie istine neke st ari toliko je malo istinito da bih mogao da poreknem da je ikada uop#te jedan muenik imao i#ta sa istinom. ? tonu u kojem se neki muenik sa njego om iz esno#"u s eta penje kome na teme e" se izraa a toliko nizak stepen intelektualne estitosti& tak a bedasto!a za pitanje !istine!& da nije redno truda opo rga ati ga. 7stina nije ni#ta #to bi jedan imao& a drugi ne. :ako su o istini mogli da misle ponaj i#e seljaci ili seljaki apostoli Jutero e rste. Na osno u stepena sa esnosti u st arima duha& moe se biti siguran da o o oj taki skromnost& umerenost postaje s e e"a. Posedo ati znanje o pet st ari& a blagom rukom odstraniti s ako drugo... !7stina!& re kako je razume s aki prorok& s aki sekta#& s aki liberal& socijalista& s aki o ek crk e& jeste sa r#eni dokaz da nismo ak ni na poetku one duho ne discipline i samosa la-i anja bez kojih se ne moe prona"i ma koja mala& kolikogod mala bila istina. %mrti muenika bile su& uzgred reeno& elika nesre"a u istoriji$ one su oaravale... @akljuak s ih idiota& me izuzimaju"i enu i narod& da u nekoj st ari zbog koje je neko kadar da umre 4ili ak da& kao u pr om hri#"anst u& izazo e epidemije enje za smr"u6 mora da postoji ne#to tak o zakljui anje je postalo ogromna konica za istrai anje& za duh istrai anja i smotrenosti. Muenici su nakodili istini... 7 danas je jo# do oljna iz esna grubost u proganjanju da bi se nekom inae po sebi ra nodu#nom sekta#enju st orilo asno ime. (ako) to da se menja rednost neega kada neko za to daje s oj i ot) @abluda koja postaje asna jeste zabluda koja jo# i#e zadobi a oara aju"u dra$ erujete li i& gospodo teolozi& da "emo am dati priliku da izigra ate muenike radi a#ih lai) +a bi se opo rgla neka st ar treba je s puno obzira odloiti na stranu isto tako se opo rga aju i teolozi... ?pra o u tome je bila s etskoistorijska glupost s ih proganjalaca. Proti nikoj st ari su pridali izgled asti obdarili su je /ascinantno#"u mueni#t a ... 0ena i dan;danas klei na kolenima pred zabludom& jer joj se reklo da je neko za tu zabludu bio raspet na krstu. /a li je krst neki argument& 8li o s im o im st arima rekla se jedna jedina re koja bi bila potrebna i nakon hiljada godina Baratustra. Putem kojim su i#li pisali su kr a o znako lje& a njiho a je glupost uila da se istina dokazuje kr lju. 8li kr je najgori s edok istine* kr truje i najistije uenje i pret ara ga u ludilo i mrnju u srcima. 7 kada neko po-e i u atru za s oje uenje #ta to dokazuje. ,olje je& zaista& da na#e sopst eno uenje potie iz na#eg sopst enog plamena.1 1 1#ako je govorio Baratustra1 77& 9AH. Prema pre odu +anka Nrli"a& tre"e izdanje& @agreb 1GDA& str. F<FA. P. pre . A<

+a se ne zaluta$ eliki duho i su skeptici. @aratustra je skeptik. Caina& sloboda koja dolazi od snage i presnanosti duha dokazuje se skepsom. % e #to se tie naela u rednosti i bez rednosti ube-eni ljudi ne uzimaju u razmatranje. ?be-enja su tamnice. Ne gleda se do oljno daleko& ne gleda ispod sebe$ a da bi se smelo sudelo ati u raspra i oko rednosti i ne rednosti mora se ideti pet stotina ube-enja ispod sebe iza sebe... +uh koji ho"e da je elik& koji ho"e i sredst a za to& nuno je skeptiar. 'slobo-enost od s ih rsta ube-enja spada u snagu& sposobnost slobodnog gledanja... Eelika strast& osno a i mo" njego og bi"a& a jo# slobodoumnije& jo# despotskije& kada je sas im proet njome& slui se ita im njego im intelektom& ne daje mu da se d oumi& ohrabruje ga& #ta i#e& da se koristi i bezbonim sredst ima& doputa mu pod iz esnim okolnostima da po eruje nekim ube-enjima. ?be-enje kao sredstvo: mnogo toga se postie samo posredst om nekog ube-enja. Eelika strast se slui ube-enjima& tro#i ube-enja& no ne potinja a im se ona neogranieno sebe poznaje. 'brnuto$ potreba za ero anjem& za bezuslo no#"u nekog +a i Ne& karlajlizam1& ako mi se doz oli o a re& jeste potreba za slabo!u. =o ek ere& ! ernik! s ake rste& nuno je za istan o ek taka koji ne moe sebe da uzme za s rhu& koji sebi ne moe uop#te da posta i ikaka cilj. !Eernik! ne pripada sebi, on moe da bude samo sredst o& mora da bude troen, potreban mu je neko da ga tro#i. Njego instinkt odaje naj i#u po#tu moralu samootu-enja$ u njega ga s e u era a& njego a pamet& njego o iskust o& njego a ta#tina. % aka era je& u st ari& izraz samoraz la#"i anja& samootu-enja ... 8ko se promotri koliko je e"ini nuan jedan regulati koji ezuje i stabilizuje spolja#njost& koliko je prinuda& u jednom i#em smislu ropstva, za ljude slabe olje& naroito enu& jedini i poslednji uslo njiho og uspeha$ tada se razumelo ube-enje& razumela se ! era!. (ima o eka sa ube-enjem poi a u ube-enju. Ne ideti mnoge st ari& nikada ne izne era ati s oje predrasude& biti skroz pristrasan& imati strogu i doslednu optiku za s e rednosti jedino to uslo lja a da tak a rsta o eka uop#te postoji. No& time je ona suprotnost& antagonist istinskog istine... Eerniku nije dato da uop#te ima neku sa est za pitanje !istinitog! i !neistinitog!$ biti estit kada je re o ovom pitanju to bi istog trena znailo njego u propast. Patolo#ka uslo ljenost njego e optike pret ara ube-enog u /anatika %a onarola& Juter& 5uso& 5obespjer& %en;%imon & u tip suprotan snanom& osloboenom duhu. Pobedonosno dranje o ih bolesnih duho a& o ih epileptiara pojma& utie na #iroke mase /anatici su pitoreskni& o eanst o ra-e gleda gesto e nego da uje razloge ... 1 Prema ensleskom istoriaru i kritiaru :omasu (arlajlu 4:homas MarlPle& 1DGA 1FF16. Nie u *umraku idola kae& izme-u ostalog& o njemu$ !? osno i& (arlajl je engleski ateist koji s oj dobar glas trai u tome da to ne bude.! AA (orak dalje u psihologiju ube-enja& ! ero anja!. Proteklo je e" due reme od kako sam sta io na razmatranje da li ube-enja nisu opasniji neprijatelji istini od lai 4Jjudsko& od i#e ljudsko6.1 ' aj put eleo bih da se zapitam odlunije$ postoji li izme-u lai i ube-enja uop#te neka suprotnost) %a s et u to eruje* no& u #ta s e ne eruje sa s et. % ako ube-enje ima s oju istoriju& s oje obrasce& s oja isku#enja i proma#aje$ ono postaje ube-enje& prema tome dugo remena nije to& prema tome jo# due

remena jedva je to. (ako) to da me-u o im embrionalnim oblicima ube-enja ne bi mogla da bude i la) +o oljno je samo katkad iz r#iti zamenu linosti$ u sinu postaje ube-enje ono #to je za oca jo# bila la. Ja nazi am$ ne hteti ideti ne#to #to se idi& ne hteti ideti ne#to takvimkak im se idi$ s ejedno da li se la zbila pred s edokom ili bez s edoka. Naje#"a la jeste ona sa kojom sami sebe obmanjujemo* obmana drugog je relati no izuzetak. >lem& o o ne;hteti; ideti #to se idi& ne;hteti; ideti;tak im kako se idi& bezmalo je pr i uslo za s e koji su pristrasni u ma kojem smislu$ pristrasni o ek nuno postaje lao . Nemaka istoriogra/ija je& na primer& ube-ena da je 5im bio despotizam& da su Nermani na s et doneli duh slobode$ kak a razlika je izme-u o og ube-enja i lai) 7ma li jo# mesta u-enju kada& instinkti no& s e stranke& pa tako i nemaki istoriari& imaju na ustima elike reci morala da moral bezmalo produava da traje time #to je s akog asa neophodan stranarimas ih rsta) !:o je nae ube-enje$ ja no ga priznajemo pred ita im s etom& mi i imo i umiremo za njega po#to anje pred s im #to ima ube-enje.! tak e sam reci uo& #ta i#e& iz usta antisemita. ,a# naproti & moja gospodo. :ime #to lae iz principa& jedan antisemita nije ni#ta pristojniji ... % e#tenici& koji su u tim st arima tananiji i eoma dobro razumeju prigo or koji lei u ideji nekog ube-enja& to jest neke principijelne jer slui jednom cilju d olinosti& preuzeli su od Ce reja luka u zamisao da na o om mestu umetnu pojam !,oga!& !boje olje!& !bojeg otkro enja!. 7 (ant je& sa njego im kategorikim imperati om& bio na istom putu$ i na njemu je njego um bi aopraktian. Postoje pitanja pri kojima o eku nije stalo do odluke o istini ili neistini* s a rhunska pitanja& s i rhunski problemi rednosti& s one strane su ljudskog uma ... %h atiti granice uma tek jeto istinska /ilozo/ija ... 5adi ega bi se bog otkrio o eku) +a li bi bog uinio ne#to izli#no) =o ek ne moe& sam za sebe& da zna #ta je dobro ili zlo& zato ga bog podua a s ojoj olji ... Pouka$ s e#tenikne lae pitanje !istinitog! ili !neistinitog! ne postoji u tak im st arima o kojima go ori s e#tenik* o e st ari ak ne doz olja aju da se lae. Cer& da bi se lagalo mora da bude mogu"no odluiti ta je o de istinito. 8 upra o to o ek ne moe5 prema tome je s e#tenik boji glasnogo ornik. :aka s e#teniki silogizam nije sas im samo je rejski i hri#"anski* pra o na la i razlonost !otkro enja! pripada s e#tenikom tipu& s e#tenicima d.cadence koliko i mnogoboakim s e#tenicima 4 pagani su s i koji kau da i otu* za koje je !,og! re za eliko +a s im st arima6. !@akon!& !boja olja!& !s eta knjiga!& !nadahnu"e! s e sami termini za oznaa anje uglo a pod kojima s e#tenik dolazi do mo"i& sa kojima odra a s oju mo" o i pojmo i poi aju u osno i s ih s e#tenikih organizacija& s ih s e#tenikih ili /ilozo/sko;s e#tenikih oblika dominacije. !% eta la! zajednika (on/uiju& Manuo om zakoniku& Muhamedu& hri#"anskoj crk i $ ne nedostaje i kod Platona. !7stina je tu!$ to znai tamo gde se uje& gde svetenik lae ... 1 13judsko, odvie ljudsko1, 7& a/orizmi A< i <F9. Prema primedbi (arla 3lehte. P. pre . AB (onano& s e za isi od cilja za koji se lae. 2oj prigo or hri#"anskim sredst ima je upra o da u hri#"anst u nedostaju !s eti! cilje i. %amo ravi cilje i$ tro anje& kle etanje&

poricanje i ota& preziranje tela& ponia anje i samoskrna ljenje o eka pojmom greha otuda su i njego a sredst a rava. %a suprotnim ose"anjima itam 2anuov zakonik, jedno neuporedi o duho no i promi#ljeno delo& za koje bi bilo greh prema duhu strpati ga u istu re"u sa ,iblijom. 'dmah se naslu"uje$ iza njega& u njemu& postoji st arna /ilozo/ija& ne samo otro na judejska orba od rabinizma i prazno erja on nudi i najrazmaenijem psihologu ne#to u #ta moe da zagrize. Ne zabora iti gla nu st ar& osno na razlika sa ma kojom biblijom$ otmeni sloje i& /ilozo/i i ratnici& pomo"u njega dre u s ojim rukama s etinu* s uda otmene rednosti& ose"anje sa r#enst a& +a i otu& pobedonosna dobrobit u sebi i i otu sunce proima ita u knjigu. % e st ari& u kojima hri#"anst o ispolja a s oj neizmerni prostakluk& ra-anje na primer& ena& 4brak& raspra ljene su o de ozbiljno& sa po#to anjem& ljuba lju i po erenjem. (ako se zapra o moe u ruke deteta i ene sta iti knjiga koja sadri o e nitko ske rei$ !@bog bludnienja da s aki ima s oju sopst enu enu i s aka s og sopst enog o eka... bolje je eniti se nego goreti od elje!) +a li je doz oljeno biti hri#"anin isto toliko dugo koliko pojam immaculata conceptio* slui za pohri#"a anje& to jest za kaljanje nastanka o eka)... Ne znam ni za jednu knjigu u kojoj bi eni bilo reeno toliko nenih i blagonaklonih st ari koliko u Manuo om zakoniku* te stare& sredine i s eci imaju nain da budu di ni prema eni koji je moda nenadma#en. !?sta neke ene! ita se na jednom mestu & !nedra de ojka& molit a deteta& dim rt e& u ek su isti.! Na drugom mestu$ !ne postoji doista ni#ta istije od s etlosti sunca& senke kra e& azduha& ode& atre i daha de ojke.! Poslednje mesto& moda tako-e s eta la $ !s i ot ori na telu iznad pupka su isti& s i ispod su neisti. %amo u de ojke je isto ita o telo.! 1 Jat. bezgreno zae!e. P. pre . AD @ezbonost hri#"anskih sredsta a zatie se in ,lagranti kada se primerice hri!anski cilj promeri prema cilju Manuo og zakonika kada se jarko os etli o a elika proti sta ljenost cilje a. (ritiar hri#"anst a ne moe da izbegne da hri#"anst o izloi preziru. :aka zakonik& kaka je Manuo & nastaje kao s aki dobar zakonik$ on saima iskust o& mudrost i moral pro eren poziti no tokom niza stole"a& on zakljuuje i i#e ni#ta ne dodaje. Pretposta ka za o ak u rstu kodi/ikacije jeste u id da su sredst a za st aranje autoriteta jedne sporo i dragoceno sticane istine temeljno razliita od onih koja "e se iskoristiti da bi se ona dokazala. @akonik nikada ne pria korisnost& razloge& kazuistiku u predistoriji zakona$ upra o time bi izgubio imperati ni ton& !ti treba#!& pretposta ku njego og po#to anja. :ano u tome je problem. ? iz esnoj taki raz itka nekog naroda& njego najo#troumniji& to jest najiskusniji i najdaleko idiji sloj re#a a da je skup iskust a prema kojem treba& to jestmoe se i eti zakljuen. Njego cilj je da iz godina opita i loih iskusta a dobije #to je mogu"e i#e bogatiju i potpuniju et u. %ada& dakle& predupredi"e se pre s ega produetak eksperimentisanja& nasta ak teku"eg stanja rednosti& ispiti anje& izabiranje& kritika rednosti in in,initum. :om se suprotsta lja d ostruki zid$ najednom& otkrovenje, to jest t rdnja da umnost o ih zakona nije ljudskog porekla& da nije bila traena sporo i nalaena posle niza proma#aja& nego da je& kao od boanskog iz ora& potpuna& sa r#ena& bez istorije& dar& udo& naprosto udeljena ... @atim tradicija, to jest t r-enje da je zakon postojao e" od prastarih

remena& da bi bilo bezbono sumnjati u njega& da bi to bio zloin prema precima. 8utoritet zakona zasni a se na tezama$ bog ga je doneo, preci po njemu iveli. Ei#i razlog o ak e procedure poi a u nameri da se postepeno potisne s est o njemu kao tano spoznatom 4to jest dokazanim ogromnim i strogo prore#etanim iskust om6 i otu$ tako da se postie sa r#eni automatizam instinkta pretposta ka s akog majstorst a& s akog sa r#enst a u e#tini i ljenja. ?stano iti zakonik kaka je Manuo znai odobriti ubudu"e da narod postane majstor& da bude sa r#en da ambiciozno tei naj i#oj ume#nosti i ota. 7adi toga se mora biti nesvestan cilja s ake s ete lai. %astinski poredak, naj i#i& ladaju"i zakon& jeste samo sankcija prirodnog poretka,prirodne zakonitosti pr oga reda nad kojom nikak a proiz oljnost& nikak a !moderna ideja! nema mo"i. ? s akom zdra om dru#t u oituje se razd ajanje tri tipa prema razliitoj /iziolo#koj gra itaciji& od kojih s aki ima s oju sopst enu higijenu& s oje sopst eno podruje rada& s oju sopst enu rstu ose"anja za sa r#enst o i majstorst o. Priroda& a ne Manu& me-usobno razd aja one koji su preteno duho no nastrojeni& one ija je snaga preteno u mi#i"a osti i temperamentu& i najzad one koji se ne istiu ni u kak im pretenim odlikama& srednjaci. :re"i su najbrojniji& dok su pr i najelitniji. Naj i#a kasta ja je nazi am najrei kao sa r#ena ima i prednosti najre-ih$ njoj pripada da predsta lja sre"u& lepotu i dobrotu na zemlji. Cedino najduho nijima je data doz ola za lepotu& za lepo$ jedino kod njih dobrota nije slabost. -ulchrum est paucorum hominum: dobro je prednost. Me-utim& ni#ta im manje ne pripada od runih manira ili pesimistikog pogleda& oka koje nagruje ono u #ta gleda & ili ak srdba nad ukupnim idom st ari. %rdba je pri ilegija andale* pesimizam isto tako. 1*vet je savren1 tako eli instinkt najduho nijih& instinkt koji kazuje +a $ !nesa r#enost& s aka rsta ispodnas& distanca& pathos distance& sama andala spada jo# u o o sa r#enst o.! Najduho niji ljudi& kao najsnaniji, nalaze s oju sre"u tamo gde bi drugi na#li njiho u propast$ u la irintu& u okrutnosti prema sebi i drugome& u poku#aju* njiho o zado oljst o je samosa la-i anje$ kod njih je asketizam njiho a priroda& potreba& instinkt. @a njih je teak zadatak pri ilegija* igrati pod bremenom koje druge gu#i&okrepa ... %aznanje oblik asketizma. 'ni su najasnija rsta ljudi$ to ne iskljuuje da su naj edriji& najljubazniji. Eladaju ne zato #to ho"e& e" #to jesu5 nije im dato da budu drugi. /rugi: to su straari pra a& za#titnici poretka i bezbednosti& to su otmeni ratnici& to je pre s ega kralj kao naj i#a /ormula ratnika& sudija i odra alac zakona. +rugi su iz r#ni organ najduho nijih& najblii njima& koji na sebe uzimaju s e grubo u radu ladanja njiho i pratioci& njiho a desna ruka& najbolji uenici njiho i. ? s emu tom& da bude jo# jednom reeno& nema ni#ta proiz oljno& ni#ta !napra ljeno!. 3to jedrukije, napra ljeno je priroda je onda osaka"ena ... (astinski poredak& hijerarhijski redosled, jedino otelo lja a rhunski zakon samog i ota* izd ajanje tri tipa je potrebno radi odranja dru#t a& radi omogu"a anja i#ih i naj i#ih tipo a nejednakost u pra ima tek je uslo da pra a uop#te postoje. Pra o je pri ilegija. Pra o s akog poi a& tako-e& u njego om& nainu bi st o anja. Ne potcenjujmo prednosti srednjaka. 0i ot koji stremi visini postaje s e t r-i hladno"a se po e"a a& odgo ornost se po e"a a. Eisoka kultura je piramida$ ona moe da poi a samo na #irokom tlu& i za pretposta ku ima najpre snano i zdra o konsolido anu osrednjost. @anat& trgo ina& zemljoradnja& nauka, naj e"i deo umetnosti& jednom rei ita skup pro,esionalne delatnosti& slae se sas im samo sa osrednjo#"u u mogu"nostima i eljama* tak o ne#to bilo bi neumesno me-u izuzecima& naime odgo araju"i instinkt

suprotsta lja se koliko anarhizmu toliku aristokratizmu. ,iti ja no koristan& toak& /unkcija& o tome odluuje prirodna sklonost$ ne dru#t o& e" rsta sre!e za koju je naj e"i broj sposoban pra i od njih inteligentne ma#ine. @a srednjaka biti osrednji je sre"a. Majstorst o u jednom podruju& specijalnost& prirodni instinkt. ,ilo bi sa r#eno nedostojno dubokog duha da u osrednjosti po sebi idi e" neki prigo or. %ama ona je prva nunost za postojanje izuzetaka$ isoka kultura je uslo ljena njome. 8ko izuzetan o ek& koliko on sam i njemu slini& palji om rukom ruko odi osrednjima& onda to nije samo uti a prostosrdanost to je njego a dunost... (oga mrzim ponaj i#e me-u olo#em danas) 'naj socijalistiki& andala;apostole koji potkopa aju instinkt& zado oljst o& ose"anje zado oljnosti radnika u njego om malom s etu koji ga pra e za idnim& koji ga podua aju os eti... Nepra da nikada ne lei u nejednakim pra ima& nego u polaganju na 1jednaka1 pra a... 3ta je ravo& No& rekao sam to e"$ s e #to potie iz slabosti& za isti& osvete. 8narhist i hri#"anin su istog porekla ... AF ? st ari& razlika je u kom se cilju lae$ da li da se odra a ili razara. Moe se posta iti potpuna jednakost izme-u hri!anina i anarhiste: njiho cilj& njiho instinkt odi samo u razaranje. +okaz za o aj sta da se proitati u istoriji$ tu je on sadran u stra#noj ned osmislenosti. ?pra o smo upoznali religiozno zakonoda st o iji je cilj bio& kao naj aniji uslo cvetanja i ota& da !o eko ei! jednu eliku organizaciju dru#t a hri#"anst o je s oju misiju otkrilo u tome da okona upra o sa tak om organizacijom& budu!i da u njoj ivot cvate. :amo je trebalo plod mudrosti& u e"a an tokom dugih razdoblja isproba anja i neiz esnosti& upotrebiti sa najdalekosenijom korisno#"u i ponjeti #to je mogu"e e"i& bogatiji& potpuniji prinos$ o de je& obrnuto& preko no"i zatrovana ita a et a... 'no #to jeaere perennius S'd Horacija& 'de& 777& 9H& 1$ ! i#e izdrlji osti od bronze.!T bilo tu& imperium 7omanum, naj elianst eniji oblik organizacije u te#kim uslo ima koja je do sada bila ost arena& s obzirom na koju s e pre i posle je samo krpljenje& pr arenje& diletantizam ti s eti anarhisti napra ili su !pobonost! od toga da taj !s et!& to jest imperium 7omanum razore tako da ne ostane ni kamen na kamenu pa su ak Nermani i drugi dripci mogli da zagospodare nad njim... Hri#"anin i anarhist$ oba d.cadents, oba nesposobna da delaju drukije nego rastono& otro no& sapinju"i& krvolono,obojica sa instinktom smrtne mrnje prema s emu #to je uspra no& stasito& trajno& #to obe"a a budu"nost i otu ... Hri#"anst o je bilo ampir imperium 7omanum a ono je preko no"i ra#inilo ogroman rad 5imljana na raskri anju tla za jednu eliku kultura kadru da traje, Co# se nije razumelo) :mperium 7omanum koju poznajemo& u koju nas jo# bolje poua a istorija rimske pro incije& to najudesnije umetniko delo elikog stila& bila je poetak& njena gradnja bila je sraunata da "e se dokazivati hiljadama godinama do danas nikada se nije tako gradilo& nije se ak ni sanjalo da se gradi u srazmeri sub specie aeterni" ' a organizacija bila je do oljno rsta da izdri r-a e care e$ sluajnost linosti ne moe ni#ta da naudi tak im st arima prvo naelo s ake elike arhitekture. 8li& ona nije bila do oljno rsta za najiskvareniju rstu pok arenosti& za hri!ane... ' a skro ita gamad koja se no"u& pomo"u maglu#tine i d oznanosti& prikrada s akom pojedinano i truni mu s oju zbilju za istinite st ari& s oj instinkt za neporeci e realnosti, ta kuka ika& /eminizo ana i slatkorei a banda je korak po korak iz adila !du#e! o om ogromnom

zdanju tim rednim& mu#ki;uspra nim prirodama koje su u st ari 5ima ose"ale s oju sopst enu st ar& s oju sopst enu zbilju& s oj sopst eni ponos. Jicemerno potaji#t o& skro ito skup#tinarenje& tmasti pojmo i& kao pakao& kao rt o anje ne inog& kao unio m+stica u pijenju kr i i& pre s ega& polako podjari ana atra os ete& andaline os ete to je zagospodarilo 5imom& ista rsta religije kojoj je u njenom preegzistentnom obliku rat obja io e" >pikur. Neka se ita Jukrecije da bi se sh atilo proti ega se borio >pikur& ne proti mnogoboa#t a e" !hri#"anst a!& ho"u re"i k arenja du#a pojmo ima kri ice& kazne i besmrtnosti. ,orio se sa podzemnim kulto ima& sa ita im latentnim hri#"anst om opo rgnuti besmrtnost bilo je tada e" st arno iskupljenje. 7 >pikur je trijum/o ao& s aki asniji duh u rimskom carst u bio je epikurejac. 9 onda se pojavio -avle... Pa le& otelo ljeni genije mrnje andale prema 5imu& prema !s etu!& Ce rejin& veiti >evrejin lutalica par e0cellence... 'no #to je on otkrio bilo je kako se moe& pomo"u malog sekta#kog hri#"anskog pokreta na rubu je rejst a& zapaliti !s etski poar!& kako se sa simbolom !boga raspetog na krstu! moe s e potisnuto& s a skri ena kome#anja& ita a ba#tina anarhistikih smutnji u Marst u& koncentrisati u ogromnu mo". !%pas dolazi od Ce reja.! Hri#"anst o kao /ormula za podizanje cene podzemnih kulto a s ih rsta& na primer 'ziriso & elike Majke& Mitrin i za njiho o sabiranje$ u tome je bio Pa lo genije. Njego instinkt je bio toliko siguran da je predsta e kojima su pomenute religije opinja ale andalu& suro o& bez ikak og obzira prema istini& sta io u usta njego om izmi#ljenom !spasitelju!& i ne samo u usta da ga je on u ne#to pretvorio, mogao je to da razume ak i neki Mitrin s e#tenik... ,io je to njego rhunski trenutak$ on sh ata da mu je potrebna era u besmrtnost da bi obez redio !s et!& da "e pojam !pakla! zagospodariti 5imom da se sa !onostrano#"u! ubija ivot... Nihilist i hrist1$ to se rimuje& ali to saglasje nije jedino u rimi... 1Hri#"anin. P. pre . AG =zalud sa rad antikog s eta$ nemam rei da iskaem s oje ose"anje o neemu tako udo i#nom. 7 smatraju"i da je njego rad bio predradnja& da je tek& sa granitnom samos e#"u& udarao upra o temelj za rad od hiljada i hiljada godina& celokupan smisao antikog s eta uzalud. ... =emu Nrci) =emu 5imljani) % e pretposta ke za obrazo anu kulturu& s i nauni metodi bili su e" tada& bila je ustoliena i ta elika& neuporedi a ume#nost dobrog itanja pretposta ka kulturne tradicije i jedinst a nauke. Nauka o prirodi po ezana sa matematikom i mehanikom bila je na najboljem putu smisao za injenice, poslednji i naj redniji od s ih smislo a& imao je s oje #kole& s oju e" stoletno staru tradiciju. 5azume li se to) % e bitno bilo je prona-eno da bi se moglo pristupiti radu metodi jesu, to treba pona ljati desetinu puta& ono bitno& i ono najtee& i ono #to najdue proti sebe mora da podnosi na ike i duho nu lenjost. 'no #to mi danas moramo sa ogromnim samosa la-i anjem jer su nam s i r-a i instinkti& hri#"anski& na neki nain jo# u telu pono o da os ajamo& slobodan pogled na realnost& opreznu ruku& strplji ost i ozbiljnost i u najsitnijim st arima& ita a estitost u sazna anju postojalo je e" tada.& e" pre i#e od d e hiljade godina. : uz to dobar& istanani takt i ukus. Ne kao dresura mozga. Ne kao !nemako! obrazo anje dripakim manirima. Nego kao telo& kao gest& kao instinkt kao realnost

jednom rei... *ve uzalud" Preko no"i& i samo je spomen ostao. Nrci.& 5imljani.& dranje instinkata na odstojanju& ukus& metodino istrai anje& genije organizacije i upra ljanja& era& volja za ljudsku budu"nost& eliko +a s im st arima idlji o kao imperium 7omanum, idlji o za s a ula& eliki stil koji nije i#e samo umetnost& e" realnost& istina& ivot... 7 ne preko no"i pokopano nekom prirodnom kataklizmom. Ne zgaeno od strane Nermana i drugih te#kih #aponja. Nego satrto od prepredenih& skri enih& ne idlji ih& kr oednih ampira. Ne pobe-eno jednosta no isisano. ... Bagospodarila je prikri ena enja za os etom& slaboumna za idlji ost. 'djednom je prevladalo s e ni#ta no& #to jadikuje nad sobom& #to je unesre"eno s ojim r-a im ose"anjima& sa geto du#e. +o oljno je proitati samo ma kojeg hri#"anskog agitatora& s etog 8 gustina na primer& da bi se sh atilo& da bi se namirisalo koje su se prlja e klike popele gore. ? potpunosti bi se pre arili ako bi se kod o-a hri#"anskog pokreta pretposta io ma kaka nedostatak razuma o& pametni su oni& pametni& do s etosti& ta gospoda crk eni oci. 'no #to njima nedostaje& to je ne#to sas im drugo. Priroda ih je prenebregnula zabora ila je da za njih pred idi skroman miraz od asnih& primerenih& istih instinkata... Me-u nama& oni nisu ak ni mu#karci... 8ko islam prezire hri#"anst o& on za to ima hiljadu razloga$ islam pretposta lja mukarce ... BH Hri#"anst o nas je li#ilo et e antike kulture& docnije nas je opet li#ilo et e islamske kulture. =udesni s et ma arske kulture 3panije& u osno i najsrodniji nama, izraajniji po duhu i senzibilnosti nego 5im i Nrka& bio je pregaen 4 da ne kaem ijim nogama 6. @a#to) Cer je drao do sebe& jer je s oj nastanak zah alji ao mue nim instinktima& jer je i otu go orio da i to je go orio sa retkom i dragocenom istanano#"u ma arskog i ota. ... +ocnije& krsta#i su se borili proti neega pred im je bilo prilinije da su padali niice u pra#inu proti kulture pred kojom bi ak i na# de etnaesti ek morao da se ose"a rlo ubogim& eoma !poznim!. 5azume se& oni su hteli da pljakaju$ 7stok je bio bogat... 8 ipak bez predrasuda. (rsta#ki rato i piratst o isokog stila& i ni#ta i#e. Nemako plemst o& u osno i ikin#ko plemst o& bilo je tamo u s om elementu$ Mrk a je od i#e dobro znala sa im se pridobija nemako plemst o ... Nemako plemst o& u ek !3 ajcarci 4garda6! Mrk e& u ek u slubi s ih r-a ih instinkata Mrk e ali dobro pla!eno... ?pra o uz pomo" nemakih mae a& nemake kr i i hrabrosti Mrk a je mogla da odi s oj rat i pro odi u delo s oje smrtno neprijateljst o prema s emu #to na zemlji dri do sebe. ? o oj taki postoji mno#t o bolnih pitanja. Nemakog plemst a bezmalo nema u istoriji isoke kulture$ i za to postoji razlog ... Hri#"anst o& alkohol d a velika sredst a za k arenje ... %amo po sebi ne bi trebalo da postoji i#e ikaka izbor izme-u islama i hri#"anst a& koliko izme-u 8rapina i Ce rejina. 'dluka je donesena$ u o oj st ari niko i#e nema mogu"nosti da bira. 7li je andala ili to nije... !5at do poslednjeg daha sa 5imom. Mir& prijateljst o sa islamom!$ tako je ose"ao& tako je delao onaj eliki slobodarski duh& genije me-u nemakim care ima& Fridrih +rugi. (ako) to da neki Nemac mora da bude najpre genije& najpre slobodan duh da bi pristojno ose"ao) Ne sh atam kako je ikada Nemac mogao da bude proethri!anskim ose"anjima ...

B1 ' de je nuno dota"i jo# sto puta za Nemce muniju uspomenu. Nemci su li#ili > ropu poslednje elike kulturne et e koja je bila ponje ena za > ropu 7enaissance. 5azume li se konano&ho!e li da se razume ta je bila 5enesansa) -revrednovanje hri!anskih vrednosti, poku#aj preduzet s im sredst ima& s im instinktima& sa s om mogu"om genijalno#"u& da se do pobede do edusuprotne rednosti& otmene rednosti... +o sada je postojao samo ovaj eliki rat& do sada nije postojala odsudnija problematika od problematike 5enesanse moje pitanje je njeno pitanje $ nikada nije postojao temeljniji& neposredniji& du ita og /ronta stroije iz eden i u sredi#te uperen oblik napada" Napasti na najodlunije mesto& na samo sedi#te hri#"anst a& upra o tu ustoliiti otmene rednosti& ho"u da kaem uneti ih u instinkte& u najdublje potrebe i prohte e onih koji tu stoluju... Pred sobom idim mogu!nost jedne potpuno natprirodne ari i koloritne drai ini mi se da ona blista u s im jezama jedne istanane lepote& da je u njoj na delu jedna boanska& demonski boanska umetnost* i da bi se uzalud ro ilo milenijumima za drugom tak om mogu"no#"u* idim prizor toliko bogat u smislu i& u isti mah& udesno paradoksalan da bi u njemu s a olimpska boanst a imala priliku za boanski smeh Cezare @ordija kao papa... 5azumete li me)... Pa dobro& to bi bila pobeda za kojom eznem danas jedini ja $ njome bi hri#"anst o bilo uniteno" 3ta se dogodilo) Cedan momaki monah& Juter& do#ao je u 5im. :aj monah& propali s e#tenik sa s im os etoljubi im instinktima u telu& razjario se u 5imu protiv 5enesanse ... ?mesto da sa najdubljom zah alno#"u razume udo koje se tu zbilo& nadma#enje hri#"anst a u njego om sedi#tu & njego a mrnja je znala da crpi samo hranu sebi iz o og prizora. Cedan religiozni o ek misli samo na sebe. Juter je ideo pokvarenost papst a& dok se radilo upra o o suprotnom$ stara pok arenost& peccatum originale, hri#"anst o nije i#e sedelo na papinoj stolici. Nego i ot. Nego pobedonosna s etko ina i ota. Nego eliko +a s im uspra nim& lepim& smelim st arima. ... 7 Juter prekonstituisa Drkvu: napade je... 5enesansa doga-aj bez smisla& jedno eliko =zalud" 8h& ti Nemci& #ta su nas oni e" stajali. Baludnost to je u ek bilo delo Nemaca. 5e/ormacija* Jajbnic* (ant i takoz ana nemaka /ilozo/ija* !oslobodilaki! rato i1* Marst o s aki put jedna uzaludnost za ne#to #to je e" bilo tu& za ne#to nenadoknadivo... Priznajem& to su moji neprijatelji& ti Nemci$ prezirem u njima s aku rstu pojmo ne i rednosne maglu#tine&kukaviluk pred s akim estitim +a i Ne. Nakon skoro hiljadu godina& oni su zamrsili i smutili s e ega su se dotakli s ojim rukama& na sa esti imaju s e polo inosti tri;osminice. od kojih boluje > ropa na sa esti imaju i najneistiju rstu hri#"anst a koja postoji& najneizlei iju& najneuni#ti iju& protestantizam ... 8ko se ne mogne okonati sa hri#"anst om& za to "e biti kri i Nemci... 1 ?obiajeni nazi za koalicione rato e proti Napoleona 7. P. pre . B2 >to me na koncu i e o mog suda. )suujem hri#"anst o& proti hri#"anske crk e podiem najstrasniju optubu koju jedan tuilac moe da izgo ori. 'no je za mene naj e"a od s ih zamisli ih pok arenosti& njego a olja za pok arenost ukazuje na krajnju

mogu"u pok arenost. Hri#"anska crk a ni#ta nije po#tedela s oje pok arenosti& od s ake rednosti je napra ila ne rednost& od s ake istine la& od s ake estitosti nitko luk du#e. Neka se ne usudi i#e niko da mi go ori o njenim !humanitarnim! blagoslo ima. -otisnuti neku ne olju bilo bi proti njenog najdubljeg interesa$ ona je i ela od ne olja& stvarala je ne olje da bi se o eko eila ... Nagrizaju"i cr greha& na primer$ tom bedom o eanst o je pre s ega obogatila Mrk a. !Cednakost du#a pred bogom!& to prenemaganje& tajizgovor za rancunes* s ih podlaca &taj pojmo ni eksplozi & postao je najzad re olucija& moderna ideja i naelo propasti ita og dru#t enog poretka hri!anski dinamit... !Humanitarna! hri#"anska blagosiljanja. 'd humanitas napra iti samoproti renost& e#tinu samoskrna ljenja& olju za la po s aku cenu& mrnju& prezir prema s im dobrim i estitim instinktima. :o bi za mene bili hri#"anska dobroinst a. Parazitizam kao jedina praksa Mrk e* sa njenim idealom bledunja osti i !s etosti! s ake kr i& s etost koja ispija s aku ljuba & s aku nadu u i ot* onostranost kao olja za poricanje s ake realnosti* krst kao znak raspozna anja za najpodzemniju za eru koja je ikada postojala proti zdra lja& lepote& uspeha& sranosti& duha& dobrote du#e& protiv ivota samog... ' u enu optubu hri#"anst a ho"u da ispi#em na s im zido ima& s uda tamo gde postoje zido i imam slo a koja "e ideti i slepi... Hri#"anst o nazi am elikim prokletst om& naj e"om unutra#njom isk areno#"u& elikim instinktom za os etu za koji nijedno sredst o nije dovoljno otro no& skro ito& podzemno nazi am ga besmrtnom ljagom o eanst a... 7 reme se rauna prema tom dies ne,astus* sa kojim je zapoeo o aj zao udes prema pr om danu hri#"anst a. @a#to ne pre prema njego om poslednjem) 'd danas) Pre redno anje s ih rednosti. 1 Na /rancuskom u iz orniku. @nai pizme, mrnje. P. pre . 11 Jat. sramotni dan. P. pre . ZAKON P O!I" # I$%AN&!"A donesen na dan *pasa, prvog dana -rve godine $ EF. septembra GHHH prema lanom kalendaru8 7at do smrti protiv poroka -orok je hri!anstvo -rvi lan. Porok je s e suprotno prirodi. Najporonija ljudska rsta je s e#tenik$ od poduava u proti ;prirodu. Ne postoje razlozi proti s e#tenika& postoji popra ni dom. /rugi lan. % ako sudelo anje u bojoj slubi jeste atentat proti ja nog morala. ,iti suro iji prema protestantu nego prema katoliku& suro iji prema liberalnom protestantu nego prema puritancu. 3to smo blie nauci& e"i je zloin biti hri#"anin. @loinac nad zloincima je stoga /ilozo/. #re!i lan. Prokleto mesto na kojem je hri#"anst o izleglo s oja zmajska jaja& treba odmah zbrisati sa lica zemlje i kao sramno mesto da bude opomena i strah s em potomst u. Neka se na njemu kote otro ne guje. Cetvrti lan. Propo edanje ne inosti je ja no podsticanje na proti ;prirodu. Prezirati

polni i ot& kaljati ga sa pojmom !neistog!& jeste istinski greh prema s etom duhu i ota. -eti lan. Cesti za jednim stolom sa s e#tenikom nije doz oljeno* ine"i to& baca se klet a na asno dru#t o. % e#tenik je na =andala on "e biti obznanjen& izmoren gla-u i prognan u neku rstu pustinje. 6esti lan !% eta! istorija naz a"e se imenom koje joj odgo ara& to jest prokletom istorijom* reci !bog!& !spasitelj!& !iskupitelj!& !s etac!& koristi"e se da bi se osudili& da bi se obeleili zloinci. *edmi lan. 'stalo sledi iz gornjeg. Nie 8ntihrist1 8ntihrist * ? iz ornom rukopisu precrtao sam Nie. Prema primedbi Macinija Montinarija. P. pre .

'(KI% )O"O I ZA A!*&! A +,-. ' ti& oljo moja. =udo s ake nude& ti moja nunosti. Po#tedi me male pobede. :i& odluko du#e moje& koju zo em sudbinom. :i #to si u meni. 7znad mene. @a#titi me i sau aj za Cednu eliku sudbinu. 7 s oju poslednju eliinu& oljo moja& sau aj za s oju zadnju& da bi mogla biti neumitna u pobedi. 8h& ko nije podlegao s ojoj pobedi. 8h& ije oko jo# nije potamnelo u tom opojnom sutonu. 8h& ija noga se nije zanela& ija nije zabora ila u pobedi biti uspra na. +a jednom budem spreman i zreo u velikom -odnevu, spreman i zreo poput usijanog tua& oblaka bremenog munjama& mlekom nabreklog imena$ spreman i zreo za samog sebe i za s oju najskro itiju olju& luk koji ezne za s ojom strelom& strela koja ezne za s ojom z ezdom$ z ezda spremna i zrela u s om Podne u& uarena& probodena& predata nasladi pred uni#ta aju"im strelama sunca$ sunce samo i neumitna sunana olja& spremna da pobe-uju"i uni#ta a. ' oljo& promeno s ake nude& ti moja nunosti. Pripazi me za jednu eliku pobedu.