Govedarstvo

AGRONOMSKI FAKULTET AAK ISTITUTO SPERIMENTALE ITALIANO LAZZARO SPALLANZANI
Projekat: AKTIVNOSTI PODRKE RAZVOJU MLEKARSTVA SRBIJE (REGIJA AAK) Koordinator: Prof. dr Milenko Guti
Guti Milenko Sneana Bogosavljevi-Bokovi Vladimir Kurubi
Milun Petrovi Leka Mandi Vladimir Doskovi
GOVEDARSTVO
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
aak, 2006.
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija â~ak) Guti Milenko Sneana Bogosavljevi-Bokovi Vladimir Kurubi Milun Petrovi Leka Mandi Vladimir Doskovi
GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE

Izdava: Agronomski fakultet aak, Cara Duana 34 aak Za izdavaa: Prof. dr Miroslav Spasojevi Recenzent: Novica Stoli Lektor: Jelena Guti Kompjuterska obrada: Leka Mandi tampa: 31 Oktobar ul. 555, 23 aak Tira: 1000
CIP , 636.2(035) GOVEDARSTVO: tehnologija proizvodnje / Guti Milenko [et al.]. aak : Agronomski fakultet, 2006 (aak : 31. oktobar). 166 str. : graf. Prikazi, tabele ; 24 cm Na vrhu nas. str. : Istituto sperimentale Italiano Lazzaro Spallanzani. Prirunik je deo rezultata aktivnosti na meunarodnom projektu Aktivnosti podrke razvoju mlekarstva Srbije (regija aak) --> kolofon. Tira 1.000. Bibliografija: str. 163-166. ISBN 86-82107-77-5 1. , ) COBISS.SR-ID 128269836
Prirunik Govedarstvo tehnologija proizvodnje, je deo rezultata aktivnosti na meunarodnom projektu Aktivnosti podrke razvoju mlekarstva Srbije (regija aak) iji su uesnici Istituto Sperimentale Italiano Lazzaro Spallanzani iz Milana i Agronomski fakultet iz aka. Finansiranje prirunika je omoguilo Ministarstvo za inostrane poslove Vlade Republike Italije.
Govedarstvo - tehnologija proizvodnje
SADRAJ
UVOD 7 1. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE MLEKA NA FARMAMA . 8 Specijalizacija proizvodnje ... 8 Organizacija matinog stada ... 8 Grupa zasuenih gravidnih krava i postupak sa njima 10 Grupa krava u porodilitu i postupak sa njima 12 13 Grupa krava u laktaciji posle izlaska iz porodilita Grupa prvotelki i postupak sa njima . 15 2. ISHRANA KRAVA 15 Normativi ishrane krava i tehnika ishrane 15 Karakteristike kabastih krmiva i obroka za optimalnu proizvodnju mleka . 19 Karakteristike i proizvodnja silae i silanih obroka za optimalnu proizvodnju mleka 23 Detelinsko travne silae .. 32 Poreenje sena i silae .. 34 Seno i silaa u proizvodnji mleka . 37 Ishrana visoko produktivnih krava 43 3. KONTROLA MLENOSTI I MASNOE MLEKA ..... 53 Kontrola mlenosti . 54 4. EVIDENCIJA PODATAKA O STEONOSTI I OBRADA MESENIH PODATAKA ZA SVAKU KRAVU SA ZAVRENOM LAKTACIJOM ............. 57 5. UZGOJ PODMLATKA NA FARMAMA .. 59 Postupak i ishrana teladi 59 Kontrola priplodne vrednosti enske teladi i kriterijumi za odabiranje grla .. 60 Ocenjivanje priplodne vrednosti enskog podmlatka 62 Organizacija dranja junica 63 Ishrana junica 64 Ishrana u zimskom periodu . 68 Ishrana u 5. i 6. mesecu ivota 68 Ishrana junica u letnjem periodu . 71 Uzrast od 5 do 6 meseci .. 71 Uzrast od 7 do 12 meseci 71
3
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija â~ak) Uzrast od 13 do 24 meseca 72 Ishrana i postupak sa gravidnim junicama ... 72 6. STANDARDI KVALITETA KABASTIH HRANIVA I STRUKTURA KONCETRATA 75 7. ZATITA ZDRAVLJA I REPRODUKCIJA .. 77 Opta profilaksa .. 77 1.Praenje epizootioloke situacije ... 77 2.Smetaj . 78 3.ienje i dezinfekcija . 79 a) Porodilite . 79 b) Mua krava .. 79 c) Boksovi i tale za krave 80 4.Dezinfekcija i deratizacija . 81 5.Borba protiv stresogenih faktora 81 a) Telad 81 b) Krave ... 81 Imuno profilaksa .. 82 Dijagnostika zaraznih i parazitarnih oboljenja . 83 1.Tuberkulinizacija .... 83 2.Dijagnostika bruceloze i leukoze goveda .. 83 3.Dijagnostika mastitisa i postupak u zasuenju ... 83 4.Dijagnostika parazitarnih invazija . 84 5.Dijagnostika mikotinih oboljenja 84 6.Bakterioloko ispitivanje vode i stone hrane 84 Reprodukcija .. 85 Oplodnja krava . 87 Postupak sa priplodnim enskim materijalom ... 88 Evidencija reprodukcije i reproduktivni pokazatelji.... 89 Osnovni principi leenja . 90 8. GRAA I FUNKCIJA MLENE LEZDE I LAKTACIJA .. Osnovne histoloke i fizioloko-biohemijske karakteristike mleka Anatomska graa mlenih lezda preivara Korelacije funkcije mlene lezde i laktacije ... Proces pranjenja mlene lezde .. Znaajne karakteristike sekrecije mleka Fizioloki aspekt sastava mleka . Uticaj laktacije na polni ciklus Trajanje i prestanak laktacije
4
93 98 99 101 105 105 108 109 109
Govedarstvo - tehnologija proizvodnje 9. FAKTORI KOJI UTIU NA MASNOU MLEKA .. 111 Uticaj tipa obroka na masnou mleka krava muzara . 111 1.Priroda kabastih hraniva . 113 2.Fizika forma hraniva 113 3.Koliina kabastih hraniva u obroku .. 113 Mehanizam delovanja obroka na snienje masti u mleku .. 114 Pregled dosadanjih istraivanja na spreavanju smanjenja masnoe mleka krava 116 Grupa genetskih faktora i selekcija . 117 Grupa faktora ishrane muznih stada u ambijentalnim uslovima 117 10. TEHNOLOGIJA TOVA JUNADI 121 Pani tov junadi 121 Tehnologija tova junadi .. 123 Tov junadi do oko 450 kg .. 123 Problemi panog tova junadi .. 126 1.Problemi vezani za sam panjak, vrstu travnjaka . 126 2.Problemi vezani za ivotinje 126 3.Problemi vezani za ishranu 127 Tov za proizvodnju zrelije junetine (500 - 600 kg) ... 127 Zavrni tov ... 129 Neke napomene 130 Varijante tova 131 Jesenja telad ... 131 Zimska telad .. 133 Prolena telad 134 Letnja telad . 135 Tov kukuruznom silaom .. 136 Varijante tova 138 11. SPREMANJE STONE HRANE - KRMNA CENTRALA . 143 Obrazloenje izbora stone hrane ... 144 12. STRATEGIJA RAZVOJA GOVEDARSTVA OPTINE AAK 151 Uvod .. 151 Analiza stanja . 152 Interna analiza . 152 Eksterna analiza .. 155 Swot / Tows matrica .. 156 Strateki ciljevi podrke razvoju mlekarstva regije aak .. 156
5
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija â~ak) Aktivnosti usmerene ka realizaciji postavljenih stratekih ciljeva .. 157 Zakljuak .. 161 13. LITERATURA ... 163
UVOD Izrada ove bro{ure je rezultat rada na me|unarodnom projektu Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija â~ak) koji se realizuje izme|u Agronomskog fakulteta u â~ku i italijanskog instituta Lazzaro Spallanzani iz Milana. U cilju realizacije usvojenih projektnih aktivnosti u strategiji razvoja primarne sto~arske proizvodnje i prerade mleka, zajedno sa strategijom odrìvosti oblika uzgoja stoke i procesa prerade mleka faktori tipi~nosti sadrè prihvatanje uputstava za proizvodnju koji garantuju poreklo, identitet i za{titu proizvoda od mleka. U realizaciji ovih uputstava posebno je nagla{ena veza za odràvanjem prirodne okoline, biolo{kom proizvodnjom i karakteristikama tipi~nih proizvoda vezanih za region â~ka. Podatke iz ove bro{ure prezentovali smo proizvo|a~ima preko udruènja odgajiva~a i Poljoprivredne stanice Ov~ar, zatim direktnim kontaktom sa proizvo|a~ima (predavanja, Workshop itd.) kao i njenim dostavljanjem na adrese istaknutijih proizvo|a~a. U govedarskoj proizvodnji potrebno je stalnim naporima u svim segmentima tehnolo{kog procesa stvarati uslove za industrijski na~in proizvodnje. Postizanje tih ciljeva zahteva striktnu primenu savremene tehnologije proizvodnje, njeno stalno usavr{avanje u skladu sa nau~nim re{avanjem problema u oblasti: - usavr{avanja same ìvotinje, razvijanja i potpunog iskori{}avanja njenih proizvodnih kapaciteta i pove}anja proizvodnje svake pojedine ìvotinje: dovo|enje u sklad tehnolo{kog procesa sa ishrambenofiziolo{kim karakteristi-kama i zahtevima visokoproduktivnih grla, - unutra{nje organizacije mati~nog stada na farmi; biolo{kih osnova ishrane visokoproduktivnih krava, - organizacije uzgoja i ishrane priplodnog podmlatka, - usagla{avanje krmne baze sa zahtevima industrijske proizvodnje sto~nih proizvoda i kriterijuma za ocenu kvaliteta raspoloìvih krmiva.
7
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija â~ak)
1. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE MLEKA NA FARMAMA Specijalizacija proizvodnje Na govedarskim farmama proces organizacije i tehnologije treba da se odvija delovanjem nau~no-tehni~kog progresa, putem specijalizacije, koncentracije i kompleksne mehanizacije. Paralelno sa ovim procesom mora da se odvija promena u strukturi i intenzitetu proizvodnje snabdevanja krme ~iji je osnovni cilj da po kvalitetu i kvantitetu zadovolje potrebe sto~arstva. Specijalizacija govedarske proizvodnje na farmi daje ve}i ekonomski efekat u pore|enju sa tradicionalnim vo|enjem proizvodnje. Dalji razvitak govedarstva na farmi ostvari}e se, imaju}i u vidu u svakom periodu vremena, mogu}e uticaje ekolo{kih uslova, mogu}nosti krmne baze, kadrova i stepena mehanizacije. Da bi se pove}ao obim proizvodnje na farmi i da bi se pri tome zasnovala industrijska proizvodnja mleka mehanizacijom procesa u {to ve}oj meri, najva`niji zadatak u sprovo|enju specijalizacije je pravilna i potpuna organizacija uzgoja remontnih priplodnih junica, regulisanje pravilnog prihvatanja priplodnih ènskih grla, koja poti~u od krava (majki) sa visokim uzgojnim i proizvodnim svojstvima, njihov pravilan odgoj od ro|enja do osemenjivanja, zatim, osemenjivanje semenom bikova klase elita odre|enih genetskih linija, usmeren uzgoj junica u prvom periodu starosti i uvo|enje prvotelki u mati~no stado. Dostignuti stepen razvitka materijalnih uslova, stanje kadrova i shvatanja omogu}uju da se u sada{njem trenutku otpone sa specijalizacijom proizvodnje. Organizacija mati~nog stada Na osnovu rezultata dugogodi{njih istraìvanja i saznanja iz prakse, smatra se da je priblina starost ìvotinja glavni princip na osnovu kojeg se vr{i grupisanje, jer tada sve one imaju relativno sli~ne potrebe
8
za hranljivim materijama i drugim fiziolo{kim potrebama. înjenica je da grupisanje u cilju obezbe|enja jednorodnosti ìvotinja u grupi moè da se obavi vode}i ra~una o mno{tvu pokazatelja i kriterijuma, kao {to su fiziolo{ko stanje krava, prose~na dnevna koli~ina mleka, starost, teìna, stadijum laktacije, produktivnost u poslednjoj laktaciji i dr. to je jasno da u prakti~nim uslovima nije mogu}e izvr{iti grupisanje ìvotinja na osnovu svih tih pokazatelja. Bez obzira na odabrani kriterijum grupisanja na farmi, moraju, na osnovu fiziolo{kog stanja, postojati izdvojene grupe i to: grupa gravidnih krava, grupa krava u porodili{tu i grupa krava prvotelki. Imaju}i u vidu neujedna~enost proizvodnog potencijala krava na farmi i raspoloìvi prostor, mogu}e je u sada{njem trenutku obaviti grupisanje prema stadijumu graviditeta, odnosno na osnovu stadijuma laktacije. Grupa zasu{enih gravidnih krava i postupak sa njima Pravilna ishrana i nega krava u zasu{enom periodu od velikog je uticaja na proizvodnju mleka u nastupaju}oj laktaciji. Kravama treba obezbediti trajanje zasu{enog perioda od 60 dana menjanjem dotada{njeg reìma ishrane. Kada do|e momenat zasu{ivanja u obroku se mora smanjiti so~na komponenta i koncentrati, do potpunog ukidanja tih krmiva, pa i prelaskom na lo{ija kabasta krmiva, ukoliko se zasu{ivanje otegne. Istovremeno je potrebno izvr{iti i nagliji prekid muè i izmuzanje izvr{iti samo u tom slu~aju ako to zahteva stanje vimena, koje mora biti pod stalnom kontrolom. Krmiva koja ulaze u obrok zasu{enih krava moraju biti odli~nog kvaliteta. Pored toga, {to se pri sastavljanju obroka mora obratiti velika pa`nja na obezbe|enost ìvotinja makro i mikro elementima i vitaminima, moraju se ispunjavati i norme u pogledu op{tih zahteva kao to je konzumiranje 10 kg SM/dan, odnos kabastih krmiva i koncentrat u obroku za krave zasu{ene prvih 40 dana 80 : 20 i zadnjih 20 dana 70 : 30, svarljivost organske materije obroka oko 70%, sadràj sirovog vlakna u SM obroka 15-20%. U prakti~nim uslovima na farmi moraju se formirati najmanje 2 grupe gravidnih zasu{enih krava: krave
9
u prvih 40 dana zasu{enosti i krave 20 dana do telenja. S obzirom na to da na farmama ima i krava ~ija zasu{enost traje duè od 60 dana, sve ranije zasu{ene krave mogu se tretirati kao i krave u prvih 40 dana zasu{enosti ili od njih, ako to sme{tajni uslovi dozvoljavaju, formirati jo{ jednu zasebnu grupu. Sve zasu{ene krave moraju biti sme{tene odvojeno od krava u laktaciji u zasebnim odeljenjima stajskog prostora. Sastavljanje obroka za zasu{ene krave, mora se oslanjati na vaè}e norme za ishranu visokoproduktivnih krava u zasu{enom periodu. U tu svrhu obavezno je barem jednom za letnji i jednom za zimski period raspolagati detaljnom analizom svih krmiva koja ulaze u obrok da bi se moglo oceniti da li koncentracija hranljivih materija u SM obroku odgovara zahtevima normativa. Hranljiva vrednost obroka zavisi od kondicije krave. Po pravilu, prvu grupu zasu{enih krava treba hraniti da se zadovolje uzdr`ne potrebe i potrebe za proizvodnju 10-12 kg mleka. Druga grupa je sme{tena i hrani se u porodili{tu obrocima od odli~nog sena i koncentrata u kome su prirodna proteinska krmiva. Koncentracija sirovog proteina u SM obroka trebalo bi da je oko 8,5%, a probavljivog sirovog proteina 5-5,5%. Grupa krava u porodili{tu i postupak sa njima Ovu grupu krava sa~injavaju visokogravidne krave o kojima je napred bilo re~i i sveè - novooteljene krave. Poèljno bi bilo da se novooteljene krave, zadrè u porodili{tu 10-15 dana posle teljenja, i da se primenjuje individualna ishrana. Ovo je poèljno kako bi se nakon 10-15 dana individualne ishrane moglo pre}i na punu strukturu obroka i koli~inu hrane koju }e krava dobijati kada iza|e iz porodili{ta. Kod ishrane sveè oteljenih krava u porodili{tu mora se voditi ra~una o potrebi normalizacije vimena. Zbog toga u prvih 3-6 dana daje se po volji kvalitetno seno i topao napoj, najbolje od mekinja, a ako nema mekinja onda od koncentrata sa prirodnim izvorom proteina (bez NPN spojeva). Do {estog dana koli~ina koncentrata je 3-3,5 kg i postepeno se pove}ava do navr{enih 10 dana ako je stanje vimena normalno. Tog dana obavlja se i kontrola mle~nosti da bi se dan kasnije pre{lo na
10
postepeno uvo|enje u obrok onih krmiva kojima }e krava biti hranjena kada iza|e iz porodili{ta. Ako je sve normalno sa vimenom do kraja boravka u porodili{tu izvr{io bi se i prelaz na avansiranu ishranu, jer se period od 10 dana moè smatrati uvodnim. Osim ishrane, krave u porodili{tu zahtevaju odre|enu negu. Naime, postoje}e evidencije pripusta i ustanovljenog graviditeta, omogu}avaju tehnologu da izdvaja u porodili{tu krave iz zasu{enih krava koje imaju oko 20 dana do telenja. Krave se uvode na prethodno o~i{}ena i dezinfikovana stajali{ta. Nakon vezivanja krava radnik u porodili{tu o~isti i opere krave a zatim veterinar vr{i pregled op{teg zdravstvenog stanja grla i kontrolni rektalni pregled stanja graviditeta. Nakon zavr{enog pregleda i ~i{}enja krava detaljno se o~isti i opere stajali{te i pospe dovoljnom koli~inom suve slame, koja se svakodnevno menja. Krave se svakodnevno ~iste i neguju i odstranjuje se stajnjak. Kada radnik primeti prve znake poro|aja, prevodi kravu u poseban boks namenjen za telenje krava. Boks bi trebalo da je pregra|en od ostalih delova porodili{ta, da je dovoljno prostran i da ima prostora za veterinarske i ostale intervencije. Higijena u boksu mora biti besprekorna, da je izvr{ena dezinfekcija i nastiranje prostirke pre ulaska krave. Telenje krave se obavlja pod stru~nom kontrolom. Nakon obavljenog telenja i boravka u boksu krava se prevodi u boks za sveè oteljene krave. U ovom boksu veterinar obavezno vr{i pregled krave na stanje posteljice, vimena i op{te zdravstveno stanje. Odmah posle telenja mati~ar unosi podatke u mati~ni list krave o datumu telenja, imenu oca i datumu oplodnje i broj teleta iz registra priploavanja i ocene teladi. Otvara novi proizvodni list krave i ispunjava odgovaraju}e rubrike. Za prvotelke potrebno je otvoriti mati~ni list za kravu sa uno{enjem potrebnih podataka predvi|enih propisima za vo|enje mati~nog knjigovodstva. Veterinar unosi u reprodukcioni karton podatke o telenju i eventualnim intervencijama.
11
Grupa krava u laktaciji posle izlaska iz porodili{ta Krave napu{taju porodili{te 10-15 dana posle telenja ako nije bilo nikakvih negativnih posledica pri poro|aju. Krave se prevode u odeljenje sveè oteljenih krava u {talu. U ovom odeljenju ishrana je avansirana za sve sveè oteljene krave jedan mesec dana nakon prve kontrole mle~nosti koja se vri nakon mesec dana kada se krave razvrstavaju u posebna odeljenja. Prvih 30 dana sve krave koje izlaze iz porodili{ta imaju jedinstven tretman, a ishrana je na bazi proizvodnje 30 litara mleka (po volji). Posle prvog meseca provedenog pod napred navedenim tretmanom vr{i se kontrola muè i na bazi postignute mle~nosti krave se razvrstavaju u odeljenja i hrane se obrokom avansiranim za 2 hranidbene klase (1 hranidbena klasa 2 lira mleka). U periodu avansiranja kontrola mleka se vr{i svakih 15 dana i na osnovu postignute mle~nosti daje se obrok (avansiran na 2 hranidbene klase nakon prvih 30 dana). Period avansiranja traje oko 100 dana. Kravama koje daju ispod 15 litara mleka posle 30 dana isklju~uje se avansiranje. Kontrole mle~nosti avansiranih krava obavljaju se svakog prvog i petnaestog dana u mesecu. Posle 90-120 dana provedenih u avansnoj grupi kravama se na bazi postignute mle~nosti, odre|uje odgovaraju}i obrok. U proizvodnom stadu obrok se formira prema stvarno postignutoj proizvodnji mleka. Ovakav postupak sa kravama u proizvodnom stadu primenjuje se sve do zasu{enja. U toku laktacije prvotelke se drè odvojeno od ostalih krava. U prva tri meseca laktacije prvotelke se avansiraju na visoku proizvodnju na taj na~in {to se obrok odre|uje na prose~nu proizvodnju plus 3 hranidbene klase. U laktaciji od treeg do estog meseca obrok prvotelki je avansiran na osnovu stvarne prose~ne proizvodnje plus dva proizvodna razreda. Od kraja {estog meseca laktacije do zasu{enja prvetelke se avansiraju za 1-2 proizvodna razreda. Ovakav na~in ishrane i drànje prvotelki preporu~uje se iz razloga {to smatramo da prvotelke svoj puni fiziolo{ki i telesni razvoj postiù tek posle tre}e laktacije.
12
Grupa prvotelki i postupak sa njima Postupak sa visokogravidnim junicama je istovetan postupku sa zasu{enim gravidnim kravama jer sa~injavaju grupu od grla koja su u prvih 40 dana zasu{enosti i grupu 20 dana do telenja. Prvotelke nisu izdvojene u zasebne grupe. Pa`nju treba obratiti kvalitetu krmiva, snabdevenosti vitaminima i mineralnim materijama. Osim ishrane, za formiranje muznih grla, va`na je i priprema junica za telenje i razvoj. Ovde se misli u prvom redu na formiranje vimena i privikavanje na muù obavljanjem masaè vimena. Masaù vimena trebalo bi obavljati od sedmog meseca gravidnosti, i prekinuti je 20-30 dana do telenja da se ne izazove prevremeno lu~enje mleka. Optimalno je masaù vimena vr{iti dva puta dnevno, 4-5 minuta svaki put. Masaà se obnavlja posle telenja i vr{i barem tokom prvog meseca laktacije, pre i posle muè. Op{te je iskustvo da masaà vimena gravidnih junica i prvotelki ispoljava pozitivan uticaj na produktivnost. Posle izlaska iz porodili{ta sve prvotelke svrstavaju se u jednu grupu, jer je potrebna avansirana ishrana tokom cele laktacije, iako je struktura i tip obroka jednaka za sve krave u laktaciji. Prvotelke za prva tri meseca laktacije na prose~nu normu grupe dobijaju pove}anu ishranu za 3 proizvodna razreda, u razdoblju od 3-6 meseci laktacije za 2 proizvodna razreda, a posle toga do kraja laktacije za 1 proizvodni razred. U slu~aju da se primenjuju danski normativi, nije potrebno posebno avansiranje.
13
14
2. ISHRANA KRAVA Normativi ishrane krava i tehnika ishrane Za ishranu krava muzara primenjiva}e se slede}i normativi:
Tab.1. Normativi za ishranu muzara
Muznost kg 0.1-2 2.1-4 4.1-6 6.1-8 8.1-10 10.1-12 12.1-14 14.1-16 16.1-18 18.1-20 20.1-22 22.1-24 24.1-26 26.1-28 28.1-30 30.1-32 Normalno,bez Do 100 dana Avansiranje krava avansa laktacije 101 do 200 dana 201 do 305 dana Kr.j. S.prot.g. Kr.jed. Prot.ein laktacije laktacije Kr.j. P.prot.g. Kr.j. P.prot.g 6.2 560 7.14 700 8.07 840 Ne avansirati krave sa proizvodnjom do 10 kg mleka 9.01 980 9.95 1120 10.88 1260 13.22 1610 12.28 1470 11.35 1330 11.82 1400 14.16 1750 13.22 1610 12.28 1470 12.75 1540 15.09 1890 14.16 1750 13.22 1610 13.69 1680 16.03 2030 15.09 1890 14.16 1750 14.62 1820 16.96 2170 16.03 2030 15.09 1890 15.56 1960 17.90 2310 16.96 2170 16.03 2030 16.50 2100 18.84 2450 17.90 2310 16.96 2170 17.43 2240 19.77 2590 18.84 2450 17.90 2310 18.37 2380 20.71 2730 19.77 2590 18.84 2450 19.30 2520 21.64 2870 20.71 2730 19.77 2590 20.24 2660 22.58 3010 21.64 2870 20.71 27.30
Za svaka 2 kg mleka preko 32 kg treba 0,94 kr.jed. i 140 g svarljivog proteina.

Tab.2. Norme makroelemenata (mg/kg SM krmiva - obroka)
Fe 40-60 Cu 10 Co 01 Mn 40-50 Zn 50-60 Mo 1 J 01-04 Se 01
15
Norme vitamina (na 100 kg teìne)

Vitamin A: 8000-12000 IJ (1 IJ=0,3 mcg; 1mg beta-karotina odgovara u proseku 400 IJ vit.A) Vitamin D: 1000 IJ (1 IJ=0,025 mcg) Vitamin E: 50 IJ (1 IJ=1,0 mg) Ispravnost ishrane kontrolisa}e se podacima o koncentraciji hranljivih materija u SM obroka.
Tab.3. Koncetracija hranljivih materija u SM obroka
Koncentracija u SM obroka 1 Protein % Svarljivi protein % TND % Eterski ekstrakt % Sirova vlakna % Ca % Odnos Ca : P P, % Mg, % K, % Na, % NaCl, % S, % Fe, mg/kg Co, mg/kg Cu, mg/kg Mn, mg/kg Zn, mg/kg J, mg/kg Mo, mg/kg F, mg/kg Se, mg/kg Karotin, mg/kg Vitamin A, IJ/kg Vitamin D, IJ/kg Vitamin E, IJ/kg Zasu{ene krave 2 8.5 5.1 53.0 2.0 15 0.34 0.26 015 0.7 0.1 0.25 0.20 100 0.1 10 20 40 0.6 0.1 8 3200 300 16 Mlenost krava u laktaciji kg 20 20-30 3 4 18 15 10.5 60-70 65 2.0 2.0 13 13 0.4-0.5 0.47 2:1 03-04 0.35 015-02 0.2 0.7 0.7 0.18 0.18 0.45 0.45 0.2 0.2 100 100 0.1 0.1 10 10 20 20 40 40 0.6 0.6 0.1 0.1 8 8 3200 3200 300 300 -
Obrok krava muzara potrebno je kontrolisati i s obzirom na koli~inu SM koju ìvotinja dobija dnevno. S obzirom na fiziolo{ko stanje norma je prikazana u tabeli 4.
Tab.4. Koli~ina suve materije koju ìvotinja dobije dnevno
Konzumiranje kg SM/dan 10 10 16 18 17 15.5 14 Odnos kabastih krmiva i koncentr. 80:20 70:30 60:40 60:40 75:25 85:15 93:7
Zasu{enje: 45-20 dana 20- 0 dana Laktacija: 1 -30 dana 31-90 dana 91-150 dana 151-210 dana 211-300 dana
Navedeni odnos kabastih krmiva i koncentrata ukazuje na ve}u upotrebu kabastih krmiva, {to je uslov ve}e ekonomi~nosti. Me|utim, ako se ne proizvede èljeni kvalitet kabastih krmiva, mora}e se od norme odstupiti ako se ne èli pad proizvodnje mleka. Zbog toga, s vremena na vremene, potrebno je kod zna~ajnijih izmena strukture obroka izvr{iti detaljne analize svih krmiva koja ulaze u obrok. Striktna diferencijacija strukture obroka u raznim periodima laktacije i zasu{enosti, kako je predloèno za farme, sa odgovaraju}im odnosima kabastih krmiva i koncentrata trebalo bi da bude zadatak koji }e se ostvariti u najkra}em mogu}em vremenu. [to se ti~e op{tih na~ela ishrane i tehnike hranjenja krava praksa ishrane na farmama trebalo bi da se zasniva na odeenim pravilima. Ve} je re~eno da se grupa zasu{enih krava u prvih 40 dana zasu{enosti hrani umereno, ali nastoje}i da su obilno snabdevene mineralnim materijama i vitaminima. Zasu{ene gravidne krave koje ulaze u porodili{te obilnije moraju biti hranjene od prve zasu{ene grupe, ali paze}i da ne steknu tovnu kondiciju. Zadatak obilnije ishrane jeste da se omogu}i normalan razvoj ploda i da se stvore neke telesne rezerve. Me|utim, pravilnije je i ekonomi~nije stvarati telesne rezerve tokom druge polovine laktacije, jer u to vreme krava ekonomi~nije iskori{}ava energiju hrane. U periodu posle telenja
17
ishrana krava mora se odmeravati prema proizvodnom kapacitetu krava i promenama njihove teìne, ne dozvoljavaju}i veliki gubitak teìne u periodu razdojavanja (period avansiranja). U novooteljenih krava, po pravilu, mobili{u se rezerve telesnih hranljivih materija te krave mogu omr{ati, ali to ne sme imati velike razmere. Gubitak teìne mora se nadoknaditi tokom laktacije, jer ako se to ne u~ini oplodnja moè da se protegne nenormalno dugo. Zbog toga pove}anje energije u po~etku laktacije trebalo bi da umanji telesne gubitke. U fazi laktacije sa stabilizovanom proizvodnjom mleka (10-12 nedelja posle telenja) krave po~inju pove}avati teìnu, te bi od tog perioda pa do zasu{enja trebalo nastojati da se stvore telesne rezerve, jer samo u tom slu~aju moè se o~ekivati normalna i visoka proizvodnja mleka u nastupaju}oj laktaciji. Intenziviranje sto~arstva i prevo|enje proizvodnje na industrijsku osnovu, zahteva napu{tanje tradicionalne tehnike hranjenja muzara u ve}im stadima. U uslovima konvencionalnog drànja muzara sa slabom mehanizacijom procesa hranjenja zaveden je strogi poredak hranjenja koncentrati i so~na krmiva, pa kabasta krmiva. Taj redosled se ponavlja toliko puta koliko je uvedeno hranjenja tokom dana. U uslovima pune mehanizacije sva krmiva u osnovnom delu obroka potrebno je davati u vidu smese i davati u jasle prikolicama za me{anje sa bo~nim istovarom. Koncentrat za proizvodnju mleka, iznad osnovnog dela obroka, daje se zasebno svakoj grupi krava sa ujedna~enom proizvodnjom. Krmni plan potrebno je na svakoj robnoj farmi (gazdinstvu) razraditi za pojedine mesece i celu godinu. Danas se zna da se ishranom treberom pove}ava i pojeftinjuje proizvodnja mleka, zbog ve}e koli~ine probavljivog proteina i sirove masti na 1 krmnu jedinicu. Me|utim, u belan~evinama trebera nema dovoljno triptofana, a jo{ manje, ili gotovo nema skroba i {e}era, to davanje ve}ih koli~ina (preko 15 kg) moè izazvati poreme}aje varenja u buragu, smanjenje koli~ine ispravljivih masnih kiselina, lo{ijem njihovom iskori{}avanju i nagomilavanju amonijaka. Zbog toga, sveèg trebera treba davati ne vi{e od 7-10 kg/dan i to u smesi sa ostalim krmivima u osnovnom delu obroka. Treber se izvanredno dobro dopunjuje sa repom i suvim repinim rezancem.
18
Karakteristike kabastih krmiva i obroka za optimalnu proizvodnju mleka Iako se danas, sve ~e{}e, u svetu susre}e praksa da se krave muzare hrane koncentratnim obrocima, moramo se sloìti sa mi{ljenjem da budu}nost mleka leì u iskori{}avanju sposobnosti preìvara da transformi{u kabasta krmiva (pa{a, seno, silaà) u korisne sto~ne proizvode. Iz izlaganja o kabastom suvom tipu ishrane videli smo da mlada grla, a kasnije i krave muzare, mogu biti hranjeni jedino senom. Me|utim, to se moè posti}i samo u tom slu~aju ako se radi o kvalitetnom kabastom krmivu. U na{oj {irokoj praksi naj~e{}e se upotrebljavaju tako lo{a kabasta krmiva, da krava iz njih ne moè da dobije dovoljnu koli~inu hranjivih materija da zadovolji svoje uzdr`ne potrebe, a kamoli da dobije hranljive materije za proizvodnju mleka. Lo{a kabasta krmiva, tako|e, mogu se upotrebiti za ishranu krava muzara, ali se uz njih, zavisno od kvaliteta, mora dati ve}a ili manja koli~ina koncentrata kako bi se kompenziralo ono {to kabasta krmiva nemaju. Kabasta krmiva }e se najbolje iskoristiti ako se podese potrebama bura`nih mikroorganizama. Najbolji na~in da se to postigne je da se proizvedu kabasta krmiva od biljaka koje su poko{ene u ranoj fazi razvoja, jer se tada kabasta krmiva pretvaraju u buragu, bez ve}eg napora, u korisne produkte fermentacije i bez utro{ka koncentrata. Jo{ jedan razlog govori u prilog tome, a taj je da su kabasta krmiva u normalnim uslovima i godinama najjeftiniji izvor hranljivih materija. Prirodno je da se odmah postavlja pitanje {ta je to kvalitet kabastih krmiva i da li se on na neki na~in moè meriti. Uop{te, kvalitet kabastih krmiva se smatra sinonimom za hranljivu vrednost. Zna~enje kvaliteta ilustruje se na slede}i na~in: Kvalitet = hranljiva vrednost x kvota konzumiranja Ukoliko odgovaraju}e kabasto krmivo (seno) ima ve}u koncentraciju hranljivih materija i krava ga lako konzumira u ve}im koli~inama, utoliko }e biti i ve}a proizvodnja. Smatra se da se kvalitet kabastog krmiva odnosi na izvesne karakteristike koje ~ine da je kabasto krmivo izvor energije, proteina, minerala i vitamina za ìvotinju. @eljene karakteristike kabastog krmiva su mnogobrojne i nijedna, uzeta za sebe, ne izraàva ukupan
19
kvalitet. Osim toga, odnos izme|u hranljive vrednosti i mnogih od ovih karakteristika nije dovoljno precizan. U vezi sa kvalitetom stoji i drugi pojam - efikasnost. Efikasnost iskori{}avanja krmiva odnosi se na iskori{}avanje hranljivih materija za odràvanje raznih funkcija ìvotinje - uzdr`ne potrebe, porast, proizvodnja mleka ili mesa. Efikasnost se izraàva koli~inom suve materije, krmnih jedinica ili neto energije iz odre|enog krmiva ili obroka, koja je potrebna za ispoljavanje odre|ene funkcije ìvotinje. Malo ima razra|enih sistema kojima se na merljiv na~in izraàva kvalitet kabastih krmiva. Jedan od takvih su standardi za seno i silaù u SAD koji su dati u tabeli 5.
Tab.5. Ameri~ki standardi za seno i silaù prema AFGC (u SM)
Priroda kabastog krmiva Leguminozno seno (ve}ina biljnog materijala poreklom od leguminoza) Seno graminea (ve}ina biljnog materijala poreklom od graminea) Kukuruzna silaà Standard Odli~no Dobro Zadovolj. Lo{e Odli~no Dobro Zadovolj. Lo{e Odli~na Dobra Zadovolj. Lo{a Odli~na Dobra Zadovolj. Lo{a Svarljiva suva T D N materija 65% i vi{e 58% - 65% 54% - 58% ispod 54% 65% ili vi{e 58% - 65% 54% - 58% ispod 54% 65% ili vi{e 60% - 65% ispod 60% iznad 65% 60% - 65% 54% - 59% ispod 54% NE Neto energija u J 56 ili vi{e 46 - 56 40 - 46 ispod 40 56 ili vi{e 46 - 56 40 - 46 ispod 40 56 ili vi{e 50 - 56 ispod 50 iznad 56 50 - 56 40 - 50 ispod 40 Sirovi proteini 18% ili vi{e barem 15% barem 12% ispod 10% 15% ili vi{e barem 12% barem 10% ispod 10% 9% ili vi{e 9 - 11% 9 - 11% iznad 16% 12 - 16% ispod 12% ispod 12%
Detelinsko-travna silaà
American Forage and Grassland council (AFGC) ustanovio je Komitet specijalista koji je razradio standarde za seno i silaù, da bi omogu}ili da se seno i silaà upotrebljavaju, s obzirom na njihovu vrednost, kao krmiva za ìvotinje.
20
U klasu odli~nog sena spada seno poko{enih leguminoza (1/4 stadijuma cvetanja), trava (stadijum pre klasanja) ili me{anog sena, koje je su{eno u seniku ili u polju po idealnom vremenu. Seno mora biti zeleno i lisnato, veoma ukusno bez stranih primesa i bez plesni. Dobro seno sa~injavaju leguminoze, koje su ko{ene ne kasnije od 1/2 stadijuma cvetanja ili trave (rano klasanje) ili me{anih trava su{enih u seniku ili u polju u povoljnom vremenu, bez gubitka li{}a. Seno je u dovoljnoj meri zeleno i lisnato, veoma ukusno, bez plesni i stranog materijala. U zadovoljavaju}e seno spadaju sena od leguminoza, graminea ili me{anih trava, koje su ko{ene kasno (puno cvetanje) i su{ene u uslovima koji doprinose gubitku li{}a zbog zrelosti biljke, u polju su{eno u povoljnim vremenskim uslovima. Rano ko{eno seno (1/4 cvetanja) su{eno u polju u nepovoljnim vremenskim uslovima, nema svetlu boju, grubo je zbog ve}eg u~e{}a stabljika, nije mnogo ukusno, a ako je su{eno u nepovoljnom vla`nom vremenu, moè biti plesnivo i pra{njavo. Detelinsko travne silaè su podeljene u 3 klase na sadràj suve materija: 1) Jako vla`ne silaè, sadrè manje od 25% SM; pH treba da je ispod 4,2. 2) Umereno vla`ne silaè, imaju 25-35% SM; pH treba da je ispod 4,5. 3) Silaè sa malo vlage, imaju vi{e od 35% SM; pH nije kriterijum. Dobra detelinsko-travna silaà karakteri{e se slede}im pokazateljima: 1) pH 4,5 ili manje. [to je bliì 4, to je silaà bolja. 2) Isparljive baze (izraène kao amonijak) 0,5% ili manje (u SM). 3) Mle~na kiselina 3-5% ili vi{e (u SM) 4) Buterna kiselina 2% ili manje (u SM). 5) Mora imati blag, ugodan miris. 6) Sadràj vlage po`njevenog useva moè se kretati u granicama 60-70%. Ako ima manje vlage, usev se te{ko sabija u silosu, a ako ima vi{e, postiè se slab kvalitet. Me|utim, moè se smatrati da je do 72% vlaga poèljna. U prole}e kada je usev najhranljiviji vlaga je daleko iznad
21
70%, pa se usev mora provenuti pre siliranja ili upotrebiti konzervans. Koliko je danas poznato najbolji rezultati se postiù sa travnim usevima kada se kao konzervans upotrebi mravlja kiselina. 7. Boja odaje kvalitet silaè. Poèljno je da je boja zelenkasto sme|a ili ù}kasto sme|a. Ako je ùta i jo{ sluzava znak je slabog kvaliteta zbog velike koli~ine buterne kiseline. Tamno sme|a boja ukazuje da je u procesu siliranja masa bila pregrejana, te su nastali veliki gubici u hranljivim materijama. Prema ameri~kim standardima u klasu odli~nih silaà spada kukuruzna silaà kada je biljka po`njevena u stadijumu zrelosti u kome je klip dobro razvijen sa dobro formiranim tvrdim zrnom. Detelinsko-travne smese treba da su poko{ene rano (1/4 cvetanja ili rana faza cvetanja), provenula pre stavljanja u silos ili stavljena u silos sa konzervansom (melasa ili zrna ìtarica). Odli~na silaà je bez plesni, nema pokvarenih mesta, a stoka je rado jede. Dobra kukuruzna silaà je kada je kukuruz po`njeven sa dobro formiranim tvrdim zrnom, sa umerenom koli~inom klipa. Detelinsko travne smese ko{ene su u prvoj polovini cvetanja ili u stadijumu klasanja. Pre siliranja je ili provenula, ilisilirana sveà sa konzervansom. Dobra silaà nije ili je veoma malo plesniva, a stoka je rado jede. Zadovoljavaju}a kukuruzna silaà ko{ena je u mle~nom stadijumu zrelosti za zadovoljavaju}om koli~inom klipa ili je to zreliji kukuruz ali plesniv i malo ukvaren. Detelinsko travna sme{a je ko{ena kasno u drugoj polovini cvetnja, a provenula pre siliranja ili silirana neprovenuta i bez konzervansa. Kukuruzna silaà ili detelinsko travna silaà poko{ene u odgovaraju}em stadijumu razvoja, ali dosta plesniva i ukvarena tako da je stoka ne jede rado. Lo{a kukuruzna silaà je od nezrele biljke i delimi~no ima klipove. To je i silaà na~injena od slatkog kukuruza ili kukuruznih stabljika bez klipova. Detelinsko travne silaè su od biljki koje su kasno ko{ene (puno cvetanje ili kasnije), a silirane su bez konzervansa. To je kukuruzna silaà ili detelinsko travna silaà, po`njeveni u odgovaraju}em stadiju razvoja, ali abnormalno plesnive i ukvarene.
22
Karakteristike i proizvodnja silaè i sila`nih obroka za optimalnu proizvodnju mleka Na na{im dru{tvenim i mini farmama silaà ima glavnu ulogu u ishrani goveda, kako za proizvodnju mesa tako i za proizvodnju mleka. Svedoci smo da sila`ni deo obroka ~esto odre|uje uspeh ili neuspeh celokupnog hranidbenog progrma i proizvodnje. Kada je u pitanju ishrana ìvotinja kojom se zadovoljavaju samo njihove uzdr`ne potrebe moè se upotrebiti gotovo svaka silaà, predpostavljaju}i da je zadovoljavaju}eg kvaliteta, i da je ìvotinje pojedu u dovoljnim koli~inama u kojima je sadràna potrebna minimalna koli~ina energije. U ostalom delu obroka moraju ìvotinji biti na raspolaganju sve ostale esencijalne hranljive materije u dovoljnim koli~inama - protein, minerali i vitamini. Ishrana za proizvodnju mleka predpostavlja zadovolja-vanje i uzdr`nih i proizvodnih potreba ìvotinje. Iako ukupna potreba za energijom krava u laktaciji zavisi od koli~ine i kvaliteta proizvedenog mleka, stalno je pri tome prisutan specifi~an zahtev muzara za izvorom energije. Ovaj specifi~an zahtev moè se objasniti time da muzare zahtevaju veoma probavljive strukturne ugljene hidrate (sirova vlakna) radi bura`ne fermentacije za stvaranje potrebne koli~ine sir}etne kiseline, koja je neophodna za odràvanje normalnog procenta masti u mleku. Na taj na~in sila`ni obroci moraju obezbediti ne samo dovoljnu koli~inu ukupne energije, nego jednovremeno sadràvati veoma probavljivo vlakno, a to na ve}em broju izmuznih farmi predstavlja specifi~an problem i te{ko}e u realizaciji hranidbenog reìma u odre|enim proizvodnim uslovima. Zahvaljuju}i ~injenici da se me{anjem strukture koncentratnog dela obroka moè menjati koli~ina sirovih vlakana u koncentratu, zavisno od prirode sila`nog dela obroka, za ishranu krava muzara moè se upotrebiti gotovo svaki usev u formi silaè, ako je po`njeven i siliran u fenofazi i na na~in da omogu}i maksimalnu konzumaciju i svarljivost hranljivih materija, u njoj. Prema tome, kada je u pitanju proizvodnja mleka, pa`nja ishranara mora biti skoncentrisana, ne samo na zadovoljavanje muzara dovoljnim koli~inama energije nego i na zadovoljavanje muzara dovoljnim koli~inama sirovih vlakana koji favorizuju proizvodnju sir}etne kiseline, koja je potreban
23
metabolit za ukupnu koli~inu mleka i mle~ne masti. Poseban problem, kontraverzan u re{avanju je da muzara zahteva visoko svarljiva vlakna a jednovremeno i obilnu koli~inu ukupne energije, naro~ito ako se radi o visoko produktivnim kravama. Ovo sa svoje strane odre|uje zahteve muzara za kvalitetnom silaòm. Me|utim, ogledi i praksa su pokazali, kako smo gore naveli, da se taj zahtev moè zadovoljiti siliranjem gotovo svakog useva, ako se pazi na stadijum razvoja, s jedne strane i koncentratnu sme{u, s druge strane. Strogo uzev{i, za ishranu krava muzara moralo bi da do|e u obzir samo odli~na silaà, kako je napred opisana u ameri~kim standardima. Preciznije odre|eno to je silaà koja prema Mc Cullough-u: a) ima svarljivost suve materije preko 65% b) da je nastala kao produkt normalne fermentacije u silosu i c) ima koli~inu suve materije u rasponu 30-40%. Prema tome, za kvalitet silaè su presudna 3 elementa: svarljivost SM (merena sadràjem krmnih jedinica, TDN, NE, ME i dr.), uspe{na fermentacija i koli~ina SM. Svarljivost i koli~ina suve materije su funkcije prirode po`njevenog useva i stadijuma zrelosti u momentu ètve i siliranja. U 14-to godi{njem eksperimentisanju Mc Cullough je do{ao do zna~ajnih zaklju~aka o mestu i ulozi silaè u obroku preìvara. Oko 119 razli~itih silaà ispitano je u hranidbenim ogledima i oko 150 u laboratorijskim uslovima napravljenih silaà. Od svih useva, najteè je bilo proceniti hranljivu vrednost sudanske trave, zbog velikog variranja biljnog materijala koji se pojavljuje pod imenom sudanska trava. Susre}u se kratke biljke sa zrnom u kojima metlica moè sa~injavati 75% SM do veoma visokih biljaka u kojima stabljika moè sa~injavati 80%. U obimnim ogledima pokazalo se da su krave konzumirale uvek ve}u koli~inu SM iz kukuruzne silaè nego iz silaè sudanske trave. U proseku sve kukuruzne silaè su imale 45% klipa, 26% li{}a i 29% stabljike. Krave su konzumirale 80% sirkove silaè u odnosu na kukuruznu silaù. Prema tome, ako bi se preporu~ivala sudanska trava za silaù, ona bi morala imati ne manje od 40% a po mogu}nosti i 50% od SM u formi metlice (glave).
24
silaè u ishrani krava muzara je odre|ivanje stadijuma u kome }e se usev kositi i silirati. Kada je u pitanju kukuruz, preporuka je da se siliranje obavi kada biljka ima 30-35% SM. Tada je zrno, obi~no, u tvrdom testastom stadijumu. Me|utim, duì su{ni period u vreme opra{ivanja rezultira niskim prinosima zrna, tako da je 70-90% hranljivih materija u li{}u i stabljici. Duì su{ni period u vreme formiranja klipa moè rezultirati u brzom izumiranju biljke. U ovakvim uslovima je preporuka da se ètva obavi u momentu u kome bi se najbolje iskoristio vegetativni deo biljke. Sli~ni problemi su i sa drugim usevima. Prema tome, u svakom datom uslovu i za svaki usev, posebno, mora se odrediti stadijum zrelosti kako bi se postigao maksimalni prinosi svarljivih hranljivih materija. Na osnovu dugogodi{njih istraìvanja Mc Cullough preporu~uje slede}e stadijume zrelosti u kojima bi trebalo po`njeti useve za silaù, ako su uslovi bili povoljni za njihov rast i razvoj: p{enica i zob - kraj vlatanja, klasovi u po~etku razvitka; kukuruz - tvrdo zrno; sudanska trava-sirak - rano testasto stanje zrna; lucerka - pre cvetanja; Me|utim, osnovni zahtev je da se usevi po`nju za silaù u momentu kada daju maksimalan prinos hranljivih materija, bez obzira na stadijum razvitka. Ovo zna~i da u uslovima klimatskog stresa ili bolesti, useve treba skidati ranije nego {to na taj momenat ukazuje optimalan stadijum razvoja. U jednom ogledu sa kukuruzom, ètva je obavljena u nedeljnim intervalima od 18.VIII, kada je zrno bilo u mle~noj zrelosti pa do 2.X kada je bila poslednja ètva. Sa zrenjem biljke koli~ina suve materije se stalno pove}avala i kretala se od 21% do 46%. Istovremeno de{avalo se stalno smanjenje prinosa zelene mase od 17,5 do 7,7 tona na 4,6 hektara, kolika je bila ogledna povr{ina. Kalendarski prinos suve materije se pove}avao do 12.IX (testasti stadijum), a od toga momenta je po~eo opadati. Ovaj maksimalni prinos suve meterije na oglednoj povr{ini podudarao se sa maksimalnom akumulacijom suve materije u klipovima. U ovoj ta~ki se desilo i pomeranje sastava biljke, od velikog u~e{}a stabljike do velikog u~e{}a klipa u ukupnoj suvoj materiji. Gubitak li{}a, verovatno, doprineo je smanjivanju prinosa suve materije u kasnijim ètvama.
25
Momenat ètve useva. Najva`niji problem u vezi sa primenom
konzumirale najve}u koli~inu SM kada je kukuruz siliran u testastom stadijumu. Ovaj rezultat je veoma signifikantan, jer je konzumiranje hrane jedan od glavnih faktora koji odre|uju produkciju mleka ili mesa. U ovom stadijumu kukuruz je imao 35% SM, ukupan prinos suve materije je bio maksimalan, a i u klipovima je bila akumulisana maksimalna koli~ina suve materije. Sli~na ispitivanja su bila obavljena i sa ìtaricama. Konzumiranje silaè od useva ko{enih rano bilo je ve}e od konzumiranja silaè od kasno ko{enih useva, kada je silaà davana kao jedina hrana. Ova superiornost se odrazila i tada kada je 30% ili 50% silaè zamenjeno koncentratom. Proces siliranja. Osim kvaliteta silo prostora i prirode useva, glavni faktor od kojeg zavisi kvalitet silaè je koli~ina SM u usevu u momentu siliranja. U ve}ini slu~ajeva optimalan sadràj SM koji dozvoljava minimalne gubitke u procesu siliranja je izme|u 30 i 40%. Smatra se da ako usev u momentu siliranja ima manje od 35% SM u silaì pH mora biti ispod 4 da bi silaà bila stabilna. Faktor od koga u velikoj meri zavisi stabilnost silaè u silosu i kasnija dobra konzumacija je sadràj proteina u siliranoj masi. Sadràj SM u siliranom materijalu vi{e deluje na konzumiranje nego na fermentaciju, dok sadràj ugljenih hidrata povoljno uti~e i na fermentaciju i na konzumiranje. Prva 4 dana fermentacije najpresudniji su za kasnije konzumiranje silaè i dobru performansu ìvotinja. U tom pogledu se preporu~uju slede}e mere: 1. Ne upotebljavati povr{inski N-|ubriva nekoliko dana pre kosidbe. Ovo povr{insko primenjivanje azotnih |ubriva obavlja se da bi se popravio sadràj proteina u usevima; 2. Silo prostor mora u najkra}e vreme da se popuni, a u tren~u mora masa da se dobro ispresuje da bi se obezbedio povoljan tok fermentacije i na po~etku procesa onemogu}ila aeracija; 3. @etvu ìtarica i trava najbolje je obavljati kasno popodne, poko{enu masu provenuti ili SM pove}ati dodavanjem kukuruza, da bi se SM u siliranom materijalu podigla od 26 do 35%. Novija istraìvanja navode na korigovanje mi{ljenja o vrednosti silaè u pore|enju sa sveìm usevom od kojeg je na~injena. Ranije se mislilo da silaà ima manju hranljivu vrednost od sveèg useva od
26
Konzumiranje. U ogledu sa junicama je konstatovano da su one
kojeg je na~injena. U novije vreme ovo shvatanje se preispituje, a neki autori smatraju da je ono pogre{no. Mc Cullough, na primer, smatra da sila`na fermentacija ima mnogo sli~nosti sa fermentacijom koja se de{ava u buragu, pa bi se dirigovana i kontrolisana fermentacija u silaì mogla smatrati delimi~nim prethodnim varenjem hrane. Mc Cullough je poku{ao da pobolj{a silaù, odnosno fermentaciju u silosu dodavanjem raznih krmiva ili dodavanjem encima. Poznato je da aditivi spadaju u tri grupe: 1. Koji ispoljavaju lo{u fermentaciju; 2. Koji intenziviraju normalnu fermentaciju i 3. Koji silaì dodaju hranljive materije. Prema Mc Cullough-u ~ini se da je mravlja kiselina jedan od najboljih aditiva koji ispravljaju lo{u fermentaciju. Od aditiva koji intenziviraju normalnu fermentaciju su celulaza za razlaganje vlakana i CaCO3 za proizvodnju mle~ne kiseline. Me|utim, do danas nije prona|en ekonomi~an izvor celulaze. Upotreba CaCO3 vi{e odgovara proizvodnji silaè za tov. U tre}u skupinu aditiva spadaju: NPN, minerali i krmiva (kukuruz, repini rezanci i dr.). U ovom zadnjem slu~aju dodavanje krmiva u novije vreme primenjuje se za proizvodnju kompletnih silaà za koje se smatra da imaju budu}nost u prakti~noj ishrani preìvara. Dodavanjem krmiva Mc Cullough je u ogledima èleo da pove}a SM u silaì, a time da pove}a koncentraciju energije u teìnskoj jedinici silaè, jer su to primarni faktori od kojih zavisi iskori{tavanje silaè, tj. obim konzumiranja. Od ispitivanih krmiva (zrno kukuruza, citrusna pulpa i dìbra) dìbra se pokazala kao idealan aditiv, jer je kvalitet silaè popravljen do te mere, da se to nije moglo objasniti samo dodatom koli~inom hranljivih materija, koje su bile sadràne u dìbri. Hranjene takvom silaòm ìvotinje su dale i vi{e mleka, a da nisu konzumirale ve}u koli~inu suve materije ili hranljivih materija. Ovaj aditiv se upotrebljava za siliranje trava u koli~ini 50 kg/tona hrane. U silaì je bilo manje ukupnih kiselina, a sir}etna i mle~na kiselina su bile u odnosu 1 : 1,5. Me|utim, korisno delovanje ovakve silaè nije se ni tim moglo objasniti. Dodavanjem amilaze pove}ala se koli~ina sir}etne kiseline u silaì. Amilaza je dodata u formi proklijalog je~ma ili samog enzima. Kada je uz amilazu dodato i 1% CaCO3 pove}ala se koli~ina i sir}etne i mle~ne kiseline. Me|utim, ve}a
27
koli~ina kiselina rezultirala je manjom konzumacijom takve silaè, te se dodavanje amilaze ne moè preporu~iti za {iroku praksu. Dodavanje celulaze se vr{i da bi se promenila struktura celuloze u procesu siliranja i time dobio hranljiviji supstrat. Dodavanja 5 kg/tona sme{e celulaze kukuruznoj silaì pove}alo je produkciju mleka, bez da je pove}ano konzumiranje silaè. Do danas obavljeni ogledi potvr|uju da dodavanje celulaze pove}ava konzumiranje suve materije silaè i svarljivost celuloze. Svarljivost: Maksimalno iskori{avanje silaè u obrocima krava muzara zavisi od koli~ine konzumirane silaè i svarljivosti suve materije silaè. Mnoga istraìvanja pokazuju da je najva`nija karakteristika silaè svarljivost suve materije. Da bi se, prema tome, silaà maksimalno iskoristila, mora se izna}i najpodesnija kombinacija silaè i koncentrata kojom bi se omogu}ila maksimalna konzumacija suve materija i optimalna proizvodnja mleka. Od silaè se zahteva velika svarljivost suve materije. Koliko se danas zna, svarljivost suve materijee je funkcija kvaliteta po`njevenog useva, jer zavisi od fenofaze u kojoj je usev po`njeven. Me|utim, u tom pogledu postoji razlika me|u usevima. Fenofaza ima najve}i uticaj na svarljivost suve materije kod detelinsko travnih sme{a i trava (od pupanja oko 70%, pa do zrele faze oko 50%). Ovo opadanje kod detelina je ne{to sporije, a kod trava brè. Na svarljivost SM kukuruza fenofaza najmanje uti~e. Od mle~ne pa do testaste zrelosti svarljivost suve materije se pove}ava, zatim opada do nivoa koji odgovara mle~noj zrelosti dok ne dostigne stadijum tvrdog zrna, kada po~inje opet da se pove}ava do nivoa koji je bio u testastoj zrelosti. Na ovu razliku svarljivosti suve materije izme|u trava i kukuruza uti~e proces popunjavanja zrna hranljivim materijama i relativno pove}anje u~e{}a zrna u celoj biljci, jer u kukuruzu 50% i vi{e od ukupnih hranljivih materija moè biti u klipu. Po{to su hranljive materije u klipu kukuruza jako probavljive, fenofaza ima manji uticaj na svarljivost celokupne suve materije u biljci, za razliku od trava od kojih seme u~estvuje u nesrazmerno manjem odnosu, pa uticaj zrna ne moè ni da do|e do izraàja. Srednju poziciju izme|u ove dve grupe krmiva zauzimaju zob,
28
p{enica i je~am, kod kojih svarljivost suve materije zavisi od normalnog odnosa list - klas - stabljika. Kada se radi o svim usevima, pa i o kukuruzu, za silaù ne dolaze u obzir zelene biljke, jer stadijum zrelosti biljke uti~e i na ukupnu konzumaciju hranljivih materija. prema Mc Cullough-u maksimalno konzumiranje suve materije se de{ava negde u blizini ta~ke maksimalne svarljivosti suve materije, tako da se ètvom u pravi momenat postiè i maksimalna svarljivost i maksimalno konzumiranje suve materije, a to je uslov visoke proizvodnje. Istraìvanja su, kako smo videli, pokazala da se vrhunski kvalitet silaè, naro~ito kukuruzne, postiè kada se usev skine u momentu kada ima 30-40% suve materije, da je svarljivost suve materije preko 65% i da je nastala u normalnoj fermentaciji u silosu. Optimalan obrok sa silaòm. S obzirom na to da silaà ne moè biti jedina hrana za visoku proizvodnju mleka, ali moè biti jedino kabasto krmivo u obroku, silaà je glavni odre|uju}i faktor od koga zavisi da li }e u obroku biti prisutni oni elementi od kojih zavisi kvalitet celokupnog obroka za muzare. Prema Mc Cullough-u dokazano je, a to smo videli i iz prethodnih izlaganja, da se obroci koji sadrè silaù kao jedino kabasto krmivo, iskori{avaju isto tako efikasno kao i obroci sa svim strukturnim elementima. Krave muzare iskori{avaju takve obroke ~ak i sa ve}om efikasno{}u. Silaà se pokazala kao veoma podesno krmivo za me{anje sa koncentratom. Obroci sa 70% silaè i 30% koncentrata u suvoj materiji dali su vrlo dobru proizvodnju. Krave hranjene kombinacijom silaè i koncentrata ispoljavale su manja dnevna kolebanja u procesu bura`ne fermentacije {to je ~esto u vezi sa smanjenom masno}om mleka i digestivnim poreme}ajima. Ustanovljeno je da postoji krivolinijski odnos izme|u konzumiranja i procenta koncentrata u obroku. Dodavanje koncentrata rezultira velikim pove}anjem konzumiranja, ali dalje dodavanje koncentrata dostiè ta~ku u kojoj to dodavanje malo uti~e, a posle toga konzumiranje se smanjuje. Konzumiranje suve materije se pove}ava dok koncentrati ne dostignu 20% od obroka. Od 20 do 40% konzumiranje se odràva na jednakom nivou, a preko toga po~inje da opada. Ispitivanja su pokazala da je najbolji odnos 40% koncentrata i 60% silaè, jer je performansa ìvotinja pobolj{avana do ta~ke dok krave nisu dobile adekvatnu
29
energiju za produkciju mleka, a iznad 40% krave su konzumiranje silaè zamenjivale konzumiranjem koncentrata. Krave su pobolj{avale kori{}enje energije za produkciju mleka i prirast teìne do ta~ke dok nisu zadovoljile svoje potrebe, a produkcija je opadala kada su bile prehranjene. Podesnost obroka u kojima je bila zastupljena kombinacija silaè sa koncentratom proveravana je eksperimentalno. U jednom ogledu je grupa krava hranjena optimalnim sila`nim obrokom (35% koncentrat + 65% kukuruzna silaà), dok je druga grupa hranjena istim krmivima, ali su davana odvojeno. Rezultati tog ogleda dati su u tab.6.
Tab.6. Proizvodni rezultati krava u zavisnosti od na~ina davanja silaè
Na~in davanja silaè Odvojeno Sa koncentratom 15,6 15,6 444 444 11,4 5,4 16,8 15,5 4,8 11,6 5,0 16,6 16,0 4,8
Koli~ina mleka pre ogleda, kg Prose~na teìna krava, kg Dnevno konzumiranje SM, kg: Silaè Koncentrata Ukupno Koli~. mleka u toku ogleda, kg Prose~an % masti u mleku
U nastavku rada na iznalaènju optimalnih sila`nih obroka Mc Cullough je obavio daljih 39 ogleda u kojima je do{ao do zaklju~aka da bi u obroku, obra~unato na suvu materiju, silaè trebalo da bude oko 60%, a ostatak da sa~injavaju druga krmiva, koja bi sa silaòm trebalo da obezbede potrebnu koli~inu energije, proteina, mineralnih materija i vitamina. Jedan od osnovnih zahteva, da bi se postigla pravilna fermentacija u buragu, jeste da se dodatna krmiva pome{aju u jaslama i daju ìvotinjama jednovremeno i zajedno sa silaòm. Ta praksa je dala pozitivne rezultate u SAD na farmama gde je taj sistem primenjen. U stadima gde ìvotinje dobijaju smeu koncentrata sa silaòm, mle~na produktivnost dostiè visok nivo. Na nekim farmama taj sistem modifikuju na takav na~in da ve}i deo koncentrata daju u smei sa silaòm, a manja koli~ina se daje u izmuzi{tu ili zasebno u jasle. Ovaj postupak me{anja koncentrata sa silaòm doveo je do prakse ili
30
istraìvanja mogu}nosti dodavanja neophodne koli~ine proteina, mineralnih materija i vitamina zelenoj masi neposredno pred siliranje. U takvom slu~aju, da bi se dobio optimalan sila`ni obrok, dovoljno je dodati u momentu hranjenja samo 1 - 2 koncentratne komponente a to pojednostavljuje proces hranjenja muzara. Zapaèno je da je struktura koncentrata u ukupnom obroku vaàn faktor koji uti~e na performansu ìvotinja. Ispitivanjem nekih 25 koncentrata pokazalo se da je, sem proteina i TDN, va`na i koncentracija sirovih vlakana u obroku. Sa kukuruznom silaòm testirani su razli~iti koncentrati, koji su imali 16% proteina, ali razli~it sadràj vlakana. Svi obroci sa ve}im u~e{}em vlakana dali su ve}u proizvodnju mleka i masno}u mleka, nego obroci sa malo vlakana. Sirovo vlakno je u najdirektnijoj vezi sa proizvodnjom sir}etne kiseline u buragu, a time i sa efikasno{}u produkcije mleka i procenta masti. Prema Mc Cullough-u optimalni sila`ni obrok ra~unat na suvu materiju prikazan je u tab. 7.
Tab.7.Sastav optimalnog sila`nog obroka (SM)
Sirovi protein Sirova vlakna Svarljiva suva materija Koncentracija energije Izra~unata neto energija Suva materija iz koncentrata Kalcijum Fosfor Vitamini A i D 12-14% 18-22% (16-20) 65-70% (65-68) 2,6-2,8 Mcal/kg 58-62 T/100 najmanje 40% 1% 0,5% po potrebi
Svarljivost suve materije i koncentracija energije omogu}uju kravi da konzumira potrebnu koli~inu energije. Mala gustina kabastih krmiva i relativno mala koncentracija energije u njima ne dozvoljavaju da i najkvalitetnije silaè imaju koncentraciju metabolike energije preko 2,2 Mcal/kg, te je i uz najbolje silaè potrebno davati koncentrate da se zadovolji potreba gustine obroka. Koli~ina potrebnog koncentrata obrnuto je proporcionalna kvalitetu silaè.
31
Detelinsko travne silaè U toku zadnjih deset godina i u svetu i kod nas, ispoljava se na izmuznim farmama trend ka odabiranju krava muzara sa ve}om proizvodnjom mleka i koncentraciji ve}eg broja krava na farmi. Ovaj trend ima za posledicu da na jednog radnika dolazi sve ve}i broj krava i ve}a koli~ina proizvedenog mleka. S druge strane nastojanje dru{tva ide u pravcu ve}eg skra}ivanja radnog vremena. Ova suprotnost u okviru izmuzne farme moè se prevazi}i samo na taj na~in ako se {to je mogu}e vi{e mehanizuje proces proizvodnje hrane i hranjenja ìvotinja. Uvo|enje mehanizacije u ishrani, me|utim, zahteva da se pripremaju i konzerviraju ona krmiva koja najbolje odgovaraju procesu mehanizacije. Usevi sa prirodnih ili sejanih travnjaka predstavljaju najjeftiniji izvor hranljivih materija za preìvare. Sistemi ishrane koji do maksimuma koriste ove useve su najekonomi~niji. Bez obzira na metod ètve i na~in su{enja usev mora biti rano ko{en da bi se dobio vrhunski kvalitet bilo sena ili silaè. U na{im uslovima veoma su retke godine u kojima je mogu}e da se kosidba izvr{i bez ki{e u razdoblju od 1. do 15. juna, kada je krajnja granica da se od prvog otkosa dobije kvalitetno kabasto krmivo. Prakti~no re{enje je da se prvi otkos iskoristi za silaù a za seno ostavi drugi i tre}i otkos. Prema Hoglundu najmanji ukupni gubici de{avaju se kada usev ima vlagu izme|u 50 - 60%. To se vidi iz slede}eg grafikona:
% gubitka SM
60 50 40 30 20 10 0
60 50 40 30 20 10 0
80 70 60 50 40 30 20 10 % vlage u momentu ètve
60 50 40 30 20 10 0
32
Kada je vlaga bila 58%, ukupni gubici iznosili su oko 13%, upore|eno sa 33% koliko su bili najve}i gubici su{enjem u polju za seno. Na polju su{eno seno ima najve}e gubitke li{}a, a samim tim i najve}e gubitke SM. Sli~no je i sa senom su{enim u seniku. Veliki gubici u polju koji nastaju kada se od useva sa 40% i manje vlage èli napraviti senaà, dovode uop{te u pitanje pravljenje senaè kada usev ima tako malu vlagu bez obzira na tip silosa kojim se raspolaè. S druge strane velika vla`nost useva u momentu siliranja moè uticati na gubitke i to ne u polju nego u silosu zbog oticanja soka. Istraìvanja u SAD su pokazala gubitke oticanjem soka u silotornjevima, koji su prikazani u tab. 8.
Tab.8. Gubici u SM usled oticanja soka u tornjevima
Vla`nost silaè,% Gubici SM,% 85 12-15 75 5-8 70 1-2 65 1
Isti faktori na koje se oslanjamo u proceni kvaliteta sena, tako|e su va`ni i za kvalitet silaè, a to su: sadràj proteina, vlakana, lisnatost i odnos li{}e/stabljika. Prema standardnom metodu koji se primenjuje u Danskoj tu se uzimaju i ocenjuju i drugi faktori kao to su: boja, struktura, miris, pH, NH3-N, buterna i sir}etna kiselina. Kvalitetna detelinsko travna silaà ima tamno zelenu boju, sa o{trim i ~istim mirisom kiseline, koji je karakteristi~an za ko{ene trave ili leguminoze. Me|utim, silaà moè imati istu boju i miris kao kvalitetna, a ipak da bude u lo{em stanju. To je slu~aj kada poti~e od prestarelih biljki. Karamelizirana svetlo sme|a do crna boja, sa mirisom zagorelog {e}era ili sladakim mirisom, karakteristika je silaè koja je u procesu fermentacije preterano zagrevana zbog prisustva vazduha. Velika koli~ina buterne kiseline u silaì, koja ima svetlo do tamno zelenu boju i o{tar miris, posledica je nepravilne fermentacije, koja se de{ava kada se silira suvi{e vlaàn ili leguminozni materijal. Gnila, crna i ljigava masa sa neugodnim mirisom rezultat je nepravilne fermentacije preterano vla`nog i lo{e sabijenog materijala. Plesniva silaà posledica je suvog materijala i prisustva vazduha u silo prostoru.
33
U odre|ivanju hranljive vrednosti silaè, sadràj vlage je najva`niji faktor. [to je vi{e vlage, manje je SM, a time i hranljiva vrednost. Ako je silaà suvi{e vla`na, gubitak hranljivih materija je velik, a silaà ima o{tar i prodoran miris. Shepherd je zaklju~io da sadràj vlage u silaì indirektno uti~e na apetit goveda i njihovu èlju za travnom silaòm. To se vidi iz podataka koji su navedeni u tabeli 9.
Tab.9. Uticaj vla`nosti silaè na konzumiranje
Vrsta silaè Vlaga silaè % 79,7 66,9 71,8 69,7 59,5 77,9 72,7 65,6 45,7 74,1 69,9 58,1 Pojedena koli~ina SM na 50kg tel. teìne u kg 2,72 4,00 4,16 2,42 2,22 2,46 3,88 4,68 5,04 3,04 4,38 3,40
Dactylis, prvi otkos /vlatanje/:

Sve`, zelen Provenuo
Drugi otkos/rani stadijum /:
Sve`, zelen Sve`, zelen + 5% suvog zrna Provenuo Sveà, zelena Provenula Provenula Pola suva
Lucerka, prvi otkos, 1/10-1/4 u cvatu:
Soja, stvorene prve mahune:
Sveà, zelena Sveà, zelena + 10% suvog zrna Provenula
Pore|enje sena i silaè Do danas se nakupilo dosta podataka i rezultata iz komparativnih ogleda o hranljivoj i produktivnoj vrednosti sena i silaè u obroku krava muzara. Poznato je da se minimalni gubici u polju, u procesu pripremanja kabastih krmiva za ishranu preìvara, postiù samo tada kada se detelinsko travne sme{e kose i neposredno koriste za ishranu kao zelene (svee) ili konzerviraju kao silaà. U ovom pogledu koristan je i postupak dehidriranja. Mali gubici u polju zajedno sa mogu}no{}u uvo|enja pune
34
mehanizacije kosidbe, siliranja i doturanja silaè u jasle daje prednost silaì nad senom. U tom pogledu prema nekim autorima najve}u prednost ima direktno spremljena silaà, s obzirom na minimalne gubitke u procesu ko{nje i minimalan utro{ak rada, ljudskog i ma{inskog. Me|utim, u procesu fermentacije u silosu, zbog ve}eg oticanja soka, gubici se mogu upore|ivati sa drugim postupcima siliranja. Thomas i saradnici, navode da ukupna koli~ina SM koja se pojavljuje u silaì i koja stoji ìvotinjama na raspolaganju, iznosi 70 do 90% od SM u momentu kosidbe, tako da je te{ko dati prednost ma kojem postupku konzerviranja zelene mase. Prema Hoglundu to bi bio sena`. Shepherd i saradnici, te Slock i saradnici na osnovu pore|enja potrebnog vremena i tro{kova ma{inskog rada u raznim postupcima konzerviranja zelene mase, dolaze do zaklju~ka da su podaci veoma varijabilni. Malo ima podataka za postupak siliranja direktno ko{enog useva, tako da je i u tom slu~aju te{ko dati ta~nu ocenu i sud koji postupak ima prednost. Jedan od vode}ih eksperata na polju ishrane muzara Mc Cullough ima odre|eno mi{ljenje, kada je u pitanju odlu~ivanje izme|u sena i silaè. On smatra da farmer danas ima slede}a tri izbora krmiva: 1/ pa{u ili zelenu masu; 2/ suvu krmu u formi sena i zrna i 3/ vla`nu krmu u formi silaè. Kada se radi o manjem stadu ili broju goveda najekonomi~nije je koristiti pa{u. Me|utim, dana{nja velika stada zahtevaju obezbe|enje toliko velike koli~ine hrane ujedna~enog kvaliteta da je uskladi{tena krma jedina alternativa izbora. Su{enje hrane u formi sena i zrna je veoma podesan sistem za manipulisanje hranom te je mnogo godina bio metod dominantan na farmama. Nagao zaokret ka silaì desio se zbog tri osnovne prednosti silaè: 1. smanjenja gubitaka pri kosidbi i su{enju - gubici isklju~ivo zbog vremenskih prilika. 2. mogu}e potpune primene mehanizacije od polja do jasala i 3. mogu}nosti kori{}enja fermentacije da se krmivo u~ini vi{e prilago|enim potrebama ìvotinja nego originalno krmivo. Ove prednosti silaè trebalo bi imati stalno na umu, jer mnoge dana{nje preporuke za spravljanje silaè predstavljaju kompromis izme|u
35
navedenih prednosti i rizika spremanja sena. Tako provenula silaà smanjuje prednosti nezavisnosti silaè od vremenskih prilika i odluka da se pristupi provenavanju useva mora se doneti na osnovu uverenja da }e se dobiti korist koja je ve}a od navedenog rizika. Mc Cullough je na slede}i na~in, kako je to dato u tabeli 10, prikazao relativne vrednosti silaà sa razli~itim sadràjem vlage. U tabeli 10, sabrani su rezultati mnogobrojnih ogleda. Na osnovu tih podataka moè se zaklju~iti, da ~ak u procesu spravljanja sena su{enjem u seniku nastaju gubici od 21% SM, {to je gotovo jednako ili neznatno manje u pore|enju sa spravljanjem jako vla`ne silaè, gde su gubici 25%. Ovako visoki gubici SM karakteristi~ni su za postupak u kome se direktno ko{ena zelena masa silira. Verovatno, u silo tren~evima gubici mogu biti jo{ ve}i.
Tab.10. Relativna vrednost detelinsko travnih silaà u pore|enju sa senom
spravljenim u seniku
Sadràj vlage i na~in uskladi{tenja Silaà,70% vlaga i vi{e, silo toranj 60-70% vlaga, silo toranj 55% vlaga, silo toranj 50% vlaga, harve-stor 40% vlaga harve-stor Seno su{eno u seniku,25-35% vlaga
Prose~ni gubici SM(%): Efikasnost u pore|eU polju U Ukupni nju sa i skladisenom kosidb{tu % om 2 23 25 110 5 8 10 13 15 12 12 3 2 6 17 20 13 15 21 108 101 101 101 100
Ukup. vredn. u odnosu na seno s obzirom na proiz. mleka po jedinici povr{ine(jutru) % 104 114 103 113 108 100
36
Prema istom istraìva~u maksimalna efikasnost s obzirom na koli~inu SM sa~uvane u silaì postiè se kada usev ima 60 do 70% vlage. Kao {to smo videli ranije, smatra se da se to postiè kada je vla`nost useva izme|u 50 do 60, odnosno 58%. Ukupni gubici SM u tom slu~aju iznose 17%. Me|utim, u procesu fermentacije hranljiva efikasnost SM pove}ava se za nekih 8% u odnosu na seno, tako da se za oko 14% dobije vi{e mlekea po jedinici povr{ine (jutru), kada se usev silira, nego kada se pretvara u seno. Dalje sniàvanje vlage dovodi do pove}anja gubitaka SM u polju, a izostanak prave fermentacije u suvljoj masi smanjuje efikasnost iskori{}avanja krme, tako da se time postiè dobitak zbog umanjenih gubitaka SM u skladi{tu. Na osnovu podataka koji se daju u tabeli moè se zaklju~iti da su razlike u svarljivosti SM izme|u direktno ko{ene i provenule silaè i sena veoma varijabilne, nestalne i da variraju iz godine u godinu i da se ne znaju jasni razlozi za ova variranja. Seno i silaà u proizvodnji mleka Navodimo slede}e razloge zbog kojih je u novije vreme pove}ano interesovanje za ishranu muzara silaòm: 1) U regionima i u doba godine kada je su{enje poko{ene mase oteàno, a gubici hranljivih materija u polju veliki, siliranje predstavlja metod spremanja hrane, kojim se izbegavaju ovi rizici; 2) Ishrana silaòm je lak{a, jer je mogu}e automatizovati dotur hrane od polja do jasala, a silaà se lak{e ugra|uje u kompletan obrok nego seno; 3) U regionima gde se moè gajiti kukuruz, kukuruzna silaà predstavlja potencijalan izvor maksimalne proizvodnje energije sa jedinice povr{ine. Program sila`ne ishrane moè da se realizuje kao smena razli~itih silaà u zimskom periodu ili kombinacija razli~itih silaà ili da se obavi ishrana jednom silaòm tokom cele godine. Prema mnogim autorima rezultati i mogu}i problemi primene sila`ne ishrane variraju, zavisno od odabranog sistema ishrane i koli~ine mleka koja se èli posti}i.
37
Veliki broj autora dokazali su na uverljiv na~in da, bez obzira na to da krave konzumiraju iz silaè manje SM nego iz sena kvalitetna silaà predstavlja bolje krmivo od sena u ishrani muzara, naime, da se SM iz silaè efikasnije iskori{tava. Naveli smo napred, da kada se krave hrane kabastim krmivima ad libitum, one konzumiraju ve}u koli~inu SM kada jedu seno, nego kada jedu silaù (Brown i saradnici). Me|utim, ako se proces siliranja obavlja sa provenulom silaòm onda muzare konzumiraju vi{e SM iz travne silaè nego iz direktno spremljene silaè (Gordon i saradnici), ali to ne zna~i da }e krave davati i razli~itu koli~inu mleka. Detelinsko travnu sme{u moramo rano kositi da bi i seno i silaà bili odli~nog kvaliteta. Krave hranjene silaòm rano ko{enog useva, iako su konzumirale u proseku 2 kg manje SM, ipak su proizvele 3 kg vi{e mleka nego krave koje su hranjene senom spremljenim u seniku od istog useva i spremljenog u isto vreme (rano u junu). Krave hranjene takvom silaòm dale su 8 kg vi{e mleka na dan nego krave koje su hranjene kasno ko{enim i u polju su{enim senom. Krave koje su hranjene, bilo silaòm, bilo senom od ranog useva pove}ale su teìnu dok su krave koje su hranjene kasno spremljenim senom smanjile teìnu. U ovom zadnjem slu~aju kada su krave umesto kasno ko{enog sena dobile seno rano ko{enog useva, pove}ale su proizvodnju mleka. Rano spremljena silaà i rano spremljeno u seniku su{eno seno, imali su za oko 60% vi{e proteina i 18% manje sirovih vlakana u pore|enju sa kasno spremljenim senom. Bilo je potrebno oko 20% vi{e kasno spremljenog sena, nego rano ko{enog useva da se dobije jednaka koli~ina probavljive SM. Prednost rano spremljenog useva ispoljava se i na taj na~in da je rano spremljeno i u seniku su{eno seno, imalo najmanje gubitke SM u momentu kosidbe, a u silaì od ranog useva sa~uvala se najve}a koli~ina karotina. Osim toga, ishrana kvalitetnom silaòm i senom u{tedela je znatne koli~ine koncentrata, jer su krave jele ve}u koli~inu kvalitetnog kabastog, nego kasno ko{enog useva. Me|utim, ostaje nerazja{njeno za{to je sa silaòm proizvedeno vi{e mleka iako je u toj formi ìvotinja konzumirala manju koli~inu SM. Ve}u hranljivu vrednost SM iz silaè konstatovali su i autori iz Nordijskih zemalja.
38
Da bi uporedili hranljivu vrednost sena i silaè obavljeni su mnogi ogledi: Oba krmiva na~injena su od detelinsko travne sme{e. Seno i silaà dobijeni su sa istog polja, istog dana. U ovakvim uslovima autori su na{li da je hranljiva vrednost SM silaè bila ve}a od hranljive vrednosti SM sena. Nekoliko Danskih eksperimentalnih stanica udruìle su napore u opse`nim istraìvanjima da bi odredili slede}e aspekte proizvodnje sena i travne silaè: a) prinos sa jedinice povr{ine b) potreba ulaganja rada i mehanizacije c) hranljiva vrednost za proizvodnju mleka i d) uticaj na kvalitet mleka i mle~nih proizvoda. Obavljena su ~etiri uporedna grupna ogleda sa muzarama i isti broj ogleda svarljivosti sa senom i silaòm. Seno i silaà su na~injeni od detelinsko travne sme{e poko{ene sa istog polja. Silaà je na~injena po~etkom juna (rano pupanje deteline, trave-po~etak cvetanja). Poko{ena masa je seckana i siliranja AIV - postupkom i leàla u silosu 6 meseci do po~etka ogleda. U sve ~etiri godine silaà je bila odli~nog kvaliteta, bez buterne kiseline i sa pH < 4. Seno je na~injenoo dve nedelje kasnije (deteline u pupanju, trave cvetale). Poko{ena masa leàla je u polju 1 - 2 dana pre podizanja na nosa~e, na kojima se su{ila dve nedelje. Hemijski sastav i svarljivost (u % SM) sena i silaè dati su u tabeli 11.
Tab.11. Uporedni sastav silaè i sena
Detelinsko-travno seno Detelinsko-travna silaà Hemijski Koeficijenti Hemijski Koeficijenti sastav svarljivosti sastav svarljivosti Suva materija 89.0 21.8 Organska materija 92.2 71 90.1 76 Sirovi protein 11.7 65 16.8 71 Pravi protein 9.1 60 12.4 Sirova mast 2.1 59 4.6 67 BEM 47.3 72 41.7 77 Sirova vlakna 31.1 73 27.1 80 Pepeo 7.8 9.9 39 Hranljiva materija
Na osnovu ovakvih rezultata ogleda autori su preporu~ili da bi se u Danskoj proizvodnja silaè trebalo da pove}a na ra~un proizvodnje sena. U novije vreme Merril i Slack sumirali su raspoloìve podatke koji se odnose na relativnu potenciju datog vi{egodi{njeg useva, kada se konzervira kao seno ili kao travna silaà razli~ite vla`nosti, u vezi sa proizvodnjom mleka. Autori su zaklju~ili da usev konzerviran kao silaà, sa koncentracijom vlage 55-65% daje jednaku koli~inu ili ve}u koli~inu mleka po jedinici povr{ine u pore|enju sa senom su{enim u seniku. Oni navode slede}e nedostatke jako vla`ne (preko 70% vlage) silaè: - manja proizvodnja mleka; - manja konzumacija SM kada se daje muznim kravama; - manji prirast - gubitak telesne teìne; - ve}i gubici SM u silo prostoru; - gubici oticanjem soka; - nepoèljna fermentacija i - neugodan miris. Ovi zaklju~ci su done{eni i bazirani na upotrebi krmiva sa velikom vlagom, kojima nisu dodata sredstva za konzerviranje u vreme siliranja. Kada se vr{i pore|enje kabastih krmiva s obzirom na njihovu potenciju za proizvodnjom mleka Mc Cullogh isti~e va`nost njihovog kvaliteta. Prema njemu, u ispitivanjima se pokazalo da je kod visoko produktivnih krava postojala tendencija da pokazuju manju perzistenciju u proizvodnji, bilo na pa{njaku ili silaì, naro~ito ako su slabog kvaliteta. I na slaboj pa{i ustanovljena je korelacija (0,66) izme|u prinosa mleka i konzumiranja SM. Zaklju~uju}i, autor smatra da visoko kvalitetno seno, silaà i pa{a imaju uop{te potenciju da omogu}e normalan porast i proizvodnju mleka. Iskori{avanje ovih krmiva znatno se moè pobolj{ati ako se neizbalansirani obroci koriguju dodavanjem koncentrata. Na kraju, kao op{ti zaklju~ak ~ini nam se, moè se re}i da posmatranjem svih aspekata - gubici SM konzerviranjem, mogu}nost primene mehanizacije, efikasnost iskori{}avanja SM za proizvodnju mleka - daje se prednost silaì u odnosu na seno. Ipak, polaze}i od ekonomskih, proizvodnih i subjektivnih mogu}nosti na svakoj farmi, u obroku krava muzara moè {iroko da varira odnos izme|u sena i silaè,
40
pa ako je potrebno i da silaà u potpunosti zameni seno, bez nepovoljnog uticaja na proizvodnju mleka, kvalitet mleka, prirodu bura`nog varenja i fiziolo{ko stanje krava muzara. Sena`. U poslednje vreme razvilo se ve}e interesovanje za spravljanjem silaè od jako provenule zelene mase, tj. Haylage (Rej-bi|) ili sena`. Izgradnja silo tornjeva sa zidovima nepropusnim za vazduh omogu}uje da se napravi sena` sa neznatnim gubicima hranljivih materija i od useva koji u momentu uno{enja u toranj ima samo oko 40-50% SM. Pokazalo se da sena` moè adekvatno da zameni dobro seno kada se daje kao jedino kabasto krmivo. Silaà sa malo vlage ima veliku potenciju kao metod ekonomi~nosti konzerviranja kabastog krmiva u kvalitetno krmivo. Istraìvanja ukazuju da: - krave vole sena` i daju dobru proizvodnju mleka - krave ne ùde za senom, kao kada jedu vla`nu silaù - sena` se ne mrzne - nema tako lo{ miris, kao vla`na silaà - moè napraviti kada ima {iroki raspon vlage, a vla`nost 50-60% daje najbolje rezultate - spremanje senaà manje zavisi od vremenskih uslova, nego spremanje sena. Ispitivanje je pokazalo da se sena` moè staviti i u konvencionalne silose. To potvr|uju i farmeri u SAD. Me|utim, tip silosa je vaàn za spremanje senaà, kao i mnogi drugi faktori: a) rana kosidba je najva`nija za kvalitet senaà, b) seckati masu na duìnu od oko 1 cm, c) puniti silos brzo, bez dugog odlaganja, d) silos mora imati nepropusne zidove, e) upotreba mehani~kog distributera u silosu je poèljno, ili bar ru~no izravnavati masu posle svakog punjenja, f) na vrh ispunjenog silosa staviti druga kabasta krmiva i zatvoriti dobrim zatvara~em. Silos otvoriti najranije posle tri nedelje, g) silirati samo u silo tornjevima, ne pripremati sena` u tren~evima ili rovovima.
41
S obzirom na to da su hermeti~ki tornjevi skupi, veoma su dragoceni nalazi do kojih su do{li Gordon i saradnici, u ogledu, èle}i da ispitaju da li sena` spremljen u konvencionalnim silo tornjevima moè adekvatno da zameni seno u ishrani krava muzara i junica. Krave su u ogledu hranjene senom, odnosno silaòm ad libitum, koncentratom sa 16% proteina (5 : 1) i mineralnom sme{om; junice su hranjene senom ili silaòm ad libitum i mineralnom sme{om. Podaci ovih istraìvanja nalaze se u tabeli 12.
Tab.12. Hemijski sastav sena i senaà i kvalitet senaà
Forma lucerke 1990-91 seno 1990-91 silaà 1991-92 seno 1991-92 silaà Suva Sirovi Sirova Sirova B E M materija protein mast vlakna 90.13 16.50 1.23 35.95 39.43 45.26 19.95 3.01 28.36 39.79 89.53 17.98 1.62 29.52 42.01 38.24 20.94 2.92 26.96 39.48 Kvaliet silaè 1 O r g a n s k e
Godina
Sirovi pepeo 6.90 8.88 8.87 9.69
k i s e l i n e: 0.15 0.09 5.14 5.38 2.11 2.31
1990-91 4.74 12.79 1991-92 4.50 10.43

1 2
pH N-NH32. Buterna Propion. Sir}etna Mravlja Mle~na [e}er
0.24 0.07
0.08 0.08
2.47 2.30
) Svi sastojci, osim pH, dati su u procentima SM ) U % ukupnog N
Kvalitet senaà iz nepropusnog, kao i konvencionalnog silo-tornja, bio je gotovo jednak; mala koli~ina NH3 i organskih kiselina, zbog malog sadràja vlage u siliranoj masi; pojava manjeg sadràja sirovih vlakana a ve}eg sadràja sirovog proteina u silaì dokaz je malog gubitka li{}a u procesu spremanja silaè u odnosu na spremanje sena. Koli~ina proizvedenog mleka, konzumiranje SM i konverzija SM u proizvodnji mleka bili su u ogledu gotovo jednaki za obe forme lucerke. Neznatne razlike nisu bile statisti~ki opravdane. U ishrani junica razlike u konzumiranju i prirastu teìne nisu bile statisti~ki opravdane. Senaà se moè davati kao jedino kabasto krmivo posve uspe{no, ako je dobrog kvaliteta. Te{ko je odrediti koli~inu sena koju sena` moè zameniti. Neki senaì se pribliuju silaàma, dok su drugi bliì senu.
42
Ishrana visokoprotuktivnih krava Da bi se od visokoprotuktivnih krava postigao maksimalni efekat, moraju se stvoriti odgovaraju}i uslovi drànja i ishrane. Krava koja za 305 dana laktacije daje oko 6.000 kg mleka izlu~i mlekom iz tela oko 200 kg mle~nih belan~evina, 260 kg mle~ne masti, 8 kg Ca, 6 kg P i ostalih hranljivih materija. Sve to treba nadoknaditi hranom koja mora biti veoma kvalitetna i pristizati ravnomerno, bez ikakvih prekida. Da bi veliku koli~inu hrane krava pojela, hrana mora biti visoko svarljiva. Svarljivost organske materije mora biti: Krava - uzdr`na hrana 50% Krava - 10 kg mleka 60% Krava 20 kg mleka 70% Krava - 30 kg mleka 80% Krava - 40 kg mleka 90% U skladu sa zahtevima krava za probavljivo{}u organske materije, moramo vr{iti usmeravanje napora na proizvodnju osnovnih krmiva koja tim zahtevima mogu najbolje udovoljiti, imaju}i pri tome u vidu i zahteve da odabrane krmne kulture daju stabilne i visoke prinose krmnih jedinica sa ha, da imaju visoku svarljivost i koncentraciju neto energije, da se daju lako konzervirati i sa {to manje gubitaka i da imaju neznatan sadràj {tetnih materija. Istraìvanja su pokazala da svarljivost organske materije, odnosno energije stoji u tesnoj vezi sa koli~inom sirovog vlakna i da, pribli`no, svako pove}anje vlakna za 1%, u obroku sniàva svarljivost energije za jedinicu. Prema tome, dostupan kriterijum za ocenu kvaliteta kabastih krmiva bio bi, u prvom redu, sadràj sirovih vlakana, a svakako jo{ i sadràj proteina i koncentracija energije (koli~ina kr.jedinica u 1 kg suve materije). Za uslove prakti~ne ishrane preìvara procena sena, dehidriranih produkata i travne silaè, a i zelene mase, na osnovu sadràja sirovog vlakna i probavljivog proteina vr{i se na na~in koji je prikazan u tab. 13 i 14.
43
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija â~ak) Tab.13. Procena kabastih hraniva na osnovu koli~ine sirovih vlakana
Koli~ina sirovih vlakana,g/kg SM Manje od 240 240-290 291-330 331-370 vi{e od 370 Ocena koli~ine sirovog vlakna Povoljno Jo{ podno{ljivo Nepodno{ljivo Veoma nepodno{ljivo Ravno slami
Tab.14.Procena kabastih hranivana osnovu koli~ine sirovog proteina

Koli~ina sirovog proteina,g/kg SM Manje od 75 76-100 101-125 126-150 151-175 176-200 Vi{e od 200 Ocena koli~ine sirovog proteina Veoma mala Neznatna Neznatna do umerena Umerena (prose~na) Prose~na do velika Velika Jako velika
Zadovoljavanje razli~itih zahteva krava za probavljivom organskom materijom, zavisno od njenog fiziolo{kog stanja uslovljeno je, prema tome, kvalitetom osnovnih krmiva. Ukoliko je kvalitet lo{iji mora}emo ukupnu svarljivost obroka pove}avati manjom ili ve}om koli~inama koncentrata. Za procenu kvaliteta osnovnih krmiva naro~ito je dragocen podatak o koncentraciji energije, koja se izraàva koli~inom neto energije, odnosno skrobnih ili krmnih jedinica u 1 kg SM krmiva ili obroka. U tom pogledu krmiva se veoma razlikuju {to se vidi iz tabele 15. S obzirom na to da su u preìvara predèluci ograni~enog kapaciteta, to od koncentracije energije i hranljivih materija obroka zavisi da li }e krava iz obroka dobiti potrebne sirovine za njenu genetski mogu}u proizvodnju. To zna~i, ukoliko je proizvodnja mleka ve}a, koncenracija hranljivih materija obroka mora biti ve}a i obratno. Ako se zahtevi ne usaglase proizvodnja mleka }e se smanjiti ili }e se tro{iti telesne rezerve do odre|ene mere. Ti odnosi se vide iz tabela 16 i 17.
44
Govedarstvo - tehnologija proizvodnje Tab.15. Procena kvaliteta osnovnih krmiva na osnovu sadràja skrobnih
jedinica u 1kg suve materije
Slama Seno Travna silaà Krmna repa Kukuruzna silaà Pivski treber Mekinje rezanci Zrna ìtarica Uljana sa~me, poga~e Zelena lucerka,1.otkos,pupanje Zelena lucerka,2.otkos,cvetanje Dehidrirana lucerka Lucerkino obi~no seno, 1. otkos pupanje Lucerkino seno obi~no, 1. otkos po~etak cvetanja
Vrsta hraniva
Skrobne jedinice+ u 1 kg SM 200-334 350-44 400-500 600 600-650 550-600 550-650 700-900 700-900 586 452 700-755 466 361
Tab.16.Potrebna koncentracija energije u obroku za proizvodnju 25 kg mleka kada krava dnevno jede razli~ite koli~ine hrane.
Koli~ina konzumirane SM, kg/dan 15 17 20 22 Skrobnih jedinica u kg SM obroka 610 544 463 420
Skrobna jedinica pretvara se u krmnu (zobenu) jedinicu mnoènjem faktorom 1,67.

Tab.17. Potrebna koncentracija energije u obroku kada je razli~ita proizvodnja mleka a konzumirana jednaka koli~ina (predpostavka da krava jede 15 kg SM/dan).
Dnevna proizvo- Skrobnih jedinica Dnevna proizvo- Skrobnih jedinica dnja mleka, kg u kg SM dnja mleka, kg u kg SM 10 367 22 567 12 400 24 600 14 434 26 634 16 467 28 667 18 500 30 700 20 534 45
Sve se dakle svodi na zahtev da se na farmi mora proizvoditi vrlo dobar i odli~an kvalitet osnovnih - kabastih krmiva (zelena masa, seno, silaà). Ako to bude tako, onda }e se tro{iti manja koli~ina koncentrata jer }e udeo kabastih, u ukupno potrebnoj energiji za proizvodnju mleka, biti manji nego u slu~aju kada su kabasta hraniva lo{ijeg kvaliteta. Normalni odnosi izme|u osnovnih i koncentrovanih krmiva u ishrani krava za proizvodnju 5.000-6.000 kg mleka, kada su osnovna krmiva kvalitetna su prikazani u tabeli 18.
Tab.18. Normalni odnosi izme}u osnovnih i koncetrovanih krmiva za
proizvodnju 5000-6000 kg mleka
Konzum. Odnos osnovnih i Dnevna proizvodnja SM u kg koncentrovanih mleka za 5.000 krmiva kg u laktaciji Steonost: 45-20 10 80:20 20-telenje 10 10:30 Laktacija: 1-30 16 60:40 23 31-90 18 60:40 24 91-150 17 75:25 19 151-210 15.5 85:15 14 211-300 14 93:7 11
Period dani
Ovakvi odnosi mogu vaìti i za proizvodnju 6.000 kg mleka u laktaciji, jedino, u po~etku laktacije, udeo koncentrata moè se pove}ati do 45% umesto 40%. Naime, novija ispitivanja pokazala su da je za krave koje daju 4.000-6.000 kg mleka najefikasniji tip ishrane sa umerenim utro{kom koncentrata. Ve}i utro{ak koncentrata, zavisno od kvaliteta kabastih krmiva, moè se uvesti samo u prva 3 meseca laktacije. Za potrebe planiranja proizvodnje hrane za visokoproduktivna stada polazi se od slede}ih podataka o utro{ku koncentratnih krmiva u polukoncentratnom tipu ishrane po jednoj kravi koji su prikazani u tabeli 19. Da bi se mogli postaviti puni zahtevi za krmnu bazu na farmi, moraju se razmotriti normativi ishrane visokoproduktivnih krava. Ovi normativi koriste se gotovo jedino za potrebe planiranja proizvodnje hrane na farmama.
46
Govedarstvo - tehnologija proizvodnje Tab.19. Utro{ak koncetrovanih krmiva u polukoncetrovanom tipu ishrane po
jednoj kravi
Laktaciona proizvodnja mleka, kg 4.000 5.000 6.000
Utro{ak koncentrata za 1 kg mleka g 200-250 250-350 250-350
Ukupna potreba koncentrata za 1 kravu godi{nje, mtc 8-10 12.7-17.5 15.0-21.0
S obzirom na to da }e se mle~nost kretati od oko 4.000 do 6.000 kg mleka, najpre je potrebno razmotriti kretanje muznosti po mesecima laktacije.
Tab.20. Planirana proizvodnja mleka po mesecima laktacije
1 17 18 20 23 2 19 20 22 25 Meseci laktacije 3 4 5 6 7 8 17 16 15 14 13 11 18 17 16 15 14 12 20 19 18 17 16 14 24 22 21 20 18 17 9 10 11 13 16 10 8 9 11 14 Koli~ina mleka u laktaciji, kg 4.200 4.500 5.100 6.000
U odre|ivanju normi krmnih jedinica za 1 kg mleka u ukupnoj godi{njoj proizvodnji, da bi se izra~unale ukupne koli~ine hrane za godinu, u ve}ini slu~ajeva polazi se od vrednosti prikazanih u tab. 21.
Tab.21. Utro{ak krmnih jedinica za 1 kg mleka pri razli~itoj godi{njoj
proizvodnji mleka
Utro{ak krmnih jedinica za 1 kg mleka 1.00-1.05 0.90-0.95 0.85-0.90 0.80-0.85 0.83-0.85
Godi{nja laktaciona proizvodnja mleka kg 4.000 5.000 6.000 7.000 8.000
Potrebno kr.jedinica za godi{nju mle~nost po kravi 4.000-4.200 4.500-4.750 5.100-5.400 5.600-5.950 6.800-6.640
Koli~ina probavljivog proteina, dosta ta~no, ali i orjentaciono, odre|uje se prema datim krmnim jedinicama i iznosi:
Koli~ina mleka, kg Kada je izbalansirana ishrana: Kada ishrana nije izbalansirana:
47
10-15 100 110
15-20 vi{e od 20 100-105 105-110 115 120
48
Tab.22. Normativi potreba hranljivih materija za krave sa raznom godi{njom proizvodnjom mleka prilikom
izra~unavanja godi{nje koli~ine hrane

l a k t a c i j e 4 5 6
Hranljive materije
M e s e c i 2 3
10
Ukupno u laktac.
Dnevna koli~ina mleka
Krmnih jedinica Probavljivog proteina, g Ca, g P, g Kuhinjska so, g Karotin Vitamin D2, I.J.
17 19 17 16 15 14 13 11 10 8 4.200 1700 1995 1700 1600 1500 1400 1300 1100 900 720 417.450 100 110 100 90 85 81 77 69 65 57 25.020 68 75 68 62 62 58 55 49 45 40 17.160 110 120 110 105 85 81 77 69 65 57 26.370 630 708 633 605 525 500 475 425 400 350 156.530 16.830 18.810 16.830 15.840 14.850 13.860 12.870 10.890 9.900 7.920 4.158.000
17
19
17
16
15
14
13
11
10
4.200
48
Govedarstvo - tehnologija proizvodnje Tab.23.Normativi potreba hranljivih materija za krave sa raznom godi{njom proizvodnjom mleka prilikom
izra~unavanja godi{nje koli~ine hrane

3 18 1880 97 71 115 600 17820 18 1890 105 78 125 650 17820 21.6 23.76 121 90 145 750 21384 Meseci 4 5 17 1700 100 68 110 633 16830 17.1 1796 101 75 120 625 16929 19.8 2178 113 84 130 700 19602 laktacije 6 7 15 1500 85 62 85 525 14850 15.2 1620 93 68 93 575 16929 18 1890 105 78 105 650 17820
Hranljive materije
1 18 1800 97 71 115 600 17280 18 1890 105 78 125 650 17820 20.7 2277 117 87 140 725 20493
2 20 2000 114 78 125 650 19800 19.8 2079 113 84 135 700 19602 22.5 2475 125 94 150 775 22275
8 12 1200 73 52 73 450 12068 13.3 1264 81 58 81 505 13137 15.3 1607 93 68 93 575 15147
9 11 1100 69 49 69 425 10890 12.4 1235 77 55 77 475 12276 14.4 1512 89 65 89 550 14256
10 9 990 61 42 60 375 8910 10.5 998 69 49 69 425 10395 12.6 1260 81 58 81 500 12474
Ukupno u laktaciji 4.500 450.000 26.110 18.102 28.110 160.890 4.360.731 4.723 480.060 27.900 20.430 30.330 172.500 4.158.720 5.400 581.650 32.130 23.280 34.170 195.000 5.346.120
Dnevna koli~ina mleka

Krmne jedinice Probav.protein, g. Ca, g P, g Soli, g Karotin, mg Vitamin D2, I.J.
18
20
18
17
Dnevno mleka
Krmne jedinice Probav.protein, g Ca, g P, g So, g Karotin VitaminD2,I.J.
20
22
20
19
16 1600 90 62 105 605 15840 17.2 1710 97 71 97 600 16038 18.9 2079 109 81 109 675 18711
16
15
18
17
14 1400 81 58 81 500 13860 15.2 1520 89 65 89 550 15048 16.2 1701 97 71 97 600 16038
14
12
11
4.500
16
14
13
11
5.100
Dnevno mleka
Krmne jedinice Probav.protein, g Ca, g P, g So, g Karotin Vitamin D2, I.J.
23
25
24
22
21
20
18
17
16
14
6.000
49
Na osnovu podataka navedenih u predhodnoj tabeli moè se izra~unati godi{nja potreba hrane za krave razli~ite muznosti. Mogu}nosti krmne baze odre|uju tip obroka (me|usobni odnos pojedinih vrsta krmiva u godi{njoj potro{nji hrane). Iskustvo je pokazalo da je za visokoproduktivne krave najbolji pun obrok tj., u kome je zastupljeno seno, so~na krmiva i koncentrati. Najbolji efekti se postiù sa senom od leguminoza i senom koje predstavlja smesu leguminoza i slatkih trava: so~na komponenta u obroku trebalo bi da je predstavljena silaòm (dve vrste) i repom. Sastav koncentrata trebalo bi da odgovara kvalitetu i hranljivoj vrednosti osnovnih krmiva. Polaze}i od napred navedenih vrednosti, i poèljnog odnosa 60 : 40 izme|u kabastih i koncentrovanih krmiva proizilazi da krava koja ima godi{nju proizvodnju oko 5.100 kg mleka treba 4.723 krmnih jedinica.
Tab.24. Godi{nje potrebe u krmnim jedinicama krava muzara
Kabastih krmiva Koncentratnih krmiva 2.834 krmnih jedinica 1.889 krmnih jedinica
Polaze}i od prose~nih vrednosti pojedinih krmiva, zimskog perioda ishrane od 180 dana i letnjeg perioda ishrane od 180 dana , 2.834 krmnih jedinica, koliko otpada na kabasta krmiva, mogu se uop{teno rasporediti na kabasta hraniva kao u tabeli 25.
Tab.25. Godi{nje potrebe u kabastim hranivima (u kg ili krmnim jedinicama)
Zelena masa Seno Silaà kukuruzna 5.400 kg ili 1.080 krm.jed. 540 kg ili 270 krm.jed. 6.300 kg ili 1.512 krm.jed.
Ukupno
2.862 krm.jed.
Visoka proizvodnja mleka, a pre svega, potreba da se sa 1 ha postigne {to ve}i prinos energije (krmnih jedinica) zahtevaju da se za letnju ishranu koristi ne samo zelena masa lucerke nego i so~na krmiva. U prvom redu to se odnosi na iskori{}avanje ozime sme{e, koja pristiè rano u prole}e, a u drugoj polovini godine sto~na repa (polu{e}erna) koja se izvanredno slaè sa zelenom lucerkom i stimuli{e ve}u proizvodnju mleka. Sila`ni kukuruz
50
moè se koristiti i za ishranu u zelenom, u odre|enom periodu godine, jer se i on dobro slaè sa zelenom lucerkom. Potrebno je razmotriti i potrebu setve i kori{}enja jarih zelenih useva, ali i prethodni program zadovoljio bi potrebe visokoproduktivnih krava. U visoku proizvodnju mleka ne moè se i}i oslanjaju}i se u letnjem periodu samo na zelenu masu i koncentrat. Naime, malo duì period ki{a i kvalitet zemlji{ta onemogu}avaju ulazak ma{ina u polje, te se ishrana mora bazirati na privremenom i kratkotrajnom programu ishrane koji se bitno razlikuje od planiranog i do tog vremena primenjenog. Ta kratkotrajna promena ima znatan uticaj na godi{nju proizvodnju, sniàvanjem dnevnih koli~ina mleka, koje je te{ko ili nemogu}e vratiti na prethodni nivo. Zbog toga smatramo, da tokom celog letnjeg perioda, pored zelene mase i so~nih krmiva u obrok, mora u}i kukuruzna silaà sa najmanje 10-12 kg po kravi. U svakom periodu ishrane koncentrat mora odgovarati prirodi i hranljivoj vrednosti osnovnih krmiva u obroku.
51
3. KONTROLA MLE^NOSTI I MASNO]E MLEKA Zootehni~ar organizuje i vr{i kontrolu mle~nosti krava i dostavljaju u laboratoriju uzorke mleka, radi ispitivanja procenta mle~ne masti. U tu svrhu uvodi se knjiga kontrole mle~nosti. Ispitivanje mle~nosti se vr{i prema usvojenim principima Me|unarodnog komiteta za kontrolu produktivnosti doma}ih ìvotinja, a ima za cilj da se ustanovi genetski potencijal svake krave i da se u skladu sa njim normira ishrana i obezbe|uju drugi uslovi. Kontrola mle~nosti se sprovodi kod svih krava koje se iskori{}avaju, a prati se preko proizvodnih listova. Vr{i se jedanput mese~no za vreme od 24 ~asa u dve muè. Kontrola mle~nosti obavlja se u porodili{tu za svaku kravu individualno, tako|e dva puta u toku 24 sata. Kontrola avansiranih krava vr{i se svakih 15 dana i na osnovu postignute mle~nosti normira se ishrana. Razmak izme|u dve kontrole za sve ostale krave u stadu je 26 - 33 dana, s tim da prvo ispitivanje mleka i mle~ne masti, ne sme biti vr{eno pre ~etvrtog dana po telenju, a kao po~etak laktacionog perioda uzima se dan posle telenja. Namuèna koli~ina mleka prilikom kontrole se iskazuje u kg, a merenje se vr{i u ba`darenim menzurama montiranim u izmuzi{tu. Uzorci za ispitivanje masno}e mleka uzimaju se od svake muè srazmerno namuènoj koli~ini mleka. Koli~ina namuènog mleka upisuje se odmah u knjigu kontrole produktivnosti, a procenat masti po dobijenom izve{taju iz laboratorije. Obra~unavanje mleka i mle~ne masti sprovodi se za celu laktaciju i za 305 dana. Ispitivanje se zavr{ava zaklju~no sa danom u kome je krava poslednji put dvokratno muèna. Kod laktacija kra}ih od 305 dana uzima se kao poslednji dan ispitivanja 14-ti dan posle poslednje dvokratne muè. U slu~aju da je krava u toku laktacije pobacila, postupak je slede}i: ako je krava u
53
momentu poba~aja bila steona 7 meseci, teku}a laktacija se zaklju~uje, poba~aj evidentira i po~inje nova laktacija kao da je bilo normalno telenje, a ukoliko je krava u doba poba~aja bila steona manje od 7 meseci, poba~aj se evidentira, a ispitivanje se dalje nastavlja. U teku}oj laktaciji zootehni~ari ubeleàvaju podatke iz knjige kontrole produktivnosti u proizvodne listove krava. Ukupna koli~ina mleka i mle~ne masti kao i prose~ni procenat mle~ne masti u ukupnoj koli~ini namuènog mleka ispitane krave, obra~unava se po slede}em postupku: - Ukupne koli~ine mleka za ceo laktacioni period, odnosno za prvih 305 dana muè, obra~unava se na taj na~in {to se za svaki interval izme|u dve uzastopne kontrole izvr{e obra~uni proizvedene koli~ine mleka, mnoènjem rezultata kontrolnog dana s brojem dana intervala. Zbir ovih rezultata daje ukupnu koli~inu mleka laktacionog perioda. - Koli~ina mle~ne masti izme|u dve kontrole dobija se mnoènjem ukupne koli~ine mleka za taj period sa procentom mle~ne masti kontrolnog dana. Zbir ovih rezultata daje ukupnu koli~inu mle~ne masti za ceo laktacioni period. Prose~ni procenat mle~ne masti u ukupnoj koli~ini namuènog mleka u laktacionom periodu obra~unava se na taj na~in {to se ukupna koli~ina mle~ne masti u laktaciji podeli sa ukupnom koli~inom mleka i pomnoì sa 100. Po zasu{enju krave vr{i se obra~un koli~ine mleka, procenta mle~ne masti i koli~ine mle~ne masti za celu laktaciju i 305 dana i unosi u proizvodni list krava. Kontrola mle~nosti Kontrola produktivnosti krava izvodi se ispitivanjem mle~nosti. Ispitivanje se vr{i kontrolnom muòm u kojoj se meri koli~ina mleka i sadràj mle~ne masti za svaku kravu pojedina~no. Kontrolnu muù treba obavljati pravilnim mese~nim razmacima oko 30 dana (26-33 dana), s tim {to se u toku od 24 ~asa izvr{e dve operacije muè uve~e i ujutru uz vremensku razliku 12 ~asova. Pre izvo|enja kontrole muè, kontrolni asistent proverava ispravnost ba`darenih menzura u izmuzi{tu.
54
Po zavr{enoj muì jedne krave, muza~ saop{tava kontrolnom asistentu broj krave i koli~inu namuènog mleka. Dobijeni podatak unosi u knjigu kontrole produktivnosti. Uzimanje uzoraka vr{i se na taj na~in {to se ispod otvora menzure stavi bo~ica na koju je prethodno zapisan broj krave i pomo}u ure|aja za uzimanje uzoraka ispusti odre|ene koli~ina mleka u bo~icu. U letnjem periodu pre stavljanja uzorka mleka u bo~icu se sipa 2-5 kapi 10% rastvora kalijum bihromata (K2Cr2O7 kao konzervans). U bo~icu se stavlja mleko iste krave iz dve muè (ve~e i jutro) proporcionalno koli~ini mleka namuènog u jednoj muì. Ovaj uzorak sluì za ispitivanje sadràja mle~ne masti. Po zavr{enoj jutarnjoj kontroli muè uzorci mleka se {alju na ispitivanje sadràja mle~ne masti. Nakon dobijanja izve{taja iz laboratorije o sadràju masti ovi podaci se dopisuju podacima o koli~ini mleka u knjizi kontrole produktivnosti i prenose u proizvodne listove krave.
55
4. EVIDENCIJA PODATAKA O STEONOSTI I OBRADA MESE^NIH PODATAKA ZA SVAKU KRAVU SA ZAVR[ENOM LAKTACIJOM Obra~unate laktacije se unose u obrazac zasu{enih krava i predaju licu koje taj spisak kontroli{e i {alje u poljoprivrednu stanicu najdalje 7 dana po zavr{enoj kontroli, radi obrade podataka. U spisak se unose krave koje su normalno zaklju~ile laktaciju, kao i sve one koje su, iz ma kojih razloga isklju~ene iz proizvodnje, prinudno zaklane i uginule.
I. Obrada podataka svakog meseca

Za svaku kravu sa zavr{enom laktacijom 1. Mati~ni broj 2. Laktacija po redu 3. Duìna trajanja laktacije u danima 4. Koli~ina mleka, mle~nih masti i procenat mle~ne masti na osnovu stvarnog trajanja laktacije 5. Koli~ina mleka, mle~ne masti i % mle~ne masti za 305 dana laktacije (za krave ~ija je laktacija produèna) 6. Koli~ina 4% mleka u laktaciji 7. Duìna servis perioda u danima 8. Indeks osemenjavanja 9. Izra~unava}e se proizvodni indeks za svaku kravu, koji se izra~unava koli~inom 4% masno}e mleka u odgovaraju}oj laktaciji po redu za 305 dana, stavljenoj u odnos prema proseku te laktacije na farmi. a) Za laktacije duè od 305 dana dobija se koli~ina mleka i mle~ne masti za 305 dana. Laktacija kra}a od 305 dana (ne kra}e od 200 dana) svodi se na trajanje 305 dana pomo}u faktora. b) Prosek laktacije na farmi formira se u periodu 12 meseci, s tim {to iz proseka izlaze krave koje su zavr{ile laktaciju pre 12 meseci, a
57
ulaze nove krave iz evidentiranog meseca, odnosno zaklju~ne laktacije. Na primer, iz proseka druge laktacije farme izlaze krave koje su zavr{ile laktaciju u mesecu januaru 1996.godine, a ulaze krave koje su zavr{ile istu laktaciju 1997.godine.
II. Obrada podataka svakih 6 meseci

1. Daju se proseci za mle~ne osobine po laktacijama i proseci svih laktacija na bazi {estomese~ne obrade podataka.
III. Obrada podataka svakih 12 meseci

Dati proseke za mle~ne osobine po laktacijama i proseke svih laktacija na bazi dvanaestomese~ne obrade podataka. Obaviti analizu zaklju~enih laktacija, izabrati bikovske majke i podatke dostaviti poljoprivrednim stanicama zaduènim za uzgojnoselekcijski rad na podru~ju.
58
5. UZGOJ PODMLADKA NA FARMAMA Postupak i ishrana teladi Va`ni elementi tehnolo{kog procesa na farmi su: uzgoj teladi, uzgoj junica, stvaranje uslova za njihov normalni razvitak, rast, blagovremeno oplo|avanje i dobijanje od njih zdravog podmlatka. Uobiajen postupak sa novoro|enim teletom sastoji se u tome da se teletu odmah posle ro|enja pruì sva mogu}a nega da bi se {to lak{e adaptiralo na uslove ìvota u spoljanjoj sredini. Na dobro ure|enim farmama tele se odmah odnosi iz porodili{ta i u zasebnom odeljenju na re{etkastom stolu opere mlakom vodom, dezinfikuje, osu{i i stavi u o~i{}ene, pripremljene i dezinfikovane, slamom nastrte pojedina~ne kaveze (sme{tene u posebnoj prostoriji), koji se sa gornje strane zagrevaju infracrvenim lampama. Tu tele probavi nekoliko sati i prima kolostrum najkasnije 2 sata po telenju. Moè posle hranjenja, ili nakon 24 ~asa da se preme{ta u zasebne ku}ice (kaveze) sloène u baterijama, gde }e proboraviti najmanje 7 dana, dok zavretka ishrane maj~inim kolostrumom, a ponekad i do 15 dana. Za to vreme tele prima maj~ino mleko, a zatim prelazi u tele}arnik gde se primenjuje grupno drànje, ali se u tele}arniku nastavlja ishrana punim mlekom. Grupe su jednorodne, sastavljene od teladi pribli`no jednakog doba i pola. Iako je drànje grupno, pojenje zamenama za mleko ili punim mlekom je individualno sa koli~inama koje su odre|ene usvojenim programom ishrane teladi na farmi. U sada{njem momentu moè se prihvatiti praksa ishrane zamenama za mleko ili celim mlekom do 60 dana ìvota, uz najkvalitetnije lucerkino seno (najmanje 15% proteina i ispod 25% sirovog vlakna) i starter za rano odlu~enu telad po volji. Ova hraniva se ponude 21 dan po telenju. Po{to u ve}ini slu~ajeva nema so~nih hraniva (repe, mrkve), odmah, po navr{etku 3 meseca ìvota, oprezno i postepeno privikavati telad na najkvalitetnije partije provenule zelene lucerke. Taj pripremni
59
period trebalo bi da traje od 3-4 meseca, a od 4-5 meseci da tele ve} konzumira merljive koli~ine tih hraniva. Hrana mora biti uvek sveà i data u ~iste jasle. Klasi~nu, vla`nu silaù ne treba davati sve do navr{enih 6 meseci ìvota. Za tele, kao i preìvare, vaì pravilo da prelaz sa hraniva na hranivo mora da se obavi postepeno i veoma oprezno, da ne bi do{lo do teìh poreme}aja u varenju. Ako su sva kabasta hraniva najkvalitetnija, a to mora biti, dnevnu koli~inu koncentrata trebalo bi ograni~iti na 2 kg, izuzetno 2,5 kg. U pripremnom periodu od 4 do 5 meseci, ovakvim reìmom tele je dobro pripremljeno za uzimanje suve hrane tako da nema te{ko}a da se primeni ishrana koncentratom, senom, silaòm (% SM oko 30-35) i drugim so~nim hranivima, ako ih ima (repa). Smesa koncentratna moè biti jednostavna i dovoljno je da ima 10% svarljivih proteina i oko 1 KJ/kg. U koncentratu moè na}i mesto i mleveni klip kukuruza. I nadalje kvalitet kabastih hraniva mora biti prvoklasan. Me|utim, od kvaliteta kabastih hraniva, u svakoj datoj situaciji, odre|iva}e se struktura i vrednost koncentratnog dela obroka. Kontrola priplodne vrednosti ènskih teladi i kriterijumi za odabiranje grla Osnovna mati~na evidencija za podmladak se formira dok se tele nalazi u individualnom boksu posle ro|enja (prvih 10-15 dana ìvota). U starosti od 4 meseca ènska telad se odabiraju za priplod na osnovu odgovaraju}ih kriterijuma i sa matinim i proizvodnim kartonom odabrano tele ostavlja se za priplod. Mu{ka telad u istom dobu se odabiraju za tov ili priplod. Obezroàvanje teladi obavlja se odmah po ro|enju, najbolje termokauterom. U toku odgoja ènske teladi do 5 meseci starosti treba ste}i uvid u vrednost porekla, telesne gra|e, razvijenosti i zdravlja svakog ènskog teleta namenjenog daljem uzgoju za priplod. Do toga vremena potrebno je izlu~iti iz uzgoja ènsku telad nepodesnu za priplod na osnovu slede}ih kriterijuma:
60
ovih grla anatomski nesposobno za oplodnju i da njihov uzgoj za priplod predstavlja materijalnu {tetu. 2. Telad lak{a od 130 kg sa 5 meseci starosti, ovde se misli na onu telad koja su ~esto obolevala i nisu se normalno razvila, {to se moè zapaziti iz op{teg izgleda svakog pojedinog grla. 3. Telad sa ja~e ispoljenim deformacijama bez obzira na teìnu i razvijenost treba isklju~iti iz priploda - telad sa ja~e ispoljenim deformacijama (na glavi, nogama, papcima, vimenu, pup~anoj vrpci i dr.), uslovljenu letalnim i semiletalnim faktorima ili konstitucionim manama. 4.Telad bez porekla - Isklju~iti iz priploda kojima se ne moè utvrditi jedan ili oba roditelja. 5. Isklju~iti telad iz priploda i onu koja poti~u od prvotelki, a koja ne poseduju prve kontrole mle~nosti. 6. Tako|e, treba isklju~iti i telad od onih prvotelki ~ije prve 3 kontrole indiciraju niù mle~nost od 3.000 kg (sve ~etvrti vimena ispravne). 7. Ne ostaviti za priplod telad koja poti~u od krava koje su imale manje od 3.500 kg mleka u standardnoj laktaciji (sve ~etvrti vimena ispravne). Na osnovu izne{enih podataka moè se dati op{ti zaklju~ak: 1. Za priplod treba odabirati ènsku telad koja imaju poznato poreklo oba roditelja i ~ija mle~nost majke zadovoljava na{e zahteve. 2. Za dalji odgoj treba odabirati zdravu, ìvahnu i normalno razvijenu telad, dobro izraènih i skladnih proporcija tela, koja u celini gledano daju povoljan utisak. 3. Treba izbegavati da se ostave za priplod ènska telad koja su bolovala od teìh formi plu}nih i stoma~nih obolenja kao i drugih bolesti koje su ostavile trajno negativne posledice na razvoj, zdravlje, proizvodne sposobnosti i priplodnu vrednost grla. 4. Odabiranje za priplod vr{e stru~njaci, zootehni~ar i veterinar na osnovu gore navedenih kriterijuma.
1. Blizanci sa mu{kim grlima Treba se podsetiti da je preko 90%
61
Ocenjivanje priplodne vrednosti ènskog podmlatka U ocenjivanju i razvrstavanju u klasi ènskog priplodnog podmlatka goveda uzimaju se u obzir proizvodne sposobnosti majke, odnosno njihove proizvodne klase, zatim razvijenost i gra|a junica na bazi telesne teìne, tipa i oblika. Ocenjivanje junica vr{i se prilikom proletnjeg i jesenjeg pregleda. Uslov za ocenjivanje je da glo ima poznato poreklo po ocu i majci. Ocenjivanje }e se obavljati na osnovu {ematskog prikaza iz tabele 26.
Tab. 26.[ematski prikaz ocenjivanja priplodne vrednosti ènskog podmladka
Ocena mle~nosti majke Pr.klasa Poeni Ia 10 I 8 II 4 III 0 Teìna u odnosu prosek vr{njakinja % Poeni 5% i vi{e 5 od +5 do -5 4 od -5 do -15 2 ispod -15 0 Tip i oblik Utisak Poeni odli~an 5 osrednji 3 ispod pros. 0 Ocena junice Zbir poena 16-20 11-15 8-10 ispod 8 Klasa I II III van klase
U navedene klase ne mogu da budu razvrstane junice koje su po ma kojoj osnovi dobile 0 poena. Takve junice treba tretirati kao grla van klase. Isti tretman treba da imaju junice ~iji zbir poena iznosi manje od 8. Junice van klase treba izlu~iti iz priploda pre prelaska u grupe za oplodnju. Junice koje poti~u od prvotelki sa nezavr{enom laktacijom, dobijaju definitivnu ocenu ili klasu kada se obrade podaci o proizvodnim klasama majke. Razvrstavanje junica u klase utvr|uje se zapisni~ki s tim {to komisija unosi u zapisnik svoje zapaànje. Pregled junica na gravidnost vr{i se svakog meseca. Junice koje ne mogu ostati gravidne komisijski se izlu~uju iz priploda. Oplodnja junica vr{i se sa navr{enih 18 meseci starosti i dostignutom teìnom od 400-420 kg. Prilikom rektalnog pregleda, ukoliko neke junice nisu ostale gravidne, potrebno je da usledi veterinarska intervencija. Junice posle zavr{enog letnjeg perioda obavezno se tretiraju protiv ugrka.
62
Tuberkulinizacija svih grla vr{i se jednom godi{nje. Junice se povra}aju u pripremno odeljenje u gravidnosti od 7 meseci. Organizacija drànja junica U uslovima, gde }e se nalaziti ve}i broj ìvotinja, svrstanih u pojedine grupe, obrok se sastavlja na osnovu prose~ne ìvotinje u grupi, prose~noj teìni i dobu ìvota. Ako se drè na vezu, onda je ishrana individualna. Drànje i ishrana junica organizuje se sa grupama i slobodno, bez veza. Grupe junica trebalo bi formirati prema uzrastu i teìni. Iskustva govore da u jednoj grupi u zimskom periodu ne bi trebalo biti vi{e od 15-20 junica. U svakom trenutku potrebno je osigurati svakom grlu slobodan dostup pija}oj vodi. U dobi od 5-12 meseci trebalo bi po junici obezbediti 50 cm duìne jasala, od 13-18 meseci oko 60 cm i od 19-24 meseca 70 cm. Potrebno bi bilo formirati slede}e grupe junica: 1. Grupa junica od 5-6 meseci ìvota, koje }e se hraniti prelaznim reìmom ishrane i u zimskom i u letnjem periodu. 2. Grupa junica od 7-12 meseci ìvota. To su grla koja se privikavaju na ishranu kabastim krmivima; koncentrat se daje leti i zimi prema potrebi i kvalitetu kabastih krmiva. 3. Grupa junica od 13-14 meseci, koje se hrane kabastim krmivima, ako ova kvalitetom odgovaraju postavljenim normama, treba davati manje koli~ine koncentrata. 4. Grupa junica od 15-17 meseci, koje su odre|ene za pripust, a hrane se isklju~ivo kabastim krmivima, ako su kvalitetna. Treba poja~ati koncentrat prema normativima. 5. Grupa junica, koje su osemenjene, pa sve do 6.meseca gravidnosti. 6. Visoko gravidne junice, gravidne u 6. mesecu i dalje, koje se intenzivnije hrane i zbog toga dobijaju ve}e doze koncentrata a spremaju se za telenje. Unutar navedenih grupa poèljna bi bila i detaljnija podela u saglasnosti sa normativima ishrane. Najidealnije je kada razlike u starosti
63
pojedinih junica u grupi ne prelaze 1 mesec. Me|utim, za ovo je odlu~uju}i faktor - raspoloìvi stajski prostor. Ishrana junica U normalnim uslovima junice se hrane u osnovi kabastim hranivima u prirodnom obliku. Postoje mogu}nosti jeftine ishrane, ali uvek mora biti na umu da junice uvek moraju biti obezbe|ene energijom, proteinima, mineralnim materijama i vitaminima. Neizbalansirana ili nedovoljna ishrana jedan je od glavnih uzroka neplodnosti junica i njihobe slabe i nezadovoljavaju}e proizvodnje u kasnijim laktacijama. S tim u vezi daju se normativi ishrane i teìne junica, u pojedinim razdobljima ìvota, kojih bi se trebalo pridràvati. U skladu sa shvatanjima o optimalnoj dinamici prirasta telesne teìne priplodnih junica, razra|eni su i standardi telesnih teìna, koje junice moraju dosti}i u pojedinim starosnim razdobljima, zavisno od intenziteta ishrane, a u vezi s tim daju se i norme potrebnih hranljivih materija. Dok se proces proizvodnje priplodnih junica ne uklopi potpuno u okvire potrebnih normi i dok se ne sredi krmna baza, primenjiva}e se uzgoj i ishrana koja polazi od slede}ih normativa:
Tab.27. Normativi ishrane junica
Doba Teìna Dnevni Krmne Svarljivi SM Kr.j.u Svar.prot.na meseci kg prirast jedinice protein kg 1 kg SM 1 kr.jed. g g g 1-4 140 750 2.90 350 0.76-2.24 149 5-6 168-180 750 4.40 460 2.24-3.00 1.03 98 7-8 180-230 750 5.50 485 3.00-3.76 0.96 86 9-10 230-275 750 5.90 520 3.76-4.52 0.96 82 11-12 275-305 700 6.50 580 4.52-5.22 0.85 77 13-18 305-428 700 6.80 650 5.22-6.95 0.85 78 19-24 428-482 600 8.90 880 6.95-8.68 0.88 75
64
Govedarstvo - tehnologija proizvodnje Tab.28. Norme makro elemenata (g/dan)

Teìna kg 100 200 300 400 500 Prirast 500 g/dan Ca P Mg Na 18 12 1.5 2 25 20 4.0 4 30 25 5.0 6 30 25 8.5 7 20 18 8.0 8 Prirast 750 g/dan Ca P Mg Na 15 10 1.7 2.5 20 15 5.0 4.5 30 18 6.5 6.5 30 18 7.5 7.0 25 20 8.0 8.0 P:Ca Na:K
1: 1: 1.2-1.8 0.5-0.6
Tab.29. Normativi mikroelemenata (mg/kg SM)

Fe 50 Cu 8 Mn 50 Zn 50 Co 01 I 012
Tab.30. Normativi vitamina (na 100 kg teìne)

Vitamin A 8.000 I.J. Vitamin D 800 I.J. Vitamin E 45 mg
Tab.31. Zahtevi za svarljivo{}u organske materije obroka

Teìna, kg Svarljivost SM% 200 70-75 300 65 400 60 500 55 600 50
Op{ti zahtevi prilikom sastavljanja obroka za junice

Prilikom ishrane junica i sastavljanja obroka za njih moraju se imati na umu jo{ neki faktori, koji nisu navedeni u normativima koji su dati napred. 1. Struktura obroka trebalo bi da je takva da omogu}uje puno i ravnomerno optere}enje predèluca i creva, a to zna~i da u obroku apsolutno moraju da preovladavaju kabasta hraniva. Smatra se, da junice treba da dobiju 2 kg suve materije na 100 kg teìne dnevno u ponu|enoj hrani. Takva koli~ina SM omogu}uje uzgoj ìvotinja sa velikom zapreminom probavnog trakta, te }e biti sposobno da i u laktaciji konzumiraju velike koli~ine kabastih hraniva.
65
Treba paziti da u obroku bude optimalna norma sirovih vlakana, 200-300 g u 1 kg, SM, {to }e omogu}iti normalnu fiziolo{ku funkciju predèluca. Strukturu obroka mogu}e je regulisati odnosom silaè, sena i koncentrata u obroku. 2. Potrebno je preduzeti sve da ìvotinje imaju uvek na raspolaganju kvalitetna kabasta hraniva (ukoliko se odlu~i na proizvodnju silaà). Travna silaà trebalo bi da ima visok sadràj SM 30-35%. Kada se ovlada tehnikom i objektivnim uslovima, trebalo bi pre}i na sena`. Samo izuzetno, mogla bi se tolerisati proizvodnja vla`ne klasi~ne silaè. Ako se proizvede silaà sa visokim procentom SM ili senaà, proizvodnja sena mogla bi se ograni~iti na najmanju meru. Seno i travna silaà morali bi imati u 1 kg SM: - najvi{e do 200 g sirovih vlakana - najmanje 125 g sirovog proteina 3. Polaze}i od pretpostavke da }e junicama stajati na raspolaganju kvalitetna kabasta hraniva (zimi seno i senaà, silaà) i koncentrat, obrok bi trebao da ima slede}u hranljivu vrednost:
Tab.32. Hranljiva vrednost obroka za junice
Za zimski period Letnji period
svarljivi protein
krmne jedinice svarljivi protein krmne jedinice
13.5-14% 1.1-1.15 9.2-9.5% 1.0-1.05
Koli~ina i sastav koncentrovane smese uvek mora da zavisi od kvaliteta kabastih krmiva u datom trenutku ishrane. Zbog toga se mora stalno vr{iti kontrola kvaliteta kabastih krmiva. S tim u vezi je i kontrola prirasta junica, koja bi u po~etku izgona trebalo da je ~e{}a da bi dala podatke za sastavljanje adekvatnog obroka za pojedine kategorije junica i o tempu prilago|avanja junica prilikom ishrane na farmi. Analiza kabastih krmiva trebalo bi da bude osnova i za sastav mineralne smese, koja bi u najpovoljnijem slu~aju trebalo da stoji ìvotinjama na slobodnom raspolaganju.
66
Orijentaciono trebalo bi nastojati da bi junice obavezno dobijale koncentrat u dobi od 6. - 10. - 12. meseca neprekidno, a posle toga koncentrat, zavisno od kvaliteta ostalih krmiva, moè da se izostavi iz obroka sve do 7. meseca bremenitosti. U poslednja 2-3 meseca gravidnosti ponovo bi trebalo koncentrat uneti u obrok do iznosa dnevne norme hranljivih materija. U uslovima gde se nalazi ve}i broj ìvotinja, svrstanih u pojedine grupe, obrok se sastavlja na osnovu prose~ne ìvotinje u grupi, prose~noj teìni i dobu ìvota. 4. Drànje i ishrana junica organizuje se po grupama i slobodno bez vezivanja. Grupe junica trebalo bi sastaviti prema uzrastu i teìni. Iskustva govore da u jednoj grupi u zimskom periodu ne bi trebalo biti vi{e od 25-30 junica, izuzetno 30-40, starijih od 6 meseci. U slobodnom na~inu drànja, u cilju dovoljnog snabdevanja vodom, na svakih 10 grla dolazi jedna pojilica. U starosti 5-12 meseci trebalo bi po grlu obezbediti 50 cm duìne jasala: 13-18 meseci oko 60 cm i 19-24 meseca 70 cm. Mogle bi da se formiraju slede}e grupe junica: a) Grupa u kojoj su junice u dobi 5-6 meseci ìvota sa posebnim prelaznim reìmom ishrane i u zimskom i u letnjem periodu. b) Grupa junica u dobi od 7-12 meseci ìvota. To su grla koja se privikavaju na ishranu isklju~ivo pa{om ili kabastim krmivima, a koncentrat se daje leti, uz pa{u, najvi{e 0,5-1 kg/grlo/dan, a zimi prema potrebi. c) Grupa junica u dobi od 13-14 meseci, koja se hrane isklju~ivo kabastim krmivima bez koncentrata. d) Grupa junica u dobi 15-17 meseci koja su odre|ena za pripust, a hrane se isklju~ivo kabastim hranivima. e) Grupa junica koje su osemenjene pa sve do 6. meseca gravidnosti. f) Visokogravidne junice - gravidne u 6. mesecu i dalje koje se intenzivnije hrane i zbog toga dobijaju koncentrat. Ove grupacije trebalo bi zadràti i u pa{noj ishrani dodelom svakoj grupi zasebne pa{nja~ke povr{ine, a u zimskom periodu, u vreme stajskog perioda, unutar navedenih grupa praktikuje se i detaljnija
67
podela u saglasnosti sa normativima ishrane. Najidealnije je kada razlika u starosti pojedinih junica u grupi ne prelazi 1 mesec. Idealno je kada se obroci za svaku grupu sastavljaju mese~no. Na osnovu ishrane uzimaju}i u obzir dob ìvotinja u grupi, njihovu prose~nu teìnu i planirani prirast, sastavlja se prose~an obrok. Ponovo je potrebno podvu}i da }e se dnevno davati koncentrata, u dobi posle 6. meseca ìvota, zavisno od kvaliteta kabastog krmiva i da li èlimo rani pripust junica ili ne. Prema novijim podacima u SAD orjentaciono se preporu~uje slede}a koli~ina koncentrata dnevno po grlu:
Tab.33. Koli~ina koncetrata dnevno po grlu u zavisnosti od kvaliteta kabastih
hraniva i teìne grla

90 1.36 1.81 2.27
Kvalitet kabastihkrmiva Dobar Prose~an Slab-lo{
Teìna junica u kg 180 270 360 0.91 0.45 1.36 0.91 0.45 2.27 2.27 2.27
450 2.27
Ovo su grubi, orjentacioni podaci, a stvarna koli~ina trebalo bi da je rezultat usvojenog normativa za dobru kategoriju junice, analize grubih krmiva i procene dnevne koli~ine koju ìvotinje pojedu. Junice bi trebalo hraniti senom, silaòm i koncentratom, a u letnjem periodu pa{om i koncentratom. Ako budu na raspolaganju i produkti dehidriranja zelene mase, i oni mogu na}i mesto u obroku na mesto koncentrata u najranijim fazama uzgoja junica. Ishrana u zimskom periodu
Ishrana u 5. i 6. mesecu ìvota

Primenom reìma ishrane sa manjom koli~inom te~ne hrane za telad od 1. do- 4. meseca ìvota omogu}en je funkcionalan razvitak buraga, tako su telad osposobljena da potrebe u hranljivim materijama podmiruju samo suvim krmivima. U ovom periodu mora se davati koncentrat jo{ uvek u znatnoj koli~ini jer:
68
- radi se o privikavanju teleta na krmiva proizvedena na vlastitom imanju. - burag nije razvijen da konzumiranjem SM iz sena i silaè junice podmire sve svoje potrebe. - mora se ostvariti prirast 650-700 g/dan. Primeri tipova dnevnih obroka bili bi:
Provenula silaà, kg Sena kvalitetnog, kg Suvih repinih rezanaca, kg Koncentrata, kg 3.5 1.5 2.0 3.5 1.5 0.5 1.5
U nedostatku provenule silaè, {to se ocenjuje kao veoma nepovoljno, silaà moè da se zameni kvalitetnim senom prema tabli~nim vrednostima, najbolje na osnovu podataka analize ili na osnovu grube ra~unice: 3 kg silaè na 1 kg sena. Obroci za uzrast od 7. do 9. meseca ìvota (u kg).
Provenula silaà Seno Suvi repini rezanci Koncentrat 7 1 1.5 8 1 1 12 (vla`na silaà) 3 1
Obroci za uzrast od 10 do12 meseci ìvota (u kg)

Provenula silaà Seno Suvi repini rezanci Koncentrat Vla`na silaà 10 1.5 1 10 1 1.5 2 0.8 15
U razdoblju od 13.-24. meseca ìvota junice postiù sva svojstva odraslog preìvara. Sposobnost konzumiranja kabastih krmiva je tako razvijena da ìvotinje samo kvalitetnom, dobro provenulom silaòm mogu podmiriti svoje potrebe. Uz vla`nu silaù mora se dati seno a ako kabasta krmiva nisu kvalitetna, mora se i dalje davati koncentrtat. Za stimulisanje konzumiranja silaè postoje preporuke i dobra iskustva da se po silaì posipa NaHCO3 (100 g/20 kg silaè).
69
Ishrana u uzrastu od 13 do18 meseci ìvota (u kg)

Provenula silaà Seno Vla`na silaà Koncentrat 18 12 2.6 3.0 18 0.7
Ishrana u uzrastu od 19 do 24 meseca ìvota (u kg)

Provenula silaà Seno Vla`na silaà Koncentrat 20 14 2.5 3.5 20 0.8
U svim napred navedenim slu~ajevima prihranjivanje mineralnim materijama i kuhinjskom soli rezultira}e na osnovu detaljne analize ponu|enih kabastih krmiva i datih normativa. U Rusiji ishranu junica preporu~uju slede}i model ishrane junica, ako se eli dosti}i teìna od 600-650 kg:
Tab.34. Preporuka ishrane junica u Rusiji, do mase od 600-650kg
Dob Dnevna koli~ina krmiva (kg) meseci Koncentrat Silaà Seno Slama So, g Sme{a minerala, g 7-9 1 12 2.5 1 30 20 10-12 0.8 15 3 1 35 20 13-15 0.7 18 3 1 40 30 16-18 0.7 20 3 2 45 30 19-21 0.7 20 3 2 50 40 22-24 0.8 22 3 2 55 40
Potreba u kabastim hranivima izra~unava se na osnovu konzumiranja. Polazi se od toga da na 100 kg telesne teìne konzumiraju u proseku 1,8 kg SM za uslovno grlo (500 kg teìne) tj. 9 kg SM/dan. Godi{nja potreba iznosi 32,8 mtc SM. Ako se 32,8 x 5 = 164 mtc so~nih kabastih hraniva.
70
Ishrana junica u letnjem periodu
Uzrast od 5 do 6 meseci
Iako ima dokaza a i prakti~nih iskustava, da se tele u veoma ranom dobu moè priviknuti na pa{u, sistematsko iskori{tavanje pa{njaka moè uslediti kada je ìvotinja napunila 6 meseci ìvota, a sa navr{enom 1 godinom ivota koli~ina popa{ene trave moè iznositi do 30 kg/dan. U 5.-6. mesecu ìvota koli~ina popa{ene trave je mala. Zbog toga se u ovom dobu ìvota junica zadràva obrok kao i na mati~noj farmi, sa izuzetkom da se teletu omogu}uje da umesto silaè popase izvesnu koli~inu zelene mase. Koncentrat mora ostati u obroku. U ve}ini slu~ajeva to je koncentrat ~iju smo vrednost dali predhodno (oko 140 g probavljivog proteina/kg). Jedino, ako smo sigurni da tele moè konzumirati oko 5 kg zelene mase moè se deo koncentrata zameniti suvim rezancima. Primer obroka je:
Pa{a Seno-kvalitetno Suvi rezanac Koncentrat 5,00 kg 1,50 kg 0,70 kg 1,50 kg
Sistematskom ispa{om, obro~nom metodom, sve se vi{e tele upu{uje na pa{u kao glavni izvor hranljivih materija. Pri tome trebalo bi poku{avati i sa povremenim umanjivanjem koli~ine ostalih krmiva u obroku.
Uzrast od 7 do 12 meseci
I u ovom razdoblju ìvota junica potrebno je davati koncentrat sve dok nismo sigurni da ìvotinja dnevno konzumira oko 30 kg pa{ne trave. Do 9. meseca nije ni burag dovoljno razvijen. Ako je pa{a kvalitetna, do navr{enih 10 meseci ìvota junicama se mora davati 11,5 kg koncentrata, koji moè biti napravljen samo od ìtarica, a posle toga ako smo sigurni da grla pojedu oko 30 kg pa{e, koncentrat se izostavlja. U protivnom daje se 0,5 - 1 kg koncentrata - smese ìtarica.
71
Uzrast od 13 do 24 meseca
U ovom razdoblju ìvota pa{a moè da bude jedina hrana jer je ìvotinja potpuno razvijena. Druga karakteristika obroka je da se koncentrat moè potpuno izostaviti iz obroka. U izuzetnim okolnostima - su{a, prestarelost pa{ne trave, suvi{e veliki broj grla na 1 ha, mogu izazvati potrebu da se u obrok unesu i druga krmiva (koncentrat, seno, silaà). Ali i u tim slu~ajevima bolje je prihranjivanje kabastim krmivima umesto koncentratom. Koncentrat dolazi u obzir tek kada junice budu u 6.-7. mesecu gravidnosti, kao {to je to ve} re~eno. Ishrana i postupak sa gravidnim junicama Ishrana gravidnih junica ne razlikuje se od ishrane negravidnih junica, sve do oko 3 meseca pre prvog partusa. Me|utim, ako telesni i teìnski razvoj junica nije u skladu sa razvojem koji smo prihvatili, poja~ana ishrana moè otpo~eti i ne{to ranije, a najranije od 4.meseca gravidnosti. Ta poja~ana ishrana moè se izvesti i na takav na~in da se datoj normi u tom periodu dodaju slede}e koli~ine krmnih jedinica:
Tab.35. Primer poja~ane ishrane junica u periodu graviditeta
Mesec gravidnosti 4 5 6 7 8 9 Krm.jed./dan 0.4 0.8 1.2 1.6 2.3 3.0
Ovaj na~in avansiranja bilo bi teè sprovesti jer zahteva formiranje ve}eg broja grupa, nasuprot ranije datom na~inu u kome avansiranje ima mesta od 6. - 9. meseca gravidnosti. U normalno organizovanoj ishrani junica nije potrebno preduzimati posebne mere u obezbe|enju minerala i vitamina (A i D), jer se to mora ~initi i za negravidne junice.
72
Tek od 6. meseca gravidnosti fetus se intenzivno razvija i zbog toga gravidne junice moramo intenzivnije i hraniti. Pobolj{anje ishrane mora se izvr{iti i s obzirom na energiju i s obzirom na belan~evine. Me|utim, u intenzitetu ishrane ne smemo ni preterivati. Uobi~ajeno je da se gravidne junice u poslednja dva meseca gravidnosti tretiraju kao i gravidne zasu{ene krave. Treba obratiti pa`nju i na mineralnu ishranu. Dnevna koli~ina od 100 g mineralne smese dovoljna je. Ako u smesi, ili dotada{njoj ishrani ima dosta Ca, ili u krmivima kojima se junica hrani, potrebno je dnevno po junici osigurati 50 g dinatrijumfosfata. Osim ishrane, za formiranje muznih grla va`na je i priprema junica za telenje i razdoj. Na osnovu uop{tavanja rezultata ogleda i prakse mnogi preporu~uju u uslovima industrijske proizvodnje mleka, pravilno formiranje vimena u junica i razdoj prvotelki kao va`ne mere za pove}anje produktivnosti krava u celom periodu kasnijeg produktivnog ìvota krava. U praksi nekih zemalja masaà se obavlja ve} od 5. pa do 8. meseca gravidnosti, a prekida se 20-30 dana pre partusa da ne bi do{lo do prevremenog lu~enja mleka. Tokom cele prve laktacije prvotelke treba avansirati za maksimalnu proizvodnju mleka i teìnski porast junica.
73
6. STANDARDI KVALITETA KABASTIH HRANIVA I STRUKTURA KONCENTRATA Da se obezbedi stabilna i ekonomi~na proizvodnja mleka, mesa i priplodnog podmlatka, mora se posvetiti velika pa`nja proizvodnji kvalitetnih kabastih hraniva i koncentrata. S tim u vezi potrebno je uvesti standarde hranljive vrednosti kabastih hraniva kojih bi se morali pridràvati na farmama, jer je to najva`niji uslov da se postigne racionalno kori{enje koncentrata i sniènje cene ko{tanja obroka, a time i ve}a ekonomi~nost proizvodnje. Dostupan kriterijum za ocenu kvaliteta kabastih hraniva je sadràj sirovih vlakana i sadràj proteina u njima, kao i koncentracija energije (koli~ina krmnih jedinica ili skrobnih jedinica u 1 kg SM). S obzirom na stanje proizvodnje na farmama, obezbe|enost mehanizacijom i druge okolnosti u ovom trenutku, moè se prihvatiti kao minimum: (Uzimamo u obzir raspoloìva hraniva i ona koja se mogu lako nabaviti). 1. U senu, travnoj silaì i zelenoj masi najvi{e do 290 g sirovog vlakna u 1 kg SM (do 29%) i 126 do 150 g sirovog proteina u 1 kg SM (12,6 - 15,0%); 2. U produktima dehidracije zelene mase do 240 g sirovih vlakana (do 24%) i 151 pa na vi{e grama sirovog proteina u 1 kg SM; 3. U kukuruznoj silaì najmanje 30% SM i u 1 kg SM oko 600 g skrobnih jedinica, odnosno 1 kr. jedinica. Ne bi trebalo proizvoditi kukuruznu silaù sa preko 35% SM. To isto vredi i za travnu silaù u pogledu sadràja SM. 4. U slu~aju proizvodnje klasi~ne - vla`ne travne silaè morao bi se pri tome upotrebiti jedan od podesnih konzervanasa ili dodataka. Jedna od mera koja }e se primenjivati u sklopu nastojanja da se kvalitet kabastih hraniva {to je mogu}e vi{e pobolj{a je uvo|enje stalnog proveravanja hranljive vrednosti kabastih i ostalih hraniva, a povremeno i koncentrovanih hraniva. Naro~itu pa`nju trebalo bi obratiti sadràju SM u kabastim hranivima, sadràju proteina, makro i mikroelemenata. U
75
slu~aju neodgovaraju}eg kvaliteta, u svakom konkretnom slu~aju intervenisalo bi se u ishrani odre|enom strukturom i kvalitetom koncentrovanih sme{a i mineralnih sme{a. Dnevne obroke trebalo bi tako sastaviti da se osnovnim obrokom podmiri 10-12 kg mleka najmanje. Za proizvodnju mleka preko osnovnog obroka tj. preko 10-12 kg mleka, davati koncentrat koji sadràjem proteina i energije odgovara zahtevima da se sa 1 kg proizvede 2-2,5 kg mleka. Osnovna koncentratna sme{a za proizvodni deo obroka trebalo bi da ispunjava slede}e minimalne zahteve:
Tab.36.Sastav osnovne koncetratne sme{e za proizvodni deo obroka
Sirovi protein Svarljivi sirovi protein Krmne jedinice Sirova vlakna (max) Sirova mast (max) Mineralna smesa Urea (max) 16% 13% 1% 14% 6% 2% 1,5%
Ako koli~ina mineralnih materija, data koncentrovanom sme{om, nije dovoljna, davati posebnu mineralnu sme{u ili mineralnu smesu, u vidu bloka za lizanje. Poeljan kvalitet mineralne smese je prikazan u tabeli 37:
Tab.37. Kvalitet mineralne sme{e
P% Ca% Na% Mg% Zn mg/kg Cu mg/kg Co mg/kg Vitamini u mineralnoj smesi: Vitamin A minimum 200.000 I.J./kg Vitamin D minimum 40.000 I.J./kg Vitamin E minimum 100 mg/kg Zimi 5-14 8 5 1-6 3.000 700 10 Leti 5-14 5 6-12 3.000 700 10 -
76
7. ZA[TITA ZDRAVLJA I REPRODUKCIJA Op{ta profilaksa
1. Pra}enje epizootiolo{ke situacije

Veterinarska slu`ba farmi u saradnji sa drugim istorodnim institucijama du`na je pratiti kretanje zaraznih bolesti u uèm i {irem regionu i u celosti postupati po Zakonu o veterini i pridràvati se odredbi, naredbi i uredbi Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (Uprava za veterinu) U cilju spre~avanja uno{enja i {irenja zaraznih bolesti na farmi treba provoditi slede}e: - Pred ulazom na farmu mora postojati dezinfekciona barijera koja }e biti odràvana permanentno. Dezinficiens kao i njegovu dozu odre|uje i kontroli{e veterinarska slu`ba farme, a pridràvanje propisa pri dezinfekciji ruku i obu}e osoblja kao i transportnih sredstava kontroli{e osoblje farme. - Mora biti strogo zabranjen ulaz licima nezaposlenim na farmi i bez specijalne dozvole o ulasku. - Strogo je zabranjen i ulazak tu|e stoke u krug farme. - Svaki dolazak stoke u krug farme pa ~ak i vlastitig grla iz drugog regiona podleè propisima predvi|enim za prihvatanje grla iz transporta (potvrda o zdravlju, karantinski prihvat). - U krugu farme mora postojati poseban objekat (odeljenje stacionar) za klini~ko le~enje obolelih krava, koji }e odgovarati svim uslovima izolacije obolelih od zdravih. - Uginule ìvotinje treba ne{kodljivo uklanjati i u sada{njim uslovima (bez jo{ izgra|enih sterilizacijskih objekata - kafilerija) zadovolji}e propisno izgra|ena jama grobnica, koja mora biti na rubu farme. Osim gra|evinskih, jama grobnica mora zadovoljavati zemlji{ne i hidrolo{ke uslove, kao i uslove obezbe|enja od bilo kakve mogu}nosti preno{enja mikroba iz nje.
77
- Sve patolo{ke sekrete prilikom veterinarskih intervencija treba skupljati u posude za to namenjene i ubacivati u jamu grobnicu, ili za to odre|eno mesto. Nije dozvoljeno nikakvo prosipanje ili rasturanje tih sekreta po krugu gde stoka boravi ili se kre}e. - U cilju pra}enja i uvida u stanje i kretanje zaraznih bolesti mora se izvr{iti pred samim otvorom jame grobnice sekcija uginule ìvotinje, uneti u formular sekcijski nalaz i uzeti one delove organa ili organe uginule ìvotinje ve} prema bolesti na koju se sumnja. Organi se propisno pakuju i {alju u odgovaraju}u veterinarsku ustanovu na mikrobiolo{ke pretrage. Sve ove poslove vr{i diplomirani veterinar farme ili u saradnji sa stru~njacima vi{e veterinarske institucije po pozivu. Po prispelim rezultatima analize, koji se unose u odgovaraju}u evidenciju na farmi, veterinarska slu`ba je du`na u potpunosti postupati po sugestijama institucije koja je izvr{ila pretragu te prijaviti onu bolest koja zakonski spada u bolesti koje se moraju prijaviti.
2. Sme{taj
Svaka kategorija goveda na farmi mora biti posebno sme{tena u objektima konstruisanim za tu kategoriju i koji moraju odgovarati propisima higijene sme{taja. Sa stanovi{ta za{tite zdravlja stoke svaki objekat mora zadovoljiti slede}e: - dovoljnu kvadraturu i kubaturu prostora predvi|enu za pojedinu kategoriju i pojedina~no grlo, -dovoljnu koli~inu sveèg vazduha i pravilnu izmenu vazduha u {tali, tako|e predvi|enu za tu kategoriju, -suv leàj, - temperaturu i relativnu vlagu u prostoriji predvi|enu za grlo koje tu boravi, - stoka u objektima mora biti za{ti}ena od direktnog udara dominiraju}ih vetrova i {to je najva`nije od promaje, - porodili{te kao najosetljivije mesto i odsek u ciklusu reprodukcije na farmi mora zadovoljavati u potpunosti sve uslove zoohigijene drànja,
78
sme{taja i ishrane kao i profilakse puerperalnih bolesti porodilja i bolesti teleta u ranom postnatalnom periodu.
3. î{}enje i dezinfekcija a) Porodili{te

Mora biti obezbe|ena teku}a dezinfekcija objekta i opreme. Veterinar odre|uje u~estalost kao i izbor sredstava i kontroli{e izvr{enje. Boksovi odre|eni i zagra|enu za svrhu samog akta poro|aja posle svakog telenja redovno se ~iste i dezinficiraju {to uklju~uje ~i{}enje i dezinfekciju veterinarskog pribora i tako pripremljeni ~ekaju slede}i poro|aj. Vr{i se obavezna dezinfekcija vimena krave pred prvo izmuzanje kolostruma. Teletu se obavezno dezinfikuje ostatak pup~ane vrpce. Boksovi za prihvatanje teladi moraju biti tako|e o~i{}eni, dezinfikovani i pripremljeni. Posude kojima se muza~i i radnici koji se brinu o ishrani teladi sluè moraju posle svake upotrebe pretrpeti ~i{}enje i dezinfekciju. Radno osoblje mora biti propisno odeveno i obavezno mora dezinfikovati ruke. Radnik ne sme biti klicono{a zoonoza, {to podrazumeva redovne preglede u sanitarnim institucijama i potvrdu o zdravlju. Pred ulazom (vratima) porodili{ta mora biti postavljena dezbarijera, koja se redovno obnavlja, a pristup osoblju koje ne radi u porodili{tu je zabranjen.
b) Muà krava
Prekidanje lanca infekcije i upala mle~ne `lezde mora imati poentu u higijeni muè. Posle svake obavljene muè vr{i se ispiranje i dezinfekcija opreme i pribora kao i stajali{ta koji }e tako pripremljeni do~ekati slede}u muù.
79
Kravama koje se muzu najpre se toplom vodom pokvasi i o~isti vime od grube prljav{tine, a zatim prelazi vla`nim pe{kirom natopljenim dezinficiensom, a potom se posu{i papirnom maramom sa jednokratnom upotrebom. Posle muè se na sve ~etvrti nanese sloj dezinficiensa metodom spreja. Ogovorno lice kontroli{e pravilnu upotrebu i blagovremenu izmenu dezinficiensa. Sekret koji je organolepti~ki izmenjen mora se izmuzati u odgovaraju}e posude kao i svaki onaj koji pripada oboleloj ~etvrti bez obzira na promenjeni ili nepromenjeni izgled. Sekret iz posuda mora biti ne{kodljivo uklonjen (posebne jame na rubu farme za{ti}ene i osigurane od kontakta sa sekretom). Efikasnost procesa mue moe se poveati upotrebom jedne pokretne muzne jedinice ukoliko nadlena sluba na farmi smatra da je to tehniki ostvarivo.
c) Boksovi i {tale za krave

Redovno ~i{}enje vrstog |ubreta iz boksova, kao i nastiranje suve prostirke je imperativ za uspenu proizvodnju. Nikad se i nigde u sto~arskoj proizvodnji nije uspelo rentabilnije poslovati ili poslovati sa manje gubitka {tede}i sredstva predvi|ena za zoohigijenu. Jedan od uslova pove}anja proizvodnje i intenzifikacije drànja stoke je pravilna zoohigijena. Sredstva za redovno ~i{}enje, dezinfekciju, prostirku i pravilno spremanje |ubreta, moraju biti planski odvojena, obezbe|ena i tro{ena samo u tu svrhu bez obzira na rezultate ukupnog poslovanja. Svaki tehnolog mora se pridràvati istine: zdravlje stoke - proizvodnja dohodak - rentabilnost. Prema tome, mora biti obezbe|en suv leàj, ~ist nezaga|en vazduh, ~ista i dezinficirana prostorija. Izbor dezinficijensa, dozu, vreme i kontrolu izvo|enja sprovodi veterinar farme ili u saradnji sa vi{om istorodnom institucijom.
80
4. Dezinfekcija i deratizacija
Veterinarska slu`ba na sto~arskim pogonima radi i du`na je suzbijati i uni{tavati {tetne insekte i glodare kao prenosnike raznih bolesti sredstvima namenjenim za tu svrhu i obu~avati pomo}no osoblje i radnike za te poslove.
5. Borba protiv stresogenih faktora

Razni stresogeni faktori utiu negativno na zdravstveno stanje ivotinja i dovode do pojave oboljenja. Ne obja{njavaju}i ovde dublji zna~aj i procese, koji rezultiraju bole{}u, nave{}emo samo mere koje se u govedarskoj i sto~arskoj proizvodnji moraju provoditi odnosno spre~avati faktore koji dovode do stresa pa prema tome i oboljenja.
a) Telad
Tele mora biti odmah po poroaju propisno posu{eno i zadojeno kolostrumom majke najdalje u toku 2 sata od partusa, a optimalno u prvom satu po ro|enju. Temperatura mleka ne sme biti manja od +380 do 400C. Tele ne sme biti izloèno promaji. Temperatura kao i relativna vlaga tele}arnika mora biti u granicama optimalnih vrednosti propisanih za tu kategoriju.
b) Krave
Ishrana krava mora biti uravnoteèna naro~ito da prelaz sa jedne vrste hrane na drugu bude postepen. Transport visokobremenitih junica ako se obavlja mora se strogo odvijati po pravilima transporta na kojim odgovorna lica moraju da insistiraju, a u cilju spre~avanja tzv. transportne groznice i sli~nih oboljenja kao i poba~aja. Fizi~ko ~i{}enje vimena krave u izmuzi{tu uz upotrebu hladne ili ~esto ledene vode predstavlja drasti~an atak na mle~nu `lezdu na koji se ìvotinja privikava, slabi njenu otpornost i dovodi do upale vimena.
81
Izlaganje krava ekstremnim vremenskim uslovima (jak vetar, visoka temperatura, promaja, led, proki{njavanje) mora tako|e biti izbegnuto, jer slabi otpornost i rezultira bole{}u. Lo{i manipulativni postupci sa ìvotinjama (udaranje, sabijanje, izlaganje nepotrebnom strahu) dovodi do pojaane funkcije nadbubrene `lezde, to smanjuje otpornost goveda na infekcije. Imuno profilaksa Zbog stacioniranih bolesti podmlatka na na{im farmama neophodno je razraditi plan pra}enja stanja imuniteta podmlatka, ali i plotkinja. Kada je u pitanju imunitet teladi, najznaajniji je onaj na respiratorne i alimentirane infekcije. Uzimanje majinog kolostruma to pre nakon poroaja (u prvih 2 asa je poeljno) je imperativ za dobar pasivni imunitet teleta (dobijanje gamaglobulina majke). Odreene kategorije podmatla moraju se aktivno imunizovati (vakcinacija). Prevashodno se misli na preventivu enzootske pneumonije teladi (uzronici su virus parafluence i IBR-a) aktivnom imunizacijom vakcinom spravljenom od lokalnih sojeva virusa (talski sojevi). Zbog preventive enzootske pneumonije teladi izazvane primarno virusom parainfluence i IBR-a goveda mora se provoditi imunoprofilaksa u vidu aktivne imunizacije mlade teladi vakcinom spravljenom od lokalnih sojeva virusa.
Krave
Aktivna imunizacija krava se sprovodi dijagnostifikuje zarazna bolest u regionu gde je farma sme{tena. Takoe, vakcinacija se mora sprovoditi na one zarazne bolesti koje predviaju meunarodni propisi, ako je u pitanju npr. izvoz tovne junadi. Veterinarska slu`ba koja odrava zdravstveno stanje na farmi je du`na da sprovede sve naredbe veterinarske inspekcije koje ona izda prilikom pojave bolesti od posebnog zna~aja za dru{tvo.
82
Dijagnostika zaraznih i parazitarnih oboljenja
1. Tuberkulinizacija (alergoloka proba na prisustvo Mycobacterium tuberculosis, tip bovini i avijarni).

Ova dijagnostika mera sprovodi se svake godine, kod svih ivotinja u stadu starijih od 6 nedelja, u cilju otkrivanja ivotinja koje e pozitivno reagovati i posle naknadne kontrole biti izluene iz zapata.
2. Dijagnostika bruceloze i leukoze goveda

Svim grlima u zapatu starijim od 1 godine se vadi krv i u nadlenim veterinarskim specijalistikim institutima seroloki ispituje. Kod pozitivnih nalaza postupa se na osnovu Zakona o suzbijanju zaraznih bolesti koje ugroavaju itavu zemlju.
3. Dijagnostika mastitisa i postupak u zasu{enju

Na farmama }e se jednom mese~no provoditi tzv. mastitis test u cilju otkrivanja inicijalnih stadijuma ili klini~ki manifestnih upala vimena. Mastitis test se mora provoditi istog momenta kad i mese~na kontrola muè. Prilikom fiziolo{kog zasu{ivanja krave neposredno pred aplikaciju leka sa protrahiranim delovanjem u sve ~etvrti, uze}e se uzorak sekreta iz pojedinih ~etvrti i poslati u odgovaraju}u instituciju u cilju mikrobiolo{kog ispitivanja stanja mikroflore. Neposredno po partusu u prvim muàma izvr{i}e se mastitis test (reagensom) kod porodilje, a pre aplikacije leka kod obolelih ~etvrti posla}e se uzorak na bakteriolo{ke determinacije uzro~nika. Muza~i moraju biti snabdeveni kontrastnom crnom podlogom koju moraju upotrebljavati za otkrivanje najranijih formi klini~kog mastitisa odnosno i najmanjih odstupanja u izgledu normalnog mleka. Kravu sa organolepti~ki izmenjenim sekretom deklarisanu kao obolelu od mastitisa muza~ obeleàva. Muza~ je duàn signalizirati veterinaru i svaku promenu konzistencije vimena, {to }e otkrivati redovnim usputnim opipavanjem prilikom mehani~kog ~i{}enja vimena pred muù.
83
Bakteriolo{ki deo dijagnostike mora obuhvatiti primo-izolaciju u ~istoj kulturi uzro~nika i determinaciju do roda ili serotipa podrazumevaju}i izvo|enje antibiograma za pojedine uzro~nike, ~ime }e se objektivno utvr|ivati osetljivost ili rezistencija mikroba na pojedine antibiotike i olak{ati izbor terapijskog sredstva.
4. Dijagnostika parazitarnih invazija

Veterinarska slu`ba na farmi i u saradnji sa vi{om institucijom du`na je izvr{iti bar dvokratno godi{nje hronolo{ki pregled svake krave na prisustvo endoparazita te prema rezultatu analize preduzeti adekvatnu akciju le~enja. Veterinarska slu`ba du`na je tako|e pratiti i blagovremeno dijagnostikovati prisustvo ektoparazita na ìvotinjama i zavisno od toga preduzimati mere suzbijanja.
5. Dijagnostika mikoti~nih oboljenja

Du`nost veterinarske slu`be na farmi je i dijagnostika i pra}enje mikoti~nih oboljenja. Svaku promenu na koì ili prilikom sekcije gde se moè raditi o sistemskim mikozama ili mikotoksikozama (bu|ave sirovine u koncentratu, trihoficije goveda i dr.) mora se shvatiti ozbiljno, do}i analizom do ta~ne dijagnoze i preduzeti mere suzbijanja i le~enja predvi|ene za pojedinu mikozu.
6. Bakteriolo{ko ispitivanje vode i stone hrane

Veterinarska slu`ba farmi du`na je tako|e brinuti o higijenskoj ispravnosti vode na objektu, {to }e postizati redovnom kontrolom ispravnosti koju }e obavljati angaòvana specijalizovana institucija, a slu`ba na farmi }e brinuti o redovnom slanju i osposobljavanju (hlorisanje itd.) vode. Ako veterinar sumnja u kontaminiranost hraniva kojim se stoka hrani, tek na osnovu rezultata mikrobiolo{kih analiza hraniva koje je poslao, donosi}e odluku o daljem postupku.
84
Reprodukcija Pre teljenja preporu~uje se aplikacija vitaminskih preparata (AD3E) kravama. U terminu telenja u porodili{tu treba obezbediti deùrstvo veterinara koji bi u slu~aju potrebe pomogao pri telenju. Prilikom poro|aja, u pravilu, pustiti da se krava sama oteli. Ukoliko je prednji kraj teleta ili zadnji, {to je mnogo re|e, iza{ao iz poro|ajnog kanala, moè se ~istim, dezinficiranim rukama laganim povla~enjem nogu teleta, sinhrono sa trudovima majke, ubrzati telenje i pomo}i pri zavr{etku teljenja. Ukoliko plod ide zadnjim krajem potrebna je brza pomo} pri teljenju, da ne bi do{lo do ugu{enja teleta pritiskom pupane vrpce na karlinu kost. Treba izbegavati uvla~enje ruku u vaginu pri telenju, ukoliko to nije neophodno potrebno, jer svako uvla~enje ruku stvara mogu}nost infekcije poro|ajnog kanala. U tim slu~ajevima ruke moraju biti oprane sapunom i dezinfikovane, a tako|e treba dezinfikovati i spoljanje genitalije porodilje. Odmah po teljenju tele se podigne zadnjim krajem i dezinfikovanom rukom o~iste spolja nozdrve i gubica, ne stavljaju}i mu ruku na usta, i zatim dezinfikuje ostatak pup~ane vrpce polivanjem tinkture joda na istu. U slu~aju aspiracije vee koliine plodove vode od strane teleta i posledinog oteanog disanja, primenjuju se sredstva za ekscitaciju (coffein), uz vetako disanje i polivanje teleta hldnom vodom. Nakon telenja, tele se propisno posu{i i istovremeno izmasira po povr{ini u svrhu izazivanja poja~ane cirkulacije. Nakon {to se posu{i, tele se preme{ta u individualni boks profilaktorijuma uz sve mere higijenskog drànja i zadoji kolostrumom majke najkasnije u toku prvih 2 sata, posle telenja. Pre izmuzavanja kolostruma obavezna je dezinfekcija vimena. Kada krava izbaci posteljicu, ista se odmah ukloni i izvr{i ~i{}enje i dezinfekcija poro|ajnog boksa, jer su lohije i posteljica izvrsna podloga za razvoj mikroorganizama, a esto i sama moe sadrati infektivne mikroorganizme.
85
Nakon izbacivanja posteljice kravi se aplicira i/m antibiotik {irokog spektra i protrahiranog delovanja u svrhu brè involucije materice, mehani~kog ~i{}enja i spre~avanja nastanka infekcije. Ukoliko krava u roku od 12 sati posle poro|aja ne izbaci posteljicu, pristupa se manuelnom odstranjivanju. Veterinar istom i dezinkifovanom rukom odlupi posteljicu i nakon intervencije u uterus ubacuje 2-3 penuave oblete koje sadre antibiotik. Aplicira se i/m tardomyocel 10 ml i 5-10 ml hypophisana. Terapija terdomyocelom i hypophisanom se ponavlja svaki dan, sve dok krava ne izbaci posteljicu. Veterinar moè odrediti i drugu terapiju, prema svom nago|enju, ali ona u ovom slu~aju mora biti opskrbljena. Pri tome se deo posteljice koji visi iz vagine lagano povla~i, ali se nikako rukom ne ide u vaginu. Nakom izbacivanja posteljice, terapija se jo{ jednom ponovi u svrhu ubrzanja involucije i spre~avanja puerperalnih komplikacija. Ako posteljica ne ispadne niti nakon 3 navedene terapije, tada se ~istom, dezinfikovanom rukom ide u vaginu i matericu, a odlepljivanje i va|enje posteljice obi~no ide vrlo lako. Prema dosada{njim istraìvanjima manuelno je trebalo intervenisati u manje od 10% slu~ajeva zaostale posteljice. Nakon manuelne intervencije u uterus se ubacuju 2-3 pjenu{ave oblete ili kapsule, a i/m se aplicira hypophisan ili drugo sredstvo koje veterinar odredi. -Porodili{te treba imati ispust kako bi se porodilja nakon poro|aja mogla kretati. Ve} tre}i dan nakon telenja poèljno je kravu izvoditi u ispust da se kre}e, {to pospe{uje involuciju materice. - Posle telenja i izbacivanja posteljice krava se normalno ~isti od lohija i ostataka posteljice. Zbog toga kravu posle teljenja ne treba uznemiravati nepotrebnim vaginalnim pregledima i terapijom materice, ako izbacuje zamu}eni lohijalni iscedak iz vagine. To traje par dana. Jedino ako iscedak zaudara, treba preduzeti odgovaraju}u terapiju, ili ako su potpuno izraziti simptomi puerperalnog endometritisa. - Krava ostaje u porodili{tu oko 10-15 dana post partum, tj. do nastupa klini~ke involucije maternice. Ukoliko je do{lo do puerperalnih komplikacija i puerperalnog endometritisa, njeno prebivanje u porodili{tu se produàva uz terapiju sve do klini~kog ozdravljenja.
86
- Krave sa puerperalnim oboljenjima drè se odvojeno u delu porodili{ta.
Oplodnja krava
Oplodnja krava vr{i se u estrusu koji se javlja oko 45 dana posle telenja. Ranije osemenjavanje suvi{e skra}uje laktacioni period i moè pogodovati nastajanju imunolo{kih reakcija na spermatozoide, a propu{tanje estrusa koji se javlja oko 45 dana nakon telenja moè imati za posledicu duì period anestrije zbog izlu~ivanja minerala i drugih materija putem mleka. Oplodnja se vr{i prema postoje}im uputstvima i to u drugoj polovini estrusa, ukoliko je estrusna sluz bez promena. - Ako je estrusna sluz zamu}ena (endometritisi raznog stepena), vr{i se terapija materice. Terapiju antibioticima po pravilu treba vr{iti na osnovu antibiograma. Tako|e, za ispiranje materice se koriste preparati joda (Lotagen). Terapija se moe ponaviti nakon 14-18 dana. - Ako krava nakon 2 oplodnje ne koncipira, a estrus je normalan i bez klini~kih promena, tre}e osmenjavanje treba vr{iti sa spermom drugog bika, a 36 sati nakon osemenjavanja infundirati u uterus antibiotika u 50 ml. otopine. Ukoliko ni tada krava ne koncipira, potrebno ju je detaljno ginekolo{ki pregledati i preduzeti odgovaraju}u terapiju. Preporu~uje se konsultacija sa specijalistima. - Ukoliko krava ne do|e u estrus 60 dana nakon telenja preporu~uje se hormonska terapija u svrhu luteolize i sinhronizacije estrusa ve} prema utvr|enom postupku sa modifikacijom, da se krave oplo|uju ve} u estrusu nakon prve inekcije preparata, ako je isti normalan i dobro izraèn. Drugi put se tretiraju one krave koje nisu do{le u estrus nakon prve inekcije, a osemenjavanje se vr{i tre}i i ~etvrti dan nakon druge inekcije, odnosno ~etrnaesti i petnaesti dan nakon prve inekcije. - Krave koje za vreme indukovanog estrusa imaju gnojno zamu}enu sluz podvrgavaju se terapiju. Krave koje ne koncipiraju u indukovanom estrusu ponovo se oplo|uju, ako je naredni estrus normalan. - Dijagnozu gravidnosti treba redovno vr{iti u periodu od 45-50 dana nakon poslednjeg osemenjavanja. Ukoliko ìvotinja nije ostala
87
gravidna, potrebno je odmah preduzeti mere da se obnovi polna cikli~nost. - Krave sa 12 i vi{e godina po pravilu treba isklju~iti iz priploda, jer im je pro{ao reprodukcioni vek. Tako|e iz priploda treba isklju~iti krave kod kojih su utvr|ene ireverzibilne promene na genitalnim organima, nastale nakon te{kih poro|aja i sl. - Prema tome, prva oplodnja vr{i se oko 45 dana posle telenja, optimalni period za koncepciju sa stanovi{ta proizvodnje mleka je 8090 dana post partum, krajnji rok za koncepciju sa stanovi{ta ekonomi~nosti i fiziolo{kih zahteva je 120 dana post partum. Krave koje nisu koncipirale do tog roka smatramo jalovim.
Postupak sa priplodnim ènskim materijalom

U predpubertetskom periodu dolazi do razvitka polnih `lezda i ~itavog genitalnog aparata. Posle toga dolazi do prve ovulacije i tako nastupa pubertet ili polna zrelost. Prema tome, prvo nastupa polna zrelost, a sposobnost za priplod usledi kasnije, kada ìvotinja dostigne odre|eni stepen telesnog razvitka. - Ishrana i drànje ìvotinja u predpubertetskom periodu su od va`nosti za njihovu reprodukcionu sposobnost. Kod ènske teladi predpubertetski period po~inje u starosti od oko 4 meseca i traje do starosti od 7-8 meseci, kada nastupa polna zrelost. U tom periodu ishrana teladi mora sadràti dovoljne koli~ine belan~evina, vitamina i minerala, kako bi telesni razvitak tekao normalno, a polni organi se pravilno razvili. U tom periodu potrebno je da se ìvotinje dovoljno kre}u (pa{njaci, ispusti). - Pubertet nastupa u starosti od oko 8 meseci i nakon puberteta treba obezbediti dovoljno kretanje i adekvatnu ishranu ìvotinja. - U starosti od oko 16 meseci vr{i se ginekolo{ki pregled junica. Za priplod se ostavljaju samo one junice koje su do te starosti postigle èljeni telesni uzrast (oko 400-420 kg teìne), a imaju dobro razvijene genitalne organe, a naro~ito jajnici moraju biti pravilno razvijeni. Junice koje su zaostale u telesnom razvitku ili nemaju normalno razvijene polne organe isklju~uju se iz priploda i stavljaju u tov.
88
Nakon ginekolo{kog pregleda vr{i se pripust ili osemenjavanje junica. Junice koje do dobi 18 meseci nisu koncipirale ponovno se ginekolo{ki pregledaju te na osnovu nalaza isklju~uju iz priploda ili se preduzimaju odgovaraju}e mere u svrhu aktiviranja i normalizacije polne cikli~nosti i postizanja oplodnje. -Kod junica moè se primeniti indukcija i sinhronizacija estrusa hormonalnim preparatima. - Transport gravidnih junica, ukoliko se obavlja mora se vrlo pa`ljivo, imaju}i u vidu kapacitet transportnog sredstva, obezbe|enje od ozleda prilikom transporta, vreme odmora i dr., kako ne bi do{lo do poba~aja i drugih neèljenih posledica.
Evidencija reprodukcije i reproduktivni pokazatelji

Stalna i ta~na evidencija reproduktivnih fenomena je osnovni uslov sagledavanja izvesnih propusta, njihovih ispravljanja i unapre|enja reprodukcije. - U svrhu vo|enja evidencije reprodukcije za svaku kravu treba otvoritiKarton za reprodukciju. Ukoliko se jedan karton ispuni, otvara se novi, a ispunjeni se pri~vr{}ava uz novi. Na taj na~in obezbe|uje se uvid o reproduktivnoj sposobnosti svake ìvotinje. - U Karton za reprodukciju ubeleàvaju se svi podaci o kravi, sve reproduktivne karakteristike i fenomeni, poreme}aji u reprodukciji, terapija, uzrok isklju~enja iz reprodukcije i drugo {to je bitno i {to moè uticati na reprodukciju. - Svrstavanjem kartona za reprodukciju u pojedine grupe, ve} prema reproduktivnom stanju krava, postiè se uvid i omogu}uje planski rad na reprodukciji. Predlaù se slede}e grupe s obzirom na reproduktivno stanje: I gravidne krave II oteljene i u normalnom puerperiju III krave sa poreme}ajima u reprodukciji i le~ene krave V krave isklju~ene iz priploda. - Na osnovu ta~ne evidencije reproduktivnih fenomena izra~unavaju se godi{nje ove vrednosti:
89
a) Postotak plodnih krava, ra~unaju}i servis period do 120 dana zaklju~no, te postotak slabije plodnih krava i neplodnih (jalovih). b) Prose~an servis period u godini, te broj i postotak krava sa servis periodom do 45 dana, od 45-120 dana i preko 120 dana. c) Prose~an me|utelidbeni period u godini, te broj i postotak krava sa me|utelidbenim periodom od 330 - 404 dana i onih iznad ili ispod navedenih granica. d) Indeks osemenjavanja, tj., prose~an broj osemenjavanja po gravidnosti za plodne i posebno za slabije plodne krave. Zatim prose~an broj osemenjavanja jalovih krava. e) Indeks plodnosti stada, tj., broj teladi ìve i mrtve te kasnih poba~aja po kravi u stadu u godini dana. f) Reproduktivni indeks stada, tj., broj teladi koja su dostigla dob od 1 meseca po kravi u stadu u godini dana. g) Broj i postotak poba~aja, preranog poro|aja, mrtvoro|en~adi i gubitaka teladi do dobi od mesec dana u godini. Osnovni principi le~enja Osnovna du`nost veterinarske slu`be koja opsluuje farmu je da prati i primenjuje (u saradnji sa srodnim vi{im institucijama) u sopstvenoj praksi inovacije u za{titi zdravlja stoke. Samoinicijativa veterinara i slobodan izbor na~ina i pristupa prilikom terapije dozvoljeni su njegovom stu~no{}u i zakletvom, ali regule koje vaè u terapiji moraju biti napisane i od njih se ne sme odstupati, bez obzira da li u datom momentu terapiju izvodi veterinar ili osoba za koju svojim autoritetom garantuje veterinar farme. Prema tome, mora se po{tovati slede}e: 1. Izbor antibiotika treba biti kad je god mogu}e dirigovan rezultatom antibiograma za pojedine uzro~nike na toj farmi. To mora biti intencija veterinarskog kadra na farmi. 2. Doza leka i intervali me|u aplikacijama moraju biti strogo po{tovani. Ova ta~ka ima posebnu va`nost zbog iskustva u dosada{njoj praksi tj., u pogre{nom le~enju mastitisa krava na farmama, koja je usput re~eno, i naj~e{}e i najobimnije le~enje.
90
Prema tome, po{tuju}i ovu regulu mastitis }e se le~iti antibioticima, koji budu odre|eni antibiogramom i na~inom, vremenom, intervalom i dozom koje precizira prospekt. Posle svakog izmuzanja ~etvrti u jutarnjoj i ve~ernjoj muì, ponovo }e se aplicirati adekvatne doze u vime antibiotika, kojim je po~eta terapija, dok veterinar druga~ije ne odlu~i. 3. Pri primeni antibiotika moraju biti po{tovani i propisi o zajedni~kom davanju raznorodnih antibiotika i postupati po {emi mogu}ih kombinacija. U granici mo}i, a zbog vi{eg cilja, veterinar mora biti u ulozi gospodara tih procesa i odnosa: mikroorganizam - antibiotik - ~ovek kao biolo{ka vrsta. 4. Povezano sa ta~kom 3. neophodno je a na osnovu ranije izvedenih antibiograma zaklju~iti u saradnji sa vi{om institucijom i planski razraditi upotrebu odnosno prestanak upotrebe na odre|eno vreme pojedinih antibiotika na odre|enoj mikrolokaciji farme. 5. Prilikom upotrebe antibiotika du`nost je veterinara da zabrani konzumiranje proizvoda te ìvotinje (mleko, meso) sve dok ne pro|e karenca za taj antibiotik predvi|ena prospektom. 6. Aplikacija leka mora biti izvedene lege artis, a du`nost veterinara je i odgovornost da obu~ava i kontroli{e aplikaciju koju eventualno izvodi pomo}no ili priu~eno osoblje. 7. Svaka promena op{teg stanja ìvotinje uzrokovana bilo kojim pa i najbanalnijim lokalnim afektom zahteva odgovaraju}i tretman lekovima. 8. Od konstatacije odre|enih simptoma bolesti do veterinarske intervencije i aplikacije terapeutika vremenski interval ne sme biti subjektivno produàvan. 9. Rok trajanja pojedinih preparata mora se po{tovati i kontrolisati prilikom svake upotrebe, kao i obra}ati pa`nja o eventualnim organolepti~kim odstupanjima od normalnih svojstava leka. Takvi preparati ne smeju biti upotrebljeni u le~enju. 10. Terapijska i dezinfekciona sredstva koja imaju deklaraciju otrova moraju biti uvana pod kontrolom, a njihova upotreba je dozvoljena samo pod nadzorom veterinara ili neposrednim izvo|enjem od strane veterinara.
91
11. U veterinarskoj ambulanti medikamenti i sredstva moraju biti sortirani po vrstama i nedostupni licima van slu`be. 12. Mora postojati i biti propisno vo|ena evidencija ulaza, utro{ka i stanja pojedinih lekova. 13. Veterinarska oprema i pribor namenjeni le~enju mora biti kompletna, ~ime }e se izbe}i improvizacija u poslu. 14. Aplikacija leka mora se vr{iti samo prethodno sterilisanim instrumentima (igle, {pric i dr.). 15. Mesto parenteralne aplikacije a i lokalne (davanje leka u sisni kanal) mora biti prethodno pripremljena i dezinficirana. 16. Osoblje prilikom veterinarskih zahvata mora imati na sebi propisnu ode}u (beli mantil) i ruke prethodno propisno dezinfikovane. 17. Preparati koji zahtevaju odre|ene uslove uskladi{tenja ili ~uvanja moraju biti pohranjeni onako kako pi{e u uputstvu za pojedini preparat.
92
8. GRA\A I FUNKCIJA MLE^NE @LEZDE I LAKTACIJA Mle~nu `lezdu, s obzirom na njen razvoj, ubrajamo u ko`ne `lezde. Po svojoj histolo{koj gra|i ona spada u grupu sloènih tibuloalveolarnih `lezda. Osim osnovne funkcionalne delatnosti ove `lezde i njenog zna~aja u formiranju najosnovnijih sekundarnih polnih karakteristika ènskog pola, ona ima va`nu ulogu u reprodukciji. U infantilnom periodu ova `lezda se nalazi u fazi mirovanja. Kod ènskog pola osetno se razvija u doba puberteta, a naro~ito u graviditetnom periodu, odnosno, za vreme dojenja mladun~eta. Evolutivne promene su vezane za promene koje se odvijaju na celokupnom genitalnom sistemu ènki, pa stoga nije ~udo {to histolo{kom analizom mle~ne `lezde u fazi klimakterijuma zapaàmo izraène regresivne promene i zakr`ljalost. U najranijem periodu rasta i razvoja ènskih individua, mle~na `lezda stvorena je i locirana na predilekcionim mestima karakteristi~nim za odre|enu ìvotinjsku vrstu. Na tim mestima zapaà se samo zadebljanje epiblasta poznato pod nazivom primarni mamarni pupoljci koji ve} u prvim nedeljama ìvota {alju vi{e manjih pupoljaka od kojih }e se, u daljem toku razvoja, stvoriti mlekonosni kanali. Ovi kanali se u daljem toku razvoja jo{ vi{e granaju i {ire, a na njihovim zavr{nim krajevima formiraju se me{~i}i. Me{~i}i su obloèni prostim epitelom ~ije }elije, laktociti, u to doba obi~no pokazuju znakove mlekotvorne aktivnosti. Ovo prvo i rano lu~enje mleka laktacija neonatorum prouzrokovano je uticajem galaktogenog inkreta, koji je u novoro|eni organizam dospeo iz organizma majke, naro~ito u zadnjoj fazi intrauterinog ìvota kada je organizam majke veoma bogat ovim inkretom. Ova prva laktogena pojava brzo se gubi, a `lezdani me{~i}i zakr`ljaju. U tom stadijumu kod mu{kih individua, po pravilu, ostaju tokom celog ìvota, dok kod ènskog pola, u doba puberteta trpe duboke promene, rastu}i i osposobljavaju}i se za normalnu funkciju lu~enja mleka. Sve do pojave puberteta mle~na `lezda je sastavljena iz razgranatih ekskretornih kanala bez dovoljno i
93
normalno formiranih me{~i}a. U fazi puberteta kanali se osetno izduùju i razgranavaju, ali jo{ uvek ne stvaraju mlekotvorne me{~i}e (Bouin 1932), premda neki misle da ve} u ovoj fazi dolazi i do po~etnog razvoja i mle~nih me{~i}a. U periodu puberteta i intersticijum doìvljava velike promene, a naro~ito u smislu razvoja vaskularizacionog sistema i nagomilavanja ve}ih koli~ina masnih elemenata. Determinizam pubertetnih promena mle~ne `lezde u najuòj je vezi sa funkcijom jajnika. Razvoj mle~ne `lezde ulazi u red pojava koje sa~injavaju morfogenezu polnih karakteristika pod uticajem jajnika. U jajniku, koji u pubertetu postaje zreo, javljaju se dve nove tvorevine, koje se cikli~ki smenjuju: zrela jajna }elija (Grafov folikul) i ùto telo (corpus luteum). Iako nedovoljno, poslednjih godina, dobrim delom se razjasnio zna~aj ovih tvorevina u razvoju mle~ne `lezde. Jo{ od davnina empirijski je ustanovljeno da je jedna od karakteristika proovulacione faze kod èna porast i nabreknu}e mle~nih `lezda (dojki), a kasnije je to i eksperimentalno utvr|eno i nau~no obja{njeno. Tako je npr. ustanovljeno da se kod ìvotinja kod kojih je folikularna faza ve{ta~ki produèna, mle~na `lezda znatno pove}a. To se zapaà i kod kastriranih ìvotinja sa presa|enim jajnikom na kome Grafovi folikuli obi~no, dugo ostaju u estrusnoj fazi. I obi~no parenteralno ubrzavanje hormona koji se stvara u Grafovom folikulu (folikulinestradiol) izaziva uve}anje mle~nih `lezda koje nisu dovoljno razvijene. âk i utrljavanje folikulina (u ulju ili nekim mastima) preko koè mle~ne `lezde dovodi do njenog kratkotrajnog nabreknu}a. Uticaj ùtog tela na mle~nu `lezdu vezan je za duìnu njegove egzistencije. Ako je luteinska faza kratkotrajna, tada se ne zapaàju bitnije promene, ali ako ùto telo perzistira duè, javljaju se velike promene na mle~noj `lezdi. U ogledima Bouina i saradnika sa ze~icom, kod koje je izazvao besplodno parenje, posle na taj na~in silom izazvane ovulacije, nastupa stvaranje ùtog tela koje izaziva veliki porast mle~ne `lezde. Ako se va|enjem uterusa posle ovulacije produì luteinska faza kod zamor~eta, mle~ne `lezde jako porastu i u tom stadijumu ostaju duè vremena. Za vreme graviditeta u mle~noj `lezdi se odvijaju zna~ajne promene me|u kojima je, od histolo{kih karakteristika najzna~ajnija mitoti~ka aktivnost i laktociti, zbog ~ega dolazi do izduàvanja kanala tubularnog sistema i
94
stvaranja mnogobrojnih alveola oko kojih se nalazi bogata mreà krvnih sudova sme{tenih u periferno postavljenom vezivnom tkivu. U tom periodu zavr{ni delovi kanala u ~ijim se zidovima nalaze stanice koje stvaraju mleko, prekriveni su slojevitim plo~astim epitelom. Unutra{nji red }elija cilindri~nog oblika u toku razgranjavanja se stanjuje i poprima kockast izgled. Zavr{ni, pro{ireni delovi mle~nih kanala (me{kovi), su obloèni slojem `lezdanih }elija sa velikim jedrom u siroma{noj citoplazmi. Periferno postavljene }elije kanala snabdevene su miofibrilarnim elementima {to im daje kontraktilnu sposobnost. Sekretni proces u }elijama za vreme graviteta ne postoji; }elije se za taj proces tek pripremaju, i to se ispoljava intracelularnom opremom, kao {to je hondrom, Golgi-ev aparat i sl. âk i rastenje i razvijanje alveola nije u po~etku graviditeta izraèno kod onih ènki koje dugo nose. Naprotiv, kod ìvotinja sa kratkim graviditetnim periodom (npr. kod ze~ice) proliferacija `lezdanih delova alveola po~inje veoma brzo. Na osnovu izloènog postavlja se jedno osnovno pitanje: za{to i pored postignute pune `lezdane opreme, laktociti ne lu~e mleko za vreme graviditeta? Bonin smatra da lu~enje mleka ne otpo~inje za vreme graviditeta zbog ko~e}eg dejstva hormona placente. Tu svoju predpostavku zasniva na ~injenici da se nakon uginu}a ploda ili uteroektomije, odmah razvija sekreciona faza u `lezdanim delovima, pa prema tome i lu~enje mle~ne `lezde. Istina, pri kraju graviditeta nastaje izvesno lu~enje, ali to nije mle~no, nego kolostralno lu~enje. Pod pojmom kolostruma mnogi nau~nici podrazumevajuradi o retencioni proizvod, jer je taj proizvod sastavljen uglavnom od tela{aca, nazvanih kolostralna ili donne-ova tela{ca koja se sastoje iz makrofagnih stanica prepunih masnih kapljica. I premda jo{ uvek nije dovoljno razja{njeno poreklo ovih tela{aca, predpostavlja se da to mogu biti mononuklearni leukociti, cistlociti ili epitelne }elije alveola, pa ~ak i epitelne }elije mle~nih kanala. Gregire tvrdi da kolostralna tela{ca nastaju od laktocita i epitelnih }elija alveola, a ne od leukocita. Te }elije otpo~inju fagocitarnu delatnost in situ, zatim se uveli~avaju i otpadaju, enormno snabdevene masnim i proteinskim inklucijama. To ne isklju~uje mogu}nost da u periodu lu~enja alveola ne u~estvuju i histiociti iz okolnog vezivnog tkiva, iz ~ega proizilazi, da kolostralna
95
tela{ca mogu imati dvojako poreklo. I pored niza istraìvanja, mnogi nau~nici jo{ i danas drè da su kolostralna tela{ca leukociti nastali u toku fagocitoze masnih kapljica. Prava laktaciona faza kod preìvara uspostavlja se tek nekoliko dana nakon partusa kada se uspostavlja normalno lu~enje mleka i stvara se karakteristi~na histolo{ka struktura mle~ne `lezde. Alveole su u tom periodu obloène krupnim }elijama, i bazalno postavljenim hondrionom, dok je na apikalnom delu }elija prepuna masnih granulacija u krupnih belan~evinskih plasta. Nije redak slu~aj kada se moè zapaziti amitoti~ka deoba jezgra, pri ~emu jedan od podeljenih delova ~esto pretrpi karioliti~ku promenu. Ovu pojavu neki nau~nici tuma~e kao znak u~e{}a jezgra u procesu stvaranja kazeina, sjedinjuju}i se sa proteinima citoplazme. U ovim procesima, hondriom u~estvuje veoma aktivno, po mi{ljenju nekih, ~ak i svojim materijalnim preobraàjem. Izlu~ivanje stvorenog sekreta obavlja se apikalnim delom }elija. Po jednima (Limon i dr.), lu~enje mleka se odvija na taj na~in da se odvaja celi vrh }elije zajedno sa sekretornim zrncima, a po drugim difuzijom rastvorenog sekreta kroz }elijsku opnu vrha. Po svemu sude}i, izgleda da se istina nalazi negde u sredini, jer je lu~enje mleka jedan holo-merokrini proces. Vrh }elije otpada (apokrini tip lu~enja) i ulazi u sastav sekreta, dok osnovica sa jezgrom ostaje i u stanju je da obnovi sekretorni ciklus. Kod starijih ìvotinja u alveolama se sre}u koncentri~ne nastage grudvica kazeina (coropora amylacea). U laktacionom periodu zapaà se i najezda leukocita, koji se probijaju kroz epitel alveole i padaju u njegov lumen. [ta je neposredni uzrok lu~enja mleka i pod ~ijim uticajem se ti procesi odvijaju, na ta dva pitanja dali su vredne odgovore mnoga nau~noeksperimentalna istraìvanja. Danas se zna da je rast mle~ne `lezde uslovljen i vezan za hormonalnu funkciju, a pre svega za funkciju estradiola (folikulina), ~ija je koli~ina znatno pove}ana za vreme graviditeta. Ali, isto tako, danas se zna da za vreme trajanja hiperfolikulinizacije nema lu~enja mleka, po{to folikulin podsti~e razvoj mle~ne `lezde, ali sinhrono deluje inhibitorno na sekreciju mleka. Do ovakvog zaklju~ka dolazimo na osnovu slede}ih ~injenica: Ako se neposredno nakon poro|aja ìvotinji da estradiol, intenzitet lu~enja mleka
96
se smanji, da bi se ubrzao posle ubrizgavanja prolaktina vratio na prvobitni nivo. Kravama kojima se odstrane jajnici u fazi lu~enja mleka, laktaciona faza traje i dve godine, ali ako im se odstrani hipofiza sekrecija mleka odmah prestaje. Navedene konstatacije obja{njavaju preuzimanje ili smenu hormonalne dominacije nad mle~nom `lezdom. Mnogobrojna istraìvanja su pokazala da ve} razvijenu i za lu~enje pripremljenu mle~nu `lezdu stavlja u pogon hormon prednjeg re`nja hipofize, koga su jo{ 1932.godine izolovali Bates i saradnici, a nazvan je prolaktin. Ovaj hormon nema uticaja na mle~nu `lezdu polno nezrele ìvotinje, dok kod polno zrelih, bez obzira da li se ili ne nalaze u laktacionoj fazi, aktivira funkciju sekrecije za 3-4 dana nakon ubrizgavanja. Eksperimentalnim ogledima Batesa ustanovljeno je da prolaktin izaziva lu~enje mleka i kod kastriranih ènki, pa ~ak i kod kastriranih mu`jaka, ako su prethodno na to bili pripremljeni ubrizgavanjem estradiola, {to jasno ukazuje i na senzibilnu ulogu tog inkreta u odnosu na delovanje prolaktina. Ogledima je ustanovljeno (Bates i Riddle) da pored ostalih i po intenzitetu efikasnijih hormona koji inhibitorno deluju na rad polnih gonada i prolaktin ko~i njihovu funkciju, ~ime se obja{njava dugi diestrusni period kod dojilja. Kod mu{kih ìvotinja ovaj hormon izaziva atrofiju semenika. Interesantni su i podaci eksperimentalnih istraìvanja Cellip-a i saradnika. Oni su uspeli da izvade prednji reànj hipofize ènkama pacova u drugoj polovini graviditeta, koje do tog momenta nisu bile ni u ~emu poreme}ene. Posle ra|anja mladunaca ènke nisu imale mleka. Ako se fetusi izvade kroz trbu{ni zid carskim rezom, a istovremeno se izvade i jajnici, odmah se javlja lu~enje mleka. Ako se posle partusa spre~i kontrakcija uterusa i izbacivanje placente, ne}e do}i do lu~enja mleka, {to jasno ukazuje, da za vreme graviditeta lu~enje mleka spre~ava plancentarni hormon (estradiol). Histolo{kom analizom je ustanovljeno da i intersticijalno vezivno tkivo uzima u~e{}e u sekreciji mleka. Ono postaje edematozno, }elije hipertrofiraju i poprimaju mezenhimski karakter. Osim toga zapaà se i nagomilavanje raznih }elija, od kojih su naro~ito zastupljene pokretne, a i vaskularizacija je znatno poja~ana. Te promene Bouin pripisuje dejstvu
97
lokalnih hormona, koji su u stanju da in situ deluju, izazivaju}i pomenute promene vezivnog tkiva. bonit je dokazao da za vreme laktacije u inter-acinusnom vezivnom tkivu kod mi{ice masne }elije (lipociti) stupaju u aktivnost i pune se kapljicama masti, koju zatim dostavljaju laktocitima za stvaranje mleka. Osnovne histolo{ke i fiziolo{ko-biohemijse karakteristike mleka Pored sporadi~nih nekih leukocitarnih epitelnih i vezivno-tkivnih (~esto izmenjenih) }elijskih formacija, pomo}u mikroskopa, u mleku se zapaàju mnogobrojne kapljice masti (corpuscula lactis) ~iji se pre~nik kre}e naj~e{}e izme|u 2 i 5 mikrona. Oko masnih kapljica formirana je specijalna organska ovojica tzv. haptogena membrana za koju se predpostavljalo da je gra|ena od kazeina. Me|utim, noviji nau~no-eksperimentalni podaci govore da je haptogena membrana izgra|ena od belan~evinskih materija i lecitina. Zahvaljuju}i upravo toj membrani, odnosno, stabilizacionom dejstvu alkalnog kalcijumovog kazeina, masnim kapljicama je obezbe|ena dosta stabilna suspenzija. Razbijanjem haptogenih membrana masne kapljice se grupi{u i na taj na~in formiraju maslac. Eksperimentalnim istraìvanjima je ustanovljeno da je promer, a isto tako i broj masnih kapljica kod pojedinih vrsta doma}ih ìvotinja. Razlike, sa ne{to uìm diapazonom variranja, zapaàju se i u okviru jedne odre|ene vrste. Od belan~evinskih materija, zavisno od vrste ìvotinje, reìma ishrane i dr., nalazi se razli~it omer i procenat kazeina, laktoalbumina, laktoglobulina i dr. Kazein kao najzastupljenija belan~evina u mleku preìvara nastaje sintezom prostih belan~evina (aminokiselina) sa fosfornim jedinjenjima. Posmatrano sa histolo{kog aspekta, stvaranje kazeina je u vezi sa stvaranjem i odpadanjem apikalnih delova }elijske formacije, odnosno, propadanjem i odbacivanjem jednog dela citoplazme laktocita. Imaju}i u vidu ogromni zna~aj kalcijuma i fosfora za organizam koji se nalazi u fazi razvoja, tj. organizam mladun~eta, shvatljivo je {to su jedinjenja pomenutih elemenata bogato zastupljena u mleku.
98
Na osnovu rezultata citolo{ke analize laktocita, sve do nedavno, vladalo je mi{ljenje da se sinteza masti odvija na ra~un materijala dopremljenog pomo}u krvi, prete`no u formi fosfatida, naro~ito lecitina, koje laktocit razlaè, a zatim te masti gomila u svojoj citoplazmi, i da se neorganski fosfor koristi delom za izgradnju vlastite citoplazme (kazeina), a delom se vra}a nazad u krv. Me|utim, ovakav na~in tuma~enja sinteze masti, po mi{ljenju mnogih nau~nika, danas je neprihvatljivo. Kada je ve} re~ o masti mleka, interesantno je zapaziti da pove}ani procenat masti u mleku kolidira sa pove}anom potrebom odbrane organizma od dejstva niskih temperatura. Tako mleko polarnog jelena sadrì oko 5 puta vi{e masti nego mleko krava, a mleko delfina ~ak i do 12 puta vi{e (1 litar mleka delfina sadrì 436 gr masti). Od ugljenih hidrata u mleku se nalazi laktoza koju stvaraju laktociti. Mehanizam izgradnje laktoze ni danas nije potpuno jasan. Naime, poznato je i eksperimentalno utvr|eno, da se ubrizgana laktoza gravidnim ìvotinjama izlu~uje preko urina (laktozurija), a ako se inicira ìvotinja kod koje su mle~ne `lezde u punoj fazi sekrecije laktozurija se ne pojavljuje. Odstranjivanje mle~nih `lezda u fazi sekrecije prouzrokova}e glukozuriju, jer su odstranjeni organi (laktociti) koji pretvaraju izvestan deo glukoze u galaktozu i stvaraju laktozu. Anatomska gra|a mle~nih `lezda preìvara Mle~ne `lezde (glandulae lactiferae) predstavljaju modifikovane ko`ne `lezde, ali su po svojoj funkciji tako usko povezane sa polnim organima da ih moèmo smatrati njihovim akcesornim delovima. Na svakoj mle~noj `lezdi razlikujemo glavnu masu ili trup (c o r p u s m a m m a e) i papile ili sise (p a p i l l a m a m a e). Baza mle~ne `lezde kod preìvara je pri~vr{}ena u ingvimalnom podru~ju uz trbu{ni zid pomo}u rahlog vezivnog tkiva. Izme|u baza papila nalaze se me|upapilarni `ljebovi (s u l c i i n t e r p a p i l l a r e s intermammilares), a na vrhovima papila, zavisno od vrste ìvotinja, jedan ili vi{e otvora (o s t i a p a p i l l a r i a) mle~nih kanala. Oblik i veli~ina mle~nih `lezda znatno variraju. Kod mladih ìvotinja su male i sadrè malo parenhimatoznog tkiva. U drugoj polovini graviditeta,
99
kako je napred navedeno, a naro~ito za vreme laktacije, `lezdano tkivo se intenzivno razvija usled ~ega se pove}ava njegova funkcionalna sposobnost. Kod ovaca, u ingvinalnom podru~ju, postoje samo dve mle~ne `lezde, srazmerno velike i pribli~no okrugle, a na pregradnoj strani povr{ina im je ne{to spljo{tena. I po veli~ini i po obliku vime krave se znatno razlikuje u odnosu na vime ovce. Jedna od osnovnih razlika izmeu vimena krava i ovaca je broj mle~nih `lezda, kojih kod goveda ima ~etiri i sme{tene su tako|e u ingvinalnom podru~ju. Kod krava one su mnogo ve}e, a telo svake od njih ima ne{to transverzalno spljo{ten elipti~an oblik. Baza svake `lezde je blago konkavna i spu{ta se kranioventralno prilago|avaju}i se trbu{noj stijenci, na kojoj je pri~vr{}ena dobro razvijenim suspenzornim ligamentom. Taj se ligament proteè kaudo-doràlno i pri~vr{}uje se na simfizi za pelvis pomo}u jake vezivno-tkivne plo~e (tendo subpelvina). U svojoj osnovi suspenzorni ligament se sastoji od ~etiri lista od kojih su dva naro~ito dobro razvijena i sme{tena medijalno, a po svojoj strukturi su izgra|eni prete`no od elasti~nog vezivnog tkiva. Oni polaze od subpelvi~ne tetive iza mle~ne `lezde i kada dostignu abdomen divergiraju i polaze lateralno do vanjskog ingvinalnog prstena. Spu{taju}i se distalno preko mle~ne `lezde oni se granaju u povr{ne i duboke slojeve. Povr{ni sloj povezuje koù i usmerava se prema medijalnoj povr{ini femoralne regije. Duboki sloj je deblji i drì se lateralno za konveksnu lateralnu povr{inu mle~ne `lezde {alju}i brojne listove u njenu unutra{njost. Kaudalno je u vezi sa velikim supramamarnim limfnim ~vorovima gde se nalazi i ve}a koli~ina masti. Lateralna povr{ina je konveksna. êtiri dobro razvijene papile duga~ke su oko 7-8 cm. Ubrizgavanjem razli~ito obojenih tenosti kroz pojedine papilarne kanale u unutra{njost ~etvrtina sve do terminalnih delova kanulikularnog sistema, ustanovljeno je da ~etvrti mle~ne `lezde nisu me|usobno povezane, iako izme|u dve ~etvrtine iste strane nema ni septuma ni neke druge jasno vidljive granice. Pomenuta konstatacija tuma~i se postojanjem fibroelasti~ne ~aure koja okruùje mle~nu `lezdu i od koje se odvijaju mnogobrojne trabekule dele}i unutra{njost svake ~etvrtine na manja i ve}a, vezivnim tkivom oivi~ena podru~ja (lobuluse i lobuse). Prema tome, u svakom re`nju ili re`nji}u nalaze se ograni~eni
100
delovi parenhima. Od svakog re`nja usinusni prostor (sinus lastiferus) dolazi po jedan dovodni kanal. U sredini svake papile nalazi se po jedan mle~ni kanal (ductus lactiferus) ~iji se gornji deo pro{iruje i spaja sa {irokom mle~nom cisternom (sinus lactiferus), a donji deo kanala je suèn. Oko suènja papilarnog kanala nalazi se prstenasta formacija (sfinkter) glatkih mi{i}a i elasti~nog vezivnog tkiva, koji zatvara izlazni deo kanala i na taj na~in spre~ava kontinuirani izlazak mleka. Snabdevenost mle~ne `lezde krvnim i limfnim sudovima i nervnim vlaknima je veoma izda{na. Arterije poti~u od spoljne pudendalne arterije i od arterije perinei. Vene formiraju krug na bazi mle~ne `lezde, od koga krv odvode tri debele vene i to: vena abdominalis subcutanea, vena pudendalis externa i vena perinei. Limfni sudovi su mnogobrojni i teku uglavnom do supramamarnih limfnih ~vorova odakle se limfa sprovodi u ve}e limfne sudove organizma. Nervna vlakna poti~u od ingvinalnih nerava i od kaudalnog simpatikusnog mezenteri~nog spleta. Korelacije funkcije mle~ne `lezde i laktacije Prilikom izu~avanja funkcije mle~ne `lezde treba voditi ra~una o dva osnovna podru~ja i to podru~je sekrecije i motorno podru~je. Podru~je sekrecije obuhvata procese stvaranja mleka u parenhimu mle~ne `lezde, dok je drugo podru~je vezano za sprovo|enje i izlu~ivanje stvorenih produkata u spoljnu sredinu. Kako se vidi iz navedenog, prvo podru~je ili proces sekrecije je rezultat aktivnosti onih pravih `lezdanih elemenata (laktocita), a motorna funkcija je odraz kontrakcije glatkih mi{i}nih vlakana sme{tenih u zidovima mle~nih kanala. Sinhrono sa kontrakcijom pojavljuje se i relaksacija onih glatkih mi{i}nih grupacija koje se nalaze kao sfinkteri na u{}ima ili na zavr{etku papilarnog kanala. Funkcija glatkih mi{i}nih vlakana u zidovima mle~nih kanala poznata je pod nazivom - refleks lu~enja mleka. Presecanjem zadnjih stabala ki~mene mo`dine ustanovljeno je da se refleksni luk lu~enja mleka nalazi u vi{im sferama centralnog nervnog sistema, {to ukazuje na zna~ajnu ulogu kore velikog mozga u procesu izlu~ivanja mleka.
101
Pored nervnog, u funkciji sekrecije mle~ne `lezde, znatno ve}e u~e{}e ima hormonalni sistem. U nastojanju da se daju obja{njenja na niz jo{ nerazja{njenih pitanja, danas u literaturi sre}emo i sasvim suprotna mi{ljenja. Tako npr., misli se da nedostatak laktacije za vreme graviditeta prouzrokuje antagonisti~ko delovanje estrogena, a mo`da i progesterona na mehanizam laktacije. Me|utim, neposredno nakon partusa estrogeni i progesteron se vi{e ne izlu~uju iz placente, te nastaju i inhibicijski u~inci tih hormona, tako da adenohipofiza moè izlu~ivati znatne koli~ine laktogenog hormona. Laktogeni hormon se ~esto naziva prolaktin ili laktogen. Vezomotorni nervi nesumljivo, sudeluju indirektno na sekreciju mleka, ali se ne zna da li postoje sekretorna nervna vlakna. Eksperimentima je ustanovljeno da presecanje ingvinalnih nerava koji inerviraju vime krave, ne izaziva znatnije promene u pogledu koli~ine mleka. Presa|ena mle~na `lezda na ma koji deo tela za vreme graviditeta se pove}ava, a nakon partusa javlja se i sekrecija mleka. Ovakvi eksperimenti pokazuju da rastenje mle~ne `lezde i laktacija sto je pod znatno ja~om kontrolom hormonalnog sistema. Napred navedeni hormon-estradiol uslovljava po~etno pupanje i rastenje mle~nih `lezda, ali sekrecije mleka nema. Pod uticajem progesterona nastavlja se proces rastenja kanali}a, i na taj se na~in stvaraju alveolarni ili sekretorni delovi mle~ne `lezde. Za pravu sekreciju mleka potreban je tre}i hormon - prolaktin iz prednjeg re`nja hipofize. Istraìvanja su pokazala da je vrlo te{ko nadoknaditi normalnu funkciju hipofize odnosno njenog ekstrakta verovatno zbog toga {to je taj mehanizam dejstva sloèniji nego {to se predpostavlja. Po{to mle~na `lezda ima vrlo intenzivan metabolizam, veoma je osetljiva na metaboli~ke promene, kao {to su npr. poreme}aji funkcije {titne `lezde i kore nadbubre`nih `lezda, koji nastaju nakon hipofizektomije. Na taj se na~in mogu objasniti efikasniji u~inci supstitucije sirovih ekstrakata, koji sadrè vi{e hipofiznih faktora, od u~inaka o~i{}enog prolaktina. Prolaktin je dakle, glavni predstavnik te velike hormonalne porodice koji zauzima najzna~ajnije mesto u regulaciji sekretorne funkcije mle~ne `lezde. U literaturi ga jo{ nazivaju mamotropni hormon, laktogeni faktor, galaktin itd., ali najadekvatniji i danas naj~e{}i naziv mu je prolaktin. On
102
spada u grupu proteo-hormona, a optimalna pH-vrednost medijuma mu je oko 8,0. U rastvoru je znatno stabilniji od ostalih hormona iz prednjeg re`nja hipofize. S obzirom na belan~evinsku gradivnu komponentu, podloàn je dejstvu proteoliti~kih fermenata. Po svim indicijama nau~noeksperimentalnih istraìvanja, uz sinergisti~ko delovanje polnih hormona, a izgleda, i nekih drugih produkata prednjeg re`nja hipofize, uloga prolaktina sastoji se u tome da probudi i pokrene sekretorni mehanizam mle~ne `lezde. Nedostatak ovoga hormona, po mi{ljenju nekih autora (Bogdanovi} i dr.), smanjuje i intenzitet materinskog instinkta. Dokazano je da prolaktin blokira i izlu~ivanje gonadotropnih hormona iz prednjeg re`nja hipofize i na taj na~in spre~ava gonadnu aktivnost, a ispoljen je i angatonisti~ki efekt gonadnih hormona na funkciju prolaktina. Analiziraju}i dosada{nja nau~no-eksperimentalna saznanja, zapaàju se znatna razilaènja u mi{ljenjima o na~inu na koji hormoni jajnika deluju na mle~nu `lezdu. Iz prethodnog saznanja za o~ekivati je da }e u celokupnom ciklusu razvoja mle~ne `lezde hipofiza delovati na jajnik, a jajnik na mle~nu `lezdu. Radovi Asdella i Seidensteina govore u prilog tom gledi{tu. Oni su nakon hipofizektomije ìvotinji ubrizgali estradiol i progesteron i izazvali razvoj mle~ne `lezde. Me|utim, kasniji radovi nisu potvrdili ovo direktno delovanje, ve} su ukazali da hormoni jajnika deluju samo ako je hipofiza inaktna. Osim toga Corner i dr., pokazali su da sirovi alkalni ekstrakti prednjeg re`nja hipofize mogu izazvati razvoj mle~ne `lezde. Radovi Gardnera i drugih istraìva~a pruìli su nove dokaze da hormoni jajnika deluju i u otsutnosti hipofize. Na osnovu ovoga postavlja se pitanje da li je hipofiza bila potpuno uklonjena, naro~ito njen pars tuberalis. Ovaj deo hipofize se katkada pruà u znatnoj meri preko dijafragme turskog sedla (sella turcica) po bazi mozga u obliku tankog lista. Ne zna se, me|utim, da li je taj deo aktivan, jer njegov ostatak ne proizvodi druga hormonalna delovanja prednjeg re`nja hipofize. Slede}i dokaz da je uticaj jajnika direktan, nalazi se u radu Folleya i saradnika. Oni su premazali povr{inu intektinih mle~nih `lezda hormonima jajnika i sintetskim estrogenim sli~nih svojstava. Tako aplicirane, ove su se materije resorbovale kroz koù i izazvale rast samo one `lezde na koju su bile aplicirane. Da su bile resorbovane
103
u krvnu struju i izazvale sekreciju hipofize, nastupio bi rast svih mle~nih `lezda. Na osnovu navedenih dokaza, opravdan je zaklju~ak da hormoni jajnika izazivaju direktno rastenje mle~nih `lezda. Me|utim, kao {to smo ve} spomenuli, bili su prire|eni i ekstrakti hipofize koji deluju stimulativno na razvoj mle~ne `lezde. Turner smatra da postoje dva hormona iz prednjeg re`nja hipofize koji pospe{uju rast mle~ne `lezde. Jedan od njih, po mi{ljenju autora, deluje na razvoj kanali}a, a drugi na razvoj alveolarnog sistema. Njihova delovanja su vrlo sli~na delovanju estradiola i progesterona. Oni se razlikuju od drugih hormona prednjeg re`nja hipofize time {to su topivi u rastvaraima za masti, i to ukazuje da oni nisu belan~evinske prirode. Tarner smatra da oni nisu identi~ni poznatim estrogenima, jer nisu termostabilni. Prema tome, razvoj mle~nih `lezda je izazvan delovanjem dva hormona jajnika - estradiola i progesterona - koji verovatno, deluju direktno, sa pretpostavkom da deluju i dva mamogena hormona iz prednjeg re`nja hipofize, ~ije delovanje je tako|e direktno. Za samu laktaciju je potreban jedan hormon prednjeg re`nja hipofize - prolaktin - i hormon kore nadbubre`nih `lezda. Na ovo poslednje ukazuje ~injenica da laktacija prestaje posle adrenalektomije i da se moè povratiti ubrizgavanjem jedne specifi~ne frakcije koja se dobija iz kore nadbubre`nih `lezda. Osim toga, na stupanj sekrecije mleka uti~u i hormoni koji deluju na metabolizam, a naro~ito tiroksin i insulin. Hormon zadnjeg re`nja hipofize - oksitocin - prouzrokuje brzo istiskivanje mleka, bilo zbog toga {to izaziva kontrakciju prisutnog glatkog mi{i}nog tkiva ili zato {to deluje da stanice izlu~e ve} proizvedeno mleko. Ima dosta dokaza da me|u pojedinim vrstama postoje razlike u pogledu me|usobnih odnosa, pa ~ak i u pogledu prirode hormona koji izazivaju razne faze razvoja mle~ne `lezde. Za ìvotinje ve}eg rasta ima vrlo malo eksperimentalnih podataka o uslovima pod kojima moè nastupiti razvoj mle~nih `lezda. Kod koza npr., moè ~esto i spontano da nastupi laktacija (u 2% i kod jarca), tako da kod ove vrste ìvotinja, progesteron verovatno igra malu ulogu. Po mi{ljenju Turnera, laktacija u ovom slu~aju poti~e od epitela kanali}a, a ne iz alveolarnih sekretornih
104
elemenata. Asdell i saradnici su ustanovili da kod koza kod kojih se naglo smanjivala sekrecija mleka inekcije prolaktina deluju veoma efikasno u smislu brzog pove}anja koli~ine mleka, dok sli~ne inekcije ne deluju tako na ìvotinje koje daju dosta mleka, ili na ìvotinje koje se nalaze na vrhuncu svoje laktacije. Ove ~injenice potvr|uju pretpostavku da su ekstrakti hipofize bez delovanja ako hipofiza proizvodi toliko hormona koliko je dovoljno da mle~na `lezda radi punim kapacitetom. Istina, pored navedenog postoji jo{ niz faktora koji direktno ili indirektno uti~u na funkciju mle~ne `lezde. Tako npr., ako je hrana koju prima ìvotinja i malo deficinarna u pogledu kalcijuma, paratireoidna `lezda }e hipertrofirati, pa }e se iz kostiju skeleta izvla~iti kalcijum i na taj se na~in odràva normalna koncentracija kalcijumovih jona u ekstracelularnoj tenosti, iako se kalcijum izlu~uje mlekom. U nastojanju da se pove}a produktivnost mleka izvr{eno je niz nau~no-eksperimentalnih istraìvanja, a posebno mesto zauzimaju eksperimenti sa prirodnim i sintetskim estrogenima. Premda su prirodni estrogeni veoma potrebni za izgradnju mle~ne `lezde, ipak oni mogu delovati i {tetno ako se ubrizgavaju u periodu normalne laktacije. Po mi{ljenju mnogih nau~nika njihova pove}ana koncentracija deluje inhibitorno na funkciju hipofize, te na taj na~in remeti ravnoteù hormona koji su potrebni laktaciji, usled ~ega se javlja smanjivanje intenziteta laktacije. Kod krava inekcije estrogena izazivaju poreme}aje reproduktivnih funkcija u vidu nimfomanije ili abortusa. Vr{eni su i poku{aji terapije sterilnih krava, pa je ustanovljeno da nisu sve podjednako reagovale na ovu vrstu terapije, ali su gotovo sve krave tretirane terapeutskim dozama, proizvodile znatno ve}e koli~ine mleka. Proces pra`njenja mle~nih `lezda U periodu laktacije mleko se neprestano lu~i u alveole nakon ~ega dospeva u kanali}e. Ispra`njavanje tih kanali}a je sloèn proces refleksne prirode neurogenog i hormonalnog karaktera. Ovaj problem je detaljno prou~avao Peterson i ustanovio da pra`njenje mleka iz kanali}a u mle~ne sinuse stoji pod kontrolom glatkih mi{i}nih stanica
105
koje se nalaze u zidovima kanali}a. Erekcija bradavica i lako}a muè zavise od krvnog sinusa na bazi papila, koji za vreme muè nabrekne. Kod zastra{enih ili uznemirenih krava u krvi se nalazi ve}a koncentracija adrenalina koji prouzrokuje vazo-konstrikciju te tako spre~ava nabreknu}e krvnog sinusa, a samim tim i erekciju papile, usled ~ega je muà oteàna. Kod smirene krave ve} blagom masaòm vimena (a moè i preko vizuelnih, akusti~kih i drugih receptora) stvaraju se senzori~ki impulsi koji se prenose somati~kim nervima do le|ne mo`dine, a zatim u hipotalamus, {to dovodi do sekrecije oksitocina, a u manjoj meri i vazopresina. Ova dva hormona, a u prvom redu oksitocin putem krvi, dolaze do mle~ne `lezde, pa deluju na miopitalne stanice koje okruùju spoljnu povr{inu alveola i nalaze se u zidovima kanala usled ~ega se mleko potiskuje distalno prema izlazu, odnosno u sinuse. Sekreciju oksitocina prouzrokuju uslovni nadraàji koji prethode muì i mehani~ki nadraàji koji je prate. Po{to je delovanje oksitocina prolazno, moè se dobiti ve}a koli~ina mleka samo brzom muòm. Krave se priviknu da izlu~uju oksitocin pod uticajem prisutnih radnika koji ih muzu, neizbe`nih zvukova (zveket posu|a), ~i{}enjem vimena itd. Stoga je poèljno da se celi proces muè obavi u {to kra}em vremenskom periodu. Posle po~etka muè ubrzo nastupa i povi{enje pritiska u unutra{njosti mle~ne `lezde i taj pritisak poraste od svoje po~etne visine, koja se kre}e otprilike od 23-35 mm Hg, na 40-60 mm Hg. Ova pojava je rezultat ranije opisanog neurohemijskog refleksnog nadraàja glatkih mi{i}nih }elija. Zna~ajne karakteristike sekrecije mleka Za vreme trajanja laktacionog perioda snabdevanje mle~ne `lezde potrebnim materijama za sintezu i proizvodnju mleka obavlja krv od koje se mleko znatno razlikuje. Ova razlika je naro~ito izrazita s obzirom na kazein, laktozu i masti, dok je kvalitativni odnos neorganskih soli gotovo identi~an. Eksperimentalno je ustanovljeno da neke materije mogu pre}i i nepromenjene u mleko. Mnogi lekovi i neke boje odstranjuju se iz tela putem mleka. Neke vrste hrane, kao npr., repa, repica i sl., mogu dati
106
mleku vrlo neugodan ukus i miris, a moè mo}i i do promene boje, a naro~ito ako se hrani neposredno pred muù. Novija nau~na istraìvanja su usmerena u pravcu {to jasnijeg definisanja funkcije }elija mle~nih `lezda i porekla sastojaka mleka. Eksperimenti perfuzije su pokazali da se laktoza stvara u mle~noj `lezdi pretvaranjem glukoze i mle~ne kiseline krvi. Oko 35% belan~evina mleka poti~e od aminokiselina krvi. Poreklo ostalog dela belan~evina jo{ nije dovoljno razja{njeno. U razmatranju porekla mle~nih masti ima znatnih razmimoilaènja u mi{ljenjima. Mislilo se da te masti poti~u od fosfolipida krvi. Na osnovu novijih istraìvanja, smatra se da mle~ne masti poti~u od masnih kiselina krvi. Razmi{ljanja o ~injenici za{to se u mleku dobijenom na kraju muè nalazi ve}a koli~ina masti i za{to brà muà daje masnije mleko, do danas nisu dala zadovoljavaju}e obja{njenje. U vezi s tim problemom su postavljene dve teorije. Prvo i poznato obja{njenje; pretpostavlja da se lak{a mast diè u gornji deo vimena, pa stoga prilikom muè izlazi poslednja. Prema drugoj teoriji, mast se izlu~uje odvojeno od ostalog dela mleka, i njeno izlu~ivanje je osetljivije prema promenama pritiska u unutra{njosti `lezde. Potpuno i naglo popu{tanje toga pritiska olak{ava sekreciju masti, a to popu{tanje se de{ava upravo za vreme procesa muè. Mleko dobijeno frakcioniranom muòm ènine dojke pokazuje sli~ne, mada manje izrazite razlike u sastavu. To potvr|uje pretpostavka da sila teè nije jedini faktor koji moè objasniti ove razlike. Po mi{ljenju Gainesa, Swetta, Petersona i dr., najve}i deo mleka koji se dobije prilikom jedne muè nalazi se za vreme muè u mle~noj `lezdi, za razliku od pre|a{njeg mi{ljenja po kome se najve}i deo mleka secernira za vreme muè. Ustanovljeno je da se oko 40% proizvedenog mleka u razmacima izme|u muà nalazi u komorama vimena tj. u mle~noj cisterni i mle~nim kanali}ima, dok se ostalo mleko deponuje tako da se mle~na `lezda rasteè. Navedeni procenat je podloàn i znatnim variranjima vezanim za intenzitet proizvodnje i razmak izme|u pojedinih muà. On se moè uzeti kao prosek kod dobrih krava muzara u normalnim prilikama odmah posle najvi{e faze laktacije. U periodu rastezanja vimena pove}ava se pritisak u njemu i na taj na~in stvara protivpritisak koji moè da spre~i priticanje krvi
107
okluzijom krvnih kapilara. Time se obja{njava za{to se ~estim muàma dobija ve}a koli~ina mleka. Fiziolo{ki aspekt sastava mleka Sastav mleka je vrlo razli~it i kod jedne te iste ìvotinje, a te razlike su jo{ izrazitije ako se radi o ìvotinjama razli~itih vrsta. Ove razlike su uslovljene nizom faktora kao {to su: nasle|e, hrana, faza laktacionog perioda, razmak izme|u pojedinih muà, klima, seksualna uzbu|enost, godi{nje doba itd. Prvih 3--5 (naj~e{}e 4) dana posle partusa mle~na `lezda lu~i kolostrum (mlezivo) u kome se nalaze velike koli~ine globulina koje se u mle~noj `lezdi gomilaju u pred-partusnom periodu. Ta koli~ina globulina je znatno manja ako se ìvotinja muzla sve do pred sam partus. Globulini ima veoma va`nu ulogu u ishrani mladun~eta, jer je ustanovljeno da krv mladun~eta ne sadrì globuline, pa ih sluznica creva mladun~eta nakon partusa resorbuje u makromolekularnom stanju tj., bez probave i ragradnje do aminokiselina kako se to de{ava u normalnom procesu probave ovih materija. Ustanovljeno je da ako mladun~e dobije globuline u dovoljnim koli~inama sa mlekom (kolostrumom) u njegovom serumu brzo se uspostavlja normalna koncentracija {to je, obzirom na ulogu globulina u organizmu vrlo zna~ajno. Globulinska frakcija krvi udruèna je sa njenim imunim telima koja se preko kolostruma prenose u organizam mladun~eta pruàju}i mu izvesnu za{titu sve dotle dok se ne razvije vlastiti aktivni odbrambeni sistem i njegovi produkti (antitela). Pored globulina u mleku se od belan~evina nalaze jo{ kazein i laktoalbumin. Kazein kao fosfoprotein kvantitativno je najzastupljeniji i predstavlja zna~ajan sastojak mleka. Od ugljenih hidrata, kako je napred navedeno, u mleku se nalazi laktoza. Po mi{ljenju Dukesa od masnih kiselina koje u~estvuju u izgradnji mle~ne masti najzastupljenije su oleinska, palmitinska i stearinska, a ima u manjim koli~inama jo{ lecitina i holesterina. Pored navedenog, u mleku se nalaze i mineralne materije, od kojih ima najvi{e kalcijumovog fosfata, a zatim kalijumovih soli. U malim koli~inama ustanovljeni su magenizijum- i natrijum-hlorid, a u tragovima se nalazi gvo`|e i neki drugi metali.
108
U mleku se nalaze obi~no i svi vitamini neophodni mladun~etu za normalan rast i razvoj. Me|utim, pokazalo se da koli~ina izvesnih vitamina varira u zavisnosti od ishrane ìvotinje: npr. krave koje se tokom zimskih meseci hrane suvom hranom imaju u svom telu manje koli~ine vitamina A, nego krave koje pored suvog obroka dobijaju i so~nu hranu. Bez nekog intenzivnijeg razmi{ljanja, ve} osnovni podaci o sastavu mleka govore nam o enormnom metaboliti~kom optere}enju organizama, koje prouzrokuje laktacija. Istina, pored procentualnog sastava moramo imati na umu i dnevnu koli~inu mleka da bi dobili {to jasniji profil izlu~ene koli~ine metaboli~kog supstrata u toku jednog dana, a zatim i u toku jednog laktacionog perioda.
Uticaj laktacije na polni ciklus

Vremenski period involucije uterusa nakon partusa je razli~it kod pojedinih vrsta, a i u okviru jedne te iste vrste, pa i kod jedne individue koja je imala vi{e partusa. Razlika moè da nastane i zbog razli~itog intenziteta sekrecije estrogena iz ovarija za vreme laktacije, jer je poznato da estrogeni pove}avaju matericu, a verovatno spre~avaju i njenu brzu involuciju. Proces laktacije obi~no spre~ava nastup polnog ciklusa, a naro~ito ako se pojavi u prvim danima nakon partusa. To nastaje, verovatno, zbog toga {to je adenohipofiza prezauzeta produkcijom laktogenog hormona, a to smanjuje sekreciju drugih gonadotropnih hormona. Me|utim, posle nekog vremena (meseci) adenohipofiza po~inje ponovo stvarati dovoljne koli~ine hormona koji stimuli{e razvoj folikula i ponovno se javlja polni ciklus. U ritmi~koj me|uigri hormona ovarijuma i hipofize za vreme polnog ciklusa ne u~estvuje u znatnoj meri i laktogeni hormon, pa se produkcija mleka, prema tome, nastavlja. Trajanje i prestanak laktacije Trajanje laktacije kod raznih ìvotinjskih vrsta zavisi, uglavnom od potreba mladun~eta. Duìna laktacionog perioda krave traje obi~no oko 10 meseci. Kod ovaca laktacioni period prestaje, po pravilu, ~etrnaesti dan nakon odbijanja (prestanak sisanja) mladun~eta, a kod koza laktacioni period traje 100-150 dana posle partusa.
109
Kod visoko produktivnih krava laktacioni period ~esto traje i duè od 10 meseci. U ovakvim slu~ajevima je vrlo te{ko odrediti period mirovanja laktacije pre pojave slede}eg laktacionog perioda. Poznato je da ~este muè pove}avaju ukupni prinos mleka, ali je istovremeno utvr|eno da se ~estom muòm produùje i trajanje laktacionog perioda. Sasvim suprotan efekat }e se pojaviti ako se mle~na `lezda ispra`njava u duìm vremenskim razmacima. U tom slu~aju koli~ina izlu~enog mleka se smanjuje da bi nakon izvesnog vremena proces sekrecije mle~ne `lezde bio potpuno obustavljen. Ustanovljeno je da se, ako je krava u fazi laktacije, laktacioni period kastriranjem moè znatno produìti u trajanju ~ak i vi{e godina. Prestanak laktacije nagove{tava razli~it intenzitet opadanja koli~ine proizvedenog mleka. Kod negravidnih ìvotinja umanjenje dnevne koli~ine mleka je postepenije za razliku od gravidnih ìvotinja kod kojih je proces prestanka sekrecije mle~nih `lezda znatno brì. Interesantno je napomenuti da je kod krava zapaèno intenzivnije opadanje koli~ine mleka od prvog meseca graviditeta do zasu{enja. Da bi se krava odmorila, nadoknadila eventualne gubitke, izgradila organizam novog mladun~eta i pripremila se za slede}i laktacioni period, preporu~ljivo je da se krava prestane musti najmanje 2 meseca pre narednog partusa. Iako krava daje najve}e dnevne koli~ine i predstavlja kod nas glavnog proizvo|a~a mleka, interesantan je podatak da se ne nalazi na prvom mestu, ako se uporedi godi{nja koli~ina proizvedenog mleka sa vlastitom telesnom teìnom. Ovakve analize su pokazale da se na prvom mestu nalazi koza koja u toku godine proizvede 10-12, a krava i ovca svega oko 5-6 puta ve}u koli~inu mleka u odnosu na vlastitu teìnu tela. Znakovi prestanka laktacije, poznato u narodu pod nazivom zasu{enje, razli~iti su kod pojedinih ìvotinjskih vrsta. Uzev{i u celini, prestanak sekrecije mle~ne `lezde karakteri{e pojava specifi~nog sekreta koji moè biti: vodenast ili lepljiv, bistar ili neproziran, sluzav, ù}kast medu sli~an, a ponekad mogu da se pojave i beli~aste pahuljice fibrina {to se u fazi zasu{enja smatra normalnom pojavom. Fibrinske pahuljice, a i druge primese koje se normalno ne nalaze, ako se pojave u mleku u toku laktacije ukazuju na prisustvo nekog patolo{kog procesa u mle~noj `lezdi, o ~emu treba odmah obavestiti veterinarskog stru~njaka.
110
9. FAKTORI KOJI UTIÛ NA MASNO]U MLEKA Niska proizvodnja mle~ne masti je problem sa kojim se susre}e industrijska proizvodnja mleka ve} duì niz godina. Procenat mle~ne masti u mleku je odre|en nasledno{}u krava i koli~inom vlakana u obroku. Na obrocima koji su sastavljeni tako da obezbede maksimalne koli~ine mleka, masno}a mleka }e biti problem. Male promene u koncentratnoj strukturi obroka, ~ak i promene u dnevnom rasporedu ishrane mogu imati zna~ajne uticaje na procenat mle~ne masti u mleku. [iroka je lepeza faktora za koje se danas zna da uti~u na masno}u mleka. Kada se radi o genetskom potencijalu krava u odnosu na masno}u mleka bitno je da se ostvare optimalni uslovi spoljne sredine, a iznad svih potpuno izbalansiran obrok. Stadijum laktacije uti~e na sadràj masti u mleku. Najniì sadràj masti je u drugom mesecu laktacije, a zatim se postepeno pove}ava. Osim toga, godi{nje doba, kao i starost krava uti~u na procenat, pa i na strukturu mle~ne masti. Ustanovljeno je da masno}a mleka opada sa staro{}u krava. Poznato je da i doba dana uti~e na masno}u mleka. Ve~ernje mleko ima ve}i sadràj mle~ne masti nego jutarnje. Vrlo je va`na tehnika muè za masno}u mleka, a naro~ito prevremena muà ima znatan uticaj. Od svih faktora koji uti~u na masno}u mleka najzna~ajnije uti~e ishrana, odnosno tip i struktura obroka, kao i fizi~ka forma hraniva koja sa~injavaju obrok. Uticaj tipa obroka na masno}u mleka krava muzara U oblasti proizvodnje mleka sa pove}anjem intenziteta zapaà se trend da se pove}a proizvodnja mleka po grlu i po laktaciji.
111
Ovako kretanje ima za posledicu usavr{avanje stada i populacija. Pove}anje proizvodnje mleka po kravi posledica je: a) bolje selekcije i uzgoja, zbog upotrebe boljih bikova zahvaljuju}i usavr{enoj tehnici ve{ta~kog osemenjavanja, b) pobolj{anje kvaliteta obroka kojima se hrane krave muzare, c) bolje organizacije drànja muzara, mehanizacije, a ponekad i automatizacije ishrane, pripremanja obroka i muè. Mnogi tehni~ki napreci u organizaciji drànja muzara na krupnim farmama omogu}uju, a naro~ito u slu~aju povezivanja sa nau~nim ustanovama, da se vi{e pa`nje posveti uzgojnom usavr{avanju proizvodnih sposobnosti stada i da se donose pravilne odluke koje imaju za rezultat stalno pove}anje proizvodnje po kravi. Trend stalnog pove}anja proizvodnje, koji je nametnuo upotrebu hraniva sa visokom koncentracijom hranljivih materija, a negde i drasti~no smanjio upotrebu kabastih hraniva, neophodnih u ishrani preìvara, imao je za posledicu smanjenje masti u mleku. Poznato je da preìvari zbog prirode probavnog trakta zahtevaju izvesnu koli~inu kabastih hraniva u obroku. Ona im daju ose}aj popunjenosti buraga, a vi{e od toga odràvaju normalnu funkciju buraga. Kabasta hraniva stimuli{u sekreciju pljuva~ke, a time i uno{enje alkalnih, pufernih elemenata koji odràvaju pH u buragu u normalnim granicama. Danas je sasvim poznato da fizi~ka forma kabastog hraniva u obroku i koli~ina, a stim u vezi i koli~ina sirovog vlakna, uti~u na masno}u mleka. To zna~i da procenat mle~ne masti moè biti deprimiran : U uslovima stajske ishrane na slede}e na~ine: 1. Prirodom kabastih hraniva. 2. Fizi~kom formom kabastog hraniva i koncentratnog dela obroka - mlevenjem i peletiranjem, naro~ito finim mlevenjem kabastih hraniva. 3. Smanjenje koli~ine kabastih hraniva u odnosu na koncentrat u obroku.
112
1. Priroda kabastih hraniva

Kabasta hraniva lo{eg kvaliteta sa vi{e vlakana povoljnije deluje na masno}u mleka nego kabasta hraniva odli~nog kvaliteta, ali se tu postavlja problem nivoa proizvodnje mleka. Zbog toga je potrebno na raspolaganju imati dovoljan broj kvalitetnih hraniva ako èlimo ostvariti visoku proizvodnju mleka, a da pri tome zadovoljimo sve potrebe u ishrani visokoproduktivnih krava.
2. Fizi~ka forma hraniva

Na osnovu mnogobrojnih istraìvanja kod nas i u svetu utvr|eno je da ishrana fino mlevenim kabastim hranivima, peletiranim obrokom ili ograni~enom koli~inom kabastih hraniva u obroku depresiraju masno}u mleka krava muzara.
3. Koli~ina kabastih hraniva u obroku

Sniàvanje masno}e mleka gotovo je uvek usledilo nakon davanja velike koli~ine koncentrata u obroku. F l o t t i M o e su ustanovili da prva dva meseca laktacije, kada su krave hranjene obrocima u kojima je 40 % bilo koncentrata, a 60% kabastih hraniva, masno}a mleka je bila 4,2%; kada su koncentrati iznosili 60% obroka, masno}a je pala na 3,4%, a kada su iznosili 80% masno}a je pala na 2,7%. T y z n i k i A l l e n su ustanovili progresivno opadanje masno}e mleka od 3,9% (normalan obrok) do 2,8% (smanjena koli~ina kabastih hraniva). Drasti~no smanjenje masno}e od 3,6 do 2,4% desilo se kada su krave sa normalnog obroka pre{le na obroke u kojima je kabasto hranivo bilo fino mleveno. Masno}a je bila sli~na i u ogledu u kome su krave umesto obroka sa smanjenom koli~inom kabastog hraniva pre{le na obroke sa normalnom koli~inom kabastog, ali koje je bilo fino mleveno. Prema mnogim autorima koli~ina sirovog vlakna u obroku uzima se kao merilo varijabilnosti kvaliteta kabastog krmiva i uticaja na masno}u mleka. Iz njihovih istraìvanja proizilazi da 16% sirovog vlakna u suvoj materiji celog obroka predstavlja donju granicu koja obezbe|uje normalnu masno}u mleka, uzev{i u obzir da je kabasto hranivo prirodno, to jest da nije mleveno.
113
Prema C r o w l e y najnovija nau~na istraìvanja ukazuju na to da je za odràvanje normalnog sadràja mle~ne masti u mleku potrebno da sadràj sirovog vlakna u ukupnom obroku mora biti, na bazi suve materije obroka, oko 18%. Me|utim, dokazivanje ove granice sirovog vlakna dalo je razli~ite rezultate te se susre}u preporuke za praksu kojima se traì da u suvoj materiji obroka bude 15-22% sirovog vlakna. Mehanizam delovanja obroka na sniènje masti u mleku Ve} smo rekli da je sniàvanje masno}e mleka usledilo gotovo uvek posle davanja velike koli~ine koncentrata u obroku, ali da uzroci i mehanizam tog delovanja nisu bili potpuno jasni. Prema S c h u l t z u, nau~nici su, uglavnom, saglasni u tome da mle~na `lezda za stvaranje mle~ne masti koristi, uglavnom, slede}e tri supstance: acetate, trigliceride i ketone. Acetati se prvenstveno stvaraju fermentacijom u buragu. Trigliceridi delimi~no poti~u od masti u obroku, a delimi~no ih proizvodi jetra. Ketonska tela su od relativno manjeg zna~aja, a stvaraju se u zidu buraga i u jetri. Od napred navedene tri supstance acetati sa~injavaju glavni gra|evinski materijal od kojeg se stvara mle~na mast. Nau~na istraìvanja su pokazala da, kada je obilna ishrana koncentratima, u buragu se stvara manja koli~ina sir}etne kiseline, a ve}a koli~ina propionske kiseline. U ovakvim fiziolo{kim uslovima je mogu}e da deo koncentrata prelazi u niì deo probavnog trakta gde biva razgra|en i apsorbovan u formi {e}era kao i kod monogastri~nih ìvotinja. [to se vi{e proizvede propionske kiseline, time se vi{e pove}ava sadràj {e}era u krvi. Ovaj {e}er u krvi dovodi do pove}anog deponovanja telesne masti umesto stvaranja mle~ne masti. [to se manje acetata bude nalazilo u krvi krave, sama mle~na `lezda ga uzima i pretvara u mle~nu mast. Nau~na istraìvanja obavljena u Wisconzinu obja{njavaju da dodavanjem obrocima krava sir}etne kiseline ili Na-acetata, a ne davanje propionske kiseline, obnavljaju procenat mle~ne masti krava koje su hranjene obrocima sa malo sena i dosta koncentrata. Reakcija na davanje acetata potvrdile su ranije teorije da obroci siroma{ni vlaknima (senom), a bogati koncentratima uzrokuju sniènje
114
procenta masti u mleku, zbog promene relativnih odnosa, a verovatno, i koli~ine isparljivih masnih kiselina u reticulo-vimenu. Autori su smatrali da se acetat apsorbuje iz retikulo-vimena i da predstavlja gra|u za stvaranje mle~ne masti, jer se ugra|uje u zasi}ene masne kiseline koje sadrè do 16 C-atoma. Prema tome, smanjenje acetata u reticulo-vimenu krava, koje primaju obroke siroma{ne kabastim, a bogate koncentratnim hranivima ili preterana oksidacija acetata kod takvih krava, mogla bi biti uzrok opadanja mle~ne masti na tim obrocima. Prema Kesleru i saradnicima, kada udeo koncentrata dostigne ne{to oko 60% u obroku, nastaje opadanje konzumacije suve materije i pojave tovnog tipa metabolizma koji je autogonist metabolizma za uspe{nu proizvodnju mleka i mle~ne masti. Prema dosada{njim istraìvanjima obavljenim kod nas i u svetu, moè se re}i, obroci koji depresiraju masno}u mleka dovode do slede}ih biohemijskih promena u buragu: 1. Smanjenje udela sir}etne kiseline u ukupnim IMK u buragu. 2. Pove}anje udela propionske kiseline u ukupnim IMK u buragu. 3. Smanjen odnos acetata: propionat kao rezultat prednjih promena. 4. Smanjen bura`ni pH. 5. Pove}anje valerijanske kiseline u buragu. 6. Opadanje krvnih loji{ta. 7. Smanjenje krvnih acetonskih tela. 8. Pove}anje krvne glukoze. 9. Pove}anje nezasi}enih masnih kiselina u mle~noj masti. Na osnovu nau~nih istraìvanja moè se zaklju~iti da se svi divergentni stavovi koji depresiraju procenat mle~ne masti mogu svesti na 3 glavne teorije kojima se danas obja{njava sniènje procenta masti u mleku. Davanje velikih koli~ina koncenrata naro~ito u peletiranoj formi. 1. Prva teorija svodi uticaj depresiraju}ih obroka na smanjenje koli~ine sir}etne kiseline u sadràju buraga: Hacime navodi - iskori{tavanje acetata od strane vimena preìvara za proizvodnju mle~ne masti. 2. Druga teorija obuhvata smanjenje koncentracije betahidroksibuterne kiseline u krvi ~ije je iskori{tavanje u vimenu za stvaranje mle~ne
115
masti dokazano. Ketogena aktivnost buterne kiseline i aktivnost propionske kiseline je dokazana. 3. Tre}a teorija obuhvata endokrinu kontrolu mobilizacije masti. Pove}anje glukoze u krvi depresira osloba|anje masnih kiselina iz adinoznog tkiva, dovode}i time do smanjenja lipida u krvnoj plazmi, koji su potrebni za sintezu mle~ne masti. Pregled dosada{njih istraìvanja na spre~avanju smanjenja masno}e mleka krava Sva dosada{nja istraìvanju potvr|uju da kabasta hraniva data u obroku u adekvatnoj koli~ini podiè i obnavlja masno}u mleka do normalne granice i u sada{njim uslovima to je najsigurnije, prakti~no sredstvo borbe protiv depresiranja masno}e. Me|utim, to neminovno dovodi i do opadanja prinosa mleka u pore|enju sa obrocima u kojima se daju velike koli~ine koncentrata, ili sa~mastih hraniva. Davanje ve}eg procenta sirovog vlakna u obroku je najprakti~niji prilaz re{avanju niske masno}e, izazvanog obilnim koncentratnim obrocima. Svi dosada{nji rezultati istraìvanja upu}uju na to da je potrebno da kabasta hraniva sa~injavaju jednu tre}inu obroka da bi se odràla normalna masno}a mleka. Potpuno normalni obroci su oni u kojima ima najmanje 0,75 do 1 kg sena na 100 kg telesne teìne krava. S obzirom na to da depresiraju}i obroci menjaju tip fermentacije u buragu, istraìvanja su se kretala u pravcu iznalaènja elemenata, ili smesa mineralnih elemenata kojima bi se neutralisalo dejstvo depresiraju}ih obroka. Istraìvanjima koja je obavio G u t i }, M., i sar., 1986.godine, utvr|eno je da uno{enje u obrok Na-bikarbonata i Mg-oksida u odre|enim koli~inama spre~ava sniàvanje mle~ne masti kod krava uzrokovano obrocima sa malo kabastih hraniva, a dosta koncentrata. Dodavanje minerala Na-bikarbonata i Mg-oksida depresiraju}im obrocima izazvalo je pove}anje pH u buragu, smanjenu proizvodnju propionske kiseline, a pove}anje acetata. Time se moè objasniti podizanje masno}e mleka,, a zapaèno je i pove}anje uzimanja masnih kiselina iz lipoproteina krvi od strane mle~ne kiseline. Po{to se lipoproteini formiraju aktivno{}u intestinalnog epitela i jetre, kori{}enjem masnih
116
kiselina nastalih iz hrane i iz epitelnog tkiva, ovi organi mogu biti isto tako zna~ajni kao i mle~na `lezda u odràvanju i kontrolisanju sekrecije mle~ne masti, kako je to zaklju~io autor. Uzimaju}i u obzir sve navedene ~injenice moè se zaklju~iti da na stanje masno}e mleka kod krava deluje grupa faktora od kojih su najzna~ajniji: - Delovanje ~oveka: to se manifestuje njegovim staranjem na odràvanju i funkcionisanju izmuznog sistema u ispravnom stanju, a sa druge strane, nepotpunim izmuzanjem krava u izmuzi{tu. Grupa faktora iz ove skupine ima obele`je subjektivnosti, njima bi se, pre svega, morala poklanjati izuzetna pa`nja i nastojati ih potpuno eliminisati.
Grupa genetskih faktora i selekcija

Pojava opadanja masno}e krava u uslovima jednake ishrane tokom laktacije, moglo bi se delimi~no obja{njavati i negativnom selekcijom. S obzirom na to da stoji ~injenica da se na ve}ini velikih dru{tvenih farmi kod nas u dosada{njem uzgojnom radu masno}a mleka nije nalazila me|u kriterijumima za odabiranje grla, zato je moglo do}i do negativne selekcije s obzirom na masno}u mleka. Ova pretpostavka zahteva ozbiljnu analizu, ali u budu}em radu neophodno je obratiti izuzetnu pa`nju i na faktor masno}e mleka, koji je uslovljen naslednim faktorima.
Grupa faktora ishrane muznih stada u ambijentalnim uslovima

Da bi se shvatilo kakav obrok zahteva krava muzara za proizvodnju normalnog mleka, neophodno je upoznati se sa procesom stvaranja mleka, i potrebama vimena za elementima koji su potrebni za sintezu mleka i zna~aj prirode obroka koji se daje kravi da se te potrebe zadovolje. Najva`niji sastojci mleka su mle~na mast, protein i mle~ni {e}er. U procesu stvaranja mleka u vimenu svaka od ovih hranljivih materija stvara se nezavisno jedna od druge. U ovom tretmanu obra|uje se samo mle~na mast. Poznato je da mle~nu mast izgra|uju masne kiseline, ~ija se duìna ugljenikovog lanca kre}e od C4 do C20. Jedan od najva`nijih gra|evnih materijala za izgradnju mle~ne masti je sir}etna kiselina. Ona se
117
prvenstveno stvara u buragu fermentacijom sirovog vlakna. Sir}etna kiselina je gra|evinski materijal za izgradnju masnih kiselina ~ija je duìna lanca C4 do C16. Buterna kiselina tako|e izgra|uje masne kiseline mle~ne masti ~ija je duìna lanca od C4 do C10. Buterna kiselina tako|e nastaje fermentacijom sirovog vlakna u buragu. Masne kiseline ~iji je lanac duì od C16 nastaju iz triglicerida krvne plazme ili telesne masti. S obzirom na va`nost sir}etne kiseline, postaje razumljiva potreba da u obroku bude dovoljna koli~ina sirovih vlakana. Obroci sa obilnom koli~inom skrobnatih hraniva nepodesni su za krave muzare u vezi sa proizvodnjom mle~ne masti. To bi zna~ilo da je npr., je~am daleko podesniji sastojak obroka nego kukuruz, jer on pored sir}etne stvara i buternu kiselinu fermentacijom u buragu i time ne smanjuje masno}u, koliko to ~ini kukuruz, bar kada se daju u jednakim koli~inama. To je specifi~no delovanje je~ma u pore|enju sa kukuruzom. Ako se osnovni deo obroka sastoji jo{ i od zelenih so~nih hraniva ili kukuruzne silaè sa visokim udelom koncentrata, u odnosu prema kabastom delu obroka, onda uno{enje kukuruza u koncentrat pogor{ava uslove za stvaranje mleka sa normalnim procentom masti i zahteva hitnu intervenciju u pravcu sastavljanja koncentratne smese u kojoj }e ugljenohidratna komponenta biti predstavljena npr., je~mom ili suvim repinim rezancem. Po{to se manji deo mle~ne masti sinteti{e iz triglicerida (masne kiseline dugog ugljenikovog lanca u mle~noj masti), a ovi se mobili{u iz krvne plazme i telesne rezerve masti, onda postaje razumljivo da dobra telesna kondicija krave predstavlja preduslov za stvaranje mleka sa normalnim procentom masti. Me|utim, ovaj faktor ima daleko manji zna~aj od sir}etne i buterne kiseline. U prakti~nim uslovima ishrane muznih krava, oteàvaju}a okolnost za proizvodnju normalno masnog mleka predstavlja ~injenica da postoji antagonizam izme|u proizvodnje i iskori{tavanja sir}etne kiseline, s jedne strane, i propionske, s druge strane, iako je propionska kiselina neophodna za stvaranje mle~nog {e}era (laktoze), a time i za ukupnu proizvodnju mleka. Ako se daju obroci sa dosta skrobastih hraniva, nastaje u buragu tip fermentacije u koje je smanjeno u~e{}e molarnog procenta sir}etne kiseline, a pove}ano u~e{}e propionske kiseline, koja opet, smatra se, spre~ava apsorpciju sir}etne kiseline.
118
Ovaj konflikt izme|u sir}etne i propionske kiseline zahteva da se za muzne krave sastave takvi obroci u kojima }e biti zastupljeni optimalni odnosi izme|u sirovog vlakna i skroba. Pri tome treba uzeti u obzir da je i prilikom raspolaganja dovoljnom koli~inom kvalitetnih i raznovrsnih hraniva vrlo te{ko sastaviti obroke za visoku proizvodnju mleka u kojima su optimalni odnosi izme|u proteina, vlakana, energije i mineralnih materija. Zbog toga je, za dobru ishranu muznih krava, neophodno maksimalno koristiti najnovija nau~na iskustva. Neophodno je, kad je u pitanju ishrana krava i problem smanjene masno}e, napomenuti i pitanje za{to prilikom ishrane zelenim krmivima dolazi redovno do smanjenja masno}e mleka. Iako zelena masa ima vaàn zna~aj u ishrani muznih krava kao i da se zna da preìvari dobro vare hranljive materije zelene mase, ipak, iskori{tavanje probavljivih hranljivih materija zelenih krmiva ~esto je nisko, ako celi obrok, naro~ito njegov mineralni deo nije izbalansiran. U prakti~noj ishrani krava u laktaciji {irom sveta konstatovana je ~injenica, koja izaziva nespokojstvo kod proizvo|a~a mleka, da je ishrana zelenom masom, iako pove}ava prinos mleka, povezana redovno sa padom masno}e. Ovakvi obroci naj~e{}e ne obezbe|uju izbalansiranost obroka prema mineralnom sastavu, pa dolazi do lo{ijeg iskori{}avanja hranljivih materija iz takvih obroka, a naro~ito lipida. Ispitivanja u Rusiji su pokazala da se hranljive materije zelene mase u ve}oj meri resorbuju u èlucu. Dodavanjem koncentrata zelenoj masi, poja~ava se crevno varenje, ali se pri tome umanjuje kori{}enje hranljivih materija u èlucu, kao posledica smanjenja konzumacije celuloze, kao i brèg prelaza hranljivih materija iz èluca u creva. Ako se tome doda da se na takvom tipu obroka (zelena masa leguminoza) velika koli~ina hranljivih materija gubi u formi gasova, onda postaje jasno da to smanjuje iskori{}avanje hranljivih materija obroka i dovodi do umanjenog stvaranja acetata i promenjenog molovnog odnosa acetat : propionat. Zastupljenost mineralnih materija u obroku predstavlja vrlo vaàn faktor za proizvodnju i kvalitet mleka kod krava. Pri tome je vrlo vaàn odnos Na i P u obroku. U literaturi ima podataka da se balansiranjem samo mineralnog dela obroka, postiè bolje iskori{}avanje svih hranljivih materija iz obroka i poveanje sadraja masno}e u mleku.
119
U novije vreme nagla{ava se uticaj ambijentalnih klimatskih faktora na koli~inu i masno}u mleka. Toplotni stres u stanju je da u velikoj meri umanji prinos mleka, a prema (Mahnu, 1965.) u uslovima Teksasa toplotni stres moè umanjiti prinos mleka za 40%. Istraìvanja Maksimovi}a i Guti}a, 1971.g., koja su obavljena na farmama Buna i Hutovo blato upu}uju na to da pri ekstremno visokim temperaturama vazduha iznad 380C dolazi do smanjenja proizvodnje mleka uz istovremeni pad procenta mle~ne masti. Dosada{nja ispitivanja problematike sniène proizvodnje mle~ne masti obuhvatila su celi kompleks faktora, ali i pored toga danas se sa sigurno{}u ne moè tvrditi koji je od tih faktora najbitniji. O~ito je da se tu radi o kompleksu faktora koji deluju u razli~itim uslovima sa nejednakim intenzitetom. Zbog svega toga, neophodno je ova istraìvanja i dalje nastaviti, a posebno, faktor muè, nasledni faktor, ishranu i ambijentalni faktor.
120
10. TEHNOLOGIJA TOVA JUNADI Pa{ni tov junadi Pa{ni tov, u stvari, zna~i napu{tanje intenzivnih formi tova, povezanih sa velikim utro{cima koncentrata i prelaz na poluintenzivne i ekstenzivne forme u kojima se uloga koncentrata svodi na korekciju stanja i hranljive vrednosti pa{e i ostalih kabastih hraniva, koja se pojavljuju u obroku tovnih ìvotinja. Promena tehnologije tova u pravcu utro{ka ve}ih koli~ina kabastih hraniva povla~i za sobom promenu kona~nih teìna utovljenih junadi i orijentaciju na ne{to zreliju junetinu, koja }e se dobiti od ne{to teìh i starijih grla (500-550 kg) u dobi 18-24 meseca. Prema autorima koji se bave ovim pitanjima, organizacija pa{nog tova zahteva izvesne mere koje ina~e nisu potrebne kada je u pitanju stajski tov. Ove mere mogu u znatnoj meri uticati na rezultate tova, te ako se ne obave, onda je bolje zadràti tov mla|e junadi u staji. Te mere odnose se na slede}e: 1. Telad koja }e se toviti kasnije na pa{i moraju biti odroèna, jer se tada u grupi bolje privikavaju jedno na drugo. 2. Grupe teladi formirane u uzgojnom stajskom periodu (prva 4 meseca ìvota) moraju, po mogu}nosti, ostati nepromenjene i na pa{njaku. 3. Pregoni i pa{ne povr{ine moraju biti sklonjeni i udaljeniji od saobra}ajnica i drugih ìvotinja - muzara, junica, teladi. 4. Ograda me|u pregonima za junad mora biti od ~vr{}eg materijala i stabilnija nego za muzare, junice i telad. 5. Junad su osetljiva na vremenske nepogode, stoga na pa{njaku moraju imati za{titu od sunca, ki{e i vetrova. Tako|e, ne smeju u prole}e prerano, a u jesen prekasno, da budu putena u pa{njak (slane i mrazevi). Pa{ni tov zahteva konsekventno sprovo|enje pregonskog sistema, stalno pra}enje zaliha zelene mase i hranljivih materija, da bi se mogla, ako je potrebno, pravovremeno intervenisati dodavanjem koncentrata i
121
drugih hraniva. Vi{ak trava trebalo bi kositi i konzervirati. Ako je tokom vegetacionog perioda smanjena ponuda zelene mase uz istovremeno pove}anje potreba za hranljivim materijama, zbog pove}ane teìne ìvotinja u tovu, obrok se mora uravnoteìti ve}im koli~inama koncentrata i drugih hraniva, ina~e dolazi do smanjenja dnevnih prirasta. Smatra se da bi, zavisno od botani~kog sastava, visina trava u momentu ispa{e trebalo da iznosi oko 20 cm, jer u tom vegetacionom stadijumu sirova vlakna fiziolo{ki povoljno deluju na procese u buragu tovnih grla. Sistemi i intenzitet pa{nih tovova zavise od doba - starosti ìvotinje na po~etku tova, kona~ne teìne koja se èli posti}i (potranja trì{ta) i od toga u kojoj se meri èli iskoristiti kapacitet travnjaka. Tako na primer: a) Telad ro|ena u jesen jedne godine tove se nastupaju}e prve zime i tokom nastupaju}e prve pa{ne sezone druge godine. Me|utim, u prvoj pa{noj sezoni telad nisu potpuno zrela, da bi se prepustila samo mogu}nostima ispa{e. Ve}u teìnu telad mogu posti}i ako se od sredine prve pa{ne sezone ja~e prihranjuju koncentratima ili ako, nakon prve pa{ne sezone u kojoj nisu obilnije prihranjivana, ulaze u drugi zimski period i u staji budu dotovljena. Ako èlimo jo{ zreliju junetinu, onda grla i u drugom zimskom periodu manje intenzivno tovimo da bi ih u drugom pa{nom periodu dotovili. U ovom drugom slu~aju vlastita kabasta hraniva (pa{a, seno, silaà) najpotpunije se iskori{}avaju, jer je utro{ak koncentrata u normalnim uslovima ispa{e, odnosno u stajskoj ishrani, ako je tov produèn u zreliju fazu ìvotinje, ograni~en na interventni nivo. b) Prole}na telad , nakon odbijanja od te~ne hrane, mogu dospeti na pa{njak jo{ iste godine, ali je to vi{e prilagodjavanje pa{nim uslovima nego maksimalno iskori{}avanje pa{e, jer je u to vreme potreban stalan dodatak najmanje l kg koncentrata dnevno. Tov se moè okon~ati i posle toga, u stajskoj ishrani prvog zimskog perioda ili idu}e godine na kraju drugog pa{nog perioda, zavisno od krajnje teìne koju èlimo posti}i. Medjutim, potrebna zrelost i u drugom pa{nom periodu postiè se obimnijim prihranjivanjem koncentratima (oko 2 kg/dan). Praksa i istraìvanja su pokazala da junad u momentu izgona na pa{njak moraju imati najmanje 150 kg, a najpovoljnije je kada su telesne mase oko 200 kg.
122
Tehnologija tova junadi

Uglavnom postoje 3 forme tova junadi: - intenzivni tov (do oko 400 kg) - tov junadi do 450 kg i - tov junadi do 500,-550,-600 kg. Intenzivan tov ne dolazi u obzir za uslove brdsko-planinskih podru~ja, jer se obavlja isklju~ivo koncentratima uz interventno u~e{}e kabastih hraniva. Tov junadi do ve}e kona~ne teìne - 450, a naro~ito 550-600 kg je ekstenzivniji, jer {to je ìvotinja zrelija i ima ve}u zavr{nu teìnu vi{e ima mesta i duì je ekstenzivni period ishrane samim kabastim hranivima. S obzirom na prilike u brdsko-planinskim podru~jima, prirodno je, da }e se primeniti reìm ishrane u kome }e se u velikoj meri koristiti pa{a leti, a travna silaà i seno zimi.
Tov junadi do oko 450 kg

Period tova do 450 kg, moè se, uglavnom, podeliti na uzgojni period i period tova. Uzgojna faza traje do navr{enih 16 nedelja ìvota ili, bolje, do postizanja 150 kg teìne. U ve}ini slu~ajeva ova faza }e se odvijati na farmama. S obzirom na to da }e grla i}i na pa{njake potrebno ih je u ovoj fazi pripremiti na to. Pored toga, {to se koncentrat daje {to ranije, grla se moraju privikavati {to ranije i na kabasta hraniva - seno, zelenu masu, silaù, a i repu ako je ima. Koncentrat bi trebalo da se ograni~i na 2 kg/dan. Faza tova odvija}e se na brdsko-planinskim pa{njacima. Za razliku od intenzivnog tova, u ovoj fazi tova upotreba koncentrata se svodi na ulogu dodatka kabastim hranivima da bi se postigao èljeni prirast. Zbog u~e{}a ve}ih koli~ina kabastih hraniva, junad postiù teìnu oko 450 kg u ne{to kasnijem razdoblju ìvota nego {to bi bilo u intenzivnom tovu - obilnim koli~inama koncentrata. Ta pojava je neizbe`na ~im se radi o ve}oj upotrebi kabastih hraniva. Osnovni zahtev koji se postavlja za hraniva koja ulaze u obrok jeste da to moraju biti krmiva sa vi{om koncentracijom energije. U intenzivnom koncentratnom tovu to su koncentratne smese, a u ekstenzivnom tovu to }e
123
biti provenula travna silaà (30-35% SM) i pa{a. Ako je silaà slabijeg kvaliteta, ili klasi~na vla`na (neprovenula) mora se davati i malo sena, koje omogu}uje da ìvotinje konzumiraju dnevno dovoljnu koli~inu SM iz kabastih krmiva. Pa{a u tovu do teìne 450 kg ima svoje mesto. Najmanja teìna u momentu izgona na pa{njak mora biti 150 kg, a poèljno je da to bude 200 kg. Tov mla|ih junadi na pa{i bez koncentrata je povezan sa niskim prirastima telesne teìne, jer pa{a za njih nema dovoljnu koncentraciju energije niti im je dovoljno prostran burag za ve}e koli~ine zelene mase. Junad te{ka oko 200 kg u najve}em broju slu~ajeva ostvaruju niske priraste, ~ak samo 100-150 g/dan. Dodavanjem samo 1 kg koncentrata prirasti se mogu pove}ati na 600700 g/dan. Iz toga proizilazi zaklju~ak da malim dodatkom koncentrata nismo u stanju iskoristiti potencijal za rast mla|ih junadi te se zbog malih prirasta tov do èljene teìne proteè na duè vreme. Dodatk 1,52 kg koncentrata/grlo/dan moè pove}ati prirast na oko 800-900 g/dan, zavisno od kvaliteta i obimnosti pa{e. Pregonska pa{a je forma koja se mora primeniti na pa{nom tovu junadi. U zimskom periodu ishrane u uslovima brdsko-planinskih podru~ja prvenstveno dolazi u obzir travna silaà, pa seno i koncentrat. Kada se koristivsilaà, u prvom redu se misli na provenulu silaù (30-35% SM), pa tek onda na vla`nu, jer vla`ne silaè junad konzumiraju manje, te je potrebna ve}a koli~ina koncentrata ili se tov vremenski produàva. Najprostiji obrok bio bi kada bi se provenula silaà davala po èlji, a koncentrat u koli~ini da se postigne èljeni prirast. U po~etku tova ìvotinja ne bi dobila dovoljnu koli~inu proteina ako bi konzumirala samo silaù i ìtarice. Zbog toga, do teìne oko 300 kg, daje se koncentrat sa vi{e proteina, a od 300-450 kg moè i koncentrat sa manjom koli~inom proteina. Dodavanje sena ne doprinosi boljem konzumiranju, ako je kvalitetna silaà. Ako je silaà osrednja, dodavanje sena moè doprineti ve}em konzumiranju i prirastu. Me|utim, ako se u obrok unese 2-3 kg sena smanji}e se konzumiranje silaè.
124
Govedarstvo - tehnologija proizvodnje Tab.38. [ema tova sa provenulom travnom silaòm
(35% SM i 1,35 kr.jedinica u kg SM)
Teìna Prirast Proven.silaà Koncentrat Koncentrat kg g/dan kg/dan a kg/dan b kg/dan 150 800 2 2.0 0.5 200 800 4 1.5 1.0 250 900 7 0.5 2.0 300 1.000 10 2.5 350 1.000 12 2.5 400 1.100 15 2.5 450 1.100 17 2.5 a - smesa koncentrata za uzgoj ili startera sa ìtaricama ili suvim repinim rezancima b - tovni koncentrat
Ako je na raspolaganju vla`na silaà, moè se o~ekivati da junad njome zadovolje samo 50% potrebne energije, te }e se u tom slu~aju morati davati ve}a kolii~ina koncentrata, dok se provenulom silaòm moè zadovoljiti najmanje 75% potrebne energije. Sa vla`nom silaòmuz dodatak 2-3 kg sena i ve}om koli~inom koncentata mogu se posti}i prirasti do 1.000 g/dan. Ako se ne da ve}a koli~ina koncentrata, ostvari}e se manji prirasti, tov }e se produìti, a to sve poskupljuje proizvodnju mesa. Sve ove injenice spadaju u osnovne karakteristike tova junadi do 450 kg. S obzirom na bolje iskori{}enje kabaste krme, na brdskoplaninskom podru~ju - leti pa{a, zimi seno i silaà - interesantniji su tovovi do 500-600 kg. Tab.39. Normativ za tov junadi
Teìna kg 100 150 200 250 300 350 400 450 500 600 kr.j. prot 2.12 340 2.84 365 3.54 405 4.26 425 4.78 445 5.31 445 6.03 470 6.56 500 7.08 520 Za prirast telesne mase, g/dan 800 1.000 1.200 1.400 Konc.ener. kr.j. prot kr.j. prot kr.j. prot kr.j. prot kr.j./kg SM 2.47 410 2.84 475 3.19 440 3.72 495 4.26 540 1.06 3.89 465 4.42 515 5.31 550 6.20 580 4.61 480 5.31 525 6.20 555 7.08 580 5.31 495 6.03 535 6.91 560 7.96 585 1.03 6.03 505 6.73 545 7.80 565 8.85 585 6.56 520 7.45 555 8.50 565 9.57 590 7.26 540 8.15 565 9.22 575 10.27 595 1.00 7.80 555 8.68 575 9.92 585 10.99 600 125
Problemi pa{nog tova junadi
1. Problemi vezani za sam pa{njak, vrstu travnjaka

Da bi se uspe{no obavljao pa{ni tov junadi, potrebno je raspolagati podacima o produkciji mase na pa{njaku u tovnom periodu maj-septembar (u toku vegetacionog perioda). Da bi se to postiglo, potrebno je prikupiti slede}e podatke: - prinos zelene mase u pojedinim mesecima, - prinos suve materije - sve obra~unato na 1 ha, - procenat suve materije (SM) u travi u svakom mesecu, - posle svakog pregona utvrditi ostatak pa{e (koli~ina zelene, SM i u % od po~etne mase), - dnevne temperature (oC), - koli~ina taloga (mm) i - dnevni prirast ìvotinja u svakom pojedina~nom mesecu. Ako je na osnovu upore|enja, uzeta razli~itost pa{njaka (prirodni meliorisan i nemeliorisan, ve{ta~ki-sa ranom setvom trave), onda je bezuslovan zahtev da ìvotinje u tovu moraju biti ujedna~ene u svakom pogledu, na svakom od ovih pa{njaka, na osnovu rase, starosti, teìne i dr. Jedan od najva`nijih uslova pri tome je ujedna~enost ja~ine optere}enja svakog ispitivanog pa{njaka (broj uslovnih grla na 1 ha). Najva`nije je, pri tom, urediti pregonski pa{njak - recimo, veli~inu pregona 1 ha, broj uslovnih grla na ha 10-15, dana pa{e pregona 10, dana odmaranja pregona, kada se primenjuju agrotehni~ke mere, 30-40, time bi se do{lo do podatka o ritmu iskori{tavanja ravnih pa{njaka u brdskoplaninskim uslovima kao i broj ciklusa ispa{e mogu}ih na tom podru~ju (broj vra}anja na iste pregone posle odmaranja u toku vegetacione sezone). U ovakvom okviru mogu}e je upore|ivati i razli~ite efekte agrotehni~kih mera na novim tipovima pa{njaka - travnjaka.
2. Problemi vezani za ìvotinje

Ispitivanje tovnih sposobnosti pojedinih rasa je interesantan i za nas vaàn problem. Posebno su va`ni starost i teìna ìvotinja u momentu izgona na pa{njake.
126
3. Problemi vezani za ishranu

Interesantan je problem duìne pripremnog prelaznog perioda po dolasku ìvotinja na pa{njak: do koje teìne prihranjivati koncentratom, koje koli~ine davati i priroda koncentrata. Sve ovo vezano je za razliita doba vegetacionog perioda, jer }e ìvotinje kontinuirano pristizati na pa{njak. Intenzitet tova: prihranjivanje ili ne, tokom celog perioda pa{nog tova i uticaj takvog na~ina na priraste u periodu zimske-stajske ishrane, duìne tova i kvalitet mesa. Ovo je naro~ito va`no za junad koja dolaze na pa{njak pri kraju vegetacije, te }e se u prvoj fazi toviti u staji, pri emu treba ispitati uticaj intenziteta tova u staji na kasnije pona{anje i prirast ìvotinja u pa{nom periodu. Na osnovu toga odrediti optimalne dnevne priraste u stajskom periodu za maksimalno kori{}enje pa{e u slede}em periodu. Time se daju osnove za ispitivanje uticaja ova dva perioda na ukupnu duìnu tova. U uslovima pa{nog podru~ja potrebno je ispitati momenat prelaza na zavr{nu fazu tova - da li je to kada se dostigne teìna 300, 350 kg i uticaj na duìnu tova i kvalitet mesa - trupa. Sve ovo su pitanja koja bi trebalo re{iti, za po~etak, vr{e}i odre|enu selekciju i i}i postupno. Pre svega, prethodno se moraju urediti pregoni, jer se bez toga ne moè odrediti ritam iskori{}avanja pa{nih povr{ina, prinosi i vreme rotacije pregona, pona{anje travnjaka, kao i sistem fertilizacije |ubrenja i koeficijent iskori{tavanja travnjaka (koli~ina nepa{ene trave). Ranije je re~eno da je veoma zna~ajno odrediti do koje }e se teìne junad toviti - 450, 500-600 kg. [to je ve}a kona~na teìna, duì su periodi ekstenzivne ishrane, a time i potpunije iskori{}avanje kapacieta travnjaka. Tov za proizvodnju zrelije junetine (od 500 do-600 kg) Proizvodnja zrelije junetine je, ne uzimaju}i u obzir tov odraslijih goveda, najekstenzivnija forma tova junadi, jer se proizvode tovna grla sa ve}om kona~nom teìnom. Sve ovo uti~e da se u ovakvom tovu za 1 kg prirasta tro{i vi{e energije (vi{e 1,5-3,0 krmnih jedinica), nego u
127
intenzivnom tovu do manjih teìna. Razlozi za ovaj ve}i utro{ak energije su: a) ve}i udeo uzdr`ne hrane i b) ve}e odlaganje masti u prirastu. S obzirom na utro{ak energije, opravdana je, u ve}ini slu~ajeva samo ona tehnologija tova, u kojoj se ìvotinje hrane sa {to manjom koli~inom koncentrata, koji uz to moraju biti i jeftiniji, a sa {to ve}im koli~inama kabastih krmiva - zelenom masom, suvom i so~nom kabastom krmom. U odmakloj fazi tova kabasta krmiva mogu biti i osrednjeg kvaliteta, a da to ne uti~e na rezultat tova, jer su ìvotinje u stanju da pojedu ve}u koli~inu i takve hrane. Celokupan period tova mogao bi se podeliti u 3 faze (uslovno): - uzgojna faza, - pripremna faza tova (predtov) i - zavr{na faza tova. Sve {to je re~eno o uzgojnoj fazi prilikom izlaganja o tovu do 450 kg vaì i za ovu vrstu tova, jedino {to se moè primeniti u ovom slu~aju rano odbijanje teladi od te~ne hrane (5 nedelja), pa ~ak je to i poèljno. Predtov traje od navr{enih 120-130 (najbolje 150) kg do teìne od oko 200-300 kg, zavisno od intenziteta ishrane. U klasi~noj formi tova, u ovoj fazi je te`nja da se iskoriste kapaciteti ìvotinja za stvaranje mi{i}a - mesa. Prema tome, obroci koli~inom proteina moraju zadovoljiti potrebe ìvotinja, odnosno koli~ine propisane normom. Pripremna faza moè da se obavlja pa{nja~kom ishranom, stajskom ishranom ili kombinacijom ova dva na~ina, zavisno od starosti ìvotinje i doba godine kada ìvotinje dolaze na pa{njak, iako pristizanje teladi moè sezonski da se reguli{e, a prema tome obavlja pa{nja~ki ili stajski tov. Pa{nja~ki tov je najjednostavnija i najjeftinija forma predtova. Me|utim, sama pa{a moè zadovoljiti energetske potrebe tek grlima koja su starija od 8 meseci, jer tada mogu da konzumiraju dovoljnu koli~inu zelene mase. Mla|a grla nisu u stanju da konzumiraju toliku koli~inu zelene mase da bi zadovoljila svoje energetske potrebe. Jesenjim teladima, kada idu}e godine do|u na pa{njak, trebalo bi davati bar 1 kg koncentrata. Koncentrat moè biti smesa samo ìtarica. Zimskim teladima, u idu}oj pa{noj sezoni, zavisno od starosti, trebalo bi u prva dva pa{na meseca davati po 2 kg koncentrata (1 kg smese na uzgoj i tovne smese + 1 kg ìtarica). Od sedmog meseca starosti moè
128
da se prestane sa davanjem smese za uzgoj. U 10-12 mesecu starosti moè, ako je kvalitet pa{njaka vrlo dobar, da se daje samo 0,5 kg koncentrata ili da se koncentrat izostavi, a da se ipak postignu prirasti 600 g/dan. Me|utim, mora se paziti da grla dobiju smesu minerala (3040 g/dan/grlo). Poèljno je da se predtov u staji izvodi prete`no provenulom silaòm trava. Ako je silaà klasi~na-vla`na, onda obavezno davati 2-3 kg sena vrlo dobrog kvaliteta i vla`nu silaù po volji. U po~etku se daje koncentratna smesa za uzgoj i tovna smesa, a pri kraju predtova moè da se daje sam suvi repin rezanac ili prekrupa ìtarica. Da se dostigne teìna 300 kg, kabasta hraniva moraju biti veoma kvalitetna i u tom slu~aju 1 kg prekrupe ìtarica ili 1 kg rezanaca odre|uje dnevni prirast oko 600 g/dan, {to je dovoljno.
Tab.40. [ema ishrane junadi u staji (predtov)
Teìna kg 150 200 250 300 Prirast g/dan 600 600 600 700 Provenula silaà kg/dan 2.0 6.0 9.0 11.0 Uzgojni+tovni koncentrat kg/dan 2.0 1.0 0.5 Suvi rezanac ili prekrupa ìtarica kg/dan 0.5 0.5 1.0
Zavr{ni tov Ova faza traje od 300 kg pa do teìne 500-550 kg. Zavr{na faza, tako|e, moè se obaviti na pa{njaku, ili u staji, ili kombinovano. Zavr{ni tov na pa{njaku obavlja se ispa{om i koncentratom. Od kvaliteta pa{njaka zavisi i koli~ina i kvalitet koncentrata. Ako je pa{a kvalitetna i konzumiranje dovoljno, koncentrat je smesa samo ìtarica, a ne bi trebalo da se daje vi{e od 2 kg/dan. Te`nja je da se od 300-500-550 kg ostvari prose~an prirast od oko 1.100-1.200 g/dan. Prema tome, ~est nadzor i merenje kontrolnih ìvotinja da}e nam osnovu za intervenciju koncentratom. Osim koncentrata trebalo bi davati i mineralnu smesu.
129
U stajskoj ishrani, koja bi trebala da se obavlja provenulom silaòm (43 g svarljivog proteina i oko 1 krm.jed. u 1 kg SM) koja se daje po volji. Ako je vla`na silaà, onda se daje 2-3 kg sena i silaà po volji. Uz kabasta hraniva daje se oko 2 kg koncentrata i 100-150 g mineralne smese dnevno, a po potrebi i vitaminski dodatak (vitamini A i D). Ako ìvotinja dnevno ne konzumira dovoljnu koli~inu silaè, koncentrat treba pove}ati, uvek imaju}i na umu da se mora posti}i dnevni prirast oko 1.200 g. Konzumiranje silaè je dovoljno ako ìvotinje dnevno pojedu, od po~etka do kraja tova, 4-8 kg SM iz silaè. u protivnom pove}anje koncentrata je nu`no, kao i uno{enje sena u obrok.
Tab.41. [ema zavr{nog tova u staji
Teìna kg 300 350 400 450 500 550 Prirast g/dan 1.000 1.200 1.200 1.300 1.300 1.200 Provenula silaà kg/dan 11 15.5 17.5 20.5 22.5 23.5 Koncentrat/50% ìtarice + 50% rezanac/kg/dan 2 2 2 2 2 2
Neke napomene
Trajni pa{njaci ~esto ne obezbe|uju ravnomeran porast zelene mase, pa je potrebna intervencija ~oveka da se reguli{e optimalno stanje pa{njaka. Najbolji na~in kori{}enja je pregonski u pa{noko{nom sistemu. Potrebno je do}i do mnogih podataka: broj i veli~ina pregona, optere}enje tovljenicima, broj dana popa{e, ciklusi (1-2), agrotehni~ke mere, na~in utvr|ivanja prinosa i popa{ene koli~ine zelene mase i njena hranljiva vrednost i dr., a naro~ito do}i do koncentracije hranljivih materija u pa{noj travi u razliita vremena vegetacije. [to se ti~e ìvotinja preporu~ljive su neke mere: drànje obavezno, manjih grupa (10-15 bi~i}a) jer su, po pravilu, mirnije nego ve}e (30-50 grla), ali ima i izuzetaka od ovog pravila. Da potpunije pasu, moraju se
130
ìvotinje pripremiti za pa{u: 8-14 dana pre izgona hrane se obilnije proteinom, da se bura`na mikroflora pripremi i razvije. Zimi obroci moraju biti obilniji celulozom. Dnevni prirasti zimi mogu kod bi~i}a iznositi 300-350 g/dan, ako je zavr{etak tova idu}e sezone na pa{njaku, zavisno od prethodne stajske ishrane. Taj odnos se izraàva na slede}i na~in: {to je ve}i prirast zimi, manje je zatim na pa{njaku - za svakih 60 g prirasta preko 300-500 g zimi, na pa{njaku je manji za oko 100 g/dan. Ova zavisnost, me|utim nije linearna, jer ve}i prirasti zimi (preko 500 g/dan) imaju za posledicu jo{ manje pa{ne priraste. Prirasti zimi 200300 g/dan imaju za posledicu ve}e poraste prirasta na pa{njaku. S druge strane, i niski prirasti zimi nisu opravdani, jer gotovo da nije mogu}e agrotehni~kim merama pripremiti pa{njak da se na njemu ostvare prirasti od 1.200 g/dan. [to je bolji pa{njak leti, utoliko se moè teìti manjim prirastima zimi (200 g/dan). Pri ovome ne sme se gubiti iz vida i èljena teìna tj. vreme prodaje utovljenih grla. Varijante tova Ako se ra~una na kontinuirano dolaènje teladi na pa{njak, onda su to: jesenja, zimska, prole}na i letnja telad. Pa{na sezona u brdskoplaninskom podru~ju moè se ra~unati da traje od 15.maja do 01.oktobra = 138 dana, a zimski period ishrane od 01.10. - 15.05. idu}e godine = 227 dana. Me|utim, u kontinuiranom dolaènju teladi bi}e raznih grupa teladi koja }e koristiti pa{nu ili stajsku ishranu u jednoj godini.
Jesenja telad
Ro|enje: u mesecima IX, X, XI i XII. I, II i III idu}e godine, a teìna bi iznosila oko 110-120 kg. Poèljno je posti}i ve}u teìnu tj., najmanje 120 kg. Osim koncentrata, telad bi morala biti rano naviknuta na seno, silaù i repu.
131
a) Uzgojna faza (oko 90 dana) za pojedinu telad trajala bi do: XII,
teladi od oko 20.XII, 20.I, 20.II i 20.III pa do 15.V. tj. 56 dana. Ishrana u ovom periodu sastojala bi se od 1-2 kg sena, 1-1,5 kg koncentrata i silaà po volji. Na kraju bi telad u pojedinim grupama bila stara od 236-146 dana, odnosno 8-5 meseci. Prose~an dnevni prirast bio bi oko 800 g, a ukupan 117-45 kg. Ukupna teìna teladi na kraju perioda bila bi 237-155 kg. Prve 2-3 nedelje tovljenici bi trebalo da dobiju 1 kg sena + pa{a, a zatim samo pa{a. Moglo bi se ra~unati na prirast oko 500 g/dan, te bi ukupan prirast bio 69 kg. Teìna junadi na kraju perioda bila bi: 306224 kg, a starost junadi: 374-284 dana tj., 12-9,5 meseci. Ishrana u ovom periodu sastojala bi se od 3 kg koncentrata + provenula silaà po volji. Ako je silaà vla`na, onda i 3 kg koncentrata, 2-3 kg sena, silaà po volji. Prirast u proseku bi bio na 1.100 g/dan, a ukupan oko 250 kg. Kona~na teìna bila bi 556-474 kg. Deo junadi ispod 500 kg mogao bi se utoviti slede}e sezone na pa{njaku ili u staji. Starost grla bila bi 600-510 dana tj. 20-17 meseci. Varijanta tova jesenje teladi mogla bi da bude: Faze tova: a, b i c - ostaju nepromenjene. d) u fazi stajske ishrane umesto intenzivne ishrane moè se obaviti ekstenzivna ishrana, da se postignu prirasti 500 g/dan. Ishrana bi bila: 1-2 kg sena, 1-2 kg koncentrata i silaà po volji. Ako su seno i silaà kvalitetni, koncentrat moè izostati. Ukupan prirast iznosio bi 114 kg. Teìna grla na kraju perioda bila bi: 420-338 kg, a starost 20-17 meseci. c) Pa{ni tov: 15.V. - 1.X. = 138 dana Ishrana bi bila: 1-2 kg koncentrata i pa{a po volji, a od 15.VI. do kraja tova: 2-3 kg koncentrata i ispa{a po volji. Dnevni prirast: 1.000 g a ukupan 138 kg. Zavr{na teìna: 558-476 kg, a starost 739-649 dana tj. 25-22 meseca.
132
b) Stajska ishrana (zimski period): trajala bi za pojedine grupe
c) Pa{ni period (15.V. - 1.X. = 138 dana)
d) Stajski (zimski) period: 1.X. - 15.V. (idu}e godine) = 227 dana
Zimska telad
Ro|enje: 20.XII, I, II i III meseca. a) Uzgojna faza od ro|enja do teìne oko 120-130 kg (100 dana). Ovu teìnu telad postiù u IV, V, VI i VII mesecu. Osim koncentrata telad bi se rano navikavala na seno, silaù, repu i dr. b) Predtov na pa{njaku: 15.V. - 1.X. Pojedine grupe teladi boravi}e na pa{njaku 138-92 dana. Ishrana prvog meseca na pa{njaku sastojala bi se od: 1 kg sena, 11,5 kg koncentrata i pa{a po volji. Posle tog perioda ishrana je samo pa{om. Ako je pa{a dobra, bez koncentrata mogu} je prirast oko 600 g samo pa{om, u protivnom dopunski se mora davati ne{to koncentrata. Ukupan prirast: 83-55 kg. Teìna grla na kraju perioda oko 175-213 kg, a starost 238-192 dana tj., 8-6,6 meseci. c) Stajska ishrana (zimski period): 1.X. - 15.V. = 227 dana Ishrana u proseku treba da bude sa oko 3 kg koncentrata i silaà po volji. Ako je silaà vla`na, mora se davati 1-2 kg sena. Dnevni prirast oko 1.100 g a ukupni 250 kg. Kona~na teìna 425436 kg, a starost junadi 465-419 dana tj., 15,5-14 meseci. Varijanta tova zimske teladi mogla bi da bude: Faze tova: a i b - ostaju nepromenjene. d) Umesto intenzivne stajske ishrane, ishrana moè biti ekstenzivna, da se postignu dnevni prirasti od 500 g. Ishrana u tom slu~aju je: 1-2 kg sena, 1-2 kg koncentrata i silaà po volji. Ako su seno i silaà kvalitetni, izostavlja se koncentrat. Ukupan prirast: 114 kg, teìna junadi na kraju perioda: 289-327 kg, a starost 465-419 dana, tj., 15,5-14 meseci. e) tov na pa{njaku 15.V. - 1.X. = 138 dana Ishrana: pa{a po volji. Prve 2-3 nedelje u fazi privikavanja na pa{u treba davati 1-2 kg sena, a zatim samo pa{a. Prirast: 600 g/dan, a ukupan 83 kg. Teìna grla na kraju perioda: 370-410 kg, a starost 603557 dana tj., 20-18,5 meseci.
133
f) Stajski period: 1.X. - 15.V. = 227 dana Ishrana: 3 kg koncentrata i silaà po volji. Dnevni prirast 1.100 g, a ukupni 250 kg. Teìna grla na kraju perioda je 620-660 kg, a starost 2826 meseci. Tov se moè prekinuti i izvr{iti isporuka tovljenika od momenta kada junad dostignu teìnu 500 kg pa i veu, zavisno od potreba trì{ta.
Prole}na telad
Ro|enje: 20.III, IV,V i VI. a) Uzgojna faza: traje oko 100 dana do teìne 120-130 kg {to se postiè prose~nim prirastom oko 800 g. Ovu teìnu telad postiù od po~etka meseca VII, VIII i IX iste godine. Osim koncentrata, telad se rano navikavaju na seno i zelenu masu (silaù, repu). b) Predtov na pa{i od VII - 1.X. = 92-30 dana Ishrana: 1 kg sena, 1-1,5 kg koncentrata i pa{a tokom boravka prvog meseca na pa{njaku, a posle toga samo pa{a. Prirast oko 600 g/dan, a ukupni 55-18 kg. Teìna na kraju perioda: 185-138 kg, a starost ìvotinja 192-130 dana. c) Stajski period: 1.X. - 15.V. (idu}e godine) = 227 dana Ishrana: prose~no koncentrat 4 kg, silaà po volji. Prirast 1.200 g/dan, a ukupni prirast 272 kg. Kona~na teìna 457-410 kg, a starost 419-357 dana tj., 15-12 meseci. Varijanta tova prole}ne teladi Faze tova a i b ostaju nepromenjene. c) Stajski period tova 1.X. - 15.V. = 227 dana. Ishrana: 1-2 kg sena, 1-2 kg koncentrata, silaà po volji. Ako su seno i silaà kvalitetni, koncentrat se moè izostaviti. Prirast 500 g/dan, a ukupan prirast 114 kg. Teìna na kraju perioda 300-252 kg, a starost na kraju perioda 419-357 dana tj., 5-12 meseci. d) Pa{ni tov: 15.V. - 1.X. = 138 dana Ishrana: pa{a po volji. Prvi 2-3 nedelje u periodu privikavanja na pa{u 1-2 kg sena, zatim samo pa{a. Prirast 600 g/dan, a ukupni 83 kg.
134
Teìna na kraju perioda 383-335 kg, a starost grla 557-495 dana tj., 18,5-16,5 meseci. e) Stajski tov 1.X. - 15.V. = 227 dana. Ishrana: 3 kg koncentrata, silaà po volji. Ako je silaà vla`na, potrebna je i mala koli~ina sena. Prirast 1.100 g/dan, a ukupan 250 kg. Teìna na kraju perioda 633-585 kg, a starost grla 784-722 dana tj., 2624 meseca. Grla se mogu isporu~iti i sa manjom teìnom tj., ne{to mla|a, ako se traì teìna od 500 kg pa na niè.
Letnja telad
Ro|enje: VI, VII, VIII i IX meseca a) Teìnu 110-120 kg na kraju uzgojne faze telad mogu posti}i sa 90 dana ìvota, tj. u mesecima IX, X, XI i XII. Osim koncentrata, rano navikavanje na seno, silaù i repu. Prirasti oko 800 g/dan. b) Stajska ishrana: od 20.IX. i 20.XII. do 15.V. idu}e godine u trajanju 237-146 dana. Ishrana: 1-2 kg sena, 1,5 kg koncentrata, silaà po volji. Prirasti oko 800 g/dan, a ukupan prirast 190-117 kg. Teìna na kraju perioda 227-310 kg, a starost teladi 327-236 dana. c) Pa{ni period: 15.V. - 1.X. = 138 dana. Ishrana: prve 2-3 nedelje 1 kg sena i pa{a, a zatim samo pa{a. Prirast 500-550 g/dan, a ukupni 69-76 kg. Teìna na kraju perioda 305403 kg, a starost 465-374 dana. d) Stajski period: 1.X. - 15.V. = 227 dana. Ishrana: 2-2,5 kg koncentrata, provenula silaà po volji, ili 2-2,5 kg koncentrata, 1-2 kg sena i vla`na silaà po volji. Dnevni prirast oko 1.000 g/dan. Ako je tov celog perioda, onda je ukupan prirast 227 kg. To zna~i da bi grla imala kona~nu teìnu 532-630 kg, a starost bi iznosila 692-601 dan tj. 23-20 meseci. Me|utim, tov i isporuka grla moè se obavljati kada grla dostignu èljenu teìnu, te ne moraju da se tove ceo stajski period.
135
Tov kukuruznom silaòm Praksa i rezultati istraìvanja dali su dovoljno podataka o tome da se kukuruzna silaà moè smatrati veoma upotrebljivim hranivom za proizvodnju mesa i mleka. Njene prednosti su ne samo {to se silaòm mogu dobiti visoki prinosi krmnih jedinica po jedinici povr{ine, nego i zbog toga {to se lako proizvodi, a ìvotinje je rado jedu. Henning iznosi slede}i redosled kada upore|uje hranljive vrednosti raznih silaà: - kukuruzna silaà, sa oko ili iznad 26% SM - provenula travna silaà (30-35% SM) - silaà od li{}a {e}erne repe - vla`na silaà od leguminoza i trava Me|utim, iako nose zajedni~ki naziv, pod kukuruznom silaòm u praksi se ~esto susre}emo sa materijalima veoma razli~ite hranljive vrednosti. Jedan od indikatora hranljive vrednosti, a time i o~ekivanog rezultata u ishrani ìvotinja, predstavlja sadràj suve materije (SM) u kukuruznoj silaì. Grani~na vrednost tog sadràja je oko 26% SM, a najbolje je kada u silaì ima 30-35% SM. Pove}anje SM u silaì, naro~ito preko 30% zahteva mehanizaciju kojom je mogu}e posti}i duìnu se~e oko 1 cm. Dalje pove}anje SM preko 35% nije potrebno, jer se ne odraàva ni na prinose ni na mle~nost ìvotinja, a teoretski bi zahtevalo se~u ispod 1 cm (0,7-0,6), pa prema tome, takvoj silaì ne bi trebalo ni teìti. Koliko hranljiva vrednost kukuruzne silaè zavisi od vla`nosti najbolje se vidi iz podataka koje daju Belonosov i Kalmanson. Ova dva autora su za potrebe prakse u SSSR-u razradili metod kojim se bez ve}ih te{ko}a moè odrediti hranljiva vrednost u zelenim krmivima i raznim silaàma na osnovu odre|ivanja samo SM u tim hranivima. Mnoènjem procentualnog iznosa SM u tim krmivima sa odgovaraju}im tzv., korekcionim faktorom dolazi se do koli~ine krmnih jedinica u 100 kg tog krmiva. Korekcioni faktor za kukuruznu silaù je 0,90.
136
Govedarstvo - tehnologija proizvodnje Tab.42. Hranljiva vrednost kukuruzne silaè sa raznim sadràjem SM
SM, % 14 16 17 18 20 22 25 27 29 30 31 32 33 34 35 Krmne jedinice, 1 kg 013 014 015 016 018 020 022 024 026 027 028 029 030 031 032
Rako navodi daleko ve}e vrednosti za kukuruznu silaù:

Tab.43. Hranljiva vrednost kukuruzne silaè
sa raznim sadràjem SM po Raku
SM, % 24 28 30 32 34 36
Krmne jedinice, 1 kg 025 031 033 035 038 040
Mi smo primenjivali vrednost Belonosova, i ~ini se da ona bolje odgovara na{im uslovima. U pore|enju sa intenzivnim tovom koncentratima, tov kukuruznom silaòm predstavlja ekstenzivniji tov, trajanje je duè, a dnevni prirasti su manji. Me|utim, i u tovu kukuruznom silaòm mogu se primeniti razne varijante zavisno od uslova u kojima se obavlja tov, izbora hraniva, postavljenog cilja s obzirom na kona~nu teìnu tovljenika koja se èli posti}i.
137
Varijante tova Intenzivnija varijanta je tov do oko 450 kg. To zna~i da se koncentrat daje u svim fazama tova, a ve}i deo potreba ìvotinje podmiruje se kukuruznom silaòm. Kukuruzna silaà mora biti besprekornog kvaliteta, najmanje da ima 26% SM, postignuta normalnim sazrevanjem biljke, a ne uticajem mraza. Slobodnom ponudom ìvotinja moè konzumirati 6-7 kg SM ovakvom silaòm, u teìnskom razdoblju 350-400 kg. Ako je silaà vla`na, ìvotinja }e dnevno konzumirati manju koli~inu SM i da bi se odràli dnevni prirasti moramo dati ve}u koli~inu koncentrata. Dodatak sena po pravilu ne doprinosi ve}im prirastima u ovakvom slu~aju.
Tab.44. Intenzivnija varijanta tova kukuruznom silaòm Teìna kg 150 200 250 300 350 400 450 Dnevni prirast g 800 900 1.000 1.100 1.200 1.200 1.100 Kukuruzna silaà kg 4.5 8.5 12.5 16.5 23.5 26.0 26.0 Koncentrat kg 2 2 2 2 1.5 1.5 1.5
U prakti~nim uslovima ova varijanta se izvodi na taj na~in da se kukuruzna silaà daje po volji, a koncentrat kako je navedeno. Ako ìvotinja pojede navedenu koli~inu silaè i koncentrata, ostvari}e se planirani prirast telesne teìne. S obzirom na to da je kukuruzna silaà veoma siroma{na proteinima i da su potrebe ìvotinje za proteinima tokom tova nejednake, u ovoj varijanti tova koncentratna smesa nije jednaka u svim periodima tova. U po~etku tova potrebno je koncentrat sa oko 20% probavljivog proteina (150 do 200-250 kg). Posle ovog perioda smesa moè imati oko 14% svarljivih proteina, a od 400 kg pa do kraja tova moè biti koncentrat sa oko 10% svarljivih proteina, a moe da bude i samo od zrna ìta.
138
Ne{to intenzivnija varijanta je sa ve}im utro{kom koncentrata. Ovu varijantu smo proverili sa simentalcem i postigli teìnu oko 450 kg u starosti do 13 meseci. Obrok se sastojao od kukuruzne silaè koja je davana po volji (konzumiranje u po~etku 6 kg/dan, a u zadnjem mesecu tova oko 29 kg/dan). Tokom celog tova davano je 1 kg lucerkinog sena i 3 kg koncentratne smese. U 1 kg hraniva bilo je: kukuruzna silaà 0,22 kr.j. i 12 g probavljivog proteina, seno lucerke 0,5 kr.j. i 70 gr svarljivog proteina i u koncentratnoj smesi (u kojoj je bilo 1,1%) 1,19 kr.j. i 160 g probavljivog proteina. Na po~etku tova grla su bila stara 140 dana, te{ka 160 kg, a na kraju tova 450 kg. Tov je trajao 295 dana, a prose~an dnevni prirast je bio 962 g. Iako su manji prirasti, tov je intenzivniji od navedene prve varijante, jer da je bila kvalitetnija silaà, prirast bi bio ve}i. Za 1 kg prirasta ìve teìne utro{eno je 3 kg koncentrata, 1 kg sena i u proseku 17,5 kg silaè (od 7 do 29 kg). Za prose~an ukupan prirast od 284 kg utro{eno je 4,955 kg silaè, 275 kg sena i 885 kg koncentrata. Svakako, bolji rezultati bi se postigli da je kvalitet silaè bio bolji, jer je siliranje izvr{eno u mle~no-vo{tanoj, a ne u vo{tanoj fazi razvitka kukuruzne biljke, te je u silaì SM bila ispod 30% (22-25%) Tab.45. Varijanta tova kukuruznom silaòm po Raku
Teìna kg 200-300 300-400 400-450 450-500 Kukuruzna silaà Kukuruzno zrno kg kg 10 1.4 12 1.7 16 2.0 16 2.8 Super koncentrati kg 0.5 0.6 0.8 0.8
I u ovom slu~aju radi se o kvalitetnoj kukuruznoj silaì, koja ima oko 32% SM (0,35 kr.j.). Super koncentrat sadrì 35% uljanih sa~mi (soja) 12% uree, a ostalo kukuruzno bra{no, minerale i vitamine. U ovoj varijanti postiù se prose~ni prirasti 1.000-1.100 g/dan. Tokom celog tova jedno grlo pojede 3.800-4.000 kg silaè, 600-630 kg kukuruznog zrna sa superom, 60-70 kg sojine sa~me, te 23 kg uree. Za 1 kg prirasta prose~no je potrebno 7-7,3 kr.j. i 700-750 g probavljivog proteina.
139
Prema Kolivodi promenom odnosa izme|u kukuruzne silaè i kukuruznog zrna mogu se za razne teìnske kategorije primeniti slede}e {eme ishrane:
Tab.46.[ema ishrane raznih teìnskih kategorija po Kolivodi promenom
odnosa izme|u kukuruzne silaè i kukuruznog zrna
Teìna grla (kg) 230 320 410 Silaà: kukuruz = 100 : 0, prirast 0.8-0.9kg/dan kukuruzna silaà, kg kukuruzno zrno, kg sa~ma soje, kg ureja, g Silaà: kukuruz = 80 : 20, prirast 1.0 kg / dan kukuruzna silaà, kg kukuruzno zrno, kg sa~ma soje, kg ureja, g Silaà: kukuruz = 60 : 40, prirast 1,18 kg/dan kukuruzna silaà, kg kukuruzno zrno, kg sa~ma soje, kg ureja, g Silaà: kukuruz = 40 : 60, prirast 1,23 kg/dan kukuruzna silaà, kg kukuruzno zrno, kg sa~ma soje, kg ureja, g Silaà: kukuruz = 20 : 80, prirast 1,27 kg/dan kukuruzna silaà, kg kukuruzno zrno, kg sa~ma soje, kg ureja, g 19 03 15 1.2 0.38 11 2.6 0.44 7 3.8 0.47 3 4.6 0.52 27 50 20 1.7 50 15 3.6 60 10 5.2 60 5 6.5 60 33 60 84 2.1 60 19 4.3 70 12 6.3 70 6 7.8 70
U toku tova, koji traje 150-180 dana, potrebno je 6.500-7.500 silaè i 270-320 kg koncentrata po grlu. Najefikasnija varijanta tova kukuruznom silaòm je tov u kome se u jednom periodu koristi pa{a, a zavr{ni deo tova izvodi kukuruznom silaòm. Tom proti~e kroz nekoliko faza:
140
I Uzgojni period
Ova faza traje oko 100 dana (novembar-februar) sa te`njom da se postigne dnevni prirast 700-720 gr. Prema tome, teìnski razvoj bio bi: teà grla 35-40 kg do 105-112 kg; lak{a grla 30-35 kg do 100-107 kg. dnevni prirast 900-950 g. Teìnski razvoj bi bio: Teà grla 105-112 kg do 181-188 kg, lak{a grla 100-107 kg do 176-183 kg.
II Prelazni period trajao bi oko 80 dana sa te`njom da se dostigne
III Pa{ni period

Sa trajanjem oko 150 dana sa dnevnim prirastom oko 600 g. Teìnski razvoj: teà grla 181-188 kg do 271-278 kg, lak{a grla 176183 kg do 266-273 kg.
IV Dotovljavanje kukuruznom silaòm

Sa trajanjem oko 200 dana i pove}anim prirastom 1.100 g/dan. Teìnski razvoj: teà grla 272-278 kg do 491-498 kg lak{a grla 266-273 kg do 486-493 kg. U ovoj varijanti kona~nu teìnu grla bi dostigla u starosti oko 18 meseci. Ukupno trajanje tova, me|utim, moglo bi se skratiti ako bi se u fazi dotovljavanja primenila intenzivnija varijanta tova kukuruznom silaòm, utro{kom ne{to ve}ih koli~ina koncentrata.
141
142
11. SPREMANJE STO^NE HRANE - KRMNA CENTRALA Sva hraniva prikazana u bilansu spremaju se u krmnu centralu koja se sastoji od: 1. Skladi{te za seno ili nadstre{nica. Lageruje se balirano seno koje treba smestiti u nadstre{nicu od 175 m3. Nadstre{nica treba da je zatvorena sa dve bo~ne strane, a otvorena sa ~eonih strana, tako da prilikom utovara i istovara mehanizacija moè funkcionisati. Visina nadstre{nice do krova treba da bude od 5-6 m. Pod mora biti betoniran sa padom od 0,5% prema slivniku za povr{inske vode. 2. Skldi{te za silaù cele biljke kukuruza (silo tren~). Gradi se od betona zapremine 700 m3. Preporu~ujemo izgradnju dva silo tren~a dimenzija 25x5x2.5 m. Pod mora biti izgra|en od betona sa padom od 0,5% prema slivniku za povr{inske vode (prema datoj skici). Silo tren~evi treba da su natkriveni. Visina od vrha betonskih zidova do nadstre{nice mora biti najmanje 2,5 m. 3. Magacin do nadstre{nice za seno. Potrebno je izgraditi magacin za jaka hraniva (koncentrat, sa~ma, rezanci itd.) Zapremina magacina treba da iznosi oko 90 m3.
4. Nadstre{nica za ma{ine.
Svi navedeni objekti za spremanje sto~ne hrane treba da su odvojeni od {tale, ali ipak da su u neposrednoj blizini saobra}ajnice koja omogu}ava transport hrane u {talu. Krmnu centralu treba projektovati na suprotnu stranu od |ubri{ta. Slamu za prostirku treba lagerovati u obliku kamara u blizini krmne centrale.
143
Obrazloènje izbora sto~ne hrane
1. Za kvalitetno livadsko seno odlu~ili smo se iz razloga {to je na trì{tu gotovo nemogu}e nabaviti kvalitetno lucerkino seno (sa o~uvanim listom). Kvalitetno seno ~ini poseban deo u obroku krava, moè se re}i i obaveza, jer podmiruje potrebe u suvoj materiji, celulozi, volumenu i pored hranljivih materija koje sadrì stimuli{e varenje preìvara. Seno treba da je odli~nog kvaliteta po biljnom sastavu, na vreme ko{eno, kvalitetno spremano, balirano i dobro uskladi{teno. 2. Silaà cele biljke kukuruza. Kukuruz je kod nas najva`nije sto~no hranivo i zbog toga o njegovom hranljivom sadràju ne treba posebno isticati. Preporu~ujemo ne{to ve}u gustinu pri setvi u odnosu na gustinu setve za zrno. Vrlo je va`no da po~etak siliranja bude u periodu prelaska iz mle~ne u vo{tanu fazu zrelosti i da se zavr{i u {to kra}em periodu. Za spremanje kvalitetne silaè va`no je da masa bude {to sitnije iseckana i da nivo silaè bude do vrha tren~a. U toku i nakon zavr{etka siliranja neophodno je masu to vi{e sabiti traktorima to~ka{ima. Osnovne karakteristike dobro spremljene silaè od cele biljke kukuruza su slede}e: - sadràj suve materije je od 25-27%. - sadàj hranljivih jedinica je od 0.22-0.25 u kg i - sadràj proteina od 20 do 22 gr u kg silaè. 3. Suvi repin rezanac. Suvi repin rezanac {e}erne repe predvi|en je u strukturi obroka u vrlo malim koli~inama prvenstveno radi balansiranja obroka, a i zato {to se pokazalo da vrlo zna~ajno stimuli{e proizvodnju mleka i apetit grla. 4. Suncokretova sa~ma. Tako|e se predvi|a u malim koli~inama isklju~ivo kao proteinsko hranivo.
stanja stoke i dopune obroka vitaminima i mineralnim materijama, a i zbog ekonomskih razloga.
144
5. Pa{a. U letnjem periodu koristi se prvenstveno zbog zdravstvenog
zimskom periodu sa 14% proteina, a u letnjem sa 12%. Za telad do tri meseca predvi|a se upotreba startera za telad. ve{ta~ki travnjaci se mogu na razli~ite na~ine iskori{}avati za pripremanje kvalitetne sto~ne hrane.
6. Koncentrat. Koncentrat je predvi|en u manjim koli~inama i to u
7. Pregonska ispa{a. Na~in iskori{}avanja travnjaka Prirodni i
Iskori{tavanje travnjaka pa{om Ispa{a je najekonomi~niji na~in iskori{}avanja travnjaka. @ivotinje na pa{i uzimaju hranu, pa su tro{kovi oko ubiranja i transporta nepotrebni, a gubici hranljivih materija svedeni su ispod 5% od proizvedene suve materije. Cena jedne hranljive jedinice pri spremanju sena ve}a je za 2,57 puta nego pri kori{}enju ispa{om, dok su tro{kovi za jednu hranljivu jedinicu spremanja silaè dva puta ve}i. Pa{a se do skora smatrala kao ekstenzivan na~in iskori{}avanja travnjaka. U poslednje vreme, ispitivanja sprovedena u mnogim zemljama pokazala su, da se na pa{njacima moè da ostvari intenzivna proizvodnja sto~nih proizvoda. Dnevni prirast junadi na ispa{i dostiè 1,4 kg po grlu. Prirast junadi hranjenih na pa{i ve}i je od prirasta ìvotinja hranjenih poko{enom travnom masom i senom sa istog travnjaka. Iskori{}avanje travnjaka pa{om ne moè se danas zamisliti bez primene pregonske ispa{e i elektri~nih ograda. Pomo}u elektri~nih ograda moè se ~uvati i napasati stoka bez angaòvanja ljudske radne snage (pastira-~obana). Prilikom planiranja iskori{}avanja pa{njaka i livada, treba uzeti u obzir odredjene karakteristike pa{njaka i ispuniti {to je mogu}e bolje sljede}e zahteve: pre svega treba odrediti proizvodni potencijal pa{njaka tj. povr{inu potrebnu za ishranu jednog uslovnog grla, - prema postoje}em broju grla, treba odrediti povr{inu pregona. - prema postoje}im uslovina treba odrediti turnus pa{e, tj. posle koliko dana treba vratiti grla ponovo na prvu parcelu, na bazi povr{ine pa{njaka i broja turnusa odredjuje se povr{ina pojedinog pregona, prema broju pregona i obliku pa{njaka treba isplanirati pregone odrediti glavne i prilazne puteve, ograde i prolaze. Prilikom ovog
145
planiranja treba isplanirati mogu}nost |ubrenja i navodnjavanja pojedinih pregona, raspored pregona treba isplanirati tako, da se kretanje grla svede na najmanju meru, treba predvideti i obezbediti sve pregone kvalitetnom pija}om vodom. Na slede}em primeru prikazujemo postupak planiranja pregona na pan{jaku. Ako je za 1 kravu potrebno 0,2 ha panjaka, a ako pa{njak ima ukupno 2 hektara, zna~i da se na njemu moe napasati 10 krava (2/0.2=10). Ako turnus traje 21 dan, povr{ina jednog pregona treba da bude 0,09ha (2 / 21 = 0,09). Na {emi je prikazan pa{njak, nepravilnog oblika sa 21 pregonom, zatim raspored ograda, prolaza i pojilica:
[ema postavljanja elektri~ne ograde na pregonskom pa{njaku:
146
Elektri~na ograda je po svom delovanju opti~ka elektri~na prepreka. Dejstvo elektri~ne ograde se zasniva na elektri~nom strujnom udaru. Kad grlo dodirne ìcu pod naponom struje, oseti odmah elektri~ne udare, koji su toliko jaki da ga odvrate od ograde, ali nisu opasni po zdravlje grla. Za pravilno funkcionisanje elektri~ne ograde, nije va`na njena mehani~ka ~vrsto}a, kao {to je to slu~aj kod drugih tipova ograda. Princip delovanja elektri~ne ograde. Elektri~na ograda moè biti sagra|ena od jednog ili dva reda ìce, koje su zategnute i izolatorom izolovane od stubova koji ih nose i zemlje. U ìce se preko posebnog ure|aja ubacuju elektri~ni impulsi visokog napona. Jedan izvod iz elektri~nog ararata za napajanje vezan je za ìce elektri~ne ograde, a drugi mora biti dobro uzemljen. Elektrotehni~ki princip delovanja elektri~ne ograde sastoji se u slede}em: kad grlo dodirne ìcu elektri~ne ograde pod naponom, grlo svojim telom zatvara strujni krug prema zemlji i premosti razliku u naponu. Pri dodiru ìce kroz ìvotinju prote~e struja i ona oseti elektri~ni udar - to je upla{i i odbije od ograde. Na nekim elektri~nim ogradama sem ìce pod naponom, postavlja se jo{ jedna uzemljena ìca. To omogu}ava da se stvara strujni krug prilikom dodira jedne i druge ìce, a nije potrebno da struja protekne kroz telo ìvotinje. Najmanja koli~ina struje koju ~ovek ose}a je jedan miliamper, tj. jedan hiljaditi dio ampera. Struja ja~ine od 7 miliampera je neugodna, a struja od 12-13 miliampera je bolna. Struja ja~ine 15 miliampera izaziva gr~enje mi{i}a, pa ako ~ovek uhvati rukom elektri~nu ìcu u kojoj proti~e struja od 15 miliampera ne moè je vi{e ispustiti.
[ematski prikaz elektri~ne ograde:
147
D-dovod struje, iz elektri~ne mreè ili baterije (akumulatora), Aaparat za napajanje, U-uzemljenje, O-prenaponski odvodnik, I-izolatori, Z-ìca pod naponom. U ìcama elektri~ne ograde struja ne te~e stalno, ve} se prekida u kratkim vremenskim razmacima, pa se ja~ina struje moè znatno pove}ati - uz dovoljno sigurnosti. Napon struje u elektri~noj ogradi se reguli{e pomo}u posebnog aparata za napajanje, i to tako da je ograda 1/10 sekunde pod naponom, a 9/10 sekunda napon je isklju~en. Zato je struja elektri~nih udara vi{estruko ja~a, jer je kratkotrajna, tako da ni struja ja~ine 4o miliampera nije opasna po zdravlje i ìvot ìvotinja i ljudi. Napon u elektri~noj ogradi se kre}e od 2500-3000 V. Niì napon koristi se kod duga~kih, a vi{i napon kod kra}ih ograda. Kada je u ìcama visoki napon, vrlo je va`no, da ìce ne dodiruju: travu, korov, granje i bilo kakav drugi predmet koji bi izazvao spoj sa zemljom. Najva`niji deo aparata za napajanje elektri~ne ograde strujom je prekida~, koji odredjuje trajanje i broj impulsa.
Baterijski aparat za napajanje elektri~ne ograde strujom:
Po svojoj konstrukciji prekida~i mogu biti razli~iti, sa mehani~kim kontaktima ili sa elektri~nim prekidanjem. Elektronski aparati nemaju mehani~ki pokretnih delova za koje bi bila potrebna sila za pokretanje. Zato su gubici neznatni, pa su oni bolji za aparate koji se napajaju iz baterija. U aparat za napajanje dovodi se elektri~na energija,bilo iz elektri~ne mreè, a ukoliko je na pa{njaku nema, onda iz akumulatora. Jedan izvod iz aparata za napajanje vezan je za ìcu elektri~ne ograde, a drugi je dobro uzemljen. Ako se elektri~na ograda napaja iz elektri~ne mreè, tada po propisima, radi za{tite od groma treba umetnuti ODVOD PRENAPONA (0). U slu~aju udara groma, nastali prenapon odvodi se u zemlju i tako se
148
za{titi ograda. Nosa~i (stubovi) elektri~ne ograde mogu biti izgra|jeni od drveta ili gvo`|a. Drveni stubovi imaju promer 5- 8 cm i duìnu 120 - 150 cm. Drveni se stubovi teè preme{taju od gvozdenih, pa se zato postavljaju na stacionarnim elektri~nim ogradama. Prednost drvenih stubova je {to su jeftini i lako je u njih uvrnuti izolatore. Gvozdeni nosa~i (stubovi) grade se od cevastog materijala, lako se mogu preme{tati i dugotrajniji su od drvenih. Izolatori su neophodni delovi svake elektri~ne ograde, jer za dobro funkcionisanje elektri~ne ograde ìca pod naponom mora da bude dobro izolovana od zemlje. Izolacini dio izolatora moè da bude napravljen od porcelana ili plasti~ne mase.Porcelanski izolatori su vrlo dobri jer su trajniji, imaju dobru sposobnost izolacije i mehani~ku ~vrsto}u, sem na udarce. Izolatori od plasti~nih masa otporniji su na udarce, ali su slabiji u mehani~kom pogledu i elektri~nom, a nisu ni tako trajni. Me|utim, znatno su jeftiniji od porcelanskih, pa se zato danas mnogo upotrebljavaju.
Po obliku, izolatori mogu biti v r l o razli~iti:
Uredjaj za zatezanje zice na elektri~nim ogradama:
@ica koja se upotrebljava za elektri~nu ogradu mora da ima dobru elektri~nu provodljivost, otpornost na kidanje i savijanje kao i na koroziju. Upotrebljava se paljena pocinkovana, glatka ìca pre~nika 1,4-3 mm. Naj~e{}e ìca je pre~nika 2 mm.
149
Uzemljenje se postavlja toliko duboko u zemlju da se postigne dobar spoj sa vla`nom zemljom. Na elektri~noj ogradi treba postaviti prolaze sa izoliranom ru~icom za otvaranje i zatvaranje. Kod ograda koje dobijaju struju samo sa jedne strane, otvaranjem prolaza ostao bi udaljeniji deo ograde bez napona, jer vi{e ne bi bio spojen sa aparatom za napajanje. Da bi se to izbjeglo mora se preko prolaza provu}i jo{ jedna ìca.
Prolaz na elektri~noj ogradi

Aparat za napajanje Izolirana ru~ica
Elektri~nu ogradu treba postavljati vrlo pa`ljivo. Sa njom kao i sa svakim elektri~nim aparatom ili ma{inom treba postupati vrlo pa`ljivo. Svaki aparat za napajanje treba da bude ispitan i da ima garanciju. Elektri~na ograda se sme priklju~iti samo na jedan aparat za napajanje. Ako je aparat za napajanje predvidjen za napajanje ograde pod krovom, ne sme se upotrebiti na otvorenom polju. Na elektri~nu ogradu treba postaviti odgovaraju}e oznake upozorenja i to posebno u blizini puteva. Duìna elektri~ne ograde koja se napaja jednim aparatom za napajanje ne treba da bude duà od 5 kilometara. Duà ograda teè se kontroli{e i odràva, {to je duà ograda ve}a je i mogu}nost da do|e do o{te}enja, usled ~ega cela ograda postane neefikasna. Postoje stacionirane, polustacionirane i pokretne elektri~ne ograde. Stacionirane elektri~ne ograde sluè za podelu livada i pa{njaka na manje parcele. Obi~no se grade sa jednom ìcom. Visina ìce od zemlje je 7o-9o cm ili ako su 2 onda je visina 60-100 cm. Razmak izmedju stubova je 8-16 metara. Polustacionirane elektri~ne ograde tako|e su stalno postavljene, one se samo zimi uklanjaju sa polja, kako bi se olak{ala obrada livada i pa{njaka. Ove se ograde podiù sa jednom ìcom. Pokretne elektri~ne ograde naj~e{}e se koriste zbog jednostavnosti.
150
12. STRATEGIJA RAZVOJA GOVEDARSTVA OPTINE AAK Uvod Na granici umadije i Dragaeva, 140 km jugozapadno od Beograda, u dolini Zapadne Morave nalazi se aak, najrazvijenija optina i sedite Moravikog okruga. Ovu teritoriju povrine 636 km2 sa 58 naselja i 37200 domainstava naseljava 117.072 stanovnika, od ega je 12.739 poljoprivrednih domainstava sa 43.855 stanovnika. Evidentno je da vie od jedne treine stanovnika S.O. aak ini poljoprivredno stanovnitvo, to ukazuje da poljoprivreda i dalje predstavlja izuzetno vaan segment privrede, bez obzira to je tokom svog dugogodinjeg razvoja optina postala industrijski, trgovaki, kulturni, obrazovni i poljoprivredni centar ovog regiona. Proces rekonstrukcije seoskog modela poljoprivredne proizvodnje u farmski (trino-robni) oblik je u mnogim zemljama zavren, a u nekima je jo uvek u toku. U naoj zemlji, ukljuujui i regiju aak, ovi procesi su u zaetku; seoska gazdinstva postupno nestaju, ustupajui mesto komercijalnom tipu gazdovanja. Proces je spor, ne samo po prirodi stvari, ve i zbog neodlunosti nadlenih dravnih organa u preduzimanju neophodnih ekonomskih i drugih mera koje bi ga ubrzale. Ipak, generalna rekonstrukcija organizacije sadanje poljoprivrede (i gazdinstva) seoskog tipa je neminovnost, jer bez toga nije mogua ekonomska stabilizacija ne samo poljoprivrede ve i ukupne privrede. Gazdinstva usmerene na odgajivanje muzne stoke i proizvodnju mleka u tome e imati posebno mesto. Ona e se verovatno grupisati oko velikih poslovnih sistema, to se ve u stihijnoj praksi (iznueno) i dogaa. Bie velika teta i za zemljoradnike (seljake), ali jo vea za ukupnu privredu i drutvenu zajednicu, ako se modernizacija (rekonstrukcija) ne bude vrila prema jedinstvenom nacionalnom, nauno i zakonski uteme151
ljenom projektu na kooperativnim (zadrunim) osnovama, kao to je to uinjeno u najrazvijenijim zemljama Evrope. Globalne i lokalne politike i ekonomske promene izmenile su svest lokalnih lidera optinske Vlade, kao i graanstva, koji su uvideli neophodnost stratekog planiranja razvoja optine. Postignut je konsenzus o najpoeljnijoj ekonomskoj budunosti za aak, prepoznata su i definisana pitanja koja e se obraivati stratekim planom. Analiza stanja Na bazi ovakvih shvatanja izvrena je analiza postojeeg stanja (proizvodnih procesa u stoarstvu, mogunosti za razvoj stoarstva, tehnologije proizvodnje mlenih proizvoda i trita) u regiji aak, po modelu Swot-analize, koja obuhvata internu analizu sa snagama (dobre strane) i slabostima (loe strane), eksternu analizu sa mogunostima i rizicima, izradu Swot/tows matrica i odreeni strateki ciljevi i pravci podrke razvoju mlekarstva regije aak Interna analiza Snage (dobre strane) lokalne zajednice koje mogu imati znaajan uticaj na razvoj poljoprivrede (stoarstva) su: Akademsko-istraivaki ambijent (Agronomski fakultet, Tehniki fakultet, Via tehnika kola, Institut za voarstvo) iji je zadatak da izvri prenos znanja i umea, informacija i podataka na ljude koji e uveavati energiju, kreativnost i inovativnost aanske privrede i privrede regiona. Veina poljoprivrednih proizvoaa rado pohaa predavanja organizovana od strane naunih i istraivakih institucija ili strunih slubi, i ele da se konsultuju sa strunjacima iz oblasti stoarstva. Izlobe, smotre i sajmovi stoke takoe imaju znaajnu posetu. Teritorija regije aak je takvog reljefa da poseduje pogodnosti za gajenje svih vrsta domaih ivotinja, naroito goveda, kao i za odravanje populacije divljih ivotinja i ptica, to moe biti interesantno za povezanu granu lovni turizam.
152
Stoarstvo i dalje predstavlja preko 50% ukupnih prihoda poljoprivrednih domainstava, u okviru kojeg govedarstvo preko proizvodnje mleka i mesa zauzima prvo mesto sa udelom od oko 45% u ukupnoj vrednosti stoarske proizvodnje. Govedarstvo ima jaku tradiciju, a proizvodnost je dostizala svetske rezultate kada je u pitanju tov junadi, za koji objektivno imamo najvie kapaciteta, znanja, mehanizacije, tehnologije i izvoznog iskustva. U poslednje vreme sve vei broj proizvoaa se odluuje za robnu proizvodnju mleka. Veterinarska sluba je znatno razvijenija od istih u irem regionu (ima pored jedne javne veterinarske stanice, etiri privatne i 8 privatnih veterinarskih ambulanti, koje izvanredno pokrivaju itav teren optine i sa razvijenom su korporativnom kulturom). Na teritoriji S.O. aak aktivne su dve mlekare, sa dozvolama za proizvodnju kiselomlenih (fermentisanih) proizvoda od mleka. aak ima 2 hladnjae za hlaenje i smrzavanje proizvoda ivotinjskog porekla i 5 registrovanih skladinih prostora za skladitenje proizvoda ivotinjskog porekla. Proizvodnja stone hrane odvija se kroz rad 7 privatnih registrovanih meaona stone hrane i jedne drutvene. Postoji 8 registrovanih objekata u domainstvu za proizvodnju sira i kajmaka. Domaa radinost i seoski turizam kao pratee i povezane grane sa poljoprivredom i stoarstvom zastupljene su na naem terenu, s tim to bi trebale shodno postojeim uslovima da prerastu u agroturizam. Sve bolja saradnja sela sa lokalnom upravom i nevladinim organizacijama (budetiranje). Blizina glavnih saobraajnica, eleznikih vorova, glavnog grada, aerodroma u selu Laevci. Slabosti (loe strane) su:
Usitnjenost poseda i male obradive povrine po poljoprivrednom domainstvu usled ega je praktino onemoguena primena savremenih tehnolokih reenja u proizvodnji mleka.
153

Depopulacija sela, naroito u planinskim krajevima usled ega dolazi do smanjenja poljoprivrednih aktivnosti. Tehniko-tehnoloka zaostalost i zastarelost, to smanjuje rentabilnost proizvodnje. Nizak nivo produktivnosti u svim granama stoarstva, sa veoma neujednaenim kvalitetom proizvoda i sa generalno niskim stepenom preteno nestandardizovane prerade proizvoda animalnog porekla (mleka i mesa). Generalno, higijenski uslovi u proizvodnji i preradi su daleko ispod evropskih kriterijuma usled ega je kontaminiranost mleka mikroorganizmima visoka. Demotivisanost za rad usled nedostatka sopstvenih sredstava, stimulacija i povoljnih kredita. Trini vikovi proizvoda ivotinjskog porekla su sveprisutni, roba se sve tee plasira (lake je proizvesti nego prodati). Nepoznavanje karakteristika zemljita na kome se proizvode ratarske kulture za spravljanje stone hrane i krmno bilje, uz neadekvatnu i nestrunu primenu agro-tehnike i agro-hemije. Nedovoljno reena infrastruktura (voda za pie, kanalizacija, putna mrea, deponija za smee i objekti za nekodljivo uklanjanje ivotinjskih leeva i klaninih konfiskata). Oseaju se poboljanja u radu optinskih slubi, ali i dalje nisu dovoljno profesionalne i efikasne. Kontakti sa dijasporom bi morali biti znatno snaniji, u pogledu transfera znanja (posebno u menadmentu), investicija, promovisanja i marketinga naih proizvoda u svetu, kolovanja nae najtalentovanije dece na vrhunskim svetskim Univerzitetima gde se izuava agro-biznis. Visok stepen nezaposlenosti (po podacima Zavoda za zapoljavanje), koji se odnosi i na agronome, to je paradoksalno, jer je struna sluba slabo razvijena (pogotovu posle raspada zadruga i velikih poljoprivrednih preduzea, uglavnom drutvenih). Nedovoljna informisanost farmera.
154
Identifikovali smo najvanije rizike i mogunosti vezane za uticaj spoljanjeg okruenja na razvoj stoarstva na teritoriji optine aak, kao i na razvoj mikroregije. To su faktori na koje lokalna zajednica ne moe uticati (ekonomske promene na internacionalnom i nacionalnom planu, zakonodavne, drutvene, politike, tehnoloke i demografske promene): Eksterna analiza Mogunosti

Stopa rasta u potrebama za hranom (na svetskom nivou) je 1,5% godinje. Srbija ima donet Zakon o organskoj proizvodnji (Jul 2000. godine), a grupa eksperata iz Ministarstva poljoprivrede i profesora sa poljoprivrednih fakulteta je nastavila rad na elaboratima za 13 zakonskih akata, koji e regulisati specifine oblasti (primarnu biljnu proizvodnju, stoarstvo, preradu, obeleavanje ivotinja, kontrolu, sertifikaciju). Ovaj Zakon i propisi koji e se doneti omoguavaju irok nivo aktivnosti ne samo za domae organizacije (javne, privatne, nevladine) ve i za strane investitore. Rizici
Etniki konflikti i nestabilna politika situacija na Balkanu. Generalno lo rejting Srbije i Crne Gore u meunarodnoj politici. Visoki zahtevi za kvalitetnim ivotnim namirnicama i probirljivost trita zemalja Evropske Unije. Nedovoljno poznavanje inostranih trita. Nedostatak iskusnih i obrazovanih menadera. Samodovoljnost trita zemalja Evropske Unije za odreene poljoprivredne i prehrambene proizvode.
155
Swot / Tows matrica

Snage (dobre strane) - S 1. Brz razvoj bio-farminga 2. Obrazovanje stoara Mogunosti - O 3. Pokretanje robne proizvodnje u tovu junadi i proizvodnji mleka Slabosti (loe strane) W 1. Organizacija udruenja odgajivaa ivotinja i slube za podrku u uslovima trine ekonomije 2. Pomo udruenjima stoara u osmiljavanju odgajivakih ciljeva 3. Razvoj sektora mehanizacije (usluni mainski parkovi) 1. Podizanje stepena prerade i irenje lepeze proizvoda uz izdvajanje jedinstvenih proizvoda zatienih robnih marki (brand) Rizici - T 2. Primena strategija za kontrolu zaraznih bolesti domaih ivotinja i zoonoza zasnovanih na preciznoj dijagnostici i preventivnim merama 3. Podsticanje i unapreenje proizvodnje kvalitetne stone hrane 1. Stvaranje kvalitetnijih uslova za ivot u ruralnoj sredini 2. Stvaranje informacionog sistema sa bazom podataka 3. Usaglaavanje zakonske regulative vezane za stoarstvo realnim potrebama i legislativi u svetu
Legenda:
S-O strategije: tee ka mogunostima koje su veoma podesne snagama Optine W-O strategije: prevazilaze slabosti da bi pronale adekvatne mogunosti S-T strategije: identifikuju puteve koji koriste snage Optine da umanje njenu ranjivost na eksterne rizike W-T strategije: utvruju odbrambeni plan koji prevenira slabosti Optine zbog kojih postaje visoko osetljiva na eksterne rizike
Strateki ciljevi podrke razvoju mlekarstva regije aak Na osnovu prethodno uraene analize stanja na podruju regije aak odreeni su strateki pravci podrke razvoju mlekarstva regije
156
aak, koji su u saglasnosti sa republikom i optinskom strategijom razvoja poljoprivrede (stoarstva), a najvaniji od njih su: Poveanje broja goveda i ovaca najmanje do nivoa iz prethodne dekade (poslednja dekada 20 veka). Stimulisanje uveanja broja porodinih komercijalnih gazdinstava u odnosu na porodina gazdinstva koja proizvode za sopstvene potrebe. Proizvodnja standardizovanih i kontrolisanih proizvoda od mleka (kajmak, sir tipa feta, zreli sir tipa kakavalj) na specijalizovanim gazdinstvima. Uvoenje standardizovanih mera pripreme i obrade sirovog mleka i veterinarsko-sanitarne zatite sa ciljem smanjenja broja somatskih elija u mleku. Promet (trite) standardizovanog i kontrolisanog mleka i proizvoda od mleka. Aktivnosti usmerene ka realizaciji postavljenih stratekih ciljeva Prilagoavanje sistema obrazovanja potrebama robnih proizvoaa. U ostvarivanju ovog stratekog cilja velika je uloga Agronomskog fakulteta u aku, koji za razliku od Poljoprivrednih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Pritini (sa seditem u Leku) koluje agronome opteg smera sa neophodnim znanjem iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje. U uslovima kada su rasformirani veliki dravni kombinati iz oblasti poljoprivredne proizvodnje, smanjena je i potranja za specijalizovanim inenjerima poljoprivrede iz oblasti stoarstva, ratarstva, voarstva, mehanizacije, zatite bilja, itd, a koje koluju pomenuti Poljoprivredni fakulteti. Naime, strategijom razvoja optine aak, u ijoj su izradi uestvovali i istraivai sa ovog projekta, predvia se vea uposlenost-angaovanost diplomiranih inenjera agronomije opteg smera, koje obrazuje Agronomski fakultet iz aka. Njihova osnovna uloga bie savetodavna-iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje, odnosno strategijom je predvien jedan agronom za jedno selo. Miljenja smo da postojei sistem obrazovanja na ovom fakultetu treba usmeravati ka sistemu 4+1, gde e svreni agronomi u toku specijalizacije stei vea znanja prvenstveno iz oblasti
157
finansijskog poslovanja, ali i to bolje upoznati specifinosti pojedinih grana poljoprivredne proizvodnje (u naem sluaju proizvodnje u govedarstvu i prerade sirovina-mleka i mesa). Istovremeno fakultet predvia i uvoenje trogodinjih studija iz oblasti stoarstva, na kojima e se, izmeu ostalih, kolovati i budui robni farmeri koji e baviti poljoprivrednom proizvodnjom na sopstvenom gazdinstvu. Transfer najnovijih saznanja iz oblasti poljoprivredne proizvodnje. Agronomski fakultet u poslednjih dest godina, svake godine organizuje savetovanje pod nazivom Zimska kola za agronome, na kojem najnovija saznanja iz poljoprivredne nauke prenosi svrenim inenjerima agronomije i zainteresovanim poljoprivrednim proizvoaima. Fakultet e se i ubudue baviti ovakvim nainom tranfera znanja uvaavajui prioritetnu potrebu stvaranja robnih proizvoaa iz oblasti stoarstva, a samim tim i proizvodnje mleka. U skladu sa ovim potrebama, fakultet je u poslednje 3 godine organizator i naunog skupa Poljoprivreda i lokalni razvoj, kao i niza predavanja istaknutih istraivaa iz ove oblasti kako iz zemlje, tako i inostranstva. U periodu od 2002 do 2004 fakultet je bio nosilac tehnolokog projekta pod nazivom Organizacija i unapreenje robnih farmera u stoarstvu (finansiran od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije), u toku kojeg su razraeni modeli gazdinstava u govedarstvu, ovarstvu, kozarstvu i ivinarstvu, sa aspekta veliine gazdinstva (broj grla, zemljini posed), ishrane, rasnog sastava, zdravstvene zatite i ekonominosti proizvodnje. Iz oblasti govedarstva, odnosno proizvodnje mleka potpuno su razraeni modeli robnih farmi sa 20, 30 i 50 muznih krava. U ovarstvu i kozarstvu razraeni su modeli sa 100, 200 i 300 matinih grla. Na bazi ovih modela robnih farmi izraeno je u Regiji aak nekoliko govedarskih farmi za proizvodnju mleka i jedna farma koza. Osnivanje udruenja odgajivaa goveda i preraivaa mleka i slube za podrku u uslovima trine ekonomije i njihovo regionalno i globalno povezivanje. Osnivanje udruenja u regiji aak, kao i u celoj Srbiji usporeno je i oteano zbog loih iskustava iz prethodnog perioda, kada su pri stvaranju zadruga poljoprivrednici prisiljavani da budu lanovi bez potovanja naela dobrovoljnosti i interesa, tako da su zadruge formirane na tim osnovama u potpunosti nestale, ali su ostala negativna iskustva kod
158
poljoprivrednih proizvoaa. Opravdano je da Agronomski fakultet, katedra za stoarstvo i Poljoprivredna stanica Ovar, kao i nevladine organizacije vre edukaciju stoara zainteresovanih za osnivanje asocijacija. Navedene institucije moraju koordinirati svoj rad sa resornim Ministarstvom pri Vladi Srbije i drugim ve registrovanim asocijacijama, kao i sa organizacijama u sastavu EU i sveta koje se bave ovom problematikom (EAAP, WAAP, FAO). Imajui ovo u vidu u aku je ove godine formirano udruenje odgajivaa goveda Gradina iji je predsednik mr Milun Petrovi zaposlen na Agronomskom fakultetu i istraiva na ovom Projektu. Stvaranje informacionog sistema sa bazom podataka. Radi uspenog i celishodnog prenosa znanja u okviru stoarske proizvodnje neophodno je uvoenje modernog agrobiznisa, koji podrazumeva nove informacione tehnologije kao to su internet i bezine komunikacije, ime bi se dosadanji posredni transfer znanja putem agronoma transformisao u neposredni vid komunikacije savetodavnih servisa (naunih i drugih institucija) i farmera. Savetodavni servisi bi imali ulogu prikupljanja informacija iz razliitih izvora, njihove obrade i distribucije sreenih podataka farmeru-poljoprivredniku. U prikupljanju podataka naglaena je uloga agronoma. Jedno od reenja je obezbeenje informacija na bazi modela u Web-komponentama, koje mogu biti ukljuene u Web-stranice, koje obezbeuje fakultet, zajedno sa regionalnim i lokalnim strunim slubama (poljoprivredne i veterinarske). Druga obrazovna pomona tehnologija koja se moe koristiti su digitalne biblioteke. Sam internet se pretvara u globalnu biblioteku koju korisnik poseuje na svom dekstopu i pretrauje kako bi dobio brzu informaciju. Nauni instituti i fakulteti bi podravali server na nacionalnom nivou, ime bi farmeri mogli direktno doi do informacija. Ukrupnjavanje gazdinstava. Cilj ove aktivnosti je da se postepeno povea broj gazdinstava sa robnom proizvodnjom (razvoj kooperativnih odnosa sa preraivaima mleka i mesa, korienje podsticajnih mera od strane drave, lokalne samouprave, nevladinih organizacija, banaka, ...). Na ovaj nain poveao bi se broj stoke i proizvodnja mleka.
159
Registracija svih gazdinstava koja se bave proizvodnjom mleka. Cilj je da se utvrdi broj grla stoke po pojedinim gazdinstvima, kao i drugi potencijali kojima ista raspolau, a u funkciji ove proizvodnje (raspoloive povrine poljoprivrednog zemljita, livada, panjaka, povrine pod ratarskim i povrine pod krmnim kulturama). Razrada tehnologija prerade mleka i tehnologije proizvodnje autohtonih mlenih proizvoda standardizovanog kvaliteta u ovlaenim laboratorijama na Agronomskom fakultetu. Uvoenje sertifikata o kvalitetu i mikrobiolokoj ispravnosti mleka i mlenih proizvoda izdatih od strane ovlaenih institucija (Veterinarski Institut Kraljevo) Razvijanje svesti potroaa o neophodnosti korienja mleka i mlenih proizvoda kontrlisanog kvaliteta iz legalnih tokova. Kontrola zaraznih bolesti domaih ivotinja i zoonoza, zasnovanih na preciznoj dijagnostici i preventivnim merama. Sprovoenje ove aktivnosti uticae na bolje zdravstveno stanje ivotinja i veu proizvodnju mleka. Posebna panja posvetie se prevenciji i leenju mastitisa, ime e se u znaajnoj meri poboljati kvalitet mleka (manji broj somatskih elija). Stvaranje brand-ova animalnog porekla. U okviru ove aktivnosti radilo bi se na: Stimulisanju (finansiranju) od strane lokalne samouprave, vladinih i nevladinih organizacija naunih i istraivakih projekata za standardizaciju i brandiranje proizvoda ivotinjskog porekla, naroito onih tradicionalnih i autohtonih (npr. kajmak i beli sir). Podrci bez vremenskog odlaganja svakoj kreativnoj inicijativi da takvi proizvodi budu zatiene robne marke (brand). Podsticanje unapreenja proizvodnje kvalitetne stone hrane. U okviru ove aktivnosti radie se na sledeim zadacima: Na odabranim krupnijim gazdinstvima uskladiti setvenu strukturu krmnih biljaka prema broju grla i raspoloivoj povrini poljoprivrednog zemljita u cilju vee proizvodnje stone hrane po jedinici povrine.
160

Obezbediti uvoenje novih vrsta i sorti krmnog bilja kojim bi se obezbedila ishrana sveom zelenom hranom tokom veeg dela godine. Na odabranim gazdinstvima obezbediti dovoljnu koliinu proizvedene kabaste hrane za itav zimski period i predvideti rezerve za sluaj da leti nastane prekid u obezbeivanju svee zelene hrane (dugotrajne jake sue). Korienje nusproizvoda poljoprivredne i prehrambene industrije (pivara, sladara). Iskoriavanje panjaka pregonskim sistemom. Melioracija panjaka podsejavanjem, ubrenjem i unitavanjem korova. Kontrola panjaka u pogledu parazitoloke situacije i njihovo preventivno suzbijanje tamo gde se ukae potreba.
Specijalizacija gazdinstava. Radilo bi se na odabiranju veih gazdinstava (sa veim brojem stoke i veim zemljinim povrinama) i na edukovanju vlasnika istih o prednostima specijalizovane proizvodnje u poljoprivredi. Ostvarenje ovih ciljeva podrazumeva pre svega edukaciju proizvoaa u ovom pravcu i usmeravanje robnih proizvoaa na dravne i lokalne subvencije u smislu nabavke nove i remont postojee opreme za muu, uvanje i transport mleka. Globalno reenje ovih i slinih problema vidimo u potpunom prelasku na robnu proizvodnju, to e pored poveanja kvaliteta proizvoda dovesti i do pada cene kotanja po jedinici proizvoda. Zakljuak Imajui u vidu navedene strateke ciljeve i predviene aktivnosti za njihovu realizaciju, izraena je farma koza (kapaciteta 400 grla), sa zaokruenim ciklusom proizvodnje i prerade kozjeg mleka u sireve kontrolisanog i standardizovanog kvaliteta (beli meki sir, tvrdi sir u tipu kakavalja i sir u maslinovom ulju). U narednom periodu radie se na daljem sprovoenju navedenih aktivnosti sa ciljem stvaranja veeg broja ovakvih specijalzovanih gazdinstava, ime e se dati veliki doprinos razvoju mlekarstva u regiji aka.
161
12. LITERATURA
Arapovi}, M., Medan, N., Guti}, M.: Fetotipske uzro~ne povezanosti duìne laktacije sa nekim obele`jima intenziteta plodnosti, Veterinarija, 1-2 Sarajevo 1976. Bari},S.: Prilog poznavanju metoda objektivne ocene perzistencije laktacije, Sto~arstvo, 1-2,1970. Black, R.G., J.Van Leeuwen: Optimization of an automatic milk cryscope, the australien jornal of dary technology, sept.1985, 123-178. Brown, K: The energymetabolism of ruminants. Carles C.Thomas publisher, Springfield, USA, 1962. Brown, L.O.R.M., Durham, E., Cobb, and., J.H.Cnox: Analisis of the components of variance in galvine intervals in a Range Herd Beef cattle - Jas. 13:511, 1954. Car, M., Bari}, S., Halu{ka, V.: Prilog poznavanju toka laktacije kod simentalskih krava, Sto~arstvo br.11-12, 1979. î~a, O.: Prilog poznavanju uticaja laktacije na koli~inu masti u mleku, Zagreb, 1981. Dozet, N.: Fizika mleka, Sarajevo 1971. Dozet, N.: Biohemija mleka, Sarajevo 1972. De Vilder, J.R.Bossuyt.: Optimization of an automatic milk cruscope, the australian journal of dairy tehnology, sept.1985, 123-128. Dilanjan, Z.N.: Izmenenie sostava i svojstva moloka pod vlijanijem faktorov, Molo~noe delo, Moskva, 1967. Dukes, H.H.: Fiziologija doma}ih ìvotinja, prevod, 1975. \uri~i}, I.: Veterinarska fiziologija, Beograd, 1953. \ur|evi}, \.: Fiziologija doma}ih ìvotinja, Beograd, 1982. Ensminger, M.E.: Breding practices of the american cattleman,NLP, 34:8,21, 1956. Fer~ej, J.: Ocena vanjskih faktora na mle~nost krava, Jugoslovenski simpozijum iz sto~arstva, Beograd, 1971. Gavrilovi}, S., Mitrovi}, D.: Uticaj sezone telenja crno{arog gove~eta na proizvodnju mleka i mle~ne masti, Novi Sad, 1972. Gordon, I: Problems and prospects in cattle egg transfer, Irish Vet.Journal, 29, 1975.
163
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija â~ak) Guti}, M., i sar.: Utucaj kontinuiranog u~e{}a kukuruzne silaè u obroku krava na proizvodnju mleka, Zbornik radova, APRO IRI - Mostar, 1983. Guti}, M.: Prilog istraìvanju stepena iskori{tenosti genetskog potencijala muznih krava kroz laktaciju, Zbornik radova, APRO IRI, Mostar, 1987. Guti}, M.: Ispitivanje uticaja razli~itog nivoa ishrane na kvalitet priplodnih junica i njihove proizvodne performanse, Zbornik radova, APRI IRI, Mostar, 1987. Guti}, M.: Istraìvanje mogu}nosti upotrebe jabukovog tropa u ishrani krava muzara, Zbornik radova, APRO IRI, Mostar, 1990. Guti}, M.: Prilog istraìvanju uticaja H.F. gena na produktivne osobine crno-belih krava na farmama u Hercegovini, Mostar, 1990. Guti}, M.: Ispitivanje proizvodnih sposobnosti krava simentalske rase na farmi ITG Jagodina, Me|unarodni simpozijum, Savremeni trendovi u proizvodnji mleka, Kopaonik, 1996. Guti}, M., Bogosavljevi} Bo{kovi} Sneàna, Petrovi}, M.: Prilog poznavanju povezanosti trajanja perioda zasu{enja, servis perioda i indeksa plodnosti krava simentalske rase, III Savetovanje. Habe, F.: Splo{na ìvinoreja, Ljubljana, Domàle, 1994. Heeschen, W., G,Sohren,J,Richnuth: Zur frage der messbarkeit dekqualitat von milch und milchprodukten. Internationalen Grunen, Berlin, 1987. Hoglund, B: Dairy cattle, Philadelphia, 1973. Hrasnica, F., Ogrizek, A.: Sto~arstvo Opci deo, Zagreb, 1961. Jovanovi}, D.: Ishrana doma}ih ìvotinja, Novi Sad, 1993. Koljaji}, V., Desanka Kolarski., Jovanovi}, R.,\or|evi}, N., Savi}, S., Veselina Pupavac.: Efekti upotrebe dopunske sme{e za krave u laktaciji hranjenih razli~itim kabastim hranivima, Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta, Beograd, 1991. Latinovi}, D., Lazarevi} ,Lj., Trifunovi}, F., Kati}, M., Stoji}, P.: Fenotipska i genetska klasifikacija telesne razvijenosti i tipa mle~nih goveda, Zbornih radova Poljoprivrednog fakulteta, Beograd, 1991. Lazarevi}, R., i sar.: Na{e govedarstvo izme|u potreba i mogu}nosti, Biotehnologija u sto~arstvu, Beogrd, 1997. Lo~ni{kar, F.: Biolo{ke osnove ìvalske proizvodnje, Ljubljana, Rodica, 1977. Lesly, J.F.: Genetika pobolj{anja stoke, Zagreb, 1971. Linzeli, J.L.: Mesurement of under volume in live goats as an index of mammary andfunction. J.of dary Science 49, 507, 1966. Luckyn, E.F.: Ob{}e ìvinovodstvo, Moskva, 1935. Mc Cullough: American Forage and Grassland Council (AFGC), tab.70, 1965. Mc Cullough: American Forage and Grassland Council (AFGC), tab.85, 1969. Mihal, L.: Teorijske osnove selekcije II deo, Sarajevo, 1971.
164
Govedarstvo - tehnologija proizvodnje Miloji}, M., Balaban, M.: Mle~nost crno-bele rase goveda u toku prve tri laktacije, Savremena poljoprivreda, Novi Sad, 1972. Miloji}, M., Gaji}, I.: Koeficijenti ponovljivosti koli~ine mleka u laktacijama doma}eg {arenog gove~eta, Arhiv poljoprivrednih nauka, Beograd, 1974. Nenadovi}, M., Simi}, M.: Procena mle~nosti prvotelki doma}e {arene rase na osnovu skra}enih laktacija, Sto~arstvo br. 3-4, 1976. Nikoli}, B.: Ud`benik Biohemije, Beograd, 1967. Nikoli}, D., Simovi},B.: Op{te sto~arstvo, Beograd, 1981. Obra~evi}, ^.: Ishrana goveda, Beograd, 1975. Obra~evi}, ^.: Osnovi ishrane doma}ih ìvotinja, Beograd, 1991. Obra~evi}, ^.: Novi sistemi procenjivanja hranljive vrednosti sto~ne hrane, Krmiva, Zagreb, 1984. O.Brien, S.J.,et al (1993): Anchored reference loci for comparative genome mapping in mammals. Nature Genetis Vol.3,103. Oklje{a, B.: Porodiljstvo doma}ih ìvotinja, Zagreb, 1957. Ore{nik,A.: Splo{na ìvinoreja, Ljubljana, Domàle, 1992. Pani}, M.: Kvantitativna genetska analiza prvotelki crno-bele rase, Arhiv poljoprivrednih nauka, 114, Beograd, 1978. Pani}, M.: Uticaj genetskih i nekih paragenetskih faktora na duìnu iskori{tavanja krava i ìvotnu proizvodnju mleka, Arhiv za poljoprivredne nauke, Beograd, 1978. Pe~ar, S.: Uticaj temperature na proizvodnje i reproduktivne sposobnosti goveda, Nauka u praksi, Beograd, 1973. Pe~ar, S., Azanjac,N.: Procena mle~nosti krava na bazi skra}enih laktacija, Nauka u praksi br.2, Beograd, 1975. Porter,J.W.G.: Milk and dairy foods, Oxford University Press, 1975. Roubicek, C.B., R.T.Clark., R.M.Richard, and, O.F.Pahnish: Range cattle production: 4 post weaning performance - a literature keview, april AESR, 138, 1956. Rom~evi}, Lj., Stoji}, P., Lazarevi}, Lj., Kati}, M., ]iri}, M.: Uticaj mle~nosti na duìnu eksploatacije krava, Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta, Beograd, 1991. Shepherd, A: Heterosis in pre-weaning traits in beef cattle. Journal of Animal Science, 27, 1967. Skalicki, D., Latinovi}, Lj., Lazarevi}, Lj., Stoji}, P.: Fenotipske karakteristike reproduktivnih osobina crno-belih goveda sa razli~itim proporcijama gene Hol{tajn frizijske rase, Zbornih radova Poljoprivrednog fakulteta, Beograd, 1991. [malcelj, I.: Ocenjivanje goveda, Sarajevo, 1951.
165
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija â~ak) Tomme, M.F.: Normi i racioni kormlenija selskohozastvenih zivotnih, Moskva, 1969. Vidovi}, V.: Principi i metodi opremenjivanja ìvotinja, Feljton, Novi Sad, 1993. Winters, L.M.: Odgajivanje ìvotinja, Beograd, Zagreb, 1961. Warwick, E.J.: Performance of brahmas in crosses with british breeds, FCLJ, april, 1953. Wisnik, S. M.: Nutrition in prognanty and lactation, FED, Proc-18.4.1959. Zeremski, D., Mitrovi}, D.: Ishrana krava u toku zime, Arhiv poljoprivrednih nauka, sv.62, Beograd, 1965. Zeremski, D., Koljaji}, V., Pavli~evi}, A.: Uticaj me|usobnog odnosa kabaste i koncentrovane hrane u obroku na mle~nost krava u toku laktacije, Arhiv poljoprivrednih nauka Beograd, 1974.
166

Govedarstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Govedarstvo

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Govedarstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

AGRONOMSKI FAKULTET AAK ISTITUTO SPERIMENTALE ITALIANO LAZZARO SPALLANZANI

Guti Milenko Sneana Bogosavljevi-Bokovi Vladimir Kurubi

Milun Petrovi Leka Mandi Vladimir Doskovi

GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

93 98 99 101 105 105 108 109 109

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Za svaka 2 kg mleka preko 32 kg treba 0,94 kr.jed. i 140 g svarljivog proteina.

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Norme vitamina (na 100 kg te`ine)

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Momenat `etve useva. Najva`niji problem u vezi sa primenom

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Konzumiranje. U ogledu sa junicama je konstatovano da su one

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

80 70 60 50 40 30 20 10 % vlage u momentu `etve

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Dactylis, prvi otkos /vlatanje/:

Drugi otkos/rani stadijum /:

Lucerka, prvi otkos, 1/10-1/4 u cvatu:

Soja, stvorene prve mahune:

Sve`a, zelena Sve`a, zelena + 10% suvog zrna Provenula

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)

Sirovi pepeo 6.90 8.88 8.87 9.69

k i s e l i n e: 0.15 0.09 5.14 5.38 2.11 2.31

1990-91 4.74 12.79 1991-92 4.50 10.43

pH N-NH32. Buterna Propion. Sir}etna Mravlja Mle~na [e}er

) Svi sastojci, osim pH, dati su u procentima SM ) U % ukupnog N

Govedarstvo - tehnologija proizvodnje

Tab.14.Procena kabastih hranivana osnovu koli~ine sirovog proteina