Prirucnik Za Prosvetne Savetnike-Diskriminacija

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE
YUCOM Komitet pravnika za ljudska prava
Beogradski centar za ljudska prava
Borba protiv diskriminacije u obrazovnom sistemu - Prirunik za prosvetne inspektore i prosvetne savetnike Izdavai Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM Svetogorska 17, 11000 Beograd Tel: 011/ 3344 235 Fax: 011/ 3344 425 E-mail: oce@yucom.org.rs Web site: www.yucom.org.rs Beogradski centar za ljudska prava Beogradska 54, 11000 Beograd Tel/fax : 011/ 3085 328 E-mail: bgcentar@bgcentar.org.rs Web site: www.bgcentar.org.rs
Za izdavae Milan Antonijevi Vesna Petrovi Priredili Milan Antonijevi Jovana Zori Ivana Stjelja Marko Milenkovi Nevena Nikoli Kristina Tubi Kristina Vuji Recenzija Ivana Krsti Lektura Irena Popovi Dizajn i prelom BENUSSI Design Priprema i tampa Dosije studio, Beograd ISBN Tira 1000 Beograd, 2012
Ova publikacija je nastala u okviru projekta Borba protiv svih oblika diskriminacije u obrazovnom sistemu Srbije koji nansira Evropska unija. Stavovi izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nuno stavove Evropske unije
BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU
SADRAJ
I PREDGOVOR II O PRIRUNIKU III CILJEVI PRIRUNIKA IV POJAM I PRIMERI DISKRIMINACIJE 1. Objanjenje pojmova 1.1. Pojam diskriminacije 1.2. Direktna (neposredna) i indirektna (posredna) diskriminacija 1.3. Sistemska diskriminacija 2. Kada je razlikovanje dozvoljeno pozitivna diskriminacija 3. Oblici diskriminacije u obrazovanju
6 8 8 8 8 8 9 10 11 12
V ZAKONODAVSTVO 24 1. Ustav Republike Srbije 24 2. Meunarodni standardi 26 2.1. Univerzalni standardi ljudskih prava 26 2.1.1. Rezolucije i deklaracije 26 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija 26 Deklaracija Ujedinjenih nacija o pravima osoba koje pripadaju nacionalnim, etnikim, verskim ili jezikim manjinama 27 2.1.2. Ratikovani meunarodni ugovori 27 Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije 27 Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima 27 Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta 28 Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom 28 2.2. Evropski standardi ljudskih prava 29 2.2.1. Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (sa protokolima) 29 2.2.2. Praksa Evropskog suda za ljudska prava u pogledu prava na obrazovanje 30 2.2.3. Okvirna konvencija Saveta Evrope o zatiti nacionalnih manjina 32 2.2.4. Povelja Saveta Evrope o regionalnim ili manjinskim jezicima 33
3. PROPISI REPUBLIKE SRBIJE 33 3.1. Opti antidiskriminacioni propisi 33 3.1.1. Zakon o zabrani diskriminacije 33 3.1.2. Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom 35 3.1.3. Zakon o ravnopravnosti polova 36 3.2. Propisi u oblasti obrazovanja 37 3.2.1. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 37 3.2.2. Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju 38 3.2.3. Zakon o uenikom i studentskom standardu 39 3.2.4. Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci detetu i ueniku 39 3.2.5. Pravilnik o ocenjivanju uenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju 40 3.2.6. Pravilnik o ocenjivanju uenika u srednjoj koli 40 3.2.7. Pravilnik o bliim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od zaposlenog, uenika, drugog ili treeg lica (nacrt) 41 VI INSTITUCIJE I PROCEDURE 1. Obrazovne ustanove i razvoj uenika 2. Odnosi u kojima se javlja diskriminacija 3. Redosled pri postupanju u diskriminatornom odnosu uenik uenik 4. Redosled postupanja u diskriminatornom odnosu nastavnik uenik kola 5. Diskriminatorno postupanje meu kolskim osobljem, povreda radnog prava, zlostavljanje na radu 6. Podnoenje pritubi nezavisnim institucijama 6.1. Zatitnik graana 6.2. Poverenik za zatitu ravnopravnosti 7. Sudska zatita tuba kao mogua opcija u zatiti od diskriminacije 8. Kako da u obrazovnom sistemu ne doe do diskriminacije? 42 42 43 44 45 46 47 47 48 48 49
I PREDGOVOR Osim naela slobode, naelo ravnopravnosti (jednakosti) svih ljudi jedno je od najvanijih naela na kojima poivaju unapreenje i zatita ljudskih prava. Naelo jednakosti najee se u praksi izraava time to se zabranjuje diskriminacija. Diskriminacija je neopravdano, nezakonito i na drugi nain nedozvoljeno razlikovanje izmeu ljudi u pogledu prava koje imaju i naina ostvarivanja tih prava. U ovom priruniku se opisuju meunarodni ugovori i domai zakonodavni akti kojima se garantuje jednakost i spreava i kanjava diskriminacija. Diskriminaciju nije lako prepoznati, kao to se obino misli. Osim oiglednih sluajeva dovoenja ljudi u neravnopravan poloaj i ugroavanja njihovih prava zbog nekih linih osobina, koje svakom moralnom biu bodu oi, postoje i mnogo suptilniji naini na koje se ljudska bia dovode u podreen i poniavajui poloaj i liavaju njihovih osnovnih prava. Jedan od takvih naina je primena pravila koja garantuju jednakost na situacije koje samo povrno izgledaju istovetno. Oni koji se bave takvom vrstom diskriminacije obino tvrde da je svaki graanin bez izuzetka podloan istom postupanju, ali ne uoavaju ili kriju da svi graani nisu u istom poloaju i da e ih naoko nediskriminatorni propisi razliito pogaati. Za to ima mnogo primera od kojih su neki naroito vidljivi u postupanju prema deci i omladini, koji su slabije zatieni delovi drutva i manje sposobni da se brane od nepravinog i nezakonitog ponaanja. Po pravilu, suptilna, pritajena diskriminacija sprovodi se tako to se od svih subjekata trai da ispune neki uslov, pri emu se zna ili se mora znati da neki delovi stanovnitva takav uslov ne mogu ispuniti. Takvi su uslovi, na primer, stepen obrazovanja koji je nepotreban za odreeni posao, zika snaga koja je u datoj situaciji irelevantna, znanje vetina koje nisu potrebne itd. Zabrana
PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE PREDGOVOR
diskriminacije se ne odnosi samo na postupanje vlasti, niti se nejednako postupanje moe otkloniti samo obraanjem sudu. U demokratskom drutvu svaki je ovek duan da postupa prema drugima samo na osnovu njihovih linih vrlina i mana, a ne na osnovu predrasuda koje o njima ima. Borba protiv predrasuda koje se zasnivaju na osobinama koje ovek nije voljno stekao nego ih je nasledio pripadajui odreenoj rasi, naciji i budui obrazovan na nekom jeziku ili u duhu religije svojih roditelja dunost je svakog savremenog oveka i ne mora se ostvarivati sredstvima prinude. Nastavnici i drugi ljudi koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem imaju u ovom pogledu naroite obaveze. Oni e se nai u delikatnom poloaju ako ne mogu da prepoznaju sve vrste diskriminatornog ponaanja ili, to je gore, i sami robuju predrasudama, bili toga svesni ili ne. Prirunik koji je pred itaocima treba da bude jo jedno sredstvo u naporima da diskriminacija u kolskom sistemu Srbije potpuno nestane.
Prof. dr Vojin Dimitrijevi, Direktor Beogradskog centra za ljudska prava
II O PRIRUNIKU Prirunik Borba protiv diskriminacije u obrazovnom sistemu nastao je kao rezultat projekta Borba protiv svih oblika diskriminacije u obrazovnom sistemu Srbije, koji realizuju Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM i Beogradski centar za ljudska prava BCHR, uz podrku Evropske unije. Prirunik je namenjen prosvetnim savetnicima, prosvetnim inspektorima i upravama kola u Srbiji i ima cilj da pomogne u borbi protiv diskriminacije u obrazovnom sisitemu. U priruniku su obraeni pojam i primeri diskriminacije, standardi u borbi protiv diskriminacije, relevantni meunarodni i domai propisi, predstavljene su institucije, uloge i odgovornost direktnih uesnika u obrazovnom sistemu, prosvetnih inspektora i civilnog sektora. Prirunik obrauje procedure za kolu bez diskriminacije i za reavanje sluajeva diskriminacije.
III CILJEVI PRIRUNIKA Prirunik Borba protiv diskriminacije u obrazovnom sistemu ima vie ciljeva. Prvi cilj je da se doprinese uspostavljanju obrazovnog sistema bez diskriminacije i inkluziji dece iz svih grupa u srpskom drutvu. Drugi je da se uesnici u obrazovnom sistemu na jednom mestu sistematino upoznaju sa meunarodnim standardima u oblasti borbe protiv diskriminacije, a naroito u obrazovnom sistemu. Prirunik takoe na jednom mestu predstavlja aktuelni nacionalni pravni okvir za borbu protiv diskriminacije. Prirunik obrauje pitanja odgovornosti i uloga uesnika u obrazovnom sistemu kao i procedure za zatitu prava.
IV POJAM I PRIMERI DISKRIMINACIJE 1. Objanjenje pojmova 1.1. Pojam diskriminacije Diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno proputanje (iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe i na lanove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven nain, koji se zasniva na stvarnim, odnosno pretpostavljenim linim svojstvima. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije,
PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE IV
lina svojstva su: rasa, boja koe, preci, dravljanstvo, nacionalna pripadnost ili etniko poreklo, jezik, verska ili politika ubeenja, pol, rodni identitet, seksualna orijentacija, imovno stanje, roenje, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, invaliditet, brani i porodini status, osuivanost, starosna dob, izgled, lanstvo u politikim, sindikalnim i drugim organizacijama.1 Diskriminisati znai razliito postupati i onda kada nema relevantne razlike izmeu dve osobe ili dve situacije ili pak postupati na identian nain u nejednakim okolnostima, to znai da jednakost ne sme biti samo formalna ve sutinska. Nije svako razlikovanje zabranjeno ono moe biti i doputeno ako je objektivno i srazmerno cilju koji se eli postii. Diskriminacija ima razliite oblike. Ona je pogotovo drastina kada izazove diskriminacijom motivisano nasilje i zlostavljanje.
1.2. Direktna (neposredna) i indirektna (posredna) diskriminacija Direktna ili neposredna diskriminacija postoji kada se prema nekoj osobi postupa ili bi se postupalo nepovoljnije u odnosu na nain postupanja prema drugima koji se nalaze u slinoj situaciji po nekom od nedoputenih osnova. To je nezavisno od toga da li je re o karakteristikama koje su ljudima uroene, te ih oni svojom voljom ne mogu menjati kao to je boja koe, ili koji je rezultat prava da se slobodno opredelimo kao to su politika uverenja ili veroispovest. Iskustvo pokazuje da su pojedine grupe bile uestalije izloene diskriminaciji, tako da se u meunarodnim i domaim dokumentima o ljudskim pravima posebno istiu neke osnove diskriminacije kao to su rasa, pol, jezik, veroispovest, politiko ili drugo uverenje ili imovina. Oni su najei u praksi, ali nisu jedini osnovi po kojima se vri diskriminacija. Mnoga druga lina svojstva, kao, na primer, seksualna orijentacija, telesna konstitucija ili starost, esti su osnovi nedozvoljenog razlikovanja. Ako je nastavnik otputen jer je homoseksualne orijentacije, ukoliko je uenik srednje kole iskljuen iz odreene vannastavne aktivnosti jer nastavnik koji ga ocenjuje ima saznanja da taj uenik pripada nekoj maloj netradicionalnoj verskoj zajednici ili ako osnovna kola odbija da upie decu sa invaliditetom ili decu pripadnika romske populacije to bi bili primeri direktne diskriminacije. Pri utvrivanju direktne diskriminacije ponekad je veoma teko pronai odgovarajuu uporednu situaciju, odnosno nekoga ko se nalazi u okolnostima koje se mogu uporediti sa situacijom u kojoj se nalazi navodna rtva
1 Zakon o zabrani diskriminacije, lan 2, Slubeni glasnik RS, br. 22/2009.
10
diskriminacije. Tada je neophodno zamisliti hipotetiku situaciju odnosno kako bi ta osoba bila tretirana u odsustvu sporne karakteristike na primer, da osoba nije pripadnik manjinske, ve predominantne verske zajednice ili da nije re o osobi sa invaliditetom. Postavljanje objektivnih i opravdanih kriterijuma kao to je, na primer, propisivanje odreene strune spreme, ne predstavlja diskriminaciju, ali bi direktna diskriminacija postojala ako bi se za prijem u odreenu sekciju u koli trailo da osoba bude, na primer, pravoslavne veroispovesti. Diskriminacija moe postojati i u daleko suptilnijem (i time tee prepoznatljivom) obliku i tada je obino re o indirektnoj ili posrednoj diskriminaciji. Takav oblik diskriminacije postoji kada naizgled neutralna odredba, praksa ili uslov odreenu osobu ili grupu stavlja u nepovoljniji poloaj, osim kada je razlikovanje objektivno opravdano legitimnim ciljem, kada je neophodno i srazmerno tom cilju. Zabrana posredne diskriminacije prekrena je kada se osobe koje se nalaze u bitno razliitom poloaju tretiraju na isti nain. Kao i direktnu, indirektnu diskriminaciju je ponekad teko prepoznati, a jo tee dokazati. Pravljenje razlike izmeu mukaraca i ena nije uvek samo po sebi diskriminacija, ve se diskriminatornim smatra samo ono razlikovanje koje nema razumno opravdanje s obzirom na cilj i posledice postupka ili kod koga ne postoji srazmera izmeu upotrebljenih sredstava i cilja koji se eli postii. Tako bi posredna diskriminacija po osnovu pola postojala u situaciji kada bi kao kriterijum za izbor nastavnika zikog vaspitanja bila postavljena odreena minimalna visina kandidata koja nije neophodna prema prirodi posla koji treba da se obavlja i koja bi u privilegovan poloaj stavila mukarce naspram ena. Za indirektnu diskriminaciju nije neophodno da postoji motiv ili namera ve je dovoljno da su proizvedeni efekti diskriminatorni. Na primer, kada uenik osnovne kole korisnik kolica nije u mogunosti da sa ostalom decom ide u organizovanu posetu bioskopu jer zgrada bioskopa nije dostupna svim uenicima, iako je kola mogla da se opredeli za drugu bioskopsku zgradu koja bi zadovoljavala taj uslov.
1.3. Sistemska diskriminacija Diskriminacija moe biti posledica pojedinanog akta, ali i sistemska, odnosno posledica generalne politike neke obrazovne institucije ili ak na nivou cele drave. Sistemska diskriminacija je posledica raznorodnih faktora i prakse institucija koji zajedno dovode do diskriminacije neke od zatienih grupa, ak i
11
ukoliko nije postojala diskriminatorna namera. Takav oblik diskriminacije esto se dokazuje uz pomo statistikih podataka koji ukazuju na odreene disproporcije. Tako bi, na primer, sistemska diskriminacija romske dece mogla postojati pri upisu dece u srednje kole jer zbog socioekonomskih prilika u kojima su odrastali veoma esto nisu u mogunosti da na prijemnim testovima pokau potreban nivo sposobnosti. U tom smislu testovi treba da budu kreirani tako da ne ukljuuju samo socioekonomske i kulturne karakteristike dece pripadnika veinske populacije ve i manjinskih grupa. Primer za sistemsku diskriminaciju bilo bi i odvajanje uenika sa invaliditetom u specijalizovane institucije za obrazovanje i smetaj, ime se ne ostvaruju ciljevi inkluzivnog obrazovanja. Na taj nain, ak i mere koje su usmerene na unapreenje poloaja pripadnika odreene grupe mogu imati diskriminatoran efekat.
2. Kada je razlikovanje dozvoljeno pozitivna diskriminacija2 Pozitivna diskriminacija, preferencijalni tretman ili armativna akcija podrazumeva razliite mere koje drava uvodi sa ciljem da izjednai mogunosti pojedinaca pripadnika pojedinih drutvenih grupa, kao to su, na primer, ene, pripadnici romske manjine, osobe sa invaliditetom i sline grupe, da bi se nakon uspostavljanja formalne postigla i stvarna jednakost. Cilj favorizovanja tih tradicionalno obespravljenih grupa jeste postepeno dovoenje njihovih pripadnika u poloaj stvarne jednakosti. Taj zakonski utemeljen oblik razlikovanja mora se primenjivati u odgovarajuem ogranienom trajanju, samo dok za njim postoji potreba, jer bi u suprotnom dovela do nove nejednakosti, sada u korist prethodno diskriminisane grupe. Mere armativne akcije iroko se koriste u obrazovnim sistemima irom sveta. Tako su u Sjedinjenim Amerikim Dravama sve visokoobrazovne institucije dugo bile u obavezi da prime odreeni broj studenata pripadnika manjinskih grupa, na primer, afro-amerikog, meksikanskog ili indijanskog porekla, ak i ako su njihovi rezultati na prijemnim ispitima bili loiji od rezultata pripadnika veinskih zajednica. Ustav Republike Srbije spada u red retkih ustava koji izriito dozvoljavaju mere armativne akcije. Tako je lanom 21. Ustava RS predvieno: Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radi
2 Autori prirunika su se opredelili za izraz pozitivna diskriminacija koji se esto koristi u praksi. Takva vrsta postupanja naziva se jo i afirmativna akcija, dok se u Zakonu o zabrani diskriminacije koristi izraz posebne mere.
12
postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima. U Zakonu o zabrani diskriminacije (lan 14) na slian nain su denisane tzv. posebne mere i predvieno je da se diskriminacijom ne smatraju posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju.
3. Oblici diskriminacije u obrazovanju Osnovna ideja ovog dela prirunika je da olaka prepoznavanje oblika diskriminacije sa kojim bi se eksterna kontrola odnosno prosvetni inspektori i savetnici mogli susresti u praksi. Oblici diskriminacije (sa primerima) navedeni su na osnovu nacrta Pravilnika o bliim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, uenika, drugog ili treeg lica3 koji je tokom izrade ovog Prirunika bio u fazi donoenja. Nacrt pravilnika propisuje da svako ima pravo na zatitu od diskriminacije u skladu sa Zakonom i pravilnikom i na sistematian nain obrauje oblike diskriminacije i njihovu manifestaciju. Oblike diskriminacije koji su navedeni u Pravilniku ne treba prihvatiti kao listu koja je zatvorena i sadri sve mogue oblike diskriminacije koji se mogu pojaviti u praksi, ali predstavlja iscrpnu listu moguih sluajeva koji su se pojavljivali ili se mogu pojaviti. Primeri koje navodimo uz odredbe koje se pominju u Nacrtu pravilnika predstavljaju najee i optepoznate situacije koje moemo uoiti u praksi. Prema nacrtu Pravilnika, diskriminacija u obrazovanju i vaspitanju predstavlja svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, proputanje odnosno davanje prvenstva pojedincu ili grupi na otvoren ili prikriven nain koji se zasniva na rasi, boji koe, precima, dravljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etnikom poreklu, jeziku, verskim ili politikim ubeenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, roenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, branom i porodinom statusu, osuivanosti, starosnom dobu, izgledu, lanstvu u politikim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim linim svojstvima, u ustanovi kojom se neopravdano pravi razlika ili daje prvenstvo, a naroito ona kojom se:
3 Navedeno prema nacrtu koji je bio dostupan autorima 23. januara 2012. godine. U fazi konsultacije o nacrtu ovog Pravilnika bilo je sugestija da se iz naziva i sadraja Pravilnika izostavi kategorija drugih lica jer ona nije predviena lanom 44 Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja.
13
1. ograniava ili uskrauje pravo na predkolsko, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje pod jednakim uslovima; 2. oteava ili onemoguava upis lica ili grupe lica u ustanovu, usled njihovog linog svojstva; 3. iskljuuju lica ili grupe lica iz obrazovnog sistema usled njihovog linog svojstva; 4. oteava ili uskrauje mogunost praenja nastave i uea u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima usled njihovog linog svojstva; 5. uenici ili druga lica razvrstavaju po njihovom linom svojstvu; 6. uenici ili druga lica zlostavljaju; 7. na drugi nain neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa sa uenicima ili drugim licima koja uestvuju u obrazovnom i vaspitnom procesu. Pravilnik takoe predvia da se diskriminacijom ne smatraju posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i napredovanja lica, odnosno grupa lica koja se nalaze u neravnopravnom poloaju u procesu obrazovanja. Pravilnik denie vie oblika diskriminacije i njihovu manifestaciju u obrazovnom sistemu, to su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Neposredna diskriminacija Posredna diskriminacija Povreda naela jednakih prava i obaveza Zabrana pozivanja na odgovornost Udruivanje radi vrenja diskriminacije Govor mrnje Uznemiravanje i poniavajue postupanje
Prema nacrtu Pravilnika, neposredna diskriminacija je diskriminatorsko postupanje kojim se lice ili grupa lice, zbog njegovog odnosno njihovog linog svojstva, u istoj ili slinoj situaciji u procesu obrazovanja i vaspitanja, ili u situacijama koje su neposredno ili posredno povezane sa procesom obrazovanja i vaspitanja, stavljaju u nepovoljniji poloaj, naroito ako se: 1. vri diskriminacija dece i uenika od strane zaposlenih u ustanovi u procesu obrazovanja i vaspitanja; 2. vri diskriminacija zaposlenih, dece i uenika od strane drugih lica u ustanovi i treih lica u vezi sa procesom obrazovanja i vaspitanja;
14
3. sprovodi diskriminacija prema roditeljima, odnosno starateljima dece i uenika od strane zaposlenih i drugih lica u ustanovi, kao i treih lica kada se ona odnosi na proces obrazovanja i vaspitanja, 4. i na druge naine neposredno vri diskriminacija. Nacrt denie da posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, u procesu obrazovanja i vaspitanja ili u vezi sa procesom obrazovanja i vaspitanja, zbog njegovog odnosno njihovog linog svojstva, stavlja u nepovoljniji poloaj diskriminatorskim ponaanjem koje je samo prividno zasnovano na naelu jednakosti i zabrane diskriminacije u obrazovanju i vaspitanju, a naroito ako takvo ponaanje samo po sebi nije diskriminatorsko, ali podstie na stvaranje predrasuda i stereotipa o pojedinim licima ili grupi lica i njihovim pripadnicima. Pitanje posredne diskriminacije u obrazovnom sistemu posebno je vano poto je taj vid diskriminacije najtee dokazati. Takav vid ponaanja prividno je zasnovan na jednakosti i moe da predstavlja ponaanje koje ne mora da bude diskriminatorsko, ali moe da proizvede takve efekte. Na primer, premetanje uenika romske nacionalnosti u poslednju klupu zato to navodno ima dobar vid ili odbijanje da uenik bude ukljuen u proces nastave time to se ne primeuje njegova angaovanost. Povreda naela jednakih prava i obaveza postoji ako se prema licu ili grupi dece, uenika, roditelja, odnosno staratelja maloletnog lica i zaposlenih u ustanovi ili u procesu obrazovanja i vaspitanja, zbog njihovog linog svojstva: 1. neopravdano uskrauju prava i slobode ili nameu obaveze koje se u istoj ili slinoj situaciji ne uskrauju ili ne nameu drugom licu ili grupi lica; 2. preduzimaju mere iji su ciljevi ili posledice neopravdani; 3. preduzimaju mere koje nisu srazmerne ni opravdane ciljevima koji se merama ele postii; Zabrana pozivanja na odgovornost postoji ako su u procesu obrazovanja i vaspitanja, odnosno u vezi sa procesom obrazovanja i vaspitanja dete, uenik, roditelj, odnosno staratelj i zaposleni u ustanovi, neopravdano izloeni loijem postupanju u odnosu na druga lica zbog toga to trae, odnosno nameravaju da trae zatitu od diskriminacije, ili zato to su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju od strane zaposlenih i drugih lica u ustanovi, kao i treih lica, a naroito kada usled toga:
15
1. deca, odnosno uenici neopravdano dobijaju loije ocene ili se njihov rad drugaije vrednuje; 2. deca, odnosno uenici, roditelj, odnosno staratelj maloletnog lica, zaposleni i druga lica trpe pretnje i ucene; 3. deca, odnosno uenici, roditelj, odnosno staratelj maloletnog lica, zaposleni i druga lica stavljaju u nepovoljan poloaj; 4. deca, odnosno uenici, roditelj, odnosno staratelj maloletnog lica, zaposleni i druga lica javno izlau ponienju i podsmehu, a njihove primedbe i zahtevi ignoriu. Prema Nacrtu pravilnika udruivanje radi vrenja diskriminacije postoji ako se u ustanovi ili u procesu ili u vezi sa procesom obrazovanja i vaspitanja obrazuju udruenja i grupe ije je delovanje usmereno na: 1. izazivanje i irenje nacionalne, rasne, verske i druge mrnje i netrpeljivosti prema deci, odnosno uenicima, roditeljima, odnosno starateljima maloletnog lica, zaposlenim i drugim licima u ustanovi; 2. spreavanja uea dece, odnosno uenika u obrazovnom procesu u ustanovama usled njihove rasne, nacionalne i verske pripadnosti odnosno ma kog drugog linog svojstva; 3. kao i u drugim sluajevima kada udruivanje, suprotno Ustavu i zakonu, ima za cilj vrenje diskriminacije. Posebno teak oblik ispoljavanja diskriminacije predstavlja govor mrnje. Prema Nacrtu pravilnika, govor mrnje je svaki oblik irenja ideja, informacija i miljenja kojima se podstie diskriminacija, mrnja i nasilje protiv pojedinaca i grupe lica uesnika u procesu obrazovanja i vaspitanja, odnosno ma kog drugog lica zbog njihovog linog svojstva, a koji je u bilo kakvoj vezi sa procesom obrazovanja i vaspitanja ili radom ustanova, a naroito: 1. ispisivanje poruka ili simbola na objektima ustanova ili u njenom neposrednom okruenju kojim se podstie na diskriminaciju, mrnju i nasilje prema uesnicima u obrazovnom procesu i svakom drugom licu ili grupe lica s obzirom na njihovo lino svojstvo; 2. korienje udbenika, asopisa i drugih javnih glasila, internet sajtova i drugih sredstava komunikacije koji u sebi sadre poruke mrnje;
16
3. korienje drugih sadraja u obrazovno-vaspitnom radu koji negativno i u omalovaavajuem znaenju govore o pojedincima ili drugim grupama s obzirom na njihovo lino svojstvo, kao i 4. javno iznoenje od strane uesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ideja, informacija i miljenja kojim se poziva na nejednak tretman ili nasilje prema bilo kom licu ili grupi lica s obzirom na njihovo lino svojstvo. Uznemiravanje i poniavajue postupanje postoji kada su uesnici u procesu obrazovanja i vaspitanja, od strane drugih uesnika u procesu obrazovanja i vaspitanja ili treih lica, usled svog linog svojstva, a u procesu obrazovanja i vaspitanja ili u vezi sa procesom obrazovanja i vaspitanja, izloeni aktima, radnjama i proputanju injenja kojima se stvara oseaj ponienosti i odbaenosti, iri strah i neprijateljstvo ili stvara poniavajue i uvredljivo okruenje, a naroito: 1. korienjem pogrdnih imena, nadimaka i stereotipa kojim se vrea njihovo dostojanstvo na osnovu linog svojstva; 2. izlaganjem podsmehu postignua uesnika u obrazovnom procesu, a naroito dece i uenika; 3. izlaganjem podsmehu zikog izgleda, socijalnog porekla, roda, pola, seksualne orejntacije odnosno bilo kog drugog linog svojstva uesnika u obrazovnom procesu; 4. javnim poniavanjem i pretnjom primene neprimerenih kazni i sankcija prema deci, uenicima i drugim uesnicima u obrazovnom procesu, kao i 5. diskriminatorskim postupanjem kojim, suprotno zakonu, dolazi do uznemiravanja ili poniavajueg postupanja prema uesnicima u obrazovnom procesu. U Nacrtu Pravilnika denisano je dvanaest posebnih oblika diskriminacije. Iako je ova lista obimna, njome nisu obuhvaeni svi oblici diskriminacije koji se mogu pojaviti u praksi. 1. Diskriminacija u ostvarivanju optih ishoda i standarda postoji: a. Ako se oekuje da deca, odnosno uenici ili grupe dece, odnosno uenika zbog svog linog svojstva ne dostignu opte ishode obrazovanja i vaspitanja, ve se kriterijumi prema njima neopravdano i unapred sniavaju. Primer za takav oblik diskriminacije bio bi izbacivanje itavih nastavnih
17
b.
c.
d.
e.
f.
g.
jedinica na osnovu pretpostavke da aci u konkretnom sluaju ne bi mogli da savladaju predmetno gradivo. Ako se ne obezbeuju uslovi koji bi svakom detetu, odnosno ueniku omoguili da bez obzira na lino svojstvo ostvari opte ishode obrazovanja i vaspitanja, a naroito ako se ne koriste raznovrsni oblici nastave (ukljuujui dopunsku nastavu) i uenje i ocenjivanje koje je prilagoeno potrebama dece, odnosno uenika s obzirom na njihovo lino svojstvo. Kada se, na osnovu line procene, zbog niih oekivanja obrazovnih postignua deteta ili uenika s obzirom na njegovo lino svojstvo, nastavni plan ili program koji se realizuje sa ostalom decom, odnosno uenicima neformalno skrauje ili suava ili kada se ne primenjuju, odnosno neopravdano prilagoavaju standardi iji ishodi dovode do nieg ili niskog nivoa obrazovanja deteta, odnosno uenika. Takva vrsta diskriminatornog postupanja je posebno opasna jer smanjuje mogunosti konkretnog deteta da dalje napreduje u obrazovanju i da kasnije upie eljeni smer na viim nivoima obrazovanja. Kada se neopravdano, samo na osnovu line procene nastavnika, uspostave nii ili vii kriterijumi ocenjivanja za dete, odnosno uenika s obzirom na njegovo lino svojstvo, naroito dece iz ranjivih grupa. Primer za takvu vrstu postupanja bilo bi namerno sniavanje zahteva ispod minimalnih standarda zahtevanih od uenika tog uzrasta uz objanjenje da su pripadnici te ranjive grupe nesposobni da savladaju gradivo i da je samo vano da pohaaju kolu. Kada se neostvarivanje zadatih ciljeva u procesu obrazovanja i vaspitanja pripisuje linom svojstvu deteta, odnosno uenika. Takav vid diskriminacije bi postojao kada bi se, na primer, na sednici nastavnog vea izneo stav da odreena uenica nije sposobna da uspeno savlada gradivo iz odreenog predmeta zato to je Romkinja. Kada se uenik, zbog linog svojstva, prevodi u stariji razred iako nije savladao nastavni program iz prethodnog, ime se stvara situacija da uenik nema potrebno znanje za nastavak kolovanja. Takav vid diskriminacije je posebno sloen jer se moe pogreno tretirati kao mera armativne akcije zarad napredovanja dece ili uenika iz marginalizovanih grupa, ali zapravo onemoguava njihovo dalje kolovanje i napredovanje. Ako se ne koriste posebni standardi postignua predvieni zakonom za uenika zbog njegovog linog svojstva, a naroito uenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
18
h. Ako se ne koriste posebni standardi postignua, predvieni zakonom, za uenika sa izuzetnim sposobnostima i kada se, zbog njegovog linog svojstva, ne vri stalno praenje njegovog razvoja ili se na druge naine vri diskriminacija u okviru ostvarivanja optih ishoda i standarda obrazovanja i vaspitanja. 2. Diskriminacija u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje postoji: a. Ako se ne primenjuju posebne i druge zakonom propisane mere koje su predviene sa ciljem podrke pri upisivanju dece ili uenika iz ranjivih drutvenih grupa (naroito uenika sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, odnosno uenika pripadnika nacionalnih manjina, posebno romske nacionalne manjine). Ovaj vid diskriminacije je primer kako ona nastaje nepostupanjem, odnosno neinjenjem odgovornih u obrazovnom sistemu. b. Ako se prilikom upisa trae dokumenta koja nisu zakonom ili podzakonskim aktom predviena a njihov nedostatak se koristi za iskljuivanje dece i uenika iz obrazovno-vaspitnog procesa. U Nacrtu pravilnika navodi se primer uverenja o dravljanstvu, a u praksi se mogu javiti i sluajevi da kole trae dostavljanje drugih dokumenata, kao to su izvod iz matine knjige roenih ili kopije linih isprava roditelja. Zbog postojanja problema pravno nevidljivih lica u Srbiji i njihove nemogunosti da pribave sva potrebna dokumenta i upiu se u javne registre (npr. matinu knjigu roenih), predviena je mogunost upisa dece, odnosno uenika i bez svih tih dokumenata. Suprotno postupanje bi dovelo do faktike nemogunosti upisa dece iz ranjivih i marginalizovanih grupa, a naroito romske dece. c. Ako se ne primenjuju zakonom predviene mere za pruanje redovne i dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrke deci, odnosno uenicima kojima je ona potrebna i na koju imaju pravo u toku predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Primer takve diskriminacije bila bi situacija da se za decu ne organizuju zakonom predvieni sistematski pregledi i obavezne vakcinacije. d. Ako se ne spreava vrenje pritiska na roditelje dece iz ranjivih grupa da daju saglasnost da im se deca upute na interresornu komisiju i upiu u kolu za uenike sa smetnjama u razvoju ili u odeljenja za uenike sa smetnjama u razvoju.
19
e. Ako se ueniku uskrauje pravo na izdavanje potvrde o redovnom pohaanju nastave, o zavrenom razredu ili o zavrenom nivou obrazovanja s obzirom na njegovo lino svojstvo. f. Ako se deca i uenici iz ranjivih grupa smetaju u objekte u ustanovi iji su materijalno-tehniki uslovi i oprema ispod nivoa kvaliteta u drugim objektima i na taj nain ne obezbeuje kvalitet rada u skladu sa obrazovnim standardima. Na primer, ukoliko bi se deca sa smetnjama u razvoju smestila u pomoni objekat kole koji ne zadovoljava standard glavnog objekta. g. Ako nisu obezbeene arhitektonske mogunosti za nesmetan pristup dece sa invaliditetom u objekte u obrazovnim ustanovama, a posebno u one u kojima se realizuje obavezno obrazovanje i vaspitanje. h. Ako se ne omogui korienje udbenika i drugih nastavnih materijala na jeziku nacionalne manjine ili ako se na druge naine kri zabrana diskriminacije u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje. 3. Diskriminacija u oblasti upotrebe jezika postoji: a. Ako se pripadnicima nacionalnih manjina onemoguava obrazovno-vaspitni rad na maternjem jeziku. b. Ako se pripadnicima nacionalnih manjina onemoguava uenje srpskog jezika kao nematernjeg. c. Ako se sposobnosti dece i uenika, njihov napredak u uenju i razvoju procenjuju na jeziku koji im nije maternji, odnosno koji ne poznaju dovoljno i kada se na osnovu tih procena donose zakljuci koji mogu da imaju ozbiljne posledice za njihovo dalje obrazovanje. Takav zakljuak, na primer, moe biti preporuka da se dete prebaci u odeljenje za decu sa smetnjama u razvoju, iako ono tih smetnji nema, ime se onemoguava njegovo puno napredovanje. d. Ako se ne obezbeuju uslovi da deca, odnosno uenici razumeju i naue jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad. e. Ako se na drugi nain posredno ili neposredno vri diskriminacija dece, odnosno uenika u upotrebi jezika u obrazovanju i vaspitanju. Na primer, deca azilanti koja su izbegla iz svoje matine zemlje usled razliitih okolnosti i zapoinju kolovanje u zemlji u koju su se doselili, pri emu se ne uzima u obzir okolnost da ne poznaju jezik ili se od njih u veoma kratkom roku oekuje da savladaju jezik i ukljue se u svakodnevne kolske aktivnosti i obaveze.
20
4. Diskriminacija u oblasti obezbeivanja bezbednosti dece, uenika i drugih lica koja su ukljuena u obrazovni proces postoji: Ako se ne potuje zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, ako se svim uenicima ne obezbeuje isti nivo bezbednosti na osnovu linog svojstva i ako se svim uenicima ne obezbeuje isti nivo zatite u nastavi i svim ostalim aktivnostima koje organizuje kola. Na primer, ako pripadnici slube obezbeenja (tzv. kolski policajac) ne reaguje na ueniku tuu u prostorijama kole ili tokom drugih aktivnosti koje kola organizuje samo zato to su uesnici tue odreene nacionalne pripadnosti. 5. Diskriminacija u oblasti potovanja pravila ponaanja u ustanovi postoji: a. Ako se iz procesa donoenja pravilnika u ustanovi iskljuuju deca, roditelji, staratelji i zaposleni na osnovu linog svojstva. b. Ako se doneta pravila selektivno primenjuju, odnosno ako se ee sankcionie ponaanje dece ili grupe na osnovu linog svojstva. Na primer, ako se stalno sankcionie ponaanje deteta manjinske nacionalnosti, ali ne i deteta pripadnika veinskog naroda. c. Ako se pravilima ponaanja u ustanovi toleriu neprihvatljiva ponaanja prema pojedincima ili grupama na osnovu nekog linog svojstva. Na primer, ako se tolerie neprekidno vreanje i poniavajue postupanje prema uenicima slabijeg imovinskog statusa. d. Ako se na druge naine neopravdano pravi razlika u potovanju pravila ponaanja u ustanovama zbog linog svojstva deteta, odnosno uenika, roditelja, odnosno staratelja i zaposlenih. 6. Diskriminacija u oblasti planiranja i programiranja obrazovno-vaspitnog rada i donoenja programa obrazovno-vaspitnog rada postoji: a. Ako se predkolskim, kolskim ili programom vaspitnog rada ne obezbeuje ostvarivanje potrebe svakog deteta, uenika i roditelja, odnosno staratelja, zbog linog svojstva. b. Ako deca ili uenici i roditelji, odnosno staratelji, pripadnici ranjivih grupa nisu ukljueni u kolsko razvojno planiranje, vrednovanje rada kola i realizaciju nastavnih i vannastavnih aktivnosti u telima koja su predviena zakonom, kao to su organ upravljanja, savet roditelja i aki parlament u osnovnim i srednjim kolama. Na primer, ukoliko se iz procesa samoovrednovanja rada iskljui romska manjina za koju se ve unapred
21
smatra da nije ostvarila zadovoljavajue rezultate, ako u savet roditelja nisu ukljueni roditelji dece sa invaliditetom, ukoliko su mesta lanova kolskog parlamenta rezervisana za uenike vieg imovinskog statusa. c. Ako godinji plan rada, razvojni plan ustanove, predkolski ili kolski program ne odraava specinosti lokalne zajednice, a posebno uslove u kojima ive deca i uenici pripadnici ranjivih grupa. Na primer, ukoliko organizacija smenskog rada ne uvaava neophodnost da se deca vraaju planinskim putevima pre nego to padne mrak ili ako se rekreativna nastava planira za period godine u kome porodice veine uenika obeleavaju verski praznik. d. Ako se u godinjem ili mesenom planu za obavezne ili izborne nastavne predmete ne uzimaju u obzir elementi nacionalne kulture i tradicije pripadnika svih nacionalnosti u lokalnoj zajednici, u skladu sa Zakonom. e. Ako se u planovima rada promoviu vrednosti kulture pripadnika veinskog stanovnitva, dok se ostale zanemaruju ili nipodatavaju, ili ako se na druge naine vri diskriminacija u planiranju i programiranju obrazovno-vaspitnog rada i donoenju programa obrazovno-vaspitnog rada. 7. Diskriminacija u sprovoenju obrazovno-vaspitnog procesa odnosno u realizaciji nastavnih i vannastavnih aktivnosti postoji: a. Ako se prilikom realizacije obrazovno-vaspitnog procesa ne uvaavaju individualna znanja, sposobnosti i predznanja deteta, odnosno uenika, zbog njegovog linog svojstva, posebno dece, odnosno uenika iz ranjivih grupa. b. Ako se u ustanovi ne preduzimaju mere za uee roditelja, odnosno staratelja uenika u nastavnim aktivnostima koje treba da obezbede punu ravnopravnost i jednakost dece, odnosno uenika s obzirom na njihovo lino svojstvo, a naroito ako se ne preduzimaju mere za njihovo ukljuivanje u rad odeljenske zajednice i zajednike konsultacije sa odeljenskim stareinom, pedagogom, psihologom i drugim zaposlenim u ustanovi. c. Ako zaposleni u ustanovi ne reaguju jednako ili neopravdano prave razliku povodom izostanka uenika sa nastavnih aktivnosti, ili im je takvo ponaanje uenika poeljno i prihvatljivo, odnosno ako takvo ponaanje uenika toleriu, s obzirom na njihovu pripadnost ili nepripadnost odreenoj grupi, naroito uenika romske zajednice, ili to ine s obzirom na ma koje drugo lino svojstvo. d. Ako se deca, odnosno uenici iz ranjivih grupa, zbog njihovog linog svojstva, u okviru nastavnih aktivnosti ukljuuju u dopunske ili
22
e.
f.
g.
h.
korektivne programe bez prethodne provere i vrednovanja njihovih stvarnih mogunosti, znanja i umea ili bez kontinuiranog praenja njihovog napredovanja. Ako se ne prati napredovanje deteta u odnosu na poetna znanja i iskustva ili kada se dete ne pohvaljuje, odnosno ne nagrauje i ne promovie njegovo izuzetno postignue ili napredak zbog pripadnosti, odnosno nepripadnosti odreenoj grupi, odnosno zbog njegovog linog svojstva. Ako se deca ili uenici, a naroito deca, odnosno uenici iz ranjivih grupa neopravdano iskljuuju iz rada uenikih organizacija, ili ako se ukljuuju u njih ali sutinski nisu u ravnopravnom poloaju sa drugim lanovima organizacije, zbog svog linog svojstva. Ako se dete, odnosno uenik i njegov roditelj, odnosno staratelj, zbog linog svojstva, a naroito na osnovu pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, ili zbog socijalnog porekla ili materijalnog stanja iskljuuje iz vannastavnih aktivnosti, a naroito ako im je ogranien pristup sekcijama ili dodatnoj nastavi. Ako se u sprovoenju obrazovno-vaspitnog procesa vrednosti zajednica iz kojih dolaze deca, odnosno uenici ili roditelji, odnosno staratelji, kao i njihove porodine vrednosti izvrgavaju podsmehu, omalovaavanju ili se posmatraju kao manje vredne u odnosu na vrednosti kulture pripadnika veinskog stanovnitva i zajednice ili ako se na druge naine vri diskriminacija u sprovoenju obrazovno-vaspitnog procesa.
8. Segregacija kao posebno teak sluaj diskriminacije u sprovoenju obrazovno-vaspitnog procesa postoji ako se deca, odnosno uenici u ustanovi ili u vezi sa radom ustanove, zbog svog linog svojstva, neopravdano odvajaju od druge dece, odnosno uenika. Segregacija naroito postoji ako se: a. Za decu, odnosno uenike, zbog nepoznavanja jezika na kome se odvija nastava ili zbog socijalno-ekonomskog statusa porodice deteta ili uenika, ili iz drugih razloga koji nisu u skladu sa zakonom, obrazuju zasebna odeljenja ili grupe. b. Prilikom upisa dece u ustanovu, a posebno upisa dece, odnosno uenika pripadnika nacionalnih manjina, upis vri iskljuivo prema mestu njihovog prebivalita, a takvo pravilo se ne odnosi na decu, odnosno uenike veinskog stanovnitva.
23
9. Diskriminacija u oblasti upravljanja postoji: a. Ako su su uenici, roditelji, staratelji ili nastavnici, kao pripadnici ranjivih grupa ili zbog drugog linog svojstva, iskljueni iz rada strunih i organa upravljanja ustanove, odnosno iz timova za planiranje i realizaciju stratekih dokumenata ustanove. b. b) Ako se prilikom izrade razvojnog plana ustanove ne uzima u obzir analiza obrazovnih potreba dece iz ranjivih grupa, to se odraava na izradu i realizaciju akcionih planova, jer njima nije predvieno neposredno uee roditelja, odnosno staratelja i uenika navedenih grupa kao nosilaca aktivnosti pri reavanju problema. c. Ako prilikom sprovoenja procesa samovrednovanja kvaliteta rada ustanove roditelji, odnosno staratelji i uenici iz ranjivih grupa, a naroito pripadnici romske nacionalne manjine, nisu ukljueni u reprezentativni uzorak za ispitivanje stanja i analizu rezultata. d. Ako uenici nisu ukljueni u domaa i meunarodna istraivanja koja se tiu obrazovnih ishoda i postignua zbog pripadnosti ili nepripadnosti odreenoj grupi ili linog svojstva, ili ako se na druge naine vri diskriminacija u upravljanju ustanovom. 10. Diskriminacija u oblasti potovanja prava deteta, odnosno uenika postoji ako se deci odnosno uenicima na osnovu linog svojstva: a. Neopravdano uskrauje zakonom zagarantovano pravo na participaciju i davanje miljenja i predloga strunim organima, organu upravljanja, savetu roditelja i direktoru, o merama bezbednosti uenika, godinjem planu rada, kolskom razvojnom planu, kolskom programu, izboru udbenika i drugim pitanjima predvienim zakonom. Na primer, ako se deci ili roditeljima slabijeg imovnog stanja onemoguava da efektivno uestvuju u donoenju odluka o izboru udbenika. b. Neopravdano uskrauju ili im zaposleni i druga lica u ustanovi ne pruaju zatitu u ostvarivanju drugih prava deteta koja se odnose na obrazovanje i vaspitanje ili su u vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem, a proistiu iz zakona i meunarodnih dokumenata koji se odnose na prava deteta, ili ako se na druge naine kre prava deteta, odnosno uenika u obrazovanju i vaspitanju na osnovu linog svojstva. 11. Diskriminacija u oblasti obrade naroito osetljivih podataka o deci, uenicima, roditeljima, odnosno starateljima i zaposlenima postoji:
24
Kada rukovalac nezakonito prikuplja ili koristi takve podatke sa ciljem da dovede u neravnopravan poloaj uesnika u sistemu obrazovanja i vaspitanja s obzirom na njihovo lino svojstvo, a naroito ako se takvi podaci koriste za nejednak tretman dece, uenika, roditelja, odnosno staratelja i zaposlenih u ustanovi. Na primer, ukoliko se saznanje da je je neiji roditelj HIV pozitivan koristi kao prilika da se dete iskljui iz odreenih aktivnosti u koli. 12. Diskriminacija u oblasti rada i zapoljavanja u obrazovnoj ustanovi postoji: Ako se neopravdano naruavaju jednake mogunosti lica za zapoljavanje i uivanje pod jednakim uslovima svih prava iz oblasti rada zaposlenih u ustanovi, zbog linog svojstva tog lica, a naroito ako se zbog linog svojstva lica uvode dodatni uslovi za zapoljavanje u ustanovi, odnosno ukoliko se zbog linog svojstva zaposlenog u ustanovi onemoguava njegovo pravo na struno usavravanje i napredovanje pod jednakim uslovima ili njegovo pravo da pod jednakim uslovima uestvuje u radu strunih i organa upravljanja ustanove. Na primer, ukoliko se prilikom zaposlenja na mesto profesora zikog vaspitanja vea prednost daje pripadnicima mukog pola i to se pravda njihovom boljom kondicijom i spretnou.
V ZAKONODAVSTVO Propisi o zabrani diskriminacije su brojni. Vie meunarodnih akata koje je ratikovala Republika Srbija propisuju zabranu diskriminacije po brojnim osnovama, ukljuujui diskriminaciju u obrazovnom sistemu. Poslednjih godina u naoj zemlji je usvojen vei broj zakona i podzakonskih akata u oblasti obrazovanja i Zakon o zabrani diskriminacije, koji reguliu ovu materiju. Svi ti standardi se moraju potovati u svakodnevnom radu kolskih ustanova, a svako krenje ekasno sankcionisati u skladu sa zakonom propisanim procedurama.
1. Ustav Republike Srbije4 Ustav je najvii pravni akt, a sadri nekoliko odredaba koje se odnose na obrazovanje i spreavanje diskriminacije.
4 Slubeni glasnik RS, br. 98/2006
PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE V
25
lanom 21 Ustava Republike Srbije propisana je zabrana diskriminacije i predvieno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, kao i da svako ima pravo na jednaku pravnu zatitu. Zabranjena je svaka vrsta diskriminacije, bilo ona neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu. U Ustavu se posebno navodi da je zabranjena diskriminacija po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili zikog invaliditeta, ali je ona u skladu sa savremenim standardima i vaeim zakonodavstvom zabranjena i po bilo kom drugom osnovu koji u Ustavu nije eksplicitno naveden (npr. seksualna orijentacija, telesna konstitucija itd.). Prema Ustavu, u sluajevima kada su ostvarenje jednakosti i otklanjanje diskriminacije oteani, dravni organi mogu preduzeti posebne mere sa ciljem unapreenja prava i iskorenjivanja diskriminacije. Te mere obuhvataju mogunost davanja posebnih pogodnosti pojedincima ili grupama, kao to su pojedine nacionalne manjine ili osobe sa invaliditetom. Ustavom je propisano da svaki graanin i graanka Srbije ima prava na slobodu misli, savesti, uverenja i veroispovesti (lan 43). To pravo podrazumeva da se pri uverenju ili veroispovesti moe ostati ili da se ona mogu promeniti prema linom izboru. Ustavom je propisano da niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i religijskim uverenjima. Sloboda veroispovesti obuhvata i mogunost da svaki graanin po svojoj volji pohau versku slubu i nastavu, kao i da u javnosti i privatno izrazi svoja religijska uverenja. Ipak, drava ima mogunost da ogranii slobodu ispoljavanja vere i uverenja putem zakona ako je to neophodno da bi se zatitili zdravlje ljudi i moral demokratskog drutva, slobode i prava graana zajemeni Ustavom, javna bezbednost i javni red ili da bi se spreilo izazivanje ili podsticanje verske, nacionalne ili rasne mrnje. U tom smislu, zakonom je mogue, na primer u obrazovnom sistemu, ograniiti ona ispoljavanja verskih uverenja koja su suprotna zajamenim ljudskim pravima i protivna jednakosti graana (npr. diskriminacija pripadnika drugih religija ili neveinske seksualne orijentacije). U skladu sa lanom 43 Ustava roditeljsko je pravo (kao i pravo zakonskih staralaca) da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. U Republici Srbiji svako ima pravo na obrazovanje koje je na osnovnom nivou obavezno i besplatno, dok je srednje obrazovanje besplatno (lan 71). Pripadnicima nacionalnih manjina garantovana su, osim prava koja pripadaju svim graanima, i posebna pojedinana i kolektivna prava koja ostvaruju u
26
zajednici sa drugim pripadnicima manjinske grupe. U ta prava spada i upotreba jezika i pisma u obrazovanju i obraanju dravnim organima. Putem kolektivnih prava koja poseduju pripradnici manjinskih grupa imaju mogunost da u zajednici sa drugima imaju obrazovanje i informisanje na svom jeziku.
2. Meunarodni standardi U velikom broju meunarodnih pravnih dokumenata predviena je zabrana diskriminacije kako na opti nain, tako i po specinim osnovima. Oni su sastavni deo pravnog poretka Srbije i neposredno se primenjuju, zajedno sa opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava u skladu sa Ustavom Republike Srbije (lan 16). Zbog toga se ti standardi moraju imati u vidu svaki put kada se u praksi pojavi problem diskriminacije.
2.1. Univerzalni standardi ljudskih prava 2.1.1. Rezolucije i deklaracije Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija5 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima u lanu 7. sadri optu odredbu o diskriminaciji, a u lanu 26. naglaava dostupnost obrazovanja i spreavanje diskriminacije u oblasti obrazovanja. U lanu 7. deklaracije propisane su opta zabrana diskriminacije i zatita graana i njihove jednakosti pred zakonom. Svako je zatien ne samo od diskriminacije ve i od svakog oblika podsticaja na nju. U lanu 26. deklaracije propisano je da svako ima pravo na obrazovanje bez obzira na svoje poreklo, a obrazovanje treba da bude dostupno svakome pod jednakim uslovima i besplatno bar na nivou osnovne kole. Obrazovanje prevashodno treba da bude usmereno ka razvitku ljudske linosti i ka tome da kod uenika razvije i uvrsti potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kao glavni ciljevi postavljaju se i unapreivanje razumevanja, tolerancije i trpeljivosti meu razliitim etnikim, rasnim i verskim grupama. Roditelji imaju pravo da sami izaberu vrstu i nain obrazovanja koji je prema njihovom miljenju najbolji za njihovu decu.
5 Slubeni list SFRJ, br. 7/1971
27
Deklaracija Ujedinjenih nacija o pravima osoba koje pripadaju nacionalnim, etnikim, verskim ili jezikim manjinama6 Deklaracija u lanu 4. paragrafu 4. obavezuje drave da preduzmu sve neophodne mere u oblasti vaspitanja i obrazovanja, gde god je to neophodno, da bi se stekla odgovarajua znanja o kulturi, tradiciji i istoriji manjina koje ive na njihovom podruju. Dodatno, osobe koje pripadaju manjinama treba da imaju odgovarajue uslove kako bi stekle znanje o drutvu kao celini.
2.1.2. Ratikovani meunarodni ugovori Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije7 Konvencija u lanu 7. obavezuje drave ugovornice (meu kojima je i Republika Srbija) da preduzmu sve neophodne mere u borbi protiv predrasuda koje vode rasnoj diskriminaciji, naroito u oblastima informisanja, vaspitanja, nastave i kulture. Ugovornice konvencije su dune da podstiu i pomau razvoj razumevanja, prijateljstva i tolerancije meu narodima, rasnim i etnikim grupama, a sve u skadu sa proklamovanim ciljevima i naelima povelje Ujedinjenih nacija i drugih konvencija o ljudskim pravima usvojenim u Ujedinjenim nacijama.
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima8 lanom 13. Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima svakom licu je priznato pravo na obrazovanje. Obrazovanje pojedinca pre svega treba da bude usmereno ka razvoju ljudske linosti i oseanju linog dostojanstva i razvoju potovanja ljudskih prava i sloboda. Cilj obrazovanja treba da bude i unapreenje razumevanja, trpeljivosti i tolerancije izmeu nacija, kao i razliitih etnikih ili verskih grupa. Obrazovanje treba da doprinese i ciljevima Ujedinjenih nacija koji se odnose na razvoj mira u svetu. U delu koji se odnosi na pojedine segmente obrazovanja, u lanu 13. je propisano da osnovno obrazovanje mora biti obavezno, dostupno svakome i besplatno, dok se srednje obrazovanje, to ukljuuje i srednju tehniku i strunu nastavu, mora uiniti dostupnim svakome putem postepenog uvoenja besplatne nastave, to se preporuuje i za vie obrazovanje. Republika Srbija je ve
6 Usvojena na 47. zasedanju Generalne skuptine Ujedinjenih nacija, 1992. godine. 7 Slubeni list SFRJ, br. 31/67 8 Slubeni list SFRJ, br. 7/71
28
dostigla ove standarde. Paktom se posebno preporuuje da se osnovno obrazovanje obezbedi za ona lica koje nisi bila u mogunosti da ga dobiju ili ga nisu u potpunosti dovrila, ime se poseban akcenat stavlja na obrazovanje odraslih i omoguavanje njegove realizacije u obrazovnom sistemu. Drave treba da uine sve to je u njihovoj moi da poboljaju poloaj nastavnog osoblja, da razviju i poboljaju sistem kolske mree i da uspostave sistem stipendiranja kao pomo uenicima. Paktom je propisano da su roditelji (i staratelji) slobodni da izaberu ustanove u kojima e se kolovati njihova deca koje nije osnovala drava, ali da takve ustanove treba da zadovoljavaju uslove koje je drava usvojila kao i da deca dobiju moralno i religijsko vaspitanje saglasno ubeenju roditelja. Takoe, dozvoljeno je osnivanje privatnih obrazovnih ustanova, ali uz potovanje uslova koje je drava odredila.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta9 U lanu 28. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta priznaje se pravo na obrazovanje svima i odreuju se posebne mere kako bi se osnovno obrazovanje uinilo dostupnim i besplatnim za sve pod jednakim uslovima, da bi se podsticao razvoj razliitih oblika srednjeg obrazovanja i pruanje odgovarajue nansijske pomoi uenicima srednjih kola i da bi vie obrazovanje postalo dostupno svima koji poseduju odgovarajue sposobnosti. Takoe treba uiniti neophodne mere da sve informacije od znaaja budu dostupne deci, a na sve mogue naine doprineti da se smanji stopa naputanja kole. Disciplina u kolama se sprovodi u skladu sa ljudskim dostojanstvom deteta, odnosno bez njegovog naruavanja.
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom10 U lanu 24. ove konvencije, koji se odnosi na obrazovanje, priznaje se pravo osobama sa invaliditetom na obrazovanje, a drave ugovornice se obavezuju da e bez diskriminacije obezbediti inkluzivni sistem obrazovanja i doivotno uenje. Ciljevi konvencije su usmereni ka punom jaanju ljudskih potencijala i potovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i razliitosti. Osobe sa invaliditetom imaju pravo da u punom kapacitetu uestvuju u slobodnom drutvu i
9 Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 15/90 i Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, br. 2/97. 10 Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 42/2009.
29
da razvijaju svoje umne i zike sposobnosti. Drava je obavezna da osobe sa invaliditetom ukljui u sistem obrazovanja i vaspitanja na svim nivoima ravnopravno sa svim drugim uesnicima u obrazovnom procesu. Takoe, drava je obavezna da preduzima ekasne mere u sredinama koje maksimalno pogoduju akademskom i drutvenom razvoju osoba sa invaliditetom sa ciljem njihovog ukljuivanja u obrazovni sitem. Da bi to bolje ukljuila u obrazovni sistem osobe sa invaliditetom, drava je duna da preduzima mere za struno osposobljavanje i omoguavanje lakeg uenja Brajevog pisma, znakovnog jezika, korienje sredstava i informacija, kao i vetina orijentacije i kretanja uz podrku i usmeravanje od strunog lica. kolovanje dece koja su slepa, gluva ili i slepa i gluva organizuje se na najprikladnijim jezicima, nainima i sredstvima komunikacije koji maksimalno pogoduju akademskom i drutvenom razvoju dece. Da bi se mere ukljuivanja ostvarile, drava je duna da preduzme mere da zaposli nastavnike, ukljuujui nastavnike sa invaliditetom, kao i druga struna lica koja su kvalikovana za struni rad, i da obezbedi obuku za profesionalce i osoblje koji rade na odgovarajuim nivoima obrazovanja. Drava vodi rauna i o tome da se osobama sa invaliditetom obezbedi odgovarajui smetaj radi lakeg savladavanja problema.
2.2. Evropski standardi ljudskih prava 2.2.1. Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (sa protokolima)11 Republika Srbija je drava ugovornica Konvencije od 2003. godine. Konvencija Saveta Evrope o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda u svom lanu 14. ne pominje direktno diskriminaciju u oblasti obrazovanja, ali na uopten nain propisuje da je diskriminacija po bilo kom osnovu zabranjena, a naroito na osnovu pola, rase, boje koe, jezika, religije, politikog ili drugog miljenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovinskog statusa i roenja. Ova odredba je dalje razraena u praksi Evropskog suda za ljudska prava, a od drava lanica se oekuje da je najire primene u obrazovnom sistemu. Ona je izuzetno znaajna jer u sluaju da bude povreena od organa Republike Srbije, graani imaju pravo da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava, a ako Sud utvrdi da je dolo do povrede, Republika Srbija e biti osuena za nepotovanje ljudskih prava.
11 Slubeni list Srbije i Crne Gore Medunarodni ugovori, broj 9/2003, 5/2005, 7/2005.
30
U lanu 2 Protokola 1 uz ovu konvenciju predvieno je da niko ne moe biti lien prava na obrazovanje i da u vrenju svih svojih funkcija u oblasti obrazovanja i nastave drava potuje pravo roditelja da obezbede obrazovanje i nastavu koji su u skladu s njihovim verskim i lozofskim uverenjima. U lanu 1 Protokola 12 uz ovu konvenciju iz 2000. godine propisana je opta zabrana diskriminacije. Protokolom je propisano da se uivanje svakog prava koje zakon predvia mora obezbediti bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao to su pol, rasa, boja koe, jezik, veroispovest, politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, povezanost sa nekom nacionalnom manjinom, imovina, roenje ili drugi status. Dodatno, Protokolom je propisano da javne vlasti ne smeju ni prema kome vriti diskriminaciju po osnovima koji su navedeni u tekstu Protokola.
2.2.2. Praksa Evropskog suda za ljudska prava u pogledu prava na obrazovanje U velikom broju svojih odluka Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) bavio se ostvarivanjem prava na obrazovanje. Na ovom mestu emo izdvojiti one za koje moemo rei da su imale najvei uticaj na borbu protiv diskriminacije u oblasti obrazovanja. U ovom priruniku su na sumaran nain predstavljene neke vane odluke ESLJP u ovoj oblasti. 1. Sluaj Kjeldsen, Busk, Madsen i Pedersen protiv Danske Roditelji hrianskih uverenja protivili su se obaveznom seksualnom obrazovanju u kolama. Sud je naao da nije postojala povreda Konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama zbog toga to se odgovarajuim zakonima ne zagovara neko konkretno seksualno ponaanje niti se uenici podstiu da se uputaju u aktivnosti koje bi mogle biti opasne po njihovu stabilnost, zdravlje ili budunost. Shodno tome, time se nisu vreala uverenja podnosilaca predstavke.12 2. Sluaj D. H. i drugi protiv eke Republike To je tipian primer diskriminacije protiv pripadnika manjinske zajednice. Naime, podnesak su uloili roditelji dece romske nacionalnosti zbog toga to su Romi upuivani na nastavu u kole za osobe ometene u razvoju umesto
12 Kjeldsen, Busk, Madsen i Pedersen protiv Danske, predstavka 5095/71, 5920/72, 5926/72, 7. decembar 1976.
31
u redovne kole. Zahtev je usvojen, a ekoj je naloeno da preispita svoju politiku prema romskoj deci u kolskom sistemu.13 3. Sluaj Kipar protiv Turske Republika Kipar uloila je zahtev Evropskom sudu zbog toga to deci grke nacionalnosti nije data mogunost da se koluju da svom jeziku na teritoriji Severnog Kipra koji se nominalno nalazi pod kontrolom turske vojske. Sud je doneo odluku da uskraivanje prava grkim uenicima da se obrazuju na svom jeziku predstavlja diskriminaciju.14 4. Sluaj Timiev protiv Rusije U ovom sluaju drava Rusija je tuena pred ESLJP zbog toga to uenicima iji roditelji nisu imali trajno boravite nije dozvoljavala da pohaaju nastavu. Sud je presudio u korist roditelja i naloio Rusiji da ovaj uslov ne bude smetnja upisu dece u dravne kole.15 5. Sluaj Oru i drugi protiv Hrvatske U ovom sluaju Hrvatska je tuena zbog organizovanja nastave u odeljenjima koja su pohaala samo romska deca. ESLJP je stao na stanovite da to jeste povreda prava na obrazovanje iz lana 2 Protokola 1 EKLJP u vezi lana 14 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.16 6. Sluaj Sampanis i drugi protiv Grke U ovom sluaju problem je bio u tome to su romska deca, nakon protesta roditelja, izdvojena u posebna pripremna odeljenja u koli u gradu Aspropirgosu, i to u posebnu zgradu pored glavne kolske zgrade. ESLJP je u ovom sluaju naao da je povreeno pravo iz lana 14 EKLJP (zabrana diskriminacije) i lana 2 Protokola 1 (pravo na obrazovanje). 17
13 D. H. i drugi protiv eke Republike, predstavka 57325/00, 7. februar 2006. 14 Kipar protiv Turske, predstavka 25781/94, maj 2001. 15 Timiev protiv Rusije, predstavka 55762/00 and 55974/00, 13.decembar2005. 16 Oru i drugi protiv Hrvatske, predstavka 15766/03, 17. jul 2008. 17 Sampanis i drugi protiv Grke, predstavka 32526/05, 5. jun 2008.
32
7. Sluaj Lejla Sahin protiv Turske Studentkinja medicine Lejla Sahin tuila je dravu Tursku zbog zakonske zabrane noenja verskih simbola na univerzitetu i u drugim obrazovnim institucijama, pozivajui se na povredu prava iz lanova 9. i 14. EKLJP (pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti i zabranu diskriminacije). ESLJP nije naao da u ovom sluaju postoji povreda prava iz EKLJP.18
2.2.3. Okvirna konvencija Saveta Evrope o zatiti nacionalnih manjina19 lanom 6. ove konvencije drava se obavezuje da preduzme sve potrebne mere kako bi se ohrabrili dijalog i tolerancija izmeu razliitih grupa kao i da preduzme efektivne mere radi razvijanja razumevanja izmeu ljudi koji ive na njenoj teritoriji bez obzira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet, naroito u oblastima medija, kulture i obrazovanja. Drave su posebno obavezane da preduzmu odgovarajue mere radi zatite lica izloenih pretnjama ili diskriminaciji, neprijateljstvima ili nasilju na osnovu svog etnikog, kulturnog, jezikog ili verskog identiteta. lanom 14. drava je obavezana da prizna pravo svakog pripadnika nacionalne manjine da ui svoj manjinski jezik. U onim oblastima drave koje su tradicionalno ili u znatnom broju naseljene pripadnicima nacionalnih manjina (i ako ima dovoljno zahteva) drava je duna da nastoji da obezbedi, koliko je mogue u okviru obrazovnog sistema, da pripadnici manjina imaju odgovarajue mogunosti za izvoenje nastave na maternjem jeziku ili da dobijaju asove iz tih jezika. Ovo pravilo ne utie na izuavanje zvaninog (srpskog) jezika ili nastave na njemu.
2.2.4. Povelja Saveta Evrope o regionalnim ili manjinskim jezicima20 U lanu 7, u kome su navedeni ciljevi i naela ove povelje, propisano je da su drave ugovornice u obavezi da preduzmu sve to je neophodno da unaprede meusobno razumevanje izmeu razliitih jezikih grupa u zemlji, a naroito da se potuju i u svakom smislu promoviu regionalni i manjinski jezici. U lanu 8. ove povelje naveden je irok opseg mera koje drava treba da preduzima sa ciljem unapreenja obrazovanja na manjinskim i regionalnim
18 Lejla Sahin protiv Turske, predstavka 44774/98, 29. jun 2004. 19 Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, br. 6/98. 20 Slubeni list SCG- Meunarodni ugovori, br. 18/2005
33
jezicima. Drave ugovornice su u obavezi da obezbede, gde god je to mogue, obrazovanje na manjinskim i regionalnim jezicima, poevi od najnieg predkolskog nivoa do najvieg fakultetskog obrazovanja. Drava ima obavezu da obezbedi obrazovanje na manjinskim jezicima, u najveoj moguoj meri, kako tokom tehnikog, tako i tokom obrazovanja za odrasle. Drave treba da omogue uenje istorije i kulture koja se tie regionalnih i manjinskih jezika. Drava je u obavezi i da osnuje nadzorne organe koji nadgledaju sprovoenje mera i napredak u prouavanju regionalnih i manjinskih jezika. Ako u oblastima gde se manjinski i regionalni jezici ne upotrebljavaju postoji dovoljno interesovanje koje to opravdava, drava treba da odobri i omogui izuavanje tih jezika na svim nivoima.
3. PROPISI REPUBLIKE SRBIJE U Republici Srbiji postoji veliki broj pravnih akata koji se odnose na zabranu diskriminacije, kako generalno u drutvu, tako i posebno u obrazovnom sistemu. To su pre svega Ustav Republike Srbije i Zakon o zabrani diskriminacije, ali i mnogi drugi propisi (iz oblasti obrazovanja i vaspitanja) koji ine skup normi koje se moraju potovati i sprovoditi u svakodnevnoj kolskoj praksi.
3.1. Opti antidiskriminacioni propisi 3.1.1. Zakon o zabrani diskriminacije21 Zakon o zabrani diskriminacije predstavlja temeljni dokument koji regulie materiju diskriminacije u svim oblastima, pa tako i u kolstvu. Njime se ureuju opta zabrana diskriminacije, oblici i sluajevi diskriminacije i postupci zatite od diskriminacije. U lanu 3. predvieno je da svako ima pravo da ga nadleni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije ekasno tite od svih oblika diskriminacije. Na zakon titi i strane dravljane u Republici Srbiji, koji u skladu sa meunarodnim ugovorima imaju sva prava zajamena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo graani Republike Srbije. Po pravilu, to su samo izborna i neka imovinska prava, tako da se prava stranih dravljana u sluajevima diskriminacije u obrazovnom sistemu moraju tititi na jednak nain kao i prava domaih dravljana.
21 Slubeni glasnik RS, br. 22/2009.
34
Prava utvrena zakonom zabranjeno je vriti protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ogranie prava i slobode drugih (lan 3). Na to treba obratiti posebnu panju jer se esto deava da se diskriminatori u praksi pozivaju na slobodu vrenja nekog svog prava kada diskriminiu najee je to sluaj sa pravom na izraavanje veroispovesti ili uverenja. Zakon propisuje optu zabranu diskriminacije, kao i da su svi jednaki i da uivaju jednak poloaj i jednaku pravnu zatitu, bez obzira na lina svojstva. Svako je duan da potuje naelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Zakon propisuje posebne sluajeve diskriminacije (lanovi 15 - 27), sa kojima se i prosvetni inspektori susreu ili se mogu susretati u svom radu. To su: 1. diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti; 2. diskriminacija u oblasti rada; 3. diskriminacija u pruanju javnih usluga i korienju objekata i povrina; 4. zabrana verske diskriminacije; 5. diskriminacija u oblasti obrazovanja i strunog osposobljavanja; 6. diskriminacija na osnovu pola; 7. diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije; 8. diskriminacija dece; 9. diskriminacija na osnovu starosnog doba; 10. diskriminacija nacionalnih manjina; 11. diskriminacija zbog politike ili sindikalne pripadnosti; 12. diskriminacija osoba sa invaliditetom; 13. diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje. Zakon izmeu ostalog predvia da svaki pojedinac ima pravo na podjednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedita organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zatite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zatitu ivotne sredine, za zatitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim povrinama (parkovi, trgovi, ulice, peaki prelazi i druge javne saobraajnice i sl.), u skladu sa zakonom (lan 17). Svako ima pravo na pristup svim nivoima obrazovanja (predkolskom, osnovnom, srednjem i visokom) pod jednakim uslovima, kao i strunom osposobljavanju u skladu sa zakonom i bez ikakve diskriminacije. Zakonom je zabranjeno da se licu ili grupi lica na osnovu njihovog linog svojstva otea ili onemogui upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, da budu iskljuena iz ovih ustanova, da im se otea ili uskrati mogunost da prate nastavu i uestvuju u drugim vaspitnim,
35
odnosno obrazovnim aktivnostima. Zabranjeno je, takoe, uenike razvrstavati prema linom svojstvu, zlostavljati ih ili na drugi nain neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Zakonom je jo zabranjena i diskriminacija vaspitnih i obrazovanih ustanova koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom i drugim propisima. U skladu sa vaeim propisima, zabranjena je i diskriminacija lica koja koriste ili su koristila usluge tih ustanova (lan 19).
3.1.2. Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom22 Osim normi o optoj zabrani diskriminacije, Zakon sadri i norme koje se specino odnose na proces vaspitanja i obrazovanja. U skladu sa lanom 18. Zakona, zabranjena je diskriminacija zbog invalidnosti na svim nivoima vaspitanja i obrazovanja. Ta diskriminacija obuhvata: 1. uskraivanje prijema deteta predkolskog uzrasta, uenika, odnosno studenta sa invaliditetom u vaspitnu, odnosno obrazovnu ustanovu koja odgovara njegovom prethodno steenom znanju, odnosno obrazovnim mogunostima; 2. iskljuenje deteta predkolskog uzrasta, uenika ili studenta sa invaliditetom iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove koju ve pohaa iz razloga vezanih za njegovu invalidnost; 3. postavljanje neinvalidnosti kao posebnog uslova za prijem u vaspitnu, odnosno obrazovnu ustanovu, ukljuujui podnoenje uverenja o zdravstvenom stanju i prethodnu proveru psihozikih sposobnosti, osim ako je taj uslov utvren u propisima kojima se ureuje oblast obrazovanja. U lanu 19. propisano je da se diskriminacijom u obrazovanju zbog invalidnosti ne smatra: 1. provera posebnih sklonosti dece predkolskog uzrasta, uenika i studenata, odnosno kandidata za upis u vaspitnu, odnosno obrazovnu ustanovu prema odreenom nastavnom predmetu ili grupi predmeta, provera njihovih umetnikih sklonosti ili oblika posebne darovitosti; 2. organizacija posebnih oblika nastave, odnosno vaspitanja za uenike, odnosno decu predkolskog uzrasta, koji zbog nedovoljnih intelektualnih sposobnosti ne mogu da prate redovne nastavne sadraje, kao i upuivanje uenika, odnosno dece predkolskog uzrasta u te oblike nastave, odnosno vaspitanja, ako se upisivanje vri na osnovu akta nadlenog
36
organa kojim je utvrena potreba za takvim oblikom obrazovanja uenika, odnosno deteta predkolskog uzrasta. Konano, kao posebno teak oblik diskriminacije zbog invalidnosti zakonom je predvieno uznemiravanje, vreanje i omalovaavanje invalidnog deteta predkolskog uzrasta, uenika, odnosno studenta zbog njegove invalidnosti, kada te radnje vri vaspita, nastavnik ili drugo lice zaposleno u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi (lan 20).
3.1.3. Zakon o ravnopravnosti polova23 Zakonom o ravnopravnosti polova detaljno su regulisana pitanja ravnopravnosti u obrazovanju. U lanu 30. tog zakona predvieno je da obrazovne i naune ustanove, kao i ustanove za struno osposobljavanje ne smeju vriti diskriminaciju zasnovanu na polu, naroito u vezi sa: 1) uslovima za prijem i za odbijanje prijema u ustanovu; 2) uslovima i mogunostima pristupa stalnom obrazovanju, ukljuujui sve programe za obrazovanje odraslih i programe funkcionalnog opismenjavanja; 3) uslovima za iskljuenje iz procesa obrazovanja, naunog rada i strunog usavravanja; 4) nainom pruanja usluga i davanja pogodnosti i obavetenja; 5) ocenom znanja i vrednovanjem postignutih rezultata; 6) uslovima za sticanje stipendija i drugih vrsta pomoi za kolovanje i studije; 7) uslovima za izbor ili sticanje zvanja, profesionalnog usmeravanja, strunog usavravanja i sticanja diploma; 8) uslovima za napredovanje, dokvalikaciju ili prekvalikaciju. Zakonom je predviena ravnopravnost polova kao sastavni deo obrazovanja, a u lanu 31. je propisano da je vaspitanje o ravnopravnosti polova sastavni deo predkolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, kao i trajnog uenja. U skladu sa Zakonom u okviru nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa, obezbeuje se vaspitanje o ravnopravnosti polova, radi prevazilaenja ograniavajuih uloga zasnovanih na polu, oslobaanja od stereotipa zasnovanih na polu i predrasuda zasnovanih na polu. Takoe, u okviru nastavnih planova i programa obezbeuje se i posebno odgovarajue informisanje i obrazovanje iz oblasti seksualnog obrazovanja i reproduktivnog zdravlja. Prilikom donoenja nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa, i prilikom utvrivanja standarda udbenika, nastavnih metoda i normative kolskih prostora i opreme, organi dravne uprave nadleni za obrazovanje, odnosno obrazovne ustanove, duni su da omogue sprovoenje politike jednakih mogunosti ena i mukaraca.
37
Obrazovne ustanove takoe su dune da obezbede jednake uslove za aktivno bavljenje sportom, nezavisno od pola, i da preduzimaju mere podsticanja zikog vebanja i sportskih aktivnosti za devojice i ene.
3.2. Propisi u oblasti obrazovanja 3.2.1. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja24 Prema lanu 3. ovog zakona, sistem obrazovanja i vaspitanja za svu decu, uenike i odrasle mora da obezbedi jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etnike, religijske ili druge pripadnosti, mesta boravka, odnosno prebivalita, materijalnog ili zdravstvenog stanja, tekoa i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama (dakle, i po svim onim osnovima koji su navedeni u Ustavu i Zakonu o zabrani diskriminacije). Prilikom ocene kvaliteta nastavnog procesa, a posebno u kontekstu borbe protiv diskriminacije, u skladu sa ovim zakonom treba ispitivati i da li je obrazovno-vaspitni proces u koli zasnovan na tekovinama i dostignuima savremene nauke, da li se u ustanovi neguju otvorenost, saradnja, tolerancija, svest o kulturnoj i civilizacijskoj povezanosti u svetu, posveenost osnovnim moralnim vrednostima, vrednostima pravde, istine, solidarnosti, slobode, potenja i odgovornosti i u kojoj je osigurano puno potovanje prava deteta, uenika i odraslog. Zakonom je takoe propisano da sistem obrazovanja i vaspitanja svojom organizacijom i sadrajima mora da obezbedi i mogunosti da deca, uenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, bez obzira na sopstvene materijalne uslove, imaju pristup svim nivoima obrazovanja u ustanovama, a lica smetena u ustanove socijalne zatite, bolesna deca i uenici ostvaruju pravo na obrazovanje za vreme smetaja u ustanovi i tokom bolnikog i kunog leenja. Konano, u radu treba posebno obratiti panju i na to da li se u ustanovi pravo na obrazovanje ostvaruje bez ugroavanja drugih prava deteta i drugih ljudskih prava i, ako nije tako, pokrenuti odgovarajue postupke. Prema lanu 44. u kolskim ustanovama su zabranjene aktivnosti kojima se ugroavaju, omalovaavaju, diskriminiu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etnike, jezike, verske ili polne pripadnosti, zikih i psihikih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politikog opredeljenja,
24 Slubeni glasnik RS, br. 72/2009 i 52/2011.
38
kao i podsticanje ili nespreavanje takvih aktivnosti, i po drugim osnovima utvrenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije (Zakonom o zabrani diskriminacije). Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven nain, iskljuivanje ili ograniavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili proputanje injenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlaivanjem ili davanjem prvenstva. S druge strane, diskriminacijom se ne smatraju posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju. Prema zakonu, blie kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od zaposlenog, uenika ili treeg lica u ustanovi, zajedniki propisuju ministri nadleni za poslove prosvete i ljudskih prava.25 U kolskim ustanovama je najstroe zabranjena bilo kakva vrsta aktivnosti kojom se podstiu diskriminacija ili nejednakost po bilo kojoj osnovi, a naroito verskoj, etnikoj, rasnoj, zbog zikih i psihikih nedostataka, zdravstvenog stanja, politikog opredeljenja kao i po drugim osnovama. Pod samom diskriminacijom u obrazovnom sistemu smatra se svako posredno ili neposredno iskljuivanje ili onemoguavanje po bilo kom osnovu prava i sloboda koje su garantovane Ustavom i zakonom, kao i bilo kakvo davanje prednosti pojedincu bez odgovarajueg osnova (na primer, po osnovu imovnog stanja).
3.2.2. Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju26 Predkolsko obrazovanje u svojoj osnovnoj funkciji jeste pre svega podrka celovitom razvoju i dobrobiti deteta kako bi se ono na najprikladniji i najbolji nain ukljuilo u drutvenu zajednicu. Predkolsko obrazovanje je dostupno svima, bez obzira na pol, socijalnu, kulturnu, etniku, religijsku ili drugu pripadnost, mesto boravka, odnosno prebivalita, materijalno ili zdravstveno stanje, tekoe i smetnje u razvoju i invaliditet, ali i po drugim osnovama, u skladu sa zakonom (ovde se pre svega misli na Zakon o zabrani diskriminacije). Osim zabrane diskriminacije i ravnopravnosti, predkolsko obrazovanje je zasnovano na principima demokratinosti, otvorenosti, autentinosti i razvojnosti (lan 4).
25 U trenutku kada je pisan ovaj prirunik, ovaj pravilnik jo uvek nije bio donet. Prirunik je uraen u skladu sa Nacrtom pravilnika o bliim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, uenika, drugog ili treeg lica na dan 23. januar 2012. godine. 26 Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 18/2010.
39
U lanu 13 predvien je i oblik armativne akcije tako to se prednost prilikom upisa daje deci iz osetljivih grupa.
3.2.3. Zakon o uenikom i studentskom standardu27 U ustanovama uenikog i studentskog standarda zabranjena je bilo kakva aktivnost kojom se na otvoren ili prikriven nain omalovaavaju ili diskriminiu grupe i pojedinci po bilo kom osnovu, a naroito rasnom, verskom, po osnovu nacionalne pripadnosti, porekla, roenja, veroispovesti politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, uzrasta, seksualne orijentacije, psihikog ili zikog invaliditeta, konstitucije. Podsticanje na takvo ponaanje je takoe strogo zabranjeno. Bilo kakva vrsta vreanja, nasilnog ponaanja i zlostavljanja najstroe je zabranjena (lan 36). Takoe, radi uvoenja i postizanja pune ravnopravnosti dozvoljeno je preduzimati razliite armativne mere, pre svega da bi se pomoglo grupama i pojedincima koji se nalaze u nejednakom poloaju.
3.2.4. Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci detetu i ueniku28 Pravilnik se zasniva na celovitom pristupu deci i uenicima zasnovanom na jednakim mogunostima u sagledavanju potreba deteta i uenika, sa ciljem da se pruanjem podrke omogui drutvena ukljuenost deteta kroz pristup pravima i resursima bez bilo kakve diskriminacije. Prema pravilniku postoji dunost da se, bez bilo kakve diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, odnosno ueniku iz drutveno osetljivih grupa obezbedi dodatna podrku u obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj zatiti kojima je ona potrebna usled socijalne uskraenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, tekoa u uenju i iz drugih razloga. Kada se procenjuje da li je ueniku potrebna dodatna podrka, treba uzeti u obzir principe potovanja uroenog dostojanstva deteta i njegove individualne samostalnosti, uvaavanja razlika, zabrane diskriminacije, uvaavanja razvojnih sposobnosti deteta iz osetljivih grupa i potovanje prava dece iz osetljivih grupa na ouvanje svog identiteta.
27 Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 63/2010. 28 Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 63/2010
40
3.2.5. Pravilnik o ocenjivanju uenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju29 Prema ovom pravilniku, prilikom ocenjivanja uenika obezbeuju se objektivnost u ocenjivanju prema utvrenim kriterijumima, ocenjivanje onog to je relevantno, korienje raznovrsnih metoda i tehnika ocenjivanja, instruktivnost u davanju povratne informacije, javnost ocenjivanja, pravinost u ocenjivanju, redovnost i pravovremenost ocenjivanja, ocenjivanje bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kom osnovu, uvaavanje individualnih razlika, potreba, uzrasta, prethodnih postignua uenika i trenutnih uslova u kojima se ocenjivanje odvija. Prilikom ocenjivanja iz predmeta koji zahtevaju posebne sposobnosti uenika (muzika i likovna kultura, ziko vaspitanje) polazi se od njegovih sposobnosti, stepena spretnosti i umenosti. U ocenjivanju iz tih predmeta posebno moe doi do diskriminacije po osnovu telesne konstitucije, pola itd. Ako uenik nema razvijene posebne sposobnosti, u ocenjivanju se uzima u obzir individualno napredovanje u odnosu na sopstvena prethodna postignua, mogunosti i angaovanje uenika u nastavnom procesu. Uenik kome je usled socijalne uskraenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, tekoa u uenju i iz drugih razloga potrebna dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju ocenjuje se na osnovu ostvarenosti ciljeva i standarda postignua u toku savladavanja individualnog obrazovnog plana.
3.2.6. Pravilnik o ocenjivanju uenika u srednjoj koli30 Ocenjivanje uspeha uenika iz nastavnog predmeta je stalni obrazovno-nastavni postupak koji ima vie funkcija. Ocena naroito treba da bude objektivna, da uenika obavetava o redovnom postignuu, da podstie aktivan odnos prema nastavi i uenika osposobljava za objektivnu procenu sopstvenih i aktivnosti drugih. Uspeh uenika u predmetu verska nastava izraava se opisnim ocenama: istie se, dobar i zadovoljava. Kriterijumi za ocenjivanje su redovnost u pohaanju nastave, zainteresovanost i aktivno ukljuivanje u proces nastave. Uspeh uenika iz predmeta graansko vaspitanje ocenjuje se opisno na osnovu kriterijuma o proceni ostvarenih rezultata, preporuka za dalje napredovanje, zapaanja o nainu angaovanja uenika u toku nastave i saradnja sa drugima uz
29 Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 74/2011. 30 Slubeni glasnik RS, br. 33/99 i Slubeni glasnik RS Prosvetni glasnik, br. 3/2003.
41
potovanje i razumevanje. Zakljune ocene koje se izvode iz predmeta graansko vaspitanje jesu veoma uspean i uspean.
3.2.7. Pravilnik o bliim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od zaposlenog, uenika, drugog ili treeg lica (nacrt)31 Pravilnik predstavlja obiman dokument koji svim uesnicima u obrazovnom sistemu slui da prepoznaju oblike diskriminacije u konkretnim sluajevima sa kojima se susreu u praksi. Pravilnikom se deniu i ureuju: diskriminacija u obrazovanju i vaspitanju, pravo na zatitu od diskriminacije, neposredna diskriminacija, posredna diskriminacija, povreda naela jednakih prava i obaveza, zabrana pozivanja na odgovornost (zbog traenja zatite), udruivanje radi vrenja diskriminacije, govor mrnje, kao i uznemiravanje i poniavajue postupanje. Prema nacrtu ovog pravilnika, diskriminacija u obrazovanju i vaspitanju predstavlja svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, proputanje ili davanje prvenstva pojedincu ili grupi na otvoren ili prikriven nain na osnovu line osobine. Vana je opta zabrana diskriminacije poto se primenjuje na svaku situaciju koja moe da izazove naruavanje principa jednakosti, a iji je uzrok motivisan linim svojstvima pojedinca ili grupe lica. Prema ovom pravilniku, posebni sluajevi diskriminacije su diskriminacija u: 1. 2. 3. 4. 5. 6. ostvarivanju optih ishoda i standarda vaspitanja i obrazovanja; ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje; upotrebi jezika; obezbeivanju bezbednosti dece i uenika; potovanju pravila ponaanja u ustanovama; planiranju i programiranju obrazovno-vaspitnog i vaspitno-obrazovnog rada; 7. realizaciji obrazovno-vaspitnog rada; 8. rukovoenju i organizovanju rada vaspitno-obrazovne ustanove; 9. potovanju prava deteta, odnosno uenika;
31 U trenutku izrade ovog prirunika, pravilnik je bio u fazi nacrta i usaglaavanja. Autori skreu panju na to da se u naslovu akta koristi kategorija drugih lica, koju lan 44 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne poznaje. U tom smislu se oekuje i korekcija naziva Nacrta pravilnika.
42
10. prikupljanju i upotrebi podataka o deci, uenicima, roditeljima, starateljima i zaposlenima kada to zakonom ili podzakonskim aktom nije predvieno; 11. zapoljavanju i postupanju prema zaposlenima u ustanovi, kao i drugim oblastima od znaaja za obrazovanje i vaspitanje. Vie o oblicima diskriminacije u obrazovnom sistemu videti u odeljku 4.3.
VI INSTITUCIJE I PROCEDURE 1. Obrazovne ustanove i razvoj uenika Ravnopravnost, ali i borba protiv diskriminacije moraju biti prioriteti uspene obrazovne politike. Aktivna borba protiv diskriminacije predstavlja osnov kvalitetnog obrazovnog sistema jer bi svi pojedinci trebalo da imaju ravnopravan poloaj i iste mogunosti u skladu sa principom jednakih ansi. Predrasude kojima svi svesno ili nesvesno podleemo, aktivno deluju u polju obrazovne politike i predstavljaju osnov za diskriminatorno postupanje. Pre preduzimanja potrebnih radnji u sluaju pojave diskriminatornog ponaanja trebalo bi postaviti sledea pitanja: Da li je tretman koji je preduzet zaista razliit, odnosno da li se isti sluajevi razliito tretiraju na osnovu nekog linog svojstva? Da li su individue u bitno razliitom poloaju tretirane na jednak nain? Da li su ciljevi koji se ostvaruju razliitim tretmanom zaista opravdani i poeljni konkretnije, da li je razlikovanje objektivno i razumno? Da li postoji srazmera izmeu preduzetih mera i cilja koji se eli postii?
PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE VI
43
Ustavom Republike Srbije (2006) propisana je zabrana od diskriminacije i utvreno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki. Odgovornost u obrazovnom sistemu je podeljena, te je moemo posmatrati kao: odgovornost nastavnog osoblja, odgovornost stune slube i direktora ustanove i odgovornost uenika. Najodgovornije je nastavno osoblje, koje svojim injenjem ili neinjenjem moe delovati preventivno, odnosno tako da promovie toleranciju i uvaavanje, a diskriminaciju prepoznaje i o tome otvoreno govori, ime daje dobar primer uenicima. Uenici u srednjoj koli lako preuzimaju vrednosne stavove jer su u tinejderskom periodu, koji je period formiranja linosti. Veliku odgovornost imaju i direktori kola, koji su duni da sprovode zakonom propisane postupke u sluajevima diskriminacije. Odgovornost se zatim prenosi na prosvetne inspektore, koji bi trebalo da deluju kao instrument zatite protiv diskriminacije postupanjem po slubenoj dunosti ili po prijavi. Kao eksterni oblik kontrole, inspektori, stalnom saradnjom sa prosvetnim savetnicima, svojim reagovanjem mogu da doprinesu izgradnji kole bez diskriminacije.
2. Odnosi u kojima se javlja diskriminacija Osnovna obaveza svih ukljuenih u obrazovni sistem jeste da ne postupaju diskriminatorski, odnosno da se uzdre od diskriminacije. Diskriminatorno ponaanje i postupanje mogue je razloiti i posmatrati na nekoliko nivoa: u odnosu uenika i uenica i njihovoj meusobnoj svakodnevnoj komunikaciji, u odnosu profesora/nastavnika prema uenicima i uenicama i u odnosu nastavnika i uprave obrazovne institucije. Ako se diskriminacija ipak pojavi, zatita prava se moe ostvariti na nekoliko naina: na osnovnom nivou, razgovorom sa nastavnikom ili razrednim stareinom koji bi trebalo da predstavlja dobrog medijatora u postupku pomirenja i nalaenja reenja u odnosima izmeu uenika; prigovorom kolskoj upravi i prosvetnoj inspekciji koji moe podneti nastavnik ili uenik povodom odnosa uenik uenik ili uenik nastavnik; podnoenjem tube sudu i podnoenjem pritube nezavisnim institucijama.
44
3. Redosled pri postupanju u diskriminatornom odnosu uenik uenik Ako se diskriminatorno postupanje dogodi u ovom odnosu, poetna je pretpostavka da prvo reaguju nastavnik i razredni stareina, koji e najpre zauzeti negativan stav o diskriminatornom ponaanju i staviti do znanja da je ono potpuno neprihvatljivo. Nastavnik bi trebalo da pomogne ueniku koji je rtva, a da zatim ueniku za koga se vezuje diskriminatorno ponaanje i okolini ukae na to da su negativne reakcije na njegov/njen pol, izgled, smetnje u razvoju, rasu ili druga svojstva neprihvatljive predrasude. Nastavnik bi trebalo da utvrdi pravo injenino stanje i razgovara s roditeljima na odeljenskim sastancima. Takvim delovanjem nastavnici nee pruiti mogunost za razvoj diskriminacije ve e je aktivno prepoznavati i nastojati da prevaziu putem medijacije. Primer: Uenik moe biti izloen diskriminaciji koja e se ispoljiti u vidu verbalnih napada zbog svoje telesne konstitucije (npr. vea telesna teina od uobiajene, nii ili vii rast od uobiajenog za svoj uzrast itd.). Svi akteri u sistemu trebalo bi nastavnicima da ukau da se u takvim situacijama mora reagovati. Na prvom nivou bi nastavnik trebalo da razgovara sa rtvom diskriminacije i njenim roditeljima i da joj prui podrku, da razgovara sa uenikom, odnosno uenicima koja vre diskriminaciju, a ukoliko je potrebno, i sa celim odeljenjem i svim roditeljima na roditeljskom sastanku. Ako nastavnik ili uprava smatraju da sankcije moraju biti stroe, protiv uenika se moe povesti vaspitno-disciplinski postupak. Taj postupak se protiv uenika moe pokrenuti ukoliko je povreen lan 44. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji glasi: U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugroavaju, omalovaavaju, diskriminiu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etnike, jezike, verske ili polne pripadnosti, zikih i psihikih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politikog opredeljenja i podsticanje ili nespreavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven nain, iskljuivanje ili ograniavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili proputanje injenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlaivanjem ili davanjem prvenstva.
45
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju. Blie kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, uenika ili treeg lica u ustanovi, zajedniki propisuje ministar i ministar nadlean za poslove ljudskih prava. Ovaj postupak je lanom 114. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, oznaen kao hitan i pokree ga direktor zakljukom. Kao kazna za krenje lana 44. za uenika srednje kole predvien je prestanak svojstva uenika srednje kole u toj kolskoj godini i nemogunost da dalje nastavi obrazovanje u toj koli. kola je duna da obavesti roditelje ili staratelje i tako ih ukljui u celokupan postupak. Ako je uenik maloletan, izjava se od njega uzima u prisustvu roditelja. Ovaj disciplinski postupak okonava se reenjem direktora. Roditelji mogu podneti albu u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja o utvrenoj odgovornosti i izreenoj meri. kolski odbor reava po albi u roku od 15 dana od dana dostavljanja, albom se odlae izvrenje reenja direktora. Drugostepeno reenje je konano i protiv njega ne postoji mogunost albe. Protiv drugostepenog reenja o izreenoj meri iskljuenja uenika iz srednje kole, roditelj, odnosno staratelj ima pravo na sudsku zatitu u upravnom sporu.
4. Redosled postupanja u diskriminatornom odnosu nastavnik uenik kola Ako se problem diskriminacije javi u ovom odnosu, problem bi trebalo reavati sledeim koracima: 1. obraanjem direktoru kole, 2. obraanjem optinskom inspektoru nadlene kolske uprave, 3. obraanjem republikom prosvetnom inspektoru, odnosno Pokrajinskom inspektoratu. Prijavu povrede prava direktoru obrazovne ustanove mogu podneti sami uenici, njihovi roditelji, ali i nastavno osoblje ako primeti da je dolo do povrede prava. Prijava se mora dostaviti direktoru kole najkasnije 15 dana od dana kada je nainjena povreda, a direktor ima rok 15 dana da utvrdi injenino stanje koje je bilo predmet prijave (lan 103). Direktor najzad moe da odbaci prijavu kao neosnovanu ili da donese reenje kojim pokree disciplinski postupak protiv
46
uenika ili da podnese prekrajnu i krivinu prijavu protiv nastavnog osoblja. Direktor kole je odgovoran za preuzimanje mera za izvravanje naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika. Prekrajna i krivina prijava mogu se podneti i protiv uenika pod uslovom da je stariji od 14 godina. Reenje direktora kole ne predstavlja krajnju instancu u reavanju problema povrede zabrane diskriminacije. Ako reenje nije u skladu sa Zakonom, povreeno lice se moe obratiti gradskom odnosno optinskom inspektoru i prijaviti mu nastali problem. Primer: Uenik ili grupa uenika mogu organizovano da ire ideju kojom se podstiu diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv pojedinaca tako to e ispisivati grate uvredljive sadrine, koji pozivaju na diskriminaciju ili nasilje odreenog lica ili grupe lica. Takvo postupanje predstavlja govor mrnje koje, ukoliko se adekvatno ne sankcionie, moe da izazove ozbiljnu zabrinutost za linu bezbednost pojedinca (pojedinaca) kojem je poruka upuena. Direktor, ali i celokupno nastavno osoblje u ovakvim sluajevima u postupak provere moraju da ukljue sve potencijalne organizatore i uenike na koje bi poruka mogla da se odnosi.
5. Diskriminatorno postupanje meu kolskim osobljem, povreda radnog prava, zlostavljanje na radu Ako prilikom zasnivanja radnog odnosa u koli nastavnik smatra da zbog nekog linog svojstva koje ne utie bitno na izvravanje radnih obaveza nije imao jednak tretman, nadlena je inspekcija rada. Kao jedna od nadlenosti inspekcije rada ubraja se i aktivnost na smanjenju broja povreda radnopravnih odnosa podstaknutih diskriminatornim postupanjem. Prijem nastavnika u radni odnos trebalo bi da bude zasnovan na zabrani diskriminacije s obzirom na pol, roenje, jezik, rasu, starost, trudnou, versku, jeziku, etniku pripadnost. Zabrana diskrimnacije trebalo bi da obezbedi: ravnopravne uslove za prijem kandidata, uslove rada i sva radna prava iz radnog odnosa, napredovanje na poslu, obrazovanje i usavravanje, uestvovanje u radu strunih i organa upravljanja ustanove i ravnopravne uslove u sluaju otkaza. Inspekcija rada obino ne postupa po anonimnim prijavama, a inspektor treba da postupi najkasnije mesec dana od dana prijema prijave. Zakon o spreavanju zlostavljanja na radu titi psihiki integritet zaposlenog, ako postupak doe pred sud, on je hitan i teret dokazivanja je na poslodavcu ukoliko tuilac uini verovatnim da je zlostavljanje izvreno (lan 32).
47
6. Podnoenje pritubi nezavisnim institucijama Podnoenje pritube ovim institucijama mogue je u svim navedenim odnosima diskriminatornog ponaanja. Nadlene institucije su: zatitnik graana i poverenik za zatitu ravnopravnosti.
6.1. Zatitnik graana32* Zatitnik graana postupa po pritubi graana ili na sopstvenu inicijativu. Glavna uloga zatitnika je da ispituje da li su neki organ uprave ili druga organizacija koja vri javna ovlaenja zakonito i pravilno reavali o nekom pravu ili interesu graana i, ako nisu, da zahteva se da se greka, odnosno propust u radu ispravi. Zatitnik moe da posreduje, daje miljenje i savete, ali njegove preporuke nisu pravno obavezujue. Ako ustanovi da je u radu organa bilo propusta, zatitnik e preporuiti nain njihovog otklanjanja, a organ koji je napravio propust u svom radu duan je da najkasnije u roku od 60 dana obavesti zatitnika graana da li je postupio po preporuci. Ukoliko nije postupljeno prema njegovim preporukama, zatitniku su na raspolaganju mehanizmi obavetavanja javnosti, Skuptine i Vlade. Primer: Zatitnik graana je tokom 2010. godine ukazao na sluaj iz oblasti obrazovanja i uputio preporuku Ministarstvu prosvete da otkloni propuste u radu. Zatitnik je konstatovao da Ministarstvo nije pravovremeno reagovalo, konkretno, Sekretarijat za obrazovanje (nije navedeno o kom konkretnom sekretarijatu je re) neblagovremeno je reagovao na predstavku koju je uputio uenik kole, koja je ukazivala na povrede prava deteta. Takvim postupanjem, odnosno nepostupanjem Sekretarijata izostao je struni pedagoki nadzor. Zatitnik je preporukom naloio da se obezbedi sprovoenje hitnog postupka po predstavci i prijavama prosvetnoj inspekciji, sa ciljem da se utvrde sve injenice i obezbedi otklanjanje propusta u radu u interesu deteta i uenika.33
32 * Zakon o Zatitniku graana, Slubenom glasnik RS, br. 79/2005 i 54/2007. 33 Redovan Godinji izvetaj zatitnika graana za 2010. godinu, http://www. ombudsman.rs/index.php/lang-sr/izvestaji/godisnji-izvestaji
48
6.2. Poverenik za zatitu ravnopravnosti34* Poverenik za zatitu ravnopravnosti predstavlja centralno nacionalno telo za zatitu od diskriminacije. Osnovna nadlenost povererenika jeste da postupa po pritubama u sluajevima diskriminacije osoba ili grupa osoba koje povezujuje isto lino svojstvo. Poverenik nije ovlaen da sam pokrene postupak u pojedinanom sluaju, ve to ini tek po tubi graana (lan 33). Pritubu povereniku moe podneti svako ziko ili pravno lice, ali i grupa lica koja smatra da je pretrpela diskriminaciju, kao i organizacije koje se bave zatitom ljudskih prava. Prituba mora biti potpisana i uz to mora da sadri sledee podatke ko je diskriminisan, od koga, opis situacije, prilog svih dokumenata kojima se dokazuje diskriminacija. Poverenik e primljenu pritubu u roku od 15 dana dostaviti licu protiv koga je prituba podneta i ostaviti mu rok od 15 dana da se izjasni o optubama koje su navedene u pritubi, to nee odloiti postupak pred poverenikom, iako se lice na koga se odnosi postupak ne izjasni. U roku od 90 dana poverenik e proveriti navode iznete u pritubi i odluiti o pritubi (lan 39). Ukoliko utvrdi da je dolo do povrede nekog prava, poverenik e doneti miljenje sa preporukom, to lice na koje se preporuka odnosi obavezuje da postupi u roku od 30 dana i o tome obavesti povernika. Poverenik moe da pokrene postupak mirenja, ali za to mora da dobije odobrenje obeju strana. Poverenik deluje snagom svog autoriteta i nema zakonom utvrene sankcije kojima e uticati na diskriminatora. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, moe da pokrene tubu pred sudom, ali mu je za to potrebno ovlaenje osobe protiv koje je izvrena diskriminacija. Poverenik ne moe postupati po slubenoj dunosti ve samo po pritubi. Primer: Prituba upuena instituciji poverenika za zatitu ravnopravnosti odnosila se na zabranu diskriminacije u pogledu radnih prava. Pritubom je navedeno da je podnositeljki pritube onemogueno da napreduje na poslu na osnovu linog svojstva, iako je njena struna sprema bila zadovoljavajua. Poverenik je miljenjem naloio da se pravovremeno, izradom plana, zapone sa otklanjanjem ili ublaavanjem neravnopravne zastupljenosti polova i odredio rok do kada bi plan trebalo da bude usvojen. 7. Sudska zatita tuba kao mogua opcija u zatiti od diskriminacije lanom 41. Zakona o zabrani diskriminacije, predvieni su sudska zatita i podnoenje tube i hitan postupak. Za pokretanje postupka nadlean je mesni sud tuioca.
34 * Zakon o zabrani diskriminacije, Slubeni glasnik RS, br. 22/2009
49
Tubom se moe traiti: zabrana izvravanja radnje od koje preti dalje vrenje diskriminacije; utvrivanje da li je tueni postupao diskriminatorski prema tuiocu ili drugome; izvravanje radnji radi uklanjanja posledica diskriminatornog postupanja; naknada materijalne ili nematerjalne tete; objavljivanje presude donete povodom neke od tubi iz prethodno navedenih stavki. Zatita se najpre trai od osnovnog suda podnoenjem tube. U sluaju da je nezadovoljna odlukom osnovnog suda, stranka moe albu podneti apelacionom sudu na ijem podruju se nalazi osnovni sud koji je doneo prvostepenu presudu. Apelacioni sud svojom presudom potvruje presudu osnovnog suda ili je preinauje, a reenjem odbacuje albu na presudu ili ukida presudu osnovnog suda i predmet vraa osnovnom sudu da ga ponovno raspravi i presudi. Protiv odluke apelacionog suda moe se podneti revizija Vrhovnom kasacionom sudu.
8. Kako da u obrazovnom sistemu ne doe do diskriminacije? Promovisanje klime bez diskriminacije u kolama postie se najpre stalnim samovrednovanjem kole u Pravilniku o standardima kvaliteta rada ustanove.35 Pravilnikom su utvreni standardi kvaliteta rada, koji su vidljivi u kolskom programu, godinjem planu rada, ciljevima nastave i uenja, obrazovnim postignuima uenika i ulozi kole u pruanju podrke uenicima, kao i u podsticanju linog, socijalnog i profesionalnog razvoja uenika. Predvieni su i podrka uenicima iz osetljivih grupa i mere koje treba preduzeti da bi se obezbedilo da se uenici iz osetljivih grupa upiu u kolu i redovno pohaaju nastavu, kao i sastavljanje individualnih obrazovnih planova i organizovanje aktivnosti za podrku u uenju za uenike iz osetljivih grupa. Takoe, u podrci osetljivim grupama treba razvijati saradnju sa relevantnim institucijama i pojedincima. Razvijanjem saradnje na svim nivoima (izmeu uenika, nastavnika, zaposlenih u kolama, roditelja, ali i ostalih aktera u zajednici), promovisanjem klime bez diskriminacije, dobrom organizacijom rada kole i rukovoenja i sticanjem poverenja uenika, uz stalnu podrku koju bi trebalo da dobijaju, jedino je mogue postii rezultate u borbi protiv diskriminacije. Veoma je znaajno da uenici budu upoznati sa problemom diskriminacije, to se postie davanjem pozitivnog
50
primera zaposlenih u obrazovnim institucijama, prikladnom zatitom i preduzimanjem preventivnih i drugih potrebnih mera ako se diskriminacija dogodi. Naravno, zaposleni na osnovu rezultata samovrednovanja treba da unapreuju profesionalno delovanje, ali i da istovremeno intenzivno rade na ruenju stereotipa koji postoje. Veoma je bitno ukljuiti uenike parlamente i njihove predstavnike u rad nastavnih vea radi iznoenja problema koje sami uenici uoavaju, kao i radi razmatranja reenja koja oni predlau. Na taj nain, upoznavanjem sa oblicima diskriminacije, mogunostima zatite i posledicama, uenici bi se naveli da podre klimu bez diskriminacije u kolama. Vrnjakom edukacijom i lananim prenosom znanja o diskriminaciji mogu se postii veliki rezultati na ovom polju, naroito s obzirom na injenicu da je deci u adolescentskom uzrastu veoma vano miljenje vrnjaka. U tome kljuni znaaj ima obrazovanje o diskriminaciji i njenim uzrocima, odnosno stereotipima i predrasudama. Stav prema pojedincima i osetljivim grupama moe se promeniti zahvaljujui vrnjakoj edukaciji, pa je vana ne samo edukacija ve i angaovanje medijatora u promovisanju klime bez diskriminacije u kolama, odnosno aktivno uee pedagoga i psihologa kole na neutralisanju uzroka diskriminacije. S obzirom na to da su nastavnici u najneposrednijem kontaktu sa uenicima i da predstavljaju prvu instancu za reagovanje ukoliko do diskriminacije doe, oni moraju biti izabrani u skladu sa odgovarajuim kriterijumima. Osim odgovarajueg stepena strune spreme, psihike i zike sposobnosti za rad sa uenicima i ostalih formalnih zahteva, trebalo bi i da ostvaruju ciljeve i zadatke obrazovanja, da struno i pedagoki ostvaruju nastavni plan i program i da budu spremni da se usavravaju i unapreuju svoj rad, da uestvuju u radu strunih organa i izvravaju druge obaveze koje proizilaze iz optih akata kole, godinjeg programa rada i prirode obrazovno-vaspitnog rada. Nastavnici imaju centralnu ulogu u unapreivanju obrazovanja i vaspitanja jer neposredno utiu na uenje i razvoj uenika. Nastavnik bi trebalo da razvija kljune kompetencije kod uenika koje osposobljava za ivot i rad i na taj nain im prua osnovu za dalje uenje, a trebalo bi da prui i dodatnu podrku uenicima iz osetljivih drutvenih grupa, da utie na uenike da budu aktivni u odnosu na prevenciju diskriminacije u koli i da time uestvuju u izgradnji tolerantnog okruenja.
51

Prirucnik Za Prosvetne Savetnike-Diskriminacija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za Prosvetne Savetnike-Diskriminacija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE

YUCOM Komitet pravnika za ljudska prava

Beogradski centar za ljudska prava

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE PREDGOVOR

Prof. dr Vojin Dimitrijevi, Direktor Beogradskog centra za ljudska prava

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE IV

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE IV

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE IV

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE IV

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE IV

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE IV

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE IV

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE IV

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE V

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE V

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE V

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE V

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE V

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE V

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE V

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE V

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE V

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE VI

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE VI

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE VI

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE POGLAVLJE VI

BORbA PROTIV DISKRIMINACIJE U ObRAZOVNOM SISTEMU

PRIRUNIK ZA pROSVETNE INSpEKTORE I pROSVETNE SAVETNIKE

You might also like