Naziv slike "Hod u svetlost" savreno se uklapa kao uvod za 4-ti broj "Sirijusa".

Biti slobodni zidar znai biti na neprekidnom putu prema svetlosti. Istovremeno, svetlost ka kojoj hoda ovek sa slike, neodoljivo podsea na zvezdu Sirijus. Za trenutke dokolice, tokom vrelih letnjih dana, nudimo vam par tekstova iz kojih moda saznate neto, a to do sada niste znali, o Karaoru, "Ujedinjenim Velikim Loama Evrope" i Svetom Jovanu Krstitelju.

Da li je Karaore bio mason? ................................................................................................ 2 Ujedinjene Velike Loe Evrope .............................................................................................. 5 Sveti Jovan Krstitelj - II deo................................................................................................... 8

Sadraj:

Da li je Karaore bio mason?

U masonskoj literaturi sa kraja 19. i poetka 20. veka vodile su se rasprave o tome da li je Karaore bio slobodni zidar. Veoma teko je dati decidiran odgovor na ovo pitanje jer, iako postoje tvrdnje nekih autora da je vod bio bio primljen u bratstvo, do danas nisu pronaeni dokumenti koji bi dokazali ili opovrgli njegovo lanstvo. Razmotriemo sada delove njegove biografije i neke koincidencije koje dokazuju da je imao bliske veze sa masonima, ali ne pruaju dovoljno dokaza da on ikada bio lan neke loe. ore Petrovi Karaore, voa Prvog srpskog ustanka i utemeljitelj dinastije Karaorevia, rodio se u selu Vievac kod Rae Kragujevake, najverovatnije 14. novembra 1762. godine. Karaore potie iz siromane porodice. Njegov otac je zbog siromatva esto menjao spahije i mesto boravka tako da je mladi ore imao priliku da upozna ljude iz cele umadije. Kada je stasao, ore je poeo da radi kod imunih Srba i Turaka, pa se njegova materijalna situacija ubrzo znaajno popravila. Krajem 1785.godine ore Petrovi se eni Jelenom Jovanovi. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili bogati seljaci koji nisu bili voljni da mu daju svoju ker, ali ju je ore oteo i potom oenio. Neposredno posle venanja naputa Srbiju i navodi se da je tada predvodio zbeg kojim je manja grupa njegovih seljana prela u Srem. Neposredan razlog za bekstvo, prema Vuku Karadiu, bila je namera da sprei Turina, itluk-sahibiju u njegovim selu Zagorica kod Topole, da ostvari tzv. pravo prve brane noi. Rado Ljui navodi da je Karaore zajedno sa porodicom, proveo bar dve godine u Sremu, a pouzdano se zna da je u poetku bio umar u manastiru Kruedol1. Poeo je da radi u Kruedolu u vreme kada je stareina manastira bio arhimandrit Stefan Stratimirovi i sasvim je sigurno da je izmeu njih postojala komunikacija. Kontakte sa Stratimiroviem odravao je sve do njegovog imenovanja za episkopa i odlaska u Budim, a verovatno su nastavljeni posle izbora za mitropolita, i povratka u Sremske Karlovce, 1790. godine. Ve sama injenica da su se Stratimirovi i Karaore poznavali, a kasnije postali i prijatelji, odnosno da su se druili u duem vremenskom periodu, upuuje na ideju da je vod bio upoznat sa masonskim tajnama, odnosno da je mogao biti iniciran i pre nego to je, 1796. godine, bila osnovana prva loa u Srbiji, loa Ali Ko. Do toga je moglo da doe u karlovakoj loi Hrabrost ili petrovaradinskoj loi Potenje, naravno uz jemstvo ili bar podrku mitropolita Stratimirovia. Ako je do inicijacije dolo, ona se odigrala posle 1790. godine, ali svakako pre pre 6. juna 1795, kada je masonerija u Austrijskoj monarhiji stavljena van zakona. Naime, krajem 1787. Karaorevo ime nalo se u frajkorskim spiskovima, a on je, kao frajkor, uestvovao u akciji osvajanja Beograda, poetkom decembra 1787. godine. Beograd nije osvojen zbog loe voene akcije austrijskih oficira. eta u kojoj je bio Karaore, uspela je da ue u grad, ali su austrijske rene jedinice, sastavljene najveim delom od Srba, zbog guste magle promaile gradske kapije. Karaore, kao i veina uesnika u prepadu, jedva su se spasli iz Beograda, a on se odmah uputio u svoje selo Zagoricu. Meutim, ubrzo je morao da se skloni u
1

Prof. dr Rado Ljui:Vod Karaore 1-2, izdavai: Invest-Eksport, NIU Vojska i Deje novine, drugo, dopunjeno izdanje - Beograd, 2000, (313 i 315 str.) 2

Srem, da bi, po objavljivanju austrijsko-turskog rata, kao frajkorac jo jednom preao Savu. Uee Srba u ovom poslednjem ratu izmeu Austrije i Turske bilo je masovno, pa je poprimilo obeleje ustanka. Srbi su bili iskljuivi uesnici Koine krajine, inili su glavninu frajkora, mnogobrojne hajduke druine krstarile su Paalukom, a deo naroda sklonio se u zbegove. Skoro celokupno stanovnitvo bilo je u pokretu, a Karaore je u vreme rata bio i frajkorac, i hajduk, i zatitnik zbegova.

ore Petrovi Karaore, rad Uroa Kneevia 1852. Sa Mihaljevievim frajkorom preao u Srbiju i uestvovao je u osvajanju abca, 27. aprila 1788. godine. Posle borbi za abac i poetnih arki oko Beograda, Mihaljeviev frajkor je, juna 1788. godine, osvojio Valjevo. Tada je Karaore napustio frajkorske jedinice, verovatno uz doputenje oficira, i okupio hajduku druinu. Nemogue je tano utvrditi kada je sve Karaore etovao samostalno, a kada u sastavu Mihaljevievog frajkora. Kad se od njega zahtevalo, on se prikljuivao frajkoru, a kada je ovaj mirovao, on je, kao hajduk, nastavljao sukobe s Turcima. Poznata je epizoda iz borbi za Beograd, u kojoj se istakao kao junak. Frajkorski komandant, kapetan Radi, naao se u velikoj opasnosti i ivot mu je visio o koncu. Karaore mu je pritekao u pomo i kako belei njegov poverljivi ovek i paenog, Gaja Panteli: ...ranjenog Radia oslobodio poto je prethodno ubio etiri Turina. Ovim se delom on razglasi po svetu kao junak. Kada se 1790. godine Austrijska vojska povukla, frajkorci, iz Srbije, masovno su dezertirali, a do kraja godine rasputeni su dobrovoljaki odredi. Zatim je usledio period primirja, do 4. avgusta 1791. godine, kada je sklopljen Svitovski mir, kojim je vraeno prethodno stanje, a Srbi amnestirani. Iz ovog rata Srbi su izvukli znaajne pouke, od kojih je najbitnija ona o nainu sticanja slobode. Za Karaora je karakteristino da je ratujui kao frajkorac i etujui kao hajduk stekao ratno iskustvo i pripremio se za voenje ustanka. U godinama na kraju 18. i poetku 19. veka obiao je celu Srbiju, i upoznao mnogo ljudi u zemlji i u Austriji. Sasvim je sigurno da su se njegova poznanstva i veze sa masonima tada proirile i ojaale. Krug prijatelja koji je tada stekao ostao je njegovo okruenje i u vreme ustanka. A meu njima su bili masoni: Janko Kati, Petar Iko, Stefan Stratimirovi, Aleksa Nenadovi, Jovan Jovanovi akabenta, Petar Novakovi ardaklija i drugi. Posle sklapanja mira u Svitovu Karaore se sa porodicom nastanio u Topoli, a politike prilike u Beogradskom paaluku su se stabilizovale. Okanuo se hajduije, a novcem steenim u
3

ratu mogao je da kupi kuu i imanje. Radei ratarske poslove i trgujui stokom stekao je pristojan imetak, sasvim dovoljan da mu osigura poloaj uobiajen za dobrog domaina u to vreme. Istoriar Rado Ljui potvruje ove podatke, ali navodi da: ...preteruju oni koji tvrde da je Karaore u vreme kad je Paalukom upravljao Hadi Mustafa-paa bio dobar domain i imuan gazda2. Njegov ivot za vezirovanja Hadi Mustafa-pae bio je ispunjen radom na imanju i povremenim ueem u srpskim odredima. Krajem 18. veka severne provincije Turskog carstva nale su se u tipinom graanskom ratu koji se vodio izmeu janiara i drugih turskih odmetnika i Porte u Carigradu. Dobar primer koji oslikava karakter ovog rata su sukobi izmeu Hadi Mustafa-pae i Osmana Pazvan-Oglua. Lokalno stanovnitvo, Srbi, Turci i Bugari bili su rasporeeni u obema vojskama. Knjievnik i istoriar, Jovan Hadi, u delu Ustanak srpski pod Karaorem kae da je Karaore bio predvodnik jednog odeljenja, odnosno buljubaa i da je uestvovao u sukobima s Pazvan-Ogluovom vojskom kod Jagodine (1796), Poarevca i Smedereva (1798). Meutim, nekima je smetala Karaoreva popularnost i ugled, tako da je posle ubistva komandanta srpskih odreda, Stanka Arambaia i pesnika Rige od Fere, Karaore stekao utisak da je on sada na redu. Posebno stoga jer je Hadi Mustafa paa bio vie meseci otsutan iz Beograda i masonske linije nisu funkcionisale. Osetivi opasnost on se uvao i niti je vie smeo ii ni u Beograd niti u drugu koju tursku varo sve do Mustaj-painog povratka u Beograd3. Ovakav sled dogaaja posredno ukazuje, ako ne na pripadnost Karaora masonskom bratstvu, ono na jake veze koje je on imao sa masonima iz Beogradske loe. Vojislav M. Rosi, u tekstu o prvoj loi u Srbiji, izmeu ostalog pie: Karaore, voa Prvog srpskog ustanka, je, sudei prema mnogim znacima, bio lan ove loe, i pod njenim uticajem produio je rat protiv dahija i slomio ih 4. Pored njega, vie masonskih autora, meu kojima su neki priznati istoriari, potvruje odluujuu ulogu masona u Prvom srpskom ustanku kao i Karaorevu pripadnost prvoj srpskoj masonskoj loi 5. A kada je Dositej Obradovi, 9. avgusta 1807. godine, preao u Beograd nosei sa sobom i svoju biblioteku, Karaore mu je odmah poverio na vaspitanje svog sina Aleksu. Izvesno vreme, Dositej i Aleksa stanovali su kod ruskog predstavnika u Beogradu, Rodofkina, koji je takoe, bio mason. Dositejev prosvetiteljski, ali i slobodnozidarski rad naroito se ispoljava u kolstvu. Njegovim zalaganjem 1808. godine otvorena je Velika kola u Beogradu. Osvedoeno poverenje Karaora prema Dositeju i Petru Novakoviu ardakliji, koji su: ...na voda umnogome uticali u formulaciji ideje o nacionalnoj srpskoj dravi koja bi potom bila oslonac u oslobodilakoj borbi u drugim krajevima u kojima ive Srbi 6, neki autori, slobodni zidari, tumae, upravo time da su sva trojica bili masoni. I na kraju jo jedan detalj. Posle boja na Ivankovcu i velike pobede ustanika nad Hafiz paom i njegovim odredima, Karaoru i Proti Matiji Nenadoviu estitku je poslao i Osman Pazvanoglu7. Da li je u pitanju bila masonska solidarnost ili je vidinski pasvandija: ...bio naravno neiskren i sa zadnjim namerama, kako navodi Rado Ljui, ko zna? estitka Karaoru moe se tumaiti zadnjim namerama, jer je Pazvanogluu Porta bila najvei neprijatel j, ali estitka proti Matiji verovatno je vezana za pripadnost istom diskretnom bratstvu. Ima mnogo indicija i koincidencija koje ukazuju da je Karaore ipak bio mason, ali istorijski izvori koji bi dokazali ovu tvrdnju, do danas nisu pronaeni. Ali, ako bismo se upitali, da li se na osnovu raspoloivih injenica stie utisak da je Karaore bio mason, odgovor bi bio: da, bio je. Br. D.. Mudrost Beograd
2 3

prof. dr Rado Ljui: Karaore istina i mit, Veernje novosti, feljton, 29. avgust 2003. godine. Isti izvor 4 Balkan, br. 334 (1913. god.) 5 Dr Vojislav Kujundi, Sreta Stojkovi, dr Vladimir orovi i drugi. 6 Prof. dr Rado Ljui: Karaore istina i mit, Veernje novosti, feljton 7 Osman Pazvanoglu je bio mason, jedno kratko vreme i lan loe Ali Ko koja je radila u Beogradskoj tvravi od 1796. do 1801. godine. 4

Ujedinjene Velike Loe Evrope

Ujedinjene Velike Loe Evrope osnovane su 18.juna 2000 godine u Parizu kada su povelju o osnivanju potpisale tri Velike Loe: "La Grande Loge de France", "Grande Loge Traditionnelle et Symbolique Opera" i "Velika Nacionalna Loa Srbije". Namera osnivaa bila je da formiraju meunarodnu instituciju koja e okupiti sve one obedijencije koje po svim osnovnim masonskim principima rade "regularno", ali iz razliitih razloga nisu priznate od strane anglosaksonskih Velikih loa koje predvodi "United Grand Lodge of England". Regularnost jedne obedijencije je prema usaglaenom stavu osnivaa definisana u uvodnom delu Osnivake Povelje i svodi se na potovanje "Ancient Landmarks" i "Andersonove Konstitucije". Praktino to podrazumeva verovanje u Boga koga simbolizuje Veliki Arhitekta Svemira, obavezna Knjiga Svetog zakona na Oltaru Zakletve, zabrana rasprave o politikim i verskim pitanjima tokom radova u loi, lanstvo iskljuivo sastavljeno od mukaraca i neprikosnovena uprava nad prva tri "simbolika" stepena. Veliki broj obedijencija koje potuju ove osnovne principe a nije priznat od strane "United Grand Lodge of England" nema priliku da na meunarodnom planu uspostavlja kontakte, unapreuje bratske odnose i razmenjuje informacije sa sebi slinim obedijencijama. "Ujedinjene Velike Loe Evrope" nude okvir koji treba da omogui ostvarivanje ovih elementarnih zahteva u meunarodnoj saradnji svima onima koji nisu pristali na diktat i neprincipijalne uslove kojima manipuliu Englezi. "Ujedinjene Velike Loe Evrope" osnovane su kao konfederacija. To nije nikakva nadnacionalna Velika Loa sa internim ogranima preko kojih bi sprovodila upravu nad podreenim obedijencijama. Ovde se nikako ne radi o preslikanoj vertikalnoj subordinaciji koja postoji izmeu jedne Velike Loe i njenih podreenih radionica. Ovde se zapravo radi o institucionalizovanom zajednikom servisu. Najvii i istovremeno jedini organi konfederacije su: predsednik, sekretar i blagajnik. Oni koordiniraju saradnju izmeu lanica u periodu izmeu dve Generalne Skuptine. Generalna Skuptina Velikih Majstora svih lanica konfederacije je najvii i najvaniji organ uprave. Skuptina se odrava jednom godinje i to uvek u nekoj drugoj zemlji, pri emu je obedijencija iz te zemlje domain. Samo ime "Ujedinjene Velike Loe" a ne "Ujedinjena Velika Loa" jasno ukazuje na razliku u pristupu i injenicu da se radi o jednoj labavoj asocijaciji. Prihvaeni koncept je napravljen po ugledu na sline institucije koje ve postoje u svetu. Takve institucije su, na primer: "Konferencija Velikih Majstora Severne Amerike" ili "Svetska Konferencija Velikih Majstora". Samo osnivanje "Ujedinjenih Velikih Loa Evrope" se odigralo na zatvaranju redovne godinje Skuptine "La Grande Loge de France", 2000-te godine, ispred 22 delegata Velikih Loa iz celog sveta. Ovi delegati bili su posmatrai i istovremeno svedoci osnivanja. I ovom prilikom ispoljena je velika tolerantnost i demokratinost koju "La Grande Loge de France" oduvek ispoljava na meunarodnom planu, tako da u trenutku osnivanja niko nije nagovaran niti prisiljavan da pristupi konfederaciji. Iako je "La Grande Loge de France" poznata po privrenosti "kotskom obredu drevnom i prihvaenom", to nije postavljeno kao uslov za ulazak u konfederaciju. U osnivakoj povelji su navedeni i drugi obredi kao ravnopravni prilikom sagledavanja kandidature za prijem u konfederaciju. Narednih godina, na sopstveni zahtev i po
5

proceduri koja je uvek ista za sve, broj lanica se poveao, tako da je 2008-e godine bilo ukupno 11 punopravnih lanica kanfederacije. Postupak prijema nove lanice poinje podnoenjem zvaninog zahteva u pisanoj formi. Na redovnoj godinjoj Skuptini, Velikoj Loi koja je podnela zahtev prvo se odobrava status kandidata. U tom statusu ona provodi najmanje godinu dana, najee sve do naredne redovne Skuptine. Kao kandidat, ona je rado vien gost i biva po pravilu pozivana na sve zajednike skupove, uiva sva prava kao punopravni lan konfederacije, sem prava da odluuje prilikom glasanja. Prilikom odobravanja statusa kandidata i prilikom prijema u punopravno lanstvo trai se saglasnost svih lanica. Ukoliko samo jedna od lanica bude protiv, prijem se odbija ili u blaoj varijanti odlae. Po ovoj proceduri na Skuptini konfederacije odranoj u Rimu ove godine, u punopravno lanstvo su primljene "United Grand Lodge of Rusia" i "National Grand Lodge of Moldova", dok je status kandidata izglasan za "Grande Lodge of Bulgaria" i jednoj Velikoj Loi iz Meksika.

Slika 1. Zatitni znak "Ujedinjenih Velikih Loa Evrope" Na prvi pogled, posmatrau sa strane odmah upadne u oi injenica da su se pod imenom "Ujedinjene Velike Loe Evrope" nale i Velike loe iz Maroka i Libana a najnovija vest je odobren status kandidata jednoj Velikoj Loi iz Meksika. Oigledno je da ove zemlje geografski ne pripadaju Evropi. Ovo pitanje je postavljeno pred delegate i o njemu se diskutovalo i na poslednjoj Generalnoj Skuptini u Rimu. Preovladao je stav da univerzalni karakter slobodnog zidarstva i ciljevi konfederacije ne trpe ogranienja koja namee geografski poloaj. irina ideje i iskreni motivi za jaanje konfederacije ne dozvoljavaju postojeim lanicama da zbog formalnih granica izmeu kontinenata nekome ospore pravo da ue u konfederaciju. Jezgro i osnovna misija konfederacije ostaju obedijencije i saradnja na tlu Evrope, ali su se sve lanice saglasile da se u budunosti nastavi sa prihvatanjem u lanstvo i Velikih Loa koje geografski nisu u Evropi. Osnivaka povelja to ne spreava a masonski principi to nalau i podravaju. Meusobno poseivanje, razmena informacija, zajedniki projekti, istraivaki rad vezan za prouavanje istorije masonerije i druge pogodnosti koje jedna ovakva organizacija prua njenim lanicama potvrdili su ispravnost puta trasiranog prilikom osnivanja. Francuska, Srbija, Portugalija, panija, Italija, Grka, Rumunija, Rusija, Moldavija, Bugarska, Kanarska Ostrva, Maroko i Liban na ovaj nain su povezane vezama koje su uvek donosile samo dobro i afirmaciju. Sve lanice konfederacije puno oekuju od novog predsednika koji je stupio na dunost ove godine u Rimu. Alain Graesel, prethodni Veliki Majstor "La Grande Loge de France", poznat je kao energian i sposoban lider. Izvesno je da e on modernizovati administraciju konfederacije i institucionalizovati pojaanu saradnju izmeu lanica. Istaknuto mesto koje u svemu ovome ima Velika Nacionalna Loa Srbije uvek je posebno podvlaeno i apostrofirano od strane svih lanica. Sama injenica da je Velika Nacionalna Loa Srbije jedan od tri osnivaa konfederacije, govori mnogo o masonima iz Srbije. Dugogodinja tradicija, duboko ukorenjeno verovanje u ispravnost ideje kao i pokazano razumevanje za univerzalni karakter slobodnog zidarstva, zasluni su za ugled koji Srbi uivaju u "Ujedinjenim
6

Velikim Loama Evrope". Jedna od najlepih stvari koja se moe desiti slobodnom zidaru iz Srbije je da bude delegat na Skuptini konfederacije. Potovanje i panja svih uesnika daleko prevazilaze sva oekivanja sa kojima se krene na put.

Slika 2. Veliki Majstori iz Rumunije, Moldavije, Francuske, Rusije i Srbije u Rimu. Iskreno se nadamo da e sardnja izmeu bratskih obedijencija u budunosti doneti i mnoge praktine koristi svima u Srbiji. Meusobne veze izmeu "dobrih ljudi na dobrom glasu" neminovno donose pozitivne efekate drutvenoj zajednici. Svrha slobodnog zidarstva je "gradnja", a svi zajedno nestrpljivo oekujemo da izgradimo bolju i bogatiju Srbiju. Veze sa slobodnim zidarima iz inostranstva na tom putu mogu da budu samo od pomoi. Jul 2010 Brat .V. Nemanja, Ni

SVETI JOVAN KRSTITELJ II deo

... I NASTAVLJA SE Prethodni deo prie o Sv. Jovanu Krstitelju, zavrili smo svima poznatom injenicom da su 24. juna 1717, pre skoro 300 godina, u Londonu, etiri slobodnozidarske Loe skinule sa sebe veo tajnosti, sakupile se u Goose and Gridiron Ale-house, i osnovale Veliku Lou Engleske. Ba na dan Sv. Jovana Krstitelja. Taj dan nije sluajno izabran za takav istorijski sastanak, jer su i pre toga Loe obeleavale taj dan, a i posle tog dogaaja, obiaj praznovanja 24. juna rairio se i meu Loama u celom svetu. Meutim, zato ba Sv.Jovan? Jedno od moguih objanjenja je da je to zbog toga to je ba tog dana Sunce u godinjoj kulminaciji. To je najdui dan, i tada ima najvie Svetlosti, kojoj svi Masoni u svojim ivotima tee. Sakupljanje Masona na taj dan i slavljenje istog, simbolizuje na taj nain zajedniko traenje Svetlosti. S druge strane, Sv.Jovan Pretea je po Bibliji nagovetavao dolazak mesije, dolazak novog doba, novog carstva, a to je i simbol tenji svih Masona ka novom uredjenju koje e doneti blagostanje oveanstvu. Pri tome su Masoni i svojevrsne pretee novog doba i novog zemaljskog carstva. Ipak, kako Masonerija pripada svim nacijama, svim klasama i svim religijama, ne bi smeli Sv.Jovana Krstitelja nikako da tretiramo suvie relligiozno, tj. iskljuivo sa hrianskog stanovita, nego vie kao istorijsku linost. Takav pristup naem zatitniku moe se nai i u delima vanreligijskih istraivaa kao to su Ernest Renan, Eduard ire ili Mak Sonije. Da li je mogue Jovana Preteu izvui van hrianskih voda, i na taj nain pokazati njegov nadreligiozni znaaj i samim tim objasniti visok stepen potovanja svih Masona prema njemu? Hajde da ne posmatramo inicijalno hrianstvo na isti nain kako je shvaeno i prihvaeno danas, jer su istorijski tokovi neizostavno uneli tokom vekova i neke promene. Pokuajmo da na to realistiniji nain razmotrimo period njegovog nastanka, i ulogu dvojice tadanjih, moemo slo bodno rei verskih i politikih lidera, Jovana i Isusa u svetlu tadanjih istorijskih i drutvenih prilika. JEHOVA, ESENI, JOVAN, ISUS, MESIJA... Meu narodima u Maloj Aziji, koji su bili pod vlau Rimljana, jedan narod se izdvajao time to je sebe nazivao Narod Gospodnji. To je bio jevrejski narod. Postavlja se pitanje: otkuda to? I kako je tek jevrejski narod uprkos mnogim patnjama, progonima, neprekidnim borbama, dugotrajnom ropstvu, ipak uspeo da sauva neokrnjenu svoju veru, veru u Boga? A kako to da su se Jevreji uporno klanjali samo JEDNOM Bogu - JEHOVI? Odgovor je jednostavan, jer je upravo u tome tajna - vera u JEDNOG Boga. Mojsije je uspeo da svom narodu usadi ideju oboavanja jednog Boga Jehove. Do tog trenutka u svim ostalim delovima sveta na delu su bile iskljuivo mnogoboake religije i politeizam. Monoteizam je bio nepoznat i predstavljao je neto potpuno novo i revolucionarno.
8

Jevreje, koji su do tada bili mnogoboci, preobratio je u ljude koji su stalno imali svest o vrhovnom boanstvu, vrhovnom vladaru svemira. Mojsije je ve tada znao i shvatao, poznavajui tajne starih Egipana, da e budui trijumf oveanstva zavisiti samo od trijumfa ove ideje. Za vreme robovanja, siromatva i rastrojstva ovog naroda, ak i pod asirskom tiranijom, ideja o Mesiji, izaslaniku Boga, onoga koji e obnoviti Carstvo Boije, i uspostaviti volju i nadmo jednog Boga, ve je duboko zaivela u narodu, i u svim umovima. Svi su oekivali sina Bojeg, svejedno kakav on bio, kako se zvao, narod ga je oekivao i bio spreman da ga prizna za svog vou. U takvom trenutku potpuno nezavisno, u vihoru burnih dogadjaja u Judeji i Galileji, pojavile su se dve linosti - Jovan Krstitelj i Isus Hristos. U doba pre nove ere, u oblasti istono od danjanjeg Jerusalima u pasivnim i za ivot tekom brdovitim oblastima, iveo je deo jevrejskog naroda poznat pod imenom ESENI. Osobeni po skromnom nainu ivota, izmeu ostalog, bili su poznati i kao iscelitelji. Postojao je i tzv. red Esena, a kako je zvanina profesija ovih ljudi bila da lee bolesti, verovatno odatle i njihov naziv Eseni (gr. terapeuti). U stvari, ovo je bio red visoko prosveenih ljudi, pravih inicijanata, koji su uz to tada bili i jedini pravi poznavaoci Kabale. Oni su bili uvari prave jevrejske tradicije, koja je svoje poreklo vodila iz Egipta. Takodje, oni su svoju pripadnost i status u redu sticali prolaskom kroz stepene, svojevrsnom inicijacijom, i daljim uzdizanjima. Isus je takodje bio pripadnik ovog reda. Glavne doktrine reda Esena bile su: ljubav prema blinjem, skromnost, zabrana zakletve u obinom ivotu, mrnja prema lai, verovanje u postojanje due i njenu besmrtnost. Oni su negovali kult zajednikih obreda koji su poinjali i zavravali svojevrsnim molitvama. Svetkovine su zavravali zajednikim obedom. Sve vreme, do susreta sa Jovanom Krstiteljem, Isus je proveo je kod Esena. Medju Esenima su bili i njegov otac i njegov brat. Isus je tokom rituala i boravka meu Esenima upoznao stare tajne, shvatio znaaj svevremenskih doktrina i znaaj inicijacije-krtenja. U to vreme, proneo se po celoj Palestini glas o izvesnom Jovanu, mladome proroku punom religijske strasti. Jovan je bio iz svetenike porodice a zatim je otiao u pustinju gde je vodio ivot najteeg isposnika. On je tvrdo verovao u siguran dolazak Mesije i zamiljao ga je, prema judejskoj ideji, kao osvetnika i pravednika koji ce podii narod, prognati Rimljane, kazniti sve krivce i sauesnike, a zatim ui trijumfalno u Jerusalim i utvrditi Boje carstvo, carstvo Izrailja, iznad svih drugih naroda, u miru i pravdi. Pozajmivi od Esena obiaj religioznog pranja i promenivi ga u zagnjurivanje, Jovan je pronaao obred krtenja kao vidan simbol, kao neko javno izvrenje unutranjeg oienja. Ovaj novi obred silno je uticao na inae raspaljivu matu jevrejskog naroda i privlaio sve vee mase. udna i vrlo raznolika je bila gomila, koja se okupljala oko Proroka Jovana na reci Jordan, da uje njegovu re i da se krsti. Narod je Jovana smatrao za Proroka. Medjutim, mnogi su uobraavali da je on vaskrsnuli Ilija, a neki ak i to da je Jovan sam Mesija! Ipak, on nije imao tih i takvih pretenzij a. Svetenici, knjievnici i uen svet tog doba, prezirali su Jovana. Ali ga ipak nisu smeli javno napadati, zbog njegove velike popularnosti koja je sve vie rasla. Obred krtenja bio je za Jovana jedan ceremonijalni in, svojevrsna zamena za incijaciju esenskih posveenika. Ali obred namenjen obinom svetu, kako bi pojaavao utisak i pripremao duhove za predstojei veliki pokret. Jovan je u dolazak Mesije, nesumnjivo, najiskrenije verovao. Krtenje i kajanje za uinjena nedela, sve je to bila forma ispatanja, sredstvo pripreme za budue dogadjaje, jer ja vas krtavam samo vodom no onaj koji e doi za mnom, krstie vas ognjem. Glas o smernom i skromnom, ali veoma popularnom Jovanu dospeo je do ISUSA, koji je u to vreme ve propovedao u Galileji. Isus je poeleo da se vidi sa Jovanom i da se i sam podvrgne javnom krtenju. Tako Isus napusti Galileju i ode sa svojom malom kolom ka Jovanu. Novodoli Eseni, bez obzira to su in inicijacije ve proli, krstili su se kao i ostali svet. Dva uitelja su imala mnogo zajednikih ideja i pogleda. Pri tome nisu shvatali jedan drugog kao protivnike, ve su se utrkivali u uzajamnom potovanju. Ipak, mora se rei da je za
9

sve to vreme koje je proveo kraj Jovana, Isus njega priznavao za vieg. Sebe i svoj sopstveni genije tek je bojaljivo razvijao, u Jovanovoj senci. I Isus je poeo da krtava na Jovanov nain, a to su poeli da ine i Isusovi uenici. ak i kasnije, posle Jovanovog odvoenja u tamnicu Isus je propovedao koritei u svojim besedama Jovanove rei i izraze. Veliki skupovi oko Jovana Krstitelja postali su sumnjivi tadanjem vladaru Irodu Antipi. On je poeo da se plai Proroka i njegove snage i uticaja u narodu. Irod Antipa je bio svestan toga da je Jovan, a ne Isus, u tom trenutku bio harizmatini lider Jevreja, koji je u trenutku mogao da ugrozi stabilnost njegove vladavine. Pored toga, imao je i linih razloga za mrnju prema Jovanu. Rodoskrnavljeni brak Iroda Antipe sa bliskom sestrom Irodiadom, bila je stalna meta Jovanih javnih kritika. Stoga je Antipa naredio Jovanovo hapenje, ali ga zbog straha i bojaljivosti nije pogubio. Irod se plaio javne pobune, zbog trenutne Jovanove popularnosti u narodu. S druge strane, za vreme Jovanovog tamnovanja Antipa je uivao u razgovorima sa Prorokom, praktino uei od njega. Pored toga, Prorokova predskazanja i najave skorog dolaska Mesije su bacala Antipu u brige. Jovan je iz tamnice pratio situaciju medju svojim uenicima, saznao o Isusovim uspesima i popularnosti, kao i o tome da njegovo uenje nastavlja svoj ivot, bez obzira to je Prorok zatvoren. Tada je uo i da se pria kako je predskazani MESIJA ve doao i prikazao se narodu, kroz prisustvo u Isusu kroz isceljenja i ostala uda. Jovan je znao da je doao pravi trenutak za delovanje. Poslao je dvojicu uenika do Isusa u Galileju. Hteo je potvrdu ovih glasina i direktan kontakt sa Isusom. Kako su uenici u Galileji umesto povuenosti, strogog posta i upornih molitvi, a koje su odlikovale Jovanovo vostvo, zatekle radost, veselje i svetkovinu Isusa Hristosa na vrhuncu slave i popularnosti, oni su doli do njega i pitali ga: Jesi li ti Onaj, koji mora doi, ili treba da oekujemo drugoga?. Isus, naravno, kao vet politiar i lider, odgovori neodreeno: Blago onima koji ne posumnjae u Mene. I ovaj dijalog je, u stvari, sve od Jovanovog pokazivanja prstom na novog Mesiju. Moda to nije ba onako kako je u Bibliji prikazano, ali bilo je dovoljno da Jovanova misija bude nastavljena, i to jo uspenije, u reiji i izvedbi novog lidera Isusa Hristosa. Jovan u vreme ovog dijaloga, najverovatnije, nije ni bio vie iv. Ubrzo je ubijen je od strane zle Irodiade i njene erke. IDEJA JE OSTALA... Vest o Jovanovoj smrti dola je do Isusa, te se on iz predostronosti povukao sa sledbenicima u pustinju. O Jovanu, on je uvek govorio sa divljenjem i velikim potovanjem, stalno hvalei svog Preteu, i veliajui njegove zasluge. Isusovi uenici su bili odani i verni naelima svog uitelja, pa je Jovanovo uenje postalo stalni kult u ranohrianskim, a i kasnijim pokoljenjima. Iako je Jovan praktino linost koja je prethodila hrianstvu, zahvaljujui hrianskim predanjima, njegova uloga i veliki znaaj ostala je sauvana tokom vekova. Takodje, jedino je u hrianskom predanju on ostao ono to je zaista i bio - tuan propovednik, strog i prema sebi i prema drugima, prorok koji najavljuje dolazak Carstva Bojeg, prorok koji budueg Mesiju nala zi, ui, vodi ka vrhuncu, ali koji naalost umire, pre nego to doivi sve to je prorekao. Jovanova kola krtavanja, postojala je i ivela jo neko vreme, paralelno sa Isusovom, kroz grupe njegovih sledbenika. ak i nekoliko godina posle smrti oba uitelja, jo uvek se krtavalo i Jovanovim krtenjem. Vremenom, zbog malobrojnosti, ovaj pristup se ugasio, a Hrianstvo je nadvladalo. Ipak, Jovan je zadrao poloaj velikog Uitelja, Isusovog pretee, a ugled koji je zadobio odricanjem i svojim nainom ivota je neprolazan. Tako je i njegovo ime na veoma visokom mestu po znaaju u hrianskoj crkvi. I posle smrti Jovana i Isusa, ideja je ipak ostala. ta je moglo da doprinese tolikom uspehu i ouvanju ideje? To je najverovatnije bila RTVA koju su i uitelj Jovan i najbolji uenik Isus
10

podneli. Obojica su, Jovan kroz odricanje i samospoznaju, a Isus kroz inicijaciju i steene stepene u esenskom redu, bili upoznati sa misterioznim uenjem Kabale, koje kae da svaka rtva uinjena za ideju, daje toj ideju jedinstveni snagu i ranije ili kasnije joj osigurava uspeh. Prorok Jovan (uitelj) i Sin Boji Isus Hristos (izabrani uenik), svojom smru su dali besmrtnost svojim idejama. JOVAN IZNAD SVIH RELIGIJA O jedinstvu, istom poreklu i postavkama svih religija ne treba troiti rei. O tome je ve dosta napisano i reeno. Kako je to krenulo davno iz drevne Mesopotamije, preko dva Egipatska carstva, Rimljana i Izraelaca, pa sve do hrianstva i ostalih dananjih religija, zakljuci i sve prisutne istine su uvek na kraju iste, samo ponekad razliite po formi. Ali, razliiti su i putevi pomou kojih pojedinac do tih istina dolazi: uenjem, spoznajom, razmiljanjem ili kroz neki proces inicijacije. I Isus je kroz svoju inicijaciju u esenski red, a koji neodoljivo podsea na slobodno-zidarski red, poeo svoje putovanje kao Istini i Svetlosti. Hrianstvom je te ideje proirio meu svojim sledbenicima. Ali Jovanova veliina je u tome to je uspeo da dodje do spoznaja i sveprisutnih Istina, kao i da ih saoti svojim sledbenicima, pa i Isusu, iskljuivo samoodricanjem, samopregornim isposnikim ivotom, praktino u direktnom kontaktu sa Velikim Arhitektom Univerzuma. To je na zatitinik - Prorok, Pretea, Krstitelj Jovan. Slobodno zidarstvo nije religija, ono je na viem stepenu od svih religija. Slobodno zidarstvo ne obeava ni nagrade ni kazne. Ono trai od svih slobodnih zidara, da vole dobro radi dobroga, istinu radi istine, da trae Istinu i Svetlost, kao i da se uvek rtvuju radi svoje ideje ili naela, kao to je to inio i Veliki Uitelj, Veliki Majstor Starog Doba, Jovan Krstitelj. Ni, na dan Sv.Jovana Krstitelja, 07. jula 2010 Br. B.R. Nemanja

11