UNAPREDJENJE ZDRAVLJA ZENE-USLOV ZA SMANJENJE NEONATALNOG MORBIDITETA I MORTALITETA

Biljana Matovic

Uvod
Reproduktivno zdravlje je stanje fizickog, mentalnog i socijalnog blagostanja u svim oblastima vezanim za reproduktivni sistem, u svim fazama zivota. (SZO)

REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE

Reproduktivno zdravlje
pravo mukaraca i ena da budu informisani, da imaju pristup bezbednim, efektivnim, dostupnim i prihvatljivim metodama planiranja porodice po svom izboru, i pravo na adekvatne usluge zdravstvene zatite koji eni omoguavaju bezbednu trudnou i poroaj

Reproduktivna zdravstvena zastita

skup metoda, tehnika i usluga koje doprinose reproduktivnom zdravlju i dobrobiti kroz spreavanje i reavanje reproduktivnih zdravstvenih problema. U to spada i seksualno zdravlje ija je svrha unapreenje kvaliteta ivota i linih veza, a ne samo savetovanje i zatita vezana za reprodukciju i polno prenosive infekcije.

Majci i detetu posebna zatita!

majka i dete su posebno bioloki osjetljivi prenatalno razdoblje i detinjstvo odreuju zdravlje idueg narataja odraslih

zdravlje majke i deteta deluje na reproduktivno zdravlje dolazeih narataja, pa i na demografsku situaciju zajednice
drava titi materinstvo, decu i mlade

Organizacija i sprovoenje zdr.zatite majki i dece

Osnovni princip organizacije: od zaeda jedne generacije, preko rasta i razvoja do reproduktivne dobi i do zaeda sledede generacije, ujediniti sve faze razvoja deteta do odrasle dobi.
Naela: Zatita deteta nedeljiva od zatite majke Sveobuhvatna i Jedinstvena: preventivna, kurativna, rehabilitacijska, socijalna Traiti osobe s povienim rizikom Celi sastav lanano povezan Viestruki pristup

ANATOMIJA ZENSKIH POLNIH ORGANA

Pubertet
Pubertet se kod devojcica javlja izmedu 10 i 15 godina a promene se deavaju pod uticajem enskog polnog hormona, estrogena. povecavaju se grudi (jedna dojka veca od druge), povecana dlakavost oko polnog organa, ispod pazuha, na nogama a kod nekih i na licu. pojacano znojenje pojava bubuljica - akni i konacno, dolazi do najvanije promene u pubertetu- prve menstruacije.

Trudnice sve mlae

Svake godine poveava se udeo raanja kod adolescenata koje imaju 16 godina ili manje

Human Embryology 101

Fetal heart begins to form 18 days after conception Measurable heart beat 21-24 days after conception

Fetal brain begins to form on day 23 Brain waves produced by 6 weeks

Zastita zdravlja mladih

Mladi predstavljaju veoma osetljivu populacionu grupu, izloenu brojnim rizicima. Mladalatvo je period odrastanja deteta u odraslu osobu. Pradeno je brojnim procesima telesnog, intelektualnog i emocionalnog sazrevanja. Poslednjih 10 godina aktivno se radi na zatiti reproduktivnog zdravlja adolescenata pokrenuta su savetovalita za mlade u okviru domova zdravlja gde oni mogu da dobiju sve neophodna znanja, a prvenstveno o tome kako sauvati zdravlje.

CILJ PROGRAMA ZA MLADE

Smanjenje smrtnih slucajeva i bolesti kod adolescenata(saobradajne nesrede, suicidi, nasilje, problemi trudnode, hronina oboljenja zbog zloupotrebe PAS - a) formirati zdravstvene navike i model bezbednog ponaanja)

Ulaganje u zdravlje mladih

ZASTITA REPRODUKTIVNOG ZDRAVLJA MLADIH Svetski dan kontracepcije prethodne godine podudarao se sa vanim evropskim strunim dogaajem vezanim za reproduktivno zdravlje sa desetim seminarom Evropskog udruenja za kontracepciju i reproduktivno zdravlje koji je odran u Beogradu. Mesec septembar je posveden reproduktivnom zdravlju i obeleava se itavim nizom aktivnosti usmerenih pre svega na tinejdere i njihovu potrebu da o tome razgovaraju sa lekarima, roditeljima i strunjacima,

TRUDNOCA I PORODJAJ
Trudnoa i poroaj u svojoj definiciji obuhvataju proces zaea, iznoenja i donoenja ljudskog potomstva na svet. To je prirodan proces koji je genetski i bioloki savreno tano predodreen pa u oko 80% sluajeva trudnoa i poroaj protiu bez osobitih komplikacija.

TRUDNOCA
Period intrauterinog razvoja ploda vreme od trenutka oplodnje (koncepcije) do poetka raanja novoroeneta. 10 lunarnih meseci 40 nedelja gestacije 280 dana graviditeta

4 MONTHS

3 months old unborn baby

Oznacava svaku onu trudnou:

za

vreme koje postoji nekakva oteavajua okolnost koja predstavlja potencijalnu opasnost za krajnji ishod trudnoe

Ultrazvucna dijagnostika

Ultrazvuk je pomogao da moemo posmatrati razvoj bebe tokom njenog tzv intrauterinog razvoja, odnosno razvoja unutar materice tokom trudnoe. Hiperaktivni plodovi su nakon stresa majke, posle obroka, kod enskog pola, kod anksioznosti majke Dokazano je da su pokreti bebe smanjeni kod patnje ploda u materici (hipoksije )

Sve vie vjerujem da tako mali period u naem ivotu , nekih moda 1 % naeg ivota, koji provedemo u materici prije nego to se rodimo, odreuje onih 99 % ostatka naeg ivota.
DR FEHMIJA FEKO FETAHOVI on APRIL 28, 2011

FAKTORI RIZKA
Bolesti

pre trudnoe: hipertenzija, anemija, dijabetes, psihika oboljenja, kardiovaskularna oboljenja, neoplazme, hronine bolesti, narkomanija, puenje, alkoholizam u ranijim trudnoama: hipertenzija izazvana trudnoom, spontani pobaaji i prevremeni porodjaji, anomalije ploda, genetska i metabolika oboljenja roditelja.

2.Bolesti

Faktori rizika
3.Patoloka stanja u sadanjoj
trudnoikrvavljenje,anemija, hipertenzija, infekcije. 4.Prethodna trudnoa zavrena mrtvorodjenjem ili smru novorodjeneta zbog disproporcije, polihidramniona, krvavljenja itd.
5. Adolescentna trudnoa

Porodjaj

INFEKTIVNE BOLESTI MAJKE TORCH

FIZIKE I PSIHIKE TRAUME

HRONINE BOLESTI MAJKE

ZRAENJE I DRUGI TERATOGENI AGENSI

ALKOHOL,CIGARET E, DROGA

SOCIOEKONOMSKI STATUS I ISHRANA MAJKE

MIOMI I TRUDNOCA

Ukoliko miom postoji pre i za vreme trudnoe, u drugom i treem tromeseju moe znatno da se uvea i da uzrokuje komplikacije kao spontani pobaaj ili prevremeni porodjaj. Za vreme pobaaja, miomi oteavaju ili potpuno spreavaju stezanje materice zbog ega se ne istiskuje plod

MIOM I TRUDNOCA

Uzrokuju promene u poloaju deteta u materici, to takoe oteava izlazak ploda pa nastaje esto potreba za dovrenjem trudnoe carskim rezom. Mogue su i komplikacije nakon poroaja jer tada miom pojaano krvari i moe dovesti enu u ivotnu opasnost.

MIOMI I TRUDNOCA
Na osnovu najnovijih istraivanja ene koje imaju miom i zatrudne imaju vei rizik od pojave intrauterine smrti ploda esto se uz pojavu mioma u trudnoi javlja IUZR koji uz miom poveava rizik od nastanka intrauetrine smrti ploda za 2,5 puta.

Zbog

svega ovoga trudnoa sa miomom spada u visokorizine trudnoe, gde je odgovarajui monitoring od presudnog znaaja za uspeno okonanje trudnoe.

ANEMIJA I TRUDNOCA
Mnoge ene ulaze u trudnou anemine. U trudnoi anemiju mogu izazvati esto povraanje, slaba ishrana i vieplodna trudnoa. Gotovo 20 % trudnica ima anemiju. Blaga anemija ne poveava rizik od niske poroajne teine ili preranog roenja deteta

ANEMIJA U TRUDNOCI

pri jakoj anemiji postoji rizik od preranog roenja. fetus u materici moe pokazivati znake patnje jer dobija preko posteljice manje kiseonika. Trudnice koje pate od anemije teko podnose krvarenje, tee se bore s infekcijom i ostalim problemima koji se mogu pojaviti za vreme poroaja.

KOMPLIKACIJE USLED ANEMIJE Prevremeni poroaj Zastoj u razvoju ploda Opasna anemija kod normalnog gubitka krvi tokom poroaja, to zahteva TS Poveana mogunost razvoja infekcija nakon poroaja

 prenose

se od majke na dete tokom poroaja, pa moe uzrokovati ozbiljne bolesti kod novoroenadi. vodei je uzrok po ivot opasne infekcije u novoroenadi, ukljuujui pneumonije, sepsu, meningitis, i drugih problema

 Vetrikalna

transmisija HIV infekcije MTCT ( mother-to-childtransmision)

tokom

trudnoe,
i

porodjaja dojenja

 informisanje

trudnica o vertikalnoj transmisiji uvodjenje testiranje svih trudnica na HIV infekciju u prvom trimestru trudnoce adekvatno lecenje trudnica kod kojih se otkrije HIV infekcija informisanje HIV obolelih trudnica da nakon porodjaja ne doje

Mehanizmi vertikalne transmisije HIV-a

Transplacentalno Kontakt mukoza fetusa sa amnionskom tenou Transfuzija majine krvi Latrogeno posle intervencija (CVS, AC, CC...) Intrapartaln Kontakt mukoza sa cervikovaginalnim sekretom o Latrogeno

In utero (25-40%)

(60-75%)

Postnatalno Ingestija kolostruma i dojenje (16%)

PREVENCIJA TRANSMISIJE HIVa POLNIM PUTIM

Primarna: (ne stupanje u rane seksualne odnose, izbegavanje promiskuitetnog ponaanja-esto menjanje partnera, izbegavanje odnosa sa nedovoljno poznatim partnerom, koridenje zatite-kondom)

IZBEGAVANJE RIZINOG PONAANJA !!

Sekundarna: estomeseni i jednogodinji pregledi(kolposkopija,citologija-papatest, anoskopija,mikrobioloke analize i histopatologija - po potrebi

Blizanaka trudnoda
Samo je jedan oseaj udniji od onoga kada saznate da ekate bebu: ako vam doktor saopti da ekate dve ili, moda, vie njih.

Blizanaka trudnoda
blizanaka, a naroito viestruka trudnoa je,

rizina i za majku i za bebe.

Prevremeno rodjeno novorodjene

Po definiciji SZO, prevremeno roenim detetom se smatra ono koje je roeno pre 37. nedelje trudnoe
Neretko se deava da je teko precizno odrediti datum zaea, pa se kao kriterijum uzima telesna teina na roenju (izmeu 500 i 2.500 grama).

Prevremeno rodjeno novorodjene

U naoj zemlji ne postoji zvanina statistika, ali se po nekim podacima prevremeno rodi izmeu devet i jedanaest odsto dece.

 Sagledati

znacaj primene preventivnih mera u sprecavanju nastajanja rizicnih trudnoca i komplikacija rizicnih trudnoca po zdravstveno stanje trudnice i novorodjenceta.

METODOLOGIJA ISTRAZIVANJA
CILJ ISTRAZIVANJA: sagledati znacaj zdravstveno vaspitnih intervencija u prevenciji rizicnih trudnoca ZADACI:1. utvrditi stepen informisanosti zena o znacaju redovnih ginekoloskih pregleda a u cilju prevencije posledica rizicnih trudnoca na teritoriji Smedereva. 2.Utvrditi redovnost preventivnih pregleda kod zena na pomenutoj teritoriji.

3. Ispitati odnos porodilja prema primeni preventivnih mera u sprecavanju nastanka rizicnih trudnoca.

METODE ISTRAZIVANJA
DESKRIPTIVNA

ANKETA
TEHNIKA ISTRAZIVANJA

ANKETIRANJE
INSTRUMENT ISTRAZIVANJA

ANKETNI LIST

Metod rada
populacija:

50 porodilja, slucajni uzorak

mesto

realizacije: porodiliste Smederevo

vreme

realizacije istrazivanja: 01.7.201231.12.2012

Rezultati i diskusija rada

grafikon br.1. Distribucija ispitanika prema starosnom dobu

Grafikon br.2.Distribucija ispitanika prema bracnom stanju

Gr.br 3. Distribucija ispitanika prema strucnoj spremi

Grafikon br 4.Distribucija ispitanica prema upotrebi alkohola

Grafikon br.5-distribucija ispitanica prema upotrebi droge..

Grafikon br.6. distribucija ispitanica prema vrsti droge

Grafikon br.7 distribucija ispitanica prema uslovima stanovanja

Grafikon br.8 distribucija ispitanica prema planiranoj trudnoci

Grafikon br.9 distribucija ispitanica prema trudnoci po redu

Grafikon br.10 distribucija ispitanica prema prekidima trudnoce

Grafikon br.11 distribucija ispitanica prema redovnim gin.pregledima

Grafikon br.12 distribucija ispitanica prema hronicnim bolestima

Grafikon br.13 distribucija ispitanica prema vrsti hronicne bolesti

Grafikon br.14 distribucija ispitanica prema pojavi bolesti u toku trudnoce

Grafikon br.15 distribucija ispitanica prema porodjaju u terminu

Grafikon br.16 distribucija ispitanica prema nacinu zavrsetka porodjaja

Grafikon br.17 distribucija ispitanica prema zdravstvenim problemima novorodjenceta

Grafikon br.18 distribucija ispitanica prema vrsti zdravstvenih problema novorodjenceta

ZAKLJUCAK
Podatak koji je mene zbunio je da je ak 8% porodilja izjavilo da je trudnoda ne eljena. Prema podacima dobijenih iz anketa 54% su bile prvorotke, 24% drugorotke, 20% trederotke a 2% vierotke. od svih ispitanica 18% je imalo namerni prekid trudnode, 12% spontanih pobaaja a 70% nije imalo prekida trudnode. Na redovne ginekoloke preglede ide svega 66%, ginekologu se obrati samo kad ima problema ak 30% dok 4% ispitanica smatra da nema potrebe idi kod ginekologa. Od ukupnog broja ispitanica samo je 2% pre trudnode imalo neku hroninu bolest i to je hepatitis B. Tokom trudnode su se javili simptomi slededih bolesti:povien pritisak kod 2% ispitanica, urinarne infekcije kod 6% ispitanica, pojaan sekret kod 4%, dok se kod 2% pojavili znaci hipotireoze a 2% ispitanica je tokom trudnode imalo grip.

ZAKLJUCAK
Iz anketom dobijenih, obraenih i prikazanih rezultata, na predhodnim tabelama i grafikonima, moe se videti da je veina ispitanica starosne dobi od 20-30 godina, njih 50%, zatim ih sledi grupa od 30-40 godina i to 42%. Najvei broj ispitanica ivi u braku i to 60% a njih 38% je u vanbranoj zajednici, dok je svega 2% neudato. Najvei procenat porodilja je sa srednjom strunom spremom i to 52%, zatim sa visokom spremom 32%, slede ih ispitanice sa osnovnom kolom 16% a 2% su nepismene. Alkohol konzumiraju 10%, ponekad ak 70% ispitanica, dok samo 20% ne konzumira alkohol. to se tie droga ak njih 12% je probala na nekoj urci od ega 8% marihuanu a 4% neto od teih droga

Od anketiranih porodilja 14% ive u loim nekonfornim uslovima dok 86% ivi u konfornim uslovima stanovanja.

ZAKLJUCAK
Poroaj se zavrio u terminu kod 62% ispitanica, njih 30% se porodilo sa blagim odstupanjem od termina, dok se 8% porodilo ekstremno pre termina. Prirodnim putem se poroaj zavrio kod 44% ispitanice dok je kod 56% poroaj zavren carskim rezom. Kod 14% novoroenadi je postojalo zdravstvenih problema, kod nekih ak i po dva tri oboljenja a 86% novoroenadi nije imalo zdravstvenih problema. Novoroenad koja su imala zdravstvenih problema radilo se o sledeem: -problem sa disanjem imalo je 3 novoro.-23% od ukupnog broja obolelih -stenjucka-2 novoroeneta, to je 16% od ukupnog broja sa zdravstv.problemom. - IUT imalo je 2 novoroeneta, to je 16% od ukupnog broja sa zdravstvenim problemom. -omphalitis je imalo 1 novoroene, 8% -infekciju krvi je imalo 1 novoroene to je 8% ukupnog broja sa zdravstvenim problemom -konjukttivitis je imalo 2 novoroeneta, to je 16% od ukupnog broja novoro.koji su imali zdravstvenih problema i -sijamski blizanci, 1poroaj se zavrio raanjem sijamaca.

PREDLOG MERA
-Unapreenje savetovalinog rada u slubi za zatitu ena doma zdravlja.
-Kontinuirano promovisanje savremenog modela kontrole raanja kod parova u reproduktivnom dobu. - Intenziviranje savetovalinog rada o prednostima planiranja porodice upotrebom efikasne kontracepcije, usaglaen sa savremenim klinikim smernicama iz te oblasti. -Preventivnim ginekolokim pregledom treba obuhvatiti enske osobe starosti 15-49 godine. -Preventivnim pregledom u vezi sa planiranjem porodice treba obuhvatiti enske osobe starosti 1549 godine, odnosno parove, a naroito kod seksualno aktivnih mladih. -Savetovanje o efikasnoj kontracepciji i negativnim aspektima namernog abortusa treba da bude sastavni deo svake posete ginekologu, a posebno sistematskog ginekolokog pregleda i ginekolokog pregleda pre i posle indukovanog abortusa.

PREDLOG MERA
-Obezbeivanje skrininga i leenja polno prenosivih bolesti, dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV/AIDS za ene -Obezbeivanje skrininga i leenja polno prenosivih bolesti poveanjem obuhvata trudnica odgovarajuim skriningom, kao i edukacijom u vezi rizinog ponaanja i smanjenja uestalosti rizinih seksualnih odnosa. -Organizovanje i sprovoenje psihofizike pripreme za poroaj u domu zdravlja i bolnikoj ustanovi za trudnoe bez rizika za trudnicu i plod. -Potrebno je kvalitetnije i kontinuirano raditi na povedanju informisanosti pacijenata. -Unaprediti kontinuiranu edukaciju medicinskog kadra na polju komunikacije, posebno prema pacijentima. -Izvriti kvalitetnu sistematizaciju poslova u zdravstvu uz neophodno licenciranje specijalizovanih profila -Uvesti visokokolsko specijalistiko obrazovanje za odreene poslove iz domena zdravstvene nege.

Abortion: Life? Choice? Right?

Secular Arguments Against Abortion Richard Deem Evidence for God (www.GodAndScience.org)