Enterovirusi Privremeno prebivaliste im je digestivni trakt, otporni su na kiselu sredinu pa prolaze zeludacnu barijeru, prenose se oralno .

Izazivaju blage asimptomatske infekcije. Lako se kultivisu na kulturama humanog I majmunskog porekla. Enterovirus se izoluje iz nazofaringealnog sekreta u prvim danima bolesti, iz stolice u duzem vremenskom period i iz likvora. Za detekciju antitela se koriste N , !"#, I$, ELI%&, !I&. ' ovaj rod spadaju( Poliovirusi tip I,II, III )o*ackie grupa & I + Echovirusi

Hepatitis A virus ermorezistentan je ,-. h na /012 I ima veliki znacaj u humanoj patologiji. "eoma se tesko izoluje, samo u istrazivacke svrhe. 'zrocnik je zaraznog hepatita, pokazuje izrazit fenomen za hepatocite. Patogeneza( bolest je prljavih ruku, tj unosi se peroralno. Primarno mesto replikacije je limfno tkivo orofaringsa I epitel I limfno tkivo digestivnog trakta. &ko predje u krv odlazi u jetru, gde ispoljava svoje citocidno dejstvo I vrsi lizu hepatocita. #linicke manifestacije( inkubacioni period je 34/ nedelja. 5aje nespecificne simptome, I zatim sledi ikterus, a moze I bez, aholicna stolica I mokraca boje piva. +iohemija( povecane su transaminaze I bilirubin. 6boljenje cesto prolazi bez posledica, virus ne uspostavlja pezistentnu infekciju I ne daje hronicni hepatitis. 5ijagnostika ( tesko je izolovati virus, virusa ima -43 nedelje u stolici pre pocetka simptoma. %eroloska dg ELI%&, Ig7 je prisutan 8.4/. dana do jedne godine, Ig9 dozivotno. Izuzetno je mala mogucnost reinfekcije. Hantavirus Iz porodice je +un:aviridae. Najveci broj se razmnozava u komarcima,Ima ,42 jednolancan,kru;nu !N&, segmentovan genom a oko segmenata je dvoslojni lipoproteinski

omotac sa glikoproteinskim nastavcima, heli*na simetrija kapsida. ' ovu porodicu ubraja se nekoliko rodova( -. +un:avirus 3. Phlebovirus <. Nairovirus 8. =antavirus ,0 &g srodnih virusa podeljenih u cetiri grupa( =antaan virus, Puumala, %eoul, Prospect =ill2 =antavirus je izazivac hemoragijske groznice sa bubreznim sindromom ,hanta groznica2. >edini rod je iz familije bun:aviridae kojeg ne prenose komarci. )ovek se inficira kontaminiranom hranom koju su zagadili glodari. &simptomatska perzistentna infekcija divljih glodara je mi?ja groznica. "irus se izlucuje fecesom I mokracom. #lini@ka slika A izuzetno tesko oboljenje. #ratak je febrilni stadijum. #arakteristicne su hemoragije po kozi. "isok je procenat smrtnosti. #od nas se javlja endemski ,)9, #osovo, +i=2. Za detekciju antitela se koriste N ,II$, ELI%&

Influenza A virus Izazivac je epidemijskih I pandemijskih pojava gripa. >ednolancana segmentovana ,42 !N#, poseduje lipidni omotac, I glikoproteinske nastavke. >edini ima razlicite podtipove zbog cestih mutacija I to( -. &g pomicanje driftova 4 point mutacije 3. &g shift A rekombinacija izmedju dva podtipa se dobija novi podtip. Imunitet je strogo specifican.

Patogeneza A kapljicna infekcija. )elije respiratornog trakta imaju receptore za = proteine inace se virus razmnozava u epitelu respiratornog trakta I dovodi do njegovog propadanja. Nije eratogen. !etko daje viremiju.#s A inkubacija 34< dana. Pojava opstih simptoma. #ao komplikacije se javljaju pneumoniae I !e:ov sindrom. 5g A izolacija na pilecim embrionima ,bris zdrela na pocetku2 I seroloska ,!"#, ELI%& I I$2.

Mumps virus

7umps virus spada u porodicu Param:*oviridae. >ednolancani ,42 !N& virusi, linearne simetrije. !eplikuju se u citoplazmi. $uzijom ulaze u celiju. Postoje tri roda( -. Param:*ovirus =NB$ 3. 7orbillivirus =B$ <. Pneumovirus $ $ factor je odgovoram za stvaranje sincicijuma ,stvaranje gigantskih celija2. 7umps virus izaziva parotitis. %amo jedan &g tip postoji. 5g A kultivise se u jajima. Imaju pozitivno citopatogeni efekat.

Patogeneza A virus ulazi preko nazalne I oralne sluzokoze, a parotidnim kanalom ide u parotidne zlezde, tamo se replikuje I izaziva inflamaciju. 7oze da predje u krv I da napadne testis, ovarijume, pancreas, tiroideu I mozak. 6rchitis moze da dovede do steriliteta. #s A inkubacija je -8 dana. 6tok parotide do C dana. Prisutni su opsti simptomi. "irus se izlucuje pljuvackom sest dana pre pojave simptoma I sedam dana nakon pojave simptoma. ' urinu ga ima I do dve nedelje nakon pojave simptoma. 5g A seroloski ,svi testovi2 I enzimski testovi ,Ig9 I Ig72. Prevencija je 77! vakcina

Morbili virus Predstavnici su( -. )etacean 7orbillivirus 3. !inderpest virus <. )anine distemper virus 'zrocnik je malih boginja, u retkim slucajevima daje perzistentne infekcije u mozgu ,subakutni sklerozirajuci panencefalit2. Ima sve odlike familije, nema N protein. %amo jedan serotip.

!eplikuju se lako u humanim I majmunskim celijama. ' pilecem embrionu I na kulturi daje ,B2 citopatogeni efekat, daje mnogojedarne celije, zbog $ proteina. 6sobina stvaranja inkluzija izaziva perzistentne necitocidne infekcije.

Patogeneza( 'lazi respiratornim putem, moze I preko konjuktiva, I replikuje se u epitelu respiratornog trakta. #ada se udje u krv nastupa viremija pa napada I ostale organe I tkiva. ' inficiranim celijama izaziva fuziju, I daje nastanak dzinovskih celija sa eozinofilnim inkluzijama. 6stecenje sluzokoze u ustima nastaje zbog direktnog citotocidog dejstva ,#oplikove mrlje2. "irus ostecuje I epitel povrsine kapilara, prisutna je I ospa iz koje moze da se izoluje virus. "irus moze da se razmnozava u Le I 7o, sto ima za posledicu leukopeniju ,imunosupresivno dejstvo2. #%( inkubacija je do 3. dana , gde sledi kataralni stadijum ,konjuktivitis , kasalj, povisena temperatura, fotofobija, #oplikove mrlje2, a kasnije dolazi do pjave ospe koja je makulopapulozna, u tezim slucajevima I hemoragicna, obicno bez komplikacija. Najcesce komplikacije su pneumonija I encephalitis. "irus se prenosi aerogeno I direktnom kontaktom. 5ijagnostika( Izolacija iz nazofaringealnog sekreta, urina I krvi ,prva cetiri dana od pojave simptoma2. %eroloski sve reakcije. "akcina se daje u prvoj godini zivota.

Lyssavirus izazivac je besnila. Patogen je za sve toplokrvne zivotinje I kod svih izaziva smrtonosni encephalitis. Izuzetno je citocidan. Postoji jedan antigenski tip. Najpatogeniji je klicni soj. Izrazito je neuropatogen I razmnozava se u )N% I drugim organima. "irus fi*e je mutant tog klicnog soja koji je izgubio na virulenciji. $lorin soj ne izaziva bolest ako se daje e*tramuskularno.

Patogeneza 4 "irus ulazi kroz ranu nastalu ugrizom besne zivotinje. ' inkubacionom periodu se replikuje u neuromuskularnoj ploci. ' nervno tkivo dospeva preko neuromuskularnih spojnica preko perifernih neurona. Izrazito je citocidan, unistava nervnu celiju I glia celije. #roz )N% se siri per continuitatem. 5ovodi do kompletne citolize. #araskteristicno je stvaranje eozinofilnih celularnih inkluzija u )N% A Negri teasca, najcesce u &monov rog. Iz )N% se siri u pljuvacne zlezde, nadbubreg I oko. #linicka slika je akutna, obavezno smrtonosan virus. Nekoliko faza bolesti( -.Inkubacija do - godine. 3.' prodromalnom stadijumu se javljaju opsti simptomi.

<.Ekscitacija je treci stadijum I karakterise se uznemirenoscu, fotofobijom, hidrofobijom I hipersalivacijom, bol pri gutanju I pena na ustima. $uriozni oblik ide sa izrazitom ekscitacijom. 8.)etvrti stadijum je stadium mlitavosti tj depresije I D.peti je koma I smrt. 5g A zbog brzine se radi detekcija fluorescentnim metodama. +ioloski ogled, pljuvacka, virus se najcesce izoluje na pilecem embrionu ili humani fibroblasti. %eroloska dijagnostika nema znacaja, osoba umire pre neko sto stvori antitela.

HIV =I" spada u Lentoviridae, karakterisu ga oboljenja sa dugom inkubacijom, izaziva imunoloske I neuroloske promene. Poseduje ,B2 jednolancanu !N# u formi dimera. 'z genom se nalaze enzimi reverzibilna transkriptaza, ribonukleaza, integraza I proteaza. 6ko genoma je kapsid ikozaedarne simetrije, poseduje I lipoproteinski omotac, ispod omotaca je matri*ni sloj. 9enom( 9enom virusa ima sa strane tzv L ! sekvence koje regulisu replikaciju virusa. %trukturni geni 9&9, P6L, EN", I nestukturni geni koji kodiraju sintezu enzima koji ucestvuju u u replikaciji samog virusa. 9&9 gen kodira sintezu &g P38,P8., PDD i P-C. P6L kodira sintezu svih enzima uz genom. EN" kodira sintezu 9P -3. I 9P 8-. &ntireceptor virusa je 9P -3., a receptor je )5 8 molekul. EN" je vrlo varijabilan, zbog mutacija, pa se 9P -3. kod svake generacije razlikuje.

Patogeneza( putevi prenosenja su parenteralno, seksualno, i vertikalnom transmisijom. %e*ualnim putem se prvo inficira limfoidno tkivo uz sluznicu genitalnog trakta ili rektuma. Parenteralno se prvo inficiraju slobodni L: ali I limfociti u limfnim zlezdama. "irus moze samo da inficira senzibilisane l:. Na samom pocetku bolesti , inficirani L: prolaze mrezu I odlaze cirkulaciju. Imuni odgovor jos uvek nije dobar tako da je veliki broj virusnih cestica I inficiranih l: u cirkulaciji. o je faza intenzivne viremije. ' medjuvremenu =I" inficira I folikulodendriticne celije jer i one imaju )58B receptore, sto dovodi do njihove hiperplazije tako da samo mali broj limfocita moze da prodje u cirkulaciju. #ada se javi humani imuni odgovor unistava slobodne virusne partikule u cirkulaciji, a celularni unistava sve desruisane )58B L:. ' ovoj fazi

replikacija se desava samo u limfnom tkivu, I naziva se latentna faza. 6na moze da traje I do -. godina, zavisno od imuniteta, izlozenosti infekcijama, I od samog virusa. ' jednom tranutku replikacija postaje sve intenzivnija. "irus napada sve veci broj L:, folikulodendriticnu mrezu koju mogu u potpunosti da razore. #ada broj L: padne ispod 3..Emm< nastaje &I5%. Progresija bolesti ima nekoliko faza( rana viremija, faza latencije, faza &I5%4a. #arakteristicna je I pojava oportunistickih infekcija( +), kandidijaza, herpes. 5ijagnoza( virus moze da se izoluje. %eroloski( ELI%&4 anti =I" &t ,ako je B, radi se I drugi uzorak2, FE% E!N+L6 4 potvrdni test ,&t na G< &g2, P)! je najbolja metoda. Imunoloski parametri( odnos )58B ( )50B, normalno je 3(-. normalno covek ima oko /.. )58B L:, smanjenje je kod =I"4a na D..48.., a kod &I5% H 3..Emm<. #linicka slika( u pvoj fazi prisutna je temperatura, uvecane su limfne zlezde, moguci prolivi, nocno znojenje. 5ruga faza se javlja asimptomatski. reca raza se javlja sa oportunistickim infekcijama.

Papilloma virinae

%padaju u porodicu Papovaviridae, karakterisu ih papiloma, polioma, vakuola. 7ali su virusi , imaju dvolancanu prstenastu 5N&. !eplikuju se u jedru, gde koriste jedrinu polimerazu. Ikozaedarne simetrije, daju perzistentne infekcije, perzistiraju u celijskom genomu ili van njega. Postoje dve familije( -. Papilloma virinae 3. Pol:oma virinae =umani Papiloma virus =P" izazivac je polnih bradavica. Ima sve osobine familije. Ima oko /. tipova. 9rupni &g na povrsini kapsida I tipski &g

Patogeneza( inficiraju samo skvamozno epitelne celije koze I sluzokoze. 6bicno prodiru kroz neka ostecenja na kozi , I izazivaju proliferaciju bazalnih celija I dovode do pojave bradavica ,benigni tumori2. Promene koje se desavaju na nivou celija jesu povecanje njihovog jedra I degeneracija.

#inicka slika( na kozi daju bradavice , prenos je direktnim kontaktom ,serotipovi -, 3, <, C i -.2. Laringealni papilom ,/ i -- 2, genitalne bradavice kondilomi, su se*ualno prenosljivi, I povezani su sa nastankom carcinoma na vratu materice. -. )ondiloma acuminatum A siljasti su i cesci 3. kondiloma plana4 zaravnjeni ,serotipovi --, -/, -0, <-, i <<, poslednja dva su udruzeni sa neoplazmama2. Ne postoji mogucnost eliminacije virusa, infekcija je dozivotna, mada postoje I osobe koje imaju virus a nemju pojavu bradavica. 5ijagnoza( kultivacija nije moguca. 6d metoda se primenjuju hibridizacija I P)!.

Varicella zoster virus #ao primoinfekciju daje ovcije boginje ,varicella2 a kao reaktivaciju daje =erpes zoster. %amo je jedan serotip. 5ozivotna je latenca u senzornim ganglijama. Patogeneza A prenosi se kapljicno. ' sluzokozi gornjeg dela respiratornog trakta se desava primarna replikacija. 6nda daje viremiju pa ide do celija !E% gde daje sekundarnu viremiju sa erupcijom vezikula. Erupcija vezikula se desava zbog direktnog citocitnog dejstva na endotel kapilara. "iremija je ciklicna kao I ospa. !eaktivacija senzornim nervima do koze.

#linicka slika( kod primoinfekcija "aricella4e inkubacija je -8 dana, uz pojavu opstih simptoma,I ospa koja se prvo javlja na trupu, obicno prolazi bez posledica a kao komplikacija se javlja superinfekcija ili oziljak. "Z" je opasan za trudnocu I abortus je obavezan. !eaktivacija je herpes zoster I javlja se samo u jednom dermatomu zavisno od ganglije. "ezikule se javljaju na kozi I prisutan je jak bol zbog destrukcije nerava. 5g( Izolacija iz vezikula, imunoflorescenca. %eroloski, ELI%& Ig7 kod primoinfekcija porast Ig9 kod =Z. "akcina postoji u svetu ali se kod nas ne primenjuje. %kok titra Ig9 se utvrduje !"# metodom.

Epstein-Barr virus 'zrocnik je infektivne mononukleoze, +arkitovog limfoma I nazofaringealnog carcinoma. )esto odrazava latencu van genoma. Limfotropan je sa afinitetom za + L:. %nazan je poliklonalan activator sinteze &t I izrazito je onkogen. &g gradja je vrlo kompleksna. +itna su tri antigena( ")& virusni kapsidni antigen, E& rani antigen, i E+N& E+ nuklearni antigen. Patogeneza( Ibolest poljupcaJ, prenosi se direktnim kontaktom preko orofaringealne sluzokoze. Ne prenosi se vazduhom. Primarna replikacija je u epitelu orofaringsa odrazava aktivnu infekciju, stalno inficira + L:, I dozivotno perzistira. #linicka slika( primoinfekcije se javljaju asimptomatski, ako se manifestuje onda je se javlja mononukleoza. )esta je kod dece I adolescenata. Inkubacija je <.4D. dana, sa pojavom atipicnih L: u krvnom razmazu ,lici na leukemiju2. 6bicno prolazi bez komplikacija I nije opasna za trudnocu. +urkitov limfom, malarija B E+", su vrlo maligni tumori dece narocito u &frici se javlja. 7oguca je I pojava nazofaringealnog carcinoma zbog stalne replikacije virusa u tom delu. 7oguca je I reaktivacija koja se javlja kao sindrom isrpljenosti. 5g( ista kao I kod ostalih herpesa. Hepatitis B virus %pade u familiju =epadnaviridae. #arakterise ga cirkularna, nepotpuna dvolancana 5N#, poseduje kapsid ikozaedarne simetrije I lipoproteinski omotac. &ntigeni =+s&g je na izdancima lipoproteinskog omaotaca, =+c&g protein od koga je izgradjen kapsid, =+e&g nije strukturni, sintetise se tokom replikacije, a izlucuje se iz inficirane celije4 sekretorni protein &g. Patogeneza( ulazi parenteralno, se*ualnim putem I vertikalnom transmisijom. Primarni afinitet ima prema hepatocitima, gde vrsi svoju primarnu replikaciju I tropizam. Nije citocidan, zapaljenje I nekroza hepatocita su posledica celularnog imunog odgovora ,)50B L:2. =+c I =+e stvaraju comple* sa 7=) I molekulom na povrsini celije, aktiviraju se )50B L: specificni za virus, I produkuju c:tokine koji ostecuju hepatocit sa ciljem da ubiju virus. ' 0DK pacijenata kod kojih je imunitet dobar, )50B L: unistava sve hepatocite I sve viruse u njima, I vrsi potpunu eliminaciju virusa. =umoralni imuni odgovor, =+s&g prepoznaju slobodan virus u cirkulaciji, kad formiraju kompleks, desava se aktivacija komplemenata. #od -D K pacijenata =+" daje perzistentnu infekciju koja nastaje najcesce zbog slabog imunog odgovora bolesnika. ' tom slucaju imuni odgovor ostecuje hepatocit, ali ne dovoljno da unisti virus, tako se formira hronicna infekcija.

#linicka slika je ista kao i kod =&", sto je teza klinicka slika to je teza sansa za ozdravljenjem. #od hronicne infekcije vremenom nastaje ciroza I )& jetre.

5ijagnoza( seroloski, ELI%&, kombinacija markera ,anti =+s&t, anti =+e&t, anti =+c Ig7, anti =+c Ig9, =+s&g, =+e&g, =+c&g 4nema ga u krvi2. &kutna replikacija( =+s&g, =+e&g, anti =+c Ig7, do / meseci je akutan , a kasnije prelazi u hronicni oblik. Eliminacija virusa( anti =+s&t, anti =+e &t I anti =+c Ig9. P)!, 5N# hibridizacijaL 5ozivotni imunitet, vakcina poseduje samo anti =+s&g. HCV Pripada porodici $laviviridae, kao I =epatitis 9 virus. "irus ima ,B2 jednolancanu !N#, ikozaedarni kapsid, I glikoproteinski omotac sa izdancima. Put prenosenja je isto kao I kod =+", uzlazi u krv I ima najveci afinitet prema hepatocitima I izaziva njihovu nekrozu usled pokretanja celularnog imunog idgovora. ' vise od M.K ostaje kao hronicna infekcija. !N# polimeraza je neprecizna, mutacije se javljaju na genu koji kodira sintezu povrsinskih protein na izdancima. Nema vakcine. >edan je od najvaznijih uzrocnika primarnih hepatocelularnih carcinoma. Prenosi se parenteralno, vertikalno I se*ualno. 5ijagnoza( ne izoluje se . !eplikacija mu je relativno spora, njegovi &g se pojavljuju u krvi, ali ELI%& nije dovoljno osetljiva. est se ne radi na antigene, vec samo na ukupna &t. &nti =)" pozitivan, ali se ne zna na koji &g. Nema veci prakticni znacaj zbog toga sto se &t ne stvaraju odmah, kod vecine tek posle 3 meseca, a ko se cak I eliminise virus, &t ostaju dozivotno u serumu. Najpouzdanija metoda jeste P)!, detektuje genom virusa u krvi. Citomegalovirus !azlikuje se od ostalih herpes virusa po izrazitoj species specificnosti, kompleksnosti genoma I izrazito sporoj replikaciji ,M/h2. ispoljava citopatogeni efekat, dolazi do formiranja dzinovskih citomegalicnih celija sa citoplazmatskim I intranuklernim cvoricima ,odakle I naziv 8. ovom virusu2. 5ozivotna perzistencija u parenhimu bubrega, P7N, pljuvacnim zlezdama, jetri I slezini. #ultivise se na humanim fibroblastima. Patogeneza( slaba virulencija, siri se preko intercelijskih mostica. 5aje vaskultis zbog afiniteta za endotel I epitel. 7oze da inficira limfocit, monocit, I makrofag. #linicka slika( najveci broj primoinfekcija jeste asimptomatski, ne postoji mogucnost eliminacije virusa iz organizma. )7" mononukleoza daje blagu generalizovanu limfadenopatiju, spleno i hepatomegaliju I blagi hepatitis. !etke su komplikacije ,cmv encephalitis2. Najcesci je uzrocnik kongenitalnih malformacija ploda. Najcesce se reaktivira u trudnoci. Luci se I preko mleka, preko genitalnog trakta I preko plodovih ovojnica. 5aje mikrocefaliju, mentalnu retardaciju, ostecenje vida. 5g( izolacija virusa, seroloski. #od trudnica virus moze da se izoluje iz amnionske tecnosti. 5ete intrauterino ili na rodjenju ima antitela Ig7 na )7". 5etekcija je I P)!.

Enterobius vermicularis Odrasli mujak i enka parazitiraju u donjim dijelovima tankog creva i poetnom dijelu debelog creva. Oplodjena enka naputa tanko crevo i prelazi u cekum. Odatle ona migrira ka rektumu, da bi nou, u naborima anusa i to na granici koe i sluzokoe,a u redjim sluajevima na genitalnim organima, poloila jaja. Jaja su segmentirana i u njima se nalazi formirana larva,enka je ovoviparna. Jaje je bezbojno, ovalnog oblika, sa dve tanke, prozrane opne. U sredini jajeta se nalazi ved formirana larva, tako da je jaje odma infektivno. !ovjek se zarazi ovom nematodom kada prljavim rukama zagadjenom ranom ili vodom, odnosno autoinfekcijom unese jaja u digestivni trakt. U duodenumu larve se oslobadjaju opne i silaze u donje partije tankog creva gde se razviju u odraslog parazita. Odrasli parazit je valjkastog oblika sa karakteristinim loptastim proirenjem jednjaka " bulbus oesop agi. Oboljenje izazvano ovim parazitom naziva se enterobioza. #ajei znak oboljenja je jak svrab oko anusa"pruritis ani, koji je najintezivniji nodu kada zaraena osoba miruje i kada je utopljena. Uzrok svraba je nadraaj sluzokoe usled kretanja parazita. $od osoba enskog pola paraziti mogu dospeti iz analnog predela u vaginu gde izazivaju svrab i leukoreju. %ijagnoza"nalaz odrasli parazita ili jaja u perianalnom brisu. Tenia saginata, Tenia solium i Cisticerkoza Odrasli paraziti ovi pantljiara parazitiraju u tankom crevu ovjeka &stalni domain', dok u svom larvenom obliku parazitiraju u poprenoprugastim miiima prijelazni domaina &svinja i govee'. $od odrasle pantljiare razlikuju se tri dela( glava &scole)', vrat i telo &strobila' sastavljeno od lanaka &proglotisa'. #a glavi se nalaze organi kojima se parazit uvruje za sluzokou tankog creva. $od *.solium &svinjska pantljiara' na glavi se nalaze etiri pijavke i rostelum sa dva venca kukica dok se kod *.saginata &govedja pantljiara' nalaze samo etiri pijavke. $ratak vrat se nastavlja telom koje je sastavljeno od lanida. !lanidi blii vratu su nezreli, dok su sledei polno zreli. +oto su pantljiare ermafroditi u ovim lancima se vri samooplodnja,tako da su zadnji lanci gravidni i u njima se nalazi razgranat uterus ispunjen jajima. $od *.solium gravidni lanci nisu pokretni i pasivno se fecesom izbacuju iz organizma, a uterus se sastoji od ,"-. boni grana. $od *.saginata gravidni lanci su pokretni i aktivnim pokretima naputaju digestivni trakt, te se mogu nai u linom i posteljnom rublju a uterus ima vei broj boni grana, do /.. #alaz lanaka znaajan je za diferencijalni dijagnozu ovi dveju pantljiara. !lanak koji se pret odno ispere u fiziolokom rastvoru, stavi se na predmetno staklo, nakapa sa dve do tri kapi

koncentrovane siretne kiseline, prekrije drugim predmetnim staklom, pritisne prstima vrsto i posmatra golim okom prema izvoru svetla. #a preparatu se uoavaju uterusne grane i prema nji ovom broju se utvrdjuje o kojoj vrsti pantljiare se radi Jaja ovi pantljiara ne pokazuju uoljive morfoloke razlike, tako da se na osnovu nji ne moe utvrditi o kojoj vrsti se radi. Jaja su segmentirana, okruglog ili ovalnog oblika, sa dvije tanke opne izmedju koji se nalazi radijalna struktura.U sredini jajeta se nalazi embrion sa est kukica" e)acant & eksakant'. 0arveni oblik predstavlja vezikulu, promera 1"-2mm ispunjenu bistrom tenodu u kojoj se nalazi uvijen skoleks. 0arveni oblik *.solium naziva se cisticerkus celuloze &c3sticercus cellulosae', *.saginatae"cisticerkus bovis. Oboljenje izazvano ovim parazitima naziva se tenijaza, kada se odrasle pantljiare nalaze u tankom crevu ovjeka.$linike manifestacije oboljenja su blage. 4olesnik ponekad oseda nelagodnost u crevima, ponekad ima proliv ili zatvor, a ubrzo posle jela osea glad. 0arveni oblik *.solium moe izazvati kod oveka oboljenje cisticerkozu, kada se larva uauri u tkivima oveka. 5imptomi oboljenja variraju i zavise od broja incistirani cisticerkusa i od nji ove lokalizacije. 6ko oni dospiju u mozak javlja se epilepsija, ako se nadju u modanim komorama dolazi do idrocefalusa, u oku dovode do slepila itd. 7ozinofilija se javlja samo u poetku invazije,a zatim brzo nestaje. +arazitoloka dijagnoza tenijaze se postavlja nalazom jaja i proglotisa u fecesu, a cisticerkoze serolokim testovima, na primer 896*. Ascaris lumbricoides Odrasli mujak i enka parazita ive u lumenu tankog creva, ranei se njegovim sadrajem. Oplodjena enka polae jaja koja fecesom dospevaju u spoljnu sredinu. %nevna produkcija jaja je velika i dostie oko .22.222. Jaja nisu segmentirana, enka je oviparna. Jaje je ovalnog oblika, tamnosmedje boje, sa tri opne od koji je spoljna naborana , dok su dve unutranje tanke. U sredini jajeta se nalazi umanite. #esegmentiranim jajima ovjek se ne moe zaraziti ve je potrebno da ona provedu oko tri nedelje u spoljnoj sredini da bi se u njima razvila larva. +o ingestiji embrionalnog jajeta &zagadjenom ranom, vodom i kontaminiranim rukama' u duodenumu se oslobadja larva, probija zid creva, ulazi u krvotok, krvlju preko jetre i desnog srca dospeva u plua. Ona zatim naputa plune kapilare i dospeva u alveole,migrira u gornje respiratorne puteve do epiglotisa i gutanjem dolazi u tanko crevo gde se razvija u odraslog parazita. Oboljenje izazvano ovim parazitom naziva se askarioza.

$linike manifestacije oboljenja posledica su me anikog, zapaljenjskog delovanja odraslog parazita &u digestivnom traktu' i nji ovi larvi u organima kroz koje migriraju &jetra, plua' kao i delovanja toksina na nervni sistem &epileptiformni napadi, konvulzije'. %ijagnoza se uglavnom postavlja nalazom jaja ili odrasli parazita u stolici, redje nalazom larvi u sputumu.