MAINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD

TEMA: PRIMENA RENTGENSKOG ZRAENJA,

KOMPJUTERSKA TOMOGRAFIJA, CT - SKENERI

Profesor: dr. Petar Luki

Student: Zoran Mati

Broj indesa: 1157/08

BEOGRAD
2008

BIOMEDICINSKA OPREMA I INSTRUMENTACIJA

Seminarski
rad

Primena rentgenskog zraenja, kompjuterska

tomografija, CT skeneri
1.1 Apstrakt
U radu su dati osnovni pojmovi vezani za rentgensko zraenje i njegovu primenu u
medicinskoj dijagnostici. Opisana je interakcija tkiva sa rentgenskim zraenjem. Pokazan je
znaaj rentgenske dijagnostike u medicini, ali i nedostatci ove metode. Zatim je opisana
kompjuterska tomografija, jedan od najznaajnijih metoda u dijagnostici malignih i drugih
obolenja. Ukazano je na prednosti i nedostatke kompjuterske tomografije u odnosu na ostale
dijagnostike metode. Dat je i hronoloki opis otkria i dogaaja koji su omoguilii nastanak
kompjuterske tomografije. Pored toga objanjen je princip rada CT-skenera, ureaja koji se
koriste za kompjutersku tomografiju Prikazani su osnovni delovi CT-skenera, konstrukcijsko
reenje i njegovi nedostatci.

1.2 Rentgensko zraenje

1.2.1 Otkrie X zraka
Rentgensko zraenje je prostiranje EMG (elektromagnetskih) talasa veoma male
talasne duine. To je deo EMG spektra kome pripadaju X zraci. X zrake je otkrio nemaki
fiziar Vilhelm Rentgen 1885 (slika 1). g. Eksperimentiui sa vakumskim cevima primetio je
nevidljive katodne zrake koji prolaze kroz materiju i koji izazivaju fluorescenciju na malim
ugljeninim ekranima premazanim barijum platinocijanidom. (www.wikipedija.org). Za ovu
vrstu zraenja znalo se i ranije. Tesla je uspeo pre Rentgena da ih proizvede, ali ih je Rentgen
prvi prouio, primenio i shvatio njihovi prirodu i za to otkrie dobio Nobelovu nagradu. Tesla
je na osnovu eksperimentalnih rezultata napisao desetak radova o X zracima i na taj nain
doprineo stvaranju radiologije. Na slici 2 prikazan je prvi radiogram nainjen od strane
Rentgena.

Slika 1: Wilhelm Conrad

Rntgen (1845 1923)

Slika 2: Radiografski snimak

ake Rentgenove ene

BIOMEDICINSKA OPREMA I INSTRUMENTACIJA

Seminarski
rad

1.2.2 Osobine X zraka

Talasna duina X zraka je izmeu 10 i 0,01 nanometra, to odgovara frekvenciji od
3010 do 301018 Hz. Energija ovih elektromagnetnih talasa je izmeu 120 eV do 120 keV
(od 0,12 keV do 12 keV su blagi X zraci, a od 12 do 120 keV su jaki X zraci). Znai to su
talasi velikih energija i prodornosti, nisu u vidljivom delu EMG spektra i jonizujui su.
15

1.2.3 Nastanak X zraka

Uobiajeni nain dobijanja X zraka je pomou rentgenske cevi. To je vakumska cev
u kojoj se nalaze dve elektrode katoda i anoda. Izmeu elektroda se obezbeuje elektrino
polje tako da se katoda nalazi na viem potencijalu u odnosu na anodu. Uz samu katodu
smetena je arna nit. Kada se kroz arnu nit propusti struja dovoljne jaine dolazi do
usijavanja katode. Pri tome se javlja emitovanje elektrona sa katode, koji se pod dejstvom
elektrinog polja izmeu elektroda usmeravaju i ubrzavaju ka anodi. Elektroni udaraju u
anodu, pri emu se 99 % energije elektrona pretvori u
toplotu, a samo 1 % se utroi za jonizujue zraenje.
Anoda je izraena od tungstena, molibdena ili volframa,
materijala koji su otporni na visoke temperature. Da bi se
izbeglo veliko zagrevanje vri se obrtanje anod anode
kako bi elektroni udarali u razliita mesta na anodi
(www.hrwikipedija.org). Elektroni koji imaju dovoljno
visoku energiju pri sudaru mogu da izbiju elektron iz
unutranje ljuske atoma u anodi. Elektroni sa viih
energetskih nivoa prelaze na nii nivo u kome je dolo do
gubitka elektrona i popunjavaju nastalu upljinu.
Prelaskom elektrona sa vieg energetskog nivoa na nii Slika 3: ematski prikaz nastanka
dolazi do oslobaanja fotona X zraenja. Ovaj proces je fotona X - zraenja
veoma neefikasan (0,1%) pa se za proizvoenje zraenja
dovoljnog intenziteta velika koliina energije izgubi na zagrevanje koje je kasnije potrebno
odstranjivati.

1.3

Interakcija rentgenskog zraenja sa tkivima

Rentgenski zraci lako prolaze kroz meka tkiva, a odbijaju se od materija koja sadre
kalijum i kalcijum (kosti i dr.). Stoga postoje tri pojave pri interakciji rentgenskog zraenja sa
molekulima tkiva. To su refleksija, apsorocija i transmisija.Veina rentgenskog zraenja se ili
apsorbuje ili transmituje, a samo mali deo se reflektuje. Koliina energije koja se apsorbuje u
tkivu zavisi od sledeih faktora: elemenata koji sainjavaju tkivo (elementi veeg rednog
broja u periodnom sistemu elemenata imaju veu apsorpciju), gustine tkiva (apsorpcija je vea
ukoliko je vei broj atoma po jedinici zapremine), debljine tkiva (eksponencijalna zavisnost
vrednosti apsorbovane energije od debljine tkiva). Apsorpcija fotona X zraenja je pojava
zvana fotoelektrini efekat.
Izlaganje tkiva rentgenskom zraenju moe da ima loe posledice. Ovo visokoenergetsko
zraenje oteuje organe i razara njihove elije. Dovodi do jonizacije molekula tkiva i
njegovog zagrevanja. Rentgenski zraci utiu na deobu elija, to se koristiti za unitavanje

BIOMEDICINSKA OPREMA I INSTRUMENTACIJA

Seminarski
rad

kancerogenih elija u rentgen terapiji malignih tumora. Bioloko dejstvo se moe

manifestovati i u mutaciji gena, hromozoma i polnih elija (www.scribd.com).

1.4 Rentgenska dijagnostika

Slike ili snimci dobijeni pomou rentgen ureaja se koriste u rentgenskoj dijagnostici.
Dobijaju se tako to se fotoni X zraenja iz rentgenske cevi usmeravaju prema delu telu
pacijenta za koji se eli dobiti slika. Telo pacijenta se postavlja izmeu rentgenske cevi i dela
na kom se nalazi fotografska emulzija filma. Jedan deo rentgenskog zraenja prolazei kroz
tkiva biva apsorbovan u zavisnosti od elemenata koji sainjavaju tkivo, gustine i debljine
tkiva. Fotoni X zraenja koji padnu na fotografsku emulziju filma izazivaju njegovo
zacrnjavanje. Delovi filma koji su potpuno zacrnjeni nastaju dejstvom fotona koji su u
potpunosti proli kroz tkiva na film. Zraenje koje je delimino apsorbovano od strane tkiva
izaziva delimino zacrnjavanje filma. Nezacrnjena mesta na filmu su mesta do kojih nije
dospelo rentgensko zraenje jer je nad tim delom dolo do potpune apsorpcije zraenja. Prema
tome rentgenski snimak je slika koja se sastoji od svetlih i tamnih nijansi crne boje.
Tumaenje rendgenskih snimaka je veoma komplikovan postupak za koji je potrebno
viegodinje obuavanje. Razlog tome je to se svi snimci meusobno razlikuju, pa ne postoji
precizno pravilo njegovog tumaenja i to su neke strukture koje su dobijene na snimku teko
uoljive. Na osnovu izgleda snimka i uoenih struktura lekari daju dijagnoze o stanju tkiva
koje je snimano.

2.1 CT skeneri

Slika 4: izgled modernog CT - skenera

CT skeneri su ureaji koji slue za kompjutersku tomografiju. Standardni delovi CT

skenera su:
1. Gentri sa rentgenskom cevi i detektorima,
2. Pokretni sto za pacijenta,
4

BIOMEDICINSKA OPREMA I INSTRUMENTACIJA

Seminarski
rad

3. Visokonaponski generator,
4. Upravljake i evaluacijske konzole sa memorijom

2.1.1Gentri
Gentri je stativ za rentgensku cev i predstavlja najosnovniji deo CT skenera. Ovaj
rotirajui prsten velikog radijusa obezbeuje obrtanje rentgenske cevi i detektora oko
pacijenta, hlaenje rentgenske cevi i prenos signala sa detektora do analogno digitalnog
konvertora. Moe ostvariti promenu nagiba od 0 do 300 i od 0 do 300.

2.1.2Pokretni sto za pacijenta

Sto CT skenera je posebno dizajniran tako da omoguava lako i udobno smetanje
pacijenta i laku pokretljivost. Kretanje stola ima znaajnu ulogu za generisanje slike tokom
skeniranja. Postoje i skeneri sa nepokretnim stolom, ali su sve ee u upotrebi pokretni
stolovi.

2.1.3Visokonaponski generator
Uloga visokonaponskog generatora je da transformie naizmeninu elektrinu energiju
iz gradske mree u jednosmernu struju visokog napona koja je neophodna za rad rentgenske
cevi. Sastoji se iz visokonaponskog transformatora i drugih manjih transformatora i sklopki.
Visokonaponski transformator pretvara struju napona 220 V u struju napona 80 140 kV.
Sainjavaju ga dva kalema: primar i sekundar. Primarni kalem ima veoma mali broj navojaka
za razliku od sekundara na koga je prikaena rentgenska cev.

2.1.4Upravljake i evaluacijske konzole sa memorijom, monitorom i

tampaem
CT skener obino ima vie mini kompjutera. Radom kompjutera i pokretanjem
pokretnih delova skenera upravlja objedinjeni programski jezik ili softver. Pored ovoga u
upravljakoj konzoli uz softver moe biti ukljuen i modem za telekomunikacijski prenos
podataka. Snimanje slike se vri na centralnu memoriju raunara, nakon ega se isti mogu
prebaciti na radioloki film, disk ili na server koji je povezan sa radiolokom opremom. Osim
upravljake konzole, CT skener ima i evaluacionu konzolu koja slui za obradu i
generisanje slika, kao i za post processing obradu slojeva istovremeno u toku skeniranja
drugih pacijenata (www.uvrt.ba) .

2.2 Kompjuterska tomografija

Re tomografija je izraz izveden iz grkog jezika i znai prikazivanje sloja. Kompjuterska
tomografija je radioloka dijagnostika digitalna metoda pregleda koja se sastoji iz
kompjuterske rekonstrukcije poprenog ili aksijalnog tomografskog sloja na osnovu
viestrukog merenja apsorpcionih vrednosti X zraka. Ova metoda predstavlja kombinaciju
5

BIOMEDICINSKA OPREMA I INSTRUMENTACIJA

Seminarski
rad

klasinih metoda (X zraenja) i savremenih metoda (raunar). Pregled traje od nekoliko

sekundi do, najvie, jednog minuta. Bezbolan je, neinvazivan, a proces je potpuno
automatizovan. Pacijent lee na sto i uvlai se u otvor skenera a rendgenska cev i sistem
senzora vrte se oko pacijenta (slika 5). Rotacijom cevi i sistema detektora obezbeuje se
nekoliko hiljada projekcija u deliu sekunde, ime se dobijaju anatomski podaci o
unutranjosti pacijenta. Podaci se sa skenera u roku od nekoliko sekundi prosleuju
raunarskoj radnoj stanici i od njih se formira realistian 3D prikaz
(www.dijagnostika2000.hr).
Slika dobijena kompjuterskom tomografijom je
proizvod viestrukog detektovanja, merenja i
izraunavanja digitalnih informacija. X zraci
koji su proli kroz telo bivaju manje ili vie
oslabljeni (apsorbovani) od strane tkiva i kao takvi
padaju na detektor i izazivaju njegovu
fluerescenciju. Od ove svetlosti stvara se analogni
strujni impulsi koji se u A/D konvertoru
pretvaraju u digitalne signale. Digitalni signal se
alje u raunar. U raunaru se vri obrada signala i
uz pomo procesora slike vri se rekonstrukcija
slike
u
najkraem
moguem
roku
(www.wikipedija.org).
Slika 5: ilustracija obrtanja rentgenske
cevi i detektora oko pacijenta

2.3 Slike dobijene kompjuterskom tomografijom

Tomografskim skeniranjem mogue je dobiti
trodimenzione realistine slike
pojedinih struktura, organa i delova tela (slika 6), kao i njihove preseke koji su od interesa za
posmatranje (slika 7).

Slika 6: 3D prikaz abdomena

Slika 7: popreni presek organa

(crvena boja nastala je od
kontrasnog sredstva)

BIOMEDICINSKA OPREMA I INSTRUMENTACIJA

Seminarski
rad

Osnovni princip nastanka slike kompjuterskom tomografijom je sledei: zraenje iz

rentgenske cevi prolazi kroz tkiva pacijenta pri emu dolazi do apsorpcije, odreenog stepena,

(u zavisnosti od tkiva kroz koje prolazi) X zraenja. Tako oslabljeni X zraci padaju na
detektore. Fluoroscencijom detektora stvaraju se svetlosni signali. Ovi analogni signali se
digitalizuju u A/D konvertoru i alju se u vidu brojki raunaru. Raunar dobija veliki broj
informacija o tome kakvog je intenziteta registrovano zraenje posle prolaska kroz tkiva. Na
osnovu tih informacija, koristei koeficijente specifine apsorpcije za razliite sredine i vrste
tkiva, posle izraunavanja vri se njihova rekonstrukcija i dobija se takasta slika. Svaki deli
zapremine tkiva voksel, pretvara se u piksel (taku na ekranu), koji ima svoju odreenu
vrednost, intenzitet. Veoma osetljivi detektori omoguavaju razlikovanje tenosti, mekih tkiva
manjih ili veih gustina, kalcifikata i kotanih tkiva.
Pomou kompjuterske tomografije mogue je napraviti detaljan virtuelni prikaz
primenom odgovarajuih aplikacija kojim se postie fly throught pregled. Na primer, ovim
postupkom mogue je ui u mokranu beiku i videti da li postoje patoloke promene, ili
videti virtuelno upljine organizma(www.svetkompjutera.com)

2.4 Primena kompjuterske tomografije

Kompjuterska tomografija je metoda koja je nala brojne primene i razliitim naunim
oblastima. Poslednjih godina se sve vie koristi u arheologiji za dobijanje rekonstruktivnih
slika arheolokih ostataka (npr. dobijanje verodostojnog izgleda mumificiranih tela). Isto tako
poelo se sa upotrebom ove tehnike u veterinarskoj praksi. Ipak najznaajniju primenu
kompjuterska tomografija nala je u medicini. Prvenstveni cilj medicine je ouvavanje
ljudskog zdravlja i leenje kada je ono narueno. Potrebno je pre svega spreiti nastanak
bolesti ili je otkriti u ranoj fazi. Stoga je rana dijagnostika od izuzetnog znaaja. Postavljanje
dijagnoze je umnogome zavisno od tehnike i dijagnostikih ureaja koji se koriste.
Kompjuterska tomografija zauzima znaajno mesto, kao dijagnostika metoda.
Kompjuterska tomografija se koristi za pregled sledeih delova tela:
-

Plua i toraks (grudni ko): mogue je otkriti infekcije, tumore, proirenja krvnih
sudova, metastaze,

Abdomen (trbuna duplja): mogua su uoavanja patolokih kolekcija tenosti, tumora

i bolesti urinarnog trakta,

Jetra: otkrivanje tumora jetre, krvarenja..,

Pankreas: kvalitetna detekcija tumora i upala pankreasa,

una kesa i uni putevi: otkrivanje mesta i uzroka stvaranja bloka

u protoku ui,

Nadbubrena lezda: detektvanje tumora,

7

BIOMEDICINSKA OPREMA I INSTRUMENTACIJA

Seminarski
rad

Slezina: povrede,

Kima i kimeni stub: otkrivanje tumora, povreda, deformiteta, degenerativnih

promena,

Mozak: detektovanje tumora, lezija i hematoma i dr.(www.hrwikipedija.org)

2.5 Prednosti kompjuterske tomografije u odnosu na druge

dijagnostike metode
Otkrie kompjuterske tomografije (CT) omoguilo je kreiranje trodimenzionalnih slika
ljudskog tela spajanjem mnotva slika poprenih preseka. Danas je CT jedna od najznaajnijih
radiolokih metoda.
Jedna od najvanijih prednosti u odnosu na neke dijagnostike metode (npr. u odnosu
na rentgeologiju) je mogunost dobijanje 3D slika i aksijalnih preseka. Od velikog znaaja za
dijagnostiku je i mogunost merenja gustine razliitih tkiva, to sa ranijim dijagnostikim
metodama nije bilo mogue. Bitna karakteristika dijagnostikih aparata je brzina dobijanja
slike. CT skeneri, novijih generacija su izuzetno brzi. Tako postoje skeneri koji mogu da
naprave 768 preseka za etvrti deo sekunde. Pregled na njima traje veoma kratko; glave: 3 4
sekunde, srca: 5,5 6 sekundi, grudnog koa: 7 8 sekundi, celog tela: manje od jednog
minuta. Ovo je veoma znaajno jer je krae izlaganje rendgenskom zraenju. Pored toga
ureaj je efikasniji (moe se uraditi vei broj pregleda za relativno kratko vreme), a za
urgentne sluajeve od presudnog znaaja je velika brzina dijagnostikovanja. Vrhunski pregled
na ovim ureajima omoguava dobra rezolucija zahvaljujui mogunosti snimanja veoma
tankih slojeva tkiva (0,5 mm) i brze rekonstrukcije slike na osnovu velikog broja slojeva.
Pregled je neinvanzivan, bezbolan i potpuno automatizovan. U poreenju sa nuklearnom
magnetskom rezonancom (NMR) CT je jeftinija metoda, pristupanija za ambulantne
pacijente; CT daje bolje prikaze kotanih struktura, u odnosu na NMR.Zbog jakog magnetnog
polja NMR nije pogodna za pacijente sa pejsmejkerima, implantima i sl
(www.atina.r.koncar.edu.yu).

2.6 Nedostaci kompjuterske tomografije u odnosu na druge

dijagnostike metode
Osnovni nedostatak CT a je njegova visoka cena. Postoji ogranienje u vremenu
izlaganja zraenju koje ne bi trebalo da se prekorai, pa nije preporuljivo esto skeniranje. U
odnosu na NMR je taj to ne moe da skenira u sve tri ravni poput NMR a, ve samo u
jednoj. To je bitno kod snimanja kime i kimenog stuba gde su za dobru dijagnostiku
potrebni sagitalni snimci, a CT ima mogunost dobijanja samo aksijalnih snimaka. Pri
snimanju bele mase CT nije dovoljno senzitivna metoda, pa kod obolenja kakva je multipla
skleroza teko vidljive lezije mogu proi neopaene tokom skeniranja. Itd..

3. Zakljuak
Razvojem tehnike nastali su brojni dijagnostiki ureaji, a zahvaljujui njima i
efikasnije dijagnostike metode. Raniji nain dijagnostikovanja koji se svodio na pogaanje
8

BIOMEDICINSKA OPREMA I INSTRUMENTACIJA

Seminarski
rad

dijagnoze (problema), a na osnovu simptoma i nedovoljno preciznih tehnika (kakva je

rentgeologija) sve vie se zamenjuje metodama koje podrazumevaju korienje savremenih
tehnikih dostignua kakva su raunari i sl. Naglaen je znaaj rane dijagnostike, to sa
primenom novih dijagnostikih metoda vie ne predstavlja toliko teak i neostvariv zahtev za
uspeno leenje bolesti. Znaajnu ulogu u ranoj dijagnostici ima i kompjuterska tomografija.
Moda smo blizu vremena kada se vie nee leiti posledice bolesti, ve spreavanje njenog
nastanka, odnosno uklanjanje uzroka problema. Ako nita drugo, ve je mogua, ne tako

kasna, dijagnostika.. Pored brojnih negativnih uticaja moe se zakljuiti da nauka, a samim
tim i tehnika imaju jedan drugi istinski zadatak , a to je ouvanje zdravlja i unapreivanje
ljudskog ivota.

5. literatura
1. www.wikipedija.org,
2. www.hrwikipedija.org,
3. www.scribd.com,
4. www.uvrt.ba/studenti/radovi_tomic_ct.html,
5. www.dijagnostika2000.hr,
6. www.svetkompjutera.com i
7. www.atina.r.koncar.edu.yu.