20.1.

Dokumenti Prostornog i Urbanistickog planiranja

lan 10. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja su: 1) planski dokumenti; 2) dokumenti za sprovoenje prostornih planova; 3) urbanistiko-tehniki dokumenti.

1.1. Planski dokumenti

lan 11. Planski dokumenti su prostorni i urbanistiki planovi. Prostorni planovi su: 1) Prostorni plan Republike Srbije; 2) Regionalni prostorni plan; 3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave; 4) Prostorni plan podruja posebne namene; Urbanistiki planovi su: 1) Generalni urbanistiki plan: 2) Plan generalne regulacije; 3) Plan detaljne regulacije.

1.2. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

lan 12.
Dokumenti za sprovoenje prostornih planova su: 1) program implementacije Prostornog plana

Republike Srbije; 2) program implementacije regionalnog prostornog plana; 3) program implementacije prostornog plana podruja posebne namene

1.3. Urbanistiko-tehniki dokumenti

lan 13.
Urbanistiko-tehniki dokumenti za sprovoenje planskih

dokumenata su: 1) urbanistiki projekat; 2) projekat preparcelacije i parcelacije; 3) projekat ispravke granica susednih parcela.

2.1. Prostorni plan Republike Srbije

lan 14. Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i osnovni je planski dokument prostornog planiranja i razvoja u Republici. Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije. Prostorni plan Republike Srbije ima strateko-razvojnu i optu regulatornu funkciju. Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od najmanje 10 godina, a najvie do 25 godina. Prostorni plan Republike Srbije moe se menjati i pre isteka roka za koji je donet.

2.1. Prostorni plan Republike Srbije

lan 15. Prostorni plan Republike Srbije sadri naroito: 1) polazne osnove za izradu plana; 2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza); 3) ciljeve i principe prostornog razvoja; 4) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema; 5) prostorni razvoj i distribuciju stanovnitva; 6) mree naselja i javnih slubi; 7) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema od znaaja za Republiku Srbiju; 8) koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede; 9) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara; 10) mere zatite ivotne sredine; 11) mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje; 12) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih mrea; 13) planske celine zajednikih prostornih i razvojnih obeleja, za koje e biti doneti prostorni planovi nieg reda; 14) mere za sprovoenje prostornog plana; 15) dugorone razvojne strategije Republike Srbije. Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.

2.1. Prostorni plan Republike Srbije

lan 16. Odluku o izradi Prostornog plana Republike Srbije donosi

Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja. Odluka iz stava 1. ovog lana sadri podatke o cilju donoenja, roku izrade, izvoru sredstva za izradu, mestu odravanja javnog uvida i dr. Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u Slubenom glasniku Republike Srbije.

2.2. Regionalni prostorni plan

lan 17. Regionalni prostorni plan se izrauje kao regionalni prostorni plan podruja prostornih jedinica u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih jedinica na nivou 2 i oblasni prostorni plan prostornih jedinica u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih jedinica na nivou 3. Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvaavanje specifinih potreba koje proizlaze iz regionalnih posebnosti, razrauje ciljeve prostornog ureenja i odreuje racionalno korienje prostora, u skladu sa susednim regionima i optinama. Jedna od polaznih osnova za izradu prostornih planova na nivou 2 i 3 i dokumenata njihovog sprovoenja jesu i razvojni dokumenti regionalnog razvoja.

2.2. Regionalni prostorni plan

lan 17. Regionalni prostorni plan se izrauje kao regionalni prostorni plan podruja prostornih jedinica u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih jedinica na nivou 2 i oblasni prostorni plan prostornih jedinica u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih jedinica na nivou 3. Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvaavanje specifinih potreba koje proizlaze iz regionalnih posebnosti, razrauje ciljeve prostornog ureenja i odreuje racionalno korienje prostora, u skladu sa susednim regionima i optinama. Jedna od polaznih osnova za izradu prostornih planova na nivou 2 i 3 i dokumenata njihovog sprovoenja jesu i razvojni dokumenti regionalnog razvoja

2.2. Regionalni prostorni plan

Regionalni prostorni plan sadri naroito: 1) polazne osnove za izradu plana; 2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza); 3) ciljeve i principe regionalnog prostornog razvoja; 4) koncepciju regionalnog prostornog razvoja; 5) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema; 6) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribucije stanovnitva, mree naseljenih mesta i javnih slubi; 7) funkcionalno povezivanje naseljenih mesta; 8) principe i propozicije prostornog razvoja privrede, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita;

2.2. Regionalni prostorni plan

9) prostorni razvoj saobraaja, regionalnih infrastrukturnih sistema i povezivanje sa infrastrukturnim sistemima od znaaja za Republiku Srbiju; 10) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara; 11) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih veza i transgranine saradnje; 12) mere zatite ivotne sredine; 13) mere za podsticanje regionalnog razvoja; 14) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj regiona; 15) mere i instrumente za ostvarivanje regionalnog prostornog plana i prioritetnih planskih reenja, odnosno strateko razvojnih projekata za prvu etapu sprovoenja; 16) mere za sprovoenje regionalnog prostornog plana. Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.

2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave

lan 19.
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se

za teritoriju jedinice lokalne samouprave i odreuje smernice za razvoj delatnosti i namenu povrina, kao i uslove za odrivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave

2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave

lan 20. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadri naroito: 1) polazne osnove za izradu plana; 2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza); 3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja; 4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana; 5) pravila ureenja i graenja za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana; 6) ematski prikaz ureenja naseljenih mesta za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana; 7) ciljeve i principe i koncepciju prostornog razvoja jedinice lokalne samouprave; 8) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema; 9) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribuciju stanovnitva, mree naseljenih mesta i javnih slubi;

2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave

10) koncepciju i propozicije prostornog razvoja ekonomije, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita; 11) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema, komunalne infrastrukture i povezivanje sa regionalnom infrastrukturnom mreom; 12) regionalne i prekogranine aspekte i funkcionalne veze; 13) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara; 14) odnos gradskih i seoskih naselja; 15) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jednice lokalne samouprave; 16) mere i instrumente za ostvarivanje prostornog plana jedinice lokalne samouprave i prioritetnih planskih reenja i projekata; 17) mere za sprovoenje prostornog plana jedinice lokalne samouprave. Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana. Za administrativno podruje grada Beograda, van obuhvata generalnog plana, odnosno generalnog urbanistikog plana po ovom zakonu, donose se prostorni planovi za delove administrativnog podruja grada Beograda sa elementima prostornog plana jedinice lokalne samouprave.

2.4. Prostorni plan podruja posebne namene

lan 21. Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za podruje

koje zbog prirodnih, kulturno-istorijskih ili ambijentalnih vrednosti, eksploatacije mineralnih sirovina, iskorienja turistikih potencijala i iskorienja hidropotencijala ili izgradnje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine, zahteva poseban reim organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora i koje je kao takvo odreeno Prostornim planom Republike Srbije.

2.4. Prostorni plan podruja posebne namene

lan 22. Prostorni plan podruja posebne namene sadri naroito: 1) polazne osnove za izradu plana; 2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza); 3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja; 4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana; 5) ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja podruja posebne namene; 6) koncepciju prostornog razvoja podruja posebne namene; 7) koncepciju i propoziciju zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema; 8) koncepciju i propozicije u odnosu na eventualne demografsko-socijalne probleme;

2.4. Prostorni plan podruja posebne namene

9) prostorni razvoj funkcije posebne namene, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita; 10) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema i povezivanje sa drugim mreama; 11) pravila ureenja i graenja i druge elemente regulacije za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana; 12) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara; 13) mere zatite ivotne sredine; 14) mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana podruja posebne namene i prioritetnih planskih reenja; 15) mere za sprovoenje prostornog plana posebne namene. Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.

3.1. Generalni urbanistiki plan

lan 23.
Generalni urbanistiki plan se donosi kao strateki

razvojni plan, sa optim elementima prostornog razvoja. Generalni urbanistiki plan se donosi za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave, koje ima preko 30.000 stanovnika.

3.1. Generalni urbanistiki plan

lan 24. Generalni urbanistiki plan sadri naroito: 1) granicu plana i obuhvat graevinskog podruja; 2) granice obuhvata planova generalne regulacije za celo graevinsko podruje; 3) generalnu namenu povrina koje su preteno planirane u graevinskom podruju, na nivou urbanistikih zona; 4) generalne pravce i koridore za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu.

3.2. Plan generalne regulacije

lan 25. Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto

koje je sedite jedinice lokalne samouprave, a moe se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, kada je to predvieno prostornim planom jedinice lokalne samouprave. Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistiki plan, planovi generalne regulacije se obavezno donose za celo graevinsko podruje naseljenog mesta, po delovima naseljenog mesta.

3.2. Plan generalne regulacije

lan 26. Plan generalne regulacije sadri naroito: 1) granicu plana i obuhvat graevinskog podruja; 2) podelu prostora na posebne celine i zone; 3) pretenu namenu zemljita po zonama i celinama; 4) regulacione linije ulica, povrina javne namene i graevinske linije sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi za zone za koje nije predviena izrada plana detaljne regulacije; 5) nivelacione kote raskrsnica ulica i povrina javne namene (nivelacioni plan) za zone za koje nije predviena izrada plana detaljne regulacije; 6) trase, koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;

3.2. Plan generalne regulacije

7) vertikalnu regulaciju; 8) pravila ureenja i pravila graenja po zonama i celinama; 9) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije; 10) lokacije za koje se radi urbanistiki projekat; 11) rokove za izradu plana detaljne regulacije sa obavezno propisanom zabranom gradnje novih objekata i rekonstrukcije postojeih objekata (izgradnja objekata ili izvoenje radova kojima se menja stanje u prostoru), do usvajanja plana; 12) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina; 13) inenjersko-geoloke uslove; - 12 14) mere energetske efikasnosti izgradnje; 15) grafiki deo.

3.3. Plan detaljne regulacije

lan 27.
Plan detaljne regulacije se donosi za neizgraene delove

naseljenog mesta, ureenje neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte, izgradnju objekata ili naseljenih mesta u graevinskom podruju izvan naseljenog mesta, kao i u zatienoj okolini nepokretnih kulturnih dobara.

3.3. Plan detaljne regulacije

lan 28. Plan detaljne regulacije sadri naroito: 1) granicu plana i obuhvat graevinskog podruja; 2) podelu prostora na posebne celine i zone; 3) namenu zemljita; 4) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi; 5) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan); 6) trase, koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;

3.3. Plan detaljne regulacije

7) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama; 8) ekonomsku analizu i procenu ulaganja iz javnog sektora; 9) lokacije za koje je predviena izrada urbanistikog projekta; 10) grafiki deo. Za trase, koridore i pojaseve saobraajnica, mrea infrastrukture i tehnike regulacije vodotokova blie se razrauju naroito i granice parcela javnih ili komunalnih povrina sa koordinatama i regulacija i nivelacija za trase, koridore i pojaseve saobraajnica, mrea infrastrukture i tehnike regulacije vodotokova. Za zone urbane obnove, revitalizacije i rehabilitacije, planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog ureenja.

4. Sastavni delovi planskih dokumenata

lan 29.
Sastavni delovi prostornog plana podruja posebne

namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i urbanistikih planova su : 1) pravila ureenja; 2) pravila graenja; 3) grafiki deo.

4.1. Pravila ureenja

lan 30. Pravila ureenja, zavisno od vrste planskog dokumenta, sadre naroito: 1) celine i zone odreene planskim dokumentom; 2) urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i objekata javne namene i mree saobraajne i druge infrastrukture; 3) popis objekata za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi; 4) strateku procenu uticaja planskog dokumenta na ivotnu sredinu; 5) opte i posebne uslove i mere zatite ivota i zdravlja ljudi i zatite od poara, elementarnih nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea i ratnih dejstava; 6) posebne uslove kojima se povrine i objekti javne namene ine pristupanim osobama sa invaliditetom, u skladu sa standardima pristupanosti

4.2. Pravila graenja

lan 31. Pravila graenja sadre naroito: 1) vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi pod uslovima utvrenim planskim dokumentom, odnosno vrstu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u pojedinanim zonama; 2) uslove za formiranje graevinske parcele; 3) poloaj objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele; 4) najvee dozvoljene indekse zauzetosti i izgraenosti graevinske parcele; 5) najveu dozvoljenu spratnost i visinu objekata; 6) najmanju dozvoljenu meusobnu udaljenost objekata meusobno i objekata od granica parcela; 7) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli; 8) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

4.3. Grafiki deo plana

lan 32. Grafikim delom prostornog plana prikazuju se: namena prostora; mrea naselja, funkcija, javnih slubi i infrastrukturnih sistema; prirodni resursi, zatita ivotne sredine i prirodnih i kulturnih dobara. Grafikim delom urbanistikog plana prikazuju se: planirana namena; regulacija i nivelacija; infrastrukturni sistemi; zatita ivotne sredine i prirodnih i kulturnih dobara. Grafiki deo plana izrauje se na overenom katastarsko-topografskom, odnosno overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu. Grafiki deo plana, osim plana detaljne regulacije moe se izraivati i na aurnim georeferenciranim ortofoto podlogama.

5. Usklaenost planskih dokumenata

lan 33. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja moraju biti usklaeni, tako da dokument ueg podruja mora biti u skladu sa dokumentom ireg podruja. Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije. Urbanistiki planovi moraju biti u skladu sa prostornim planovima. Na regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine, regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda, prostorni plan jedinice lokalne samouprave i generalni urbanistiki plan pribavlja se prethodna saglasnost pre upuivanja na javni uvid, kao i saglasnost na te planove pre objavljivanja, ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu usklaenosti tih planova sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana. Na prostorne planove jedinica lokalne samouprave i generalne urbanistike planove na teritoriji autonomne pokrajine, pribavlja se prethodna saglasnost pre upuivanja na javni uvid, kao i saglasnost na te planove pre objavljivanja, nadlenog organa autonomne pokrajine, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana.

5. Usklaenost planskih dokumenata

Na plan detaljne regulacije koji se izrauje u obuhvatu prostornog plana podruja posebne namene koji se donosi za nacionalni park ili zatieno prirodno dobro, pribavlja se saglasnost na taj plan pre objavljivanja, ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklaenost sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana. Ako ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine ne odlui po zahtevu za davanje saglasnosti na plan generalne regulacije u roku od 30 dana, smatrae se da je saglasnost data. U sluaju da ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da nema uslova za davanje prethodne saglasnosti, odnosno saglasnosti na planske dokumente iz st. 4, 5. i 6. ovog lana, nalae nosiocu izrade planskog dokumenta izradu novog koncepta, odnosno nacrta tog planskog dokumenta u roku od 90 dana.

6. Obavezna sadrina planskih dokumenata

lan 34.
Planski dokumenti sadre tekstualni i grafiki deo i

obavezne priloge, a izrauju se u analognom i digitalnom obliku.

7. Nadlenost za donoenje planskih dokumenata

lan 35. Prostorni plan Republike Srbije donosi Narodna skuptina Republike Srbije, na predlog Vlade. Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja, a za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajine. - 15 Regionalni prostorni plan donosi se za podruje prostornih jedinica nivoa 2 i 3 po nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica. Regionalni prostorni plan podruja prostornih jedinica nivoa 2 po nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica, osim regionalnog prostornog plana autonomne pokrajine i regionalnog prostornog plana za podruje grada Beograda, donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja.

7. Nadlenost za donoenje planskih dokumenata

Regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne pokrajine. Regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi skuptina grada Beograda. Regionalni prostorni plan - oblasni prostorni plan podruja prostornih jedinica nivoa 3 po nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja. Regionalni prostorni plan podruja prostornih jedinica nivoa 3 po nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica, za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne pokrajine. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi skuptina jedinice lokalne samouprave. Urbanistiki plan donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.

8. Izrada planskih dokumenata

lan 36. Planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izrauje javno preduzee, odnosno druga organizacija koju osnuje

jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja, kao i privredna drutva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u odgovarajui registar za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja i izrade planskih dokumenata. Izradom prostornih, odnosno urbanistikih planova rukovodi odgovorni planer, odnosno odgovorni urbanista.

9. Odgovorni planer

lan 37. Odgovorni planer moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalistike akademske studije) odnosno lice sa visokom strunom spremom i najmanje pet godina radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata prostornog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom. Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta prostornog planiranja.

10. Odgovorni urbanista

lan 38. Odgovorni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalistike akademske studije) odnosno lice sa visokom kolskom spremom odgovarajue struke i najmanje pet godina odgovarajueg radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata urbanistikog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom. Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta urbanistikog planiranja.

11. Sredstva za izradu planskih dokumenata

lan 39.
Sredstva za izradu planskih dokumenata obezbeuju se u

budetu ili iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. Ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja moe, na zahtev jedinice lokalne samouprave, da su/finansira izradu pojedinih planskih dokumenata.

12. Ustupanje podloga

lan 40. U cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na

zahtev ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, nadleni organ, odnosno organizacija ustupaju postojee kopije topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalne zapise, odnosno katastar podzemnih instalacija, odnosno ortofoto snimke, bez naknade. Sve podloge ustupaju se u roku od 30 dana.

13. Dostupnost planskih dokumenata

lan 41.
Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni

na uvid javnosti u toku vaenja dokumenta u seditu donosioca, osim priloga koji se odnose na posebne mere, uslove i zahteve za prilagoavanje potrebama odbrane zemlje, kao i podacima o podrujima i zonama objekata od posebnog znaaja i interesa za odbranu zemlje

14. Objavljivanje planskih dokumenata

lan 42.
Po donoenju, svi planski dokumenti se objavljuju u

slubenim glasilima Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, zavisno od vrste dokumenta, a objavljuju se i u elektronskom obliku i dostupni su putem interneta.

15. Centralni registar planskih dokumenata

lan 43. Svi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom

evidentiraju se u Centralnom registru planskih dokumenata (u daljem tekstu: Registar). Registar vodi ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja i urbanizma preko Republikog geodetskog zavoda, u okviru Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka. Rok za uspostavljanje Registra je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Svi planski dokumenti, evidentirani u Registru, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta.

15. Centralni registar planskih dokumenata

lan 44. Planski dokumenti se dostavljaju Republikom geodetskom zavodu u roku od 15 dana od dana objavljivanja planskog dokumenta u slubenom glasilu. lan 45. Za potrebe praenja stanja u prostoru nadleni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje lokalni informacioni sistem planskih dokumenata i stanja u prostoru. Rok za uspostavljanje lokalnog informacionog sistema iz stava 1. ovog lana je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Svi planski dokumenti, evidentirani u lokalnom informacionom sistemu, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta.

16. Postupak za donoenje planskih dokumenata

16.1. Odluka o izradi planskih dokumenata lan 46. Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadlean za njegovo donoenje, po prethodno pribavljenom miljenju organa nadlenog za strunu kontrolu, odnosno komisije za planove. Odluka iz stava 1. ovog lana sadri naroito: 1) naziv dokumenta; 2) cilj donoenja; 3) granice planskog podruja; 4) sadrinu plana; 5) rok izrade; 6) nain finansiranja; 7) obavezu izrade ili nepristupanje izradi strateke procene uticaja na ivotnu sredinu; 8) mesto odravanja javnog uvida.

16.1. Odluka o izradi planskih dokumenata

Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajuem slubenom

glasilu. Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju posebne uslove za zatitu i ureenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, duni su da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30 dana, dostave sve traene podatke, bez naknade. Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definie se deo obuhvata planskog dokumenta koji se menja.

16.2. Izrada i ustupanje izrade planskih dokumenata

lan 47. Nosilac izrade planskih dokumenata je nadleni organ za poslove prostornog i urbanistikog planiranja u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, optini, gradu i gradu Beogradu. Organ iz stava 1. ovog lana moe ustupiti izradu dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje u skladu sa odredbama ovog zakona ispunjava propisane uslove za izradu planskih dokumenata. Ustupanje izrade planskih dokumenata vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne nabavke.

16.3. Koncept planskog dokumenta

lan 48. Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa izradi koncepta plana. Za potrebe izrade koncepta plana nosilac izrade prikuplja podatke, naroito o: postojeoj planskoj dokumentaciji, podlogama, posebnim uslovima za zatitu i ureenje prostora, drugoj dokumentaciji znaajnoj za izradu plana, stanju i kapacitetima infrastrukture, kao i o drugim podacima neophodnim za izradu plana. Koncept plana sadri: ocenu postojeeg stanja, koncepciju i propozicije razvoja, zatite i ureenja prostora, kao i druga pitanja od znaaja za izradu planskog dokumenta. Koncept plana za potrebe izrade urbanistikog plana sadri naroito:

16.3. Koncept planskog dokumenta

1) predvieno graevinsko podruje sa predlogom odreivanja

povrina javne namene; 2) podelu na urbanistike celine i zone prema urbanistikim pokazateljima i drugim karakteristikama; 3) planirane trase, koridore, regulaciju povrina javne namene i mreu javne komunalne infrastrukture. Koncept plana sadri grafiki deo i tekstualno obrazloenje sa potrebnim numerikim pokazateljima. Koncept plana podlee strunoj kontroli u skladu sa ovim zakonom

16.4. Struna kontrola planskih dokumenata

lan 49. Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podlee strunoj kontroli. Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa planskim dokumentima ireg podruja, odlukom o izradi, ovim zakonom, standardima i normativima, kao i proveru opravdanosti planskog reenja. Strunu kontrolu Prostornog plana Republike Srbije, programa implementacije Prostornog plana Republike Srbije, prostornog plana podruja posebne namene, programa implementacije prostornog plana podruja posebne namene, regionalnog prostornog plana i programa implementacije regionalnog prostornog plana, vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja.

16.4. Struna kontrola planskih dokumenata

Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog plana- oblasnog prostornog plana u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih jedinica na nivou 3 za podruja koja su u celini na teritoriji autonomne pokrajine, vri komisija koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine. Jedna treina lanova komisije imenuje se na predlog ministra nadleanog za poslove prostornog planiranja i urbanizma. Strunu kontrolu planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave vri komisija za planove. O izvrenoj strunoj kontroli sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o izvrenoj kontroli, sa svim primedbama i miljenjima nadlenog organa, odnosno komisije za planove po svakoj primedbi. Izvetaj iz stava 6. ovog lana je sastavni deo obrazloenja planskog dokumenta.

16.5. Javni uvid

lan 50. Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole. Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglaavanja. O izlaganju planskog dokumenta na javni uvid stara se Republika agencija za prostorno planiranje, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove prostornog i urbanistikog planiranja. O izvrenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadleni organ, odnosno komisija za planove sainjava izvetaj koji sadri podatke o izvrenom javnom uvidu, sa svim primedbama i odlukama po svakoj primedbi. Izvetaj iz stava 2. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade planskog dokumenta, koje je duno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja izvetaja postupi po odlukama sadranim u stavu 2. ovog lana.

16.5. Javni uvid

lan 51. U sluaju da nakon javnog uvida nacrta planskog

dokumenta nadleni organ, odnosno komisija za planove utvrdi da usvojene primedbe sutinski menjaju planski dokument, donosi odluku kojom se nosiocu izrade nalae da izradi novi nacrt ili koncept planskog dokumenta, u roku koji ne moe biti dui od 60 dana od dana donoenja odluke.

16.6. Komisija za planove

lan 52. Radi obavljanja strunih poslova u postupku izrade i sprovoenja planskih dokumenata, kao i davanja strunog miljenja po zahtevu nadlenih organa uprave, skuptina jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za planove (u daljem tekstu: Komisija). Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda strunjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od znaaja za obavljanje strunih poslova u oblasti planiranja, ureenja prostora i izgradnje, sa odgovarajuom licencom, u skladu sa ovim zakonom. Jedna treina lanova imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma. Za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna treina lanova imenuje se na predlog organa autonomne pokrajine nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva. Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine, s tim to isto lice ne moe biti imenovano vie od dva puta. Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, odreuje se aktom o obrazovanju Komisije. Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe Komisije, organ nadlean za obrazovanje Komisije moe angaovati druga pravna i fizika lica.

17. Informacija o lokaciji

lan 53. Informacija o lokaciji sadri podatke o mogunostima i

ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli, na osnovu planskog dokumenta. Informacija o lokaciji izdaje se obavezno za izgradnju pomonih objekata, garaa i trafo stanica 10/04 kV ili 20/04 kV. Uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji podnosi se kopija plana parcele. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadleni za izdavanje lokacijske dozvole u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih trokova izdavanja te informacije.

18. Lokacijska dozvola

lan 54. Lokacijska dozvola se izdaje reenjem, za objekte za koje se po ovom zakonu izdaje graevinska dozvola, a sadri sve uslove i podatke potrebne

za izradu tehnike dokumentacije, u skladu sa vaeim planskim dokumentom. Lokacijskom dozvolom moe se predvideti i fazna izgradnja. Lokacijsku dozvolu za objekte iz lana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, odnosno autonomna pokrajina. Lokacijsku dozvolu za objekte koji nisu odreeni u lanu 133. ovog zakona, izdaje nadleni organ jedinice lokalne samouprave. Uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole podnosi se:

18. Lokacijska dozvola

1) kopija plana parcele; 2) izvod iz katastra podzemnih instalacija; 3) dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom 135. ovog zakona; Zahtev za izdavanje lokacijske dozvole obavezno sadri i podatke o objektu koji e se graditi, a naroito o: planiranoj dispoziciji, vrsti i nameni objekta, tehnike karakteristike i sl. Kao dokaz iz stava 5. taka 3) ovog lana za linijske infrastrukturne objekte, podnosi se akt nadlenog organa kojim je utvren javni interes za eksproprijaciju, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa vlasnikom poslunog dobra. Ako organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole utvrdi da uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole nije podneta propisana dokumentacija, obavestie o tome podnosioca zahteva u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva. Ako planski dokument ne sadri sve uslove i podatke za izradu tehnike dokumentacije, nadleni organ ih pribavlja po slubenoj dunosti, o troku investitora. Organi, odnosno organizacije ovlaeni za izdavanje tih uslova i podataka duni su da po zahtevu nadlenog organa postupe u roku od 30 dana. Pre podnoenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole formira se graevinska parcela, u skladu sa ovim zakonom, osim u sluajevima predvienim lanom 69. st. 1, 3, 5. i 6. i ovog zakona.

18. Lokacijska dozvola

lan 55. Lokacijska dozvola sadri sve uslove i podatke potrebne za

izradu glavnog projekta, a naroito: 1) podatke o investitoru; 2) broju i povrini katastarske parcele; 3) pravila graenja; 4) uslove za prikljuenje na saobraajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu; 5) podatke o postojeim objektima koje je potrebno ukloniti; 6) druge uslove u skladu sa posebnim zakonima.

18. Lokacijska dozvola

lan 56. Nadleni organ je duan da u roku od 15 dana od dana podnoenja urednog zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka koje pribavlja po slubenoj dunosti, izda lokacijsku dozvolu. Na reenje o lokacijskoj dozvoli koju izdaje jedinica lokalne samouprave moe se izjaviti alba u roku od osam dana. Na reenje o lokacijskoj dozvoli koju izdaje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine moe se tubom pokrenuti upravni spor. Po albi na reenje o lokacijskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, reava ministarstvo nadleno za poslove urbanizma. Autonomnoj pokrajini se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o lokacijskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetog za graenje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine.

18. Lokacijska dozvola

Organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole vodi

slubenu evidenciju o izdatim lokacijskim dozvolama, a spisak izdatih lokacijskih dozvola se objavljuje i u elektronskom obliku i dostupan je i putem interneta. Reenje o lokacijskoj dozvoli prestaje da vai ako investitor u roku od dve godine od dana dana pravnosnanosti reenja o lokacijskoj dozvoli ne podnese zahtev za izdavanje graevinske dozvole.

18. Lokacijska dozvola

lan 57. Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu prostornog plana podruja posebne namene i prostornog plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana. Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predvieno donoenje plana detaljne regulacije. Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu plana detaljne regulacije. Ukoliko je planskim dokumentom predviena izrada urbanistikog projekta, lokacijska dozvola se izdaje na osnovu tog planskog dokumenta i urbanistikog projekta.

19. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

Program implementacije lan 58. Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje Prostornog plana Republike Srbije za razdoblje od pet godina. Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu Prostornog plana Republike Srbije. Program implementacije regionalnog prostornog plana utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje regionalnog prostornog plana za razdoblje od pet godina. Program implementacije regionalnog prostornog plana donosi organ nadlean za donoenje plana, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu regionalnog prostornog plana.

19. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

Program implementacije prostornog plana podruja posebne namene utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje prostornog plana posebne namene za razdoblje od pet godina. Program implementacije prostornog plana podruja posebne namene donosi Vlada, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu prostornog plana podruja posebne namene. Organ nadlean za poslove prostornog planiranja duan je da organu koji je doneo Program podnosi godinje izvetaje o sprovoenju Programa. Izmene i dopune programa iz st. 1, 3. i 5. ovog lana, na osnovu analize efekata primenjenih mera i stanja u prostoru mogu biti izvrene i pre isteka roka od pet godina, na predlog organa nadlenog za poslove prostornog planiranja.

19. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

lan 59.
Program iz lana 58. st.1, 3. i 5. ovog zakona sadri naroito: 1) prioritetne projekte za ostvarivanje prostornog ureenja; 2) dinamiku za ureenje pojedinih prostornih celina i

prioritetnih projekata; 3) iznose i izvore sredstva za finansiranje projekata; 4) rok izvrenja projekata; 5) odgovornost za izvrenje projekata; 6) kriterijume za praenje promena stanja u prostoru.

20. Urbanistiko-tehniki dokumenti

20.1. Urbanistiki projekat lan 60. Urbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno

urbanistikim planom, prostornim planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom podruja posebne namene, za potrebe urbanistikoarhitektonskog oblikovanja povrina javne namene i urbanistiko-arhitektonske razrade lokacija

20.1. Urbanistiki projekat

lan 61. Urbanistiki projekat se izrauje za formiranu graevinsku parcelu

na overenom katastarsko-topografskom planu i sadri: 1) uslove izgradnje na graevinskoj parceli, sa svim posebnim uslovima; 2) idejna reenja i skupni prikaz komunalne infrastrukture sa prikljucima na spoljnu mreu; 3) opis, tehniki opis i objanjenje reenja iz urbanistikog projekta; 4) idejna urbanistika i arhitektonska reenja objekata i pejzanog ureenja

20.1. Urbanistiki projekat

lan 62. Urbanistiki projekat moe da izrauje privredno drutvo,

odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova i izradu tehnike dokumentacije. Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajuom licencom.

20.1. Urbanistiki projekat

lan 63. Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma potvruje da je urbanistiki projekat izraen u skladu sa urbanistikim planom, prostornim planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom posebne namene i ovim zakonom. Pre potvrivanja urbanistikog projekta, organ nadlean za poslove urbanizma organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta, u trajanju od sedam dana. Po isteku roka iz stava 2. ovog lana, nadleni organ je duan da u roku od tri dana dostavi komisiji za planove urbanistiki projekat sa svim primedbama i sugestijama sa javne prezentacije. Komisija za planove duna je da u roku od 30 dana izvri proveru usklaenosti urbanistikog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom, razmotri sve primedbe i sugestije sa javne prezentacije i izvetaj sa miljenjem dostavi nadlenom organu. Ako nadleni organ utvrdi da urbanistiki projekat nije uraen u skladu sa planskim dokumentom i ovim zakonom, obavestie o tome podnosioca zahteva. Na obavetenje iz stava 5. ovog lana moe se podneti prigovor nadlenom optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana.

20.1. Urbanistiki projekat

lan 64.
Planom generalne regulacije i planom detaljne

regulacije moe se utvrditi obaveza raspisivanja urbanistiko-arhitektonskog konkursa za reenje lokacija koje su od znaaja za jedinicu lokalne samouprave.

20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije

lan 65. Na veem broju katastarskih parcela moe se obrazovati jedna ili vie graevinskih parcela, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta preparcelacije. Na jednoj katastarskoj parceli moe se obrazovati vei broj graevinskih parcela, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta parcelacije. Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrauje ovlaeno privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajui registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog obeleavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.

20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije

Projekat iz stava 3. ovog lana potvruje organ jedinice lokalne

samouprave nadlean za poslove urbanizma, u roku od 10 dana. Ako nadleni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije uraen u skladu sa vaeim planskim dokumentom, obavestie o tome podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva moe podneti prigovor na obavetenje iz stava 5. ovog lana optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja.

20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije

lan 66. Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju. Uz zahtev za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, iji sastavni deo je projekat geodetskog obeleavanja. Po zahtevu za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra, donosi reenje o formiranju katastarske/ih parcele/a. Primerak reenja dostavlja se i nadlenom organu koji je potvrdio projekat preparcelacije, odnosno parcelacije. Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja Pravnosnano reenja iz stava 3. ovog lana, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost.

20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije

lan 67. Kad je projekat preparcelacije izraen za potrebe eksproprijacije, uz zahtev za provoenje preparcelacije podnosi se projekat preparcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove urbanizma i reenje kojim je utvren javni interes za eksproprijaciju. Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o formiranju katastarskih parcela. Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Reenjem iz stava 2. ovog lana ne menja se vlasnik na novoformiranim katastarskim parcelama. Primerak reenja iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasnicima graevinskog zemljita i podnosiocu zahteva.

20.3. Projekat ispravke granica susednih parcela

lan 68. Na predlog vlasnika, odnosno zakupca postojee katastarske parcele i uz saglasnost vlasnika susedne katastraske parcele, vri se ispravka granica susednih parcela, u cilju formiranja graevinske/ih parcele/a, kao i odreivanja granice povrine javne namene, pod uslovom da je takva promena u skladu sa vaeim urbanistikim planom. Trokove ispravke granica susednih parcela snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele kojoj se pripaja graevinsko zemljite. Organ nadlean za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, na zahtev vlasnika, odnosno zakupca katastarske parcele, izdaje uslove za ispravku granica susednih parcela. .

20.3. Projekat ispravke granica susednih parcela

Uz zahtev iz stava 3. ovog lana podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na katastarskoj parceli i kopije plana parcela. Uslovi za ispravku granica susednih parcela se izdaju u skladu sa vaeim uslovima iz urbanistikog plana, u roku od 10 dana od dana podnoenja zahteva. Prilikom utvrivanja uslova za ispravku granica parcela mora se potovati pravilo da katastarska parcela koja se pridodaje susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu graevinsku parcelu, kao i da je manje povrine od susedne parcele. Ako nadleni organ utvrdi da nema uslova za ispravku granica susedne katastarske parcele, duan je da u roku od osam dana obavesti podnosioca zahteva. Vlasnik, odnosno zakupac iz stava 1. ovog lana moe izjaviti prigovor u roku od pet dana optinskom, odnosno gradskom veu jedinice lokalne samouprave

20.3. Projekat ispravke granica susednih parcela

Po dobijanju uslova za ispravku granica od nadlenog organa, vlasnik, odnosno zakupac podnosi zahtev organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra za provoenje. Uz zahtev za provoenje ispravke granice susedne parcele nadlenom organu za poslove dravnog premera i katastra, podnosi se dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima, projekat ispravke granica susedne parcele, izraen od strane privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika koje je upisano u odgovarajui registar. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke. Uz zahtev se dostavlja i projekat geodetskog obeleavanja.

20.3. Projekat ispravke granica susednih parcela

Po dobijanju zahteva, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o formiranju katastarske parcele. Primerak reenja dostavlja se i organu koji je izdao uslove za ispravku granice. Na reenje iz stava 11. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Pravnosnano reenje, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost. Reenje iz stava 11.ovog lana je osnov za davanje graevinskog zemljita u zakup, u skladu sa lanom 96. stav 9. taka 3) ovog zakona.

20.4. Posebni sluajevi formiranja graevinske parcele

lan 69. Za graenje, odnosno postavljanje elektroenergetskih i telekomunikacionih objekata ili ureaja, moe se formirati graevinska parcela manje povrine od povrine predviene planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno ureajima, radi odravanja i otklanjanja kvarova ili havarije. U sluaju iz stava 1. ovog lana, kao reen pristup javnoj saobraajnoj povrini priznaje se i ugovor o pravu slubenosti prolaza sa vlasnikom poslunog dobra. Za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kV i 20/04 kV ne primenjuju se odredbe o formiranju graevinske parcele propisane ovim zakonom. Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, za objekte iz stava 1. ovog lana, moe se priznati i ugovor o zakupu zemljita u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljita, zakljuen u skladu sa posebnim propisima. Za izgradnju nadzemnih linijskih infrastrukturnih objekata, vetroelektrana snage 10 i vie MW i objekata malih hidroelektrana, graevinska parcela predstavlja zemljini pojas nepotpune eksproprijacije dela katastarskih parcela kroz koje se prostire objekat i pojedinanih parcela na kojima se nalaze pripadajui nadzemni

20.4. Posebni sluajevi formiranja graevinske parcele

objekti. Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, pored nepotpune ili potpune eksproprijacije, priznaju se i ugovori o ustanovljavanju prava slubenosti zakljueni sa vlasnicima katastarskih parcela. Ukoliko se nadzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili vie katastarskih optina, pre izdavanja upotrebne dozvole, formira se jedna ili vie graevinskih parcela, tako da jedna graevinska parcela predstavlja zbir delova pojedinanih katastarskih parcela unutar granice katastarske optine, osim u sluaju kada je kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku izdavanja lokacijske, odnosno graevinske dozvole sluio ugovor o pravu slubenosti, u skladu sa ovim zakonom. Ukoliko se podzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili vie katastarskih optina, graevinska parcela se formira samo za ulazna i izlazna mesta.

20.4. Posebni sluajevi formiranja graevinske parcele

Zemljite iznad podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta ne predstavlja povrinu javne namene. Iznad podzemnog infrastrukturnog objekta mogu se graditi objekti u skladu sa ovim zakonom, uz pribavljanje tehnikih uslova u skladu sa posebnim zakonom, zavisno od vrste infrastrukturnog objekta. Za izgradnju malih hidroelektrana koje se grade na katastaraskim parcelama koje se granie sa parcelama koje su u vodnom ili umskom zemljitu, graevinska parcela se formira unutar katastarske parcele na kojoj se gradi glavni objekat, dok se za polaganje instalacija preko vodnog ili umskog zemljita kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima priznaje ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa javnim preduzeem, odnosno drugom organizacijom koje gazduje vodnim, odnosno umskim zemljitem, u skladu sa posebnim zakonom. Vetroelektrane i male hidroelektrane se mogu graditi i na poljoprivrednom zemljitu, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede.

20.5. Odreivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta u posebnim sluajevima

lan 70. Zemljite za redovnu upotrebu objekta jeste zemljite ispod objekta i

zemljite oko objekta u povrini koja je odreena kao minimalna za formiranje novih parcela za tu zonu, po vaeem planskom dokumentu, za taj objekat. Po zahtevu vlasnika objekta, organ jedinice lokalne samouprave nadlean za imovinsko-pravne poslove, donosi reenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu objekta i formiranju graevinske parcele. Reenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu objekta i formiranju graevinske parcele donosi se u sluaju da: 1) postojea katastarska parcela, na kojoj je objekat izgraen, predstavlja samo zemljite ispod objekta;

20.5. Odreivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta u posebnim sluajevima

2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju i za koji je nadleni organ utvrdio da postoji mogunost legalizacije, odnosno doneto reenje o legalizaciji u skladu sa ranije vaeim zakonom; 3) je u postupku konverzije prava korienja potrebno utvrditi zemljite za redovnu upotrebu postojeeg objekta, kada je vlasnik objekta fiziko ili pravno lice, a nosilac prava korienja na graevinskom zemljitu na kome je taj objekat izgraen jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija, odnosno drugo pravno lice iji je osniva jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija. Uz zahtev za donoenje reenja o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu postojeeg objekta i formiranju graevinske parcele, vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine na objektu, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu za legalizaciju nadleni organ utvrdio mogunost legalizacije, odnosno reenje o legalizaciji i kopiju plana parcele.

20.5. Odreivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta u posebnim sluajevima

Reenje iz stava 2. ovog lana sadri sve potrebne elemente za

formiranje graevinske parcele, u skladu sa vaeim planskim dokumentom, koje nadleni organ pribavlja po slubenoj dunosti. Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja ministarstvu nadlenom za poslove finansija. Pravnosnano reenje iz stava 3. ovog lana je osnov za provoenje promene u katastarskom operatu organa nadlenog za poslove dravnog premera i katastra.