Bitka kod Vaterloa je bila poslednja Napoleonova bitka. Na Vaterlou se 18. juna 1815.

borio i izgubio protiv vojske Sedme koalicije, kojom su komandovali vojvoda od Velingtona i Gebhard fon Bliher. Napoleon je nakon povratka sa Elbe ponovo postao car Francuske za vreme perioda Napoleonovih sto dana. Snage ostatka Evrope ujedinile su se protiv Francuske u Sedmu koaliciju oko Velike Britanije, Pruske i Rusije. Bitka se odigrala u Belgiji, 2 km od Vaterloa i 12 km od Brisela. Uvod est dana pre nego to je Napoleon doao do Pariza, na Bekom kongresu je 13. marta 1815. bio proglaen pobunjenikom, a 17. marta 1815. etiri velike sile Velika Britanija, Pruska, Rusija i Austrija su se meusobno obavezale da de prikupiti 150.000 vojnika da bi svrgnuli Napoleona. Napoleon nije uspeo u pokuajima da uveri nekoga od lanova Sedme koalicije da odustane od koalicije. Zbog toga je smatrao da je njegova jedina ansa ako prvi napadne, pre nego to koalicija sakupi svu vojsku. Kad bi juno od Brisela unitio koalicijske snage, pre nego to dobiju pojaanja, tada bi Britance mogao da vrati na more, a Prusku izbaci iz rata. Napoleon je podelio svoju vojsku na levo krilo pod komandom Miela Neja, desno krilo pod komandom marala Gruija i rezervu, kojom je komandovao on lino. kada su preli granicu sa Belgijom, Francuzi su izgurali koalicijske predstrae i Napoleon je osigurao centralnu poziciju na raskrsnici izmeu Velingtonove saveznike vojske na severozapadu i Bliherove pruske vojske na severoistoku. Iako su lanovi koalicije bili dobro informisani o Napoleonovim kretnjama i obnavljanju neprijateljstava, Velington nije reagovao sve do 15. juna. Napoleon je Pruse smatrao najvedom pretnjom, pa se okrenuo najpre protiv njih, napadajudi njihove predstrau u Tuenu blizu arlroa, zatim je napredovao kroz arlroa. To vee Napoleonovi izviai su doli do Katre Bra. Citenova zatitnica zadrala je Napoleonovo napredovanje, to je dalo fon Bliheru mogudnost da sakupi snage na Sombrefu, koji je ranije odabrao kao dobru obrambenu taku. Napoleon je posla marala Neja da osigura raskrde puteva u Katr Bra, prema kojem je Velington u urbi koncentrovao svoju rastrkanu armiju. Kada je Nej osigurao Katr Bra, okrenuo se istono i ojaao Napoleona. Kada je 16. juna maral Nej vratio do Katr Bra zatekao je tu malo saveznikih snaga. Poto je od ranije znao za vetinu vojvode od Velingtona da prikriva svoju pravu snagu, Nej je precenio snage koje su se nalazile na Katr Bra. Iako je imao mnogo vie vojnika maral Nej se oprezno borio, pa nije uspeo da zauzme raskrde. Vojvoda od Velingtona je popodne lino preuzeo komandu nad snagama na raskrdu Katr Bra. Ta pozicija se tokom dana ojaavala saveznikim snagama, dok nisu konano imali dovoljno snaga da napreduju i izvre napad na Francuze. Napoleon je u meuvremenu sa rezervom i desnim krilom armije pobedio Pruse pod komandom generala Blihera u bici kod Linjija 16. juna 1815. Pruski centar je popustio pod tekim francuskim napadom, ali krila su se odravala. Da je tada Nej doao u pomod kako je bilo planirano, Prusi bi bili delomino okrueni sa zapada uleteli bi u veliko unitenje begom na istok. Pruski poraz kod Linjija uinio je Velingtonovu poziciju na Katr Bra neobranjivom, pa se on 17. juna povukao na sever. Meutim Velingtonova kontrola nad Katr Bra omogudila je Pruse da se vrate i da podre Velingtona blizu njihove linije odstupanja. To Napoleonu nikako nije odgovaralo. Napoleonova strategija je bila da veliku koalicijsku vojsku razbija u male delove, koje on moe napadati jedne po jedne. Prusi su se povukli prema Vavru. Komandant pruskog taba Avgust fon Gnajzenau planirao je da sakuplja prusku vojsku u Tiliju, odakle je mogao pomagati Velingtonu. Meutim izgubio je kontrolu, jer se dep vojske povukao prema Rajni. Vedinu je ipak skupio u Vavru. Tu je fon Gnajzenau odluio da u zoru krene prema Velingtonovom levom krilu sa 1., 2. i 4. korpusom. etvrti korpus pod zapovednitvom generala Bilova fon Denevica nije bio prisutan, kad su bili poraeni od Napoleona. Stigli su u nodi izmeu 17. i 18. juna kao pojaanje. Tredi korpus je predstavljao zatitnicu. Velington je proveo 17. jun vradajudi se na prethodni obrambeni poloaj na brdu Sent an, niskoj izboini juno od Vaterloa. Levo krilo francuske vojske pod komandom Neja ga je sledilo. Napoleon se pridruio Neju sa vedinom rezervi, koje su porazile Pruse u Linjiju. Napoleon je generalu Gruu izdao 17. juna neodreene komande da sa 30.000 vojnika proganja Pruse. To je doprinelo kasnijem porazu. Komande je izdao ujutro 17. juna, a Gru je sa proganjanjem zapoeo kasno toga dana, kada Prusi vie nisu bili angaovani. Izgubljeno je bilo dragoceno vreme da se odredi gde je glavnina pruske

vojske, tako da je bilo kasno da se spree Prusi da dou do Vavra. A od Vavra su Prusi mogli pomagati Velingtona. Sa desnim krilom armije Severa 18. juna dolo je do sukoba sa Prusima kod Vavra. Bojni poredak U bici je uestvovalo 71.947 francuskih vojnika. Saveznici iz Britanije, Brunsvika, Hanovera, Nasaua i Nizozemske imali su 67.661 vojnika. Od 26 peadijskih brogada u Velingtonovoj vojsci bilo je 9 britanskih brigada. Od 12 konjikih brigada 7 je bilo britanskih. U bici su sudelovala 2 i po korpusa pruske vojske. Napadali su francusko desno krilo. Do 18:00 u bici je uestvovalo 48.000 pruskih vojnika. Dve brigade napale su Lobau u 16:30, a 2. korpus i delovi 1. korpusa su se ukljuili u 18:00. Bitka Na desnoj strani Vaterloa je "dvorac" Igomon, koji nije predstavljao neku ozbiljnu vojnu utvrdu. Odatle se protezala izboina u smeru zapad-istok do sela Papelat na krajnje levoj strani. I Igomon i Papelot su bili utvreni, pa su sigurno uvrdivali Velingtonova krila. Papelot je osim toga kontrolisala put prema Vavru, odakle je trebalo stidi prusko pojaanje. Izboinu je presecao drum u smeru severjug prema Briselu. Na zapadnoj strani toga druma ispred Velingtonove linije bila je farma La Haj Sent, gde je Velington smestio 350 peadinaca. Na suprotnoj strani druma bio je pesak, koji je predstavljao zatitu za jednu jedinicu strelaca. Velington je zauzeo dobar bojni poredak. Bilo koji napad na Velingtonovu desnu stranu suoavao bi se sa Igomonom. Bilo koji napad na centar znai da de se napada suoavati sa vatrom sa La Haj Sent i sa peska. Bilo koji napad na levu stranu znaio bi borbe kroz ulice Papelota. Osim toga Velington je po obiaju dobro prikrio pravu snagu svoje vojske. Napoleon je odbacio mogudnost da izmanevrie Velingtona sa toga povoljnog poloaja, jer kako vreme prolazi mogu dodi i Prusi. Zbog toga se odluio za plan da napravi napad, kojim bi odvukao Velingtonovu panju od pravog cilja. Napoleon je smatrao da de napad na Igomon odvudi Velingtonove rezerve u tom pravcu, pa de modi napasti levi Velingtonov centar punom snagom. Napoleon se nadao da de tim napadom probiti Velingtonove oslabljene linije i time oterati Velingtona od Prusa, a Prusi bi se posle toga nali zaglavljeni izmeu Napoleona i Groija. Bitka je zapoela odvaedim napadom na Igomon u 10:00. Uspeh Napoleonova plana je zavisio od toga koliko de Velington povudi rezervi na ugroeno desno krilo. erom Bonaparta je predvodio napad na Igomon. Velington je stvarno povukao vedinu rezervi na desno krilo. Meutim napad na Igomon razvio se u celodnevnu bitku, u koju je ulazilo sve vie francuskih vojnika. Zbog toga je to imalo suprotan efekat od nameravanog. Glavni napad, koji bi poinjao opasnom francuskom poljskom artiljerijom kasnio je satima dok god se tlo od prethodnog pljuska nije dovoljno osuilo da bi izdralo teinu artiljerije. Osim toga blato je spreavalo i peadiju i konjicu. Kada je francuska artiljerija zapoela paljbu oko 11:35 , oekivani efekt artiljerije je izostao zbog mekog tla, koje je apsorbovalo udar mnogih artiljerijskih zrna. Osim toga Velingtonova taktika je umanjila broj vrednih meta. Oko 13:30 Napoleon je dobio informacije da Prusi napreduju prema njegovoj desnoj strani. Zbog toga je naredio maralu Neju da poalje peadiju pod komandom Derlona prema Velingtonovom levom centru istono od La Haj Sent. Derlon je imao 4 divizije od 18.000 vojnika. Derlon se ved sukobljavao sa Velingtonom ranije u paniji i znao je za njegovu taktiku masivnog koritenja kratkodosenih muketi protiv peadije. Derlon je zbog toga odluio da ne napada u uobiajenom francuskom rasporedu, nego bataljon po bataljon, jedan iza drugoga. Divizija koja je bila na krajnje levoj strani upustila se u sukobe sa braniocima na La Hej Sent. Desna se upustila u borbe kroz Papelot. Preostale dve divizije pod komandom generala Donzeloa i Markonjea su napale nizozemsku 1. brigadu i uspele je nakon artiljerijske paljbe i borbe brzo istinuti sa izboine. Iza njih je bila divizija od 7.000 vojnika pod komandom generala Tomasa Piktona. Divizija je imala i veterane iz rata u paniji. Usledio je sukob Piktonove divizije od 7.000 vojnika protiv 9.000 francuskih vojnika. Dolo je do razmene vatre, borbe izbliza i prsa o prsa. Izgledalo je da de Piktonovi vojnici izgubiti. Britanska konjica U tom kljunom trenutku pojavila se britanska teka konjica , koja se dotad nije videla iza izboine. Predvodio ih je lord Uksbrid, glavni savezniki komandant konjice. Oko 3.000 konjanika je napalo

Derlonovu peadiju, koja je dotad bila rasporeena za borbu muketama. Derlonova peadija nije imala ni vremena ni prostora da formira obrambene kvadrate. Konjica je razbila dve regimente oklopnika, dve divizije Donzeloa i Markonjea , tako da su u kasnijoj bici jako malo uestvovali. Britanska teka konjica je krenula dalje u napad, umesto da se grupie. Konjica je nastavila sa napadima i pri tome je posekla dosta artiljeraca. Meutim konjika formacija je bila u tom trenutku u neredu, pa ih je napala francuska konjica i nanela im teke gubitke. Gubici su tada bili oko etvrt ukupnih snaga. Tokom cele bitke gubici su bili 45% ukupnog broja. Taj dogaaj je britansku konjicu jako mnogo kotao. Iako su jako skupo platili u kasnijem delu bitke su uspevali da kredu u kontranapade protiv kombinovanih napada francuske peadije i konjice. Pojava Prusa i Nejov konjiki napad na centar Prusi su se poeli pojavljivati na bojnom polju. Napoleon je poslao rezervu, Lobauov 6. korpus i dve konjike divizije, sve zajedno 15.000 vojnika, da ih zadri. Tako je Napoleon potroio sve peadijske rezervne snage, osim garde. Ostao je da se obrauna sa Velingtonom sa manjim brojem vojnika. U tom trenutku maral Nej je primetio oito povlaenje iz Velingtonova centra. To je bilo iznoenje ranjenih iz prethodnih okraja, a Miel Nej|Nej je to pogreno protumaio kao poetak povlaenja. Nej nije imao rezervne peadije na raspolaganju, jer je ili napadala Igomon ili je branila francusku desnu stranu. Zbog toga odluuje da prodre u centar samo tekom konjicom. Konjica se penjala uz strminu protiv peadije, koja ih je ekala. Napadi konjice su vie puta odbijeni vstim peadijskim kvadratima i artiljerijskom vatrom. Usledili su odluni kontranapadi lake konjice i nizozemske teke konjice. Posle niza neuspenih napada francuska konjica je bila iscrpljena. Borbe sa Prusima za Plansenoa Miel Nej je posle toga organizovao napad na La Haj Sent, koju je osvojio nakon to je tu nemaka legija ostala bez municije. Miel Nej|Nej je posle toga premestio artiljeriju prema saveznikom centru i poeo unitavati saveznike peadijske kvadrate. Da su imali rezervne peadije Francuzi bi se probili kroz Velingtonov centar. Prusi su poeli potiskivati Lobauove snage iz Plansenoa, koji je bio iza francuske desne strane. Napoleon je na to poslao Mladu Gardu od 10 bataljona da bi vratio Pruse. Mlada Garda je posle tekih borbi vratila Plansenoa, ali je posle kontranapada ponovo je izgubila. Napoleon na to alje dva bataljona Stare garde, koji posle teke borbe bajonetama ponovo zauzimaju Plansenoa. Ponovo su Prusi, pod zapovednitvom fon Bilova i Pirha napali Plansenoa. Prusa je bilo 30.000, a Francuza 20.000. Stara garda i druga vojska zadravali su oko sat vremena masivni pruski kontranapad, pa su bili ponovo izbaeni iz Plansenoa. Franuzi su imali stravine gubitke. Na primer jedna jedinica mlade garde imala je 92% gubitaka. Imperijalna garda napada Velingtonov centar Velingtonov centar je bio izloen posle francuskog zauzimanja La Haj Sant. Napoleon je ukljuio svoju zadnju rezervu, dotad nepobedivu Imperijalnu gardu. Oko 3.000 gardista je prolo kroz savezniku vatru i porazili su savezniku prvu liniju. U meuvremenu na bojno polje su konano doli delovi Citenovog 1. pruskog armijskog korpusa, pa su olakali pritisak na Velingtonovo levo krilo. Velington je posle toga mogao da ojaa svoj razbijeni centar. Francuski gardijski napad se nastavljao i situacija je postala kritina za Velingtonovu vojsku. Nizozemska artiljerija je pokuala zaustaviti napredovanje francuske garde. Na zapadu je 1.500 britanskih gardista lealo titedi se od artiljerijske vatre. Oni su iznenadili Imperijalnu gardu kad su ustali i zapucali. Zadali su Imperijalnoj gardi teak udarac. Francuzka lovaka peadija se rasporedila da odgovori na vatru, ali posle 10 minuta borbe malobrojniji Francuzi su se pokolebali. Usledila je borba bajonetama, a u pomod je doao sve bataljon francuske lovake peadije. Britanska garda se tada poela povlaiti, ali ni Francuzi nisu napredovali zbog vatre sa strane. Povlaenje Imperijalne garde izaziva paniku Ostaci Imperijalne garde povukli su se razbijeno i haotino. Panika se rairila francuskim redovima, da se garda povlai i da se svako spasi kako moe. Vojvoda od Velingtona je procenio da je povlaenje garde trenutak kad treba napasti. Signalizovao je napad na Francuze. Saveznika peadija je bila granatirana celi dan, a sad je pojurila na Francuze, koji su se poeli povlaiti. Posle neuspelog napada na savezniki centar Imperijalna garda sakupila se i pregrupisala juno od La Haj Sent. Ostala su samo

tri ili etiri bataljona garde. Napadi brigade Frederika Adama i delova 5. brigade izazvali su daljnju konfuziju kod garde. Oni koji su ostali u polupovezanim jedinicama povukli su se borbom prema L Bel Alijans. Plansenoa pada, a Francuzi se svuda povlae Kasno popodne stizali su mnogo vedi delovi Citenovog 1. korpusa u podruje severno od La Haj Seint. To je omogudilo Velingtonu da ojaa svoj centar na vreme pre Napoleonovog napada i da tako odbije taj opasni napad. Kada je francuska garda proterana iz Velingtonovog centra pruski 1. korpus se probijao kroz francuski centar. Do 7:30 francuske linije su zakrivljene u obliku potkovice. Centar je bio u La Haj Seint, a krajevi potkovice u Igomonu na levo i Plansenoi na desno. Francuzi su ponovo zauzeli pozicije u La Haju i Papelotu. Fon Hofmanova 24. regimenta ih je odatle izbacila. Poele su i borbe za izboinu du Papelote. Zajedno sa drugim jedinicama i odatle su izbacili Francuze. Diritova divizija se raspadala pod napadima, a onda je konjica pruskog 1. korpusa poela prolaziti kroz rupu. Pod pretnjom masivnog konjikog napada su se povukli, pa je 1. pruski korpus zauzeo Briselski drum, jedinu francusku odstupnicu. Prusi su zapoeli veliki tredi napad na Plansenoa, sa tri brigade. Svaka pruska brigada imala je 9 bataljona i bila je otprilike veliine francuske divizije. Plansenoa je branila francuska garda i druge jedinice. Uspeli su izbaciti Francuze odatle. Pruski 4. korpus je napredovao dalje, a svuda su se Francuzi povlaili. Francuski i centar u oba krila se se raspadali. Teki poraz Francuski front se raspadao pod optim napadom saveznike i pruske vojske posle pada Plansenoa. Zadnja jedinica koja je pruala zdruen otpor bila su dva bataljona Stare garde na mestu La Bel Alijans. To je bila lina Napoleonova garda. Napoleon se jo jedno vreme nadao da ako se oni tu odre da de se francuska vojska ponovo skupiti. Ali povlaenje se pretvorilo u unitenje. Garda je formirala dva kvadrata kao zatitu od napada vodedih delova saveznike konjice. Garda se borila dok se Napoleon nije uverio da se mora povudi. Oba kvadrata su se povlaila u dobrom rasporedu nailazedi na francusku vojsku, koja je bila razbijena i gde vie nije bilo jedinica. Saveznika konjica je do 23:00 ganjala Francuze, koji su beali. Prusi su pod komandom generala fon Gnajzenaua nastavili poteru i po nodi. Zakljuak Velington i fon Bliher su se sreli oko 21:00, a to je oznailo kraj bitke. Saveznici su imali 15.000 mrtvih ili ranjenih, a Prusi 7.000. Napoleon je imao 25.000 mrtvih ili ranjenih i 8.000 zarobljenih. Napoleon je bio svrgnut i jedno vreme je bio u begu, pre nego to se predao Britancima. Navodno je Napoleon pokuao da pobegne u Severnu Ameriku. Bio je zatoen na Svetoj Heleni, gde je i umro 1821.