IZGRADNJA POBONOG KARAKTERA

Rej Bentli
Preuzeto i obraeno sa: http://www.golgota.org.yu/biblioteka/

Sadraj
UVOD .....................................................................................................1 I. SRCE PASTIRA.................................................................................3 II. SUSRET SA DZINOVIMA, PROSLAVLJATI BOGA......................10 III. LJUDI KOJE BOG KORISTI..........................................................16 IV. LEKCIJE IZ PECINE......................................................................22 V. POLUVREME..................................................................................30 VI. BEZ KOMPROMISA......................................................................36 VII. COVEK PO BOZJEM SRCU........................................................42

UVOD

UVOD

Kada nas Bog pozove da ga sledimo i sluimo, onda poinje sa procesom izgradnje naeg karaktera. Kada je Gospod rekao Samuelu da pomae Davida, prolo je deset do petnaest godina dok Davidu nije bilo doputeno da stupi na presto. A u meuvremenu Bog mu je izgraivao karakter. Nakon to se Isus susreo sa Pavlom na putu za Damask, Gospod je objavio da mu je Pavle odabrana osoba preko koje e Evanelje biti preneseno neznabocima. Ali prolo je deset godina pre nego to je Pavle krenuo na svoj prvi misionarski put. Za to vreme Bog mu je gradio karakter. Kada je Bog izabrao Mojsija da izvede Izraelovu decu iz ropstva, dopustio je okolnosti u Mojsijevom ivotu koje su ga odvele da prebiva u pustinji etrdeset godina. etrdeset godina izgradnje karaktera. Ne moemo mimoii razvoj karaktera. "Uzdajui se u ovo isto da e onaj koji je poeo dobro delo u vama dovriti ga do dana Isusova." Ovo je Pavle napisao Filipljanima (1:6). Kada nas Bog pozove k sebi onda zapoinje rad u nama koji e prouzrokovati da ga volimo i zbog toga emo teiti da ga jo bolje upoznamo, sledimo i sluimo. Kroz taj proces On nas usklauje da budemo nalik na Njegovog Sina (Rim. 8:29). On nas menja tako to nam obnavlja umove (Rim. 12:2). On uzima novo stvorenje (2. Kor. 5:17) i oblikuje nas u osobe koje mogu biti koritene za Njegovu slavu (2. Tim. 2:21). Bog eli da budemo ljudi ija snaga i sposobnost dolazi od Njega. On
1

eli da budemo ljudi koji priznaju da "kroz njega, i miemo se, i jesmo" (Dela 17:28). To znai izgradnja karaktera. Ponekad je taj proces teak, oduen, iskomplikovan pa ak i bolan. Ali kao to emo to videti kroz primere iz Pisma, neophodan je. Kvalitet, dubina i snaga naeg karaktera je odraz odnosa sa naim Gospodom. Nijedna stvar u naem ivotu nije bitnija od toga. Koren rei karakter je "cepati, urezati, zaparati." Karakter se oblikuje u procesu urezivanja, to je proces koji neizbrisivo urezuje neto drugo na mesto onoga to je bilo urezano. U naim ivotima su to iskustva koja se bukvalno urezuju u due i tako izgrauju nae osobine, ubeenja, elje, dela karakter. Sve ovo nije preputeno sluajnosti. Bog u svojoj suverenosti upravlja svaki korak naeg ivota. Nikada nam nije obeao ugodno putovanje. On dozvoljava da na putu naletimo na grbe, krivine i okuke pa ak i koju opasnu provaliju. Kroz ove okolnosti on nas ui, oblikuje, a to je najvanije, navodi nas da jo vie zavisimo od njega. Uz svako novo iskustvo, Gospodar nam uree po rez na dui, oblikujui nas da budemo nalik Njegovom Sinu, izgraujui u nama karakter kakav Bog eli u Svojim ljudima. U Pismu nalazimo mnogo primera o izgradnji karaktera a retko koji je detaljan, dramatian i toliko primenljiv za nae ivote kao ivot kralja Davida. Ja verujem da nam sastav Davidovog karaktera pokazuje istu i istinitu sliku kako Bog radi sa svima nama.

I. SRCE PASTIRA

I. SRCE PASTIRA

"Kao pastir pae stado svoje; u naruje svoje sabrae jaganjce, i u nedrima e ih nositi, a dojilice e voditi polako." (Isa. 40:11) "Kao to nas izabra kroz Njega pre postanja sveta, da budemo sveti i pravedni pred Njim u ljubavi." (Ef. 1:4)

POSTAVLJANJE TEMELJA Bog odabira one koje e da koristi. Ponekad je taj izbor neverovatan, pa ak i apsurdan. Ovo je poetak izgradnje karaktera. Bog je odabrao da nas koristi u situacijama koje nam izgledaju nepovoljno, a i u njima nas priprema. Pogledaj kako je izabrao Davida da bude kralj nad Izraelom. Da zaponem sa time da David nije bio na prvom mestu ljudskog izbora. U potpunoj buni, protiv Boijeg plana za tu naciju, ljudi su traili kralja "poput drugih nacija". Kao deca koja ele da budu poput drugih! Tako da su dobili kralja, Saula, on je bio sve to su oni eleli i oekivali. Saul je bio kralj kao neka filmska zvezda. Svoju ulogu je u spoljnom izgledu savreno zadovoljavao. "On imae sina po imenu Saula, koji bee mlad i lep da ne bee lepeg od njega meu sinovima Izrailjevim, a glavom bee vii od svega naroda", itamo ovo u 1. Samuelovoj 9:2. Dolazio je iz potovane porodice, bio je na dobrom glasu i pored toga bio je imuan.

Saul je predstavljao najbolje ljudsko dostignuce. Pored njegovog izgleda i pozadine, dokazao se kao heroj, pun entuzijazma i dareljivosti. Ali imao je jedan mali nedostatak bio je pun sebe. Njegova priroda puna ponosa i ljubomore mu je otvrdla srce koje ga je navelo da se okrene od Boijeg Duha. Saulov problem je zapoeo ali ne zbog nekih ljudskih nedostataka. Na ovim istim stvarima Bog radi i u naem ivotu, kada dopustimo slobodnu vladavinu Njegovom Duhu. Saula je unitio ponos. Zbog ponosa nije posluao savet proroka Samuela, okrenuo se protiv svog sina, Jonatana, okrenuo se protiv onih koji su ga voleli i na kraju se pobunio protiv Gospoda. I pored svojih prirodnih sposobnosti njegovo kraljevstvo je upalo u nevolju. LEKCIJE U POLJU Na poljima Judeje, jedan estnaestogodinji deak je bio pripreman da preuzme Saulovo mesto. Gospod je poslao proroka Samuela Jesejevoj kui u Betlehemu nakon to je uverio proroka da e tamo biti pronaen kralj. Jesej je predstavio Samuelu svojih sedam, lepih, sinova. Neki od njih su toliko dobri kandidati da je Samuel pomislio, "Zasigurno je Boji pomazanik pred Njim." Ali dok je svaki od njih prolazio pred Samuelom, Gospod je rekao NE, podseajui proroka, "Gospod ne gleda poput oveka, ovek gleda na spoljanji izgled ali Gospod gleda na srce." Konano je Samuel, nekako razoaran, upitao "Da li su svi mladii ovde?" A Jesej je odgovorio "Ostao je jo najmlai: eno ga, pase ovce" (1. Sam. 16:11). Jesej je zanemarivao najmlaeg sina, Davida. Bio je premlad i jo obian pastir a ne ratnik kao njegova braca. Ali tog momenta kad je David bio doveden, Gospod je progovorio Samuelu: "Ustani, pomai ga, jer je to on!".

Za Jeseja je ovo sigurno bio sok. Toliko je malo potovao svog najmlaeg sina da ga nije ni hteo pozvati iz polja. Ali David je bio tamo gde je Bog hteo od njega da bude. Njegov ga je mlad uzrast i zanimanje inio neobinim kandidatom za kralja, ali iz Boije perspektive, David je uio ono to e mu trebati u budunosti. Kasnije, u ivotu, David je napisao u dvadeset i treem Psalmu: "Gospod je pastir moj". To je pisao iz sopstvenog znanja. U svojoj mladosti, David ne samo to je nauio da se pouzda u Boga kao svog pastira, ve je i nauio neke veoma posebne lekcije dok je bio pripreman da bude pastir Bojim ljudima. SAMOA David je mogao da razume ta to znai biti sam zbog dugih sati provedenih na poljima, bez prijatelja ve samo sa ovcama koje su poverene njegovoj brizi. Mnoge velike voe svedoe o usamljenosti u svojoj poziciji. Bilo bi gotovo nemogue voditi naciju a da pre toga nisi pripremljen donositi velike odluke ili voditi svoje ljude kroz teka vremenima. Davidu je, sedei nou pod zvezdanim nebom i danju pod vrelim suncem, duhovan ivot poeo da sazreva. Verno je pazio svoje stado, dok je uz to dopustio svom umu da pree granicu travnatih livada. Znamo iz Psalama da je u svojoj mladosti poeo da razmilja o Bojim stvarima. "U jutru sluaj glas moj", pevao je u 5. Psalmu. Koliko je on cesto proveo te rane sate, dok bi sunce poinjalo da proviruje iznad vrhova, pozivajui Gospoda. Niko nije bio pored njega tako da je nauio razgovarati sa Bogom i samo sa Bogom. "Obilje je radosti pred licem tvojim." Napisao je kasnije (Ps. 16:11). David je nauio da je ak i u svojim najusamljenijim trenucima njegov
5

Dobri Pastir prisutan. Usamljenost e ga jo dosta puta hvatati u dolazeim godinama, ali David je kroz samou nauio da primeti Boju prisutnost. SLUATI BOGA "Kad pogledam nebesa Tvoja, delo prsta Tvojih, mesec i zvezde, koje si Ti postavio. ta je ovek, te ga se opominje, ili sin oveji, te ga polazi?" (Ps. 8:3,4) On je takoe pogledao na nebo, lepotu zemlje oko njega i uzviknuo: "Nebesa kazuju slavu Boju, i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje, i no noi javlja." (Ps. 19:1,2). David je uvideo da Bog govori kroz Svoje stvorenje. Nanovo i nanovo itamo u Psalmima o strasti prema slavi Bojeg stvorenja. U svojoj knjizi "A Shepherd Looks at Twentythird Psalm" (Pastirovo razmatranje dvadeset i treeg Psalma) Filip Kelr, koji je pastir lino, izjavljuje: "Posmatrajui nebo preplavljeno zvezdama, podseam se da je 250.000.000 x 250.000.000 tih nebeskih tela rasuto po univerzumu Njegovom rukom... Sve je ovo poniavajue. Ali Isus ovekov ego ne moe da postavi na svoje mesto." David je nauio da potuje Boje stvorenje i zbog toga su mu stvari u ivotu bile na "svom mestu". Dobro je znao svoje mesto u odnosu na silu koja se oituje u Bojem stvorenju. On je mogao prepoznati plan i raspored kojeg je Bog postavio u univerzumu. Nije zauujue to se pitao: "Ko je ovek da ga se Ti sea?" David je sluao Boga kroz stvorenje i razumeo monu presvetost svog Gospoda.

LJUBAV ZA OVCE Kakva e biti ovca u mnogome zavisi od toga kakav je njen pastir. Isto se odnosi i na ljude. Bog eli vou Svojim ljudima koji e ih voleti a u jedno i voditi. Zbog toga je odabrao pastira. Ovcama je potrebno mnogo nege i veinom se ne umeju braniti. Ba kao i mi. Bog je radio na oblikovanju Hristovog karaktera u Davidu, a za to oblikovanje, ne postoji bolji metod od zbrinjavanja ovaca. Zbrinjavanje za ovce daje onom koji se zbrinjava, ljubav prema stvorenjima koja se ne umeju sama braniti, koja su slaba. "Ja sam pastir dobri," rekao je Isus "pastir dodri duu svoju polaze za ovce" (Jn. 10:11). On je Sebe koristio kao primer Pastira a delo predavanja svog ivota je bilo primer kako treba voleti ovce. Kada je Isus pogledao na mnotvo ljudi. "Saali mu se, jer bijahu smeteni i rasijani kao ovce bez pastira" (Mt. 9:36). Davidu e biti potrebno ovakvo srce za ljude u Izraelu. Iz 1. Samuelove 17 znamo da je David dosta puta rtvovao svoj ivot borei se sa zverima da bi spasio svoje ovce. Veina bi mladih, prilikom susreta sa lavom koji u svojim opasnim eljustima nosi jagnje, rekli "prijatno" i sklonili se u stranu. Ja bi verovatno isto to uradio, pa to je samo jedno malo jagnje. Ali David nije bio takav. On je imao veliku ljubav i potovanje prema svom ocu. Nije hteo da izgubi ni jednu oevu ovcu. Bog je traio bas takvu osobu, osobu koja e voleti i voditi ovce svog Nebeskog oca, jednu po jednu. David je dobro nauio svoju lekciju. On se borio za svoje stado a i brinuo za njihove svakodnevne potrebe sa srcem punim ljubavi i saoseanja.

PUT ISTINA I IVOT Nije bilo sluajno da je ba tog dana kada je Bog pozvao Samuela da pomae Davida za kralja, David bio u polju sa ovcama. Oni koji veruju da su pozvani za voe moraju ovo dobro da zapamte. Vodstvo i sluba je briga za ovcama. Ako nismo verni u naizgled malim stvarima u vezi sa zbrinjavanjem ovaca, nikada nam nee biti povereno neto vie. Nedavno je Bog ostavio na mene jak utisak preko jednostavne i silne Isusove izjave u Jovanu 14:6:"Ja sam put, istina i ivot." Kako mi ovo izvrujemo u naim ivotima i slubama dok sledimo primer pastira i njegovih ovaca. Ovce trebaju da slede svog pastira. Pastir treba da ih hrani. Jedini put na kome oni mogu imati ivot je ako rade ono sto Pastir od njih eli. Ovce nee preiveti bez pastira. Da se vratimo na Jovana 14:6, kao vernici u Isusa Hrista, mi verujem da trebamo: Slediti Isusa: On je jedini PUT Hraniti se Bojom reju: On je jedina ISTINA Ispuniti Boju volju: samo onda emo imati (veni i bogat) IVOT Kada sledimo naeg Dobrog Pastira, onda e on nas voditi na zelenu ispau i tihe vode, oporavie nam duu i starati se za nae ivote (Ps. 23). Ovo Bog eli svojim ljudima. Bog je imao poseban razlog kada je
8

pozvao i pomazao mladog, politiki neiskusnog ovara da jednom bude kralj nad Izraelom. Ali trebalo je da proe jo petnaest godina dok David nije stupio na presto. Bog je za to vreme oblikovao njegov karakter.

II. SUSRET SA DZINOVIMA, PROSLAVLJATI BOGA

II. SUSRET SA DINOVIMA, PROSLAVLJATI BOGA

"Raduj se mladicu za svoje mladosti." (Prop. 11:9) "Slaviu Te, Gospode Boe moj, svim srcem svojim, i potovau ime Tvoje doveka." (Ps. 86:12)

Nedavno je za vreme Vimbldona, Boris Beker, ampion u tenisu, bio intervjuisan. Rekao je da bi voleo imati u svojoj 27. godini ivota stav kakav je imao u 17. stav koji odie time "ja ne mogu izgubiti!". Ubrzo nakon toga je izaao na teren i pobedio Andrea Agasija. Moda mu je ba ta mladalaka hrabrost pomogla u pobedi. Treba da se pita o emu je David razmiljao tog dana kada se susreo sa Golijatom. Bio je toliko mlad i pun vere! Nije mogao da izgubi. Ali ja mislim da je imao vatru veu od te obine elje da dobije bitku. Imao je jedan drugi razlog u svom srcu. Pogledaj ta je rekao kada je po prvi put uo Izraelce kako priaju o Golijatu, ampionu stranih Filistejaca: "Ko je taj Filistejin neobrezani da sramoti vojsku Boga ivoga?" (1. Sam. 17:26). David je bio ljut! "Kako se on usuuje da prlja Boju ast!" Vojnicima okolo je sigurno to bilo smeno i zauujue. Njegova su se braa, poto su ga smatrali detetom, naljutila. "ta ti tu trai? Idi kui i uvaj svoje ovce." Ali David je goreo. "Neka ni jedno srce ne posrne," zakleo se kralju. "Ja u ii da se borim protiv Filistejaca."
10

BOJE POMAZANJE Odakle Davidu tolika elja u tako nenim godinama? Odakle mu hrabrost da se upusti u toliko opasnu misiju? Verujem da odgovor lei u dogaaju kada je Samuel posetio Jesejevu kuu. Da li je David razumeo ta mu se dogodilo? "Tada je Duh Gospodnji siao na Davida," ovo Pismo govori o trenutku kada ga je Samuel pomazao za kralja. Duh Gospodnji je siao na Davida. Ovo je svemu objanjenje. David je do sada bio deak koji je uio strpljenje i puteve Gospodnje brinui se za ovce svoga oca. Ubrzo nakon njegovog pomazanja, govori se o njemu kao "koji ume dobro udarati u gusle, i hrabar je junak i ratnik, i pametan je i lep, i Gospod je s njim." (1. Sam. 16:18). Za kratko se vreme Davidov ugled podigao! Iako nije bio sasvim svestan ta se dogaa, Sveti Duh je bio sa njime u tolikoj meri da su drugi mogli da primete promenu u njemu. Njega je Bog izabrao, pomazao ga Svojim duhom i promenio ga po sili Duha u oveka koji je po Bojem srcu. Predan mu je smer i poziv u ivotu. On je bukvalno bio inspirisan da slui Bogu i da Mu se divi. Ono to ja ovde ne vidim je politika udnja u Davidu. U ovom vremenu svog ivota, njegove osobine odgovaraju prvo Svetom Duhu a onda onome to je nauio kao pastir. Pored toga to je nauio da se brine za ovce, David je pridobio jo dve vredne vetine: nauio je svirati harfu i postao je spretan i hrabar u odbrani svog stada protiv divljih zveri. Njegove muzike sposobnosti su ga dovele do kraljevskog dvora: "I kad bi duh Boji napao Saula, David uzevi gusle udarao bi rukom svojom, te bi Saul odahnuo i bilo bi mu bolje, jer bi zli duh otiao od
11

njega."(1. Sam. 16:23). Nauio je da slui sa saoseanjem, a i bio je primljen da radi u unutranjem krugu palate. Kada je Filistejska vojska zapoela mobilizaciju protiv Izraela u vodstvu Golijata, David je mogao da posmatra Saulovu reakciju: prestravljenost i strah. Kralj nije imao zajednitvo sa Gospodom. Nije imao snage ni izvor iz kog da izvue snagu. Ni ostali nisu znali sta da rade. Ljudi su se smotali kao stado uplaenih ovaca kojima nedostaje snaan pastir. Bili su blizu da ih prodere ta zver od oveka. Bio im je potreban branitelj. David je bio obuen za taj posao. Mali deko, ovar i kraljev muziar je bio na putu da postane nacionalni heroj. U IME GOSPODA David je prihvatio izazov, verujem, sa jednim uzvienim ciljem u glavi. "Kako se on usuuje da prlja Boju ast (Ime)?" uzviknuo je. Bio je ljut zbog bezobraznog huljenja tog Filistejca. David se suoio sa neprijateljem koji je bio obuen i opskrbljen najbolje moguim rekvizitima: bronzani tit, ploasti oklop, oruje sve najbolje. David nije imao vremena da napravi strategijski plan niti da uzme odgovarajui oklop. Nije imao nikakvo oruje samo praku i pet kamenia. A i pored toga ovo je rekao Golijatu: "Ti ide na me s maem i s kopljem i sa titom; a ja idem na te u ime Gospoda nad vojskama, Boga vojske Izrailjeve, kog si ruio." (1. Sam. 17:45). Neprijatelj ga je mogao svakog trenutka pogoditi! A ta je on rekao? "JA IDEM NA TEBE U IME GOSPODA..." Postoje dani kada vatrene strele, koplja, sva oruja iz neprijateljskog arsenala ite nad mojom glavom. Da li se ti nekada tako osea?
12

Maevi su spremljeni da nas seciraju. Strele nam probadaju srce. Poraz je blizu. Bezpomoni smo. Suoeni smo sa dinovima. David je sigurno bio mlad, tinejder ili u svojim ranim dvadesetima. Nedavno je napustio svoj dom. Iz sigurnosti u svojoj velikoj porodici i iz odgovornosti koju je imao, bio je prebaen u palatu kralja. Njegova vernost i marljivost je bila dokazana svakodnevnim radom. On se moe poistovetiti sa principom koji je kasnije napisan u Zahariji 4:10: "Jer ko je prezreo dan malih stvari?" On je svakodnevno bio veran u malim zadatcima. Ovo me podseca na prve dane Golgota Crkve (Calvary Chapel) gde su mnogi prvi pastori uili od ak Smita o radu i slubi kroz te "male" stvari istili su WC olje, doekivali ljude na vratima, brinuli se za decu, nove vernike i socijalno ugroene. Svi su bili poput Davida, mladi, u centru rada Svetoga Duha, spremni da okrenu itav svet naopake! Sa svom svojom mladalakom snagom, hrabrou i vatrom, David je bio spreman da se suoi sa dinom: "Danas e te Gospod dati meni u ruke, i ubiu te, i skinuu glavu s tebe, i dau danas telesa vojske filistejske pticama nebeskim i zverima zemaljskim, i poznae sva zemlja da je Bog u Izrailju." (1. Sam. 17:46) Tim jednim hrabrim delom David je odluio da ivi ivot koji proslavlja Boga. Mada nee uvek uspeti. David e imati jake i slabe trenutke, trenutke pobede i poraza. Ali ga kroz itav ivot nee napustiti, njegova elja da slui Gospoda, strast da Ga upozna i njegovo slomljeno srce nakon pokajanja od greha. U svojim najtamnijim vremenima on je mogao da trai Boju slavu. To moe da proita u njegovim Psalmima. David se suoio sa jo jednim dinom, drugaije prirode. Taj din je bio Davidov greh. U
13

suoenju i sa ovim dinom njegovo istrajno potovanje prema Gospodu je primetno. David je u svojoj neposlunosti prema Gospodu sazvao skup ljudi da bi ih izbrojao. im je zavrio brojanje bilo mu je jasno da je zgreio. Ovako je David reagovao: "Sagreih veoma to to uradih. Ali, Gospode, uzmi bezakonje sluge svojega jer veoma ludo radih." (2. Sam. 24:10). Odmah se pokajao i okrenuo ka Gospodu. Gospod mu je dao da bira izmeu: sedam godina gladi, tri godine da ga proganjaju neprijatelji ili tri dana pomora. "Neka zapadnemo Gospodu u ruke, jer je milost njegova velika" (2. Sam. 24:14), ovo je bio Davidov odgovor. Davidov odnos sa Bogom je bio toliko vrst da je ak i u svom grehu i krivici verovao Bojoj ljubavi i milosru. David je prisno poznavao Boje srce. Gospod je poslao pomor, udarajui njime hiljade ljudi. Kada je Aneo Gospodnji bio poslat da zaustavi unitenje, doao je na gumno Orne Jevusejina. Dogaaj se zavrava kako David kupuje gumno od Orne da bi izgradio oltar. Kada je Orna doznao nameru kralja, kleknuo je pred njim i ponudio mu u poklon svoje gumno, goveda i sve to je bilo neophodno za rtvu. "A car ree Orni: Ne; nego u kupiti od tebe po ceni, niti u prineti Gospodu Bogu svom rtvu paljenicu poklonjenu. I tako kupi David gumno i volove za pedeset sikala srebra." I sada je David hteo da preda Bogu svoje najbolje. Nije traio lake naine. Nije hteo dati Bogu "ono to mu je poklonjeno." David je otkupio parcelu i uzdigao oltar da slavi Gospoda. Ovo je ista parcela na kojoj je Solomon izgradio veliki Hram. Bog je kasnije odabrao tu istu planinu kao mesto raspea Svog Sina, Isusa Hrista. David je zaista osnovao ovu parcelu kao mesto na kojem e se Bog slaviti.

14

LEKCIJA GOLIJATA Kao mladi, David se borio sa dinom i pobedio. Da li je imao istu takvu hrabrost u kasnijim godinama, to ne znamo. Zasigurno vidimo dokaze hrabrosti, ali vidimo i vremena slabosti pa ak i kukaviluk. Ali David nikada nije izgubio tu elju da ivi ivot koji e proslaviti Boga. Kada je zgreio, pokajao se. Kada je bio zbunjen ili slab, obraao se Gospodu: "Ti si videlo moje, Gospode, i Gospod prosvetljuje tamu moju. S Tobom razbijam vojsku, s Bogom svojim skaem preko zida." (2. Sam. 22:2930). Kroz sva iskustva Bog je u Davidu gradio poboan karakter. Isus je kasnije rekao: "Posao svrih koji si mi dao da radim." (Jn. 17:4). Davidova elja je bila da isto tako ivi, i njegov ivot je senka dolazeeg Mesije. Mogu zamisliti Davida u kasnijim godinama ivota. Moda dok se suoavao sa sumnjama, u vezi Boje volje kojeg je toliko voleo, podseao se na dan pobede nad Golijatom. Ne verujem da je ikada sumnjao odakle je dola snaga za pobedu Golijata, ili kome treba da pripadne slava. Znao je, to je sve bio Gospod. Sa takvim seanjima koja su ohrabrivala duu, nije udo kako je kroz svoje dane ostao ovek po Bojem srcu.

15

III. LJUDI KOJE BOG KORISTI

III. LJUDI KOJE BOG KORISTI

"Gvoe se gvoem otri, tako ovek otri lice prijatelja svog." (Pri. 27:17)

esto alat kojim Bog urezuje karakter Svog Sina u nae srce jesu drugi ljudi. A oni itekako mogu biti otri alati! Poput nas, i David je imao ljude u svom ivotu osobito u ranijim godinama, koji su bili instrumenti u oblikovanju njegovog karaktera. Svi se seamo nekih osoba roditelja, drugova, uitelja, komija neki su nas blagoslovili a neki doneli srdobolju i nemir u nae ivote. U bilo kom sluaju oni su bili deo Bojeg plana za nas ivot. Posto je Rimljanima 8:28 jedno od Bojih obeanja "a znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju" onda se u "sve" ubrajaju i ljudi sa kojima nam se putevi ukrste. Samuel, Saul i Jonatan, svi su od ovih ljudi igrali posebnu ulogu u Davidovom ivotu. Uloga ovih ljudi je bila po Bojem savrenom planu za Davidov ivot. Dok ita o njima, odvoj vremena da razmilja o ljudima u tvom ivotu. Moda e moi, dok otkrivamo kako je Bog koristio ova tri oveka u Davidovom ivotu, bolje videti kako Bog koristi neke ljude u tvom ivotu. SAMUEL, OVEK MOLITVE Svima je u ivotu potreban Samuel: Stara osoba, puna mudrosti, ispunjena Duhom, pomazana u sleenju Bojeg vodstva koja je u
16

mogunosti da vidi neto u tebi to drugi ne mogu potpuno videti. Samuel je sluao Gospoda i znao je da je David izabrani kralj, ak i pored svoje mladosti i okolnosti koje su navodile na suprotno. Samuel je bio ovek molitve, zbog toga se moglo pouzdati u njegovu mudrost i razboritost. Kada razmiljam o Samuelu, setim se ak Smita. Verujem da mu je Bog, u ranim danima Golgote, dao posebnu razboritost. On je mogao da vidi Boju ruku u ivotima mnogih mladih ljudi koje su drugi bili spremni da odbace kao kart. Ili, ako se takav spasio, zasigurno mu nije bilo mesto u slubi. Pastor ak je polagao ruke i pomazao mnoge mlade pastore koji su izali iz hipi i narko ivota, koji su bili duhovno mladi, ali poput Davida, puni ljubavi za Gospoda i udnje da slue. On je video da Duh Gospodnji radi, iako je samo njih nekoliko isto to videlo. Kao rezultat, mnogi od tih koji su uili od Pastora aka postali su pastori, uitelji, evanelisti, misionari i ostale mnogorazliite sluge Gospodnje. Mnoge od tih slubi su donele izobilan plod za Boje Carstvo toliko da se plod presipa na sledee generacije. Bog u crkvi koristi ljude kao Samuel da se mole, ohrabre i izgrade karakter ljudi koji e sluiti Gospoda. Kada niko nije mogao zamisliti Davida kao kralja, Samuel je sluao Gospoda, i pomazao ga. Samo je Samuel znao da je ovo kralj kojeg je Bog izabrao. SAUL, GVOE Priznali mi ili ne ali verovatno nam je svima potreban Saul u ivotu. David bez Saula ne bi postao takav kralj kakav je bio. Saul je neizmenino bio prijatelj i neprijatelj ee neprijatelj. Bio je voen ljubomorom i nesigurnou. Duhovno je bio u neprekidnoj uskomeanosti, jer se odupirao Gospodu. On je Davidu zagoravao
17

ivot! Zbog Saula je David postao begunac, beao je da sauva ivot. On je bio prisiljen da ivi po veri i pameti. Proteran u divljinu, krio se i iveo u mranim peinama. Nauio je da se bori sa strahom, neuspesima, depresijom, izdajom primetio on ili ne ali Bog je sve ovo koristio da oblikuje i izgradi njegov karakter. Nikada nije prijatno imati Saula u ivotu. Ali je neophodno ako elimo da nauimo neke lekcije poput: MO MOLITVE u suoavanju sa tekim okolnostima. David se esto molio, ponekad brutalno, zbog Saula i onih koji su ga progonili. Proitaj Psalme. Puni su molitvi o izbavljenju. "Boe, pohitaj da me izbavi, Gospode, da mi pomogne! Nek se postide i posrame koji trae duu moju! Nek odstupe natrag, i osramote se koji mi zlo ele!" (Ps. 70:12). Nauio je da se osloni u molitvu kao izvor snage. Bog esto dopusti da upadnemo u okolnosti u kojima nemamo drugi izbor sem da se molimo. On eli da mu doemo sa naim potrebama. BOJA SUVERENOST. I pored ljudi na koje naleti u ivotu a bezrazlono te optuuju, progone ili rade protiv tebe, Bog je vei i ouvae te. Kako tei za Njime, videe kako On upravlja dogaaje tvog ivota po Njegovoj volji. "Sada vidim da Gospod uva pomazanika svojega," napisao je David (Ps. 20.). "Doveka je, Gospode, re Tvoja utvrena na nebesima" (Ps. 119:89). Saul svojim izmuenim ivotom nije mogao omesti Boji plan za Davidov ivot. POTOVANJE USRED PROGONSTVA. Saul je nemilosrdno progonio Davida. Po zakonu zemlje On je imao sva prava za odmazdu a i od veine ljudi bio je prihvaen kao kralj. Ali jednog dana kada je u peini pronaao Saula samog, bez straara, otvorenog za napad, David se suprotstavio svojim impulsima i nagovaranjima svojih prijatelja. "Ne dao Bog da to uinim... Pomazaniku Gospodnjem... I odvrati reima David ljude svoje" (1. Sam. 24:67).
18

Davidov karakter je otro bio isproban kroz njegov odnos sa Saulom, ali e ga te nauene lekcije dobro sluziti kada postane kralj. Saul je najvie naotrio Davidov karakter. JONATAN, LJUBLJENI DRUG Ako smo stvarno sreni, u ivotu emo biti blagoslovljeni sa Jonatanom. U svojoj knjizi "Dvanaest stvari koje elim da mi daca zapamte" Deri Denkins pie: "Neguj makar jednog prijatelja koji e ti biti prijatelj kroz itav ivot. Mediji se prave kao da su takvi odnosi uobiajeni. Raspitaj se. Otkrie da su retki i neprocenjivi. Davidu je Jonatan bio takav redak i neprocenjiv prijatelj. Ako ti Saul otri ivot, naini te malo mudrijim, obazrivijim i lukavijim, Jonatan kroz ljubav, predanost, odanost i poverenje donosi ravnoteu. Jonatan moe biti neki poverljivi drug, brat, sestra ili brani drug. U Davidovom sluaju to je bio sin njegovog najgoreg neprijatelja. U 1. Samuelovoj 18 itamo 'dua Jonatanova prionu za duu Davidovu, i Jonatan ga ljubljae kao svoju duu... i Jonatan uini veru s Davidom... I skide Jonatan sa sebe plast, koji nosa[e, i dade ga Davidu, i odelo svoje i ma svoj i luk svoj i pojas svoj.'" Jonatan je mogao da bude ljubomoran na Davida. Pored svega, pre nego [to se David pojavio, Jonatan je bio heroj svoje vrste a i sin kralja. Ali njegova ljubav je bila toliko velika da se podloio Davidu, radovao se njegovom uspehu, i ohrabrio ga u svojim naj mranim trenutcima. Kada je Jonatan dao Davidu svoj plast, odelo, mac, luk i pojas, simboliki je dao svoje prijateljstvo, svoju poziciju pa ak i pravo na presto. Sve je svukao sa sebe kao zalog svoje bratske ljubavi prema Davidu.

19

Zar nije takvu ljubav Isus dao nama? Ostavio je kraljevsko mesto, "Nego je ponizio sam sebe uzevi oblije sluge, postavi kao i drugi ljudi i na oi nae se kao ovek. Ponizio sam sebe postavi posluan do same smrti, a smrti krstove." (Fil. 2:78) U politiki opasnom vremenu, David je nauio princip koji je Apostol Jovan nauavao vekovima kasnije: "U ljubavi nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima muku. A ko se boji nije savren u ljubavi." (1. Jn. 4:18). Saul je muio Davida, Jonatan ga je voleo. Saulova ljubomora je prouzrokovala da izgubi jednog od najboljih saveznika i najvernijih sluga, Davida. Davida je oajnicki obeshrabrilo to to ga je oterao kralj koga je verno sluio i cenio. Ali Jonatan, ije ime znai "Boji dar", je istinski bio Davidu dar od Gospoda. David je mogao da sumnja u Jonatanove motive, ali Jonatan je bio toliko iskren i poverljiv prijatelj da mu je David bezuslovno mogao verovati. Jonatan je stajao pred svojim ocem, kraljem, i mnogo puta spasio Davida. NASLEDSTVO VERNOSTI Najbolje moemo videti kako je uticala Jonatanova smrt na Davida dok itamo njegove rei: "Kako padoe junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama! ao mi jer za tobom, brate Jonatane, bio si mi mio vrlo, vea mi je bila ljubav tvoja..." (2. Sam. 1:2527). David je izgubio najboljeg prijatelja, ali je nasledio ljubav i vernost koju je mogao nauiti samo kroz prijatelja kao to je Jonatan. Nakon to je David stupio na presto, naglo je postao politiki silan i potovan. Niko se ne bi iznenadio da je nemilosrdno iskorenio sve preostale Saulovog doma, na kraju krajeva on je patio pod rukom prolog kralja. Ovo je bilo oekivano. Ali David nije zaboravio na svog vernog prijatelja. Kada su bili mlai, Jonatan je nainio zavet sa Davidovim domom. Sada David ima priliku
20

da povrati vernost. Na iznenaenje, siguran sam, mnogih, David je poeo da se raspituje: "Ima li jote ko da je ostao od doma Saulovog? Da mu uinim milost radi Jonatana." (2. Sam. 9:1). Naao je Mefivosteja, Jonatanovog hromog sina. Kada su se susreli Mefivostej je kleknuo pred Davidom, u nadi da e nai milosre, a David mu je dao svu zemlju njegovog oca i posebno mesto za svojim stolom. U ovom vremenu nije bilo normalno da se jedan kralj ponaa ovako. Ali ovo je bilo normalno za Davida, on je bio ovek koji je nauio vernost kroz ljubav prijatelja. Jonatanova ljubav je slika zaveta ljubavi koju je Isus uinio sa nama. Zavet koji je uinio sa Davidom je ostavio neizbrisiv otisak na dui pobonog kralja. Mnogi drugi ljudi su u nadolazeim godinama uticali na Davidov ivot, ali ja verujem da su ova tri oveka bila koriena da ga pripreme za kralja vie od bilo koga drugog. Tri oveka koje je Bog svojeruno izabrao da izgradi karakter u Svom izabranom sluzi.

21

IV. LEKCIJE IZ PECINE

IV. LEKCIJE IZ PEINE

"Smiluj se na me, Boe, smiluj se na me; jer se u Tebe uzda dua moja, i pod sen krila Tvojih sklanjam se dok ne prou nevolje." (Ps. 57:1)

ZVEZDA KOJA SE PENJE David je bio zvezda koja se penje. Ljudi po itavoj zemlji su pevali njegove pesme slavljenja. Izgledalo je da on ne moe nita loe da uradi. Da pogledamo kako je on opisan u 1. Samuelovoj 18: "I otpevajui ene jedne drugima uza svirke govorahu: Saul zgubi svoju hiljadu, ali David svojih deset hiljada." (7. stih) "I David bee srean u svemu to injae, jer Gospod bee s njim." (14. stih) "A sav Izrailj i Juda ljubljae Davida, jer on odlaae i dolaae pred njima." (16. stih) "Ali Davida ljubljae Mihala, ki Saulova; a kad to javie Saulu, bi mu po volji." (20. stih) "A knezovi filistejski udarahu; i kad god udarahu, David bee sreniji od svih sluga Saulovih, i ime se njegovo vrlo proslavi." (30. stih) Davida su potovali plemii, nacija, pa ak i kraljeve erke. Izgledalo je
22

da ga nita ne moe zaustaviti, a naroito jo zbog Bojeg pomazanja na njemu koje je bilo toliko oito. ALI TEMELJ VODSTVA TREBA DA JE KARAKTER NE HARIZMA. I Saul je imao harizmu. Oito da je David imao harizmu. Ali Bog je traio oveka sa karakterom da bude na Izraelskom prestolu. Bog je znao da na Davidovom karakteru treba jo raditi. POBESNELI KRALJ Proli smo kroz 18. glavu i odabrali dobre stvari koje su napisane o Davidu. Sada, hajde da pogledamo ponovo i da vidimo kako je Saul reagovao na njih: "I razgnevi se Saul vrlo, i ne bie mu po volji te rei, i ree: Davidu dadoe deset hiljada, a meni dadoe hiljadu; jo mu samo carstvo treba. I od tog dana Saul gledae popreko Davida." (89. stih) "I Saul baci koplje govorei: Da prikujem Davida za zid. Ali mu se David izmae dva puta." (11. stih) "A Saul videi da je veoma srean, bojae ga se." (15. stih) "A Saul ree: Ovako recite Davidu: Ne trai car uzdarja, nego to okrajaka filistejskih, da se car osveti svojim neprijateljima. A Saul miljae kako bi David pao u ruke Filistejima." (25. stih) "I Saul vide i pozna da je Gospod sa Davidom; i Mihala ki Saulova ljubljae ga. A Saul se jo vema poboja Davida; i bee Saul jednako neprijatelj Davidu." (2829. stih). Saulova ljubomora i gorina ubrzo postaje Davidova muka. Jonatan je otkrio Davidu o nameri da ga ubiju, tako da tu poinje Davidov beg u divljinu.
23

MRANI DANI Kada je David otiao da se sakrije u Judejske peine, verovatno je mislio da e tamo biti nekoliko nedelja, dok se stvari ne smire. Davidu se prikljuila grupa ljudi, verovatno im nije ni palo na pamet da e ovako "Tarzanski" iveti vie od deset godina! A. W. Tozer je napisao: "Ima kada Bog pre nego to silno korist, oveka ili enu, duboko povredi." Zaista, ba u ovom periodu mranih i bolnih dana David je napisao neke od naj dirljivijih i strastvenih Psalama u Bibliji. Ja verujem da je u ovom periodu njegov odnos sa Gospodom bio neverovatno produbljen. Bog je Davida primakao k Sebi i u tom intimnom zajednitvu ga nauio neke od najvanijih lekcija njegovog ivota. SAOSEANJE Zamisli da si ti David. Upravo si jedva pobegao spasavajui ivot od pobesnelog kralja, i sad si u jednoj naputenoj, pustinjskoj peini naao utoite za koje misli da je povremeno. Mrano je i usamljen si ali za sada si bezbedan. David je bio u ovakvoj poziciji kada je jednog dana na horizontu ugledao par skitnica. Kako je njihov broj poeo rasti, on je poeo da prepoznaje neke od njih ukljuujui svoju brau "i sav dom oca njegova" (1. Sam. 22). Ubrzo mu se pridruilo etristo ljudi. Mala armija! I to kakva armija. Ovako su opisani u sledeim stihovima: "I skupie se oko njega koji god bijahu u nevolji i koji bijahu zadueni i koji bijahu tuna srce i on im posta poglavica." Svi obeshrabreni, razoarani, bedni i proterani ljudi iz carstva su se skupili oko njega. I onda je dola i njegova porodica koja nije bila u mnogo boljem stanju. Zbog toga to je David bio prepoznat kao kraljev neprijatelj i njegova porodica je bila ocrnjena.
24

TA SADA? David je razumeo sta je usamljenost. Postao je blag prema nezatienima. Bio je osetljiv na vodstvo Gospoda. I sada sa ljudima koji su se prepustili njegovoj brizi, poinje da praktikuje ono to je nauio o saoseanju. Prvo, njegova porodica. Podsetimo se toga da Davidov otac nije imao visoko miljenje o njemu poto ga nije hteo ni predstaviti Samuelu. Ali i pored toga David je potovao svoju porodicu i zato otiao do Moabskog kralja da ga moli, "dopusti da se otac moj i mati moja sklone kod vas dokle vidim ta e Bog uiniti sa mnom." (1. Sam. 22:3). Dok je posmatrao ovu raznoliku grupu proteranih i nevoljnih ljudi, verovatno je njegov pastirski instinkt zavladao. On im je postao voa a sa druge strane oni su mu postali verni ljudi. Vie nije bio sam, ali sam siguran da mu se situacija inila sumorna dok je razmatrao o onome to vidi. Pored borbe sa Saulom on je morao da se bori i sa oajem, obeshrabrenjem, strahom i samoom jednog voe. Nije ni udo zato je David piui Psalme, dok je boravio u peinama, izlio svoje srce pred Gospodom. Pogledaj 142. Psalam: "Glasom svojim ka Gospodu viem, glasom svojim Gospodu se molim. Izlivam pred Njim moljenje svoje, tugu svoju pred Njim kazujem, kad iznemogne u meni duh moj. Ti zna stazu moju. Na putu, kojim hodim, sakrie mi zamku..." (i dalje) Kada se David oseao sam u svom strahu, kada mu je duh iznemogao, kada mu se dua oseala kao da je u zatvoru, on je znao kome da se obrati. "Ti si mi utoite!" vikao je Gospodu. Srce mu je udelo ka Bojoj zatiti, utei i prisustvu. David je sve blie i blie rastao u poznanju Bojeg saaljenja i milosra. to su tamnije peine to je Boje prisustvo bilo stvarnije u Davidovom ivotu.
25

Neuspesi. Strah. Porazi. Obeshrabrenje. Bespomonost. Izdaja. Tuga. Boli. Ove vatrene strele probadaju nae due a mrak peina preti da nas zarobi. Nije udo da je David jecao, "Iznemoe u meni duh moj"! U tim mranim i skrivenim peinama Bog je duboko, duboko urezao u Davidovo srce lekciju saaljenja. Sa srcem koje je odluno usresreeno prema Gospodu, lekcije koje je David nauio e sluiti kroz njegove Psalme nadolazeim generacijama. Apostol Pavle koji je za vreme svojih sopstvenih iskuenja sigurno bio teen kroz Davidove Psalme, pie o sledeem iskustvu: "Blagosloven Bog i Otac Gospoda naeg Isusa Hrista, Otac milosti i Bog svake utehe, koji nas uteava u svakoj nevolji naoj, da bismo mogli uteiti one koji su u svakoj nevolji utehom kojom nas same Bog uteava." (2. Kor. 1:34). David vie nije mogao da gleda ljude a da nema ni trunke razumevanje i saaljenje zbog njihove situacije. Bog je eleo vou koji e da tretira ljude Izraela kao porodicu. David je sebe video kao slugu svojih ljudi dok je Saul vladao nad ljudima i oekivao da oni njega sluze. Sakrivajui se u tamnim peinama, molei se za dobro stanje svoje porodice, odgovarajui za etiristo rasturenih ljudi. Ove okolnosti su u Davidu izgradile sposobnost da vodi i srce puno samilosti to se ne bi desilo da je iveo u kraljevskoj palati. Poslednje zapaanje: Na kraju su ovi ljudi sledili Davida do palate i postali su poznati kao "Silni Davidovi ljudi." Kakav primer Bojeg milosra i milosti! ZOVI GOSPODA Velike voe trebaju da uravnotee vreme koje provode pred ljudima koje vode i vreme koje provode sami sa Bogom.
26

Vreme u peinama je nauilo Davida da bude sam sa Bogom. Zamisli samo koliko se tada zbliio Gospodu. Koliko je silno bilo Boje prisustvo kada je mogao napisati tako predivno i dirljivo slavljene Gospodu poput 57. Psalma: "Utvrdilo se srce moje, Boe, utvrdilo se srce moje; pevau Te i slaviu. Probudi se, slavo moja, probudi se, psaltire i gusle; ustau rano. Hvaliu Gospoda po narodima, pevau Ti po plemenima. Jer je velika do nebesa milost Tvoja, i istina Tvoja do oblaka. Uzvisi se vie nebesa, Boe, po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!" Kada najee zaboravljamo da se molimo? Kada je sve uredu. Kada poinjemo da se molimo? Kada nam molitva postaje neophodna poput disanja i hrane? Kada se zaglavimo u tamnim peinama, uplaeni i sami. Bog je morao da uree ovu lekciju u Davidovo srce, jer iako je on proao kroz ovo vreme potekoa, veinu svog ivota e da provede na mesto sile i prestia. David e da postane jako vana, bogata i uticajna osoba. Zato je vano da ima karakter koji ga navodi da zove Gospoda. David je trebao nauiti da kada ivot tee dobro, kad si bogat, silan, uspean i izgleda da sve ima, potrebno je da se moli vatreno ba kao kada si u peinama. Bog dopusta da prolazimo kroz vreme kada smo u peinama da bi nam karakter bio izgraen na temelju molitve a ne samopouzdanju. C. H. Spurgeon je mudro rekao: "Da se David molio u palati koliko se molio u peini nikada ne bi upao u delo koje mu je donelo toliku mizeriju." VEDRINA I RADOST David je nauio Gopodnju radost u peinama. Moe li to da zamisli? Stvarno je istina da Boji putevi nisu nai putevi! Ko bi od nas stavio
27

nekoga u tamnu peinu da ga naui vedrini, ohrabrenju i radosti? Ali Bog je hteo da naui Davida toliko vanu lekciju koja e da oblikuje njegovu kraljevsku budunost i budunost cele Izraelske nacije. Bog je govorio Davidu, "Ako moe da iskusi radost Mog prisustva i ako moe da odri vedrinu nalija koja zrai radou u tami peina, onda svugde moe da iskusi moju radost." Ako zapamti ovu lekciju ne moe biti savladan ni obeshrabren. Trei Psalam koji zasigurno znamo da je David napisao iz peina je 34. Psalam. Pogledaj kako on izraava radost Gospodnju ak i u svojoj nevolji: "Gospod je blizu onih koji su skruenog srca, i pomae onima koji su smernog duha. Mnogo nevolje ima pravednik, ali ga od svih izbavlja Gospod. uva Gospod sve kosti njegove, ni jedna se od njih nee slomiti." (Vidi ceo Psalam) "jer je radost Gospodinova vaa snaga". Biblija nam to kae (Neh. 8:10). Ako ovo nije istinito u tvom ivotu onda ti nedostaje kljuni element hrianskog hoda. Nedostatak radosti je veliki napuklina u karakteru! Isus je rekao "Vi ste svetlo sveta." Moda nikada nee biti kralj ili voa u tradicionalnom smislu rei. Ali Isus nam govori da smo mi ivo Evanelje, za neke ljude jedino izlaganje Radosne Vesti. Kada bi ljudi koji nikada nisu bili u crkvi i nikada nisu uli propoved, jednostavno posmatrali stranice tvog ivota, da li bi tamo mogli proitati Boju ljubav, Boje milosre, radost Gospoda? Ako samo itaju tvoj ivot, da li vide dovoljno karaktera koji odraava Isusovu ljubav? David je bio osoba puna vedrine. ak i u peinama je mogao da vie kliui: "O veliajte Gospoda sa mnom! Uzvisujmo Njegovo ime zajedno!" On je uio ono to je Bog hteo da ga naui: radost ne zavisi od okolnosti.

28

Srea dolazi i odlazi a RADOST radost Gospodnja je unutra i vena. Vrsta RADOSTI koju e Bog da utisne u na karakter je vena, obilna, daje snagu i omoguava nam da zraimo vedrinu pa ak i u najtamnijim vremenima. Za vreme tih godina koje je David proveo u peinama Bog ga je promenio od bezazlenog ovara u krnog i pravednog Bojeg oveka. Sada je on bio ovek integriteta i potovanja, ovek poput Bojeg srca. Skoro je bio spreman da bude kralj.

29

V. POLUVREME

V. POLUVREME

"Okuaj me, Boe, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje." (Ps. 139:23)

KORAK OD VENOSTI Smrt je ve nekoliko godina Davidu za petama, i njena pretnja mu je postala konstantan saputnik. To moemo videti u Psalmima koje je napisao i kontinualnim avanturama njegovog beanja. "Samo je korak izmeu mene i smrti" saoptio je Jonatanu prilikom jednog od mnogih begova iz Saulovih zamki. Nakon jo jednog susreta sa Saulom, David je onako ve "pomiren sa sudbinom" rekao "poginuu kad god od ruke Saulove" (1. Sam. 27:1). Sve ove godine beanja su ga umorile. Njegova mladalaka nepobedivost se malo istroila. Dostigao je taku ivota sa kojom se svi mi moramo jednom suoiti realnost smrti. Ovaj period nepoinje samo kada se mi suoimo sa svojom smrtnou, ve dok ljudi koji su nam bliski umiru. Duboke lekcije koje Bog uree u naa srca kroz ove teke i bolne trenutke, kasnije igraju osnovnu ulogu u oblikovanju naeg karaktera. Za vreme Davidovog okraja sa Saulom, prorok Samuel je umro (1. Sam. 25:1). Ironino je da sada svi plau za prorokom a pre dok su hteli kralja nisu ga ni sluali. Iz pisma ne znamo mnogo o zajednitvu Davida i Samuela ali poto je on bio prorok koji je pomazao kralja
30

Davida i govorio narodu Boje rei, Samuelov uticaj se sigurno mogao primetiti. Samuel je za Davida bio poput mnogih starijih ljudi u mom ivotu. Zavisim od njihove mudrosti i prisustva. Samo saznanje da su tu, umiruje. Zasigurno je Samuelova smrt ostavila veliku prazninu u Davidovom ivotu. Ubrzo nakon Samuelove smrti, Davidovi okraji sa Saulom su prestali uz plaenu veliku cenu. "Tako pogibe Saul i tri sina njegovog i momak koji mu noae oruje i svi ljudi njegovi zajedno, onog dana. A Izrailjci koji behu s ove strane potoka i s ovu stranu Jordana kad videe gde Izrailjci pobegoe i gde pogibe Saul i njegovi sinovi, ostavie gradove i pobegoe, te dooe Filisteji i ostae u njima. A sutradan dooe Filisteji da svlae mrtve; i naoe Saula i tri sina njegovog gde lee na gori Gelvuji." (1. Sam. 31:68). Meu njegovim sinovima bio je i Jonatan. Kad je glas o njihovoj smrti dola do Davida, njegova tuga se mogla osetiti u itavoj zemlji. On je sa svojim ljudima oplakivao, jadikovao i postio za Jonatanom i Saulom. Nakon to je uo detalje njihove smrti, ulio je svoju tugu u pesmu, to je esto radio. A za ovu pesmu je naredio svojim ljudima da "naue svu decu Jude": "Diko Izraelova! Na tvojim visinama probijeni su, kako padoe junaci? Gore Gilbojske! Ne padala rosa ni dad na vas, i ne rodilo polje za prinos! jer je tu baen tit s junaka... Saul i Jonatan, mili i dragi za ivota, ni na smrti se ne rastavie... ao mi je za tobom brate Jonatane, bio si mi mio vrlo, vea mi je bila ljubav tvoja..." Ljudi koji su izgubili nekog voljenog mogu da se saoseaju sa Davidom. ak je i Saul, Davidov neprijatelj, bio gubitak, zbog uloge koju je igrao u Davidovom ivotu. Ali Jonatan gubitak Jonatana je bilo kao da je izgubio roenog brata, to je neto to ja mogu razumeti. Glen, moj brat, je bio samo godinu dana mlai od mene. U 36. godini
31

ivota je umro poto su ga udarila kola. Njegova smrt je mene i moju porodicu okirala. Iako sam sprovodio mnoge sahrane i savetovao mnoge u njihovoj tuzi nakon smrti mog malog brata nisam bio sam primoran da se suoim sa smru na toliko lian nain. Gubljenje Glena je veoma povredilo nau porodicu. Veoma nam nedostaje. Jadikujemo za onim to on nikada nije iskusio, za vremena smeha, razgovora, uivanja u drutvu jedan s drugim koje nee provesti sa nama. Postoji jedna nepopunjujua praznina prilikom porodinih okupljanja. Ja alim svoje roditelje jer su izgubili sina, drugog brata Grega koji je bio Glenov blizanac i sam alim jer sam izgubio brata. Talasi tuge dolaze i odlaze, neizbeni su. Znajui da je Glen sa Gospodom to donosi neprocenjivu utehu. Ali kada talasi udare mogu da razumem pla psalmiste: "sve vode tvoje i talasi tvoji na mene navalise." (Ps. 42:7). Smrt nas vodi kroz duboke, mrane vode i kroz doline senki. Smrt je kradljivac i razbojnik. Uzima ono to je Bog nama dao ivot. To je realnost. Tragedija smrti je neizbena. Doao je trenutak kada je David trebao da se suoi sa venou. Sopstvena smrt, smrt proroka, smrt neprijatelja i svog dragog prijatelja. Imao je podosta o emu da razmilja. USPEH VANOSTI ak Smit je u svojoj knjizi, "Why Grace Changes Everything" (Zato milost menja sve), napisao: "Bog ima poseban posao za sve nas i neophodno je da budemo pripremljeni za taj posao. Mnogi od nas emo provesti veinu naeg ivota u pripremi dok ne doe na dan... Bilo gde da se nalazimo, Bog nas je sa razlogom tamo postavio. On dri u svojoj ruci nae ivote i okolnosti u kojima smo. Moda prolazimo kroz potekoe ali one su neophodne. Bog eli da izgradi u nama karakter koji e omoguiti da ispunimo Njegov plan za nas."

32

Davidu je bilo sueno da bude kralj Izraela. Sve to mu se do sada desilo je bila samo priprema. Smrt ova tri uticajna oveka je ostavila ogroman utisak na Davida. Nakon Saulove smrti, David je prepoznat kao kralj. Iako je na poetku vladao nad carstvom koje je razdeljeno, ovo je bio poetak ispunjenja njegove sudbine. Hajde da stanemo, razmislimo o Davidovom ivotu i uporedimo ga sa naim. David vie nije bio dete. Proao je kroz mladost i ve poprilino odrastao, proao je kroz iskuenja i sazreo je u oveka kojeg Bog moe da koristi. Sada je verovatno imao oko trideset godina. Kada je zavrio borbe za ujedinjenje svog carstva, bio je blizu etrdesetih godina. Veoma tipino doba u kojem ljudi stanu i razmisle o pravcu i smislu ivota. Po Davidovim psalmima, koje je napisao u odmorima izmeu bitki i usamljenim noima provedenim u peinama, moemo videti da je i te kako razmiljao o tim ivotnim stvarima. David je doao do POLUVREMENA, kako to Bob Baford naziva u istoimenoj knjizi. "Nedavno sam i ja poeo da razmiljam o mom ivotu kroz metaforu fudbalske utakmice," pie on. "Sve do svoje trideset i prve godine bio sam u prvom poluvremenu. I onda su se okolnosti umeale i zbog njih sam sada u poluvremenu." Kao kod mnogih drugih, Davidova prva polovina ivota je bila tipina, ne toliko zbog detalja ve vie zbog nauenih lekcija. Mi provodimo prvi deo svog ivota u obrazovanju, poduavanju ili nekakvom obliku pripremanja za posao. Neki idu na fakultete, a neki ue kroz praksu (bukvalno kao David). Naemo enu i osnujemo porodicu (David se oenio sa vie ena), doemo do uspeha, doivimo po koji pad i prisvojimo neku profesionalnu reputaciju. Kao to je to David otkrio a i mnogi od nas, nije lako doi do poluvremena. Mnogi su u tom periodu jako pogoeni
33

ili doive bolne povrede. Ali ako je bol deo pripreme onda je sada vreme da prestanemo da razmiljamo o tome gde idemo i kakav e nam biti ostatak ivota. Svia mi se kako to kae Bob Baford: "Ako je prvi deo puta potraga za uspehom, drugi deo je put do vanosti." David je razumeo ovaj princip: "Blago onome koga izabira i prima, da ivi u dvoru Tvom! Nasitiemo se dobrom doma Tvog, svetinjom crkve Tvoje." (Ps. 65:4) Pitanje sa kojim svako od nas treba da se suoi je da li ispunjavamo Boji plan u naem ivotu? Ako ne, onda trebamo traiti od Boga, kao to je i David mnogo puta traio, da nam upravlja korake i otkrije Svoj plan. Prvi Davidov potez Nakon oplakivanja Jonatana i Saula, je bio da je pitao od Boga koji sledei korak treba da preduzme (2. Sam. 2:1). "Uputi me," govori on u svom 27. Psalmu. "Ti si moj Bog. U tvojoj su ruci dani moji..." (Ps. 31:14,15). David je uvek od Gospoda traio snagu, pomo, vodstvo. Davidov ivot je bio poseban zbog potpune ukorenjenosti u odnosu i pouzdanju prema Bogu. "Glas moj ue u jutru", on je ovo obeao Gospodu. Svakodnevno je traio Boju volju u svom ivotu i verujem da ga je Bog svakodnevno vodio. Svaka vana stvar koju elimo dostii treba da je bazirana na osnovi Boje rei i volje u naem ivotu. Sve je ostalo pesak. Ma koliko da je prvo poluvreme uzbudljivo, dobro znamo da se u drugom poluvremenu bitke gube ili dobijaju. Za Davida je poinjalo drugo poluvreme. Bog ga je nauio mnogim lekcijama. Ali je postojala jedna koju je David morao dobro da naui da bi mogao da zavri bitku. TEMELJ MILOSTI Apostol Pavle je pisao o svom pozivu u slubu, "A kad bi ugodno Bogu,
34

koji me izabra od utrobe matere moje i prizva blagodau svojom. Da javi Sina svog u meni, da Ga jevaneljem objavim meu ljudima neznabocima; odmah ne pitah telo i krv." (Gal. 1:1516). Kljuna re u ovom stihu je "prizva blagodau svojom" (blagodat = milost, prim. prev). U godinama koje dolaze, vladajui nad carstvom, David e se susresti sa mnogim izazovima i otkrie da mu je carovanje slabost u vremenima kunje. Da bi razumeli tajnu Davidove velianstvenosti moramo se vratiti na onu kljuu re: pozvan po Njegovoj milosti. Poto je David bio pozvan po Bojoj milosti i posto ju je poznavao znao je da "ko se uzda u Gospoda oko njega je milost" (Ps. 32:10) David je znao da ne moe biti vei nego to mu to Bog dopusti. David je u "poluvremenu" svog ivota nauio najvaniju lekciju da svaki sat, svaki dah i svaki otkucaj srca treba da ivi samo po Bojoj milosti. Ubrzo e mu veoma mnogo milosti biti neophodno. Poluvreme se zavrilo.

35

VI. BEZ KOMPROMISA

VI. BEZ KOMPROMISA

"Ako ne verujemo, On ostaje veran; jer se sam sebe ne moe odrei." (2. Tim. 2:13)

DAVIDOV NADGROBNI SPOMENIK "Ludo si radio," stari prorok je vikao na Saula. "Tvoje carstvo se nee nastaviti. Bog je naao Sebi oveka po Svom srcu." Po ovoj izjavi je Davidov nadgrobni spomenik bio napisan. Kad neko ui o Davidovom ivotu ili se raspravlja ili ga opisuje uvek je opisan kao "ovek po Bojem srcu." Nakon Saulove i Jonatanove smrti, Davidov dolazak na presto je oznaio poetak pobednikog vremena za Izraelsku naciju. David je od rascepanog kraljevstva nainio silnu imperiju. David je nastavio svojim legendarnim putem dok je njegova reputacija kao ratnik, pesnik, kralj i prijatelj rasla. Kad razmiljam o Davidu kroz te visoke istorijske opise, skoro poludim. Mogu da se poistovetiti sa mladim pastirom kojem je predana sluba za koju uopte nije bio kvalifikovan. Mogu se poistovetiti sa mladiem koji se krije u peinama i bori sa strahom i samoom. Mogu se poistovetiti sa ovekom koji je u tuzi za nekim koga je izgubio i sada je primoran da se suoi sa realnou smrti. Mogu se poistovetiti sa neophodnim procesom zrelosti u kom prestanemo da procenjujemo i inventariemo svoj ivot.

36

Ali nikada neu biti kralj, heroj, ovek renesanse ili dravnik kakav je David postao. I tada se moram setiti da Bog nije nazvao Davida "ovekom po svom srcu" zbog njegovih ostvarenja. Ve zbog onoga to je Bog uradio u i kroz Davida. O Davidu je, posle Isusa, najvie napisano u Bibliji. David nam je primer kroz koji moemo nauiti kako Bog radi u naim ivotima od poetka do kraja. Jer i Davidovi zadnji dani nisu bili nita manje dramatini. No, i u tim zadnjim trenucima njegov karakter je bio oblikovan. OBNAVLJANJE NACIJE KOJA SE KOMPROMITUJE Izraelska nacija je u vreme Davida bila jedna velika porodica, nainjena od dvanaest plamena koja su meusobno u srodstvu. Kao mnoge takve porodice, meusobno su se svaale i borile, i tako generisale konstantan bol, gorinu, tugu i nepravdu. Poto je David spreman da preuzme svoje mesto kao pomazani kralj, zavada u porodici je poela da kljua. Jedan deo nacije je eleo da postavi Saulovog sina na presto. I pored toga to je bilo oito da je Bog izabrao Davida, deo nacije je odluio da sledi Saulov dom, i tako je dolo do krvavog, graanskog rata koji je trajao sedam i po dugih godina. Godine pune bitki, smrti i gubitaka su zapoele. Za Davida su to bile pobednike godine a opet i godine bola. ovek kome se on divio je poginuo u bitci. Iako mu je razlog za borbu bio pravedan, cena je bila velika. U ovom sluaju trebamo da odstupimo od Davida kao oveka i da ga pogledamo kao simbol. I pored toga to nam je David primer on je takoe i slika Isusa Hrista. Izraelska nacija je slika Hristovog tela naa hrianska porodica. Saulova kua predstavlja telesno kraljevstvo i svet. A Davidova kua predstavlja Boje kraljevstvo. Kada pravedan kralj vlada onda je
37

ravnotea i prosperitet u naciji i porodici. A kada se deo porodice pobuni ili bolje rei kada vlada lo kralj onda graanski rat u porodici, naciji i pojedincima unitava ivote. Dok zamiljam ove slike o Davidu kako pokuava da ujedini kraljevstvo shvatam da tu postoje posebni izazovi za pojedince i hristovu Crkvu: Koga e da slui? Kojeg kralja e da sledi? Da li se kompromituje u svojoj veri i ivotu? Da li si upoznat sa posledicama kompromisa? Isto kao to su Izraelci posmatrali svoje porodice kako pate u vruini graanskog rata tako i mi vidimo nau decu i porodice kako pate zbog naih kompromisa i licemerja. Moda re licemer zvui otro ali ta misli kako to izgleda naoj deci kada propovedamo jednu stvar u crkvi a na drugi nain ivimo kod kue, poslu ili u svetu? Kako moemo oekivati da nam deca ive ivot bez kompromisa, da ostanu isti u vremenu odrastanja, kako moemo da zahtevamo od njih da ne piju i da se ne drogiraju, kako moemo oekivati da ive potpuno predani Gospodu ako to ne vide u nama? Isto kao to su Izraelci morali da se odlue za Davida nad Saulom, tako i mi trebamo da se odluimo za jednu stranu: Hristovo Gospodstvo ili ivot pun slabosti i kompromisa koji sotona eli da nam nametne. "NIKADA TE NISAM ZNAO..." Jedan od najmonijih i najstranijih delova Pisma, za mene, je Mateju 7:2123. Isus objanjava da "nee svaki koji govori: Gospode! Gospode", ui u carstvo nebesko! Mnogi e mu rei: "Nee svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ui u carstvo nebesko; no koji ini po volji Oca mog koji je na nebesima. Mnogi e rei meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom avole izgonili, i Tvojim imenom
38

udesa mnoga tvorili? I tada u im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji inite bezakonje." Uh! Ovi stihovi mi otro govore srcu. "Neka se svaki ovek ispita" govori nam apostol Pavle. Trebamo da stanemo i iskreno pogledamo nae ivote. Ako smo zbunjeni u pokornosti a zbog toga nam je u ivotu haos onda bi trebali da zaustavimo graanski rat i da se vratimo na mesto mira, obnove i jedinstva sa naim Gospodom, braom i sestrama. Ratovanje je zamarajue. Ali ono to ini nas da eznemo za Bojom voljom je umor, potpuna malaksalost i beskrajan oaj. Bol zarobljuljueg greha esto treba da iskusimo pre nego to ponemo da eznemo za Hristovim osloboenjem. Ponekad odbegla deca moraju da ive u bedi drugih gradova pre nego to prepoznaju blagoslov, utehu i ljubav doma. Za vreme Mojsija su Izraelci jaukali 400 godina pod vladavinom faraona, dok nisu skupili hrabrosti da krenu u obeanu zemlju i stupe na Boje puteve. Izraelskoj naciji je trebalo sedam godina krvavog ratovanja da bi se na kraju predali pravednom kralju. Za mir je bila potrebna promena glavara. KAKO SE VRATITI BOJEM CARSTVU Davidova teka ratovanja za ujedinjenje carstva su konano prestala. David je pridobio srca svojih ljudi poto je konstantno bio pravedan i plemenit prema svojim prijateljima i neprijateljima. Ljudima je Boje pomazanje u njegovom ivotu bilo sve oiglednije. Isti takav rat se vodi i u naim ivotima. Rat izmeu dve prirode, izmeu kraljevstva mraka i kraljevstva svetla. Teke bitke deluju na nau duu i venu sudbinu, i kada kompromitujemo desi nam se isto to i Izraelu: razdeljeni smo, zbunjeni i povreeni. Nain na koji se
39

moe izleiti ivot kompromisa je izloen u 2. Samuelovoj 5:12. U prvom stihu ljudi dolaze do Davida i kau mu, "evo, mi smo kost tvoja i meso tvoje." Predali su se jer su napokon prepoznali svoju pravu porodicu. Mi smo krvni srodnici, rekli su. Trebamo biti zajedno. Izraelci su se ponizili pred Davidom, traei milosre na osnovu srodnosti. Isto to Bog trazi od nas, da prepoznamo svoju istinsku porodicu. Vie ne pripadamo svetu ve smo u Bojoj porodici. Srodni smo zbog Hristove krvi i ujedinjeni u Njegovom Duhu. "A ko se Gospodina dri jedan je duh sa Gospodom." kae Pavle (1. Kor. 6:17). Kada nas Hrist ujedini onda smo jedno sa Njim i meusobno! Pod dva, Izraelci su priznali svoje prole greke. "I pre, dok Saul bee car nad nama...." Priznali su, sledili smo pogrenog vladara, ili smo pogrenim putem. I mi Gospodu trebamo da priznamo grehe. Trebamo da se suoimo: kompromitovao sam se. Prepustio sam se svetu i telesnoj slabosti. Kada si jednom priznao svoje grehe onda treba da veruje onome to Boja re izjavljulje: "Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe nae, i oisti nas od svake nepravde." (1. Jovanova 1:9). On oprosti i zaboravi, tako treba i ti. Pavle izjavljulje u Filipljanima 3:13: "... jedno pak velim: to je ostrag zaboravljam, a za onim to je napred seem se." Bog nam govori: Ostavi se prolosti. Kreni napred. Priznaj, pokaj se, onda prihvati Boje oprotenje i kreni napred. Konano, Izraelci su rekli Davidu, "ti si odvodio i dovodio Izraela; i Gospod ti je rekao: ti e pasti narod moj Izraela, i ti e biti vo Izraelu." (2. stih). Prepoznali su Boju milost. Uvideli su da po Bojoj milosti nisu izgubili
40

svoji kraljevstvo cak ni kada su bili pod Saulom. I mi trebamo da prepoznamo Boju milost u svom ivotu. Koliko esto inimo kompromise u naem ivotu samo da bi iskusili Boju milost. On nas nikada ne naputa. Pismo nam govori da je Bog takav u svom karakteru. "Ako ne verujemo, on ostaje veran; jer se sam sebe ne moe odrei." (2. Tim. 2:13). Boji karakter koji je oblikovao u Davidu i oblikuje u svakom Svom detetu je odraz Njegove zadivljujue milosti.

41

VII. COVEK PO BOZJEM SRCU

VII. OVEK PO BOJEM SRCU

"Uini mi, Boe, isto srce, i duh prav ponovi u meni..." (Ps. 51:10)

Od svih dogaaja o Davidom koje moemo nai u Bibliji najpoznatiji su sa Golijatom i sa Bersabajom. U jednom on ubija dina. A u drugom njega rui jo vei neprijatelj, sopstvena pouda. Zvui paradoksno ali Davidov greh sa Bersabejom otkriva Davidovu istinsku veliinu. Zbog ove drame moemo videti zato je Davida Bog zvao "ovek po njegovom srcu". RAZOARENJE ZBOG STANJA Kraljevstvo se ujedinilo pod pravednim kraljem, David je uspeno vladao. Vie od uspeha, David je pridobio onu znaajnost o kojoj smo govorili u proloj glavi. Pobedonosno je doneo Koveg Zaveta u Jerusalim a uz to je ispunio svoju duboku elju za obnovljenje nacije da ponovo bude mesto slavljenja Gospoda. I sada, dok je njegova nacija u miru, David je hteo da slavi Gospoda. Otiao je do Natana sa eljom da izgradi hram za Gospoda. ak je i Natan bio uzbuen sve dok Bog nije rekao Ne. To je bio ogroman poziv za Davida da stane. I pored toga to je mislio da ini neto dobro jer e Bogu izgraditi hram, jako je bilo bitno da bude prava osoba koja treba da ga izgraditi.

42

Ponovo, ispit karaktera. Kako e David da reaguje poto je odbijen da uradi neto to je toliko eleo? Iako je bio jako razoaran, podredio se Gospodnjoj volji i zahvalno Ga slavio za sve ono to je do sada uradio u njegovom ivotu. Sve od sada pa nadalje je zapis Davidovih pobeda i prosperiteta u kraljevstvu sve dok nije uradio ono to mnogi od nas ine usred Bojeg blagoslova. Podlegnemo slabostima naeg tela. GREH Bilo je prolee i po 2. Samuelovoj 11, "vreme kad carevi idu na vojsku." Izraelske vojske su bile zauzete branei naciju, ali David ovog prolea "osta u Jerusalimu." Ovo je bilo veoma neuobiajeno za Davida. Kad god bi se njegova vojska borila, a i kraljevi, David je obino bio uz svoje ljude. Ili je bio umoran ili zauzet sa nekim stvarima kod kue, no sve u svemu izostao je iz borbe. Jedno vee David se ekao na krovu svoje kue. Kada je pogledao preko ravnih krovova, koji su bili tipini za tadanju Izraelsku arhitekturu, ugledao je jednu enu po imenu Bersabeju kako se kupa, "a ena bijae vrlo lepa na oi." Nije prvi pogled koji nas uvali u nevolju ve drugi i trei, rekao je jednom Bili Grejem! U Davidovom sluaju pogled je preao u buljenje a drugi pogled je preao u poudu. Poslao je da mu dovedu Bersabeju, imao odnos sa njom i ona je zatrudnela. Kraljevi su u to vreme inili ovakve stvari pa ak i oni plemeniti kao David. Pored toga, ova je ena bila jedina ena jednom od njegovih najlojalnijih vojnika, Urije. David je znao da je uradio neto uasno loe. U elji da prikrije svoj greh pozvao je Uriju kui, laskajui mu sa darovima i ohrabrujui ga da provodi vreme sa svojom enom.

43

Ali poto je Urija bio plemenit vojnik, nije hteo da spava sa svojom enom u protestu prema tome to ostali ratnici "stoje u polju, pa kako bih ja uao u kuu svoju da jedem i pijem i spavam sa enom svojom? ...neu to uiniti." David je bio peen. ta e sada Bersabeja rei u vezi svoje trudnoe? udno je kako jedan nepriznat greh stvara drugi. David je oseao da treba da ubije Uriju tako da ga je poslao u centar bitke gde je i poginuo. Sada je David kriv zbog preljuba i ubistva. ovek po Bojem srcu je kriv za dva gnusna kriminala i pokuava da ih prikrije. NATAN, NAJHRABRIJI OVEK U KRALJEVSTVU Ako ne moe da se poistoveti sa Davidom kao renesansna osoba ili kao kralj, da li onda moe da se poistoveti sa njim kao sa grenikom? Moda govori u sebi: pa jo nisam doao do toga da nekoga ubijem! Moda se detalji razlikuju ali u principu David je bio poput mnogih od nas. Bog mu je dao sve. Bio je blagosloven ovek, ali mu to oigledno nije bilo dosta. Pouda tela je moan mamac i kada doemo u situaciju da joj podlegnemo, padnemo bas kao i David. David se oenio sa Bersabejom, i ona je rodila sina. Sigurno ga je to dete neprestano podsealo na njegov greh. Godine su prolazile. Ovo je bila uasna godina za Davida. Njegova savest je bila progonjena nepomirenim grehom i seanjima na Uriju. I konano je Davidu Gospod poslao kraljevskog savetnika, proroka Natana. Natan je ispriao Davidu jednu priu o siromanom oveku koji je imao jednu malu voljenu ovicu koju je iskoristio jedan bogati zemljoposednik. Taj bogata je imao stotine svojih ovaca a uzeo je od siromaha njegovu jedinu ovicu koju je zaklao i pojeo.

44

David je eksplodirao od besa kada je uo ovu priu! Tu nepravdu! "Tako iv bio Gospod, zasluio je smrt onaj koji je to uinio." izjavio je on. "I ovcu neka plati u etvoro..." (2. Sam. 12:5,6) David, ovek koji sprovodi zakon i ampion njegovog ruenja! Njegov bes je prokljuao iz njega, pun gorine i osvete to nije bilo karakteristino za njega. Davida je reetala krivica. Mogue je da njegovo besno sevanje zbog Natanove prie otkriva muku koju ima u svojoj svesti. Isto kao to mala svetla upozoravajui trepu na kontrolnoj tabli automobila da bi izbegli mogue probleme, tako na mete, bes i depresija upozoravaju na neke stvari koje nisu rasiene u naim ivotima. Moemo posvetiti panju tim malim svetlima i onda stati sa strane puta i odrediti ta ne valja ili moemo da ne obraamo panju na njih sve dok nam motor ne eksplodira. Ako smo potpuno nekontrolisani moemo ih razbiti ekiem. Mislim da je David bio blizu da eksplodira. I tada je Natan, za koga mislim da je bio veoma hrabar ovek, pogledao Davida pravo u lice i rekao "Ti si taj!" David se sigurno oseao kao da ga je neko udario. Dok je Natan nepopustljivo izneo njegov greh, David se oseao sve dublje i dublje pod osudom Svetog Duha. Sud je bio izreen, "zato nee se odmai ma od doma tvojega do veka... za to e ti umreti sin koji ti se rodio." Koji bol i tuga. David je dio kriv to je toliko delovalo na sve oko njega. VREME PRIZNANJA Ali njegov odgovor na osudu je primer za sve: "sagreih Gospodu." Bez izgovora. Bez pokazivanja na druge. David je odmah priznao, preutno se sloio i pokajao. Ja sam kriv! Sagreio sam Gospodu! Nakon svog preanjeg sevanja zbog Natanove prie David je znao da zasluuje smrt.

45

Natanov odgovor je isto bio spontan: "I Gospod je pronio (otklonio, prim. prev.) greh tvoj, nee umreti." (2. Sam. 12:13). Da li razume vanost ovog scenarija? Kada je David bio uguran u slepu ulicu imao je u svojoj moi da negira Natanovu opomenu pa ak i da ga ubije. Ali David se odmah ponizio pred Gospodom i pokajao od greha. Sa poniznou je prihvatio posledice svog dela. David je znao da greh zahteva veliku cenu. A takoe je znao da mu je oproteno! Bog je bio spreman da um "otkloni" greh! Ovaj teret mu nije ostane da ga veno nosi. Ovo je lekcija u Davidovom ivotu koju mi trebamo da razumemo. Bez obzira koliko je bio silan, moan, blagosloven, bogat ili popularan, ili koliko je ostvario, bio je sposoban da zgrei i to ogromno. Nijedan ovek nije izvan toga, nijedan od nas. "Svi su sagreili i lieni su slave Boje." Ali ni jedan greh nije toliko velik a da ga milost ne nadmauje! Re "oprostiti" potie od vezanja dva konopce zajedno. ta mislite kako se David oseao kada je priznao svoj greh i kada je bio iznesen na videlo? Nije vie bilo skrivanja, prekrivanja ili pokuavanja da se odgonetne ta se dogodilo. Sigurno se oseao kao da se hiljadu konopaca ponovo svezalo zajedno. Oseaj osloboenja je bio neverovatan. Ko eli da prolazi kroz ivot svezan u duhovne, emocionalne i mentalne vorove? To nije zdravo! "Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe nae, i oisti nas od svake nepravde." (1. Jn. 1:9). Oproten, oien i odreenih vorova tako treba iveti. MILOST Gospod je nastavio da oblikuje i razvija Davidov karakter, kao sto On
46

radi i u nama. "Jer smo Njegov posao, sazdani u Hristu Isusu za dela dobra, koja Bog unapred pripravi da u njima hodimo." (Ef. 2:10). Potekoe u svom domu, koje su izrasle donekle i zbog njegovog greha sa Bersabejom, postale su mu izvor srdobolje. ak i u svom razoarenju to nije mogao da izgradi Hram Bog ga je nauio svojoj milosti i koristio ga je kao primer buduim generacijama. Kada je Gospod rekao Davidu da ne moe da mu izgradi Hram, ujedno mu je obeao neto: "Kad se navre dani tvoji, i poine kod otaca svojih, podignuu seme tvoje nakon tebe, koje e izai iz utrobe tvoje, i utvrdiu carstvo njegovo. On e sazidati dom imenu mom, i utvrdiu presto carstva njegovog doveka." (2. Sam. 7:1213). Gledajui dalje vremenski, Gospod je govorio o injenici da e Isus Hrist, Mesija, Svetac doi iz Davidove porodine linije. Kroz Davidovu porodinu liniju e biti osnovano Boje carstvo za itavu venost. U situaciji koja se deavala, sledei Izraelski kralj, onaj koji e da izgradi Hram i koji e da uvede Izrael u svoje Zlatno doba, e biti Davidov sin, Solomon, sin Bersabeje. Sumnjam da bi sin jedne ene sa kojom je kralj nainio preljubu, bio na prvom mestu izborne liste crkvenih voa. Na kraju krajeva, pa kakav bi to bio primer ostaloj deci? Bog je izabrao Solomona. Bog otkupi grenike i napravi od njih sinove. Ovo ini na taj nain to oblikuje u nama karakter po Svom sopstvenom Sinu. Poto je izabrao Solomona, Bog je na taj nain izlio svoju neiscrpnu milost na slugu i dokazao za sva vremena da "onima koji ljuba Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju." (Rim. 8:28). I ako je ikada bio ovek koji je voleo Boga i bio pozvan po namerenju, to je bio David.

47

KARAKTER: "CEPATI, UREZATI, ZAPARATI." Kroz Davidov ivot Bog mu je dopustio da proe kroz cepanje i urezivanje srca. Samo ovek kome je duboko u dui urezan Boji karakter moe da napise ove rei koje tako predivno izraavaju srce Bojeg deteta: "Gospod je pastir moj, nita mi nee nedostajati. Na zelenoj pai pase me, vodi me na tihu vodu. Duu moju oporavlja, vodi me stazama pravednim imena radi svog. Da poem i dolinom sena smrtnoga, neu se bojati zla; jer si Ti sa mnom; tap Tvoj i palica Tvoja tei me. Postavio si preda mnom trpezu na vidiku neprijateljima mojim; namazao si uljem glavu moju, i aa je moja prepuna. Da! Dobrota i milost Tvoja pratie me u sve dane ivota mog, i ja u nastavati u domu Gospodnjem zadugo." (Ps. 23) NA KRAJU... "I umre u dobroj starosti, sit ivota, bogatstva i slave; i zacari se Solomun, sin njegov, na njegovo mesto." (1. Dne. 29:18) U zapisima istorije sveta, David je uzdignut kao jedan od naj ivopisnijih i voljenih osoba. David je zapamen kao veliki kralj, dravnik, ratnik i pesnik. Njegova herojska dela, njegov karakter i harizma, njegov talenat i strast se uvek prebrojavaju, dramatizuju i prouavaju. Ali ja verujem da kada bi David imao izbora on bi nas zamolio da mu posmatramo ivot kao primer Bojeg runog rada. Kako Bog moe da
48

uzme bilo koga od nas, bez obzira na nae poreklo, nae okolnosti, nae mogunosti, nau snagu ili nau slabost i kako moe od nas da naini osobe koje e biti zapamene, kao David, "osobe po Bojem srcu."

49

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas: "Za poznanje mudrosti i vaspitanja, za shvatanje izraza razuma i primanje nauke pameti, pravinosti, pravde i potenja; za davanje prostima razbora, znanja i razmiljanja mladome oveku. (Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN, I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

50