===================

PLA ZA DUAMA
Oswald J. Smith
===================

Sadraj
Predgovor.............................................................................................1 I. IZLICE DUHA.....................................................................................2 II. ODGOVORNOST ZA PROBUDENJE..............................................9 III. TRUDOVI DUSE.............................................................................18 IV. SILA S VISINE...............................................................................28 V. PRESVEDOCENJE O GREHU.......................................................38 VI. PREPREKE PROBUDENJU ..........................................................46 VII. VERA ZA PROBUDENJE.............................................................51 VIII. CEZNJA ZA PROBUDENJEM....................................................56 IX. DA LI JE EVANGELIZACIJA MRTVA?........................................63 X. POTREBA OVOGA VREMENA ......................................................71 XI. EVANGELIZACIJA BOZJI ODGOVOR UMIRUCEM SVETU....75 XII. EVANGELIZACIJA NA DELU......................................................85 XIII. POUKE IZ EVANGELIZACIJE..................................................101 XIV. CEZNJA SRCA, ZA PROBUDENJEM......................................112

Sadraj
XV. MANIFESTACIJE SILE BOZJE.................................................124 XVI. DUHOVNO ISKUSTVO OD NEPROCENJIVE VREDNOSTI....133

ii

Predgovor

Predgovor

Knjiga dr. Smitha Pla za duama (The Passion For Souls) je po svojoj veliini najsnaniji vapaj za probuenjem koji sam ikada uo. Njega je zaista vodio Duh Boji da je pripremi. Na njegov naglasak na potrebi probuenja preko Duha Svetoga, mogu samo rei najsrdaniji amin. Probuenje koje sam video u Koreji i Kini potpuno se slau sa probuenjem na koje se on poziva u ovoj knjizi. Dr. Smith pravovremeno upozorava na jalovo ljudsko nastojanje i ljudsku metodu u modernim probuenjma. Budemo li svi mi imali veru da u arkoj molitvi ekamo na Boga, doi e do izvornog probuenja od Svetog Duha i ivi e Bog primiti svaku slavu. Kad u Manduriji i Kini nismo inili nita drugo, ve smo samo propovedali i putali ljude da se mole te se drali podalje koliko je god bilo mogue videli smo najsilnije manifestacije Boanske sile. Kad bih bio milioner, nastojao bi da Pla za duama dospe u svaki hrianski dom na ovom kontinentu, te bi sa verom traio probuenje koja e proi svetom. Dr. Jonathan Goforth

I. IZLICE DUHA

I. IZLIE DUHA

Bilo je to 1904. Sav je Wales goreo. Taj se narod bio udaljio od Boga. Duhovno je stanje zaista bilo vrlo nisko. Poseenost crkve nikakva. A greh je svuda bio veoma prisutan i velik. Iznenada je, kao neoekivani tornado, Duh Boji proao zemljom. Crkve su se tako napunile da mnogi nisu mogli ni ui. Sastanci su trajali od deset sati ujutro do ponoi. Tri su se bogosluenja zapravo odravala svakoga dana. Evan Roberts je bio ljudski instrument, ali je uopte bilo je vrlo malo propovedanja. Pevanje, svedoanstvo i molitva bile su glavni sadraji sastanaka. Nije bilo pesmarica. Pesme su nauili jo u detinjstvu. Nije bilo ni hora, jer su svi pjevali. Nije bilo skupljanja novca ni reklame. Nikada nieg slinog nije bilo u Walesu. Nevernici su se obraali; pijanci, lopovi, kockari i hiljade drugih vratili su se potenom nainu ivota. Na svim se stranama moglo uti priznavanje stranih greha. Stari su se dugovi plaali. Putujue pozorite je moralo otii, jer nije bilo gledalaca. Mazge u ugljenokopima odbijale su raditi, jer nisu bile nauene na ljudsku ljubaznost. U pet se nedelja dvadeset hiljada ljudi pridruilo crkvama. *** Godine 1835. Titus Coan pristao je uz obale Havaja. Ve kod njegovog prvog obilaska ostrva, mnotvo se sjatilo da ga slua. Toliko je bio traen da nije imao vremena ni jesti. Jednom je tri puta propovedao pre doruka. Oseao je da Bog udnovato radi.

Godine 1837. izbio je "poar". Gotovo sav narod je postao sluatelj. Propovedao je skupu od petnaest hiljada ljudi. Kako ih on sam nije mogao sve dohvatiti, oni su dolazili k njemu, i tako je zapoet dvogodinji sastanak. Nije bilo dana ili noi da se od dve do est hiljada ljudi nije skupilo na zvuk zvona. Neki su drhtali, plakali, jecali i glasno traili milost, ponekad ak preglasno za propovednika; a u stotinama su sluajeva sluaoci padali i u nesvest. Neki su vikali: "Dvosekli ma (Re Boja) me see na komade!" Neki je zlobni izrugiva, koji je doao da se zabavlja, pao i povikao: "Bog me udario!" Jednom kad se propovedalo na otvorenom dvema hiljadama ljudi, neki je ovek povikao: "to moram uiniti da se spasim?" i molio molitvu carinika, a cela je zajednica zajedniki vapila za milou. Pola sata Coan nije imao priliku govoriti, mirno je stajao i gledao ta Bog ini. Svadljivci su se prestali svaati, pijanci su prestali piti, bludnici su se obratili i ubice preporodile. Lopovi su vraali ukradenu robu. Ljudi su se odricali greha koje su itav svoj ivot inili. U jednoj se godini pridruilo Crkvi 5.244 ljudi. Jedne ih je nedelje bilo krteno 1.705. Stolu Gospodnjem prisustvovalo je 2.400 ljudi, sve nekad najcrnji grenici, a sada sveci Boji. Kad je Coan otiao, iza sebe je ostavio 11.9601 ljudi, koje je sam krstio. *** U gradiu Adams, u dravi New York, godine 1821. jedan se mladi advokat povukao u umu na molitvu. Bog ga je tamo sreo i bio je udnovato obraen, a ubrzo zatim ispunjen Duhom Svetim. Bio je to Charles G. Finney. Ljudi su uli za to i veoma se zainteresovali, te se jedne veeri skupili u
3

nekoj kui da odre sastanak. Finney je bio prisutan. Duh se Boji spustio na njih u silnoj i presvedoavajuoj sili, i probuenje je poelo. To se odmah proirilo i na okolne krajeve, dok konano silnim probuenjem nisu bile zahvaene sve istone zemlje. Kad god je Finney propovedao, Duh se izlivao. Bog je esto iao pred njim. Tako da, kad bi stigao na neko mesto, ve je tu nalazio ljude kako vape i trae milost Boju. Ponekad je presvedoenje o grehu bilo tako veliko i prouzrokovalo bi tako veliko i strano bolno jecanje da je morao stati s propovednjem dok nije ono ne bi prestalo. Obraali su se i propovednici i lanovi crkve. Hiljade se grenika preporodilo i godinama je silno delo milosti napredovalo. Ljudi nikada pre nisu videli tako neto. *** Podsetio sam vas na tri istorijska dogaaja izlia Duha Svetoga. Mogao bi ih navesti na stotine, ali ovi su dovoljni da vam pokaem na ta mislim. To je ono to mi danas trebamo vie nego bilo to drugo! Kad se setim da je jedno takvo izlie dolo na Kinu, Indiju, Koreju, Afriku, Englesku, Wales, Sjedinjene Drave, Ostrva i na mnoga druga mesta, a da Kanada, naa ljubljena domovina, nikada u istoriji nije doivela nacionalno probuenje, moje srce vapi Bogu za jednim takvim Njegovim pohoenjem. Je li nam to potrebno? Posluajte! Koliko je naih crkava i vie nego napola prazno iz nedelje u nedelju? Koliko je mnogo onih koji nikada nisu uli u dom Boji? Koliko su molitveni sastanci tokom nedelje ivi i napredni? Gde je glad za duhovnim stvarima? A misije daleke zemlje, mrak pogana to mi radimo u pogledu
4

toga? Stvara li ikada, ta injenica da mnogi svakodnevno umiru bez nade, teskobne misli u nama? Jesmo li postali sebini? A to da kaemo o ogromnom bogatstvu koje nam je Bog dao? Uzmimo za primer Sjedinjene Drave, danas najbogatiju naciju na svetu, glavnina njena bogatstva u rukama je hriana. A ipak, Sjedinjene Drave u jednoj godini vie troe na naoruanje, nego na misiju. Koliko hriana daje Bogu samo desetak od onog to On daje njima? Zatim pogledajmo nae kolede i kole, kako ovde tako i na misijskom polju, gde se pouava visoki kriticizam. ujemo da Isus nikada nije uinio ni jedno udo, da nikada nikoga nije podigao iz mrtvih, da ga nije rodila devica, da nije umro umesto nas i da ne dolazi ponovo. Koliko onih koji tvrde da su hriani ivi pred ljudima ivotom poput Hrista? O, kako smo postali slini svetu! Na kako malo suprotstavljanja nailazimo! Gde su progonstva koja su se dogodila Prvoj crkvi? Kako je danas lako biti hrianin! A to da kaemo o propovednikoj slubi? Hvata li propovednik, obraa i spasava svojom porukom? Koliko je dua zadobijeno kroz propovedanje Rei? O, prijatelji moji, jesmo li preoptereeni bezbrojnim crkvenim aktivnostima, dok je stvarno delo Crkve, evangeliziranje sveta i zadobijanje izgubljenih, gotovo potpuno zanemareno. Gde je presvedoenje o grehu koje smo nekada poznavali? Je li to postala stvar prolosti? Pogledajmo na Finneyeve sastanke. O, kad bismo ih mogli danas ponoviti! On nam je priao da ga je jedan stari ovek, kad je jednom odravao sastanke u Antwerpu, pozvao da propoveda u maloj kolskoj zgradi u blizini. Kad je stigao, mesto je bilo tako puno da je jedva naao mesto da i stane, blizu vrata. Dugo je govorio. Na kraju ih je uverio u injenicu da su oni jedna bezbona zajednica, jer u svom kraju uopte ne odravaju bogosluenja.
5

Odjednom su bili pogoeni prevedoenjem. Duh Boji je doao na njih poput groma te su jedan po jedan padali na kolena ili niice na pod, vapei za milou. Za dva minuta su svi bili na podu i Finney je morao stati sa propovedanjem, jer vie nije uo ni sam sebe. Na kraju je privukao panju jednog starca koji je krajnje zapanjen sedeo nasred prostorije zurei oko sebe, te mu najjaim moguim glasom povikao neka se i on moli. Nakon toga ih je sve, jednog po jednog, doveo Isusu. Sastanak je preuzeo starac kojeg je sazvao, dok je on otiao na drugi. Sastanak je trajao itavu no, i tako je naime, bilo duboko prevedoenje o grehu. Rezultati su bili trajni, a jedan od mladih obraenika postao je vrlo uspean propovjednik Evanelja. O da, ljudi su zaboravili Boga. Greh navire sa svih strana. Propovedaonica je prestala da ih privlai! A ja ne znam nita drugo osim izlia Duha Bojega, to bi moglo promeniti situaciju. Takvo je probuenje promenilo desetine i stotine zajednica, i ono moe promeniti i nae. Kako moemo pribaviti takvo izlie Duha? Rei ete, molitvom. Istina je, ali postoji jo neto pre molitve. Pre toga moraemo se pozabaviti pitanjem greha; jer ako nai ivoti nisu ispravni u Bojim oima, ako greh nije ostavljen, moliti se moemo do Sudnjega dana i probuenje nikada nee doi. "Nego bezakonja vaa rastavie vas s Bogom vaim, i gresi vai zaklonie lice Njegovo od vas, da ne uje." (Isa. 59,2) Verovatno je na najbolji vodi Joilovo prorotvo. Pogledajmo ga. Ono poziva na pokajanje. Bog ezne da blagoslovi svoj narod, ali greh zadrava taj blagoslov. I tako, u svojoj ljubavi i saoseanju, On na njega dovodi straan sud. O tome nam govori prvo i drugo poglavlje. Sud je gotovo dospeo do vrata grada. Ali pogledajte kolika je Njegova ljubav! Paljivo pogledajte ta On govori:
6

"Zato jo govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i postei i plaui i tuei. I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i kaje se oda zla. Ko zna, nee li se povratiti i raskajati se, i ostaviti iza toga blagoslov, dar i naliv za Gospoda Boga vaeg." (Joil 2,1214) Prijatelji moji, ja zaista ne znam koji su to vai gresi. Vi znate i Bog zna. Ali ja elim da razmislite o njima, i da sebi ne dozvolite, prestati se moliti i dignuti se sa svojih kolena, dokle god se ne pozabavite ozbiljno sa njima i ne ostavite ih. "Da sam u srcu na zlo mislio, ne bi me usliio Gospod", kae David. Dopustite da Bog istrai vae srce i otkrije vam prepreku. Greh se mora priznati i ostaviti. Moda e se dogoditi to da ete morati ostaviti nekog svog omiljenog idola. Moda ete morati popravljati stvari. Moda uskraujete Boga otimajui mu ono to mu pripada. Ali to je vaa stvar, ne moja. To lei izmeu vas i Boga. Sad pogledajmo dalje. Prorok poziva na molitveni sastanak. Greh je bio priznat i ostavljen. Sad su mogli moliti. Sad su mogli usrdno moliti Boga radi imena Njegovog, da okolni narodi vie ne bi govorili: "Gde im je Bog?" Sad su bili smrtno ozbiljni i njihove su molitve trebale pobediti. Posluajte! "Trubite u trubu na Sionu, naredite post, proglasite svetkovinu. Saberite narod, osvetajte sabor, skupite starce, saberite decu i koja sisaju; enik neka izie iz svoje kleti i nevesta iz lonice svoje. Izmeu trema i oltara neka plau svetenici, sluge Gospodnje, i neka kau: Prosti, Gospode, narodu svom, i ne daj nasledstvo svoje pod sramotu, da njim ovladaju narodi; zato da kau u narodima: Gde im je Bog?" (Joil
7

2,1517) O, brao moja, molite li i vi? Borite li se s Bogom za ovaj grad? Preklinjete li ga dan i no za izlie Njegova Duha? Jer sad je vreme za molitvu! uli smo iz Finneyeva delovanja o razdoblju kada su probuenja prestala. On je tada sklopio savez s mladim ljudima da nedelju dana mole ujutro, u podne i uvee, u svojim kletima. Duh bi se ponovo izlio i pre nego je ta nedelja zavrila, sastanci su bili preplavljeni mnotvom. Svakako, to mora biti molitva vere, molitva koja iekuje. Ako Bog potie srca da mole za probuenje, to je siguran znak da On eli poslati probuenje. On je uvek istinit u svojoj Rei: "I blagosloviu njih... dadi e blagoslovni biti." (Jezek. 34,26). Njegova obeanja nikada ne iznevere. Imamo li veru? Oekujemo li mi buenje? Pogledajte sad brzo odgovor u Joilu 2,18: "I Gospod..." nakon to su ostavili svoj greh i zavapili Bogu u molitvi. "I Gospod e revnovati za zemlju svoju i poalie narod svoj." Odgovoru nije potrebno dugo vreme, kad se jednom ispune uslovi. O, brao moja, problem nije u Bogu. On je upravo ovde s nama. On je voljan, i vie nego voljan. Ali mi nismo spremni. A On eka na nas. Hoemo li ga pustiti da na nas jo dugo eka?

II. ODGOVORNOST ZA PROBUDENJE

II. ODGOVORNOST ZA PROBUENJE

Koliko god se mogu setiti unazad, moje je srce u meni uvek gorelo kad god sam uo ili itao izvetaje o silnom delovanju Bojem, u velikim probuenjima koja su se odigrala u prolim godinama. Herojski misionari Krsta u stranim zemljama i usamljeni Boji ljudi na domaem polju oko kojih su se ta slavna pohoenja Boja dogaala, uvek su bili izvor neizrecivog nadahnua mom ivotu. David Brainerd, Adoniram Judson, Charles G. Finney, Robert Murray McCheyne ovi i mnogi drugi, bili su moji bliski drugovi i prijatelji. Promatrao sam ih, sluao i iveo sa njima, dok gotovo nisam poeo i sam oseati duh ozraja u kom su oni delovali. Njihove kunje i nedae, njihove molitve i suze, njihove radosti i alosti, njihovi slavni trijumfi i pobednika dostignua, dodirivali su samu moju duu te sam padao na svoje lice i zajedno sa prorokom iz davnina uzvikivao: "O da razdre nebesa i sie!" Veliko probuenje osamnaestog veka, koje se odigralo pod Johnom Wesleyem, iroko rasprostranjena irska manifestacija 1859., slavno ameriko probuenje u devetnaestom veku pod Charles G. Finneyem i silno velko probuenje 19041905, u ovo nae vreme su manifestacije koje su bile moje jelo i pie kroz mnoge godine u prolosti. Ponovo bih uo nekontrolirano jecanje i stenjanje presvedoenih, gorko plakanje pokajnika i neizrecivo iskazivanje radosti izbavljenih. A u sebi sam uzdisao za jo jednom takvom manifestacijom Boje prisutnosti i sile. Od mojih mladih dana, radost mi je bilo itati o veem ili manjem delovanju Bojem u bilo kom smislu, ali sam kasnije bio tako voen da
9

sam sve odgurnuo u stranu i doslovce prodirao sve na to sam mogao staviti svoje ruke u pogledu probuenja. I dok sam prouavao ivote onih koje je Bog tako oigledno upotrebljavao u prolim vekovima, posebno puritance i rane metodiste, kao i druge u kasnijim godinama, video sam kako je On divno delovao kroz njih kako su radili, iekivali i dobijali ta su traili te sam bio prisiljen priznati da ne vidim nita slino, kako u svojoj vlastitoj slubi, tako ni u slubi drugih. Prosena crkva niti ima niti postie rezultate. Ljudi propovedaju i nikada ni ne sanjaju da bi se neto dogodilo. O, kako smo daleko odlutali! Kako nemamo ni malo sile! Pria se da postoji sedam hiljada crkava u kojoj nije zadobijena ni jedna dua za Isusa Hrista u itavoj godini. To znai da sedam hiljada pastira propoveda Evanelje itavu godinu i ne dosegne ni jednu jedinu izgubljenu duu. Pretpostavimo li i uzmemo kao najnii prosek da oni propovedaju etrdeset nedelja, iskljuujui posebne sastanke, to znai da tih sedam hiljada propovednika propoveda petsto ezdeset hiljada propovedi u jednoj jedinoj godini. Da bi se to postiglo, potreban je rad, novac za plate, itd. A ipak, petsto ezdeset hiljada propovedi propovedanih od sedam hiljada propovednika u sedam hiljada crkava, desetinama hiljada sluatelja u razdoblju od dvanaest meseci nije dovelo ni jednu duu Hristu! Brao moja, neto je negde radikalno pogreno. Ili je neto pogreno sa 7.000 propovjednika, ili sa 560.000 propovedi, ili i sa jednim i sa drugim. itajui Dvanaest pravila rane Metodistike crkve, bio sam pogoen injenicom da su oni imali za cilj i gledali na zadobijanje dua kao na svoj najvei zadatak. Dopustite mi da citiram jedno od njih: "Ne mora raditi nita drugo nego spasavati due. Radi toga se troi i budi potroen u tom poslu. Nije tvoj posao da mnogo puta propoveda, nego da spasi toliko dua koliko samo moe; da na pokajanje
10

dovede toliko grenika koliko samo moe, te da ih svom svojom snagom izgrauje u svetosti bez koje niko nee videti Gospoda." (Iz "Dvanaest pravila" John Wesley) Praktina strana ovog pravila moe se videti u ivotu Williama Bramwella, jednog od njihovih najznaajnijih ljudi. "On nije bio, kao to se to obino dri, veliki propovednik. Ali ako je ovek koji ima najvie ozdravljenja najbolji lekar, onda je najbolji propovednik onaj koji je instrument za dovoenje najveeg broja dua Bogu, a u tom pogledu se Bramwell moe ubrojiti meu najvee i najbolje hrianske propovednike." (Seanje na Williama Bramwella) John Oxtoby je bio tako upotrebljavan od Boga da je mogao rei: "Svakodnevno sam svedok obraenja grenika, retko izaem, a da mi Bog ne da neki plod." Za Johna Smitha, jednog od njihovih najpomazanijih ljudi i duhovnog oca hiljadama, reeno je da je "prestao ceniti svako propovedanje, a svakako i sav propovedniki rad, ako nije davalo spasavajue uinke". "Odluio sam, milou Bojom, da za cilj imam spasavanje dua", govorio je. "Propovednik Evanelja poslan je da izvede ljude iz mraka u svetlo, od sile sotone k Bogu!" Prema onim podrujima propovedanja koja su stvarala samo intelektualna zadovoljstva, on je imao svetu mrnju. Nita ne moe biti karakteristinije za tog oveka od njegove opaske prijatelju u pogledu propovedi u kojima je gotovo iskljuivo prisutna sila intelekta ili mate: "Gospodine, one ne postiu nita". "Ne mogu rei kako oni koriste svoje vreme, rade do iznemoglosti, a ne vide ploda. Da je tako u mom sluaju. Ja bih spremno prihvatio zakljuak da sam na pogrenom mestu." (Thomas Taylor) "Ne budu li vaa srca teila da vide kraj vaega rada, ne budete li eznuli da vidite obraenja i izgraivanje svojih sluatelja i ne budete li
11

prouavali i propovedali sa nadom, garantovano neete videti mnogo ploda. To je bolestan znak lanog i sebinog srca koje sa zadovoljstvom radi, a ne vidi plod svog rada." (Richard Baxter) Zatim sam uporeivao rezultate moje slube sa obeanjima Bojim. U Jeremiji 23,29 sam proitao: "Nije li re moja kao oganj, govori Gospod, i kao malj koji razbija kamen?." A u Efescima 6,17: "... ma duhovni koji je re Boja." to sam vie razmiljao o tome, sve sam bio uvereniji da u mojoj slubi Re Boja nije ni oganj, ni malj, ni ma. Ona nije palila, lomila i probadala. Tako se neto nije dogaalo. Jevrejima 4,12 govori da je "i jaka, i otrija od svakog maa otrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i due i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca." Nikada to nisam video. John Wesley je to video. John Smith je neprestano to gledao. David Brainerd je bio svedok njene otrine, ali ne i ja. Zar ne pie: "Re koja iz mojih usta izlazi ne vraa k meni bez ploda, nego ini ono to sam hteo i ispunjava ono zbog ega je poslah." Znao sam da se ovo divno obeanje ne ispunjava u mom propovedanju. Ja mnogo puta nisam imao taj dokaz, kao Pavao, William Bramwell i Charles Finney, da se ne vraa prazna. A imao sam pravo na taj dokaz. Nije li onda udo da sam poeo sumnjati u svoje propovedanje? I ne samo u svoje propovedanje, ve i u moj molitveni ivot. A i on se trebao ispitati rezultatom. I bio sam prisiljen priznati da moja prava iz Jeremije 33,3: "Zovi me, i odazvau ti se, i kazau ti velike i tajne stvari, za koje ne zna", nisu bila realizovana u mom iskustvu. "Velikim i nedokuivim tajnama" gotovo su svakodnevno bili svedoci Evan Roberts, Jonathan Goforth i drugi, ali ne i ja. Moje molitve nisu bile jasno i svakodnevno odgovorene. Zbog toga rei iz Jovana 14,1314: "I ta god zaitete u Oca u ime moje, ono u vam uiniti, da se proslavi Otac u Sinu. I ako ta zaitete u ime moje, ja u uiniti", nisu bile istinite u mom sluaju. Ta obeanja za mene nisu bila od ivotne vanosti jer sam traio mnoge stvari koje nisam primio, a to nije bilo prema obeanju.
12

Zbog toga sam shvatio da je neto radikalno pogreno sa mojim molitvenim ivotom. itajui autobiografiju Charlesa Finneya pronaao sam da je i on doiveo isti neuspeh. On govori: "Bio sam posebno pogoen injenicom, da molitve koje sam sluao iz nedelje u nedelju nisu bile, bar koliko sam ja video, odgovorene. Zaista, iz njihovih sam rei u molitvi, kao i kroz druge znake na njihovim sastancima, shvatio da oni koji su ih iznosili nisu primili odgovor. Poticali su jedni druge da se rano bude i da se mole za probuenje tvrdei da ako budu vrili svoju dunost iskreno se molei za izlie Duha, da e se Duh Boji izliti i da e imati probuenje, te e se okoreli u grehu obraati. Ali su u svojim molitvama i na sastancima u veini sluajeva neprestano priznavali da ne napreduju u postizanju probuenja. To je protivrenost, ta injenica da su toliko molili, a nisu primili odgovor, bio kamen sumnje za mene. Nisam znao ta da radim. U mom se umu stvarala misao da te osobe moda nisu dobri hriani i da zbog toga ne pridobijaju Boga, da ja pogreno razumem obeanja i uenja Biblije u pogledu te teme ili da moram zakljuiti da Biblija nije istinita. Tu mi je bilo neto neobjanjivo i u jednom sam trenutku ak pomislio da e me to oterati u neveru. Izgledalo mi je da uenja Biblije nisu sasvim u skladu sa injenicama pred mojim oima. Jednom prilikom kad sam bio na molitvenom sastanku, pitali su me nemam li elju da se mole za mene. Rekao sam im da ne, jer ne vidim da Bog odgovara na njihove molitve: 'Znam da mi je potrebna molitva, svestan sam da sam grenik, ali ne vidim da e mi biti od neke koristi da vi moliti za mene, jer neprestano traite, a nita ne primate. Molite za probuenje otkako sam ja u Adamsu, a jo uvek je nemate.'"

13

Kad je John Wesley zavrio svoju poruku, zavapio je Bogu da "potvrdi svoju Re," da je "zapeati" i da "donese svedoanstvo svojoj Rei." I Bog je to uinio. Grenici su odmah bili pogoeni i pod stranim presvedoenjem o grehu plaui poeli traiti milosre. U trenutku su ubrzo nakon toga bili osloboeni i ispunjeni neizrecivom radosti u spoznaji prisutnog spasenja. U svom prekrasnom Dnevniku on sledeim reima zapisuje ono to su mu oi videle i ui ule: "Shvatili smo da su se mnogi sablaznili na vapaje onih na koje je pala sila Boja; meu njima je bio i jedan lekar koji se vrlo plaio da je to sve prevara. Danas je jedna osoba, koju je on mnoge godine poznavao, prva provalila u jakim vapajima i suzama. Teko je mogao verovati svojim vlastitim oima i uima. Pribliio joj se i stao u njenoj blizini motrei svaki simptom dok su velike kapi znoja klizile niz njeno lice i celo joj se telo treslo. Nije znao to da misli, jer je bio jasno uveren da to nije obmana niti neki prirodan poremeaj. Ali u trenutku kad su njena dua i telo bili isceljeni, spoznao je prst Boji na delu." Takvo je bilo iskustvo i Prve crkve. "A kad ue, raali im se u srcu, i rekoe Petru i ostalim apostolima: ta emo initi, ljudi brao?" (Dela 2,37). "Ali oni ostae dosta vremena govorei slobodno u Gospodu koji svedoae re blagodati svoje i davae te se tvorahu znaci i udesa rukama njihovim." (Dela 14,3). Oni su se molili da se "znaci i udesa." (Dela 4,30). A Pavle izjavljuje da je Evanelje "sila Boja na spasenje." (Rim. 1,16). No sve je to ipak bilo potpuno strano mom delu. U irskom probuenju 1859. "udesni su se znaci" videli na svim stranama. Meu ranim metodistima bili su svakodnevna pojava. No kod mene Evanelje nije bilo "sila Boja na spasenje." Bog nije "potvrivao svoju Re," "zapeatio je" ili "doneo svedoanstvo svojoj Rei" kad sam ja propovedao. A znao sam da imam pravo to oekivati jer je sam Isus dao obeanje. Isus je rekao: "dela koja ja tvorim i on e tvoriti, i vea e od ovih tvoriti" (Jn. 14,12).

14

Zatim sam jednoga dana itao Dela apostolska i pronaao da su sluge Boje u Prvoj crkvi imali rezultate kuda god da su ili. I dok sam itao, pronaao sam da im je to bio cilj, da su za to radili i to oekivali, i uvek je tamo bio rod. Petar je propovedao na Dan pentekosta i tri hiljade ljudi je odgovorilo na njegov prvi poziv. Tu je dolo do jasnog rezultata. Isto je bilo i s Pavlom. Sledite li ga iz mesta u mesto, kuda god je iao, podizale su se crkve. Pogledajte kako su uvek iznova zabeleeni rezultati kroz itavu Knjigu. "... i pristade u taj dan oko tri hiljade dua." (Dela 2,41). "... i mnogo ih verovae i obratie se ka Gospodu." (Dela 11,21). "... I obrati se mnogi narod ka Gospodu." (Dela 11,24). "... i govorahu tako da verova veliko mnotvo." (Dela 14,1). "I neki od njih verovae... od pobonih Grka mnotvo veliko, i od ena gospodskih ne malo." (Dela 17,4). "A neki... verovae..." (Dela 17,34). "I jedni verovahu..." (Dela 28,24). Pavle je mogao da pria "redom ta uini Bog u neznabocima njegovom slubom..." (Dela 21,19). O, kako sam se samo oseao uskraenim! Kako sam strano izneverio! Izneverio u samoj onoj stvari za koju me je Bog pozvao u slubu. Kako sam retko nakon propovedanja mogao zapisati: "Velik se broj, i to onaj to prigrli veru, obrati Gospodu," ili samo da su "neki poverovali." A nisam mogao zajedno sa Pavlom ispriati ni ono "ta je sve Gospod mojom slubom uinio..." Bog jasno i nedvosmisleno izjavljuje da je Njegova volja da svaki Njegov sluga donosi rod. "... ja vas izabrah, i postavih vas da vi idete i rod rodite..." (Jn. 15,16). Predugo sam ja zadovoljno sejao i evangelizirao opravdavajui se da rezultate ostavljam Bogu i mislei da sam ja svoju dunost obavio. Kad su ljudi spaeni i blagoslovljeni, tako moemo rei, ali ako nisu, postoji razlog da se sumnja je li to stvarno tako. Nakon to je propovedao, George Whitfield je ponekad primio na stotine pisama koja su govorila o blagoslovima i obraenjima. "Poite na neko javno okupljalite sa eljom da tamo pronaete i nagovorite neke due na pokajanje i spasenje. Poite slepima otvoriti
15

oi, gluvima vratiti sluh; uinite da hromi prohodaju, da ludi postanu mudri. One koji su mrtvi u prestupima i gresima poite podii u nebeski i boanski ivot. Kroz Isusa Hrista, velikog Pomiritelja, vratite buntovnike u ljubav i poslunost svom Stvoritelju da bi im bilo oproteno i da bi se spasili. irite miris Hrista i Njegovog Evanelja kroz itavu zajednicu i privucite due da postanu sudionici Njegove milosti i slave." (Dr. Watts) Postoje ljudi koji misle da poseduju neke posebne talente za pouavanje vernika i tako se sasvim predaju izgraivanju hriana u veri. To je bilo upravo ono gde sam ja skrenuo u stranu. Dok mi Bog nije milostivo otvorio oi i pokazao koliko sam skrenuo, ja sam drao da imam posebne darove za pouavanje da mladim hrianima govorim o dubljem ivotu s Bogom, te sam tako pripremio brojne propovedi mislei da u sve svoje vreme posvetiti tom radu. Nita nee tako brzo i potpuno produbiti hriansko iskustvo, pouiti vernike i izgraditi ih u veri, kao kad vide da se due spaavaju. Duboki sastanci Svetoga Duha, gde sila Boja silno deluje u presvedoavanju i spasavanju grenika, uinie vie za hriane od mnogo godina pouavanja bez toga. Takvo je iskustvo Davida Brainerda. Piui o Indijancima meu kojima je radio, on kae: "Mnogi su od tih ljudi stekli vie doktrinalne spoznaje o boanskim istinama otkad ih je Bog po prvi puta pohodio prolog juna, nego to bi se bez takvog boanskog uticaja uspelo godinama ubacivati u njihove umove najrevnostnijom upotrebom odgovarajuih i pounih sredstava." Jedan dogaaj u pogledu toga odnosi se na Williama Bramwella: "Nekoliko je lokalnih propovednika reklo da njihovi talenti nisu da probude i podignu bezbrine i okorele grenike, ve da izgrauju vernike u veri. Bramwell je pokuao dokazati da se takvo razmiljanje esto koristi kao opravdanje za gubitak ivota i sile Boje. Iako neki propovednici mogu imati karakteristian talenat za teenje i
16

pouavanje vernika, ipak prave sluge Hristove, oni koje je On poslao u svoj vinograd, mogu raditi razne poslove. Oni mogu orati, kopati, saditi, sejati, zalivati, itd. Zbog toga je ozbiljno preklinjao propovednike da ne budu zadovoljni ako ne vide rod svoga rada kroz probuenje i obraanje grenika." "Izgraivanje vernika u njihovoj najsvetijoj veri bio je glavni predmet Smithove slube, ali on nikada nije smatrao to podruje rada uspenim ako njegovi razultati nisu pokazivali obraenje grenika." (ivot Johna Smitha) "On je uvek temeljno pouavao vernike koji su vrlo gorljivi i biblijski radnici u obraenju grenika." (ivot Johna Smitha) Rad meu vernicima sam po sebi nije dovoljan. Nije vano tvrdi li crkva da je duhovna, jer ako se due ne spasavanju, neto je radikalno pogreno i ta je duhovnost jednostavno lano iskustvo, i avolja prevara. Ljudi koji su zadovoljni da se okupe samo da bi se zajedniki dobro proveli, daleko su od Boga. Stvarna duhovnost uvek ima rezultat. U njoj postoji enja i ljubav za due. Mi smo bili na mestima koja slove kao vrlo duboka i duhovna, ali smo esto nalazili da je sve to samo u glavi i da su im srca nepromenjena, a tamo je neretko bio prisutan i neki nepriznati greh. "Oni su sauvali vanjski oblik pobonosti, iako su se odrekli njezine sile." O, kako alosno! Izazovimo svoju duhovnost i zapitajmo se ta ona stvara; jer nita manje od pravog probuenja u Hristovom Telu, koja rezultira istinskim buenjem meu nespaenima, nikada nee zadovoljiti Boje srce.

17

III. TRUDOVI DUSE

III. TRUDOVI DUE

U Isaiji 66,8 itamo: "A tek to je osjetila trudove, Sionka rodi sinove!" (Prev. Stvarnost) i ovo je osnovni elemenat u radu Bojem. Mogu li se deca roditi bez boli? Postoji li roenje, bez trudova? A koliki oekuju na duhovnom podruju ono to nije mogue na prirodnom! O, brao moja, nita, apsolutno nita manje od trudova due nee roditi duhovnu decu! Finney nam govori da on nije mogao ni re izgovoriti, samo je stenjao i jecao dok je Boga preklinjao za neku izgubljenu duu. To je bio pravi trud bol. Moemo li mi bolovati nad detetom koje se utapa, a ne i za duom koja gine? Nije teko plakati kad shvatimo da to malo dete nestaje pod povrinom vode zauvek. Teskoba je tad spontana. Nije teko pasti u agoniju kad vidimo da se iz kue iznosi koveg u kome lei telo onog to smo ga ljubili. Da, u takvo vreme suze su prirodne, spontane. Ali jao, shvatiti i znati da due, dragocene i besmrtne due, ginu svuda oko nas odlazei u mrak i oaj da bi bile veno izgubljene, a ipak ne oseati muku, ne liti suze, ne poznavati trudove! Kako su naa srca samo hladna! Kako malo znamo o Isusovom saoseanju! A ipak nam Bog to moe dati, ali je greka naa ako to nemamo. Seate li se, Jakov se borio dok nije nadvladao. Ali ko, jao, ko to danas ini? Ko se stvarno u molitvi bori? Koliki ak i nai najduhovniji hrianski voe zadovoljni provode nekoliko minuta dnevno na svojim kolenima i tada se ponose tim vremenom koje su dali Bogu! Oekujemo posebne rezultate a posebni rezultati su mogui i znaci i uda e slediti no jedino kroz
18

poseban trud na duhovnom podruju. Zbog toga nita manje od neprestanog preklinjanja u smrtnoj borbi za due u molitvi, satima i satima, danima i noima, nee doneti pobedu. Zato, "... plaite svetenici; ridajte koji sluite oltaru, doite, noujte u kostreti, sluge Boga mog; jer se unosi u dom Boga vaeg dar i naliv. Naredite post, oglasite praznik, skupite stareine, sve stanovnike zemaljske, u dom Gospoda Boga svog, i vapite ka Gospodu..." (Joil 1,1314). O, da, Joil je poznavao tajnu. Hajde onda da sve drugo ostavimo i "zavapimo Gospodu"! "U biografijama naih praoeva, koji su bili vrlo uspeni u zadobivanju dua, itamo da su satima nasamo molili. Zbog toga se pojavljuje pitanje moemo li mi imati iste rezultate, a da ne sledimo njihov primer? Ako moemo, tada dokaimo svetu da smo pronali bolji put; ali ako ne, tada u ime Boje ponovno ponimo slediti one koji su kroz veru i strpljenje postigli obeanje. Nai praoci su plakali, molili i borili se u smrtnoj borbi pred Gospodom za spasenje grenika i nisu prestajali dok ti grenici nisu bili probodeni maem Rei Boje. To je bila tajna njihova silna uspeha; kad su stvari bile slabe i nisu se micale, oni su se borili u molitvi dok Bog nije izlio svoga Duha na narod i dok se grenici nisu obratili." (Samuel Stevenson) Svi su ljudi Boji postali silni ljudi u molitvi. uli smo da u Kini sunce nikada nije izalo, a da nije nalo Hudson Taylora na kolenima. Nije udo da je Kineska unutarnja misija bila tako divno upotrebljena od Boga. Obraenje je delovanje Duha Svetoga, a molitva je sila koja jami to delovanje. Due ne spaavaju ljudi, nego Bog, a s obzirom da On deluje u odgovoru na molitvu, nemamo drugog izbora nego slediti ovaj boanski plan. Molitva pokree Ruku koja pokree svet. Molitva koja pobeuje nije laka. Jedino oni koji su se borili sa silama tame znaju koliko je ona zaista teka. Pavle govori da "na rat nije s
19

krvlju i s telom, nego s poglavarima i vlastima, i s upraviteljima tame ovog sveta, s duhovima pakosti ispod neba." (Ef. 6,12). A kad Duh sveti moli, On moli sa "uzdisanjem neiskazanim." (Rim. 8,26) O, kako je malo onih koji nalaze vremena za molitvu! Za sve imamo vremena, za spavanje i jelo, za itanje asopisa i romana, za posete prijateljima, za sve drugo pod suncem, ali ne i vremena za molitvu, za najvaniju od svih stvari, za onu najpotrebniju. Setimo se Susannah Wesley koja je, uprkos injenici da je imala devetnaestero dece, pronalazila vremena da se svakoga dana zatvara u svoju sobu na puni sat da bi bila nasamo s Bogom. Prijatelji moji, ne radi se tu toliko o sluaju pronalaenja vremena, nego o stvaranju vremena. Ako smo voljni, stvoriemo vreme. Apostoli su to drali tako vanim da ak nisu ni posluivali za stolovima, nego su rekli: "A mi emo u molitvi i u slubi rei ostati." (Dela 6,4). A koliko je propovednika danas preoptereeno financijskom stranom slube i koliko ih oekuje da to moraju nositi! Nije ni udo da je njihova duhovna sluba tako male vrednosti! "Tih, pak, dana izie na goru da se pomoli Bogu; i provede svu no na molitvi Bojoj..." (Lk. 6,12). Takav je izvetaj zapisan o Sinu Bojem; a ako je to Njemu bilo potrebno, koliko je vie nama! O, promislite! "celu no na molitvi". Koliko bi se to puta moglo zapisati za nas? Iz ovoga dolazi Njegova snaga! Iz ovoga dolazi i naa slabost! Kako esto su proroci starih vremena podsticali na ivot molitve! Sluajte Isaiju dok uzvikuje: "Na zidovima tvojim, Jerusalime, postavih straare, koji nee umuknuti nikada, ni danju ni nou. Koji pominjete Gospoda, nemojte utati. I ne dajte da se umukne o Njemu dokle ne utvrdi i uini Jerusalim slavom na zemlji." (Isa. 62,67).

20

"Izmeu trema i oltara neka plau svetenici, sluge Gospodnje, i neka kau: Prosti, Gospode, narodu svom, i ne daj nasledstvo svoje pod sramotu, da njim ovladaju narodi; zato da kau u narodima: Gde im je Bog?" (Joil 2,17). Ne da su samo podsticali na molitvu, ve su i sami molili. Danilo govori: "I okretoh lice svoje ka Gospodu Bogu traei Ga molitvom i molbama s postom i s kostreti i pepelom. I pomolih se Gospodu Bogu svom..." (Dan. 9,34) I Jezdra je upotrebio isto snano oruje, u svakoj tekoj situaciji: "... klekavi na kolena svoja rairih ruke svoje ka Gospodu Bogu svom..." (Jezd. 9,5). Tada je sledila njegova vrlo vana molitva. Istu metodu koristio je i Nemija: "A kad uh te rei sedoh i plakah, i tuih nekoliko dana, i postih i molih se pred Bogom nebeskim." (Nem. 1,4). Takva je bila praksa i Prve crkve. Kad je Petar bio u tamnici, Sveto pismo govori da je "Crkva neprestano molila Boga za njega." Sada se na kraju moemo okrenuti onome ta je zabeleeno kako je Bog radio sa svojim poaenim slugama i uti to oni imaju za rei o tajni tih rezultata. Ah, neka On na nas stavi breme molitve i pronje koje je bilo na tim silnim duhovnim velikanima i koje ih je ispunjavalo takvim trudovima! "John Livingstone je proveo itavu no u molitvi, u oi 21. juna 1630. nameravajui propovedati narednog dana. Nakon to je govorio sat i pol, nekoliko je kapi kie uznemirilo ljude, ali je Livingstone, pitajui ih imaju li zaklon od oluje Bojega gnjeva, nastavio propovedati jo jedan sat. Na licu mesta obratilo se pet stotina ljudi." (Livingstone iz Shottsa) "Jednom sam poznavao propovednika koji je imao probuenje etrnaest uzastopnih zima. Nisam znao kako je do toga dolo dok nisam video jednog od njegovih lanova kako se digao na molitvenom
21

sastanku i priznao: 'Brao' rekao je, 'dugo sam imao naviku moliti svake subote do iza ponoi za silazak Duha Svetoga na nas. A sad, brao, priznajem' i poeo je plakati, 'da sam zanemario to initi dve ili tri nedelje'. Tajna se otkrila. Propovednik je imao molitvenu crkvu." (Charles G. Finney) "Pobedonosna molitva je ona molitva koja postie blagoslov koji trai. To je ona molitva koja delotvorno pokree Boga. Sama zamisao delotvorne molitve je da postigne svoje ciljeve." (Charles G. Finney) "U jednom gradu nije bilo probuenja mnogo godina; Crkva je gotovo izumrla; omladina je sva bila izgubljena i vladala je duhovna pusto. U povuenom delu grada iveo je jedan starac, kova po zanimanju, tako mucava jezika da ga je bilo neprijatno sluati dok je govorio. Jednog petka dok je sam radio u svojoj kovanici, um mu je bio vrlo zaokupljen stanjem Crkve i ljudima u grehu. Njegova je agonija postala tako velika da je bio primoran ostaviti posao, zakljuati vrata i provesti poslepodne u molitvi. On je nadvladao i na Dan Gospodnji molio propovednika da sazove 'poseban sastanak'. Nakon malo oklevanja, propovednik je pristao, primeujui ipak da se boji da e ih doi malo. Sazvao je skup za isto vee u velikoj privatnoj kui. Kad je vee dolo, vie je ljudi dolo nego ih je moglo i stati u kuu. Neko vreme svi su utali, a onda se jedan grenik slomio i u suzama je traio da se tu neko, ko zna moliti, pomoli za njega. Sledio je drugi, trei, etvrti, dok nije pronaeno da su ljudi iz svih etvrti grada pali pod duboko presvedoenje. A ono to je bilo znaajno je da su svi mogli utvrditi vreme svoga presvedoenja: bilo je to u vreme kad je onaj starac u svojoj kovanici molio. Sledilo je snano probuenje. Tako je taj stari mucavi ovek pobedio i kao knez primio silu od Boga." (Charles G. Finney) '"Danas sam u umi satima revnosno molio Boga za due; On e ih i dati. Poznat mi je Njegov znak. Veeras u zadobiti due. Vaa e, verujem, biti jedna od njih.' Vee je dolo, a s njom i takva sila kakvu nikada pre nisam osetio. Vapaji za milou uli su se po itavoj
22

kapelici. Pre nego je propoved zavrila, i ja sam sa drugima pao na svoja kolena i molio za spasenje." (Jedan obraenik Thomasa Collinsa) "Povukao sam se na osamu meu stene. Mnogo sam plakao dok sam vrue traio Gospoda da mi da due." (Thomas Collins) "Petak sam proveo u tajnom postu, razmiljanju i molitvi za pomo na Dan Gospodnji. Negde usred propovedi jedan je ovek zavapio Bogu, a na taj se vapaj moja dua prelila. Pao sam na koljena u molitvi; vie nisam mogao propovedati od vapaja i suza svud po kapeli. Nastavili smo u zagovornikoj molitvi i spasenje je dolo." (Thomas Collins) "On je sebe predao molitvi. ume i usamljena mesta uz puteve postala su tajna klet. Na takvim je mestima vreme nezaustavljivo letelo. On bi zastao meu usamljenim grebenima i molio, a Nebo se tako sputalo da su sati nesvesno prolazili. Osnaen u moi takvog krenja, postao je hrabar u navjeivanju krsta, dragovoljno ga nosei." (ivot Thomasa Collinsa) "To me pritislo u velikoj agoniji. Kad sam se vratio u svoju sobu, oseao sam da u se gotovo sruiti pod bremenom koje mi je bilo na umu; borio sam se, jeao, pao u agoniju, no nisam si mogao zamisliti kako da sluaj iznesem pred Bogom u reima, jedino u jecanjima i suzama. Duh se u meni borio s jecanjima neiskazanim." (Charles G. Finney) "Predloio sam da poblie razmotrimo zajedniku molitvu u naim kletima za probuenje dela Bojega; da molimo u zoru, u podne i u zalazak sunca u naim kletima nedelju dana, a onda emo se ponovo sastati i videti ta dalje moramo uiniti. Druga se sredstva nisu koristila. No duh se molitve odmah divno izlio na mlade obraenike. Pre nego se nedelju dana zavrio, saznao sam da su neki od njih, kad su se latili te molitve, izgubili svu svoju snagu i da se nisu mogli dii na noge ili ak kleati na kolenima u svojim tajnim kletima; leali su na podu i sa
23

neizrecivim uzdisajima molili za izlie Duha Bojega. Duh se izlio, i pre nego je nedelja zavrila, svi su sastanci bili prepuni. Mislim da su se ljudi zanimali za veru kao i svugde tokom probuenja." (Charles G. Finney) "esto sam ga vidio kako ujutro, nakon nekoliko sati provedenih u molitvi, silazi stepenicama oiju nateenih od plakanja. Ubrzo bi me upoznao sa predmetom svoje agonije, govorei: 'Ja sam ovek slomljena srca; da, zaista, ja sam nesretan ovek; ne zbog sebe, ve zbog drugih. Bog mi je dao takav uvid u vrednost dragocenih dua da neu moi iveti ako due ne budu spasene. O, daj mi due ili u umreti!" (ivot Johna Smitha) "Bog mi je dao takvu snagu da se smrtno borim u molitvi da sam bio gotovo mokar od znoja uprkos jakom mrazu i hladnom vetru. Moja je dua silno patila zbog mnogih dua." (David Brainerd) "Negde usred poslepodneva Bog mi je dao snagu da se u posredovanju gorljivo borim za moje prijatelje. Ali tek me je nou Gospod udesno pohodio u molitvi. Mislim da moja dua nikada ranije nije bila u jednoj takvoj agoniji. Nisam se oseao savladanim, jer mi je blago boanske milosti bilo otvoreno. Borio sam se za prijatelje, za etvu dua, za mnoge jadne due i za mnoge za koje sam mislio da su deca Boja. U takvoj sam agoniji bio od podne pa gotovo do mraka, tako da sam bio sav mokar od znoja." (David Brainerd) "Povukao sam se na molitvu nadajui se snazi odozgo. U molitvi sam bio krajnje osnaen, no moja je dua patila kao nikad pre u mom ivotu. Bio sam u stranoj muci zauzimajui se sa takvom ozbiljnou i preklinjanjima, da kad sam se digao sa kolena, oseao krajnje slab i savladan. Teko sam mogao uspravno hodati, sav sam oslabio, znoj mi je tekao niz lice i telo, i inilo mi se da u se raspasti." (David Brainerd)

24

"Molitva mora nositi na rad, kao i propovedanje. Onaj ko ne moli za svoj narod ne propoveda mu iskreno. Ako Boga ne nagovorimo da im da pokajanje i veru, ni mi ih neemo nagovoriti da se pokaju i veruju." (Richard Baxter) "Nekoliko lanova crkve Jonathana Edwardsa je provelo itavu no u molitvi pre nego je on odrao svoju poznatu propoved: 'Grenici u rukama gnevnog Boga.' Tokom iznoenja te propovedi Duh Sveti se tako silno izlio i Bog se tako silno pokazao u svojoj svetosti i velianstvu da su se stareine hvatale za stupove crkve i vikale: 'Gospode, spasi nas, padamo u pakao!'" "Meu narodom je gotovo svake veeri bilo drhtanja i ja sam ih video gotovo dvadeset putenih na slobodu. Verujem da bih trebao videti mnogo vie, ali ne mogu nai ni jednog molioca zagovornika. Postoji mnogo dobrih ljudi, ali nisam naao one koji bi se borili sa Bogom. Na dva ili tri mesta uli smo vapaje za milou, a nekoliko ih je ostalo u stanju dubokog jada." (William Bramwell) "Ako rezultati koje je eleo nisu bili postignuti u njegovoj vlastitoj slubi, provodio bi dane i noi gotovo neprestano na svojim kolenima plaui i borei se sa Bogom, posebno oplakujui svoju vlastitu manjkavost u tom velikom poslu spaavanja dua. Povremeno, kad nije opaao Boje delovanje u crkvi, je doslovce bio u agoniji trudova za dragocenim duama, dok nije video Hrista proslavljenog u njihovom spasenju." (ivot Johna Smitha) "Ako dnevno provedete nekoliko sati u molitvi, videete velike stvari." (John Nelson) "Postalo mu je pravilo da se digne iz kreveta oko dvanaest sati i sedi do dva u molitvi i razgovoru s Bogom; zatim je spavao do etiri kad je zapravo bilo njegovo vreme za ustajanje." (ivot Johna Nelsona)

25

"Budi brz i postojan u molitvi. Prouavanje, knjige, reitost, dobre propovedi, nita ne vrede bez molitve. Molitva donosi duh, ivot, silu." (Seanje na Davida Stonera) "Pronaao sam potrebnim da zaponem u pet sati ujutro i da molim u svim prilikama do deset ili jedanaest nou." (William Bramwell) No, moramo li se mi vraati do tih silnih ljudi prolosti? Zar danas nema nikoga ko bi traio Boga da mu da breme? Ne moemo li i mi danas u ovoj generaciji imati probuenje kao odgovor na vernu i borbenu molitvu koja je pobedila? O, dakle: "Gospode, nemoj nas uiti kako moliti, ve nas ui moliti." Boe probuenja, sretni nas sada dok ime Tvoje prizivamo; oprosti nam grehe, molitvu uslii, da kiu blagoslova uivamo. Boe probuenja, pronikni nam srca, uini nas istima iznutra; spali neistou, obnovi; Gospode, od greha nas oisti! Boe probuenja, uini da budemo jedno da raditi s Tobom moemo. Pomozi nam moliti da i mi jednom divnu silu Tvoju ugledamo. Boe probuenja, Boanska ljubavi, radost Tvoju u nama obnovi! Kao nekad, izlij od Duha Tvoga, jo jednom srca nam probudi. Boe probuenja, spasi, molimo Te,
26

da ni jedan grenik ne pogine! Uini nas svjedocima za Tebe, molitve mi prinosimo ponizne! O. J. S.

27

IV. SILA S VISINE

IV. SILA S VISINE

Duh Sveti je moe uiniti Re tako uspenom danas kao i u dane apostola. On moe privesti due kroz stotine i hiljade kao i kroz jednog ili dvoje. Razlog zato vie ne napredujemo je taj to nemamo Duha Svetoga s nama, u snazi i sili kao u ona nekadanja vremena. "Kad bi Duh zapeatio nau slubu svojom silom, od malog bi znaaja bio na talent. Ljudi mogu biti siromani i neobrazovani, njihove rei mogu biti slomljene i negramatike, ali ako ih prati mo Duha, najponizniji e evanelist biti uspeniji od najuenijih bogoslova ili najreitijih propovednika. Posebna sila od Boga, a ne talent, je ona koja zadobija ovo vreme. Ono to nam je potrebno jeste posebno duhovno pomazanje, a ne posebna umna sila. Umna sila moe napuniti dvoranu, ali duhovna sila puni crkvu duama u potrebi. Umna sila moe skupiti veliku zajednicu, ali samo e duhovna sila spasiti due. Ono to trebamo jeste duhovna sila." (Charles H. Spurgeon) "Ako dopustite da nedostaje Duh, moda e postojati mudrost rei, ali ne mudrost Boja; sila govornitva, ali ne sila Boja; demonstracija argumenata i logike kola, ali ne demonstracija Duha Svetoga i ne logika Njegove svetlosti koja presvedoava, kao to je Savle bio presvedoen pred vratima Damaska. Kada je Duh bio izliven, uenici su svi bili ispunjeni silom odozgo, najneobrazovaniji je jezik mogao utiati one koji su protivreili i sa novom vatrom prokrili put kroz prepreke kao to oganj silnim vetrom prokri put kroz umu." (Arthur T. Pierson) "Propovednici Evanelja trebaju tu silu Duha Svetoga, jer inae ne zadovoljavaju za slubu. Jer ni jedan ovek ne zadovoljava za delo
28

slube nekim svojim vlastitim prirodnim odlikama ili sposobnostima niti nekim nauenim odlikama ljudskog uenja i spoznaje, ve jedino ovom silom Duha Svetoga. Dok nije obuen u nju, usprkos svim njegovim drugim obrazovanjima, on, sve u svemu, ne zadovoljava. Zbog toga su sami apostoli morali mirovati dok se nisu obukli u silu; morali su ekati u Jeruzalemu dok nisu primili obeanje Duha; do tada nisu propovedali. Da nisu imali tu silu Duha Svetoga, uopte ne bi imali silu. Zbog toga, ako propovednici Evanelja nemaju silu odozgo, potrebna im je ta sila s visine; oni nemaju telesnu silu, ali moraju imati duhovnu silu; oni ne trebaju silu od zemlje i od oveka, ali moraju imati silu iz neba i od Boga, a to znai, sila Duha Svetoga mora doi na njih, jer inae uopte nee imati silu." (William Dell) Ali ko je danas u pomazanju? Ko ima to iskustvo? Ono je obeano, ono je preko potrebno, a ipak mi i dalje radimo bez njega, radimo u telu kao uenici koji su svu no lovili i nita nisu uhvatili. A tako e biti i sa nama. Jedan sat rada u Duhu vie e obaviti od godine dana rada u telu. I plod e ostati. "Duh je ono to oivljava; telo ne pomae nita. Rei koje vam ja rekoh duh su i ivot su." (Jn. 6,63). "ta je roeno od tela, telo je; a ta je roeno od Duha, duh je." (Jn. 3,6). Ono to mi elimo jeste plod Duha Svetoga, isto zlato bez primesa i nita manje od toga. Ne ono to e da propadne, ve originalna stvar koja e podneti test vremena i venosti; da to bude ono ta emo da nalazimo na molitvenom sastanku kao i na nedeljnim bogosluenjima. Donosimo li takav plod? Postoji li presvedoenje i dolaze li due u slavnu slobodu dece Boje? Jesmo li mi obueni u silu? Ne mislim pod time da to "u veri ispovedamo" i idemo dalje smatrajui to naim, nego, imamo li mi to kao stvarno iskustvo? Ako nema rezultata, sigurno to nemamo. Ako smo Duhom ispunjeni, postojae plod Duha Svetoga. Ljudi e se na naim sastancima slomiti i isplakati svoje grehe Bogu. Hajde da vidimo plod ako verujemo u pomazanje. "Primiete silu." Kad ju je Petar primio, tri hiljade je bilo spaseno. Isto je tako bilo i s Johnom
29

Smithom, Samuelom Morrisom, Charlesom G. Finneyem i drugima oni su imali plod. To je dokaz, to je test, samo to. Ako sam ja ovek Boji, obuen u silu s visine, due e se slomiti pod mojim propovedanjem; a ako nisam, nita se neobino nee dogaati. Neka to bude test za svakoga propovednika. Time stojimo ili padamo. Charles G. Finney o tome pie: "Ja sam doiveo snano obraenje ujutro 10. oktobra 1821., uvee istoga dana primio sam silno krtenje Duha Svetoga koje je prolo kroz mene, kao to se meni inilo, i kroz telo i kroz duu. Odmah sam uoio da sam obuen u silu s visine, jer je nekoliko rei baenih pojedincima tu i tamo bilo sredstvo njihova trenutna obraenja. Moje su se rei kao otre strele zabadale u due ljudi. Rezale su kao ma. Lomile su srce kao malj. Mnogi to mogu potvrditi. esto je neka re pala, a da je se nisam ni seao, a donela bi brzo presvedoenje i esto rezultirala u gotovo trenutnom obraenju. Ponekad bih uvideo da sam u velikoj meri bez te sile, prazan. Iao bih negde u posetu i uvideo da ne ostavljam spasavajui dojam. Nagovarao bih i molio, ali bez rezultata. Strahujui da ta sila ne ode od mene, uzeo bi tada dan za lini post i molitvu i briljivo istraivao razlog te vidljive praznine. Kad sam se ponizio i zavapio za pomo, sila se vraala na mene sa svom svojom sveinom. To je bilo iskustvo moga ivota. Ta je sila veliko udo. Mnogo puta sam video ljude koji nisu bili u stanju podneti Re. Najjednostavnije i najobinije izjave bi ljude kao odrezale sa njihovih sedita, kao ma, oduzele bi im snagu i uinile ih gotovo nemonima kao da su mrtvi. No, nekoliko se puta u mom iskustvu dogodilo da nisam mogao podii glas niti ita rei u molitvi ili nagovaranju, osim tihim glasom, i nisam ih svladao. Ta sila ponekad prome ozraje onog koji je visoko proet njome. Mnogo puta je velik broj osoba na jednom podruju bio obuen u tu silu kad je ozraje itavog onog mesta bilo proeto ivotom Bojim. Stranci koji su dolazili ili prolazili kroz to mesto odmah su bili pogoeni presvedoenjem o
30

grehu i u mnogim sluajevima se obraali Hristu. Kad se hriani ponize i nanovo posvete sve svoje Hristu te trae tu silu, esto primaju takvo krtenje da postaju instrumenti za obraenje vie dua u jednom danu nego u itavom svom ranijem ivotu. Dok hriani ostaju dovoljno ponizni da zadre tu silu, delo obraenja ide dalje dok se itave zajednice i pokrajine neke zemlje ne obrate Hristu. Isto je tako i sa slubom." Gde su muke due, uznemirena savest, besane noi, stenjanje i vapaji, strano presvedoenje o grehu, jecaji i suze izgubljenih iz prolih vremena? Je li mogue da e Bog to uti i videti i u ovoj generaciji? Koga emo kriviti, sluatelje? Pripisujemo li to njihovoj tvrdoi srca? Lei li krivica tamo? O ne, brao moja, greka je naa, sebe moramo okriviti. Kad bismo mi bili to trebamo biti i gde trebamo biti, znaci bi sledili kao u stara vremena. Tada ne bi bilo neuspeha, svaka bi nas propoved, koja ne bi uspela slomiti ljude, terala na kolena i rezultirala dubokim istraivanjem srca i poniznou. Nemojmo nikada kriviti ljude. Ako su nae crkve hladne i kao mrtve, to je zbog toga to smo mi hladni. Kakav pastor, takav narod! O, koliko je onih koji su ostali bez svoga svedoanstva ili koji nikada nisu upoznali silu Duha Svetoga u svom radu! Njihova je sluba bez uinaka, njihovo je svedoanstvo loe, za Boga oni ine malo ili nita. O da, oni ine neto reda radi i ponekad su vrlo aktivni, ali to je sve u snazi tela i duhovni rezultati to ne slede. Due nisu spaene, vernici nisu pouavani i izgraivani u veri. Njihovo propovedanje ne stvara plod a njihova sluba je grozan neuspeh. O, kakvo razoaravajue iskustvo! Ali, hvala Bogu, tako ne mora biti jer "primiete snagu," Njegovo je obeanje, i "ostanite u gradu dok se ne obuete u silu odozgo," Njegova je zapovest.

31

Stih iz Dela 1,8 doslovno glasi: "Ali, primiete snagu poto Duh Sveti doe na vas..." Dakle, to pomazanje ili oblaenje u silu jeste iskustvo koje je rezultat nastao po Duhu Svetom koji je siao na vernika i opremio ga za slubu. Takva su pomazanja jedino primljena kroz vapaje due u agoniji i kroz duboke i strpljive molitve. Noi i dani smrtne borbe u molitvi za due ljudi i bezbrojni sati posredovanja koje nalazimo u ivotu Davida Brainerda; teke borbe sa duhovnim silama tame dok mu je telo bilo mokro od znoja, to je bilo karakteristino i za Johna Smitha to je neto to odlazi daleko dalje od "lakog" uenja dananjice, ali je to jedina stvar koja e proizvesti plod i koja e obaviti nebesko delo o kojem govorimo. Dakle, iz tih sati molitve koja je pobedila mi idemo napred u nae delo u pomazanju, upotrebljavajui ma Duha sa monim uinkom. Molitva je tajna. Nema zamene za nju. A za svako posebno delo mora biti i posebno pomazanje. Ne radi se tu samo o stvarima predanja i verovanja. O ne! Slavni natprirodni rezultati o kojima govorim ne postiu se tako lako. Oni kotaju i kotaju! "'Svi su ovi bili jednoduno ustrajni u molitvi...' Molitva iskrena, molitva jednoduna, molitva ustrajna to su uslov, a budemo li ih ispunili, sigurno emo se 'obui u silu odozgo'! Nikada nemojmo oekivati da e sila pasti na nas samo zato to smo se sluajno jednom probudili i traili je. I ni jedna zajednica hriana nema pravo traiti veliku manifestaciju Duha ako nije spremna 'jednoduno' sudeluje u molitvi ekati i moliti kao da se to tie svakog pojedinog od njih. Samo ustrajnim ekanjem emo doi pred prestolje milosti i primiti sveti oganj; samo e onaj koji tamo dovoljno dugo eka u veri upiti taj oganj i izai iz svog zajednitva sa Bogom nosei obeleja mesta na kojem je bio. Za svakog pojedinanog vernika i iznad svega, za svakog radnika u vinogradu Gospodnjem, jedini put da stekne duhovnu silu je
32

da pred prestoljem Bojim strpljivo eka krtenje Duhom. Ako, dakle, vaa dua nije ispunjena Bojim ognjem, i oni koji vam se pribliavaju ne oseaju neki tajanstveni uticaj koji iz vas izlazi, primaknite se ka izvoru ognja, prestolju Bojem i Jagnjetu, te se iskljuite iz sveta ovog hladnog sveta koji tako brzo potkrada na oganj. Uite u svoju tajnu klet, zatvorite vrata, i tamo, nasamo, pred prestoljem, ekajte krtenje; tada e vas oganj ispuniti, a kad izaete, sveta e vas sila pohoditi, te tada vie neete raditi u svojoj vlastitoj snazi, ve u 'oitovanju Duha i snage.'" (William Arthur) Mnogi koji misle da su u pomazanju, su u lanom iskustvu. Sve to mogu rei je da nedostaje dokaza. Da jesu, iste bi se stvari dogaale kao onima koji su uistinu pomazani svedoci. Ako su sva krtenja i ispunjenja Duhom Svetim u dananjim obraenjima stvarna, itava bi zemlja bila zapaljena. Jao, da je samo jedan mukarac ili jedna ena primila pomazanje, gradovi bi i sela kilometrima unaokolo bili pogoeni silnim probuenjem i hiljade bi dole pod duboko presvedoenje o grehu i vapile za milou. Dokaz pomazanja je uvek vidljivi rezultat. Dokaz daje Ilijin duh pao na Jeliseja bila je injenica da je i on udario po vodama Jordana i razdvojio ih. Zato je to tako teko dobiti, pitate? Zato? Zato to Bog ne izliva svoga Duha na telo. On najpre mora svoje delo uiniti u nama, a uvek je za to potrebno dugo vreme, jer mu ne doputamo da sa nama radi onako kako On hoe. Miris naeg vlastitog imena (ega), ljubav prema slavi ili druge takve grene prepreke, zadravaju ga na svakom koraku. On nas ne moe poniziti; ali nije u stanju obnoviti nae srce, jer ne elimo mu ga predati. Ili tavie, On zna da nam ne moe poveriti takvu veliku ast, jer bi sa njome doiveli brodolom vere. O, kako su alosni i bolni sluajevi ljudi i ena koji su jednom bili silno upotrebljavani u probuenjima i u pomazanju, Duha dovodei stotine dua Bogu, ali koji su izgubili svoj
33

blagoslov i na kraju radili u telu, uradivi malo ili nita! Oni su to smatrali olakim; naduli su se, uzoholili i dopustili nekom malom grehu da ue. Duh Sveti se oalostio te su se nali, kao Samson nekad, lieni svoje snage. Jednom kad su propovedali, due su pod stranih presvedoenjem glasno traile milost. Sad moljakaju i laskaju; sastanci su im mrtvi i hladni i tek aica odgovara na njihov poziv, a ni oni nisu plod Duha Svetoga. Ostaje jedino da damo svedoanstva onih koji su se obukli u silu, da nas oni uvere u stvarnost tog iskustva. A ako je Bog to dao jednome ili desetorici, On to moe dati i svima. "Trinaest godinama sam se," pie Evan Roberts, "molio za Svetoga Duha, a evo na koji sam nain bio doveden do te molitve. William Davies, stareina, jedne je veeri rekao: 'Ostanite verni. to bi bilo da se Duh spusti, a vi niste prisutni? Setite se apostola Tome! Kakav je to bio gubitak!' Tada sam sam sebi rekao: 'Ja u primiti Duha!' te sam celo vreme, uprkos svim potekoama i vremenskim neprilikama, odlazio na sastanke. esto sam dolazio u napast da se pridruim deacima u vonji amcima po talasima. Ali uvek sam ponavljao: 'Seti se svoje odluke!' Deset ili jedanaest godina verno sam odlazio na molitvene sastanke molei se za probuenje. Da, to je bio Duh Sveti koji me je poticao da tako mislim." Na jednom jutarnjem sastanku kojem je prisustovao i Evan Roberts, evanelist je gorljivo molio sluatelje da dopuste Gospodu da ih slomi. Robertsu je Duh progorovorio: "To je ono to ti treba biti slomljen, skren." Evo kako on opisuje to svoje iskustvo: "U grudima sam oseao neku ivu silu. Ona je rasla i rasla i mislio sam da e me razneti. Kljualo mi je u grudima. Kljuao je to onaj redak iz Svetoga pisma: 'Bog prua
34

svoju ljubav...' Pao sam na koljena i rukama se uhvatio za stolicu ispred sobe. Suze i znoj su mi tekli niz lice, mislio sam da mi se sleva krv." Neki su mu prijatelji priskoili i brisali mu lice. A on je plakao: "O, Gospode, slomi me..." Odjednom se spustila slava! Roberts nastavlja: "Kad sam bio slomljen, prekrio me oblak mira, a oni oko mene su pevali: 'ujem Tvoj glas dobrodolice'. Dok su pevali, razmiljao sam o Sudnjem danu i bio sam ispunjen saaljenjem za one koji e se morati slomiti onoga dana. Plakao sam. Tada je spasenje dua postalo teret moga srca i eleo sam obii celi Wales. A da je bilo mogue, bio bih ak voljan platiti Bogu za tu ast da mogu ii." Takvo je bilo iskustvo Evana Robertsa, kojemu je Bog dao tu ast da bude Njegov instrument u velikom velkom probuenju. Sad posluajmo svedoanstva Johna Wesleya i Christmasa Evansa: "Oko tri ujutro, dok smo odreeno vreme bili u molitvi, sila Boja je silno sila na nas, tako da su mnogi klicali od ogromne radosti, a mnogi su pali na pod. im smo se malo povratili od strahote i iznenaenja od prisutnosti Njegovog Velianstva, jednoglasno smo uzviknuli: 'Slavimo Te, o Boe, i priznajemo da si ti Gospod.'" (John Wesley) "Bio sam umoran od hladnog srca prema Hristu, Njegovoj rtvi i delu Njegovog Duha umoran od hladnog srca za propovedaonicom, u tajnoj kleti molitve, u kancelariji. Petnaest godina ranije oseao sam da srce u meni gori kao da sam hodao sa Isusom na putu za Emaus. Nikada neu zaboraviti onaj dan kad sam se penjao prema Cader Idrisu, mislio sam da bi mi kao propovedniku dunost bila da se molim, meutim, srce mi je bilo tvrdo, a duh mi je bio svetovan. Poevi u ime Isusa, ubrzo sam osetio da spone poputaju i da se stara tvrdoa srca smekava, te da se, kako sam mislio, brda od mraza i snega u meni drobe i rastapaju. To je u mojoj dui stvorilo pouzdanje u obeanje Duha Svetoga. Oseao sam da mi se itav um oslobodio od nekih velikih okova, te su mi suze obilno potekle i bio sam prisiljen zavapiti
35

za milostivim pohoenjem Bojim da u mojoj dui obnovi radost Njegova spasenja i da pohodi crkve svetih; po imenu sam molio za gotovo sve propovednike u kneevini. Bitka je traja tri sata; uvek se iznova dizala poput jednog talasa za drugim ili poput visoke bujice noene jakim vetrom, dok moje telo nije klonulo od jecanja i plakanja. Tako sam i telo i duu, darove i dela itav svoj ivot predao Hristu svaki dan i svaki sat koji mi je preostao." (Christmas Evans) Sad vidljivo ojaan "u snazi po Njegovu Duhu u unutranjem oveku", radio je obnovljenom snagom i arom, a novi i jedinstveni blagoslovi sputali su se na njegov rad. U dve se godine deset njegovih propovednikih mesta povealo na dvadeset, a est stotina obraenika dodano je crkvi pod njegovom vodstvom. O, da nam je Tvoga Duha mo silna i Tvoje odozgo pomazanje, da nam je nebeska kia milosti i ljubavi Boje punina! To je potreba naa, samo to, od nje vee nita nee biti! Pomazanje sada mi traimo, Samo ono nam moe pomoi. Grehe nae Bogu priznajemo i Njemu sve svoje predajemo. Blagoslovie, verujemo, dok ime Njegovo prizivamo. I tako se molitvi predajemo da Bog da da se susretnemo; srca e naa prvo pripremiti, delo u nama dovriti.

36

Tad e ljudi krenuti ka Golgoti srcem pod bremenom jada. Spasenje e naa tema biti, ovde na zemlji ve nebesa. O. J. S.

37

V. PRESVEDOCENJE O GREHU

V. PRESVEDOENJE O GREHU

Jedna je stvar uvek bila prisutna u velikim probuenjima, u prolosti, a to je duboko i istinsko presvedoenje o grehu. To je danas jedan od vitalnih elemenata koji nedostaje. Gde je izvorno presvedoenje o grehu, tamo ne treba u snazi tela nagovarati, laskati i gurati; grenici e doi bez prisiljavanja; doi e, jer moraju doi. Oni koji odlaze kui sa sastanaka ne mogu niti jesti niti spavati zbog dubokog presvedoenja i nije ih potrebno nagovarati i laskati im da bi traili osloboenje. U modernim kampanjama evanelisti pozivaju ljude da prihvate Hrista i to je ispravno. Ali kad bi smo samo mogli uti grenike kako prizivaju Hrista da ih prihvati! Ljudi danas uzimaju spasenje na tako hladan i formalan nain kao da sklapaju neki posao, i to izgleda kao da oni Bogu ine ast to su se udostojili prihvatiti Njegovu ponudu spasenja. Njihove su oi suve, oseaj greha nedostaje i ne postoji neki znak kajanja i slomljenosti. Oni na to gledaju kao na neku "muku stvar" koju treba uiniti. Ali jao, da je samo postojalo presvedoenje! Da su doli ponizna srca, slomljeni i skrueni, da su doli s vapajem due optereene krivicom: "Boe, budi milostiv meni greniku!" da su doli drui s onim ivotno vanim pitanjem koje je postavio tamniar u Filipima: "ta mi treba uiniti da se spasim?" kakvi bi samo obraenici to bili! Ako elimo imati plod Duha Svetoga, Bog mora pripremiti tlo; pre nego ljudi mogu istinski poverovati, Duh Sveti mora presvedoiti o grehu. Pravilno je rei ljudima da veruju kad je Bog uinio svoje delo u njihovom srcu, ali pre svega oni moraju osetiti svoju potrebu. Pre nego
38

mi kaemo: "Veruj u Gospoda Isusa Hrista pa e se spasiti!" ekajmo da Duh Boji uini svoj deo. Najpre moramo videti znakove presvedoenja kao u sluaju tamniara u Filipima. A kad je teskoba tako duboka postala, da su prisiljeni glasno zavapiti: "ta mi treba uiniti da se spasim?" znaemo da su spremni da ih se potakne da se pouzdaju i primenjuju veru u Hrista. "Danas postoji drugo evanelje, vrlo popularno, koje iz plana spasenja iskljuuje presvedoenje o grehu i pokajanje, koje trai od grenika uglavnom samo umni pristanak na injenicu o njegovoj krivici i grenosti, kao i intelektualni pristanak na njenicu i dovoljnost Hristove rtve; a takav mu pristanak daje, odnosno govori, da ide u miru i da bude srean i siguran da je Gospod Isus sve ispravio izmeu njegove due i Boga, te vie mir, mir, kad mira uopte nema. Krhka i lana obraenja takve vrste mogu biti jedan od razloga zato toliki koji su uzeli zdravo za gotovo ispovedanje hrianstva, svojim ivotom, koji nije u skladu s onim to ispovedaju, te na kraju svojim vraanjem u svetovnost i greh, obeauju Boga i donose sramotu Crkvi. Pre nego se radi greha moe aliti, on se mora osetiti. Grenici moraju biti u alosti pre nego mogu biti uteeni. Prava su obraenja velika potreba ovoga vremena! Obraenja kakva su nekada bila uobiajena, ponovo e biti kad Crkva sa sebe strese svoju ravnodunost, prigrabi Boju snagu i sazove onu staru silu. Tada e, kao u stara vremena, grenici drhtati od straha Gospodnjeg." (J. H. Lord.) Da li bi nama palo na pamet da pozovemo lekara kada nismo bolesni? Potiemo li mi zdrave i jake da poure lekaru? Zar ovek koji dobro pliva poziva one na obali da ga dou spasu? Svakako da ne! Ali im doe bolest, odmah oseamo potrebu i pozivamo lekara. Znamo da nam je potrebno leenje. Kada osetimo da tonemo ispod povrine i shvatimo da se davimo, odmah pozivamo u pomo. A kakva je tek agonija kroz koju prolazimo kad tonemo i shvatimo da smo izgubljeni i
39

da moramo poginuti ako nas neko ne spasi! Tako je to i s duom koja je na putu smrti. Kad je ovek presvedoen o svom izgubljenom stanju, on vapi u svojoj gorkoj teskobi due: "ta moram uiniti da se spasim?" Njemu nije potrebno nagovaranje i laskanje, za njega je to pitanje ivota ili smrti i uinie sve da bude spasen. To pomanjkanje presvedoenja je rezultat lanog probuenja, te najvanije delo ostaje neobavljeno. Jedna je stvar podii ruku, a sasvim druga spasiti se. Due moraju biti dovedene u istu i trajnu slobodu da bi delo trajalo. Jedna je stvar imati na stotine onih koji u uzbuenju (evangelizacione) kampanje ispovedaju obraenje, ali je sasvim druga, vratiti se za pet godina i nai ih jo uvek tamo. John Bunyan je to dobro razumeo kad je Hrianina prikazao sa velikim teretom greha na leima i opisao njegovo stanje due dok se nije reio svog tereta u podnoju krsta. Bog je dao svoj vlastiti karakter svojoj Rei. On je naziva "oganj", "malj" i "ma." Oganj pee, udarac malja boli, a rez maa stvara stvarnu bol. A kad se Njegova Re propoveda u sili pomazanja, ona ima tano istu mo. Ona pali poput ognja, lomi poput malja i probada poput maa, a duhovna ili duevna bol isto je tako otra i stvarna kao i telesna. Ako ne, onda neto ne valja ili s porukom ili s onim koji je iznosi. "Kad bi neko ko je izvrio neki straan zloin iznenada bio uhvaen i kad bi mu neki glasnik pravde probudio savest kroz rei Svetog pisma: 'Ti si taj ovek," bilo bi savreno prirodno za krivca da prebledi, zamuca, zadrhti i pokae svaki simptom stvarne agonije i muke. Kad je Valtazar, asirski kralj, vidio prste oveje ruke kako piu po obeljenom zidu palate, "preblede, misli ga uznemirie, zglobovi njegovih kukova popustie, i koljena mu stadoe udarati jedno o drugo." Ti se uinci nikada nisu smatrali neprirodnima. Zato bi se onda smatralo udnim
40

videti grenike, koji su snano probueni Duhom Bojim i koji su tako duboko presvedoeni o veliini svojih zloina, da strepe da e svakoga trenutka biti baeni u jezero ognjeno i da si zamiljaju da se pakao pokrenuo s dna da bi ih sreo na njihovom dolasku? Zato bi se dralo neprirodnim da takve osobe otkrivaju spoljanje simptome uznemirujue muke i strepnje u sebi?" (Seanja na Williama Bramwella) "Usred propovedi jedan je ovek zavapio. Osjeao sam da se trebamo moliti, jer od vapaja i suza svud po kapeli nismo vie mogli propovedati." (Thomas Collins) "Kveker koji je stajao u blizini bio je vrlo nezadovoljan 'pretvaranjem' tih stvorenja te je grizao usne i mrtio se, ali je pao na pod kao gromom pogoen. Agonija u kojoj je bio bila je strana za gledati. Vrue smo molili Boga da ga ne krivi za njegovu ludost, te je ubrzo podigao glavu i glasno zavapio: 'Sad znam da si prorok Gospodnji.'" (John Wesley) "J. H. je bio ovek uobiajnog ivota i govora, jedan od onih koji neprestano odlaze najavne molitve i sakramente, bio je revan za svoju crkvu i protiv svih drugih denominacija. uvi da ljude neto udno spopada na tim mestima, doao je da sam vidi i prosudi. Bili smo na putu kui kad nas je neko sreo i obavestio da je J. H. poludio. Seo je veerati, ali je na umu imao samo jednu misao da prvo mora proitati propoved Spasenje po veri, koju je posudio. itajui poslednju stranicu, promenio je boju, pao sa stolice i poeo uasno urlati udarajui glavom o pod. Komije su se uznemirile i skupile u kui. Ja sam doao izmeu jedan i dva, i naao ga na podu, soba je bila puna ljudi koje je njegova ena htela isterati, ali je on glasno plakao: 'Ne, neka svi dou, neka sav svet vidi sud Boji!' Dvojica ili trojica su ga drali kako su najbolje mogli. Odmah me je pogledao i pruivi ruku zavapio: 'Jao, ovo je onaj za kojeg sam rekao da vara ljude. Ali Bog me je zatekao. Rekao sam da je to sve obmana. Ali nije'. Svi smo poli na molitvu; njegove su boli nestale, a telo i dua su mu bili dovedeni u
41

slobodu." (John Wesley) "Sila Boja je sila na skuptinu poput silna vetra i sa zapanjujuom silom sve nas svladala. Stajao sam zadivljen od njena uticaja koji je gotovo posvuda dosegao itavo sluateljstvo i ne bi to mogao uporediti sa neim prikladnijim, od sile silnog proloma oblaka ili nabujale reke koja sa svojom neizdrivom teinom i pritiskom rui i preplavljuje sve pred sobom ta joj se nalazi na putu. Gotovo su svi, svih dobi, bili sagnuti od brige, i teko da je iko bio u stanju podneti ok tog iznenadnog delovanja; stari ljudi i ene koji su godinama bili jadni pijanci i neka mala deca, ne starija od est ili sedam godina, bili su u muci za svoju duu kao i osobe srednje dobi. Najtvrdokornija srca su se sada morala poniziti. Glavni se ovek meu Indijancima sad ozbiljno zabrinuo za svoju duu, te je gorko plakao. On je ranije bio najsigurniji i najsamopravedniji, o svom je stanju mislio da je dobro, jer je vie znao od veine Indijanaca. Sa velikom mi je sigurnou dan ranije rekao da je hrianin vie od deset godina. I drugi je ovek, poodmakle dobi, koji je bio ubica, vraar i notorni pijanac, bio doveden pod presvedoenje, te je viui i sa mnogo suza traio milost, mnogo alei to se jo vie nije mogao zabrinuti kad je video svoju tako veliku opasnost. Posvuda su molili i vapili za milou, u svim delovima kue, mnogi i napolju, a veliki broj nije mogao niti otii niti stajati. Njihova je zabrinutost bila tako velika, svakog pojedinog za sebe, da niko nije primeivao one oko sebe, svako je slobodno molio za sebe." (David Brainerd) "Kapela je bila i vie nego puna. Re je bila 'iva i delotvorna' velik broj ljudi je bio 'duboko u srcu potresen' i u smrtnoj je borbi presvedoenja silno vapio za milou. Nakon propovedi sledio je molitveni sastanak. Stigla je pono, a pokajnici su jo uvek bili na svojim kolenima odluni moliti dok ne zadobiju pobedu. Kako su jedan za drugim poverovavi
42

stekli mir, udaljavali su se, te su drugi, ija su srca bila pogoena, zauzimali njihova mesta. Iako je Squire bio umoran, tako je arko bilo buenje da se uznemiren i oaloen narod nije dao nagovoriti da napusti kapelu, te je molitveni sastanak bez prekida trajao itavu no i itav sledei dan i no. Obratilo se preko stotinu dua, a i mnogi su se stari ispoveditelji vere probudili i predali Bogu kroz jedno novo i potpuno posveenje." (Seanje na Squirea Brookea) "Dok su bili zauzeti molitvom, dvoje je od onih koji su uli bilo je probueno, te su poeli vapiti za milou." (William Carvosso) "Dok sam molio, sila se Boja spustila te su on i njegov raskajan prijatelj bili pogoeni u srce i glasno zaplakali radi svojih greha." (William Carvosso) "Kad presvedoenje u umnom procesu dosegne svoju kritinu taku, osoba u svojoj slabosti ne moe ni sediti, ni stajati, ni kleati, ni leati na podu. Velik je broj tako presvedoenih osoba u ovom gradu, kao i u susjednom, a sad verujem i u svim pravcima na sever gde je probuenje. Mnogi su iznenada kao udarcem oboreni te mlitavo padaju na pod, kao paralizovani su i bez snage, kao da su tog trenutka pogoeni puanim zrnom. Padaju sa dubokim stenjanjem, neki divlje viui od uasa, a velik broj silno ozbiljno preklinjui: 'Gospode Isuse, budi milostiv mojoj dui!' Celo im telo drhti kao list jasike; na prsima oseaju nepodnoljivu teinu; doivljavaju oseaj guenja, a osloboenje od svega toga nalazi se jedino u glasnoj i ustrajnoj molitvi za osloboenje. Telesna muka i duevna teskoba obino traju dok ne nau barem malo vere u Hrista. Tada se izgled, boja glasa i pokreti smesta menjaju. Teskoba i oaj promene se u zahvalnost, trijumf i oboavanje. Jezik i izgled, strane borbe i glasno oajno izraavanje prezira uverljivo govore, kao to uesnici sami govore, da su u smrtnoj borbi sa starom zmijom. Znoj tee sa napaenih rtava, sama kosa im je natopljena znojem. Neki prolaze kroz taj iscrpljujui sukob nekoliko puta, neki samo jednom. Ne postoji glad za hranom, mnogi vie dana
43

nita ne jednu. Ne spavaju, iako neki lee na podu zatvorenih oiju." (Irsko probuenje, 1859.) "Sila Gospodnjeg Duha postala je tako jaka na njihovim duama, i kao da e slomiti sve pred sobom, poput silna vetra Pentekosta. Neki su vikali od agonije; drugi su meu njima i neki snani ljudi pali na tlo kao da su mrtvi. Bio sam nateran da izgovorim psalam, ali nai su se glasovi meali sa tugovanjem i jeanjem mnogih zatvorenika koji su uzdisali za osloboenjem." (William Burns) "Probuenje uvek ukljuuje presvedoenje o grehu u crkvi. Otpali ispoveditelji vere ne mogu se bez dubokog istraivanja srca probuditi na slubi Bojoj i zapoeti ispravan ivot. Izvori greha se moraju unititi. U pravoj probudi hriani su uvek dovedeni pod takvo presvedoenje, oni svoje grehe vide u takvom svetlu da esto ne mogu verovati da e ih Bog ponovo prihvatiti. To se ne dogaa uvek do tih krajnjih mera, ali u izvornom probuenju uvek postoji duboko presvedoenje o grehu." (Charles G. Finney) Spasi, Gospode, molim Te, spasi danas, presvedoi i od greha spasi; tvrda srca slomi, pokajanje daj, idi Due, mnoge dovedi! Izlij Duha Gospode, to Te molim, da padne i spasi; velike i male, bogate i jadne, dragocene due izbavi! Neka teka tuga i patnja na svakog od nas padne sada, dok roene Hristovom krvlju due do Tvog ne dou oltara!

44

Gospode, molim Te, spasi izgubljene pre no to Isus opet doe; Due Boji, i dalje se trudi i zovi da ne bi jednom mnogi plakali! O, Boanski Due, od nas ne odlazi; ne dozvoli da grenik pogine! Smrt je blizu, no ve dolazi, gle, sluga Tvoj plae i uzdie! O. J. S.

45

VI. PREPREKE PROBUDENJU

VI. PREPREKE PROBUENJU

Samo je jedna prepreka koja moe zatvoriti kanal i uguiti Boju silu, a to je GREH. Greh je velika prepreka. Samo on moe oteati delovanje Duha i spreiti probuenje. "Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me usliio Gospod." (Ps. 66,18). A u Isaiji 59,12 imamo ove vane rei: "Gle, nije okraala ruka Gospodnja da ne moe spasti, niti je otealo uho Njegovo da ne moe uti. Nego bezakonja vaa rastavie vas s Bogom vaim, i gresi vai zaklonie lice Njegovo od vas, da ne uje." Greh je, dakle, najvea prepreka, i on se mora ukloniti. Nema druge alternative. Ne postoji kompromis. Bog nee raditi dokle god je greh prisutan. U Osiji 10,12 itamo: "Sejte pravdu, eete milost; orite krevinu, jer je vreme da traite Gospoda, da bi doao i podadio vam pravdom." A i u 2. Dnevnika 7,14 obeanje blagoslova je doputeno i utemeljeno na neopozivim uslovima: "I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potrae lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja u tada usliiti s neba i oprostiu im greh njihov, i isceliu zemlju njihovu." Iz ovoga proizlazi da nita manje od slomljena srca radi greha, punog priznanja i ispravljanja puteva nee zadovoljiti Boga. Greh se mora potpuno ostaviti. I ne samo alost radi posledica i kazne za greh, ve radi samog greha izvrenog protiv Boga. Pakao je pun onih koji se kaju, ali samo zbog kazne koju podnose. Tamo nema stvarnog kajanja. Bogata nije izgovorio ni jednu re alosti radi svog greha protiv Boga (Lk. 16,2331). Ali je David, kriv zbog ubistva i preljuba, video svoj greh kao greh protiv samog Boga (Ps. 51,6). Sama gria savesti nije istinska alost koja dovodi do pokajanja. Juda se, iako pun grinje
46

savesti, nikada nije pokajao. Samo Bog je mogu podariti skrueno i slomljeno srce i alost koja e rezultirati priznanjem i ostavljanjem greha. Nita manje od toga ne zadovoljava. "rtva je Bogu duh skruen, srce skrueno i poniteno ne odbacuje, Boe." (Ps. 51,17). "Ko krije prestupe svoje, nee biti srean; a ko priznaje i ostavlja, dobie milost." (Pri. 28,13). "Samo poznaj bezakonje svoje, da si se odmetnula Gospodu Bogu svom..." (Jer. 3,13). Uobiajna je stvar nai due kako klee pred oltarom i prizivaju Boga u velikoj muci due, ali koje ne primaju nita. Isto je tako uobiajeno da se ljudi skupe na celononu molitvu za probuenje i da njihove molitve ipak nikada nisu odgovorene. U emu je problem? Neka Re Boja odgovori: "... nego bezakonja vaa rastavie vas s Bogom vaim, i gresi vai zaklonie lice Njegovo od vas, da ne uje." Dakle, pre svega razotkrijmo na greh; ispravimo puteve nepravde, iskopajmo iz njive kamenje, i tada u veri i iekivanju traimo kie blagoslova. A sada uzmimo nae grehe jedan po jedan i pozabavimo se svakim prestupom posebno. Postavimo sami sebi sledea pitanja, jer moda smo krivi i Bog e nam o tome govoriti: 1. Jesmo li svima oprostili? Je li u naem srcu pakost, zloba, mrnja ili neprijateljstvo? Gajimo li ljutnju i odbijamo se pomiriti? 2. Lako se razljutimo? Die li nam se pritisak? Da li je istina da se jo uvek lako razbesnimo? Dri li nas gnjev povremeno u svom zagrljaju? 3. Postoji li u nama oseaj ljubomore? Kad se nekome daje prednost (ast) pred nama, ini li nas to zavidnima? Jesmo li ljubomorni na one koji mogu moliti, govoriti i initi stvari bolje od nas? 4. Postajemo li nestrpljivi i razdraljivi? Uzrujavaju li nas i male stvari i idu nam na ivce? Ili smo blagi, mirni i prisebni u svim
47

situacijama? 5. Lako se uvredimo? Kad nas ljudi ne primete ili prou mimo nas ne progovorivi, boli li nas to? Ako se nekome pridaje velika panja, a mi smo zanemareni, kako se oseamo? 6. Postoji li u naem srcu ponos? Jesmo li "naduvani", "diemo li nos visoko"? Razmiljamo li mnogo o naoj vlastitoj poziciji i dostignuima? 7. Jesmo li nepoteni? Je li na posao ist i bez prigovora? Dajemo li metar za metar i kilogram za kilogram? 8. Ogovaramo li ljude? Klevetamo li druge? Jesmo li tuibabe i meamo li se u tue poslove? 9. Kritikujemo li bezoseajno, otro? Pronalazimo li uvek promaaje i traimo greke u drugima? 10. Otimamo li Bogu? Krademo li vreme koje pripada Njemu? Zadravamo li svoj novac? 11. Jesmo li svetovni? Volimo li sjaj i glamur ovoga ivota? 12. Krademo li? Uzimamo li male stvari koje ne pripadaju nama? 13. Gajimo li u sebi duh gorine prema drugima? Postoji li mrnja u naim srcima? 14. Jesu li nai ivoti ispunjeni lakomislenou i ispraznou? Da li je nae ponaanje nedolino? Bi li nas svet zbog naih dela smatrao da smo na njegovoj strani, a ne na Bojoj? 15. Jesmo li nekome uinili neku nepravdu i nismo to popravili? Ili nas je obuzeo Zahejev duh? Jesmo li ispravili mnoge male stvari na koje nam je Bog ukazao? 16. Brinemo li se i teskobi smo? Ne uspevamo verovati Bogu za nae zemaljske i duhovne potrebe? Prelazimo li neprestano mostove (probleme) i pre negoli doemo do njih? 17. Jesmo li krivi zbog nemoralnosti? Doputamo li svom umu da gaji neiste i nesvete misli? 18. Jesmo li iskreni u svojim izjavama ili preterujemo i tako ostavljamo laan utisak o nama? Laemo li? 19. Jesmo li krivi zbog nevere? Usprkos svemu to je On za nas uinio, odbijamo li jo uvek verovati Njegovoj Rei
48

(obeanjima)? 20. inimo li greh nemoljenja? Posredujemo li? Molimo li? Koliko vremena provodimo u molitvi? Jesmo li izgurali molitvu iz svoga ivota? 21. Zanemarujemo li Re Boju? Koliko poglavlja svakoga dana proitamo? Jesmo li prouavatelji Biblije? Zadovoljavamo li svoje duhovne potrebe iz Svetoga pisma? 22. Jesmo li izneverili javno priznati Hrista? Stidimo li se Isusa? Drimo li usta zatvorena kad smo okrueni svetovnim ljudima? Svedoimo li svakodnevno? 23. Imamo li breme za spasenje dua? Imamo li ljubav za izgubljene? Postoji li u naem srcu imalo saoseanja za one koji su na putu za pakao? 24. Jesmo li izgubili svoju prvu ljubav? Gorimo li jo uvek za Boga? To su stvari koje spreavaju Boje delovanje usred svoga naroda. Budimo iskreni i nazovimo ih njihovim pravim imenom. "GREH" je re koju upotrebljava Bog. to pre utvrdimo da smo sagreili i da smo spremni to priznati i odbaciti, to pre moemo oekivati da e nas Bog uti i poeti delovati u monoj sili. Zato da varamo sami sebe? Boga ne moemo prevariti. Dakle, uklonimo prepreke pre nego napravimo sledei korak. "Kada bismo sami sebe prosuivali, ne bismo bili kanjavani... vreme je da pone sud od kue Boje." Ovo je istorija dela probuenja kroz vekove. Iz noi u no se propovedalo, a rezultati nisu bili postignuti dok neki stareina ili akon nije provalio u agoniji priznanja te otiavi do onog kom je uinio nepravdu, i molio ga za oprotenje. Ili bi se neka ena, koja je bila vaan radnik, slomila i u suzama javno priznala da je ogovarala neku sestru ili da nije razgovarala sa nekom osobom na drugom kraju crkve. Tada bi, kad bi se dalo priznanje i stvar se popravila, kad bi se pusta zemlja udrobila, a greh otkrio i priznao, tada bi, ne pre, Duh Boji doao na sluaoce i probuenje bi se razlilo po itavom kraju.
49

Generalno gledano, postoji samo jedan greh, jedna stvar koja spreava. Bio je jedan Akan u Izraelovom logoru. Bog stavlja svoj prst upravo na tu mrlju. I On ga nee maknuti dok ta jedna prepreka ne bude uklonjena. Dakle, pre svega arko izmolimo Davidovu molitvu: "Pronikni me svega, Boe... pogledaj, ne idem li putem pogubnim..." A im prepreka greha bude uklonjena sa puta, Bog e doi u silnoj sili probuenja.

50

VII. VERA ZA PROBUDENJE

VII. VERA ZA PROBUENJE

Vera je klju koji otkljuava vrata Boje sile. "Verom se sruie zidine jerihonske..." A i u delu probuenja jedan je od nunih preduslova, iva i snana vera. "Sve je mogue onom koji veruje!" ovek koji e biti upotrebljen od Gospoda, ue glas iz neba. Bog e mu dati obeanje. Ne opta obeanja Rei koja se odnose na mnogu Njegovu decu, ve jasnu i nepogreivu poruku direktno njegovom vlastitom srcu. Neko e ga poznato obeanje, najverovatnije, iznenada obuzeti na takav nain da e znati da mu je Bog govorio. Stoga, imam li nameru raditi novo delo za Boga, pre svega moram sam sebi postaviti ova pitanja: "Imam li obeanje? Da li mi je Bog lino govorio?" To je ta boanska garancija koja je ovlastila proroke starih vremena da idu k narodu i kau: "Ovako govori Gospod." A dok nas Bog tako ne ovlasti, bolje da ostanemo niice u molitvi pred Njime, jer e inae On rei: "Jao prorocima koji tre, a ja ih ne poslah!" Ali kad ovek uje glas Boji, "ako i stie polako, eka, jer zaista e doi!" Pa ako i godine prou, Bog e ipak ispuniti svoju Re. O, kakva je radost uti i prepoznati taj glas! Kakvo ohrabrenje! Kakva vera! Kako srce samo poskakuje! Nema vie sumnji! Nema vie nagaanja i traenja. Moda se danima ili nedeljama ozbiljno i vrue molilo u pogledu poznanja Boje volje. A zatim je iz Njegove Rei ili po Duhu Svetom dola Njegova poruka, i sada je nastao savreni odmor. Stvari nisu postignute niti je iekivanje realizovano, ali je Bog govorio i vie ne postoji nikakva sumnja. "On e izvriti svoj naum." U danima koji su proli ja sam imao viziju velikog dela Bojeg u gradu
51

Torontu i molio sam za to da bih saznao naum Gospodnji. Na kraju jednog dana On je progovorio. Da, drugi put je dola Njegova sigurna Re. Smesta sam poeo ekati, ekati u molitvi i veri, znajui da e On sigurno izvriti svoj naum. Prole su tri godine, godine stranog testiranja. Bez Njegovog obeanja bi pokleknuo, moje bi velike nade nestale u vetru, ali Bog mi je govorio i ja sam samo morao moliti: "Uini kako si rekao." Na kraju, kad su prole tri pune godine, On je postavio delo o kojem je govorio. Jedan se dogaaj pria o mestu zvanom Filey u ranim danima metodizma, u koje su bili slani jedan propovednik za drugim, ali svi su ili uzalud. To je naselje bilo tvrava sotonske sile i svi su oni bili isterani. Na kraju je bilo odlueno da se sve ostavi, jer je to nemogui zadatak. Meutim, upravo pre nego je donesena konana odluka, sad poznati John Oxtoby ili "Molitveni Johnny", kao sto su ga zvali, molio je Vee da poalje njega, da bi se ljudima dala jo jedna prilika. Sloili su se i nakon nekoliko dana John se uputio na svoje putovanje. Na tom ga je putu jedna osoba koja ga je poznavala upitala kuda to ide. "U Filey", odgovorio je, "gde e Gospod obnoviti svoje delo." Kako se pribliavao mestu, popeo se na brdo izmeu Mustona i Fileya, te mu se iznenada na vidiku pojavio gradi. Tako su arki bili njegovi oseaji da je uao u neko grmlje, pao na koljena i poeo se boriti, plakao i molio da njegovo poslanje uspe. Reeno nam je da je neki mlinar, koji je bio tu u blizini, uo glas, te je iznenaen zastao i sluao Johnnyja: "Padni na mene! Padni na mene! U Bridlingtonu sam im rekao da e Ti obnoviti svoje delo, mora tako uiniti ili se nikada vie svojim licem neu smeti pojaviti meu njima. A to bi tek ljudi rekli o molitvi i verovanju Tebi!?" Nastavio je preklinjati u molitvi nekoliko sati. Borba je bila duga i teka, ali nije prestajao. Svestan svoje slabosti i nesposobnosti, vrue je
52

molio. Napokon su oblaci nestali i slava je ispunila njegovu duu, te se digao uzviknuvi: "Gotovo je, Gospode. Gotovo je. Filey je zauzet! Filey je zauzet!" I bio je zauzet, i svi u njemu, tu nije bilo greke. Uao je u to mesto sve od Prestolja milosti pevajui dok je iao ulicama: "Obratite se Gospodu i traite spasenje..." Skupila se gomila snanih ribara da ga slua. Neuobiajena je sila bila prisutna u njegovom govoru, te su tvrdi grenici zaplakali i snani ljudi zadrhtali, a dok je molio, desetak i vie ljudi palo je na svoja kolena glasno traei milost i nalo je. Znamo li mi uopte to je to prineti molitvu vere? Jesmo li ikad tako molili? "Poznavao sam jednog oca," pie Charles G. Finney, "bio je dobar ovek, ali je imao pogrene poglede na molitvu vere. Sva su njegova deca odrasla, a ni jedan se od njih nije obratio. Napokon se jedan njegov sin razboleo i inilo se da e umreti. Otac je molio, ali je sinu bilo jo gore, inilo se da e otii u grob bez nade. Otac je molio dok mu agonija nije postala nepodnoljiva. Vie nije bilo izgleda da e njegov sin preiveti. Na kraju je otiao i tako molio izlivajui svoju duu, da nije mogao biti odbijen, te je napokon dobio sigurnost da ne da e njegov sin ne samo poiveti, ve da e se i obratiti, i to ne samo on, nego da e se i itava porodica obratiti Bogu. Uao je u kuu i svojoj porodici rekao da sin nee umreti. Iznenaeno su gledali u njega. 'Kaem vam,' rekao je, 'nee umreti. I ni jedno od moje dece nikada nee umreti u svojim gresima." Sva su deca tog oveka ve godinama obraena." "Jedan mi je svetenik jednom priao o probuenju u njegovom narodu, koje je zapoelo sa jednom gorljivom i pobonom enom u crkvi. Ona je postala teskobna zbog grenika i predala se molitvi za njih. Molila je, a njena je muka tako rasla da je konano dola do svetenika i sa njim razgovarala molei ga da sazove jedan poseban sastanak za one koji su zabrinuti za svoju duu, jer je smatrala da je to potrebno. Svetenik ju je odbio, jer nije oseao da je to potrebno.
53

Naredne nedelje je ponovno dola i ponovo ga vrue molila da sazove takav sastanak. Znala je da e neki doi na sastanak, jer je oseala da e Bog izliti svoga Duha. Svetenik ju je jo jednom odbio. Konano mu je rekla: 'Ne sazovete li sastanak, umreu, jer e se zasigurno dogoditi probuenje.' Narednog je Dana Gospodnjeg sazvao sastanak i rekao da ako iko postoji ko sa njim eli razgovarati o spasenju svoje due, sastae se sa njim te veeri. On nije znao ni za jednoga, ali kad je doao na mesto, na svoje iznenaenje pronaao je velik broj teskobnih dua." (Charles G. Finney) "Prvi zrak svetla koji je u pono pao na crkve u pokrajini Oneida u jesen 1825. bila je od ene krhkog zdravlja koja, verujem, nikada nije bila u nekom snanom probuenju. Njena je dua patila radi grenika. Bila je u agoniji za svoju zemlju. Nije znala ta je mui, ali je nastavila sve vie moliti dok joj se nije uinilo da e joj agonija unititi telo. Napokon je postala puna radosti, te je uzviknula: 'Bog je doao! Bog je doao!' Nema greke u pogledu toga, delo je zapoelo i proirie se po itavoj pokrajini.' Delo je uistinu zapoelo i njena se itava porodica obratila, a delo se proirilo po itavom tom delu zemlje." (Charles G. Finney) To je, dakle, tajna vera, vera iz Poslanice Jevrejima 11, vera Boja, Njegov dar, temeljena na Njegovoj Rei, upuena srcu Njegovog sluge. Takva e vera pokrenuti planine i postii nemogue. Ne drska vera koja veruje bez dokaza Duha i nita je ne kota, a kad vreme proe i stvari se ne dogode, ona brzo nestaje, ve vera Boja, roena u agoniji borbene molitve i u poroajnim mukama due. Takva e se vera uzdii iznad oluja obeshrabrenja i nevolja; trijumfovae i kako vreme prolazi nastaviti jasno goreti dok eka da se ostvari njen cilj. O, takva nam je vera danas potrebna! Vera, silna vera, obeanja vidi, na Boga jedinog gleda; nemoguem se smeje i vie:"Bie!"
54

Ona nadmauje sve moje misli, jer veran je Gospod moj; kroz neveru posrtati neu, jer Bog je rekao Re! Silnu mi veru podari koja uzalud traiti ne moe; koja dri i ne da da ode dok ono to traim ne primim!

55

VIII. CEZNJA ZA PROBUDENJEM

VIII. ENJA ZA PROBUENJEM

Kad sam posetio rusko misijsko polje u Europi 1924., 1929. i 1936., video sam kako Bog radi u sili probuenja. Da bi posetili sastanke, ljudi su peaili pedesetak kilometara ili se vozili u konjskoj zaprezi tri stotine kilometara. Bogosluenja su trajala tri ili vie sati, a u nekim su sluajevima odravana tri bogosluenja svakoga dana, no i tada su ljudi prigovarali da nisu dovoljno dobili. Na jednom su se mestu sami okupljali ve u ranim jutarnjim satima, ak i pre nego su radnici kretali na posao, odravajui etiri bogosluenja svakoga dana. Nije bilo potrebe troiti novac na reklamu. Jedan je rekao drugom i svi su doli, tako da su stajali u prolazima i sedeli na svakom slobodnom mestu na podijumu, stvarajui takvu guvu da bi se teko jo jedna osoba mogla uvui. Dobro se seam kad sam propovedao u luteranskoj crkvi pred tri hiljade ljudi. O, kako su sluali! Da, a i na otvorenom je bilo isto. Tri sam ih sata gledao kako stoje na kii ljudi, ene, deca tako su bili gladni! O, kako je Bog radio! Od samog poetka duh probuenja je bio u vazduhu. Molili se, pevali i svedoili, a suze su tekle niz njihove obraze. Pogoenih srca, sluali su poruku, a kad je poziv bio upuen, u gomili su doli napred, pali na kolena i oiju preplavljenih suzama, vapei traili Boga za milost. Pastor William Fetler bio je moj prevodilac, a kakvo je samo on bio nadahnue! Ali dopustite mi da citiram iz svog dnevnika da vam bolje ilustrujem na ta mislim: "Opisati scene koje su se dogaale po Duhu Svetom jednostavno je
56

nemogue; jer ono to je Bog izvodio nije nita manje od udesnog. Svake je noi velika sala bila doslovno preplavljena, a kako su dani odmicali, bila je ispunjena i preko broja, i dole i gore na galeriji, svuda, ljudi su stajali svuda. Iz noi u no due su dolazile napred po spasenje, pred oltarom je iznova i iznova bilo mnogo ljudi. Velik je broj prihvatio Hrista po prvi put. Koliko, ne znam." "Jutarnji sastanak u deset sati je bio prava sveanost. Prvo je jutro glavna sala, dole, bila puna, sa svega nekoliko slobodnih mesta gde je sedeo hor. Drugog dana je bilo vie ljudi, treeg jo vie, i slavno je delovanje poelo. Ali etvrtog jutra vie nije bilo mesta ni za stajanje. Sedita hora su bila popunjena. Posebne stolice su bile donesene na podijum i gde god je bilo mesta. Jo su uvek ljudi dolazili, tako da su na kraju mnogi bili prisiljeni stajati u prolazima. Tada je sila Boja pala na sluateljstvo. Mukarci i ene su kleali na svim stranama, o kakve su se samo molitve mogle uti! Kakve suze! Kakvo pokajanje i priznanje! Kakva radost i mir! Kakva svedoanstva! Aka ko su samo pevali! Zaista, nebo je silo na zemlju!" "Na zavretku sastanka bio je upuen poseban poziv za etiri sata poslepodne. Hou li ponovno propovedati? Pristao sam i u etiri su se sata ponovno vratili. Jo jednom je sila Boja bila prisutna. Suze su slobodno tekle. Neiskazana radost i punina slave se videla na mnogim licima. U tiini smo klekli pred Bogom i u mnoge ivote je uao Duh. U pola sedam sam ponovno propovedao i ponovno u osam etiri puta u jednom danu." "im sam uao u svoju sobu na poinak, uo se kucaj na vratima. Uao je jedan od studenata. Ispriao mi je kako mu je Bog govorio. Opisao je svoju veliku glad srca. 'Odluio sam moliti itavu no' rekao je, 'neu prestati dok ne prepoznam silu Duha Svetoga u mom ivotu.' Zajedno smo molili i on je glasno jecao. Tako je proboj poeo." "Nekoliko minuta kasnije ulo se drugo kucanje na vrata. 'Da li bi ste se
57

hteli sresti sa nekima u susednoj sobi?' Otiao sam. Kad sam uao, naao sam grupu ljudi kako klei. I njima je Bog govorio. Ponovno je molitva, borbena i jasna molitva, odlazila Bogu. Greh je bio priznat i odbaen, uinjeno je potpuno predanje i Duh Sveti je jo jednom imao otvoreni put." "Okupljeni su studenti kleali te na ruskom, nemakom, latvijskom i engleskom jednoduno izlivali svoja srca Bogu. O, kakvo vreme pretapanja! Kako su plakali pred Gospodom! Kakva je radost bila biti u jednom takvom ozraju probude i videti samog Duha Svetoga na delu! Na kraju su otili da nastave molitvu u svojim vlastitim sobama, do kada, ne znam. U dvanaest sam se sati vratio u svoju sobu i sa radou i zahvalnou u mojoj dui otiao u krevet. Kako je to bio blagoslovljen dan!" "Sledeeg smo jutra bili prisiljeni otii u glavnu dvoranu, jer je bilo prisutno vie od hiljadu dvesta ljudi i ponovno je mesto kod oltara bilo puno. Slava Bogu! U etiri sam sata ponovno propovedao, ovaj put sluateljima od preko hiljadu petsto ljudi, od kojih su mnogi bili prisiljeni stajati. Jo je jednom oltar bio pun dua. Zatim, u sedam sati, suoio sam se sa svojom treom zajednicom, i sila je Duha bila najstvarnija. U velikom je sluateljstvu bila prisutna sveta tiina te je na kraju bogosluja dolo toliko mnogo ljudi napred da je dodatni sastanak nakon glavnog trajao jo jedan sat. To se dogaalo u donjoj dvorani." "U osam sam otiao gore i tu pronaao sluatelje, oko hiljadu trista ljudi koji su me ekali. Ponovno sam propovedao poruku i uputio poziv, i odmah se stvorio red mukaraca i ena, mladih i starih, koji su stajali pred oltarom i sa skruenou i radou prihvatali Hrista. Bilo je to moje etvrto bogosluenje toga dana i mislio sam i moje poslednje, ali kad sam se vratio u dom misije, naao sam sobu punu Rusa, sve niice pred Bogom, molei se tiho i iskreno, kao to to samo Rusi znaju. Na trenutak sam im se pridruio, a zatim ih napustio i u dvanaest otiao u krevet. Kakav je to bio dan! Kakvi sastanci! Kakva
58

zadivljujua obraenja! Kakva radost! Kakva sila! Nikada u svom ivotu nisam propovedao takvim zajednicama ni u Kanadi ni u Sjedinjenim Dravama." "Uskrnja nedelja je bila dan koji nikada neu zaboraviti. Prvo je bogosluenje bilo u est ujutro. No ranije, u pono, posetio sam grkopravoslavno bogosluenje. Gledao sam ljude sa sveama i posmatrao svetenike u njihovim prekrasnim odorama kako napolju tri puta obilaze oko crkve; sluao sam divno pevanje hora i propoved nadbiskupa o uskrsnuu. Bilo je dva sata kad sam otiao u krevet. Dakle, propovedati u est ujutro nije bilo lako. Bilo je prisutno hiljadu dvesta ljudi. Mnogi su se odazvali pozivu i prihvatili Hrista." "U deset sam ponovno propovedao u zajednici od est stotina ljudi. ak su i prolazi na galeriji bili puni i ljudi su stajali gde god su mogli. Bila je to prekrasna slika. Sastanak je trajao etiri sata." "Nakon ruka bacio sam se na krevet i zaspao, probudivi se upravo na vreme za sledee bogosluenje u etiri. Bilo je prisutno hiljadu etiri stotine ljude. Dok je Duh Boji u stranoj sili delovao na sluaoce, velik ih je broj doao napred za spasenje. Suze su tekle niz mnoga lica. Mukarci su stajali briui svoje nateene oi. Spasenje je dolo u mnoga srca te su sa sjajem radosti na svom licu toplo stiskali moju ruku dok sam prolazio uz dugi red obraenika. Bilo je tamo mladih mukaraca i mladih ena. I starijih. Mnogi sa sedom kosom. Nekoliko male dece. Svi su traili i mnogi su nali Spasitelja. O kakva beskrajna radost!" "U ponedeljak sam bio u ruskoj crkvi gde sam pre gotovo pet godina propovedao Evanelje. Tu sam u deset sati pronaao prepunu salu, mukarce i ene kako vise na galeriji sa strane, ljude kako stoje gde god se stajati moglo, te ogroman hor i grupu iza mene. Govorio sam sa presvedoenjem o pobedi nad grehom i na kraju su desetine klekle dok
59

je blagoslovljeni Duh Sveti ulazio u njihove ivote i inio promenu. Bog je silno radio. Mnoga su lica doslovce izgledala velianstveno, tako je velika bila njihova radost." "U drugom ruskom gradu nae se prvo bogosluenje odravalo u lokalnoj crkvi koja je bila samo do pola puna, ali je poetak delovanja Duha poeo odmah. Mnogi su sa suzama molili. Na sledeem je bogosluenju crkva bila puna, neki su stajali. Tree smo odravali u dvorani gde ih je sedelo tri hiljade, kako su izjavili, ali se pokazala premalom. Tako je veliko bilo mnotvo i tako duboko zanimanje da su mnogi bili prisiljeni itavo vreme stajati. Usprkos velikom mnotvu, mnogi su doli napred i kleknuli ispred oltara da prihvate Hrista, jer je veliko presvedoenje palo na zajednicu." "Zatim u ponedeljak je dolo i vee. Hoe li veliko mnotvo jo jednom doi? Ili e ponedeljak ovde biti kao tamo u Americi? Pitanje je brzo dobilo odgovor, jer kad smo se pribliili crkvi, nali smo je nabijenu do krova, brojni su stajali u prolazima. Kakav prizor! Dve galerije, jedna daleko iznad prve. Napeta su lica zurila dole na nas. Kako je moja dua drhtala dok sam ih gledao! A kako su samo sluali! Nakon zavretka pozvao sam na dodatni sastanak. Oko pet stotina ljudi je otilo, ostatak je ostao. I tako, sa priblino dve hiljade pet stotina prisutnih, morao sam nastaviti. Brzo su prva sedita bila popunjena sa onima koji su traili spasenje. Paljivo sam objasnio Evanelje. Dok sam govorio, suze su tekle niz njihova lica. Ubrzo su bili na kolenima. Gresi su bili priznati i oproteni, Hrist prihvaen i slavopoj prinet Bogu. O kako su njihovi izrazi lica bili promenjeni kad su se digli! Kako su im oi sijale od radosti!" "Tako je zavrio jedan od najdivnijih nizova sastanaka probuenja koje sam ikad odrao. Nikada u Americi nisam imao slino iskustvo. I nikada neu zaboraviti te slavne scene kojima sam prisustvovao. Kakva duhovna glad i e za Bogom! Gde bi se to u Kanadi moglo ponoviti? Moja itava dua odlazi tim velikim mnotvima. Kako ih je
60

divno Bog pohodio! O, kako ga slavim! Slava neka je Njegovom imenu zauvek! On je jo uvek isti. Bog Wesleya i Finneya, Bog Moodyja i Evana Robertsa taj Bog je i na Bog zauvek. On je jo uvek Bog probuenja. Njegova ruka nije okraala niti mu uho postalo teko. On uje, On odgovara na molitve. Aleluja!" "to se mene tie, duboko sam se poklonio. Bog je bogato blagoslovio moju vlastitu duu. To je znailo novo raspee, dublje iskustvo i prisniji hod sa Bogom. Moje srce se topi i topi. Od sad pa nadalje, kao nikad pre, sve mora biti 'Bog prvo!' Moje vlastite planove i ambicije radosno stavljam na stranu i prihvatam Njegove. ta budunost donosi, ne znam, ali moje je vreme u Njegovim rukama. Kad bi On bio tako dobar da me upotrebi u dubokom duhovnom delu probuenja, bio bih i vie nego zadovoljan, nije vano gde, ovde ili kod kue. 'Kud me vodi, slediu ga'. Odluio sam se potpuno prepustiti Bogu i svaki tren iveti u kraljevstvu tako daleko iznad sveta i tela da u boraviti u neprekidnom zajednitvu sa mojim blagoslovljenim Gospodom." Prijatelji moji, putovao sam Europom, Bliskim i Dalekim istokom, Kanadom i Sjedinjenim Dravama. Bio sam od Atlantskog do Tihog okeana, od Meksikog zaliva do Velikih jezera, mnogo puta. Posetio sam najbolje evaneoske zajednice, sluao najvee evaneliste i biblijske uitelje na ovom kontinentu. Ali nikada nigde nisam video ono to sam upravo opisao, osim u radu onih koji rade u zemljama Rusije. A zato? Kakvo je objanjenje? Je li Bog ostavio Ameriku? Je li zavrio sa Kanadom? Je li Engleska ve imala svoju priliku? Zato danas nigde u tim zemljama nema probuenja? Jednostavno, jer glavni preduslovi za probuenje nedostaju. Ono to sam video u kontinentalnoj Europi tek moram videti ovde, a to je glad. Prijatelji moji, u ovoj zemlji ne postoji stvarna, prava, duboka, duhovna glad ni traganje srca za Bogom. Stvari su ispunile nau viziju. Mi imamo toliko komfora i luksuza da ne oseamo potrebu za Bogom. Kad bismo morali ostati gotovo bez svega to posedujemo, to bi moda bilo nae
61

spasenje. Ljudi ovde ne ele poseivati sastanke. esto je potrebna na stotine dolara vredna reklama da bi ih se samo malo zainteresovalo. Pozorita i bioskopi su prepuni, plesne dvorane, plae i parkovi puni, ali su nae crkve uglavnom prazne. Ljudi ni u snu ne bi hodali tri kilometra da bi doli na neko bogosluenje niti bi tri sata stajali na otvorenom da sluaju Evanelje. Iz toga proizlazi moja dijagnoza da ovde nema gladi. to je lepi dan, vee je iskuenje za izletom, a Bog zauzima drugo ili tree mesto. Ruski narod ima vrlo malo od tih svetovnih dobara, iz toga proizlazi da je duhovno gladan za bogatstvima Bojim. Dakle mi, koji imamo glad a hvala Bogu, postoji nas nekoliko tu i tamo mi ponimo tuiti nad ovim narodom i pozovimo Boga da stvori tu glad, bilo katastrofom, ratom, neimatinom ili bilo ime, jer bez te gladi ne moe doi do pravog probuenja.

62

IX. DA LI JE EVANGELIZACIJA MRTVA?

IX. DA LI JE EVANGELIZACIJA MRTVA?

Jesu li slavni dani evangelizacije proli i zauvek nestali? Zar vie nikada nee biti nekog Wesleya, Finneya ili Moodyja? Zar gradovi vie nee biti uskomeani silnim probuenjima kao u danima koji su proli? Je li zaista istina da su dani probuenja proli i da je evangelizacija mrtva? Moj je odgovor i da i ne. Neki dan je u jednom od izdanja naih kanadskih novina izala slika D. L. Moodyja i kratak izvetaj o njegovoj velikoj torontskoj kampanji u dvorani Massey 1894. Govori se o ogromnom mnotvu ljudi, o njegovom propovedanju i kako se on javno zahvalio gospodinu Hartu A. Masseyu, koji je stajao u svojoj posebnoj loi, zbog darivanja dvorane Massey gradu. Zatim je izvetaj govorio o Moodyjevoj velikoj kampanji: "Pria o D. L. Moodyju je ona iz dana herojskog evangelizjranja koje je prolo i koje se moda nikada vie nee vratiti. To je razdoblje imalo svoj vlastiti duhovni sjaj. Nije bilo radija, telefona, automobila, a dok Moody nije postao prilino star, ni elektrinog svetla." Kasnije je u istim novinama izaao izvetaj o velikim sastancima vanih kanadskih evanelista: Crossleya i Huntera u Ottawi kad se Sir John A. MacDonald, prvi kanadski premijer, sluajui Hunterovu presvedoavajuu propoved, digao na noge i javno ispovedio svoju veru u Hrista. Bilo je to 1889. godine kad sam se ja rodio. Kratko pre nego je umro, dr. Crossley je pohodio neke od mojih bogosluenja. Hunter sa kojim je on etvrt veka putovao evangelizirajui, je umro. Dananja generacija ga ne poznaje. Za
63

veinu onih koji su sad aktivno zaposleni u hrianskoj slubi, slava prolosti je zaboravljena. Ali kad gledam na dr. Crossleya i druge sede ratnike koji su bili u sreditu evangelizacije, mislim na velike scene koje su bile viene pre vie od jedne generacije unazad kad je evangelizacija bila na visini, te se pitam bi li one opet mogle biti viene u sadanjoj ili sledeoj generaciji. U svojoj biblioteci imam istroeni svezak Moodyjevih propovedi, stenografisanih dok je govorio. Njegove negramatike reenice su zabeleene upravo onako kako to su pale s njegovih usana. Uputstva koja je on dao sa podijuma, njegova upozorenja protiv piljara koji stiu zaradu prodajui njegove slike i protiv triavih zbivanja sve je to, upravo kao to se dogodilo, zapisao neko ko je bio prisutan i svojim vlastitim oima to gledao. Cenim taj svezak, cenim ga, jer je pun ozraja evangelizacije, ozraja sa kojim ova sadanja generacija uglavnom nije upoznata. Jer dok itam, ponovno vidim velika, nagomilana mnotva; jo jednom ujem presvedoavajue propovedi poznatog evangelizatora i svedok sam davnih dogaanja koja su tako mnogo znaila Crkvi u prethodnoj generaciji svedok sam dana neba na zemlji. Ali pitanje koje sad postavljam glasi: Hoe li se ti dani ikada opet ponoviti? Herojski dani evangeliziranja kao da su proli sa vremenom kad sam ja bio tinejder. Moja je prednost bila susresti se sa njima barem u njihovoj slavi na zalasku. Dobro se seam velikih sastanaka Torreya i Alexandera u dvorani Massey u Torontu 1906. kad sam se ja obratio. Ono to me se dojmilo, bio je velik broj propovednika svih denominacija kako zajedno sede na podijumu. Zatim, isto tako, moj se um vraa do duha evangelizacije u YMCAi, godinu ili dve kasnije. A nikada neu zaboraviti ni sastanke Crossleya i Huntera u Huntsvilleu u Ontariju 1908. i utisak koji su ostavili na mene. Moje je mlado srce od uzbuenja drhtalo kad god sam doao u dodir sa evangelizacionim slubama. Ali one su bile blizu ieznua. Tek je
64

negde u drugoj deceniji dvadesetog veka onaj duh evangelizacije starih vremena uzeo svoj zamah.

Veliki centri evangelizacije Ali evangelizacija nije mrtva. Ni govora. Niti moe umreti, jer je to jedan jedini Boji metod da obavi svoje delo. Iz toga proizlazi da On danas podie velike pokrete i centre irom zemlje, posebno za evangeliziranje, i u njima e vatra evangeliziranja nastaviti goreti. Ti su centri podignuta dela koja se nadmono istiu u spasavanju dua, obrazovanju vernika i evangelizaciji irom sveta, posebno naglaavajui etiri bitne stvari: spasenje, dublji ivot, inostranu misiju i povratak naeg Gospoda; oni svim sredstvima nastoje odneti poruku masama bez Hrista, kako kod kue, tako i van granica, u to je mogue kraem vremenu. Metoda koja sledi je metoda apostola Pavla. On nije odrao kratku kampanju, koliko god ona vredna bila, te otiao dalje, ve je ostajao u svakom mestu, ako je bilo mogue, dok stvarno delo nije bilo ustanovljeno. Svaki veliki grad treba takve centre. Spurgeon je u Londonu uzeo muziku dvoranu Surrey, koja ima deset hiljada sedita, i Crystal Palace, koja ima dvadeset hiljada sedita, te naputajui sve konvencionalnosti, propovedao Evanelje grenim masama velike engleske metropole, a zatim je podigao Metropolitan Tabcrnacle, kao trajni evangelizacioni centar. D. W. Moody i R. A. Torrey imali su istu viziju. I oni su verovali, poput Spurgeona, u rad na jednom mestu. Tako su velika Moodyjeva crkva u Chicagu, Crkva otvorenih vrata u Los Angelesu i Crkva naroda u Torontu trajni centri evangelizacije.
65

Neko je moda pozvan da putuje od mesta do mesta, ali najvrednija evangelizacija postie se kroz osnovane stoere gde se oganj probuenja nikada ne gasi, te od tamo, kao iz centra, deluje po itavom svetu. Uopteno prihvaena zamisao o crkvi mislim na male grupe vernika koje se okupljaju negde u nekoj mranoj ulici i mue muku kako bi dale platu svom pastoru, a koje ne ostavljaju dojam na mnotvo... sigurno nije Boja vizija. Kako esto nailazimo na samo aicu ljudi, preterano uhranjenih i nedovoljno iskoritenih u radu, samozadovoljni pa ak i antievangelizacijski nastrojeni, bez vizije rasta i bez oseaja dunosti da nose poruku masama! To su isuene ili ustajale movare bez izvora. Tek kad nae crkve postanu duhovna sredita za agresivno evangeliziranje, kako kod kue tako i van zemlje, shvatiemo viziju Isusa Hrista kao to je izraena u Njegovom Velikom nalogu.

Evangelizacija reava probleme Evangelizacija e napuniti svaku crkvu. Ona je punila metodistike crkve, punila ih svuda po svetu sto i pedeset godina. Metodizam se rodio kroz evangelizaciju; iveo je i rastao od evangelizacije. Bio je najvei od svih evangelizacijskih delovanja od apostolskih dana. Dovodio je ljude da se spaavaju i da obraenici ispune redove. tavie, evangelizacija e reiti i financijske probleme. Sve to je Petar morao uiniti, bilo je da uhvati ribu, novac je bio u njenim ustima. Uvek je to tako. Zadobij nespaene za Hrista i oni e se brinuti za nuna sredstva da bi Njegov rad iao dalje. Mnoge od naih crkava morale su se zatvoriti, jer je evangelizacija zamrla. Crkva naroda nije izuzetak. Sve ranije godine odravali smo neprestanu slubu evangeliziranja i jo uvek tako inimo. Pevaju se
66

evangelizacijske evaneoske pesme i propovedaju propovedi za zadobijanje dua. Mnogo smo se okoristili i radijem. Svake smo nedelje uvee, u eteru, dva i po sata, te hiljade mogu uti poruku spasenja i biti evangelizirane. Svake nedelje na uvee upuen je poziv ljudima. Nae bogosluenje se ne sastoji samo od okupljanja, propovedanja i razlaza. Mi mukarcima i enama dajemo priliku da prihvate Hrista pozivajui ih u posebnu prostoriju za tu svrhu. Teko da i jedna nedelja proe a da due nisu spaene. Dobro znamo da crkva mora evangelizirati ili e se okameniti; i tako evangeliziramo, jer crkva koja prestaje biti evangelizacijska, ubrzo e prestati biti i evaneoska. Naa izjava govori da mi istiemo obraenje dua, pouavanje vernika i evangeliziranje irom sveta. Mi smo "staromodni", jer jo uvek verujemo u "obraenje dua". Ljudi trebaju spasenje. Ta se zanemarena istina mora naglaavati vie nego ikada. Tada e se vernici izgraivati u veri. A nae evangeliziranje ni u kom sluaju nije ogranieno samo na na vlastiti grad. Hvala Bogu, rasprostire se irom sveta. Mi verujemo u delo u inostranim misijama i ponosimo se njime.

etiri vane stvari Sad slede etiri vane stvari: spasenje, dublji ivot, strane misije i povratak naega Gospoda. Ne da mi ne pridajemo vanost drugim vanim istinama! Ni govora. Ali oko ove etiri istine, nalazi se veina je vitalnog uenja Svetoga pisma. Na sve to se misli pod dubljim ivotom o kom propovedamo. Bog eli da Njegov narod bude Duhom ispunjen, da ima pobedu nad grehom, da je potpuno predan Njemu i sasvim odvojen od sveta i svih njegovih poslova, kako bi ga On mogao do kraja upotrebiti. Mi stavljamo
67

naglasak na Njega, na Osobu, vie nego na darove, iskustva i manifestacije. "Sve u Isusu i Isus u svemu." Isto tako, blagoslovljenu istinu povratka naeg Gospoda ne zanemarujemo. To je velika nada Crkve. Na se Gospod vraa. Detaljno, lino tumaenje proroanstva mi ne naglaavamo. U tome su se ljudi uvek razlikovali i razlikovae se. Moemo se ne slagati, ali jo uvek smo braa. No mi smo ustrajni na vanoj istini linog, vidljivog povratka naeg Gospoda da uspostavi svoje kraljevstvo. Naa izjava zavrava reima: "Svim sredstvima nastojimo odneti Evanelje masama koje ne poznaju Hrista, kako na domaem polju, tako i u inostrane zemlje, u najkraem moguem vremenu." Na kraju krajeva, to je glavna stvar. Da bismo iveli, moramo davati. Da bismo uneli, moramo izneti. Zbog tog razloga je Hrist doao, iveo, umro i poslao Duha Svetoga. To sainjava najvii zadatak Crkve. Radi njega postojimo. Na je najvaniji posao nositi Evanelje i iriti ga svim legitimnim sredstvima. Posebno je vano nositi ga narodima koji nisu uli za Hrista. Nesebino i jednako nas mora zanimati strano polje rada kao i domae, jer time sledimo program naega Gospoda koji je propovedanje Evanelja "po svemu svetu za svedoanstvo svim narodima. I tada e doi posledak," (Mt. 24,14). Na taj nain moemo najvie pouriti Njegov povratak s obzirom da Bog sada pohaa pogane da "primi iz neznaboaca narod k imenu svom." (Dela 15,14). O, kakva vizija! Kakav poziv! Kakvo delo! Kako neko moe pronai greku u takvom programu? ovjek koji ljubi Gospoda i stoji na velikim temeljima vere ne moe odbiti da se sto posto ne preda tom velikom zadatku. Kako bismo trebali slaviti Boga za zdravu evangelizaciju prema Svetom pismu! Pokret koji gori za due nije roen od oveka ni od volje telesne, ve od Boga.

68

Dakle, evangelizirajmo i ustrajmo u tome, veno evangelizirajmo, da bi ljudi mogli imati priliku uti Evanelje i biti spaseni. Neka se propovednici, pravi propovednici, daju na evangelizaciju za svojim vlastitim propovedaonicama i uine svoje lokalne crkve evangelizacijskim centrima, jer e Bog blagosloviti evangelizaciju vie od bilo ega drugog. On e staviti svoj peat kao dokaz toga na spaavanje dua, obnovu otpadnika i pouavanje vernika, jer je evangelizacija jo uvek veliki nalog ovoga vremena.

Idi, idi, izgubljene zadobij, evangeliziraj po svaku cenu; propovedaj Evanelje u svakoj zemlji, idi, zapovest je to Gospodnja. Evangeliziraj u svakom plemenu, Evanelje ne uskrati nikom; idi i kai kako je umro, idi, kazuj o Hristu raspetom! Idi i kazuj kako On usta i kao pobednik ivi nad neprijateljima svojim; kako e opet doi da vlada u sili i slavi! On dolazi po zarunicu svoju iz svakog roda i plemena, i vraa se da najavi Dan suda za greh oveka! Idi, objaviti poruku treba! Idi, dovedi ih u stado Spasitelja! Gospodar zove, ustani sada!
69

Evangeliziraj! Evangeliziraj! O. J. S.

70

X. POTREBA OVOGA VREMENA

X. POTREBA OVOGA VREMENA

"Kad nema utvare (objave), rasipa se narod..." (Pri. 29,18). Kako istinito! Mnotvo je onih u naim gradovima koji ginu u grehu, jer mi nemamo objavu. Mase bez Hrista za koje je Isus umro moda nikada nee uti Boju poruku spasenja ako mi ne dobijemo objavu. Nai veliki gradovi, za koje smo mi odgovorni, ne poznaju Evanelje milosti Boje jer smo mi, Njegovi sledbenici, bez vizije. ta emo u pogledu toga uiniti? Kada, o kada emo dobiti breme i postati svesni nae odgovornosti? Zaista je istinita ta misao: "Kad nema objave, narod gine..." Smeteni u udobnom malom gnezdu usred svoga okruenja, zadovoljni aicom presitih sledbenika, mi odravamo naa bogosluenja, propovedamo nae propovedi i ba nas briga za mnotva koja oko nas odlaze u venu smrt. Bog nikada nije rekao grenicima da dou k nama. On je rekao da mi idemo k njima. Zato onda njih krivimo to ne dolaze k nama kada je stvarna krivica na nama, jer ne idemo k njima? Boe, pomozi nam! "Kad nema objave, narod gine." Svet izlazi napolje da bi privukao panju. Pozorita su sagraena na najvanijim okovima i jasno osvetljena, a crkve preesto izaberu neke sporedne ulice, grade male zgrade i instaliraju priguena svetla, i tada se pitaju zato ljudi ne dolaze. "Jer sinovi su ovoga sveta mudriji od sinova svetla..." Svaki grad u svom sreditu treba veliko evaneosko delo, jasno osvetljeno, pristupano, sposobno privui prolaznike, sa stvarno ivim evaneoskim programom, programom pripremljenim da uzdrma ravnodune, da probudi grenike i okrene ih prema nebu. Bez takve vizije, ljudi su osueni na propast.
71

Sve to je potrebno da bi se takva Bogom dana vizija ostvarila je vera ili, da tako kaem, vera i bolovi. Vera i bolovi e sve uiniti. Bogom dana vizija, Bogom dana vera plus bolovi, ili da kaem, teko, portvovano delo, uinie nemogue. Careyev moto to sumira ovako: "Oekuj velike stvari od Boga; lati se velikih stvari za Boga." Ne moete oekivati velike stvari od Boga dok se ne latite velikih stvari za Boga. Pribavite Boju viziju i tada je realizujte. "Sve je mogue onome koji veruje." "Bogu je sve mogue." "Verujte u Boga." Mi ivimo u danima stranog otpada. Na mojim putovanjima po Europi, a nedavno i po Kanadi i Sjedinjenim Dravama, postao sam kao nikada ranije optereen verskom situacijom i njenim izgledom. Crkva, kao to govori prorotvo, ubrzano postaje otpadnikom. Mnogi se okreu od vere. To znai da je itav svet sad postao jedno ogromno misijsko polje. Hiljade obinih polaznika crkava nikada nije ulo Evanelje. Sa mnogih se propovedaonica danas od ordiniranih propovednika Evanelja uju ovakve izjave: "Ne propovedam vie itavu Bibliju. Ne propovedam iz Biblije o nebu i paklu, a i ne poznajem ni jednog propovednika od nekog znaaja koji bi to inio. Moje mi obrazovanje zabranjuje da prihvatim uda Biblije. Ne verujem u nauku spasenja po krvi. Hvala Bogu, ja nisam spaen ni po ijoj krvi. Spasenje po krvi je evanelje iz mesare." S obzirom na takve izjave, nije li vreme da prave sluge Boje glasno zavape i jo jednom naveste silne istine stare Knjige koje preobraavaju duu. General Booth je napisao "U najmranijoj Engleskoj". Bog je na njegovo srce utisnuo ovu stranu izjavu: "Jer, gle, mrak e pokriti zemlju i tama narode!" (Isa. 60,2). Ovo se danas obistinjuje ne samo na inostranim misijskim poljima, nego i kod kue. Ljudi su svuda u gotovo potpunom mraku, bar to se tie Bojega spasenja. Samo tu i tamo nailazimo na propovedaonicu gde se propoveda Evanelje,
72

naglaava novoroenje, jasno govori o spasenju i poziva ljude na obraenje. Pozivi k oltaru su retki, a bogosluenja sve formalnija. U mnogim crkvama propovednik propoveda kao da su u sali ve svi spaeni i na putu za nebo, meutim, u svakoj zajednici postoje oni koji nikada nisu doiveli novoroenje. O, gde je propovedanje Bunyana, Baxtera, Aileena, Edwardsa, Wesleya, Whitfielda i Fmneya; propovedanje od kojeg 'su grenici drhtali i glasno vapili pod stranim teretom greha i krivice. Neka Gospod ponovo podigne takve ljude, ljude koji e, shvativi stranu ozbiljnost i odgovornost njihova poziva, ostaviti sve druge manje vane stvari i neustraivo propovedati velike osnove vere da bi u ovim poslednjim danima ovoga vremena dali jasno i nepogreivo svedoanstvo. Ne postoji drugo propovedanje niti druga poruka vredna ovoga vremena i truda. Previe se vremena troi na religijske nesuglasice. Zato bismo trebali biti u obrani? Nesuglasice nikada nisu bile od koristi. Istine Biblije se ne trebaju braniti; one se trebaju samo naveivati. Biblija e se sama obraniti. Ona e preiveti i dugo nakon to e njene kritike umreti i nestati. Potrebna nam je pozitivna poruka. Zbog nesuglasica se u severnoj Africi svetlo ugasilo, a to e se i ovde dogoditi ako ne promenimo metode. Dakle, pazimo na na jedan jedini veliki zadatak, da nosimo Evanelje i ovde i van zemlje. Radimo zajedno u jedinstvu sa Duhom. Ako se ne moemo sloiti ni u emu drugom, moemo se sloiti u evangeliziranju. Svi mi verujemo da je Evanelje sila Boja za spasenje. Onda ga propovedajmo. Ateisti nikada nisu bili presvedoeni argumentima. "Bez napada i bez obrane!" uvek je bio moj moto i to me je odralo postojanim. Ja ne znam za bolje i strogo bih savetovao da svaki propovednik ini isto.

73

Prema Svetome pismu, mi ivimo u laodikejskim danima Crkve. Zbog toga Crkva sama mora biti evangelizirana. Potreban je novi poziv na odvojenje od sveta i posveenje Isusu Hristu itavim srcem. Ne mogu shvatiti da neko nanovoroen moe ostati u ckrkvi koja nije nita drugo nego kao neki klub. Kompromis je u Rei Bojoj uvek bio osuen. Mrak se mora rasterati. Kako emo se inae suoiti sa stranim otpadnom dananjice! Neprijatelj je iznad nas. Olujni se oblaci skupljaju i oluja samo to nije provalila. Nita osim propovedanja Evanelja u sili Duha Svetoga nee moi zaustaviti bujicu. Dakle, evangelizirajmo! Poimo gde su ljudi, i sa najboljom evaneoskom muzikom, najboljim svedoanstvima i najboljom porukom privucimo mase koje ne poznaju Hrista. Planirajmo jasne evaneoske programe i zadobijmo ljude za naega Spasitelja. Nosimo Evanelje u svaki dom u naem okrugu, iznova i iznova. Jeste li ikada itali Prie 24,1112? Te su rei za promisliti. Pogledajte u njim: "Izbavljaj pohvatane na smrt; i koje hoe da pogube, nemoj se ustegnuti od njih. Ako li kae: Gle, nismo znali za to; nee li razumeti Onaj koji ispituje srca, i koji uva duu tvoju nee li doznati i platiti svakome po delima njegovim?" Kakva strana izjava! Ko to moe proitati, a da ne bude presvedoen? Preti li ljudima smrt i mi ih ne upozorimo, biemo krivi. Moemo se izgovarati da nismo znali. Nita nam to nee vredeti. Jer moemo znati. Jer moemo otkriti potrebu. Takvo opravdanje Bog nee prihvatiti. Mi se moramo oglasiti i upozoravati. Moramo im rei o njihovoj opasnosti. To je, brate moj, potreba ovoga sata. Neka nam Bog da viziju, jer e inae ljudi odlaziti u pogibao a mi emo biti za to odgovorni.
74

XI. EVANGELIZACIJA BOZJI ODGOVOR UMIRUCEM SVETU

XI. EVANGELIZACIJA BOJI ODGOVOR UMIRUEM SVETU

Ovo je dvadeseti vek. Zle sile su na delu. Mnotvo je lanih religija na svim stranama. Nacionalizmi razaraju zemlje i narode. Komunizam, najsilnije oruje ikada iskovano sotonskom domiljatou, preti da razori hrianstvo. Atomska sila dri civilizaciju na milost i nemilost. Voleo bi da mogu iveti do 2000. godine, ali to se nee dogoditi. Milioni hoe, ako Hrist ne doe, no ja ne mogu. Ja verujem da e narednih pedeset godina biti najznaajnije u istoriji oveanstva. Dogaaji koji e svojom vanou potresti svet, ve bacaju svoje senke pred sobom. Uvedeni su ogromni pokreti; neki na dobro, drugi na zlo. Ljudska se rasa suoava s unitenjem. Kataklizmiki sudovi su neizbeni. Revolucija, sa svim svojim uasima, ponovo podie svoju sedu glavu. Gvozdena zavesa krije ropstvo gore od smrti. itavo stvorenje stenje. Trudovi se novog doba oseaju sad po itavom svetu. Jo se jednom uje "um po vrhovima dudovog drvea." "Blizu je dolazak Gospodnji!"

Vanost evangelizacije Ja nisam profesionalni evanelist, ali ja nosim evangelizacijsko delo i znam da je jedina nada naega vremena nova manifestacija sile Boje. Bio sam u zemljama gde sam video tu silu na delu i uveren sam da i mi ovde moemo imati ono emu sam ja tamo bio svedok. Evangelizacija je zapovest i potreba za ovo vreme, potreba ovoga sata. Bez probuenja, ivot kakav poznajemo mora propasti. Moramo evangelizirati ili emo se pretvoriti u kamen.
75

Svi mi imamo svoje razliitosti, ali postoji jedna stvar u kojoj se moemo sloiti, a to je evangelizacija. Ako se ni u emu ne moemo ujediniti, trebali bismo biti u stanju zajedniki raditi u zadobijanju izgubljenih ljudi i ena za Gospoda Isusa Hrista. Kad se radi o evangelizaciji, propovednici i laici svih denominacija trebali bi zajedniki raditi. Postoje propovednici koji dre da mogu sami obavljati svoj vlastiti evangelizacijski rad i da nema potrebe dovoditi profesionalne evaneliste. Dopustite mi da kaem, da svoje tvrenje zasnivam na etrdesetogodinjoj slubi, uglavnom pastorskoj, da uspeh moga dela u velikoj mjeri dugujem evangelizaciji. Pastor jedne crkve moe biti dobar propovednik, njegovi ga ljudi mogu vrlo voleti, ali ak i najbolji glas moe postati zamoran. Za mojom su propovedaonicom uvek dobrodoli drugi jer sam shvatio da je novi glas nuan. Jedan evanelist moe zadobiti one koje ja ne mogu. A zatim, kad ja ponovo preuzmem propovedaonicu, moj glas postaje novi glas i tako se ljudi nikada ne zamore. im osetim da su me dovoljno esto sluali, za promenu im dovodim nekog drugog, a evanelist nam uvek dovodi nove prijatelje, od kojih veina ostaje sa nama i kad on ode. Prva kampanja koju sam odravao u Torontu trajala je neprekidno svake noi est meseci, ukljuujui subote i dva ili tri bogosluenja nedeljom. Ja sam organizovao kampanju i bio voditelj svih sastanaka. Ali tokom tih est meseci imao sam desetak ili vie razliitih evanelista, jednog za drugim, koji su propovedali. Tako sam uvek imao nekog novog za navetanje Evanelja i ljudi su mogli neprestano oekivati novi glas. Mnotvo se poveavalo iz nedelje u nedelju. Zanimanje je bilo veliko i pre nego je kampanja zavrila, mnogo je stotina dua bilo spaeno, tako da je kao rezultat toga delo Boje vrlo ojaalo. Svaka je kampanja i vie nego pokrila svoje trokove jer sam video da je na kraju uvek neto ostalo i u blagajni.

76

Tokom svih godina, sve do danas, imao sam dve ili tri, a ponekad i pet do est kampanja na godinu, a usto i mnoge posebne konferencije ovakve ili onakve vrste. Sve je to poticalo duhovni ivot ljudi, pridonosilo novom zanimanju, stvaralo oduevljenje i uvrivalo delo. Izmeu kampanja propovedao sam ja, a kako je delo raslo i mnotvo se poveavalo, sve sam vie bio za propovedaonicom, no nikada nisam smatrao da bih to mogao raditi sam. Sve do dana dananjega dovodim vanjske govornike da odravaju evangelizacijske kampanje.

Potekoe evangelizacije Ne tako davno bilo je dana u delu evangelizacije i probuenja kad su sve crkve odreenog grada zatvorile svoja vrata i suraivale. Nije udo da su ljudi poput Billyja Sundaya imali velika mnotva. Godinama Billy Sunday nije hteo ii u neki grad ako se sve crkve toga grada nisu sloile da zatvore svoja vrata i ujedine u kampanji. Posledica toga je bila da su horovi svih crkava bili na podijumu, a to je jo vanije, i propovednici; a kako su crkve bile zatvorene i ljudi nisu imali kuda otii, doli su na mesto gde se odravala kampanja i ispunili ga do poslednjeg mesta, a kad su videli da njihovi propovednici sede na podijumu, bili su nadahnuti da sarauju, da daju prilog, da mole i rade tagod mogu da bi kampanja bila uspena. To je idealan nain da se zadobiju due za Hrista. Meutim, mi ivimo u vreme kada izgleda gotovo nemogue da svi propovednici i sve crkve iz jednog grada sarauju. Danas smo sretni ako uspemo dobiti makar evaneoske crkve da zatvore svoja vrata i rade sa nama, jer je i meu fundamentalistima toliko razlike i borbe da je teko osigurati potrebnu saradnju. Ali je jo uvek istina da bi svaki grad mogao biti zadobijen za Boga i da bi se moglo dogoditi silno probuenje kad bi se crkve i propovednici svih denominacija ujedinili u zadobijanju dua i radili zajedno u evangeliziranju masa bez Hrista svuda oko nas.
77

Ponekad se prigovara da nam je potrebno vie biblijskog pouavanja i vie biblijskih konferencija, i da bismo trebali obratiti vie panje na prouavanje Rei. Evangelizacija, tvrde, ne uvruje i ne pouava. Molim vas, nemojte se s time sloiti. Kad sam prouavao istoriju probuenja i evangelizacije vekovima unazad, otkrio sam da je bilo vie pouavanja, vie linog zadobijanja dua i da je vei broj ljudi bio nadahnut da prouava Re Boju tokom dana probuenja i evangelizacije, nego u bilo koje drugo vreme. Kad Duh Sveti radi, ljudi se sasvim prirodno okreu Bibliji i njenom prouavanju. Organiziraju se kursevi prouavanja Biblije. Daju se uputstva za lini rad. Novi obraenici svedoe i javno mole, a kao rezultat toga, pridaje se vee znaenje Bibliji nego u bilo koje drugo vreme. Biblijsko uenje bez evangelizacije razultirae stagnacijom, a evangelizacija, koja uvek daje i prouavanje Biblije, nadahnut e i blagosloviti ljude. Dopustite da istaknem da je evangelizacija delo koje se mora nastaviti raditi i koje na mnoge rauna, a ne delo koje obavi sam evanelista. Evanelista je poput lekara on porodi dete na svet, ali niko nikada ne oekuje da doktor ostane i brine se za dete. To moraju nastaviti raditi roditelji. Doktorova odgovornost prestaje kada se dete rodi. Bilo bi pogreno kriviti doktora ako dete ne raste kako treba nakon to je bilo zdravo i normalno roeno, a isto je tako pogreno kriviti evanelistu ako obraenici ne rastu u veri i ne napreduju nakon to ih je on uveo u svetlo. To je, tvrdim, odgovornost drugih, tanije, pastora, uitelja nedeljnih kola, voa mladih ljudi i svih onih koji su ostali da se brinu za nove obraenike. Ako su osnovani posebni kursevi za obraenike, obraenici ubrzo stiu temelje i naue temeljnu nauku vere, tako da stoje postojano u istini, te postaju aktivni radnici za Gospoda Isusa Hrista. Mnogo je evangeliziranja danas koje omalovaava pastora. ao mi je
78

to to moram rei, ali to je istina. Potrebno nam je ono evangeliziranje koje e pastorove ruke drati uspravnima i na svaki mogui nain ga potpomagati i ohrabrivati. Jer ako evanelist kritikuje ili na bilo koji nain pronalazi greke pastira pred narodom, to je tragina pogreka. On ionako ima dovoljno borbe. Potrebno mu je da bude ohrabren i evanelista bi trebao uiniti sve to je mogue da mu olaka. Potrebno je da mu pred njegovim ljudima poda ast. Iz toga razloga verujem da bi svaki evanelist, bar na nekoliko godina, trebao postati pastor da bi mogao saoseati sa pastorom u njegovim problemima i znati mu pomoi. Moda pastor nije savren, ali to moe biti istina i za evanelista, i ja se bojim da je jedan od razloga to se toliko crkava okrenulo protiv evangelizacije upravo u tome to je neki evanelista bio grub ili bahat prema pastoru i nije mu pomogao onda kada je trebalo. S obzirom da sam bio i pastor i evanelista, znam savreno dobro da je rad pastora vrlo teak, a da evanelista, u poreenju sa njim, ivi bezbrino. On se na jednom mestu mora suoavati sa problemima samo dve ili tri nedelje, zatim odlazi. Ali pastor je uvek optereen. Iz tog razloga ja volim da odlazim i odravam kampanje, jer mi to omoguava da zaboravim sitne probleme pastora. Evanelisti bi uinili mnogo kada bi zauzeli novi stav prema pastorima sa kojima rade.

Potreba za evangelizacijom Znate li da su svi svetski evanelisti mrtvi? Svi osim Dr. Billyja Grahama. D. L. Moodyje otiao; R. A. Torreya vie nema; J. Wilbur Chapman je preminuo; Billy Sunday je zavrio svoje delo, a sad je i moj vrlo dragi i lini prijatelj, svetski poznati Gypsy Smith isto tako otiao, a naalost, vrlo ih je malo na vidiku sposobnih da bi obukli cipele onih ija su imena svima u svetu poznata. To je zato to nae kole i biblijski fakulteti ne obuavaju studente da postanu evanelisti. Oni obuavaju za pastore i misionare, ali ne i za evaneliste. Koliko od njih imaju studiranje istorije evangelizacije i probuenja? Koliko je onih
79

koji prouavaju ivote i metode velikih evanelista i propovednika probuenja iz prolosti? Koliko je onih koji ue svoje studente kako odravati evangelizacijske kampanje? Postojalo je vreme kad su velike denominacije Kanade, na primer, zapoljavale evaneliste. Dobro se seam kad su Crossley i Hunter, koji su zajedno radili etvrt veka, proli Kanadom kao slubeni evanelisti Metodistike crkve Kanade. Seam se jer sam bio na njihovim sastancima. Danas ih vie nema, a koliko ja znam, ni jedna od velikih denominacija Kanade ne zapoljava evaneliste iako su nae crkve bile sagraene na evangelizaciji. Sad se koriste druge metode, a kao rezultat toga, mnogi su redovi sad prazni. Zajednice su se uruile, vrlo je malo mladih ljudi obraeno i dovedeno u crkvu. Ono to danas Kanada treba vie od svega i to svaka pokrajina u Kanadi treba, vojska je evanelista ili nositelja probuenja koji bi proli goredole zemljom, od crkve do crkve, od grada do grada, pozivajui ljude natrag Bogu. Zahvalan sam Bogu za svaku evangelizacijsku kampanju, posebno kad su svi komercijalni aspekti odsutni. Znam neto o teti koja je bila uinjena zbog naglaska na finansijama, posebno u vezi sa dobrovoljnim prilozima. Voleo bi videti taj dan kad e evenelisti, poput pastora, biti stavljeni na platnu listu u glavnom seditu Crkve, i da svi tano znaju koliko primaju para, da se optube za profiterstvo i verski kriminal vie nikada ne bi ule. Za evanelistu bi trebalo biti mesta u svakoj denominaciji. On bi trebao dobiti dozvolu iz glavnog sedita i svi prilozi preko i iznad trokova trebali bi se vratiti u sedite. To je verovatno jedino reenje ovog problema. Gotovo sve to imamo dugujemo evangelizaciji. Veina onih koji su se obratili, obratili su se na evangelizacijskoj kampanji ili tokom perioda probuenja. Rekao bih da je ezdeset i dva posto ljudi dosegnuto za Hrista kroz te posebne sastanke. Ja sam uvek iznova molio da se
80

podignu ruke i uvek je bilo isto. ta e se dogoditi, pitam se, kad hriani dananjice umru, a ne bude kampanja u kojima bi se drugi zadobili za Hrista? U Engleskoj su mladi ljudi uglavnom otili. Oni su izgubljeni za Crkvu, a vapaj je starijih hriana: "Ko e zauzeti naa mesta kad mi odemo?" Evangelizacija je jedino reenje. Probuenje je imperativ!

Rezultati evangelizacije Kao to sam izjavio, ja sam godinama radio na misijama i evangelizaciji. U ranim danima imali smo proseno pet stotina odluka za Hrista godinje. Te su nanovoroene bebe ubrzo ispunile nae redove sa rezultatom da stariji hriani vie nisu mogli zauzeti svoja sedita ako nisu doli ranije u crkvu. Godinama i godinama nismo se ni u jednim novinama reklamirali, tako je mnogo ljudi dolazilo. Imam pismo efa vatrogasne stanice u kom zahteva da smanjim broj posetilaca zbog opasnosti od poara. Proitao sam to pismo narodu jedne nedeljne veeri kad je crkva bila prepuna. Bilo je prisutno vie od dve hiljade ljudi, mnogi su stajali uza zid, drugi su sedili na stepenicama u prolazima, a brojni nisu mogli ni ui, no jedini je rezultat toga bio da je jo vei broj pokuao ui naredne nedeljne veeri. Imali smo ogromne orgulje koje su odostrag na galeriji zauzimale itav prostor i kad su ljudi u onim ranim danima videli da toliko nespaenih iz nedelje u nedelju ne moe ui, poeli su moliti Boga da poalje nekog da kupi te orgulje da bi se mogla sagraditi i druga galerija na njihovom mestu, da bi bilo vie mesta. Nakon nekoliko meseci Bog je uo i odgovorio, i orgulje su sad u drugoj velikoj crkvi u Torontu. Na njihovom smo mestu sagradili drugu galeriju, iznad i iza glavne galerije. Prve noi kad je bila otvorena, bila je krajnje puna tako da su desetine sedile na stepenitu. Od tog dana pa do danas, osim za vruih letnjih meseci i u vreme (godinjih) odmora, krajnje je puna, a mnoge su desetine, ako ne stotine dua, sile kad smo zvali da budu spaene.
81

Jednom je ula policija i traila me upravo pre nego je poelo bogosluenje, zahtevajui da smanjim broj sluatelja i ne doputajui tolikima da stoje sa strane i u prolazima. Jedino to sam mogao uiniti, kao to sam i izjavio, bilo je da zaustavim sve novine i listove da nas dalje reklamiraju tj. piu o nama, no ak sam i tada brojne godine, sa jedva kojim izuzetkom, propovedao pred vie od dve hiljade ljudi svake nedelje. Evangelizacija e ispuniti svaku crkvu. Ja sam to uvek iznova dokazivao; ona e popunjavati crkvi i iz nedelje u nedelju, iz godine u godinu. Nikada neu zaboraviti kampanju koju sam odrao u poznatoj crkvi Park Street u Bostonu. Ne samo daje bila ispunjena do poslednjeg mesta, ve su mnogi bili prisiljeni stajati, a na kraju druge nedelje, je vie od dve stotine njih donelo veliku odluku. Crkva se iz temelja izmenila. Otada vie nikada nije bila ista. Bog je udnovato delovao, a to je evangelizacija uinila za crkvu Park Street, moe i za bilo koju drugu crkvu. Do 1938. najvee su se kampanje u mom ivotu odrale u Australiji i Novom Zelandu. Mnogo puta je bilo nemogue pronai dovoljno veliko mesto da bismo se mogli pobrinuti za mnotva. Sam sam sluio, ali je od samog poetka Bog delovao. Iznova i iznova tampali su se izvetaji. Delovi iz njih se nalaze u mojoj knjizi Pria moga ivota. Australija i Novi Zeland nikada nee zaboraviti kampanje iz 1938. Mene je pogodila groznica malarije, ali ipak je, usprkos mojoj velikoj slabosti, Bog radio. Bilo je to udo od poetka do kraja. Na kraju je hiljade ljudi nalo Hrista, te su daleko pre nego su kampanje zavrile, sami obraenici postali moji lini radnici. Bilo je to iskustvo koje se nikada ne zaboravlja.

82

Radost i evangelizacija Nakon to sam govorio velikoj grupi pastora u Sydneyu u Australiji u pogledu evangelizacije, primetio sam jednog pastora sa vrlo alosnim izrazom lica kako mi polako prilazi. ekao sam ga pitajui se ta nije u redu. Pre nego je progovorio, trenutak je stajao, a zatim, koliko se seam, rekao mi je neto kao ovo: "Dr. Smith, mislite li vi stvarno ono to govorite?" "Zato?" pitao sam, "na to zapravo mislite?" "Verujete li vi stvarno," naglasio je, "da je mogue uraditi to to ste predloili?" "O emu vi zapravo govorite?" ponovo sam zapitao. "Mislite li vi," nastavio je, "da je mogue da jedan prezbiterijanski pastor uputi poziv?" naglasivi re "prezbiterijanski." "Pa," odgovorio sam, "ja sam prezbiterijanski pastor i tokom itavog svog slubovanja i upuujem pozive, video sam ljude i ene kako u stotinama dolaze napred da prihvate Isusa Hrista kao Spasitelja." "Ali znate," odgovorio je, "kako mi radimo. Tako se jednostavno ne radi u prezbiterijanskim crkvama." "Znam," rekao sam, "ali ipak ne vidim razloga zato jedan prezbiterijanski pastor ne bi ljudima uputio poziv." alosna se izraza okrenuo i otiao, i ja sam za nekoliko trenutaka potpuno zaboravio na njega. Meutim, sledeeg sam ponedeljka kao i obino odravao sastanak u dvorani Prezbiterijanske crkve i upravo sam se hteo popeti stepenicama za propovedaonicu kada sam primetio komeanje na vratima. Zastao sam pitajui se to se to dogaa. Tamo sam, na moje uenje, video lice mog prijatelja, prezbiterijanskog pastora od prole subote, kako se na vratima bori sa brojnim ljudima, i shvatio da se on pokuava probiti kroz gomilu, i tako sam ekao. Na kraju se nekako uspeo probiti i brzo poi prolazom, pravo k meni. A onda sam na moje iznenaenje video da mu je s leve strane jedna mlada ena i isto tako i s njegove desne strane, i da on te mlade ene vue sa sobom. Na kraju se toliko pribliio da sam ga mogao uti. Primetio sam da mu lice sjaji, a zatim sam ga uo kako vie: "Deluje, deluje!" ali ak ni da
83

mi je ivot bio u pitanju, nisam mogao shvatiti na ta misli. "ta deluje?" upitao sam ga kad je dospeo do mene. "Ono to ste u subotu rekli," uzviknuo je. "U nedelju sam po prvi put u mom ivotu uputio poziv i vidite ta sam dobio," tada je gurnuo one dve mlade ene pred mene. Razgovarao sam sa njim i otkrio da su se one obe obratile na njegov poziv. Tada sam se setio dogaaja iz subote te mi je poelo svitati da se zaista neto dogodilo. On je dan ranije u strahu i drhtanju uputio poziv. Dve su se ruke podigle. Jedva je znao ta treba dalje uiniti, no pozvao je one koji su podigli ruke da se dignu. Te su se dve mlade ene digle. Nesiguran ta da sledee uini, ali seajui se da sam ja one koji su hteli biti spaeni pozvao u posebnu prostoriju, uinio je isto. Pole su bez oklevanja. Poto nije imao linih radnika, on je sam otiao s njima u sahristiju i razgovarao sa njima, i one su bile spaene. Kakva promena! Taj se prezbiterijanski pastor vratio na svoj posao da radi ono to je zanemarivao itav svoj vek slubovanja. On se vratio da ljudima kojima propoveda da priliku da prihvate Isusa Hrista, umesto da proglasi kraj bogosluenja i ode kui. itava se njegova sluba iz temelja promenila. Doiveo je neto od radosti evangelizacije i nauio iz tog iskustva da ak i prezbiterijanski pastor moe uputiti poziv. To je moj predlog i za tebe, prijatelju moj: "Idi i ini isto!"

84

XII. EVANGELIZACIJA NA DELU

XII. EVANGELIZACIJA NA DELU

Charlesa G. Finneya se po ugledu u Velikoj Britaniji i u Americi smatralo najveim propovednikom probuenja svih vremena. Ni jedan ovek nikada nije postigao tako mnogo u tako kratkom vremenu. Od dana apostola Pavla nisu postignuti takvi rezultati. Niko kome je stalo do vlastitog ugleda nikada nee ispitivati delo Charlesa G. Finneya. Zbog toga, bavei se evangelizacijom na delu, pre svega okrenut emo se prema udnovatoj slubi ovog velikog propovednika probuenja. Prva stvar koju moramo upamtiti u svezi sa Finneyevim evangeliziranjem je da kuda god je iao, vera je postajala glavna tema razgovora. Svi su govorili o probuenju. Sve je zanimalo ta e se dogoditi pod vodstvom tog velikog oveka Bojeg.

Prekratke kampanje Finney nije verovao u kratke kampanje. Moda je to razlog to mi danas ne postiemo rezultate kakve bi trebali. Mi Bogu ne dajemo priliku. Kuda god je Finney iao, ostajao je dok se neto nije dogodilo. Ostajao je dok nije izbilo probuenje. Zbog toga su njegove kampanje esto bile vrlo duge. Na primer, u gradu Philadelphiji ostao je godinu i po, odravajui sastanke iz noi u no, propovedajui Evanelje Isusa Hrista i radei dok probuenje nije izbilo i itav grad se nije probudio za Boga. I Pavle je, seate se, sledio isti metod. Otiao je u grad Korint i ostao tamo godinu i po. Zatim je otiao u Efes i tamo proveo pune tri godine propovedajui dok itava teritorija nije bila evangelizirana, dok Bog nije
85

probudio itavo to podruje i dok silno probuenje nije preplavilo itavu Aziju. Kad sam ja zapoeo moj rad u Torontu, kao to sam ranije izjavio, moja je prva kampanja trajala est meseci. Iz nedelje u nedelju u grad sam dovodio evaneliste i odravao sastanke iz dana u dan. Evanelje se naveivalo svake noi dok nije prolo itavih est meseci. ak su i subote bile ukljuene. To su temelji na kojima smo gradili nae delo. Tokom tih meseci Bog je silno radio, a rezultati traju do ovoga dana. Nisam imao problema da hor doe svako vee. Radnici (prim. prev. osobe koje su trebale razgovarati sa ljudima) su bili na svojim mestima. Molitveni su borci suraivali. Sve je zanimalo to delo. Mislim da je jedan od razloga zato danas nemamo probuenje, taj to su nae kampanje prekratke. Mi Duhu Bojemu ne dajemo dovoljno vremena da radi. Mora postojati vreme za sejanje semena, a zatim za etvu letine. Ponekad presvedoenje ne dolazi lako, a mi smo preesto u urbi. I muimo se da vidimo etvu pre nego je seme i stavljeno u zemlju, to je, svakako, nemogue.

Zadivljujui rezultati Kad je Finney otiao u Rochester, ostao je tamo dok probuenje nije izbilo, dok se neto nije dogodilo, i ja sad elim govoriti o tome ta se tamo dogodilo. U gradu je postojalo samo jedno pozorite i ono se zatvorilo, zatvorilo se kao rezultat probuenja. Gostionice su se gotovo sasvim ispraznile, tako je snano bilo probuenje. Zloin je gotovo sasvim nestao, tako da su sudovi imali malo posla. Zatvori su se ispraznili zamislite ta bi to danas znailo kad su nai zatvori puni do poslednjeg mesta! U drugu ruku, crkve su bile preplavljene, preplavljene do poslednjeg
86

mesta. Nije bilo potrebe troiti novac na skupu reklamu da bi se saznalo za bogosluenja. Crkve su se automatski napunile, napunile do poslednjeg mesta. I tako je to trajalo mesecima i mesecima. Ljudi su teko nalazili slobodno sedite. Vidite, sve je zanimala probuenje. Vera je postala glavna tema razgovora, ne politika, ve vera. Ne vreme ili meunarodna situacija, ve probuenje. Postojala je samo jedna tema svih razgovora. A tako bi to trebalo biti i danas. Probuenje bi trebalo biti tako snano da svako o njemu govori! tavie, sve drutvene klase bile su bile zahvaene. Ne samo nie klase, ve i gornje; bogati i siromani, deca i odrasli, pijanci, inteligencija, naunici, voe drutva, pravnici i sudije, bankari i lekari, skeptici i izrugivai. Nije bilo klase koja nije bila pod uticajem probuenja. Veina je voa drutva bila dotaknuta i mnogi su od visoko obrazovanih bili dovedeni Gospodu Isusu Hristu. ak su i izrugivai bili spaeni. Bog je radio na najneobiniji nain, tako da je svaki sloj drutva u itavom gradu bio dosegnut. Ispravljale su se stvari, dugovi su se plaali, obveze namirivale. To se uvek dogaa kad je probuenje pravo. Ja sam to mnogo puta video. Oni koji nisu bili u ispravnom odnosu sa svojim blinjim, ispravljali su stvari. Izmirivali su se s onima koji su im uinili nepravdu. U svakom se probuenju stvari moraju dovesti u red ili probuenje nije izvorno pravo. Sreivanje stvari je jedan od najprirodnijih rezultata delovanja Duha Bojega na zajednicu. Jedan je ovek, na primer, platio dug od trideset hiljada dolara kao izravan rezultat Finneyevog probuenja. To bi danas bilo kao stopedeset hiljada dolara; sve je to bilo plaeno u razdoblju od est nedelja. Probuenje donosi traenje oprotenja i pomirenja. Drugi je divni rezultat je bio odaziv ljudi za slubu i za misijska polja. Nije trebalo moljakati mlade ljude da predaju svoje ivote Bogu niti traiti dobrovoljce za daleke krajeve. Direktni rezultat silnog probuenja pod Finneyem je bio taj da su sa svih strana mladi ljudi ulazili u
87

slubu i ispunjavali prazne propovedaonice crkava, a isto tako i oni koji su odluili ii kao misionari i nositi poruku Bojega spasenja onima koji su u mraku. Kad nema probuenja, teko je zadobiti ljude da uu u slubu ili da pou na misijska polja, ali kad god Duh Boji deluje, ljudi idu dragovoljno.

Zadobijanje obraenika Obraenici su bili zadobijeni. To se uvek dogaa kad je probuenje istinsko. Na primer, dok je Fmney odravao svoju veliku kampanju u gradu Philadelphiji, u grad je dola grupa drvosea. Te su drvosee bile divno i slavno spaeni. Vratili su se u ume i kao rezultat njihovog svedoanstva u umama, najmanje pet hiljada drvosea je bilo dovedeno Gospodu Isusu Hristu. Na jednom se Finneyevom sastanku obratilo najmanje dve hiljade ljudi. Jeste li ikada uli za neto ovakvo? Kako udnovato delo milosti! Razmislite o tome! Dve hiljade obraenika na jednom bogosluenju! Gde se danas takve stvari dogaaju? Na Dan pentekosta, tri hiljade su pridodane Crkvi kad je propovedao apostol Petar. Kasnije se broj poveao na pet hiljada. Finney je video dve hiljade. Nije li to bio drugi Pentekost? Zapamtite, ti obraenici nisu samo potpisali lanske pristupnice, nisu samo podigli svoje ruke, nisu samo doli napred do oltara, oni su bili definitivno i slavno spaeni. Bili su nanovoroeni, dve hiljade na jednom jedinom sastanku. Finney je jednom prilikom propovedao u anglikanskoj crkvi i anglikanski je svetenik posvedoio da je hiljadu petsto njegovih lanova bilo obraeno kao rezultat tog jednog sastanka. Zamislite hiljadu petsto crkvenih lanova kako izlazi iz smrti i ulazi u ivot na samo jednom bogosluenju!

88

Jednog je dana Finney negde u Sjedmjenim Dravama otiao u fabriku pamuka i propovedao samo jednu propoved, ali kao rezultat toga, gotovo je svako u toj fabrici je bio doveden Gospodu Isusu Hristu. Kad je Finney preao Atlantik i doao u Veliku Britaniju, rezultati su bili isti. Kuda god je iao, dolazila su velika mnotva i svuda je izbijalo probuenje, upravo kao i u Sjedinjenim Dravama. Dopustite mi da vam navedem jedan primer. Finney je bio u Londonu. Propovedao je u Whitfieldovom Tabernacleu. Nekoliko nedelja je propovedao samo hrianima, ni jednom nespaenima. Nije uputio ni jedan poziv. Prolazile su nedelje za nedeljom. Iz noi u no naveivao je svoju poruku onima koji su ve ispovedali obraenje. Zatim se konano okrenuo pastoru crkve i pitao ga ima li prostoriju gde bi radnici mogli razgovarati sa duama. Pastor mu je ponudio prostoriju u kojoj je moglo sesti etrdeset ljudi. Finney ga je zaueno pogledao. Rekao je: "emu to, ja elim prostoriju u kojoj e moi sesti na stotine ljudi." Sad je pastor zaueno pogledao u njega. Bio je vrlo skeptian, ali da bi ugodio Finneyu, dao mu je dvoranu malo dalje od crkve sa hiljadu petsto sedita, ni ne sanjajui ta e se dogoditi. Finney ju je prihvatio. Kad je to vee uputio poziv do oltara a bilo je to, setite se, prvi put da je uputio poziv molio je sve one koji nisu sigurni u spasenje svoje due samo njih da dou u dvoranu malo dalje od crkve, koja bi trebala posluiti kao prostorija za razgovor. Kad je i sam Finney doao do te dvorane, ona je bila skroz puna. Ni jedno sedite nije bilo prazno, ljudi su stajali i sa strane. Te su noi stotine i stotine prele iz smrti u ivot i bile slavno nanovoroene. Od tada su nadalje ljudi i ene u mnotvu po itavim britanskim ostrvima dolazili Hristu, jer je probuenje izbijalo na svim stranama.

89

Znate li da je u jednoj nedelji ni vie ni manje nego pedeset hiljada ljudi prihvatilo Isusa Hrista kao linog Spasitelja za vreme probuenja Charlesa G. Finneya? Zamislite, pedeset hiljada u samo sedam kratkih dana! To je bilo silno delovanje Duha Bojega kakvo se otad nije ponovilo. Kada emo to, pitam se, ponovo videti? O, gde su takvi rezultati danas! Govori se da je tokom delovanja Finneya u Americi, u razdoblju od deset godina oko 200.000 ljudi prelo iz smrti u ivot. Kakva brojka! Vie od svega danas trebamo jedno silno probuenje, nove manifestacije Duha Bojega. Oni koji najmanje oseaju svoju potrebu, najvie je trebaju. Crkve, koledi, biblijske kole i fakulteti, koji misle da mogu dalje bez probuenja, upravo su oni kojima je probuenje potrebno. Takvi se rezultati, kakve sam spomenuo, ne mogu postii bez probuenja.

Pristupanje crkvi Ne samo da su zadobijani obraenici, ve su oni pristupali i crkvama. Ako se to ne dogaa, evangelizacija je sasvim izgubila svrhu. Oni koji su dovedeni Isusu Hristu moraju biti stavljeni negde da rade. Oni neto moraju initi za svog Spasitelja. Setite se rezultata u Walesu i Americi o kojima sam upravo govorio. Znate li da se za kratko razdoblje od pet nedelja ne manje od dvadeset hiljada se pridruilo crkvama Walesa? Kakvi udnovati rezultati! Pitam se, to bi se dogodilo u Americi (Ili u naoj zemlji? prim. prev.) kad bi se u bilo kojem gradu dvadeset hiljada pridruilo crkvama u periodu od samo pet nedelja? Kada je Charles G. Fmney uao u svoj evangelizacijski rad u Sjedinjenim Dravama Amerike, postoji izvetaj da je u itavoj zemlji bilo samo 200.000 crkvenih lanova, a kad je zavrio svoje delo
90

nekoliko godina kasnije, tri miliona imena je bilo upisanih u lanstvo razliitih crkava u zemlji. Nikada u istoriji sveta nisu bili takvi rezultati. Bog je upotrebio Finneya da obavi vie od svih pastora Amerike zajedno u istom razdoblju. Mi danas malo shvatamo koliko mu dugujemo. To je, tvrdim, evangelizacija na delu. To je ona vrsta evangelizacije za koju molimo i za kojom eznemo da je ponovo vidimo. Kad mi novinari dolaze i postavljaju pitanje: "ta mislite, koja je najvea potreba dananjice?" ja uvek bez oklevanja odgovaram: "Silna manitestacija sile Boje." Dr. Henry Ward Beecher rekao je ovo o Finneyevom delu probuenja: "To je bilo najvee Boje delo i najvee probuenje vere koju je svet ikada video u tako kratkom razdoblju." Ova izava je od najvee vanosti. Neka nam Bog da, da ponovno vidimo probuenje. O, neka nam da nekog novog Finneya!

Poljska Jeste li ikada videli probuenje? Ja jesam. Bilo je to na ruskim misijskim poljima Europe. Ali sad vam elim govoriti o nekim mojim iskustvima u Poljskoj, Latviji, Australiji i na Jamajki. Kao rezultat toga, moja se itava sluba iz temelja promenila. Dopustite mi da vam to opiem. Citirau iz mog dnevnika: "U neudobnim poljskim vagonima putovali smo kroz duboke ume u unutranjost. Konano smo stigli na kraj naeg putovanja, te su nam suze slobodno potekle kad su nas obraenici okruili. Dva su policajca sa pukama i nataknutim bajonetima bili su prisutni da paze i sluaju na svakom sastanku. Na polju su bila smetena dva duga stola sa kojih smo se mogli posluiti tankim krikama crnoga hleba, sirovom haringom, kuvanim jajima i divljim medom. Nad svime
91

tim letele su bezbrojne muve. Te su noi ene spavale u oblinjoj velikoj tali, a mukarci, njih stotinjak, jedan do drugog kao sardele, na senu u potkrovlju iste tale. U nedelju, uvee, silni talas probuenja je preplavio sluatelje tako da su stotine pale niice na pod i plakale pred Gospodom. Snani mukarci su glasno jecali i teskobnih lica gledali prema gore preklinjui Boga da im oprosti i prihvati ih. Nastavljajui dalje u drugi deo Poljske, nali smo crkvu tako nagomilanu da su me morali gurati do propovedaonice. Na zavretku moje poruke uli su se jecaji sa svih strana i ubrzo je jedan broj ljudi svoj put do Golgote nakvasio suzama. Kasnije su njihova sjajna lica svedoila o radosti koja je sada bila prisutna u njihovim srcima. Da bi prisustvovali, neki su putovali preko trista kilometara u zaprenim kolima. Bilo mi je reeno da je barem pet hiljada dua bilo spaeno u poslednjih pet godina. Sa velikom smo se tekoom laktovima probijali kroz ogromno mnotvo. Kakav je to bio prizor gledati u more lica dole na zemljanom podu i gore u prepunoj galeriji! Desetine su stajale u prolazima; naredna tri sata nije bilo nikakve mogunosti da sednu. Napolju je lila kia. Kako bi voleo opisati to pevanje! Dok su zajedniki podizali glas u slavnim pesmama probuenja, inilo mi se kao da se i samo nebo savilo da slua, te sam se pitao bi li ak i aneoske vojske mogle sa vie sranosti slaviti i veliati Gospoda. Na kraju propovedi osetio sam da moram voditi u molitvi i dok sam molio, inilo mi se kao da se talas plime blagoslova razliva po sluateljima. Isprva se uo jedan jecaj, zatim drugi, dok se na kraju pojedinani izlivi nisu izgubili u jaukanju i plakanju koje je izbilo svuda
92

po zajednici. Kad sam otvorio oi, video sam na desetine ljudi, sa suzama kako teku niz njihove obraze, slomljene i smekane Duhom Bojim. Tad ih nije trebalo ni nagovarati ni mamiti. Trebao sam samo rei re poziva i na desetine ih se odazvalo. Kod oltara nije bilo mesta, a i da ga je bilo, bilo bi nemogue doi od tamo gde su bili, tako je gusta bila guva. Ali su oni podigli svoje ruke i pokazali dokaz bezrezervnog odgovora. Koliko ih je prelo u kraljevstvo svetla, ne znam. Koliko ih je otvorilo svoje srce i primilo Duha Svetoga u svoj punini, ne mogu rei. Ali znam da je Bog radio i to na silan nain. Slava neka je Njegovom imenu! Sastanci su u Lucku bili prepuni. Dvorana je bila i vie nego premala. Ne samo da su prepuni bili prolazi i mesta sa strane, mnogi nisu bili u mogunosti ui. Kad smo videli mnotvo, odluili smo u provinciji iznajmiti veu dvoranu, sjajnu salu sa dve galerije, jedna iznad druge. Ali su i one bile prepune, kao i prolazi i ulazi, i to ujutro. Petina sluatelja su bili Jevreji. Kakvo iskustvo! Jevreji su paljivo sluali ta sam govorio. Ljudi su bili zaueni da su ostali tako tihi, nije bilo nikakvih smetnji. Sve su upijali. Da, Jevreji su danas sluali Evanelje, barem u Poljskoj. Nikada neu zaboraviti njihova ozbiljna lica dok su tri sata kao skamenjeni stajali ili sedili. Na poslednjem bogosluenju u ponedeljak ujutro na poziv da prihvate Hrista kao linog Spasitelja odgovorilo je priblino sedamdeset i pet ljudi, koliko Jevreja, ne znam. O, kako su pevali pesmu 'Spasen' na ruskom. Iznova i iznova pevala se Radosna vest: 'Spasen kroz Hrista'. Sumnjam da e Jevreji to ikada zaboraviti. Tako je zavrilo moje delo meu Rusima u Poljskoj, u Poljskoj koja e
93

ubrzo biti unitena ratom. ta bi bilo da sam bio neposluan nebeskoj viziji? Koliko onih, koji su otada izgubili ivot, nikada ne bi ulo Evanelje?"

Latvija "O, kakav je prizor pozdravio moje oi! Ljudi i ene su stajali svuda naokolo, stotine i stotine. Vest se irila kao divlja vatra. Na kraju sam propovedao, a pastor Fetler je prevodio. Bogosluenje je trajalo gotovo etiri sata. Desetine su kleale pred oltarom plaui, molei i priznavajui svoje grehe. Bilo je prisutno vie od tri hiljade ljudi, i padala je kia. Zadivljeno sam gledao na to ogromno sluateljstvo. Ne samo da su redovi bili puni, ve je i veliki sredinji prolaz bio doslovce nagomilan ljudima koji su stajali. Drugi su bili stisnuti uz zidove sa svake strane, dok su mnogi uali na ivici podijuma. Visoko sa galerije veliki je broj ljudi gledao prema dole. Nikada neu zaboraviti tu sliku. O, kakvo misijsko polje! Kakva zrela etva, ali gde su eteoci. O, gde su eteoci? Narednog smo jutra odravali bogoslunje u jednoj od crkava, gde sam govorio na temu Duha Svetoga. Na zavretku je jedna ena brzo dola napred molei za oprotenje dvojici kojima je uinila nepravdu. Desetine su kleale pred oltarom plaui i molei, potpuno nesvesni onih oko sebe. Gresi su se priznavali i mnoge su se gorke suze prolile. Moje je srce bilo duboko dirnuto dok sam sluao plane glasove ena i mukaraca koji su traili Boga. Duh je to jutro delovao na svim srcima i bogosluenje je sa takvim arom trajalo bez prestanka gotovo etiri sata. Kasnije sam propovedao u najveoj pozorinoj sali i naa je dupkom punu. Kakvo more lica! Traio sam prolaze, ali ni jednog nije bilo. Ljudi
94

su stajali u njima od napred do pozadi. I balkon je bio dupkom pun. Desetine su bile prisiljene stajati itavo vreme. Kakva prilika! I kakva sloboda, kakva radost! Zakljuio sam svoju propoved u devet, ali je pastor Fetler nastavio sa sastankom do pola jedanaest. Niko nije odlazio kui. Stajali su i upijali svaku re. Kad je na kraju upuen poziv, priblino ih je etrdeset dolo i kleklo na podijum. Jedna mala devojica, duboko presvedoena, glasno je plakala govorei da nije mogla verovati. Jedan se otpadnik vratio kui. Na kraju su svi bili osloboeni i sa licima koja su zraila vratili meu sluatelje. Jo je uvek bila prisutna velika zajednica. Kad smo uvee doli do velike dvorane, zatekli smo je punu od jednog kraja do drugog, a isto je tako bila puna i galerija, kao i svaki prolaz. Doli su usprkos hladnoj zimskoj veeri. U zgradi nije bilo grejanja. Propovedao sam u bundi. O, kako su sluali! Ali kako smo mogli uputiti poziv kada napred nije bilo slobodnog prostora? Raspustili smo veliko sluateljstvo i odrali drugi sastanak nakon glavnog. No vie od polovine ih nije otilo. Prizemlje je bilo jo uvek skoro pupunjeno. Neto je drugo trebalo uiniti. I tako smo napred oslobodili pedeset sedita i uputili poziv. U trenutku su se ispunila, a drugi koji su doli, morali su stajati. Bila je to slavna, nikada zaboravljena slika. Mukarci i ene slobodno su se predavali Hristu. Sastanak je zavrio uvee, u 23:15. Iznajmili smo najveu moguu dvoranu, ali takva su mnotva dolazila da smo velik broj morali odbiti. Ispunili su prolaze, sedeli na prozorskim daskama, stajali na platformi, nagurali se u svaki oak, velike mase mukaraca, ena i dece, uvek dolazei, bez zastoja. O, ta mnotva! Hou li ih ikada zaboraviti! Kakva mnotva ljudi! Kakva velika etva, ali kako malo eteoca! Kakvo misijsko polje! Ispunili su nae misijske dvorane i tako su bili otvoreni!

95

Takvo je netaknuto misijsko polje koje sam sad posetio. Moje se srce probudilo, moja je dua dobila novo breme. Svojim sam vlastitim oima video ona silna mnotva; o kako su me samo osvojili! Zahvaljujui Bogu, mogao sam mesecima putovati iz mesta u mesto kroz Latviju i govoriti hiljadama koje jo nikada nisu ule. Primio sam na stotine pisama zahvalnosti od obraenika. Sad kad sam se vratio, ponovno vidim bujice mnotva, prepune prolaze i zaguene redove. Jo jednom ujem tugaljive pesme i arke molitve ljudi, i ponovo oseam stisak njihovih ruku dok me preklinju da ostanem. I dok se seam njihovih alosnih i od suza mokrih lica, svestan sam kao nikada ranije to je to Gospod oseao kad je jednom davno saoseajno gledao na mnotva Judeje koja su odlazila u propast."

Australija Kako da opiem bogosluenje u Lyceum Theatre? Kad govorim o mnotvu ispunili su prolaze, sedili na stepenitu i stajali gde god su mogli, a preplavili su i kapelu u kojoj su sluali kroz zvunike. A kakvi rezultati! Sedamdeset i pet ih je dolo u posebnu prostoriju da se lino sa njima razgovara. Radnici su bili svladani. Kakav prolom! Tamo je bilo duboko, duboko presvedoenje! Pod naslovom 'Velika kia' jedne od vodeih australijskih novina, The Methodist, dale su izvetaj o bogosluenju i ja sebi uzimam tu slobodu da ih citiram: "Pisac je posetio mnoga velika verska okupljanja razliitih vrsta, ali se ne sea nieg tako divnog kao veernjeg bogosluenja prole nedelje, kad je Dr. Oswald J. Smith iz Kanade propovedao tu propoved. Verojatno nikada vee mnotvo nije slualo nekog propovednika u Lyceumu, a tu poplavu mnotva po prvi put je primila i Wesleyeva kapela, gde su zvunici omoguili da i tamo veliki broj sudeluje u bogosluenju.
96

Kako su izvetaji o doktorovim uspesima kruila i na drugim bogosluenjima, pojavila su se velika oekivanja, te se kod svih prisutnih pokazivao jak duh iekivanja. Dok je sluateljstvo ekalo da zapone bogosluenje, odravalo se pevanje. Mnogi su stajali itavo vreme. Kad je upuen poziv, na ortodoksni nain, odgovor je bio trenutan i gotovo su se svi odazvali. Radnici su bili prezaposleni upuujui traitelje spasenja u etiri zasebne prostorije dve za ene i dve za mukarce. Sa svakim se traiteljem spasenja lino razgovaralo i delo je ilo napred u silnoj sili. Suze su bile na veini lica."'

Jamajka "Jedan svedok izvetava o sledeem, citiram ga doslovno: 'Kada je dr. Smith na slubi otvaranja u nedelju uvee, u Kingstonu, uputio poziv, na trenutak je izgledalo kao da je lavina zasula dvoranu. Mukarci, ene i deca sjurili su se niz prolaze da prihvate Hrista. Doli su poput vojske, neki iz prve galerije, mnogi iz druge, i na desetine iz prizemlja. Bez zastoja su silazili niz stepenice, prelazili podijum i ulazili u prostorije za razgovor. Svaki se radnik trebao pozabaviti sa desetak ili vie traitelja spasenja, toliko ih je bilo. Nije ih trebalo ni nagovarati ni mamiti. Sve je bilo spontano. Ozbiljnih lica i od suza zamagljenih oiju hrlili su k Spasitelju. Neki su rekli da nikada nisu videli tako neto na Jamajki. Kad je evanelist stigao, ogroman je auditorijum sa svojim velikim balkonima bio nagomilan do zaguenja. ak je i ogromni podijum bio prepun. Bezbrojne su stotine bile odbijene. Svuda oko dvorane i u oblinjem parku stajalo je mnotvo sluajui bogosluenje i propoved kroz zvunike. Bili su puni potovanja i panje. Koliko ih je te prve nedeljne veeri bilo spaeno ili obnovljeno, samo Bog zna.'

97

Ovo je izvetaj o mojoj drugoj kampanji na Jamajki, odranoj na hipodrumu, kada je i moj sin Paul bio sa mnom: "Dr. Oswald J. Smith upravo je odrao veliku kampanju na Jamajki, kampanju koja je gotovo postalo probuenje. Iz veeri u vee okupljalo se ogromno mnotvo koje se neprestano poveavalo; zapoelo je sa 4.000, dok ih tokom poslednje nedelje, prema reima uvara hipodruma i mnogih drugih, bilo prisutno 10.000 svake veeri. Oni oprezni procenjuju da je poslednje veeri bilo 15.000 ljudi. No veina je tvrdila da ih je bilo ak 20.000. Te jedne veeri doneseno je preko 475 odluka za Hrista. Tribina je bila prepuna jedan sat pre poetka bogosluenja. Hiljade su itavo vreme stajale. Jamajka nita slino nije videla u svojoj istoriji. Uobiajena je stvar bila da se 150 do 400 ljudi gura iz noi u no kroz veliko mnotvo da bi prihvatili Hrista. Radnici su bili prezaposleni, morali su se pozabaviti sa traiteljima spasenja u grupama. Bilo je najmanje 2.000 onih koji su doneli veliku odluku, a bilo je i mnogo onih ija imena nije bilo mogue dobiti. Ljudi su zaposeli svaki centimetar sedeih ili stajaih mesta na tribini, tako da ni jedan prolaz nije bio vidljiv. Zatim je bio otvoren i prostor napred, na kojem su bile stolice, i on se isto tako ispunio, a hiljade su stajale sa obe strane. Stotine je parkiranih automobila, ispunjenih sluateljima, pokrivalo prostor izvan ograde, a desetine i desetine onih koji su se mogli popeti, sedeli su svuda po krovu. Nikada u svoj svojoj slubi dr. Smith nije propovedao takvom mnotvu. Da bi se mogli pozabaviti obraenicima, velika se tribina najpre morala isprazniti, a traitelji spasenja su za to vreme strpljivo ekali ispred da se rukuju sa evanelistom, a zatim su, navalivi uz stepenice, konano obavili razgovor i bili dovedeni Hristu. Usprkos velikoj guvi, vladao je savren red.
98

Oni oprezni procenjuju da je tokom dve nedelje kampanje bilo 150.000 sluatelja. Dolazili su u velikim kamionima iz razliitih delova ostrva. Bili su tamo u sedam sati svake veeri, a veina i sat ranije. Dva su sata stajali rame uz rame bez da su se mogli pomai. Novine su to uporedile sa danima Wesleya i Whitfielda, i zakljuile da hipodrum takvo neto nikada ranije nije vido."

Juna Amerika "Buenos Aires bio je jedan od osam gradova u kojima je dr. Smith odravao kampanje 1957. godine. Auditorijum je primio 25.000 ljudi, a samo jedne veeri ih nije moglo ui vie od 5.000. Saraivalo je priblino 300 crkava. U osam kampanja bilo je 4.500 odluka za Hrista donesenih po prvi put. Billy Graham je rekao: 'Gospod je upotrebio dr. Smitha da zapali srca u Junoj Americi kao to verovatno nikada nije bilo u istoriji evaneoskog pokreta.' To su bile najvee kampanje u njegovom ivotu, vee ak od June Afrike, Australije, Novog Zelanda, Irske i skandinavskih zemalja." Ono to sam video na tim poljima, moramo videti ovde u Sjedinjenim Dravama Amerike. Nita drugo nee reiti probleme ovog vremena, nita osim staromodnog probuenja. Trebali bismo uvek iznova moliti: "Gospode, uh re Tvoju, i uplaih se; Gospode, delo svoje usred godina sauvaj u ivotu, usred godina objavi ga, u gnevu seti se milosti." (Avak. 3,2). Verujem da ivimo u poslednjim danima, poslednjim danima milosti. Sud nas eka, sud ili probuenje, milosre ili gnev Boji. Ne elimo li milosre, moraemo prihvatiti sud. Nita osim probuenja nee nas moi spasiti. To je istina za svakog pojedinca. A to je istina i za Crkvu, i za Ameriku.
99

Danas stojimo na raskru. Ako Bog ne poalje probuenje, moda e morati poslati sud. Od nas zavisi hoe li to biti sud ili probuenje. Moemo postati obini propovednici Evanelja ili se moemo uhvatiti za rogove oltara i ne dati Bogu mira dok se jo jednom ne pokae u monoj sili probuenja.

100

XIII. POUKE IZ EVANGELIZACIJE

XIII. POUKE IZ EVANGELIZACIJE

Postoji est pouka koje bi se morale nauiti iz dela evangelizacije i probuenja. Neka nam Bog pomogne da ih uimo dok ne postanu deo naega iskustva, jer je svaka od njih veoma vana.

1. Malo se moe postii bez manifestacije Duha Bojega To je prva pouka. Seate se da je Charles G. Finney bio divno obraen. Odmah nakon obraenja, pria nam on, dok je stajao pred kaminom u svojoj kancelariji, bio je krten Duhom Svetim. U svojoj autobiografiji daje nam iv opis tog krtenja. Dogodilo se neto to ga je uinilo propovednikom probuenja kakav je bio. Dan nakon njegovog obraenja, seate se, otiao je u selo i svako sa kim je razgovarao, makar se samo pozdravio sa njime, bio je kasnije presvedoen i spaen, tako je snana sila Duha bila na njemu. Iste je veeri seo za neiji sto i bio je zamoljen da se moli za blagoslov nad hranom. Dok se molio, jedan je prisutan ovek bio tako pogoen presvedoenjem, da je izleteo iz sobe, pao na kolena, te se u agoniji molio Bogu dok nije bio slavno spaen. A sve to, jer je Finney samo molio za blagoslov za stolom. Kad Duh Boji padne na oveka kao na Finneya, neto se neobino, neto divno, neto fantastino se dogaa. To je, tvrdim, prva lekcija koju moramo nauiti iz evangelizacije i probuenja. Bez Duha Bojega, malo se moe postii. Sve to je Finney postigao, bilo je uinjeno u sili Duha Svetoga. Sve to su Evan Roberts i John Wesley postigli, bilo je isto tako postignuto kao rezultat posebne manifestacije Bojega Duha.
101

Ako elimo da naa sluba bude od trajne vrednosti, ona mora biti delo Duha Svetoga.

2. Nepovoljno stanje uvek se moe promeniti silom pobednike molitve Dok vi ili ja nosimo evangelizacijsko delo, esto emo biti suoeni sa nepovoljnim stanjima. Stvari ba nee biti kao to bi smo hteli da budu. Povremeno e sve izgledati kao da ide u pogrenom pravcu i nita nee izgledati dobro. Ljudi nee hteti saraivati. Bie mnogo suprotstavljanja. Neki e udan duh karakterizovati sastanke. Kampanja nee biti to ste oekivali i dospeete do take kada ete teko znati ta da dalje inite. Razgovaraete sa ovim ili sa onim i pokuati izmeniti stvari, ali uvideete da je to nemogue. Sad dolazi druga lekcija koja bi se morala dobro nauiti i svaki bi evanelista trebao biti dobro upoznat sa njome. Ta nepovoljna stanja uvek mogu biti promenjena silom pobednike molitve. Vi i ja moramo nauiti kako nadvladati Boga u naem evangelizacijskom radu. Finney je otkrio da je to istina. Kad stvari nisu ile dobro, on se jednostavno povukao u umu gde je satima izlivao svoje srce pred Bogom. Otac Nash bio je sa njime da mu pomogne, ne voa hora, ve molitveni ratnik. Dok je Finney propovedao, Nash se molio. Svaki put kad se Finney suoio sa problemom koji nije mogao reiti, uvek je odlazio na molitvu, jer je nauio da se svaki problem, bez obzira koliko bio teak, moe biti reen kroz molitvu. Kad vi i ja nauimo, poput Finneya, kako se boriti s Bogom, kako biti u molitvenoj agoniji, kako provoditi ponone sate na kolenima, tada emo nauiti tajnu pobede nad svakom potekoom. Rani metodisti su poznavali tu tajnu. Oni bi se uvek iznova povlaili na molitvu. Oni bi se satima borili sa Bogom dok na kraju ne bi pobedili i stanje bi se
102

promenilo. I vi i ja moraemo se uhvatiti za rogove oltara i moliti dok se nepovoljne okolnosti oko nas ne promene i dok molitva ne bude odgovorena.

3. Potpuna pokornost volji Bojoj je preduslov za uspeh Postoji jedna stvar u Finneyevom ivotu koja privlai panju. To je bezuslovna pokornost Bogu. ak i u svakodnevnim sitnicama ivota, Finney je traio volju Boju i onda ju je izvravao. Sluali smo da je iao po mladu enu koja je trebala postali njegova supruga. Na svom se putu zaustavio da bi potkovao konja, ali dok je ekao da konj bude potkovan, nagovorili su ga da propoveda Evanelje u oblinjoj crkvi. Ubrzo se skupilo mnotvo, i dok je propovedao, izbilo je probuenje. Duh Boji je siao na sluatelje. Mukarci i ene su suzama natopili svoj put do Golgote. Nije prolo mnogo vremena i itav se grad uskomeao. Zatim su ljudi nastojali nagovoriti Finneya da ostane jo jednu no i da ponovo propoveda. Tako je i bilo, i probuenje se poveala u svojoj silini. Nakon to je bio nagovoren da ostane i treu no i nakon to su ljudi ponovo bili spaeni, presvedoenje se spustilo na sluatelje i probuenje se nastavila. Probuenje je postalo tako snano da je Finney nastavio propovedati iz noi u no. Na kraju, shvativi da ne moe nastaviti svoje putovanje, poslao je drugog oveka da mu dovede zarunicu, dok je on nastavljao propovedati Evanelje. Ta je probuenje, uli smo, trajalo je est dugih meseci. Finney se nikada nije dvoumio, uvek je bio posluan Duhu Bojem. On je prve stvari stavljao na prvo mesto. Znao je da po svoju zarunicu moe ii kasnije i razumeo je da Boje delo ne moe ekati. Koliki bi, pitam se, od nas tako uinili? Koliki bi bili voljni ostaviti svoje vlastite planove i posluati Duha Bojeg? Moe li Bog danas nai takve ljude, ljude koji e biti voljni prekinuti svoje vlastite puteve da bi se
103

pokorili Bogu? Nije udo da je Finney doiveo probuenje. On je bio potpuno rasprodan za Boga. Boje je delo u njegovom ivotu bilo uvek na prvom mestu. Bio je posluan u svakoj taki, zbog toga ga je Bog upotrebljavao na svoju slavu i ast. Moda Bog nekome govori da ostavi greh, da trenutno ostavi ono to radi. Bog oekuje poslunost, trenutnu poslunost. ta je sa time? Jesmo li posluni? Vrimo li volju Boju? Stanemo li kad nam Bog kae da stanemo? inimo li volju Boju kad nam je otkriva? ivimo li mi iz trenutka u trenutak u sreditu Njegove volje? Ili sledimo svoje vlastite sklonosti i hirove? Odbijamo li posluati glas Duha Svetog? Nije udo da nas Bog ne upotrebljava kao to eli. Trai se trenutna pokornost.

4. Veliki se rezultati nee postii bez zavisti opozicije Ova je lekcija teka za nauiti, a ipak, moramo je nauiti. Mnogi mladi evanelisti na poetku misle da nikada nee imati nikakve opozicije, da e svi dobro prihvatiti njihovu slubu i da e biti uspeni od samog poetka. Nee oni daleko otii pre negoli shvate, da ako ele biti uspeni, moraju suoiti i sa zaviu i sa opozicijom. Pojavie se oni koji e im biti zavidni, a pojavie se i oni drugi koji e im se suprotstavljati. Nemojte misliti da e vam svi tapati, da e vas drugi hriani ohrabrivati, da e pastori govoriti dobro o vama i pomagati vam na svaki mogui nain, i da se neete morati suoavati sa potekoama. Morate biti svesni, da kada se uputate u svoju slubu, da ete se suoiti sa zaviu i opozicijom. Postojae mnogi koji nee saraivati sa vama. Postojae oni koji e vas pokuati obeshrabriti, koji e sve initi da vam oteaju ili zaustave rad. Dokle god ne postiete mnogo, niko vas nee ometati. Ali im postajete uspeni, im postiete rezultate, im ljudi nagrnu na vaa bogosluenja, nai e se oni koji e vam zavideti. Sve to morate
104

uiniti je da postignete neto to niko drugi nije postigao; da sagradite neto to niko drugi nije sagradio; da postignete rezultat koji niko drugi nije postigao; da postanete uspeniji od onih oko sebe i najsmrtnija e opozicija ustati na vas. Na svakom e se koraku nai zavist i opozicija. tavie, ona nee doi iz sveta. Kad bi vam se oni koji ne poznaju Hrista suprotstavljali, ne biste bili iznenaeni, ali e vam najverovatnije ona doi od hrianskih voa i hrianskih radnika, od onih koji bi trebali stajati uz vas i ohrabrivati vas na svakom koraku. Tada ete poeleti da sve ostavite. Ali ako znate da to moete oekivati, biete spremni za njih kad dou i neete biti iznenaeni. Ponovo kaem, ako vas Bog bude upotrebljavao na neobian nain, ako On kroz vas bude inio neto to kroz druge ne ini, morate biti savreno siguni da ete sa svih strana biti okrueni zaviu i opozicijom. To se pokazalo kao istina kroz sve prole vekove. A to je bilo s Finneyem? Jesu li njega kritikovali? Je li se i on morao suoavati sa zaviu i opozicijom? Znate, divna je stvar u vezi svega toga, da kako godine prolaze, opozicija, kritika, zavist i neuspesi uglavnom su zaboravljeni. Retko su zabeleeni. Kad itamo ivotnu priu tog oveka, itamo samo ohrabrujue stvari o njemu, o uspehu i pobedama. Retko je ona druga strana zapisana. Ali dopustite mi da vam kaem da se Finney morao isto tako suoavati sa opozicijom kao i svaki drugi ovek upotrebljen od Boga. To je bila prava avolska stvar. Ogovarali su ga na svim stranama i to neki od najistaknutijih voda Crkve njegova vremena. Jer, su bili ljubomorni na njegov uspeh. Unitaristiki propovednici godinama su se borili protiv njega, tako da je uvek bio u sreditu oluje, usprkos divnom uspehu koji je postizao. Dr. Lyman Beecher, jedan istaknuti voa Finneyeve generacije, inio je sve u svojoj moi da ga porazi. Dok se Finney pribliavao Bostonu, Beecher mu je poslao poruku koju doslovce citiram: "Ako nameravate
105

doneti taj oganj u Boston, doekau vas na granici i pozvati vojsku da se bori za svaki centimetar puta u Boston; tada u vas tamo poraziti." Moete li zamisliti neto pakosnije od toga? ta je, dakle, Finney uinio? Kako mu je odgovorio? ta je imao kao odgovor? Nikada nije rekao ni rei. Nije mu uopte odgovorio. Jednostavno je uinio ono, to je i uvek i inio. Otiao je u umu da bude nasamo sa Bogom. Poeo se boriti u molitvi. Rekao je Gospodu o svemu tome i Bog mu je dao veliku pobedu. To je, prijatelju moj, upravo ono to i vi trebate uiniti. Bez obzira kakvo pismo primite, bez obzira sa kakvom se opozicijom suoavate, odnesite to Bogu u molitvi. Poloite to pred Gospoda. Bog e voditi vae bitke za vas ako mu dopustite. Ali ako se budete hteli sami boriti, Bog e vam i to dozvoliti, ali tada ete imati poraz umesto pobede. Nauite moliti. Ne reavajte sami stvari: "Osveta je moja, ja u platiti, kae Gospod." I zavist i opozicija mogu se nadvladati molitvom. Bog je to uinio za Jezekilja. I on je imao opoziciju. I on je primio pismo, ali ga je doneo pred Gospoda i Gospod ga je oslobodio. Dokle god znate da ste u sreditu Boje volje, ne trebate se brinuti. Ne brinite se za opoziciju. Ne obraajte panju na zavist. Sluite i dalje Gospodu. On e oistiti put za vas. Bog e vas slavno osloboditi optubi u svoje odabrano i pravo vreme, a vi ete otkriti da se isplati da On vodi vae bitke. Govorim o jedinoj opoziciji i progonstvu koje jo imamo. Vie nas ive ne pale na lomaama. Ne moramo podneti smrt kao muenici. Retko se nanosi kakava telesna povreda. Jedina opozicija koju imamo je kritika i ogovaranje, a to je zbog zavisti i ljubomore. Godinama imam uzreicu koja me odrava postojanim. Ona se sastoji od svega etiri rei: "Bez napada, bez obrane." Dao sam je i drugim evanelistima i oni su je isto tako usvojili. Nauili su da to deluje. Nikada nikoga lino nisam napao niti sam se ikada branio kad sam bio napadnut. Potpuno sam ostavljao te stvari Bogu. Bog vas nije pozvao
106

da napadate druge, a ni vi ne morate braniti sami sebe. On je osposobljen za svaki hitan sluaj. "Ako je mogue koliko je do vas budite u miru sa svima!" Budete li tako inili, Bog e vas blagosloviti i upotrebljavati, i nikada neete morati strahovati od zavisti i opozicije, koja se javlja oko vas. "Bog je moja obrana." Kakva divna obrana je On! Zato to ne prepustiti u Njegove ruke? Kad vi i ja pokuavamo osvetiti sami sebe i voditi nae vlastite bitke, Bog nema druge mogunosti nego da nas prepusti same sebi. Ali kad dopustimo da nas On brani, tad zavisimo od Onoga koji nikada nee izneveriti. Zbog toga je moj moto: "Bez napada, bez obrane." Moody i Sankey imali su isto iskustvo. Kad su doli u Veliku Britaniju, imali su opoziciju na svim stranama. Novine su ih ismejavale. O njima su ak crtali i karikature. Svugde je bila runa opozicija, meutim, Bog ih je tako oslobodio optubi da su na britanskim otocima zadobili bezbrojne hiljade za Gospoda Isusa Hrista. A danas ih se uzdie i slavi do neba! I apostol Pavle je znao ta znai opozicija. U njegovoj je blizini uvek bila neka zbrka. Kuda god da je iao, suoavao se sa opozicijom, ali Bog ga je usprkos svemu izbavljao. I vi ete biti izbavljeni, ali imaete opoziciju i morate je oekivati. No, upozorio sam vas da se ne obeshrabrite. Oekujte i zavist i opoziciju i to od hrianskih voa.

5. Trajno je probuenje jedino mogua gde postoji konstantna slomljenost srca Sad smo pronali tajnu. elite li srce koje e uvek goreti za Boga? elite li znati to je to neprestano pomazanje Duha Svetoga? elite li biti upotrebljeni u slubi vaega Gospoda? Hteli bi ste goreti od sile Boje? elite li trajno probuenje u svom vlastitom srcu, tako da nikada ne izgubite svoju prvu ljubav, svoje prvo oduevljenje? Molite li se da uvek budete ognjeni za Boga i da vas uvek zanimaju due ljudi? Dakle,
107

ovde je tajna. Trajno probuenje je jedino mogue tamo gde postoji neprekidna (stalna) slomljenost srca. Dopustite mi da vam postavim jedno pitanje. Kako je Finney postigao trajno probuenje? Setite se, do samog dana svoje smrti on je bio propovednik probuenja. On je neprestano nosio delo zadobijanja dua. Nikada nije izgubio breme za izgubljene. Kako je mogao, pitam vas, odravati takvu slubu, takav ar? Svaki dan svoga ivota smatrao je vanim da bude nasamo sa Bogom i da u tiini prouava Re. Svaki dan je uzimao vreme za molitvu. Nije dopustio da i jedan dan proe a da se ne susretne sa svojim Gospodom. To je odgovor. Mogu li vam rei da i ja ve preko pola veka primenjujem jutarnju strau. Ni u snu ne bih iao raditi svoj posao, a da se najpre ne sretnem sa Bogom. Izjutra, u jutro, odlazim u svoju kancelariju i ekam na Gospoda. Pre svega, prouavam stranice Svete knjige i zatim se predajem molitvi. Na taj se nain susreem sa Bogom pre negoli sa ljudima i On reava moje probleme pre negoli i do njih doem. Jutarnja straa mi znai sve na svetu, moja bi sluba bila slaba, bez sile i bez ploda. Imate li i vi vreme kad se susreete s Bogom? Imate li i vi mesto gde se susreete sa Njime? Je li u vaem ivotu bio dan, otkad ste se obratili, kad niste otvorili stranice Svete knjige i prouavali Re Boju? Jeste li dopustili da proe i jedan dan, a da niste izlivali svoje srce u molitvi? Prijatelju moj, ako elite odrati duhovnost koju vam je Bog dao, ako elite trajno probuenje u svom srcu, morate se nauiti susretati sa Gospodom Isusom Hristom iz dana u dan. Mana se, setite se, skupljala svakodnevno. I vi je morate skupljati svakodnevno ili nikada neete moi postii ita u slubi Bojoj.
108

Bila su vremena kad je Finney osetio da postaje hladan, kad je shvatio da mu srce postaje hladno. U svakoj je takvoj situaciji pribegavao posebnim satima molitve. Jednom je tako proveo itavu zimu, nije itao druge knjige, nikada nije itao novine, nikada nije itao nita drugo osim Biblije, a i nju je itao na kolenima. Ostavivi sve ostalo iza sebe, prouavao je stranice Svete knjige i predavao se molitvi sve zato da ne bi izgubio oganj probuenja. On je eleo zadrati duha probuenja da mu gori u dui i tako je to postizao. Ponovo i ponovo je, kae on, primao svee krtenje Duha Bojeg, posebno kad je provodio vreme u molitvi ili u prouavanju svetih stranica Rei. Ponovo i ponovo je sila Boja dolazila na njega dok mu se srce nije zagrejalo i jo jednom zapalilo. Tada je odlazio odravati bogosluenja i jo je jednom gledao kako presvedoenje pada na ljude i da se stotine i stotine obraaju Hristu. Jedna je od najveih opasnosti slube je poznavati silu Boju u mladosti a zatim je izgubiti. Postoje mnogi koji su jednom goreli i koje je jednom zanimalo probuenje, ali ti su sada izgubili oganj i odstranjeni su. Lako je smestiti se u udobnoj crkvi (parohiji), dobro zaraivati, uivati u luksuzu ivota i do svega doi jednostavno i lako, a zatim izgubiti svoje breme za due. Ljubav za due moe vas tako lako napustiti i tako lako moete poeti delovati mehaniki. Biti zapaljen kad ste mladi, a zatim se ohladiti kako godine dolaze i prolaze, iskustvo je koje ne bi nikada trebalo biti vae. Jedini nain da se odri duh probuenja je neprestana slomljenost srca. 6. Evangelizacija je tajna materijalnog i duhovnog blagoslova u lokalnoj crkvi The Alliance Tabernacle i The Peoples Church u Torontu izgraene su od evangelizacije. Svaka je kampanja iza sebe ostavila novac u blagajni. Nije sav novac utroen za pokrivanje trokova ili za
109

evanelistu i njegovu grupu, neto je uvek ostalo i za crkvu. Tako je delo napredovalo i materijalno i duhovno. Ako nema finansijskog blagoslova, slabo se gospodari. Iznajmljena dvorana sa svom svojom opremom, koja evanelistu nita ne kota, ima svakako pravo na neku zaradu. Inae nije vredna investiranja. Pastor koji bez neke posebne novane naknade radi na pouavanju radnika, mui se i planira kampanju, sigurno bi voleo videti da je kampanja ostavila crkvu bolju i finansijski i duhovno. Boja je volja jasno objavljena u pogledu materijalnih blagoslova. "Ljubazni! Molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da bude zdrav, kao to je tvojoj dui dobro." (3. Jn. 2). To troje, vidite, ide zajedno, duhovan, telesan i materijalani napredak. Postoje izuzeci, ali to je Boja najvia volja. Ako je kampanja duhovni blagoslov crkvi, bie i finansijski blagoslov. Ovo se dvoje ne moe razdvajati. *** To je, dakle, est pouka koje se moraju nauiti od evangelizacije i probuenja. Svaka pojedina, kao to sam ve izjavio, od najveeg je znaaja. Ako ih vi i ja sasvim ne nauimo, neemo se mnogo okoristiti onim to smo proitali i videli o delu probuenja. Mogu li, dakle, ponoviti da se malo moe postii bez manifestacije Duha Bojeg, da se teka stanja uvek mogu promeniti silom pobednike molitve, da je savrena pokornost volji Bojoj preduslov za uspeh; da se veliki rezultati ne mogu postii bez zavisti i opozicije; da je trajno probuenje mogue jedino tamo gde je prisutna neprestana slomljenost srca; i na kraju, da je evangelizacija tajna materijalnog i duhovnog blagoslova u lokalnoj crkvi. "I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potrae lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja u tada usliiti s neba i oprostiu im
110

greh njihov, i isceliu zemlju njihovu." (2. Dn. 7,14).

111

XIV. CEZNJA SRCA, ZA PROBUDENJEM

XIV. ENJA SRCA, ZA PROBUENJEM

Moda je najbolji nain da ispriam ta je Bog inio za Prezbiterijansku crkvu Dale, dok sam ja bio odgovoran za nju, ako citiram svoj lini dnevnik. Premalo je prostora da dam potpuni izvetaj. Mogue je jedino odabrati neke delove; no i oni e, verujem, biti dovoljni da raspire duh probuenja i tako proslave Gospoda. Tada sam imao 27 godina.

Toronto, 16. avgust 1917. Probuenje mora doi probuenje za koje tako dugo molim. Kako me je Bog topio ovo jutro! Kako je mila molitva! Slava Njegovom imenu! O, gde je presvedoenje Duha Svetoga i plod Duha Svetoga! Samo e to podneti test vremena i venosti. Bog je na neobian nain dotakao moje srce. Kako je On neiskazano dragocen! O, gde je presvedoenje, staromodno osvedoenje o grehu! Hvala Bogu, za ove divne knjige! Kako su mi samo pomogle! Moje je propovedanje iz korena promenjeno. itao sam ih iz sata u sat. Nikada se u svom ivotu nisam latio ni jedne knjige kao "Uzbuna neobraenim grenicima" od Josepha Alleinea, "Teskobni ispitiva nakon spasenja" od Johna Angella Jamesa i "Poziv neobraenima", knjiga Richarda Baxtera. To su knjige! To su knjige! Kako je jasna i definitivna njihova poruka u pogledu greha, spasenja, neba i pakla! Meutim, shvatio sam da se ak i te istine mogu naveivati bez rezultata ako nema sile Duha. On mora presvedoiti. "Ne silom niti snagom, ve Duhom mojim re je Jahve nad Vojskama." A to je,
112

najverovatnije, tajna neuspeha. Istina se propoveda najiskrenije i najvernije, ali nita se ne dogaa. U emu je stvar? Nema sile. Tokom mog posredovanja ovoga jutra, proitao sam nekoliko poglavlja iz "Seanja na Johna Smitha" Richarda Treffryja i to me je nateralo na molitvu. Neko mi je vreme Bog dao divnu slobodu, moda jedan sat, moda manje. Ne znam, jer sam bio sasvim nesvestan vremena. Najpre me On doveo do priznanja. O, kako sam izneverio! Izneverio u molitvi, jer sam provodio minute u molitvi umesto sate. Izneverio u prouavanju Biblije, jer nisam prouavao svete stranice kako bi trebao. Izneverio u vremenu, jer sam dopustio sotoni da ispuni moj ivot drugim stvarima te sam tako izgurao Boga. Izneverio u slubi, jer nisam delio evaneosku literaturu nespaenima niti razgovarao sa njima lino u pogledu njihovog spasenja. O, kako sam izneverio, bedno izneverio! A eznem da budem iskren i veran! Posredujem za due, meutim, moje oi ne plau kao Njegove. Ali slava Bogu, verujem da me On vodi u dublje iskustvo kad e mi sve to mi je vredno, izgubiti na ceni i vrednosti radi Hrista; kada u trpeti, rtvovati se, moliti, prouavati i sluiti kao nikada pre; kad e u mom ivotu biti samo jedna stvar, a to je probuenje za kojim eznem. On e izliti svoga Duha i due e biti presvedoene i spaene. Neka Bog uslii i milostivo odgovori! Ne smem ponovno izneveriti. Neka mi Bog pomogne da idem dalje, dalje, dalje.

25. avgust itajui ovo jutro, moju je panju posebno privukao sledei stih: "Jer se Irod bojae Jovana znajui ga da je ovek pravedan i svet, i uvae ga; i mnogo kojeta injae kako mu on ree, i rado ga sluae." (Mk. 6,20). O, sila svetoga ivota! Zli se ljudi plae i drhte u prisutnosti svetosti. Neka Bog ovo uini poticajnim i za mene! Brzo itam Novi zavet s namerom da odaberem one istine koje e doneti
113

presvedoenje kada propovedam u sili Duha Svetoga. Bog mi da je poruke o grehu, spasenju, nebu i paklu. Proveo sam itav sat u molitvi sa Samuelom Stevensonom, imali smo divno zajednitvo. elim znati vie i iskusiti vie. Neu biti zadovoljan dok Bog ne pone delovati u presvedoavajuoj sili da bi ljudi i ene isplakali svoj put do krsta.

26. avgust Njegova je poruka za mene ovo jutro bila: "Sve je mogue onome koji veruje" i "Ovaj se rod niim ne moe isterati do molitvom i postom." (Mk. 9,23.29). I molitva i vera potrebni su za rezultate. Tada e sotonska sila u srcima ljudi biti slomljena i nastae plod Duha Svetoga. "Gospode, verujem... Pomozi mojoj neveri!" Troje smo se sastali ove veeri u mojoj kancelariji. Oekivali smo i druge, ali nisu doli. Govorio sam im oko pola sata. Naao sam mnogo saoseanja i volje za saradnjom, ali gotovo potpuno neznanje u pogledu ploda Duha Svetoga i izlia Duha Bojeg. Odluili smo se ponovno sastati da i sa drugima o tome razgovaramo i da za to molimo. Vratio sam se kui radujui se, jer vrsto verujem da e Bog u odgovoru na ustrajnu molitvu delovati na srca ljudi.

31. avgust Noas nas se osam sakupilo u kancelariji crkve; razgovarali smo i molili do deset. Mnogo je molitve prineseno da Njegov Duh otvori njihove oi da bi videli potrebu i osetili odgovornost. Ako ih je Bog odabrao, stajae sa mnom; ako ne, morau i dalje sam. Odluili smo odravati molitvene sastanke u kolibi, za poetak jednom nedeljno. Zavravajui, dao sam im stih nad kojim smo molili: "I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potrae lice moje, i
114

povrate se od zlih puteva svojih, i ja u tada usliiti s neba i oprostiu im greh njihov, i isceliu zemlju njihovu." (2. Dn. 7,14). Samuel Stevenson je bio jedan od nas.

2. septembar Veeras sam propovedao. Imao sam slobodu, ali malo sile. Ljudi su bili vrlo napeti. Uzalud sam istraivao lica traei znakove teskobe i muke due. Oi su im bile suve. Nikakvog vanjskog znaka presvedoenja. Sigurno je da jo nisam ispunjen silom sa visine. Da jesam, bio bi tu prisutan plod Duha Svetoga.

7. septembar "Svu no smo se trudili, i nita ne uhvatismo..." (Lk. 5,111). Ali kad su bacili mree pod boanskim vodstvom, "veliko mnotvo riba". Je li to moje iskustvo ili ja radim u telu umesto u Duhu? Iskreno reeno, i ja "sam se svu no trudio, a nita nisam uhvatio." Ako ljudi ne drhte i ne odlaze uznemireni i slomljeni, moja je krivica. Ja moram snositi krivicu. Kad se budem borio u molitvi i bolovao nad duama, nastae i rezultati, ne pre. Dakle, dole, na kolena, dok ne doe sila i dok se Bog sam ne manifestuje. Molio sam gotovo itavo poslepodne, ali bez mnogo slobode. Nebo je kao od olova.

9. septembar "A mi emo u molitvi i u slubi rei ostati." (Dela 6,4). Jo sam jednom verovatno propovedao u telu, a ne u Duhu. Imao sam neto slobode i sile a i oseaj da je prisutno znaajno presvedoenje. Ljudi su sluali vrlo paljivo a posle je bilo i mnogo raspravljanja. Ali nita se nije znaajnije dogodilo. Niko se nije slomio. Nije se video njihov jad, ni
115

teskoba due, ni suze. O, gde je sila Boja! (Lk. 24,49; Dela 1,8; Zah. 4,6h; Jn. 6,63). On me je izabrao da donesem plod koji e ostati i podneti test vremena i venosti (Jn. 15,16). A ja to ne inim! Malo ploda imam. To me tera na kolena. Jo uvek moraju biti sati ekanja na Boga. Cena se mora platiti. A kad Duh doe na mene i ispuni me, znau to po dokazu ploda Duha Svetog. Dokle god sam uskraen za plod, neu stati.

11. septembar Slava Bogu! Konano je dolo do pomaka. Dogodilo se to veeras u kolibi na molitvenom sastanku. U poetku je sastanak bio hladan i ljudi ravnoduni. Govorio sam o ustrajnoj molitvi, zakljuio i zavrio. Ali im je sastanak zavrio, jedna je ena iznenada zavapila: "Molite za mene, za lanicu crkve..." ostatak se utopio u moru suza, velikim i silnim jecajima koji su tresli itavo njeno telo. Nije poputala, a mi nismo mogli govoriti. Jecala je i jecala kao da e joj se srce slomiti. Pali smo na koljena i molili jedan za drugim. Zatim smo pevali Kakav jesam, prima me i za petnaestak ili dvadesetak minuta ona je ula u slavno spasenje. Neka je blagoslovljeno ime Gospodnje! O, kako su naa srca drhtala od radosti! Teko da smo mogli govoriti. itavim sam se putem kui jedva svladavao. Samo dva sastanka i Bog je doao. Molitva je bila usliana. Duh Sveti je poeo raditi, jer je barem jedna dua bila slomljena. lanica crkve ali nespaena! Pitam se, koliko njih su u slinom stanju?

116

12. septembar Bog sigurno radi. Druga mlada ena, koja je bila presvedoena, digla se veeras i posvedoila da je bila spaena jue na poslu i da je primila punu sigurnost ovoga jutra. Slava Bogu! On je ponovno odgovorio na molitvu. Rekla je da gotovo nita drugo nije radila nego se molila itave nedelje. Tako smo sada imali dve spaene due samo silom Bojom. Za to sam nosio breme, za dolazak Duha Svetoga u tako monoj presvedoavajuoj sili da e due bez poziva vapiti za milou. Bog je stavio svoj peat i podao ast svojoj istini.

16. septembar Govorio sam veeras i imao uobiajenu slobodu i silu. Ljudi su paljivo sluali. Mnoge su oi bile ispunjene suzama, ali niko se nije slomio. Meutim, uveren sam da Bog priprema svoje sluge i da e On tek pokazati svoju silu u obraenju mnogih. To samo znai da ove nedelje moram provoditi mnogo vie sati u molitvi negoli prole.

18. septembar Snaan molitveni sastanak u kolibi. Kua puna, molitva arka. Mnogi su gladni Boga. Sastanak je trajao gotovo do deset sati, no bez vidljiva znaka. Moram iskusiti Boju silu bez obzira ta kotalo. O, kad bi me On slomio i naveo da plaem za spasenje dua!

19. septembar Jo jedna se dua danas slomila. Jedna je otpadnica (od vere) pokuala na sastanku moliti, ali se odmah slomila i isplakala svoje obraenje. Nastavila je moliti slomljenim slogovima, plaui u isto
117

vreme. Hvala Bogu za to, ali jao, gde je jae delovanje Duha! Jo sam daleko da bih bio zadovoljan. Jo me jedna ena, koja je bila u stranoj borbi, traila veeras da prizna neto to je ukrala. Tako radi Bog!

21. septembar Ovo sam jutro primio pismo jedne ene koja je bila u velikoj muci, te sam odmah otiao da je posetim. Naao sam je kako plae teskobna duha. Nakon molitve, Bog ju je divno susreo i bilo je lepo videti sjaj radosti u njenim oima kad sam odlazio. Slava Njegovom imenu! Sve vie i vie oseam potrebu za molitvom.

22. septembar Upravo sam zavrio itanje "Kratak osvrt na ivot zadobijanju dua" Jamesa Caugheya. O, kakva strast, kakvo posveenje i bezrezervna odlunost, i kakav rekord spaenih dua! Mesecima u borbenoj molitvi, zatim pobeda. Ne verujem da na zemlji ili u paklu postoji dovoljno sile koja bi spreila probuenje ako sam voljan platiti cenu.

24. septembar Danas sam otiao kui mom prijatelju dr. E. Ralphu Hooperu, ljubljenom lekaru, i proveo sa njim nekoliko sati u molitvi. Vrlo sam se obeshrabrio bogosluenjem prole veeri. Nije bilo slobode ni sile u propovedanju. Sve je bilo teko. Oseao sam se kao da se samo igram sa molitvom. Moram provoditi vie vremena u zastupnikoj molitvi. I Stevenson je bio prisutan.

118

25. septembar Jutros smo se sastali nas troje i molili etiri sata. Doiveli smo mnogo blagoslova. Meutim, veeras se na molitvenom sastanku u kolibi nije videlo nikakvo delovanje. Dvoje ili troje je priznalo greh, dok se jedan mladi slomio i molio. Vrlo me je dojmio Joil 2,17 i 3,12. Tu je ta potreba, metoda a zatim i rezultati. Ali ne mogu to sam postii. Moje je srce hladno i tvrdo. Niti plaem niti jauem. Neka me Bog pretopi i slomi da bi zatim silno radio u narodu. Pronaao sam u Jeremiji 5,13b, isto tako veliko i dragoceno obeanje, te molio na kolenima: "U oganj u pretvoriti svoje rei u tvojim ustima, a narod ovaj u drvo da ga oganj prodre." Neka Bog uini da bude tako!

26. septembar Slavno pohoenje danas! Molitveni sastanak je izgledao hladan i mrtav. Vrlo ih se malo molilo. Govorio sam i razoaran zavrio sastanak. Ali tada je jedna ena poela plakati, iza nje druga, a kasnije se i trea slomila Bojom silom. Svi smo se okupili oko njih i molili. Prve dve su jecale i jecale kao da im je srce puklo, molei i priznavajui svoje grehe. O, to je bilo slavno! Bog je silno radio. Jedna od njih, koja je prve noi tvrdoglavo odbijala javno da moli i itav je sastanak potpuno nepomino sedela, sad je plakala tako gorko da nije mogla ni govoriti. Na kraju su sve otile kui potpuno zadovoljne, svetlo neba bilo je na njihovim licima. Video sam da je i etvrta pod presvedoenjem kao rezultat onoga to se upravo dogodilo. Ona je jedna od naih uglednih lanica. Samo sam se rukovao sa njom, jer sam osetio da je najbolje da je ostavim samu i pustim da Duh Sveti uini svoje delo. Dok je prolazila, na licu joj je bio
119

teskoban izgled, a i stisak je ruke svoje govorio. Kako je divno Bog upotrebio obraenja da bi doneo presvedoenje drugima! Je li mogue da je probuenje poelo?

3. oktobar Jo jednom imam razlog da slavim Boga. On je dao jo jedan znak svoje prisutnosti i sile. Jo je jedna dua bila osvedoena i spaena, i danas se raduje u Bogu. Mislim da joj je bilo potrebno est nedelja. Sada je slobodna. Bog ju je uveo u jasnu i trajnu slobodu. Veeras je na sastanku svedoila, njeno jednom snudeno lice sad je sijalo svetlom neba dok je priala kako je pronala mir koji nadilazi svaku spoznaju, govorei da je to bilo vredno svake borbe. Slava Bogu! Verujem da je ovo delo izvorno.

4. oktobar Ovo sam poslepodne proveo u molitvi sa Samuelom Stevensonom. Zatim sam otiao u dr. Hooperov dom gde smo na uvee nastavili moliti do 23:45. O, gde je sila Boja! Moramo je imati. Kako nam je divno otvorio svoju Re dok smo bili na molitvi. itali smo je i molili na kolenima, posebno drugo poglavlje Joila. O, daj nam krtenje suza! Isto tako, i 9. poglavlje iz Danila. Molili smo reenicu za reenicom pred Gospodom. Okrueni smo planinama nevere i opozicije na svim stranama. Samo ih sila Boja moe oboriti. "Imajte veru u Boga." elim biti sav zaokupljen Njime. Samo jednu strast imati Hrista. U zadnje sam vreme itao Roberta Murraya McCheynea, Georgea Foxa, Billyja Braya, Charlesa G. Fmneya, Henryja Moorhousea, Johna Fletchera, Georga Whitfielda, Davida Stonera, Henryja Martyna, Johna Wesleya, Johna Bunyana, Thomasa Collinsa, Jamesa Caugheya, Johna Smitha, Davida
120

Brainerda; o, kakvi su to ljudi Boji bili! Kakvi primeri posveenja, gorljivosti i pobonosti! Kad bih ja mogao biti poput njih! Kakvo je udo bio William Bramwell! A gde sam ja? O, izgoreti za Boga! Sve, sve za Njega! Samo za Isusa. Due! Due! Due! Odluan sam da postanem zadobija dua. Neka mi Bog pomogne!

5.oktobar Jo se jednom, hvala budi Bogu, dogodilo obraenje. Ovog puta je to mukarac. Doao je veeras u moju kancelariju i rekao mi da je bio presvedoen na prolom sastanku i da se osea vrlo bedno. On je doneo mnoge odluke i uvek je pokuavao praktikovati veru, ali je jo uvek bio nespaen bez obzira na to, to je bio i lan crkve. Jue je odbacio lulu. Molio sam sa njime i zatim smo otili na bogosluenje. Kad je sastanak bio blizu kraja, digao se i pred svima priznao ono ta je i meni ve ispriao. Oi su mu bile ispunjene suzama. Meutim, ipak nije doao do cilja. Doao sam kui i spustio se na koljena da vrlo odreeno molim za njega, preklinjui Boga da mu dopusti da vidi svetlo i omogui mu da veruje. Vera raste do sigurnosti. Bog radi. Duboko presvedoenje ve se spustilo na mnoge. O, molim za silni prolom. Danas su mi Marko 11,2224 i Joil 1,13.14.16; 2,1.1217.25; 3,12 bili vrlo dragoceni. Molio sam jedno po jedno pred Bogom.

8. oktobar Vrlo jaka opozicija. Neki od vodeih ljudi javno su se usprotivili sastancima. Svetovni su lanovi sa njima. Sotona poinje davati dokaz da i njega zanima ta se dogaa. Odneo sam to Gospodu u molitvi. Zajedno sa dr. Hooperom i Samuelom Stevensonom, nastavio sam moliti ove veeri od oko 20:00 do 00:45.
121

10. oktobar Dr. Hooper, Samuel Stevenson ovek molitve i ja proveli smo dan ekajui na Boga, i kao rezultat, imali smo dobar sastanak veeras. Mnogi su sjajno svedoili preko pola sata. Morao sam ih zapravo ohuzdavati da bismo imali vremena i za molitvu. Bog radi, presvedoenje je duboko i iroko. ivoti su promenjeni, due ulaze u obilje radosti i slavne slobode.

11. oktobar Boja re postaje tako dragocena. Njegov glas ujemo kroz proroke Staroga zaveta. Obiavamo malo itati, zatim to molimo pred Bogom traei ga na kraju da to ispuni u naem iskustvu. "ta je roeno od tela, telo je; a ta je roeno od Duha, duh je." (Jn. 3,6). Ako radimo u telu, na e plod odgovarati tome i due e biti uvedene u lano iskustvo. Gospode, daj nam plod Duha Svetoga. Nameravamo moliti kao to je zapoveeno u Rei Bojoj. Svaka druga metoda je ve ranije bila isprobana, a i danas se isprobava, ali rezultati ne zadovoljavaju. Ako ne pobedimo u molitvi, postaemo ruglo, a nae molitve neverodostojne. Ne smemo sebi dopustiti neuspeh. Moramo se neprekidno predavati molitvi i slubi Rei. Ako nai ivoti ne presvedoavaju ljude o grehu, neto je pogreno. O, gde je Sirofeniankina vera? Ona ne bi prihvatila "ne" za odgovor. (Mk. 7,2430).

14. loktobar Propovedao sam ujutro i uvee sa slobodom, ali bez vidljiva rezultata.
122

Jo sam uvek nezadovoljan. Meutim, Bog pomalo radi. Kao rezultat presvedoavajue sile Duha jedan je ovek vratio svom poslodavcu ukradeni novac, a jedna je ena vratila novac koji je uzela iz nedeljne kole. Ali ja se molim da se presvedoenje proiri i produbi. O, da bi due bile isceljene! itao sam dnevnik Davida Brainerda. Meseci i meseci smrtne borbe u molitvi, a zatim snana sila Boja je pala na Indijance. Moram imati plod Duha Svetoga, nita manje.

123

XV. MANIFESTACIJE SILE BOZJE

XV. MANIFESTACIJE SILE BOJE

17. oktobar Iz dana u dan sakupljali smo se kao i obino na molitvu. Danas smo ujutro poeli u 9:30 i nastavili sve do iza tri. Mnoge smo nedelje traili Boga da nas slomi. Negde oko dva danas poslepodne, dok sam molio, iznenada sam zastao i poeo slaviti Boga. Suze su mi obilno tekle. Sve to sam mogao initi bilo je da jecam: "Oni su izgubljeni! Izgubljeni! Izgubljeni!" i tako sam plakao i molio za ljude. Uvee na sastanku je jedna ena, dosad presvedoena ali ne i spaena, svedoila, a lice joj je zrailo. Bilo je jasno da je sada izvorno spaena i da je iskusila obilnu radost Gospodnju.

21. oktobar Tokom nekoliko prolih dana breme je bilo vrlo teko. Mnogo je opozicije. Preoptereen u molitvi, prolio sam neto suza za sirote due koje idu u propast. No, kako je hladno moje srce, kako je mala moja briga! O, kad bih video Boju silu u veoj meri i veu manifestaciju Njegove prisutnosti!

10. novembar Danas sam proveo nekoliko dragocjenih sati sa dr. Hooperom. O, kako mi srce gladuje! Osmo i deveto poglavlje Jezdre vrlo je dragoceno. Zaista, Bog je otvorio moje oi na neke gadosti u Crkvi. Ali jao, jedan brz pogled u moje vlastito srce! Kakva se gadost mora tamo
124

kriti! Neka mi Gospod pomogne da uzdiem i plaem, jer su pogani uli u Njegovu batinu, Kanaanci u svetite. Sve izgleda svezano. Nema vie slomljenih srca. Delo kao da je stalo. Ali spustiu se na koljena. Rezultati moraju doi. Kako da propovedam bez etve dua? Gospode, ispuni svoju Re! Poni sa nekim drugim. Daj da se neto dogodi. Due Boji, otkrij mi prepreku.

14. novembar Bog je poeo sa nekim drugim. Nakon moje propovedi veeras, dvoje se tokom molitve slomilo i zaplakalo. Verujem da je jedan postigao spasenje. Drugi je ostao pod presvedoenjem.

16. novembar Jo jedno svedoanstvo veeras. Jedna ena je nedeljama bila pod velikim presvedoenjem da se bojala nou i zaspati, ali sada je srena i zna da je spaena.

19. novembar Vera raste. Nebo izgleda kao od olova, ali ovo poslepodne u molitvi nita nije izgledalo nemogue. Bog mi je omoguio da verujem. O Gospode, daj mi due. Kakva korist od propovedanja ako due nisu spaene? Ove je veeri izgledalo nemogue neto traiti. Mogao sam samo slaviti i zahvaljivati mu za sve to ini. Nikada ranije nisam imao takvo iskustvo. Presvedoenje i sigurnost da On radi, je zaista udesno.
125

Moj me je voa nedeljne kole upravo zvao i rekao da je traio odreenu osobu da pouava u jednom razredu, no ona je poela plakati govorei da ne moe jer sama nije kako treba. Molio se sa njom, ali nije stekla mir. Sad je eleo da mu se pridruim u molitvi za nju. Priznala je da je nedeljama pod presvedoenjem.

20. novembar Pronalazim Re Boju vrlo dragocenom. Sad ona otkriva gadosti moga srca sumnju, nevcru, duhovni ponos, hladnou, nedovoljno molitve, nedovoljno sile, ravnodunost; kao i strane gadosti Crkve pomanjkanje odvojenja od sveta, svetovnost lanova, nepobone razgovore, svetovne metode skupljanja novca kao to su prodaja u dobrotvorne svrhe, koncerti, zabave itd., nedovoljno otra linija izmeu svetog i nesvetog, izmeu istog i neistog. Treba li nam probuenje? Bog zna da da. Nije vano koliko je crkva sveta ili koliko je poznata kao duhovno sredite, ako se due ne spaavaju, ako grenici nisu probueni i presvedoeni, onda je u crkvi neto radikalno pogreno.

21. novembar Veeras su na sastanku dve mlade ene, za koje smo vrue molili, dole do svetla. Dale su sjajna svedoanstva i silno plakale. O, kako ga slavim! On deluje, presvedoava i spaava. Sva ast pripada Njegovom imenu!

12. decembar Dvoje presvedoenih je veeras na poslednjem sastanku svedoilo.

126

Sad su spaeni i radosni. Jedan je bio na naoj molitvenoj listi samo sedam dana. Slava Bogu! Danas sam proveo oko tri sata u molitvi s dr. Hooperom i mnogo dobio.

19. decembar Dr. Hooper i ja sastali smo se u jedanaest sati i nastavili u molitvi do tri poslepodne. Bog je delovao ove veeri. Jedan je mlad ovek, za kojeg sam mislio da je spaen, uao u moju kancelariju i iznenadio me izjavivi da nikada nije bio nanovoroen. To je bilo u nedelju. Veeras je doao i seo pozadi. Doktor i ja dugo smo za njega zagovarali u molitvi. Traili smo od Boga da ga presvedoi, da ga vrati i potakne da izae i zaplae nad svojim gresima. Ja sam napred za pokajnike postavio tri stolice okrenute prema ljudima. Kad sam uputio poziv, on je odmah krenuo napred i kleknuo. Ubrzo se poeo tresti od velikih jecaja. Nita ga nije moglo zaustaviti. Traio je milost i ubrzo je znao da su mu gresi oproteni. Sa suzama koje su se slivale niz njegovo lice, digao se, okrenuo prema ljudima i rekao im da je spaen. Kui je iao radujui se u svom Spasitelju. Slava Bogu! On odgovara na molitve. O, kakva radost zadobivati due! Najlepa muzika koju sam ikada uo je vapaj raskajanog grenika koji dolazi natrag kui k Bogu. Odluio sam odbaciti svu oputenost i bez rezerve se predati ovom velikom delu.

9. januar, 1918. Nakon mnogo razmiljanja i molitve, ovu sam nedelju odredio za molitvu i najavio sastanke svake veeri osim subote. Veeranji sastanak je zaista bio divan. Duh Sveti je tako ispunio jednu nau lanicu da se po prvi put u svom ivotu poela javno moliti. Svi smo
127

oseali silu Boju. Ljudi nisu hteli ii kui te je sastanak trajao do iza jedanaest.

11. januar Od svih, ovo je bila najdivnija nedelja. Retko je sastanak zavrio pre deset sati na uvee. Ljudi nisu hteli otii. Bog je izlio svoga Duha. Presvedoenje je bilo stvarno. Mnogo je dua bilo u agoniji. Slepe su se oi otvarale, a gresi priznavali i ostavljali. Mnogi koji nikada ranije nisu javno molili, a i neki za koje sam mislio da nikada i nee, slomili su se i pali na kolena molei se u suzama. Na nekolicinu i na mlade i na stare spustilo se breme za due. Prisutnost Boja je bila neverovatno stvarna! Kakvo je samo bilo pevanje! Ne samo usnama, nego i srcem. Na zavretku veeranjeg bogosluenja, u deset i petnaest, pitao sam ljude a bilo je prisutno mnogo ljudi ta da radimo dalje. Jednoglasno su se sloili da nastavimo sa sastancima. I tako emo idue nedelje nastaviti sa sastancima, svako vee. Slava Bogu! Kako je milostivo odgovorio! To nije od oveka, nego od Njega. Bog je odgovorio na molitvu. Molitva je bila vrlo teka itave nedelje usprkos Bojem blagoslovu. Sotona kao da se bez stanke bori. Nebo je poput olova. Ovoga sam popodneva otiao u kancelariju i pokuao moliti. Bilo je nemogue. Tako sam jako oseao suprotstavljanje da sam se na kraju bacio dole na pod i prestao se boriti, ali sam se nakon nekog vremena digao odluan da pobedim. Tada je dola i pobeda. Sile mraka su otile i bio sam u stanju moliti vie od jednoga sata.

20. januar Jo je jedna divna nedelja prola. Sastanci postaju sve dublji i sve
128

silniji. Jo ih je vie spaeno. Stevenson je na sastancima bio od velike pomoi.

23. januar Konano kia Duha. Slava neka je Bogu! Prostorija je dupkom puna. Tokom sastanka bio sam u takvoj agoniji da sam gotovo prsnuo, tako je teko bilo breme. Na kraju sam uputio poziv. Pevali smo dve strofe, ali niko nije doao. Zatim smo zapevali Poput silnog mora, nau staru, najomiljeniju. Tokom prve dve strofe, jo sam uvek bio u agoniji. Breme se podiglo kad smo poeli pevati treu strofu. O, kako su pevali! Duom i srcem u svakoj rei! Meutim, ja sam ve poeo gubiti svaku nadu u neki vei rezultat! Iznenada je jedna ena dola napred i klekla. Zatim i druga. Zatim jo dve ili tri. Krenuo sam prema etvrtoj koja je bila pod dubokim presvedoenjem i rekao joj samo re ili dve. Gotovo odmah su joj se oi ispunile suzama, glava joj je pala i u trenutku se nala niice pred Bogom. Sve zajedno, est. O, kakva no! Konano sam otpustio ljude i rekao im da idu kui, ali su jo uvek ostali, nevoljni da odu. Suze su slobodno tekle. uli su se jecaji dok su plaui priznavali svoje grehe. Bog je radio i ubrzo su se mnogi digli svedoiti da su im gresi oproteni. O, kakva je radost ispunila naa srca!

6. mart Delo Boje jo uvek napreduje. Due se spaavaju svake nedelje. Divan sastanak veeras. Prolog etvrtka, uvee, jedan je student bio spaen. Doao je pre nekoliko nedelja i otiao odluan da se nikada vie nee vratiti. Meutim, naredne se nedelje naao na sastanku jo jednom, uglavnom protiv svoje volje. Nedeljama se borio, ali je nastavio dolaziti. Bog je radio na njemu. Presvedoenje se produbljivalo. Bio je vrlo jadan. Prolog se etvrtka, uvee, konano predao. Jedan je ovjek stao uz njega da ne bi otiao, ali je on
129

odgurnuo stolicu ispred sebe i pred svima kleknuo. Bog ga je spasio i mi smo kao i obino rekli: "Velika se stvar dogodila." Veeras, on je dao slavno svedoanstvo.

7. mart Jo je jedna ena doivela spasenje veeras. Bila je po prvi put na sastanku. Ona je doslovce izjecala svoju molitvu. O, kako slavno delo! Bogu neka je slava!

13. mart Jo dvoje. Jedan od njih, vodei lan crkve, uzviknuo je: "Mislio sam da sam hrianin; bio sam tako dugo lan crkve, ali veeras sam sebe video kao grenika punog krivice." Druga je bila ena za koju smo dugo molili i koja je bila pod dubokim presvedoenjem i vrlo jadna. Dola je i traila oprotenje. Oboje su bili spaeni. Ja sam uvek mislio da je ona istinski vernik. O, kako Bog radi! Neka spasi mnoge druge lanove crkve koji su u lanom iskustvu obraenja!

27. mart Boja sila je veeras veoma jasno vidljiva. Jedan mladi, koji je stajao pozadi, iza vrata, je zajecao. Sluateljstvo je bilo iznenaeno. Rekao je da je pre dve godine svedoio da je spaen, ali se greh ponovo uvukao u njega i nije bio u ispravnom odnosu sa Bogom. Proveo je straanu nedelju dana, ali je odluio doi do pobede pre nego ode kui. Doao je napred i kleknuo. Bog je uo i odgovorio. O, neka bude vie ovakvog ploda!

130

2. maj Najtei i najobeshrabrujui sastanak koji smo imali. Ako ovek koji ne veruje u stvarno postojanje avola, a moli i radi za probuenje, ubrzo e sresti ovog neprijatelja i saznati neto o njegovim silama otpora. Sasvim je sigurno bio prisutan prole veeri. Sve je bilo mrtvo i smrznuto. Nita nije bilo kako treba; ni molitve ni svedoanstva. Imao sam pripremljenu poruku, ali je nisam mogao izneti. Sve to sam mogao bilo je da uzdiem i plaem u molitvi. Na zavretku sastanka izjavio sam da u se povui u kuncelariju na molitvu. Ko je jo poao za mnom, ne znam, jer sam bio zaposlen sa Bogom. Ali sam kasnije video da su me vie od desetorice okruili u molitvi. Bilo je to teko vreme. Molio sam i slomio se usred svega toga; jecao sam dok nisam postao sasvim slab. Odluio sam da u moliti do kraja i otkriti gde smo. Ljudi su jedan po jedan odlazili dok nas na kraju nije ostalo samo dvoje. Negde iza ponoi poelo je izbijati svetlo i mnoge su se stvari otkrile. Moje vlastite greke su postale oigledne. Vera je poela da raste i u tri ujutro smo se razili savreno zadovoljni, slabi u telu, ali jaki u veri. Bitka je bila zadobijena i sotona poraen. Veeras je bilo nebo na zemlji. O, kako su nam srca pevala od radosti i kako je Bog bio blizu! Nebo je bilo otvoreno i vera je bila nadohvat ruke. Uzdigli smo se kao orlovi. Bog nam je dao potpunu sigurnost. Nita nije nemogue. etiri sam puta molio tokom sastanka i divan duh molitve je bio nad svima. Iznova i iznova smo pevali one slavne Wesleyeve rei: "Vera, silna vera, obeanja vidi, na Boga jedinog gleda; nemoguem se smeje i vie: 'Bie!'"

17. maj Dok sam ovo jutro itao, Bog mi je dao dragocenu re iz Ponovljenog zakona 2,25. Sastali smo se na molitvu od pet ili est do deset na uvee, ali sam uvideo da je sotona na delu kao aneo svetla. Neka
131

nam Bog pomogne da budemo mudri kao zmije. itao sam dnevnik Davida Stonera. Kako sam zahvalan Bogu za njega! On je drugi Brainerd. Mnogo mi je to pomoglo, ali kako sam se posramljeno i ponieno oseao dok sam ga itao! O, kako je on eao i traio Boga! Kako se smrtno borio u molitvi! I umro je sa trideset i dve godine! Kakvo ja imam iskustvo? Imam li breme za izgubljene due? Volim li se moliti? Je li moja elja da zadobijem svet nestala? Mrzim li greh? Jesam li ispunjen radou i ljubavlju Bojom? Jesu li moje molitve odgovorene? Postoji li neka skrivena stvar, neki tajni greh, ili sam svet u srcu i ivotu? Imam li duhovno rasuivanje? Jesam li u stanju prepoznati propoved (govor) Duha Svetoga? Mogu li rei kad su ljudi duhovni? Je li moja vera stvarna? Veruju li mi oni kod kue? Predstavljam li ja zaista Hrista? Hoe li ljudi primiti pravu sliku o Njemu iz mog ivota? Hou li dopustiti da me Bog istrai i iskua? Je li neto lano u mom iskustvu? Imam li ja jasno svedoanstvo Duha Svetoga? Velia li moj ivot Isusa Hrista? Za te stvari moram moliti!

132

XVI. DUHOVNO ISKUSTVO OD NEPROCENJIVE VREDNOSTI

XVI. DUHOVNO ISKUSTVO OD NEPROCENJIVE VREDNOSTI

22. maj Sve mi vie i vie dolazi do svesti da preispitam svoj posao: da sve testiram i isprobam. Prilino sam siguran da jedan od bitnih razloga za neuspeh, lei u injenici da mi ne prosuujemo sami sebe. Moram preispitati svoje propovedanje. Bog tvrdi da je Njegova Re kao oganj, malj i ma. Dakle, ako nije, neto je pogreno. Bog je obeao plod. Moraju biti rezultati. On mora uiniti svoju Re onim to je rekao. Preispitujem svoj molitveni ivot. Imam li ja silu da nadvladam Boga? Ako ne, zato ne? Nije li Bog vrlo naglaeno izjavio "da e uiniti ta god zatraimo?" Ako molim i nema odgovora, neto mora biti pogreno. Moram preispitati svoje hriansko iskustvo? Oseam li u sebi ikakvu pobunu, ikakav bes? Je li u mom srcu ita suprotno ljubavi? Rastem li u milosti, hodam li sa Bogom? Imam li potpuno osloboenje od greha? Veruju li moji najblii i najdrai u ono to i ja? Gospode, ispitaj me i dovedi me na vii nivo duhovnosti. Nedeljama ranije Bog mi je dao dar vere i znao sam da e On raditi, ali nakon nekoliko sati, pustio sam da stvar nestane. Prole su nedelje i na kraju, u etvrtak poslepodne, dao mi je ponovo isti divan dar, samo daleko slavnije. Nedelju dana sam se radovao zbog toga, a zatim sam ga jo jednom izgubio. O, kakav sam ja promaaj! Zato ne mogu verovati Bogu? Nije li On rekao: "Sve je mogue onome koji veruje"?
133

Upravo je tu David Stoner izneverio. Gospode, poveaj moju veru. Silnu mi veru podari koja uzalud traiti ne moe; koja dri i ne da da ode, dok ono to traim i ne primim!

24. maj Proveo sam dan u molitvi i postu. U sredu, uvee, na molitvenom sastanku sam najavio da emo za praznik, kad e veina biti u parkovima i na mestima zabave, imati dan molitve i posta Bogu. I tako smo se sastali u devet ovoga jutra i molili sve do devet na uvee. Vreme je prolo vrlo brzo i mnogima je bilo vrlo blagoslovljeno. Naa je molitva bila za izlie Bojega Duha. O, kako su ljudi molili! "ta Bog ini!" Vrlo sam bio blagoslovljen itajui izvetaje o slavnom irskom probuenju 1859.

26. maj Veeras sam propovedao o Sudnjem danu. Bog mi je dao divnu slobodu. Sigurno ih je bilo prisutno oko hiljadu. ena jednog vodeeg poslovnog oveka bila je vrlo taknuta. Slobodno je upotrebljavala maramicu i na kraju je spustila veo da sakrije suze. Naa je vodea solistkinja, za koju smo mnogo molili, drala pognutu glavu tokom itave propovedi i bila je vidljivo duboko zabrinuta. I drugi su bili pod presvedoenjem. Slava Bogu za odgovorenu molitvu! Nastaviemo "drati utvrenje" dok On ne doe.

27. maj Doao sam do mesta gde sam shvatio da gotovo nita ne znam o
134

eksperimentalnoj veri. Imao sam "oblik pobonosti," ali ne i "silu". Ona je u mojoj glavi, ali ne i u srcu. Moja vera je teoretska, a ne eksperimentalna. John Fletcher, William Bramwell i John Smith imali su neto to je meni potpuno strano. Zahvaljujui mnogom itanju, uveren sam da su rani metodisti od svih ljudi koje znam bili najblii apostolskom iskustvu. Hvala Bogu, nikada nisu izgubili svoju silu! O, to sve Bog ima spremljeno za svoje svete! Moram to iskusiti bez obzira ta me kotalo. Neka Duh Sveti bude moj uitelj dok itam, molim i razmiljam. O, gde je vera da verujem! Vera onih divnih ljudi i ena od pre dva veka i ranije.

29. maj Divan sastanak! udesna objava sile Boje! Nisam bio u stanju izneti poruku koju sam pripremio, ve sam sa slobodom govorio kako me je On vodio. Presvedoenje je bilo duboko. Neki su gotovo bili izvan sebe. est ih je dolo i kleknulo napred bez poziva. Jedna ena, koja je bila vrlo ljuta, jer smo molili za nju, veeras je bila duboko dirnuta. Ona se zaklela da nikada nee doi kao pokajnica i da nikada nee napred kleknuti. No dola je! Alleluja!

2. jun U subotu smo imali na drugi dan molitve i posta, vrue smo molili Boga osam sati i imali vrlo blagoslovljeno iskustvo. itao sam udesnu ivotnu priu gospoe Fletcher. Kako malo znam o njenom divnom hodanju sa Bogom! O, kako je ona trpela! Kakva strpljivost, vera i pouzdanje! To me tera na kolena, moram zaplakati kada vidim moju nevrednost. Gospode, izbavi me od svega to ne proslavlja Tebe. uvaj me svakog trena u svojoj volji. Daj mi malo od onog to je John Fletcher posedovao. O, kako eznem za vie! Kako
135

moje srce gladuje za pravednou!

5. jun Divan sastanak veeras. Vratilo se pet otpadnika, kleknuli su kod oltara. Svi su doli do pobede. Zatim su ljudi poeli svedoiti, a pevanje je bilo duboko duhovno. Na kraju sam im rekao: "Ne elite li ii kui?" "Ne," odgovarali su sa svih strana. "Dakle," odgovorio sam, "sad je dvadeset minuta do jedanaest." Bili su iznenaeni. "Pitam se," nastavio sam, "je li to probuenje?" Velika je radost, veeras bila u mnogim srcima. Njemu sva slava! Uviam da dok napredujemo duhovno i idemo dublje, prestajemo uivati u lakim i popularnim pesmama, i poinjemo razvijati jednu zadivljujuu ljubav prema velianstvenim starim merilima koje je Bog tako silno upotrebljavao u nekim drugim vremenima. Ponovo i ponovo pevamo: Doite grenici jadni i u potrebi; O, mogu li' govoriti o neizrecivoj vrednosti; Hiljade jezika peva; Dubina milosti; Dii se, duo moja, dii; O, neka srce slavi Boga; Boanska ljubavi; Daj mi krila vere da uzletim; Vera, silna vera.

9. jun Ovoga je jutra na putu do crkve mir Boji tako ispunio moje srce da se prelivalo. Dolazili su mi stihovi za stihom iz Svetoga pisma, te sam pevao dok sam hodao. Posebno mi je ova strofa bila dragocena: Isus, ime iznad svih imena u paklu, na zemlji, u nebu; aneli i ljudi pred njim padaju, a avoli se plae i u beg daju. udio sam se neobinoj prisutnosti Bojoj i pitao se je li mogue da e taj mir ostati i u razdobljima kunji i progonstava. Nakon bogosluenja vrlo su me ohrabrila dvojica koja su mi rekla da su se lanci raskinuli i
136

da su primili divan blagoslov. Sledila je kunja i gorka opozicija. Sotona jo uvek radi. ak i neki od naih najboljih lanova doputaju sebi da budu uinjeni njegovim orujem i da bi spreavali delo, te postavljaju prepreke na putu.

18. jun Dok se veeras iznosila poruka, jedan se ovek iznenada digao sa svog sedita te se sa dubokim jeanjem pred oltarom spustio na svoja kolena. Ubrzo mu je zasvetlilo, te je okrenuvi se sluateljstvu, rekao: "Dakle, prijatelji, pronaao sam Isusa. Pronaao sam Isusa." O, udnovata sila Boja! Kako On divno radi, i odgovara na molitvu vere. Ovog sam jutra napustio kuu u est i trideset. Otiao sam do crkve i poeo se moliti u est i etrdeset pet. Ali bio sam toliko umoran i pospan da sam legao nakon to sam petnaestak minuta uzalud pokuavao doi u dodir sa Bogom, te sam spavao sat i po. U osam i trideset poeo sam ponovo moliti i narednih sat i po imao sam divnu slobodu i veliki blagoslov. Bog je bio vrlo blizu i verujem da sam bio u stanju pobediti. Zatim sam se u tiini gostio na Rei i primetio posebnu silu u pravednosti i svetom ivotu.

19. jun Ovoga smo se jutra, nas etvorica sastali na molitvu, od osam do dvanaest i imali smo blagoslovljeno vreme. Na sastanku prolog etvrtka neki su se ogradili od onog to sam rekao, te sam osetio prigovaranje, grdnju i kritikovanje jer sam ih podsticao na vie molitve. Ali smo se veeras sa novim posveenjem skupili na bogosluenje i na mnogim je licima bila velika radost. Ipak, to mi je pokazalo da je nekorisno pokuavati graditi u telu, da jedino Bog moe poloiti breme molitve na druge i da to moram prepustiti Njemu. Kad ljudima stvarno
137

breme da Duh Sveti, nee im trebati nikakav podsticaj ili nagovaranje. Hvala Bogu, podignuti su stvarni molitveni pomagai.

21. jun Dva su stiha u poslednje vreme mi bila na poseban blagoslov. Prvi je: "Zovi me, i odazvau ti se, i kazau ti velike i tajne stvari, za koje ne zna." (Jer. 33,3). Gospode, osposobi me da to prihvatim po veri i daj mi da vidim "velike i tajne stvari" dok Te zazivam. I drugi: "A oni izaoe i propovedae svuda, i Gospod ih potpomaga, i re potvriva znacima koji su se potom pokazivali." (Mk. 16,20). Jesam li siguran da Gospod radi sa mnom? Kakav imam dokaz ako ne vidim da je Re koju propovedam potvrena znacima koji slede? Hou li zadovoljan ii dalje bez te sigurnosti? Moram videti presvedoenje o grehu koje e kulminirati u spasenju dua.

1. jula Dan sam proveo u molitvi i postu zajedno sa pet ili est drugih, ija je srca Gospod dotakao. Sotonski je otpor bio jak; nismo bili u stanju ustrajati i pobediti.

5. avgust avo je jo jednom bio zaposlen. Jedan je ovek odluio zaustaviti enu da pohaa bogosluenja. Bio je vrlo ljut i pretio je mnogim stvarima. Ali je u njegovom domu na poziv njegove ene bio odran sastanak na kome je bio presvedoen i doveden do toga da vidi svoju pogreku, i sad je uveren da nije bio u pravu. Sotona uopte ne mari ako ljudi tiho pohaaju crkvu, ali im je njegovo kraljevstvo napadnuto, odmah se nakostrei. Ima nekoliko onih koji su svojim enama
138

zabranili pohaati sastanke.

16. avgust Gledajui nazad u svom dnevniku, zapazio sam da je danas godina dana otkako sam po prvi put osetio posebno breme za probuenje. Ovaj smo dan uinili danom molitve i pred Bogom pregledali delo godinu dana unazad. Neki su od obraenika otpali, ali veina njih dobro stoji. Kakvu mi to decu raamo? Moramo jasno razluiti razliku izmeu izvornog i krivotvorenog, izmeu dela Duha i dela tela. Neka nae molitve pobeuju vie nego ikada! Plod se ne sme trgati pre negoli sazri. Mi elimo decu koja e voleti svoje roditelje, svoj dom i mesto svog roenja, i koja e uvek biti prisutna kad je vreme za jelo. Drugaije nije prirodno. Neki divno napreduju i postaju stvarni molitveni pomagai.

24. avgust Bog jo uvek radi i odgovara na molitvu. Vidimo neke silne stvari. Obraenici su pozvani da podnesu progonstvo. Jedna ena kae da su se njene prve komije, otkad je promena nastala u njenom ivotu, ponaali se koliko je god mogue drsko prema njoj, bacali su prljavu vodu i smee na njen put i inili sve da bi je razljutili. Ona nikada nije ni rei izgovorila, ponaala se prema njima kao i uvek. Stavila je jedan od naih letaka u njihov potanski sandui i veruje da su ga proitali jer ju je sledeeg dana kominica probola oima. No, sutradan je kominica bila vrlo hitno odvedena u bolnicu na operaciju. Naa je obraenica otila do mua, koji se vrlo iznenadio, a sledeeg je dana posetila enu u bolnici i molila sa njom. ena se slomila i zajecala. Narednog je jutra doao mu i rekao: "Mislite li da mi Gospod moe oprostiti sve to sam inio?"

139

26. avgust Prole sam nedelje pisao Georgeu W. Stentonu iz Peterborougha molei ga da doe i pomogne mi u molitvi. Doao je i proveli smo zajedno divno vreme. Kad sam ovo poslepodne rekao da je jelo spremno, podigao je glavu s poda sa zadivljenim pogledom na svom licu. Oi su mu bile ispunjene suzama. Izgledao je kao da je bio u nebu i kao da je iznenada ponovno baen na zemlju, sav je bio ganut i slomljen. Bog mu je dao veliku veru, on zna kako izdrati u molitvi. Odgovori koje prima su zadivljujui. To nadahnjuje veru u drugima, jer on ivi sa Bogom.

9. septembar Re mi itavo vreme postaje sve dragocenija. Radujem se itajui poglavlja iz starih proroka. Srce mi gladuje za dubljim iskustvom Bojega spasenja i bliskijim hodom sa Isusom Hristom. elim biti odvojen od sveta i svega to on nudi. to vie molim, vie volim moliti. Bog je moje naslee.

15. septembar Bog je noas stavio svoj peat, doneo je svedoanstvo istine i potvrdio svoju Re. Dok sam propovedao, jedna mlada ena, strankinja, digla se na noge i neko vreme tiho stajala, dok je nisam primetio. Prestao sam govoriti, slava Bogu, i pitao je: da li se odluila za Hrista. Iz njenog je odgovora bilo jasno da ne moe ekati do zavretka bogosluenja, tako je duboko bila presvedoena. Zatim sam nastavio propovedati. Uinak je bio divan. Nekakvo se strahopotovanje proirilo po itavoj zajednici i desetine su bile duboko pokrenute. Dok sam nastavljao, primetio sam tri mukarca i dve ene kako plau. Jedan je ovek
140

glasno jecao. Mlada ena koja se digla dola je nakon bogosluenja u moju kancelariju i koliko ja mogu rei, bila je sigurna u svoje oprotenje greha. Kako smo slavili Boga!

23. septembar Mora nastati vea teskoba due i dublje presvedoenje o grehu, ali sve je to delo Duha. Dakle, nita drugo nee koristiti nego molitva vere. Bog je taj koji spasava due. Delovanje Duha Svetoga, delo je Boje u odgovoru na molitvu vere. Jo sam jednom proitao ivotopis Johna Smitha. Kakav je on bio ovek molitve i vere! I kako je sve usmerio na zadobijanje dua! Mnogo je knjiga koje opisuju probuenje i rezultate Bojega dela, ali John Smith mi govori kako to dobiti i kako na tome raditi, on govori o metodi, o jedinoj metodi koja stvara plod Duha Svetoga i dovodi do ishoda koji proslavlja Boga. Sada itam Dnevnike Johna Wesleya po prvi put. etiri ogromne knjige. Hou li ih ikada zavriti? Mislim da hou jer nalazim da su vrlo zanimljive i od pomoi. O, kakav je on ovek bio! I kako je divno naveivao veliku temeljnu nauku o spasenju jedino po veri. *** Gospoica Alice Porter, moja akonica, gospoa Charman, gospoa Scott, gospodin Wier, gospodin Hutchinson, dr. E. Ralph Hooper i gospodin Samuel Stevenson ovek molitve koji me je upoznao sa veinom knjiga koje sam spomenuo i moja ena bili su moji glavni molitveni ratnici. Radi dalje, silni Due Sveti, i podigni jo jednom ljude za Tvoje ime! Pohodi nas jo jednom sa visine i vrati dane probuenja jer e tada zasigurno nebo biti na zemlji! A u svemu tome neka Isus Hrist bude proslavljen. Amin!
141

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas: "Za poznanje mudrosti i vaspitanja, za shvatanje izraza razuma i primanje nauke pameti, pravinosti, pravde i potenja; za davanje prostima razbora, znanja i razmiljanja mladome oveku. (Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN, I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

142