- Meunarodna ekonomija i finasije

znaaj u Meunarodne finansijske institucije i njihov razvoju svetske privrede Sadraj : Nastanak i razvoj meunarodnih finansijskih institucija Meunarodni monetarni fond i njegova organizacija MMF Meunarodna anka za o!novu i razvoj " #$ Meunarodno udruenje za razvoj "$% Meunarodna finansijska organizacija "F& Mu'ti'atera'na agencija za garantovanje investicija M"(% #egiona'ne anke za razvoj )naaj Meunarodnih finansijskih instiutcija u razvoju svetske privrede *iteratura : +vod u meunarodnu ekonomiju - $r, ranis'av -e'evi. /konomija kapita'a i razvoja - dr ogdan "'i., Medjunarodni ekonomski odnosi dr,-redrag 0ovanovic1dr
2skar 3ovac1dr,M'adjen 3ozomora1dr, ,-e'evi., 4555, 3ovacevic1dr,0e'ena

"nternet

http:66777,!esp'atniseminarskiradovi,com

Nastanak institucija

meunarodnih

finansijskih

Na poru8enim teme'jima pos'e $rugog svetskog rata javi'a se potre!a za uspostav'janjem meunarodnog monetarnog sistema1 radi u!'aavanja potresa koje je nasta'o dugogodi8njim ratovanjima u kojima je do8'o do iscrp'jenosti privreda 8to je svakako ostavi'o traga i na meunarodnu saradnju i razvoj, -rva konferencija odrana 4599 u retton :oodsu u S%$-u na kojoj su osnovane dve organizacije za meunarodnu i monetarnu saradnju,

Meunarodni monetarni fond;MMF<- INTERNATIONAL MONETARY FUND (IMF) Meunarodna !anka za o!novu i razvoj - INTERNATIONAL BANK FOR RECONSTRUCION AND DEVELOPMNET (IBRD)
3rajem $rugog svetskog rata mnoge zem'je su !i'e spremne da se uk'jue u razvoj meunarodne monetarne saradnje1 ak i ako !i to ograniava'o njihovu s'o!odu u o!'asti monetarne po'itike, -o8'o se od stanovi8ta da zem'je samo zajednikom akcijom mogu u!'aiti potrese pos'eratne ekonomske krize a na osnovu iskustva pos'e -rvog svetskog rata, )adatak fonda je u osnovi !io da u!'ai pos'edice rata1 koje su ostavi'e traga na funkcionisanje medjunarodnog sistema1 odnose meu zem'jama1 i uspostav'janje !o'je meunarodne monetarne i finansijske situacije izmedju zema'ja, 2!e novonasta'e organizacije su ima'e u su8tini raz'iite konkretne zadatke a'i je ipak o!ez!edjena komp'ementarnost u pos'ovanju ovih organizacija,

Meunarodni monetarni fond i njegova organizacija

MMF je tre!a'o da o!ez!edi saradnju u o!'asti meunarodnih p'a.anja1 po'itike deviznih kurseva1 i izdavanje kratkoroni kr!"ita onim zem'jama koje imaju pro!'ema sa neuravnoteenim p'atnim !i'ansom, " #$ je tre!a'o da o!ez!edi "#$oron! kr!"it! kojima .e omogu.iti o!novu i razvoj privreda zema'ja 'anica MMF-a koje su !i'e uni8tene nakon rata1 za koje nije !io zainteresovan privatni kapita' z!og neprofita!i'nosti i visokog rizika u'aganja;npr, infrastruktura,< MMF je izgradjen na osnovu dva p'ana:

4, Kejnzov plan ;!ritanski p'an< de'imino je pos'uio kao dopuna za izgradnju MMf-a 3ejnzov p'an je predvidjao stvaranje maunarodne unije i maunarodne monetarne jedinice koja !i se zva'a %N32# ija !i vrednost tre!a'o da !ude fiksna i izraena u z'atu i da se pariteti naciona'nih va'uta u !ankor1 a svaka promena pariteta !i se mog'a izvr8iti samo uz sag'asnot unije,

=,Vajtov plan ;ameriki p'an< u potpunosti prihva.en, >ajtov p'an je predviao formiranje meunarodnog sta!i'izacionog fonda gde je !i'o predvieno formiranje meunarodne monetarne jedinice +N"?%S1 ija !i vrednost !i'a deset do'ara u z'atu, )a promenu pariteta naciona'nih va'uta koji je odreen u odnosu na unitas1 !i'a !i potre!na takoe sag'asnot fonda, "ako su planovi i ciljevi mmf-a mnogo vi8e od taksativno na!rojanih re8enja1 moramo napomenuti da se njihova primena i dejstvo ne iscrp'juje u neko'iko g'avnih taaka kao i da je po'je de'ovanja mnogo 8ire na meunarodnom i unutra8njem p'anu, -'anovi mmf-a : 4< 2!ez!eivanje saradnje u o!'asti meunarodnih p'a.anja, =< #egu'isanje po'itike deviznih kurseva @< 3ratkoroni krediti za uravnoteenje p'atnih !i'ansa, 3ao 8to vidimo p'anovi mmf-a prostiru se pre svega na meunarodni p'an a'i preko njega na sta!i'izaciju unutra8nje ekonomske situacije zema'ja uesnica, &i'jevi : 4< +napreenje meunarodne saradnje konsu'tacijama i re8avanjem monetarnih pro!'ema, =< -ro8irivanje medjunarodne trgovine1 rast zapos'enosti1 dohotka1 kao i proizvodnje, @< Sta!i'izacija deviznih kurseva i spreavanje konkurentske depresijacija ;pad vrednosti jedne va'ute u odnosu na drugu na deviznom tri8tu< 9< Mu'ti'atera'izam u meunarodnim p'a.anjima za teku.e transakcije i uk'anjanje deviznih ogranienja koja usporavaju rast meunarodne trgovine, A< 2!ezeivanje finansijskih kratkoronih sredstava za pomo. zem'jama 'anicama1 radi uravnoteavanja p'atnog !i'ansa, B< Smanjenje p'atno-!i'asnih neravnotea, )a svaku zem'ju odreena je kvota koja se up'a.uje u fond da !i se posta'o 'an mmf-a1 ta kvota iznosi =AC u Specija'nim pravima vuenja ;specia' dra7ing rights S$#< i'i u konverti!i'nim va'utama;tih =AC je u z'atu i'i do'arima<, 2sta'i deo se up'a.uje od DAC se up'a.uje u naciona'noj va'uti, $a !i shvati'i funkcionisanje kvota moramo znati 8ta predstav'ja S$#, Specija'na prava vuenja predstav'jaju EFsintetikuFF va'utu ija je vrednost poev od 4,4,4555god, odreena kao ponderisani prosek va'uta amerikog do'ara1 eura1 japanskog jena i !ritanske funte, +voenjem S$#-a nastoja'o @

se u!a'aiti uticaj meuva'utni promena koje utiu na pos'ovanje MMF-a, "z tih raz'oga o!raunavanje se vr8i u S$#-u a njegova revizija1 tj, revizija kvota je poe'jna na svakih pet godina, 2d ve'iine kvote zavisi mogu.nost do!ijanja kredita !roj g'asova1 i udeo pri raspode'i novokreiranih S$#, Svaka zem'ja raspo'ae po =AG osnovnih g'asova i jo8 po jedan g'as na svakih up'a.enih 4GG GGG S$# na osnvu kvote,

- 2rganizacija MMF-a
Najvi8i organ fonda je ODBOR GUVERNERA1 u ovom od!oru svaka zem'ja ima jednog predstavnika i jednog zemenika, -rema pravi'u sastaju se jednom godi8nje da !i se usvojio godisnji izve8taj i zavr8ni raun i doneo od'uke iz svojih nad'enosti, ODBOR IZVRNIH DIREK ORA ;!oard of eHecutive directors< 2d!or ine =9 izvr8na direktora koji rukovode pos'ovima fonda, 2d =9 izvr8na direktora osmoricu imenuju zem'je sa najivi8im kvotama u MMF-u ;S%$1 >e'ika ritanija1 Nemaka1Francuska10apan1Saudijska %ra!ija1#usija i 3ina<, 2sta'ih 8esnaest direktora !iraju druge zem'je 'anica po grupama koje se nazivaju %on&tit#!n%'( Na e'u od!ora izvr8nih direktora je GENERA!NI DIREK OR ;managing director<, $o 4555god, na e'u je !io francuz Mi8e' 3amdesi1 a'i je podneo ostavku tako da od marta =GGG-te1 novi direktor je nemac Iorst 3e'er,

- 3redititi MMF- a J'anice koje se suoe sa deficitom p'atnog !i'ansa mogu raunati na kredite MMF-a pod odredjenim us'ovima, Mogu.nost do!ijanja kredita pre svega zavisi od ve'iine kvote date zem'je, )aduivanje kredita moe dosti.i i iznos od 4GGC kvote date zem'je i to u etiri tran8e po =AC, -rva kreditna tran8a moe se do!iti 'ako u s'uaju da je potre!ana za pokrivanje deficita p'atnog !i'ansa, ?ih =AC su 'anice up'ati'e pri pristupanju u fond1!i'o u z'atu !i'o u konverti!i'nim va'utama pa su to faktiki i njihovo depoziti, 2sta'e tri kreditne faze su us'ov'jenje na taj nain sto svaka zem'ja mora da se dogovori sa MMF-om o programu pri'agoavanja a to su:;4< - mere fiska'ne po'itike - mere devizne po'itike - mere monetarne po'itike - mere trgovinske po'itike zarad poprav'janja p'atno !i'ansnih situacija1 z!og ega je i odo!ren kredit,

?aj period moe trajati od jedne do tri godine1 sFtim sto otp'ata poinje nakon tri godine i tri meseca od kada su do!ijena kreditna sredstva a otpa'ata se zavr8ava pet godina od tog trenutka, 2tp'ata se vr8i u osam kvarta'nih rata u ukupnom roku od pet godina, Sve te o!aveze o dogovorenom programu pri'agodjavanja ) &ta*i+i,a%ioni -ro$ra./ unose se u pismo o namerama koje se dostav'jaju fond
KKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKK ;4<+vod u medjunarodnu ekonomiju1 dr, ,-e'evic1 mr,>'adimir >ukovic1 dr, -redrag 0ovanovi.,

- -ismo o namerama -ismo o namerama predstav'ja akt koji suvereno donosi zem'ja 'anica1 a'i ipak sadri sugestije fonda o ekonomskoj po'itici koju data zem'ja tre!a da sprovodi ako e'i podr8ku fonda, Sta!i'izacini fondovi koji se pred'au dunicima vode pre svega rauna o ekonomskoj po'itici kakva !i tre!a'a da !ude da !i se mog'o o!ez!editi dovo'jno deviza za vra.anje duga1 a dugoroni interesi razvoja te zem'je ostaju u drugom p'anu,

Stand !L aranmani
-ored o!inih pozajmica esto se koriste i stand !L aranmani koji su ustvari krediti u pripravnosti, 2vde je re o odo!ravanju okvirnog iznosa kredita1 koji zem'ja moe da korisiti u odredjenom periodu u zavisnosti od potre!a i od toga da 'i sprovodi sta!i'izacioni program koji je prethodno ugovoren sa fondom, Fond periodino nadg'eda kakvi se rezu'tati ostvaruju u p'atno !i'ansnom stanju1 pove.anju monetarnih rezervi1 ograni.avanju unutra8nje potro8nje i kako se odvija umanjivanje stepena zaduenosti zem'je, >e'iina stand !L aranamana zavisi od potre!a zem'je tj, ko'iko joj tre!a to'iko moe da do!ije samo pod us'ovom da sta!i'izacioni p'an tj, program !ude dogovoren i odo!ren od fonda, + svetskoj privredi do'azi do ve'ikih promena1 a to pored ve. namenutih kredita name.e i neke nove vrste kao 8to su: 4, 2'ak8ice za kompezantorno finansiranje;o'ak8ice za kompezantorno finansiranje - compensatorL finansing faci'itL< =, 2'ak8ice za kompezantorno finansiranje i nepredvidive s'uajeve &&FF ;compensatorL and contingencL finansing faci'itL< @, 2'ak8ice za finansiranje tampon za'iha ; !uffer stock financing faci'itL< 9, Naftne o'ak8ice; oi' faci'itL< A, -ozajmice iz starate'jskog fonda ;trust fund< B, 2'ak8ice za strukturno pri'agodjavanje S%F ;structura' adjustment faci'itL< D, -ove.ane o'ak8ice za strukturno pri'agodjavanje /S%F ;enhancend struktura' adjustment faci'itL< M, -ro8irene fondove o'ak8ica /FF ;eHtended fund faci'itL<

5, $odatne finansijske o'ak8ice po'itika uve.anog pristupa koja je zameni'a dodatne finansijske o'ak8ice kreditita za pomo. u vanrednim situacije, 4G, 2d 455@ uvedene su o'ak8ice za sistematsku transformaciju S?F ;sistemic transformation faci'itL< za zem'je u tranziciji u ko0o0 &! i .i &a"a na+a,i.o +kupan iznos kredita koji jedna zem'ja moze do!iti od MMF-a od redovnih izvora ogranien je na 4GGC kvote i'i @GGC ukupne1 i u izuzetnim pri'ikama krediti mogu iznositi i do AGGC kvote, @4,G4,=GG4 ukupan iznos kredita koji je fond odo!rio svojim 'anicama1 njih 54 iznosi AG,A mi'ijardi S$#-a tj BAmi'ijardi do'ara,;=<
;=< podaci kori8.eni sa interneta

Meunarodna !anka za o!novu i razvoj

Meunarodna !anka za o!novu i razvoj "nternationa' ank for #econstruction and $eve'opment " #$1 osnovana je kada i MMF 4599 god, u reton->udsu, -od njenim okri'jem razvijene su tri finansijske institucije1 afi'ijacije anke: Medjunarodna finansijska organizacija "F& osnovana 45AB godine, Meunarodno udruenje za razvoj - "$% osnovana 45BG godine, Mu'ti'atera'na agencija za garantovanje investicija - M"(% osnovana 45MMgod, &i'j " #$ institucije 'ei u mogu.nosti kreditiranja onih projekata koji su znaajni za naciona'nu privredu i naciona'nu infrastrukturu, ?u privatni kapita' ne kana'i8e svoja sredstva jer u'aganja u ovu de'atnosti pre svega nisu neposredno profita!i'ni a sa druge strane pove.an je stepen rizika, anka iz ovog ug'a nije konkurent privatnom kapita'i ve. ostvaruje povo'jnije us'ove za p'asman privatnog kapita'a i njegovu ve.u profita!i'nost, anka je organizovana u vidu akcionarskog dru8tva, -oetni kapita' je osnovan u poetku prodajom 4GG GGG akcija od po 4GG GGG do'ara, +deo pojedinih zema'ja tj, njihovih kvota us'ov'jen je njihovom ekonomskom snagom, J'anice su up'a.iva'e =GC od kvote iji je deo inio =C u z'atu a 4MC u do'arima, 2sta'i deo MGC uva se kod centra'ne !anke date zem'je na pose!nom raunu1 a po'oena sredstva s'ue kao rezerva za pokri.e o!aveza tj, kao sredstvo o!ez!eenja anke, 2rgani !anke su : Odbor guvernera Odbor izvrnih direktora (Executive Directors) Predsednik 2d!or guvernera ine po jedan 'an svake zem'je1 sastaju se jednom godi8nje radi usvajanjea godi8njeg izve8taja i zavr8nog rauna1 iza!rao direktore i re8avao pitanje iz nad'enosti, 2d!or izvr8nih direktora ;/Hecutive $irectors< ini te'o od =9 'ana1 pet 'anova !iraju zem'je sa

najve.im iz!orom kvota1 a osta'ih 45 !iraju iz!orna te'a1 a mandat im traje dve godine, Sredstva !anke potiu iz etiri osnovna izvora : up'a.eni deo kvota zemje 'anice1 zaduivanje na meunarodnom finansijskom tri8tu1 povra.aj datih kredita1 i ostvareni dohodak, -rocentua'no g'edano najvi8e sredstava potie od zaduivanje anke na meunarodnom tri8tu, 2va zaduenja vr8e se prodajom svojih hartija od vrednosti kod v'ada pojedinih zema'ja1 njihovih centra'nih !anaka kao i njohovih pos'ovnih !anaka, Iartije od vrednosti su jako atraktivne na finansijskom tri8tu jer zem'je 'anice garantuju svojim kvotama1 a'i i investicije !anke su strogo kontro'isane i !irane od strane eksperata " #$a, anka od!rava zajmove prvenstveno za finansiranje konkretnih projekata a ree za op8te razvojne potre!e1 dak'e vodi se prvenstveno rauna da taj projekat doprinosu razvoju zem'je a'i i da o!ez!euje urednu otp'atu sredstava, 3redite uzimaju agencije1 !anke i'i drugi su!jekti1 a'i iza svih projekata v'ada je garant, 3rediti se daju na rok otp'ate proseno oko =Ggod1 uz grejs period od proseno pet godina, )naaj !anke i kredta 'ei u finansiranju projekata koji su od ve'ikog znaaja i gde kapita'i privatnih fondova ne trae p'asman,

Meunarodno udruenje za razvoj - "$%

)a nerazvijene zem'je i zem'je u razvoju kreditiranje od strane Meunarodne !anke za o!novu i razvoj su skupi, $a !i se ipak omogu.io pri'iv kapita'a i investicija u ove zem'je 45BG godine osnovano je Meunarodno udruenje za razvoj "nternaciona' $eve'opment %ssociation kao afi'iacija " #$, 3roz povo'jnim us'ovima i kroz izvesne pok'one tre!a'o je o!ez!editi finansiranje neprofita!i'nih projekata od ije rea'izacije .e imati korist stanovni8tvo u 8irem smis'u a'i ima i socija'nu fukciju u smanjivanju napetosti i tenzija datog dru8tva, -ravno i finansijski g'edano udruenje "$% je odvojene od anke za o!novu i razvoj a'i s'u!enici i rukovodioci su im zajedniki, Sredstva za finansiranje projekata Meunarodnog udruenja za razvoj izviru iz up'a.enih kvota zema'ja 'anica1 doprinosa na osnovu povremenih NpopunjavanjaO ;rep'enishment<1 pok'ona 1 transfera de'a profita koji ostvaruje " #$ i otpa'ate po ranijim kreditima, -ravo na kori8.enje fondova imaju u kojima vrednost naciona'nog proizvoda (N- per kapita je manja do 4AGB do'ara1 kao i neke ostrvske zem'je iji su kreditni kapaciteti na niem nivou, 2voj grupi pripada M4 zem'ja sa @1@ mi'ijarde stanovnika, (raniza i kriterijumi su promen'jive a'i ipak u prednosti su nerazvijene zem'je iji je (N- ispod MA5 do'ara, #okovi kreditiranja kre.u se oko 9G godina sa grejs periodom od oko 4G godina1 3amata se na zajmove ne p'a.a1 a'i poev od 45M5 p'a.a se provizija od G1DA,1 a ue8.e zajmova u finansiranju projekata kre.e se oko 9GC, )a kredite "$% nije potre!na dravna garancija, D

Meunarodna finansijska organizacija "F&

Meunarodna finansijska organizacija - "nternationa' Financia' &orporation je osnovana da !i se podstakao privredni razvoj kroz u'aganja u privatni sektor, 2snovana je 45AB godine kao afi'ijacija " #$-a, -reko korporacije sredstva se mogu o!ez!editi u vidu kredita i u vidu ue8.a1 a'i najznaajnija u'oga "F&-a je 8to ono de'uje poput tri8ta ona povezuje1 dovodi u kontakt privatne preduzetnike kojima je potre!an kapita' sa zainteresovanim u'agaima, 2na stvara tako !o'je us'ove za p'asman privatnog kapita'a1 prua se tehnika1 utie se na razvoj institucija i mehanizama, J'anstvo u "nternationa' Financia' &orporation us'ov'jeno je 'anstvom u " #$,+ radu uestvuju 4DA zem'je1 fondovi za finansiranje su u sta'nom porastu na do'ar "F& do'azi jo8 pet iz drugih fondova kojima se potvruje da organizacije strogo vodi rauna o vanosti projekata i povezivanja v'asnike kapita'a sa u'agaima a pored svega ostvaruje se 8iri dru8tveni interes,

Mu'ti'atera'na agencija za garantovanje investicija

Mu'ti'atera'na agencija za garantovanje investicija Mu'ti'atera' "nvestment (uarentee %gencL1 predstav'ja organizaciju koja radi na davanju garancija radi e'iminisanja i'i u!'aavanja pos'edica koje se ne vezuju za redovnu pos'ovnu aktivnost, ?u su dak'e nekomercija'ni rizici meu kojima figuriraju ratni konf'ikti, 2na takoe u sko'pu svog pos'ovanja daje investitorima informacije a'i i prua garancije u projekte koji su pose!no vani u manje razvijenim zem'jama, 2rgani uprav'janja su Savet guvernera, Odbor direktora, i Predsednik, "zvori finansiranja su samosta'ni a 'ee u prikup'janju prihoda od premija za kredite, M"(% okup'ja oko 4BG zema'ja a otvorena je za sve 'anice Svetske !anke,

#egiona'ne

anke za razvoj

Pezdesetih godina pro8'og veka osnovane su tri regiona'ne !anke za razvoj1 koje po ci'jevima nainu rada1 o!ez!eivanju sredstava podse.aju na Meunarodnu svetsku !anku za o!novu i razvoj, 2snovane su tri regiona'ne !anke za razvoj i to "nteramerika1 %frika i %zijska, M

"nteramerika !anka za razvoj "nter %merican $eve'opment ank

"deja da se osnuje jedna regiona'na !anka za podruije *atinske %merike jav'ja se jo8 na -rvoj interamerikoj konferenciji1 odranoj 4MM5-5G u >a8ingtonu, -os'e $rugog svetskog rata ideja vi8e do!ija na znaaju z!og nezadovo'jstva koje 'atinoamerike zem'je iskazuju z!og usmeravanja pomo.i S%$-a ka )apadnoj /vropi, S%$ od!ija pred'oge cene.i da za to ve. postoje odgovaraju.e organizacije, 0anuara 45BG osniva se "%$ i u njenom okri'ju je oko 9B zema'ja1 i to =M sa amerikog kontinenta a 4M su iz drugih regiona,

%frika !anka za razvoj %frican $eve'opment ank

-red'ozi za osnivanje %frike !anke rodi'i su se na samitu afrikih drava 45BGgod, u %dis %!e!i1 na zasedanjima /konomske komisije +N za %friku 45B4god, 2snovana je 45B@-B9 sa sedi8tem %!idanu 2!a'a S'onovae, $o 45M@ 'anice %F$ -a mog'e su da !udu samo drave sa afrikog kontinenta a'i kasnije je otvorena mogu.nost i za druge zem'je sFtim 8to ne mogu imati udeo u kapita'u iznad tre.ine ukupnog iznosa, Fondovi se koriste najvi8e u projektima vezanim za za razvoj po'joprivrede i sao!ra.aja a u 'anstvu %F$ -a je oko A@ zem'je iz regiona i =9 van afrikog kontinenta, Meu zem'jama koje dominiraju sa odo!renim zajmovima su /gipat1 Maroko1 )air1 2!a'a S'onovae1 ?unis, 2d 45D= god, postoji i %riki fond za razvoj %frican $eve'opment Fund %F$F, )ajmovi su s'ini us'ovima "$%,

%zijska !anka za razvoj - %sian $eve'opment ank

-red'og o osnivanju %zijske !anke za razvoj potekao je od /konomske komisije +N za %ziju i $a'eki "stok ne zasedanjima 45BG godine, -os'e duih pregovora !anka se osniva 45BB god, sa sedi8tem u Mani'i na Fi'ipinima, + 'anstvu azijske !anke su 9= zem'je iz %zije i -acifika 4B zema'ja ine 'anice evropskog kontinenta i iz Severne %merike, -oetkom =GGG-te upisani kapita' iznosi 95 mi'ijardi do'ara1 od toga zem'je regiona raspo'au sa B9C a zem'je van regiona @BC,;@< Najvi8e se u'ae u projekte infrastrukture1 agroindustrije1 energetike, anka stoji i kao tehnika podr8ka,

anka za meunarodne "nternationa' Sett'ements,

o!raune

ank

for

anka za meunarodne o!raune osnovana je na konferenciji u Iagu 45@G godine, sa sedi8tem u aze'u, 2snovana je na osnovu 0angovog p'ana Qoung -'an1 kojim je tre!a'o o'ak8ati p'a.anje reparacija koje je Nemaka p'a.a'a pos'e -rvog svetskog rata +pisani kapita' "S !anke je 4AGG mi'inona z'atnih franaka pode'jen na BGG GGG akcija nomina'ne vrednosti od po =AGG z'atnih franaka, $o marta =GG4 kapita' je iznosio @@4 mi'ion z'atnih franaka,;9<

)adatak anke je da o!ez!edi !o'ju saradnju izmeu centra'nih !anaka zema'ja 'anica i da se ojaa sta!i'nost meunarodnog finansijskog sistema, $ak'e u njenom radu uzimaju ues.e samo centra'ne !anke i meunarodne finansijske institucije, 2na de'uje i kao posrednik tj, agent u pos'ovima finansijskih aranmana, -ored svega navedenog anka koja ima u'ogu Ncentra'ne !ankeO centra'nim !ankama1 u svom radu !avi se i an'izama tri8ta1 o!ez!eivanjem tehnike pomo.i1 kao i davanje kredita centra'nim !anakama po osnovu deponovanog z'atnog pokri.a,

/vropska investiciona !anka /uropean "nvestment ank

2snovana je #imskim ugovorom 45AD godine, Sa /vropskom ekonomskom zajednicom 'anice zajednice su i 'anice anke, Sedi8te /" je u *uksem!urgu sa ci'jem da na neprofitonosnoj osnovi doprinosi !a'ansiranom razvoju )ajednice korz finansiranje projekata koji .e uticati na razvoj nerazvijenijih regiona1 projekata koji !i !i'i od zajednikog intrese1 za vi8e zema'ja 'anica i projekata koji !i o!ez!edi'i modernizaciju privrede, anke odo!rava zajmove i daje garancije privatnom i javnom sektoru1 a udeo zajma u projektu /" -a moe !iti i preko AGC, 3amatna stopa se utvruje pre zak'juenja ugovra i'i pri isp'ati svake tran8e1a moe !iti fiksna i'i varija!i'na, 3orisnici kredita su oko 5GC zem'je evropskog regiona mada se zajmovi izdaju i za projekte za druge regione sveta,

;@< podaci kori8.eni sa interenta ;9< podaci kori8.eni sa interenta

/vropska !anka za o!novu i razvoj /uropean #econstruction and $eve'opment

ank for

2snovana je maja 455G a poe'a je sa radom apri'a 4554 godine sa sedi8tem u *ondonu, &i'j osnivanje / #$-a je da se u zem'jama &entra'ne "stone /vrope podstakne pre'azak na otvorenu ti8nu privredu1 'i!era'izacija tri8nih odnosa1 pomogne uk'juivanje u meunarodnu ekonomiju uz pose!no jaanje demokratskih institucija1 uz to da se podstakne po8tovanje osnovnih ustavnih nae'a kao 8to su 'judska prava1 eko'ogija je takoe us'ov, anka ima A5 'anice uk'juuju.i dve institucije : /vropska unija i /vropsku investicionu !anku, J'anice !anke su i neke vanevropske zem'je S%$ i 0apan1 a'i us'ov je 'anstvo u MMF-u, / #$ od!rava kredite v'adama pojedinih zema'ja1 'oka'nim v'astima1 i privatnim firmama1 direktno i'i kroz doma.e finasijske instance1 i'i preko pos'ovnih !anka, 3rediti se odo!ravaju ma'im i srednjim preduze.ima za podr8ku pre svega u procesu privatizacije, anka takoe daje garancije za strana u'aganja1 prua podr8ku1 daje informacije od znaaja za u'aganja,-ostoji i saradnja sa drugim institucijama,

4G

+ poetku svog pos'ovanja projekti finansiranja okrenuti su dravnom sektoru1 meutim kasnije u projektima preov'auje privatni sektor,

)naaj Meunarodnih finansijskih instiutcija u razvoju svetske privrede

Nastanak Meunarodnih finansijskih institucija us'ov'jen je poru8enim odnosima pos'e $rugog svetskog rata, -ouena 'o8im iskustvom pos'e svetske ekonomske krize @G-tih godina1 zem'je uesnice reton->udske konferencije osnivaju finansijske organizacije koje .e pre svega voditi rauna o meunarodnim odnosima1 njihovim odnosom snaga na svetskom tri8tu1 !o'je saradnje na meunarodnom p'anu1 na tri8tu kretanja kapita'a i uspostav'janje teme'ja koji .e u!rzati razvoj zema'ja 'anica, $a'jom razgradnjom finansijskih institucija osnivaju se afi'iacije osnovanih institucija kroz koje se p'asira kapita' za razvoj nerazvijenih regiona do kojih kapita' privatnog sektora ne trai svoju 8ansu za op'odnju i investiranje z!og ve'ikig rizika, ?ako nastaju !anke koje se specija'izuju za o!'asti i regione kao 8to su %firiki kontinent1 zatim %zijski1za zem'je u tranziciji, -regovaraka snaga zema'ja nije uvek ista kada se radi o davanju zajma za kreditiranje projekata, Mnoge zem'je su spremne da pristanu na menjanje i us'ov'javanje ve. postoje.e prakse1 odnosa1 pa i zakona, $irektan us'ov odnosa u pregovaranju sa institucijom su pre svega visina kvote koje zem'je up'a.uju1 zatim ekonomska snaga date zem'je1 kao i odnosi na po'itikoj sceni, + svakom s'uaju rizici za p'asman kapita'a su manji u zem'jama sa sta!i'nom po'itikom situacijom nego u zem'jama sa estim previranjima i nesta!i'nostima koje prate datu dravu, -ored toga pregovaraka snaga i odnosi sa institucijama us'ov'jeni su i naciona'nim tri8nim odnosima1 zakonskim odred!ama kao i njihovom primenom, Sve su to vane injenice na koje se o!ra.a pose!na panja i kroz kreditiranje i saradnju sa institucijama mnoge zem'je su u nekom smis'u primorane da prate svetske standarde1 pre'azak na nove naine privreivanja1 ograniavanje i'i se'ektovanje dravnog intrvencionizma1 'i!era'izacija tri8ta1 ukidanje monopo'skih organizacija koje stvaraju ne'oja'ne us'ove a nekada znaju i da !udu pod dravnim protekcionizmom, Sve su to injenice koje su od mnogo 8ireg znaaja nego 8to je finansiranje nekog projekta, "zvor za finansiranje projekata akumu'iraju se iz vi8e izvora, -oetni izvor kapita'a nastaje po'aganjem sredstava kod !anke zema'je 'anice1 zatim povra.aj ranije datih kredita uve.anih za vrednost kamate1 kao i dohodak od pos'ovanja institucija, anke i organizacije pos'uju na meunarodnom finansijskom tri8tu gde ostvaruju prihode koje su jedan od izvora kredita,

44

$ak'e vi8estruki znaaj finansijskih organizacija 'ei u regu'isanju odnosa na meunarodnom finansijskom tri8tu1 svojim merama tei se u!'aavanje negativnih osci'acija koje im'piciraju i nesta!i'nostima na naciona'nim tri8tima, -ored toga vanija u'oga je a'okacija kapita'a i investiranje u zem'je koje i nisu raj za investiranje privatnog kapita'a1 kao i na razvoj vanih projekata koje su us'ovi za da'je u'aganje, ?u pre svega mis'imo na izgradnju infrastrukturnih o!jekata1 zatim razvoj i usavr8avanje privrede1 po'joprivrede, &ena po jedinici proizvoda us'ov'jena je svim tim faktorima na koje institucije utiu1 njihovom razgradnjom do'azi se do ve.eg naciona'nog dohotka per kapita1 a'i i otvaranjem novih radnih mesta, 0o8 jedna u'oga Meunarodnih finansijskih institucija je 8to one de'uju kao NagentiO koji dovode u neposredni kontak investitore sa korisnicima zajma1 kada investiranje pro'azi kroz institucije svetskog znaaja sigurnost u'aganja je pove.ana ne samo z!og ug'eda koji organizacije imaju1 ve. i z!og injenice da ogranizacije putem svojih organa vr8e sta'ni nadzor nad projektom1 daju vane informacije1 savete i svu potre!nu pomo. kako !i u'aganja !i'a opravdana, Sve pojave ne postoje same za se!e1 ne postoje odvojene od osta'ih faktora nisu izo'ovane tako da uticajem na jedne ostvaruju se i po!o'j8anja na drugim p'anovima, "z tih raz'oga te8ko je povu.i crtu i taksativno na!rojati gde su granice uticaja finansijskih institucijama u razvoju svetske privrede1 kada !i rek'i da su to i instutucije koje vode i te kako rauna i o prirodnoj sredini da 'i !i to !i'a gornja granica uticaja, Na to ne.emo ni poku8ati na ovom mestu da dajemo odgovore a'i moramo znati da je veoma 8iroka 'epeza uticaja i injenica na kojima finansijske institucije insistiraju, Samim tim tu prestajemo na njih da g'edamo kao na tehniko operativne organizacije koje .emo izuavati iz ug'a njihovog funkcionisanja kao 8to izuavamo neku pos'ovnu !anku, Sama injenica da se p'asiraju kapita'i u zem'je u kojima su naciona'ni dohotci veoma niski1 a'i i u zem'je u kojima statistiki g'edano na svakih neko'iko minuta ima umr'ih od g'adi1 daje nam respekt da je ne g'edamo samo kao tehniko-operativnu organizaciju i da shvatimo da su Meunarodne finasijske organizacije veoma vane institucije koje daju impu'se na razvoj svetske a preko njih i na naciona'ne privrede,

4=