VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA AAK

-nastavna baza Kladovo-

SEMINARSKI RAD

P !d"!t# MONETARNA EKONOMIJA I $ANKARSTVO

STRUKTURA $ANAKA I DEPO%ITNI POTEN&IJAL

M!nto # P o() d V*d R*stanov*+

St'd!nt# Ta"a a Dob *+ $ ) *nd!,sa --.-/0/1--

Kladovo2 d!3!"ba 0/-4

Sadrzaj

Sadrzaj........................................................................................................................ 2 UVOD.......................................................................................................................... 3 Depozitne fnansijske institucije.................................................................................. 4 1..Banke..................................................................................................................... 5 1.1. Pojam anaka................................................................................................... 5 1.2.Bankarsko pos!o"anje........................................................................................ 5 1.3.#arakteristike anaka........................................................................................ $ 1.4.Pode!a anaka................................................................................................... $ 1.4.1.%entra!na i emisiona anka.........................................................................& 1.4.2.Depozitne 'komercija!ne( anke..................................................................& 1.4.3.Uni"erza!ne anke ' anke op)te* tipa(.......................................................+ 1.4.4.Specija!izo"ane i *ranske anke.................................................................+ 1.4.5.Pos!o"ne anke........................................................................................... + 1.4.$.,tedno-kreditne or*anizacije.......................................................................+ 1.4.&.Po)tanska )tedionica................................................................................... + 1.4.+.,tedionica................................................................................................... . 1.4...,tedno-kreditnu or*anizaciju........................................................................ 1.4.1/.,tedno-kreditnu zadru*u............................................................................ 1.4.11.Osta!e ankarske i fnansijske institucije..................................................... 1.5.0unkcije anke................................................................................................ 1/ 1.5.10unkcije kreditno* posredo"anja................................................................1/ 1.5.2.0unkcija no"1ano* izra"na"anja...............................................................1/ 1.5.3Us!u2na funkcija......................................................................................... 1/ 1.5.4.Preduzetni1ka funkcija..............................................................................1/ 1.5.5.3z"ori sredsta"a ankarsko* pos!o"anja....................................................1/ 1.$.Depozitni potencija!......................................................................................... 11 2.Depozitni potencija! anaka..................................................................................12 Or*anizaciona struktura doma4i5 anaka................................................................14 67#89U:7#............................................................................................................... 1$ 83;<=7;U=7.............................................................................................................. 1&

UVOD
Prvi bankarski poslovi, kako se oni sa dananjeg stanovita shvataju, nastali su ve u ranim periodima razvoja ljudskog drutva. Zaeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti jo od 3000 godine pre nove ere, a sigumiji materijalni dokazi o vrsti i nainu razvoja bankarskih poslova, od !! veka pre nove ere. " periodu od !! do veka pre nae ere, u avilonu su se pojavile privatne kue koje su se bavile preteom dananjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje, a ljudi koji su se njima bavili zvali su se #tezauri# $dananji pojm #tezaurisanje# podrazumeva povlaenje novca ili drugih vrednosti iz prometa%. &i prvi poslovi odnosili su se na organizovano sklanjanje odgovarajue robe, obino 'ita i druge vrste slinih proizvoda, na uvanje. Primljenu robu tezauri su uvali ili davali dalje u promet na odredeni rok i uz odgovarajue priznanice o deponovanim proizvodima koje su i same postojale predmet samostalnog (inansijskog prometa za obraune i plaanje." istom razdoblju u staroj )rkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru uvenih hramova, posebno hramova u *(esu na ostrvu +odos. Pojavom kovanog novca na ovom tlu, poev od ! veka pre nae ere, koje je izdavao skoro svaki grad ili manja dr'avica samostalno za svoje potrebe, javljaju se i prvi privatni menjai, koji su menjali novac jednog grada, odnosno dr'ave za novac druge dr'ave, ili su ga davali na zajam uz kamatu. ,voj posao oni su obavljali na trgu za stolom ili na klupi. -ako se sto na grkom naziva #trapeza#, to su oni dobili naziv #trapeziti#. a u dananjem smislu re #trapeza# oznaava banku." periodu postojanja +imske imperije stiu se jo povoljniji uslovi za razvoj novanih transakcija i drugih (inansijskih poslova. .ice koje se u +imskoj imperiji bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novanom prometu, naziva se #angentarijus#. /jihovi poslovi se u velikoj meri odra'avaju na razvoj privrednog 'ivota, ali uticaj #argemarijusa# na vlasti i dr'avne poslove postojao je sve vei. 0enjake poslove obavljala su druga lica koja su se zvala # tiumulatori#." ranom (eudalizmu, paralelno sa odumiranjem trgovakih poslova, zamirao je i razvoj bankarskih poslova, odnosno banaka. " ovom periodu vei znaaj jo su imali samo menjaki i emisioni poslovi. 0notvo moneta razliitih vrsta koje se u tom periodu razvijaju sve vie, iziskivale su postojanje samo menjakih poslova. " istom periodu kreditni posao se javlja najveim delom u obliku naturalnog kredita, da bi se tokom vremena sve vie razvijao kao poseban novani kreditni posao koji prati trgovake transakcije. " okviru ovih poslova, u trgovakom prometu iru primenu dobija menica $1!!! vek 2 !talija%, na osnovu koje se kao instrument plaanja uspeno razvija medjunarodni trgovaki i novani promet. 3vaj period je znaajan i po prvim sluajevima #kvarenja novca#, to se inilo

odstupanjem u te'ini i sastavu plemenitih metala od kojih je kovan novac, a ispoljilo se u odre4enoj stopi in(lacije koja je zasiguno siromaila iroki krug vlasnika novane imovine. 5ankarski poslovi ponovo o'ivljavaju u srednjevekovnoj !taliji, kada se bankarstvo razvija iz potrebe za stalnim kreditima i organizovaniji je i siguniji platni promet. " 1!! veku nae ere u !taliji su se razvile pretee dananjih banaka, nazvane #montes#. Prve bankarske institucije pojavljuju se kao komercijalne i emisione banke, a me4u njima su kao prve najpoznatije Banka di Genove, osnovana 6370. godine i Sasa di Sant Georgio, osnovana 6809. godine. 3ve banke bavile su se i 'iro prometom, te se stoga smatraju i najstarijim pravim bankama u istoriji bankarstva. " ovom periodu razvila se i upotreba menica, koja je vrlo brzo postala va'no i nezamenljivo sredstvo poslovnog prometa i kreditiranja. &ako4e, amsterdamska banka uvela je u promet poseban knji'ni novac, koji je pod nazivom #mark banko# predstavljao :,; g (inog srebra. 3snovi savremenog bankarstva postavljani su tokom 1 !!! i 1!1 veka, kada su osnovane velike bankarske institucije, koje su sopstvenim i tu4im sredstvima postale va'an (aktor razvoja privrede i prometa, ne samo u zemljama gde su se ove banke razvile, nego i u me4unarodnim odnosima. 0edju njima su, svakako, najpoznatije<Sverigen Riskbank, osnovana u =vedskoj 6>>:. godine, Bank of England, osnovana u *ngleskoj 6>?8. godine itd. " ,rbiji prva banka osnovana je 6:>7. godine, pod nazivom Uprava fondova, koja je kasnije prela u Dravnu hipotekamu banku, a od 6::3. godine poslovala je kao Privilegovana Narodna banka raljevine Srbije.

Depozitne fnansijske institucije

@o sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih uesnika na(nansijskom tr'itu i oni za njih ine pasivu poto im ti depoziti stvarajuobavezu prema deponantima, a aktiva su im odobreni krediti ili ulaganjau razne oblike (nansijske aktive a najee A3 " depozitne (nansijske institucije spadaju B 5anke B =tedne i kreditne asocijacije B =tedionice B -reditne unije B Cinansijske kompanije

1..Banke
1.1. Po5a" banaka
5anka je institucija koja prikuplja slobodna novana sredstva $depozite%,odobrava kredite, i obezbe4uje transakcioni novac $plaanja% @osredstava dolaze prikupljanjem razliitih vrsta depozita, po vi4enju, naosnovu tekuih i 'iro rauna oroenih i slino Dli to mogu biti i sopstvenasredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspola'u Zatim ta sredstvakoriste za odobravanje razliitih kredita5anke se dele na EB "niverzalne koje obavljaju sve osnovne bankarske (unkcije obezbe4enjaplaanja depozitne (unkcije, kreditne (unkcije i operacije A3 2a B -omercijalne su ovlaene da dr'e to jest kreiraju depozite po vi4enjukoji posredno slu'e kao sredstva plaanja, obavljaju i kreditnu (unkciju toje sluaj kod nas B !nvesticione posluju sa A3 to im daje mogunost bavljena irimkrugom poslova kao emisiju A3 , otkup i distribuciju, trgovinu A3 ,restruktuiranje preduzea, promena vlasnike strukture, konsalting i dr.

1.2.Bankarsko poslovanje
5ankarstvo je posebna nauna disciplina koja ima zadatak da ispituje iprati opta ekonomska dejstva koja se mani(estuju (unkcionisanjembanaka u kreditnom i bankarskom sistemu jedne zemlje. /auka obankarstvu se bavi prouavanjem (unkcija i uloge bankarskog sistema,kao i naina organizovanja bankarskih organizacija u jednojnacionalnoj ekonomiji. Zatim, prouava

bankarsko poslovanje, a naroitoodnose, procese i poslovne transakcije koji se javljaju po osnovustvaranja i korienja novca i kredita preko banaka./auka o bankarstvu bavi se i pro'imanjem teorije i prakse monetarno2kreditne i devizne politike, s jedne strane i kreditno2 bankarskog sistema sdruge strane. 5ankarstvo kao nauna disciplina o organizaciji i poslovanju banakarazvilo se u drugoj polovini 6?. veka, sa ciljem da bankare osposobi zauspeno vodenje bankarskih poslova, vodei rauna o kreditnom pokriu,likvidnosti, poslovnom ugledu na berzi, pekulativnim poslovima i sl.

1.3.Karakteristike banaka
5anka je speci(no preduzee koje posluje speci(nom robom $novcem%,zbog ega je veci drutveni znaaj takvog preduzea u odnosu na drugapreduzea.5anke su (nansijske institucije koje se bave aktivnostima (nansijskogposredovanja na planu prikupljanja depozita i davanja zajmova.Prva karakteristika banke je trans(ormacija sredstava, pri emu bankatransormie kratkoroniju depozitnu pasivu u dugoroniju aktivu . @ruga bitna karakteristika bankarskog poslovanja je evaluacija tra'ilacazajmova. &o znai da se banka pojavljuje kao procenjiva kreditnog rizikau ime deponenta ija sredstva banka plasira . &rea karakteristika je depozitni potencijal banke koji se ormira naosnovu depozita velikog broja deponenata, a raspolo'ivi potencijal plasirau vidu zajmova raznim korisnicima. Fetvrta osobenost je da je banka kolekcija aktive i pasive u koju ulazerazni (nansijski instrumenti koji sadr'eE kamatnu stopu, rok dospea,pokrie.

1. .!odela banaka
Zavisno od poslovne aktivnosti i sadr'ine konkretnih poslova kojima seneka banka prete'no bavi, mogue je banke razvrstati na vie tipova$vrsta%, ali su sledei tipovi bankarskih i drugih (nansijskih institucijanajee u okviru bankarskog poslovanjaE B centralna ili emisiona banka B depozitne banke $komercijalne banke%, B univerzalne banke $komercijalne banke%, B specijalizovane i granske banke, B poslovne banke, B tedno2kreditne organizacije zadruge i tedno2kreditne slu'be B ostale bankarske i (nansijske institucije $konzorcijumi, ustanoveosiguranja, (ondova i dr.% ,B me4unarodne i regionalne banke i me4unarodne (nansijskeorganizacije. 5anke mogu da se razvrstavaju i prema drugim kriterijumima, na primerpremaE

B ronosti odobrenih kredita, banke se mogu razvrstati na banke koje sebave odobravanjem kratkoronih, srednjoronih dugoronih iliinvesticionih kredita, B pravnoj (ormi, banke se razvrstavaju na, inokosne ili jednovlasnikebanke, banke u vidu drutava sa ogranienim jemstvom, u viduakcionarskih drutava, u vidu zadruga i u vidu javno2 pravnih ustanova ,B regionalnom rasporedu, banke se razvrstavaju naE lokalne $mesne%,oblasne $regionalne% i savezne banke. Dko neka od banaka u okviru svoje bankarske aktivnosti pokriva celukreditno2 monetamu s(eru i svo bankarsko poslovanje, tada se ta bankanaziva monbanka.
1. .1."entralna i e#isiona banka

prema svom poslovnom obele'ju jestejedinstvena emisiona banka, ili banka banaka . /jena uloga, (unkcija iodgovomost u oblasti kreditno2monetarne, emisione i devizne politike iregulisanja novane mase u opticaju, proizilaze iz prava i ovlaenja kojedr'ava zakonom prenosi na nju kao monetamu instituciju te dr'ave. 3snovno pravo ove centralne monetarne institucije jeste da odre4ujeukupnost odnosa u kreditno2monetamoj s(eri dr'ave. ,toga, ovakvainstitucija ima obele'je nacionalne banke, pa se, po pravilu, pripadnostodre4enoj dr'avi istie u njenom nazivu.
1. .2.Depozitne $ko#ercijalne% banke

su najrasprostranjeniji oblik bankarskog organizovanja, sa primamim poslom da pribavljaju sredstva izdepozita i uloga na tednju, i da ih usmeravaju za odre4ene komercijalnearan'mane $kredite% privrednih subjekata. ,toga se ove bankarskeinstitucije i nazivaju komercijalnim bankama.@epozitna $komercijalna% banka je osnovni subjekt preko kojeg /arodnabanka sprovodi mere regulisanja emisione, kreditno2monetame i deviznepolitike. @epozitne $komercijalne% banke mogu da obavljaju i drugebankarske poslove, kao to suE B devizni, devizno2valutni i menjaki poslovi, B izdavanje hartija od vrednosti i novanih kartica $emisioni posao%, B uvanje sredstava i hartija od vrednosti, B kupovanje i prodaja hartija od vrednosti, B izdavanje garancija i drugih oblika jemstva $garancijski posao%E B poslovi platnog prometa $u skladu sa zakonom%.

1. .3.Univerzalne banke $banke op&te' tipa%

bave se svim poslovima izoblasti bankarskog poslovanja u obimu i irini samom veliinom banke injenim potencijalom. ! kod od ovih banaka depozitni posao predstavljaprimarni bankarski posao za koji se vezuju i svi drugi bankarski poslovi uodre4enoj veliini.
1. . .Specijalizovane i 'ranske banke

bave se samo pojedinim vrstamabankarskih poslova sa svim obele'jima poslovne specijalizacije. " ovojgrupi banaka posebno se razlikuju banke koje se baveE investicionimposlovima, izvoznim poslovima, uvoznim poslovima, deviznim poslovima,poslovima hartija od vrednosti i drugim specijalizovanim bankarskimposlovima. ,lino specijalizovanim bankama, i granske banke obavljajusve ili samo neke bankarske poslove za potrebe pojedinih delatnosti,privrednih grana, za odre4enu proizvodnu grupaciju preduzea ili njihovoudru'enje, odnosno asocijaciju . 3ve banke se kod nas obino poznaju poatributimaE GinvesticionaH GprivrednaI, GizvoznaI i sl.
1. .(.!oslovne banke

se, po pravilu, razvijaju u zemljama tr'ine ekonomijei najee se bave kreditiranjem razvoja na osnovu depozita sa drugimrokom.
1. .).*tedno+kreditne or'anizacije

po svojoj osnovnoj drutvenoj ulozipripadaju krugu bankarskih i (nansijskih institucija, iako ne ispunjavajuprimarni uslov bankarske aktivnosti kreiranja novanih sredstava. "zavisnosti od postavljenih ciljeva i struktura poslova koje e obavljatitedno2kreditna organizacija, kao oblici organizovanja se pojavljujuE B potanska tedionica, B tedionica, B tedno2kreditna organizacija iB tedno2kreditna zadruga.
1. .,.!o&tanska &tedionica

ima osnovnu (unkciju prikupljanja slobodnihnovanih sredstava stanovnitva, njihovog uvanja i kasnijih vraanja kaotednih uloga. Potanska tedionica obavlja sledee poslove EB prikuplja dinarske i devizne tedne uloge (zikih lica, vodi tekueraune, 'iro raune i devizne raune (zikih lica i obavlja platni promet za(zika lica ,B daje kredite,

B izdaje hartije od vrednosti i novane kartice $emisioni posao%, B kupuje i prodaje hartije od vrednosti ,B uva sredstva i hartije od vrednosti i upravlja njima ,B otkupljuje bankarske i putnike ekove ,B naplauje hartije od vrednosti u drugim zemljama, B obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.
1. .-.*tedionica

se smatra (nansijskom organizacijom koja prikuplja dinarskei devizne tedne uloge i depozite i na osnovu njih odobrava kredite svim(zikim licima koja za tim imaju potrebu.
1. ...*tedno+kreditnu or'anizaciju

mogu da osnuju pravna lica koja suorganizovana za obavljanje delatnosti i usluga, i me4usobno su povezanau privre4ivanju. =tedno2kreditna organizacija obavlja sledee posloveE B prikuplja sredstva za (nansiranje prometa odre4ene robe i usluga uokviru delatnosti njenih osnivaa, B prikuplja dinarske tedne uloge radnika zaposlenih u pravnim licimakoje su je osnovale ,B daje i uzima kredite za raun njenih osnivaa, B obavlja platni promet u skladu sa zakonom.
1. .1/.*tedno+kreditnu zadru'u

mogu da osnuju zemljoradnike, zanatske,stambene i druge zadruge, kao i pravna i (zika lica 2 lanovi zadruga. Poslovi =tedno2kreditne zadruge suEB prikuplja dinarske namenske tedne uloge i depozite (zikih lica,B daje i uzima kredite u okviru delatnosti njenih osnivaa,B obavlja platni promet u skladu sa zakonom,B obavlja odre4ene bankarske poslove predvi4ene saveznim zakonom.
1. .11.Ostale bankarske i fnansijske institucije

su usko specijalizovaneinstitucije, ija je zajednika karakteristika da raspola'u, koriste iusmeravaju znatna (nansijska sredstva sa kojima se pojavljuju na(nansijskom tr'istu . 3ve institucije, iako nemaju odluujuu (unkciju u(nansijskom mehanizmu jedne dr'ave, ipak dopunjuju celinu(nansijske in(rastrukture, koja je kao raznovrsna upravo i neophodnaprivredi i stanovnitvu. 0e4u ovim institucijama, kao najpoznatije mogu se navestiEB novane i robne berze,B stambene i druge zadruge koje se bave i kreditiranjem,B (ondovi penzijskog i socijalnog osiguranja, kao i specijalizovani drugijavni i drutveni (ondovi,B ustanove koje se bave osiguranjem i reosiguranjem imovine i lica,B poslovi korporacije za plasiranje novca i kapitala,B

ustanove koje se bave poslovima lizinga i kliringa,B ustanove koje se bave (or(tling i (aktoring poslovima,B ostale pomone (nansijske organizacije $menjanice, agencije.komisionari, posrednike ustanove i sl.%.

1.(.0unkcije banke
B Cunkcije kreditnog posredovanjaB Cunkcija novanog izravnavanjaB "slu'na unkcijaB Preduzetnika (unkcija
1.(.10unkcije kreditno' posredovanja

Prva i najva'nija (unkcija banke je posredovanje u kreditiranju, tako to najednoj strani banka uzima kredite $od J5 i drugih poslovnih banaka ilinovac po osnovu depozita i uloga na tednju%, a na drugoj strani priku2pljeni novac daje u obliku kredita komitentima banke . +azlika izme4ukamata koje banka daje po depozitnim poslovima svojim klijentima ikamata koje od klijenata naplauju po kreditnim poslovima $tzv. negativne i pozitivne ili pasivne i aktivne kamate% se naziva kamatnamar'a i predstavlja bitan deo prihoda tj. dobiti banke.
1.(.2.0unkcija nov1ano' izravnavanja

,vojim posredovanjem banke deluju izravnjavajue izme4u tra'ilacanovca ne samo u (nansijskom ve i u prostornom i vremenskom smislurei.
1.(.3Uslu2na funkcija

5anka obavlja i raznovrsne uslu'ne poslove za svoje klijente gde se ona nejavlja ni u ulozi du'nika ni u ulozi poverioca ve naprosto pru'a odre4en korisne usluge svojim klijentima, kao to su usluge uobavljanju platnog prometa ali i druge usluge neutralnog karaktera, kaoto suE menjaki poslovi, poslovi uvanja poverenog novca $poslovi sase(ovima%, kao i (unkciju posredovanja u platnom prometu.
1.(. .!reduzetni1ka funkcija

5anka se pojavljuje kao i drugi trgovci pa obavlja i sopstvene poslovena osnovu kojih mo'e dodatno da zaradi kao to su poslovi kupovine iprodaje e(ekata na berzi i u vanberzanskom prometu, kupovine i prodajedeviza, emisioni poslovi za sopstveni raun itd.
1.(.(.3zvori sredstava bankarsko' poslovanja

5itan (aktor za svaku banku jesu izvori novanih sredstava. !zvorisredstava ine mo i veliinu banke i poto tim (aktorom bankaobezbe4uje neophodni depozitni potencijal, to je osnovni ciljobezbe4enja potrebnih izvora sredstava, upravo jaanje depozitnogpotencijala .!zvori

sredstava bankarskog poslovanja nalaze se u pasivi bilansa banke iosnovni cilj je da se pasiva, odnosno izvori sredstava, stalno poveavaju.!zvore sredstava ineE B osnivaki capital B akcionarski capital B depozitni potencijal B krediti uzeti od /arodne banke B krediti uzeti od drugih poslovnih banaka B zadu'enja kod nekih veih organizacija B obavezne rezerve poslovne banke B naknade i provizije koje banka naplauje za izvrene usluge. 3snivaki kapital je deo ulo'enog kapitala od strane osnivaa da bi bankadobila status poslovne banke. 3snivaki kapital je poetni kapitalneophodan za konstituisanje i rad poslovne banke odre4en visinom kojuje /arodna banka propisala, a ine je sami kapitali osnivaa poslovnebanke.Dkcionarski kapital ine akcije, vrednosni papiri akcionara poslovne bankekoji su u obavezi da jedan procenat sredstava ulo'e u akcije . Dkcijskikapital akcionarima kod poslovnih banaka koje posluju sa pozitivnim(nansijskim rezultatom $dobitkom% povlai za sobom odre4eni iznosdividende

1.).Depozitni potencijal
je najva'niji izvor sredstava u radu poslovne banke isvaka banka te'i da uvea iznos sredstava./ajvea konkurencija izme4u poslovnih banaka nastaje u samoj borbi zavei broj deponenata2klijenata. @eponenti mogu biti i pravna i (zika lica .@odatni izvori sredstava su pozajmice $krediti% uzeti od /arodne banke,druge poslovne banke ili neke jae privredne organizacije. ali na 3vakav nainobezbe4enja da pomogne izvora sredstava nije da popularan iza4e jer stvara zadu'enjeposlovne banke na odre4eno vreme, jer mora da plaa kamatu napozajmljena sredstva, krai rok mo'e poslovanjubanke iz kratkorone nelikvidnosti.3bavezna rezerva banke je iznos sa kojim banka mora da raspola'ekada je poljuljan izvor sredstava sa kojima banka raspola'e. 5anka mo'eda obezbedi sredstva tako to ce koristiti obaveznu rezervu banke. &aobavezna rezerva koristi se u vremenu kada banka ne obezbedi dnevnulikvidnost, u sluaju zadu'ivanja kod /5, kao i u sluaju korienja kreditaod drugih lica.

2.Depozitni potencijal banaka

,ve komercijalne banke prikupljaju sredstva i (ormiraju svoj (nansijskipotencijal upravo putem depozita stanovnitva i privrede. Zbog toga je injihov osnovni cilj da obezbede trajan porast svojih depozitnihpotencijala. @epozitni potencijal predstavlja (nansijsku mo banke inajva'niji je izvor sredstava banke, a (ormira se na osnovu sredstava kojapostoje kod deponenata banke. @eponenti banke su oni klijenti $(zikai pravna lica% koji su ukljuili svoj tekui raun preko poslovne banke.Za banku je veoma va'no da je depozitni potencijal to vei, jer se timeobezbe4uje vea likvidnost i solventnost na du'i rok. ,voje maksimalnenapore banka treba da usmeri na to da je prvenstveno kvalitetna,(nansijski mona i likvidna. !nteres banke je da dovede to vee i jaedepozitare kao to suE energetika, in(rastruktura, P&&. 5anka je u obavezida svojim deponentima, kako na depozite po vi4enju, tako i na oroenedepozite, plaa odre4enu kamatu i to je tzv. pasivna kamata. @epozitni potencijal se uveava i naplatom naknade, provizije za izvreneusluge. ,trukturu depozitnog potencijala ineEB depoziti po vi4enju pravnih licaB oroeni depozitiB depoziti stanovnitvaB transakcioni depoziti. @epoziti po vi4enju pravnih lica podrazumevaju ukljuivanje 'iro raunapravnih lica kod poslovne banke. 5anka treba da maksimalne napore ulo'ii usmeri na to, da prvenstveno kvalitetna pravna lica dovede kao svojedepozitare, jer je interes banke da su oni jaki na nivou drutvenezajednice i da su to klijenti sa veim iznosom sredstava na svom 'iroraunu, i da du'e zadr'avaju sredstva na svom 'iro raunu. @eponent jeklijent koji je ukljuio svoj 'iro raun kod poslovne banke, a komitent jeonaj klijent koji je ukljuio svoj 'iro raun kod poslovne banke, a poredtoga koristi i kredit kod poslovne banke. 3roeni depoziti imaju precizno odre4eni rok dospea i vie kamatnestope, to predstavlja stimulativni (aktor za tednju. 3ni predstavljajuveoma va'nu kategoriju u kreiranju depozitnog potencijala banke. "strukturi oroenih depozita postoje mali i veliki oroeni depoziti. 0aleuglavnom pola'e stanovnitvo, dok velike dr'e druge banke, kompanije ioni imaju oblik depozitnih serti(kata .@epoziti stanovnitva ine sredstva stanovnitva po tekum raunima,dinarska i devizna tednja i oroena dinarska i devizna tednja. ,vakabanka je u obavezi da na oroene depozite plaa odredenu kamatu$pasivnu%. &ransakcioni depoziti K kod komercijalnih banaka se nalaze transakcionirauni preduzea i gra4ana. /a tim raunima se nalazi transakcioni novac,odnosno transakcioni depoziti za bezgotovinsko plaanje. 3ni ne nosenikakvu kamatu, jer su najlikvidnija (nansijska aktiva.

t!dn* * o o6!n* d!7oz*t* " strukturi depozitnog potencijala znaajno mesto zauzimaju i tednidepoziti , +azlika izmedu tednih i oroenih depozita sastoji se u tome totedni depoziti nemaju rokove dospea, dok su kod oroenih depozita tirokovi precizno utvr4eni.=tedni depoziti su sredstva po vi4enju na tednim raunima ulagaa. 3videpoziti nemaju rok dospea i uglavnom su namenjeni irim slojevimastanovnitva, koji prihvataju neto ni'u kamatnu stopu u zamenu zamogunost da sredstva mogu da povuku odmah. V st! * obl*3* ban,a s,*8 7oslova 5ankarsko poslovanje obuhvata mnogobrojne poslove. 0e4unajznaajnijim suEB /abavku novanih sredstavaB Plasiranje sredstava $davanje kredita% !zdavanje hartija od vrednostiB Poslovi platnog prometa $vezani za gra4ane u zemlji i inostranstvu%B 3stali posloviE izdavanje garancija i avaliranje menica. P *,'7l5an5! nov6an*8 s !dstava 5itan element odnosno (aktor za banku su upravo izvori sredstava, jerbanka prikuplja sva potrebna sredstva i (ormira neophodni depozitnipotencijal.-omercijalne banke prikupljaju novana sredstva i (ormiraju svoj(nansijski potencijal prete'no putem depozita stanovnitva i privrede injihov osnovni cilj je da obezbede trajan porast depozitnog potencijala.5anka, dakle, prikuplja novana sredstva od deponenata banke, pravnihlica, ijim se ukljuivanjem u depozite po vi4enju banke, poveavadepozitni potencijal banke.5anka prikuplja novana sredstva i od stanovnitva koji nemaju potrebukorienja novanih sredstava a raspola'u njima u velikim iznosima.,redstva se prikupljaju i naplatom kamate na sva plasirana sredstva,naplatom provizije pri izradi ugovora i jednokratnih naknada i provizija zaizvrene usluge banke. Plas* an5! nov6an*8 s !dstava 5anke plasiraju svoje raspolo'ive kreditne potencijale u dva osnovna vidai toE u vidu zajmova i vrednosnih papira. Proporcija izmedu plasmana uzajmove i plasmana u vrednosne papire zavisi od strategije poslovnepolitike banke. Zajmovi su privlaniji, jer nose vee kamatne stope.!zme4u plasmana banaka u zajmove i plasmana u vrednosne papirepostoje odre4ene razlike. rednosti papiri su nepersonalni i odobravaju sena isto tr'inom odnosu.Plasiranje sredstava u vidu zajmova i kredita vri se na osnovu komin2tentnih odnosa koji postoje iz ranijeg vremenskog perioda, i zajmovipredstavljaju nelikvidnu aktivu banaka, jer ih banke dr'e do roka njihovogdospea. Plasirana sredstva kao drugi bitan (aktor u (unkcionisanju bankepolazi od dva bitna sastavna dela i toE odobravanja i korienja kredita.

Or'anizaciona struktura do#a4i5 banaka

5anke su organizacije koje posluju u dinaminom okru'enju i na njih deluju razliite vrste rizika sa kojima se uglavnom ne suoavaju ostale organizacije u privrednom sistemu. /eki od rizika kojima su banke izlo'ene suE tr'ini, kreditni, devizni , operativni, rizik likvidnosti itd6 6. 3ne su po svojoj prirodi velike organizacije koje posluju na globalnom tr'itu sa jakim uticajem na sva privredna kretanja i zato se moraju kontrolisati. 7 -ontrola je uspostavljena preko 5azelskog komiteta za superviziju banaka. koji de(inie standarde, pravila i procedure kojih banke treba da se pridr'avaju kako bi bile otporne na rizika 3. 0ere koje donosi 5azelski komitet po pravilu se ugra4uju u zakone o bankama, pa tako i u naem aktuelnom zakonu 8 u lanu 7:. stoji da banke imaju sledee obavezeE da mere i procenjuju rizike kojima su izlo'ene u svom poslovanju i upravljaju istima, da obrazuju posebnu organizacionu jedinicu za upravljanje rizicima i da svojim aktima propisuju procedure za identi(ikovanje, merenje ! procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, i to na osnovu propisa, standarda i pravila struke. -ada se pogleda organizaciona ema bilo koje banke u ,rbiji primetno je da se ona zasniva na dva stuba koja su odvojena. Prvi stub ine redovne poslovne aktivnosti banke, a drugi centri za upravljanje rizicima. 3vo su neki od sektora koji najee ine drugi stub u domaim komercijalnim bankamaE strateko upravljanje rizicima i kontrola $ mogui podsektoriE kontrola kreditnog rizika i implementacija 5azela, kontrola likvidnosti, procena vrednosti, strategija rizika, naplata potra'ivanja u docnji%, praenje kreditnog port(olia, tr'ini i operativni rizik, restrukturiranje i upravljanje spornim plasmanima itd. /avedeni sektori imaju jasan zadatak ! treba da deluju preventivno, e(ikasno i stabilizujue na poslovanje banke. .ogino je govoriti o visokoj razvijenosti standarda i procedura u njima kao to suE procedure za identi(ikovanje, merenje i procenu rizika, za upravljanje rizicima, za redovno izvetavanje organa banke i /5, kao regulatornog tela;. " ovim sektorima prete'no
1

O vrstama rizika videti vieE E Luki, L., $7066.%E "pravljanje rizicima i kapitalom u bankama, strE 7628;, *konomski (akultet u 5eogradu, 5eograd
2

3 neophodnosti kontrole u (inansijskom sektoru, krizi koja je nastala u istom i njenom prelivanju u realni sektor pogledatiE Luriin, @., $7066%E 0enadzment i strategija, strE 36>2376, *konomski (akultet u 5eogradu, 5eograd.
3

httpEMMNNN.bis.orgMbcbsM ,lu'beni glasnik +,, br. 609M700;. i ?6M7060 idetiE Luki, L., $7066.%E "pravljanje rizicima i kapitalom u bankama, strE 6>?26:9

rade visoko obrazovani strunjaci sa speci(inim znanjima iz navedenih oblasti. 3ni imaju odre4enu odgovornost za upravljanje rizicima i zbog toga im se mora dodeliti srazmeran autoritet u donoenju odluka. 0e4utim, upravo zbog brojnih pravila i procedura ne oekuje se donoenje nestandardnih odluka ve je akcenat baen na stabilnost i osiguranje odr'ivosti poslovanja banke. -oordinacija se obavlja putem procedura, standardizacijom znanja, ali je od posebne va'nosti neposredna komunikacija i kreiranje intersektorskih timova. /aime, rizici se mogu kontrolisati jedino ako sektori sara4uju me4usobno, a izuzetno je va'na saradnja i sa viim nivoima menadzmenta banke>. Prvi stub se odnosi na poslovnu s(eru i na njemu banka ostvaruje prinos. @omae banke se najee opredeljuju da poslovni sektor podele po divizijama koje posluju sa stanovnitvom i sa privredom. Primetna je tendencija da se divizija koja posluje sa stanovnitvom dalje deli na regione, dok to u veini sluajeva nije potrebno uraditi za drugu diviziju zbog manjeg broja klijenata ali i neophodnosti da se odluke o visokim plasmanima moraju donositi na vrhu u centrali banke. 3vakva podela podrazumeva kontrolu putem planiranja rezultata, a divizije se mogu konstituisati kao pro(itni centri. 3vim se omoguava vei (okus na klijente, decentralizacija u odluivanju $posebno u diviziji koja radi sa stanovnitvom%, i neminovno se poveava broj menad'era, visina strukture i trokovi. 0e4utim, u dananjim uslovima kada e(ektivnost banke postaje va'na isto koliko i e(ikasnost to je neophodnost jer su banke izlo'ene velikoj konkurenciji i trude se daE odluke donose brzo i e(ikasno, da se pribli'e i imaju odline odnose sa klijentima i drugim stejkholderima, razvijaju ljudske resurse, postanu kreativnije, inovativnije itd. 5anke uglavnom razvijaju sektore za podrku $raunovodstvo, (inansije, pravni poslovi, upravljanje in(ormacionim sistemima, ljudski resursi% na nivou centrale kao mesta trokova i sa neto jaim nivoom brirokratije radi e(ikasnijeg poslovanja. /a vrhu piramide nalazi se izvrni odbor koji uskla4uje poslovanje svih divizija banke i zadu'en je da prvenstveno obezbedi sigurnost, a zatim i odre4eni pozitivan (inansijski rezultat. ,ve banke su u obavezi da imaju odeljenje za internu reviziju koja kontrolie brojne aspekte poslovanja banke i pru'a neophodne in(ormacije upravnom odboru koji kontrolie rad izvrnog odbora i postoji kako bi titio interese akcionara i kredibilitet banke

67#89U:7#

5ankom upravljaju osnivai odnosno akcionari. 3ni svoja upravljaka prava ostvaruju srazmerno vrednosti njihovih akcija, u skladu sa ugovorom o osnivanju i statutom banke. 3snivai odnosno akcionari banke mogu ostvarivati upravljaka prava u skuptini banke neposredno ili preko svog zastupnika odnosno punomonika. ie akcionara mogu ovlastiti jednog punomonika da ih zastupa na skuptini banke. 3snovai odnosno akcionari se mogu i udru'ivati radi ostvarivanja svojih upravljakih prava. &o e posebno biti sluaj kada se statutom banke propie da pravo uea na skuptini banke imaju akcionari koji poseduju akcije preko odre4ene vrednosti. " tom sluaju mali akcionari mogu se udru'iti i preko zajednikog zastupnika uestvovati u odluivanju na skuptini banke. "dru'ivanje akcionara se vri pismenim ugovorom koji mora sadr'avati ime zajednikog zastupnika i njegovo ovlaenje. 3vaj ugovor se mora dostaviti banci.0anjinski akcionari, ako predstavljaju najmanje desetinu akcionarskog kapitala ili statutom banke odre4en manji deo, kao i akcionari banke koji imaju prioritetne akcije banke, svoja prava ostvaruju u skladu sa zakonom, ugovorom o osnivanju, statutom i odlukom o emisiji akcija. Prava da uestvuju u upravljanju bankom mogu imati i poverioci banke. 3ni takva prava mogu imati pod uslovima utvr4enim ugovorom o osnivanju i statutom a na osnovu posebnog ugovora izme4u banke i njenih poverilaca. 3vim ugovorom, a u okvirima predvi4enim ugovorom o osnivanju i statutom, urvr4uje se koje (unkcije upravljanja mogu ostvarivati poverioci banke.5anka je du'na da u sudski registar upie podatke koji se odnose na ostvarivanje upravljakih prava manjinskih akcionara, vlasnika prioritetnih akcija i poverilaca.

63789:7U9:
2Pro(. dr ,vetolik -ostadinovi, pro(. dr 0ile +ai, pro(. dr )ordana .jubojevi, Poslovno pravo, etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, /ovi ,ad, 700>. 2Pro(. dr 0ilutin ,rdi, Poslovno i (inansijsko pravo, Faak, 7009.

Luki, L., E "pravljanje rizicima i kapitalom u bankama, 7066. Luriin, @., $7066%E 0enadzment i strategija, , *konomski (akultet u 5eogradu, 5eograd.
25ankarsko i berzansko pravo, interna skripta Cabu internet prezentacijaE 2 NNN.economist.co.Ou,

2httpEMMNNN.bis.orgMbcbsM datum pristupa 7;.66.7063.god