POTOVANJE SVETIH IKONA

Ivica Stamenkovi

Deveto poglavlje iz knjige "Pravoslavlje obasjano evan #eljem".

http://biblijskaistina.blogspot.com

http://biblijskaistina.blogspot.com

''Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga to je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im sluiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grijehe ota$ke na sinovima do tre ega i do $etvrtoga koljena, onijeh koji mrze na mene; A $inim milost na tisu ama onijeh koji me ljube i $uvaju zapovijesti moje.'' Druga knjiga Mojsijeva 20:4-6 ''Hristos do e da nas izbavi svakoga poklonjenija i slube tvari i dela ruk !elove!eskih, a oni te okreni te obrni, pak opet mora se klanjati delu ruk !elove!eskih. I to je gr e i gore: piu svetoga Hristofora s pasjom glavom, mora joj se klanjati. Obraz preblagoslovene Spasiteljeve matere sa tri ruke piu! To to bi u naturi (sa!uvaj boe!) !udovite bilo, tome se na ikoni mora klanjati. Evo, bra$o moja, dokle sujeverije i slepota moe do $i i stignuti!''1 Dositej Obradovi$ Jedna od izraenih praksi karakteristi!nih za Isto!no-pravoslavno hri$anstvo jeste ikonoslikarstvo i potovanje sveta!kih izobraenja (ikona). Kao to je to slu!aj sa mnogim drugim pravoslavnim verovanjima, i ovo vezano za ikonopotovanje je, u svetlu Svetog pisma, veoma lako prikazati kao biblijski nedozvoljeno i viestruko pogreno. Me utim, teolozi Pravoslavne crkve, pod uticajem ''svetog predanja'', smatraju da su upravo evan eoski hri$ani (koje nazivaju sektaima) ti koji gree zbog svog neprihvatanja ikona. Njihovo propovedanje u Srbiji i drugim tradicionalno pravoslavnim zemljama o tome da ikonopotovanje nije biblijski utemeljeno, proglaava se veoma pogubnim uticajem kojeg protestanti vre u odnosu na pravoslavne: ''Negativni uticaj inoslavlja na pravoslavlje ovde je moda najvidniji i najpogubniji. Protestanti, u svim svojim konfesionalnim varijantama i derivatima, prosto odbijaju svaki religiozni zna!aj ikone, ona je kod njih na osnovu jedne pogrene teoloke duhovnosti uklonjena iz molitvenosti i bogosluenja. Oni su u tom pogledu, kao i mnogom drugom, podlegli starim ikonoloko-dogmatskim zabludama .''2

1 2

Dositej Obradovi$, Sabrana dela, str. 594-595. Boidar Mija!, Ikona sveta slika, Beograd 1997. str. 9. Naglasak moj.

http://biblijskaistina.blogspot.com

''Sekte, !ija je osnovna karakteristika otkinutost od pravoslavlja kao autohtonog hri$anstva, formalno vojuju protiv ikona na jedan perfidan, ponekad i brutalan, ali dosta efikasan na!in, jer ima vernika koji zbog neobavetenosti i slabog crkvenog obrazovanja podleu njihovim vetim, premda uvek plitkim i banalnim antiikoni $kim ishitrenostima. Sekte, kao i stari ikonoborci, nastoje da svoje negatorstvo teoloki zasnuju. Uzimaju$i Bibliju za svoje propagandno polazite, sektanti, pori!u$i Crkvu i sveteno predanje i time ostavi lieni blagodati Svetog Duha, zloupotrebljavaju ovu svetu knjigu u antibiblijske svrhe. Dobija se utisak, zbog mahnitosti takve propagande, da je ikonolomstvo (ljuta borba protiv ikona) osnovna strast !itavog sektanstva.''3 Kao to smo upravo mogli da pro !itamo, protestantski (i evan eoski) hri$ani odnosno sektanti, koji su ''podlegli starim ikonoloko-dogmatskim zabludama'', upotrebljavaju Bibliju u ''antibiblijske'' svrhe, to jest nemaju nikakvu jaku argumentaciju u svojim ''uvek plitkim i banalnim antiikoni!kim ishitrenostima''. Ipak, korak po korak, prilikom prou!avanja ove teme a u vezi porekla, prirode i zna !aja ikone, bez mnogo poteko$a do$i $emo do zaklju!ka da se radi o jo jednoj izrazito protivbiblijskoj doktrini i praksi. Ovu temu $emo razmatrati kako u ovom tako i u poglavlju o Vaseljenskim saborima (u delu o Sedmom vaseljenskom saboru).

POTOVANjE IKONA U PRAVOSLAVLjU Da bi jedna pedantno sa!injena religiozna slika postala ikonom, mora da pro e kroz !in svetenog imenovanja tj. osve$enja. To zna!i da se ne moe svako umetni!ko delo nazvati ikonom, ma koliko bilo sli!no originalnoj ikoni ili liku kojeg predstavlja. Tako e, ni likovi izobraeni na zidovima crkava (freske) ne poseduju ikoni!nost, te im stoga ne treba iskazivati potovanje kakvo ''zasluuju'' osve$ene slike: ''Za ikoni!nost ikone neophodno je, kao to ve$ znamo, sveteno imenovanje koje jeste osve$enje. (...) Lik, kao takav, saodnosan je prvoliku i njime se sveti. On poseduje izvesnu prirodnu silu lika zahvaljuju$i ovom njegovom odnosu prema prvoliku. Takvu silu sa osobenom jasno$om poseduju svetena izobraenja hramovnog zidnog slikarstva koja nemaju zna!enje ikona i kojima se u njihovom svojstvu ne poklanjamo (postavljanjem sve$a ili celivanjem. (...) I zato moramo kazati da nema svako izobraenje i da nema svaka ikona silu ikoni!nosti, ve$
3

Navedeno delo, str. 12, 13. Naglasak moj.

http://biblijskaistina.blogspot.com

samo osve ena, i zato je nemogu$e neosve$enoj ikoni ukazivati ikoni!ko potovanje.''4 Ipak, prema Sergiju Bulgakovu, ma kako visoko ocenjivali zna!enja ikone, njeno zna!enje je ograni!eno. Ona slui za molitveni susret sa boanstvom. Me utim, ''pri tome se takav susret upravo kroz posredovanje ikone uopte ne pojavljuje kao neophodan uslov molitve, ve$ samo pomo no sredstvo, bez koga se tako #e moe moliti.''5 Dakle, sama ikona slui kao pomo$no sredstvo za molitvu, iako je sasvim mogu$e moliti se i bez nje. Uostalom, kao to $emo uvideti kasnije, rani hri$ani su se u prvim vekovima hri$anstva sasvim dobro molili i bez ikona, to nam dakako dokazuje da one uopte nisu neophodne za dobru komunikaciju sa Gospodom. Prema odlukama Sedmog vaseljenskog sabora (VIII vek n. e.) u crkvi je dozvoljeno sa!injavanje Hristovih ikona, ikona Bogorodice, an ela i svih svetitelja. Prema Bulgakovu, iako se o ikoni Svete Trojice nije odlu!ivalo na pomenutom saboru, niti se predvi alo njeno sa!injavanje, Pravoslavna crkva je ozakonila i njeno postojanje. Na ikoni boanske Trojice, izobraavaju se Bog Otac, Sin i Sveti duh, i to na dva na!ina. Jedan je prikaz u vidu trojice an ela koji su se javili Avraamu u mamrijskoj ravnici (1. Mojs. 18. gl.), sa time da se lik Boga Oca predstavlja an elom koji se nalazi u sredini. Sa druge strane, boanska Trojica se mogu predstaviti i na ikoni na kojoj Otac ima obli!je starca, Sin obli!je mladog !oveka a Sveti Duh goluba (na ikoni koja prikazuje silazak Svetog Duha na apostole, ova boanska li!nost se izobraava u vidu plamenih jezika.).6 Iako se zapravo, klanjaju$i se pred ikonom pravoslavni klanjaju samom Bogu, to $emo jasno uvideti u narednom citiranom tekstu, oci Sedmog vaseljenskog sabora su, ele$i da do kraja izbegnu optube za idolopoklonstvo, napravili i odre enu razliku izme u njih: ''Osve$ena ikona Hrista za nas je sam Hristos u liku svome, sli!no tome kao to On za nas prisustvuje i u Imenu svome. Ikona je mesto javljanja Hristovog, naeg molitvenog susreta sa Njim. Mole$i se pred ikonom, mi se neposredno molimo Njemu; celivaju$i je, Njega celivamo; klanjaju$i joj se, Njemu se poklanjamo.''7

Sergije Bulgakov, Ikona i ikonopotovanje, Beograd 1998. str. 76-77. Naglasak moj. 5 Navedeno delo, str. 82. Naglasak moj. 6 Vidi: navedeno delo str. 84-85. 7 Isto, str. 80.

http://biblijskaistina.blogspot.com

Ono to je, dakle, vano ista$i jeste da pravoslavna teologija razlikuje dve vrste poklonjenja, tj. jedno koje se !ini pred samim boanstvom a drugo koje se odnosi na poklonjenje pred ikonama. Kao dogmati!ki termini, ovde su upotrebljeni izrazi: ''latreia'' (sluenje) u odnosu na Boga i ''proskunesis'' (potovano poklonjenje) u odnosu na ikone. Vie detalja o tome na koji su na!in donete pomenute odluke na Sedmom vaseljenskom saboru, prou!i$emo u posebnom poglavlju o Vaseljenskim saborima. No, sada je veoma vano da se pozabavimo pitanjem na koji na!in isto!no tradicionalno hri$anstvo na osnovu Svetog pisma opravdava ikonoslikarstvo i ikonopotovanje? Objanjenja poput onih koja sam ve$ naveo, da ikone slue kao pomo$no sredstvo za molitvu mogu da budu na oko prihvatljive, ali je veliko pitanje da li iza njih stoji !vrst biblijski temelj? U nastavku poglavlja sagleda$emo odgovor na ovo pitanje i izvesti pravilan biblijski zaklju!ak. Pravoslavno objanjenje druge Boije zapovesti

Pravoslavna crkva poseduje verovanje o ikonama koje proizilazi iz specifi!nog tuma!enja druge Boije zapovesti, kao i ostalih starozavetnih i novozavetnih doga aja koji daju opravdanje i, ta vie, preporu!uju praksu oslikavanja i potovanja ikona. Naime, prilikom osve$enja, tj. svetenog imenovanja ikone, kojim se potvr uje njena istovetnost sa prvolikom (osobom izobraenoj na njoj), !ime ona postaje mesto blagodatnog prisustva svetitelja !ijim je imenom nazvana8, naglaava se slede$e: ''Na molitvi na po!etku obreda, u obra $anju Bogu, naglaava se da je Bog zabranom slika mislio samo na zabranu izrade kumira, idola . Ti si svojom zapovjedi zabranio da se izra uju slike i prilike, koje se ne svi aju Tebi, pravome Bogu, da bi se njima molili kao Gospodinu i njima sluili. Poslije ove tvrdnje jo se emfati!nije upu$uje na to da je sam Bog zapovjedio da se trebaju izra ivati slike kojima se ne$e veli!ati ime tu ih, krivih i nepostoje$ih bogova, nego Tvoje ime, ime jedinog istinitog Boga, najsvetijeg i najuzvienijeg me u svim imenima.''9

U skladu sa pravoslavnim u!enjem koje glasi da su umrli svetitelji zapravo ivi, te da oni mogu posredovati pred Bogom za one koji su jo uvek na zemlji, poto !uju njihove molitve, Isto !na crkva veruje u prisutnost svetitelja u svojoj ikoni.
9

Ernst Benz, Duh i ivot Isto !ne crkve, str. 15-16. Naglasak moj. Protoprezviter Boidar Mija! u svojoj knjizi ''Ikona sveta slika'' izme u ostalog kae: ''Sli!no je sa starozavetnim zabranama ikonopisa, gde se previ a !injenica da su ove zabrane, kao i mnoge druge u Starom zavetu privremenog zna$enja, upravljene na !uvanje

http://biblijskaistina.blogspot.com

Lazar Milin nam dodatno objanjava na koji je na!in Bog zapovedio izra ivanje ikona i njihovu upotrebu u bogosluenju: ''Ne samo to pravljenje ikona nije zabranjeno, nego u Bibliji postoji direktna Boja naredba da se prave kipovi i ikone za potrebe bogosluenja! Bog !ak pokazuje Mojsiju sliku kako to treba da izgleda! ''I Gospod re !e Mojsiju govore$i: Reci sinovima Izrailjevim...neka mi na!ine svetinju, da me u njima nastavam; kao to $u ti pokazati sliku od atora i od svijeh stvari njegovijeh. Neka na!ine kov!eg od drveta sitima...i pokuj ga !istim zlatom... I na!ini poklopac od !istoga zlata... I na!ini dva heruvima zlatna... jednoga na jednom kraju a drugoga na drugom kraju na zaklopcu... tu $u se sastajati s tobom i govori$u ti ozgo sa zaklopca izme u dva heruvima koji $e biti na kov!egu''. (2. Mojs. 25, 1-22). ''I na!ini zavjes od porfire i od skerleta i od crvca i od tankoga platna uzvedenoga, i po njemu neka budu izvezeni heruvimi.'' (2. Mojs. 26, 31). Dakle, pravljenje religioznih slika za bogoslubene potrebe ne samo to Bog ne zabranjuje, nego ba naprotiv nare #uje!''10 Dakle, prema u!enju pravoslavnih, Bog koji je (drugom zapove$u) zabranio izradu likova i njihovu upotrebu u bogosluenju predstavlja prvog ikonoslikara11, a smatra se i da se Njegova zapovest odnosila samo na sa!injavanje predstava paganskih boanstava (iako takav zaklju!ak nikako nije izvodljiv iz same zapovesti koja je mnogo ira u svome zna!enju, kao to $emo se uveriti kasnije). Bulgakov je u svome delu jo objasnio da je zapovest data Mojsiju, u vezi izrade heruvima u atoru od sastanka, zapravo predstavljala i samo ukidanje druge Boije zapovesti i opteg pravila zabrane pravljenja likova ''pridaju $i mu samim tim tek uslovno-pedagoki zna!aj.''12 U nastavku naeg prou!avanja podrobnije $emo razmotriti napred navedene tvrdnje pravoslavnih i uporediti ih sa biblijskim otkrivenjem. U ENjE SVETOG PISMA I IKONOPOTOVANjE

Jevreja od poklonjenja lanim bogovima, kumirima, a da ne vae za hri ane koji su Hristovim iskupljenjem oslobo eni idolatrije.'' str. 68-69. Naglasak moj. 10 Lazar Milin, Crkva i sekte, str. 343-345. Naglasak moj. 11 Vidi kod: Benz, str. 16. 12 Vidi kod: Bulgakov, Ikona i ikonopotovanje, str. 9.

http://biblijskaistina.blogspot.com

Druga Boija zapovest, koju sam citirao na samom po !etku ovog poglavlja, ukoliko se paljivo pro!ita, ni u kom slu!aju ne moe biti protuma!ena na onaj na!in kako to !ine bogoslovi Pravoslavne crkve. Iako Izrailjci, u vreme kada im je Mojsije sa gore Sinaja doneo deset zapovesti, nisu poznavali neto to mi danas nazivamo ikonama hri$anskih svetitelja, ve$ samo kipove i slike egipatskih boanstava (koja su predstavljana u liku ljudi, ivotinja ili polu-ljudi, polu-ivotinja), Gospod ovom zapove $u nije zabranio samo njihovo izobraavanje i potovanje. Zapovest se, kao to je vie nego o!igledno, odnosila na sva stvorenja koja su naseljavala nebeska prostranstva (an eoska bi$a), zemlju (sav ivi i neivi svet) i vodu. Iznad svega, ova zapovest se odnosila na samog Gospoda (Jahvea) Boga, koji od strane svoga naroda nije smeo da bude slavljen, poput paganskih bogova, kroz sa!injavanje vizuelnih likova i poklonjenja njima. Mojsije je ovim re !ima preneo Gospodnju poruku: ''A sada, Izrailju, !uj uredbe i zakone, koje vas u!im da tvorite (...) nita ne dodajte k rije!i koju vam ja zapovijedam, niti oduzmite od nje, da biste sa!uvali zapovijesti Gospoda Boga svojega koje vam ja zapovijedam. (...) I progovori Gospod k vama isred ognja; glas od rije !i !uste, ali osim glasa lika ne vidjeste; (...) Zato !uvajte dobro due svoje; jer ne vidjeste nikakoga lika u onaj dan kad vam govori Gospod na Horivu isred ognja, da se ne biste pokvarili i na $inili sebi lik rezan ili kaku god sliku od $ovjeka ili od ene ...''13 Pomenuto zna!enje druge zapovesti izre!eno je tako da ostane ve!na uredba svakom iskrenom bogosluitelju u svim vremenima. Bog je, poput svoje Re!i, apsolutno nepromenljiv. Me utim, nasuprot jasnoj objavi Boije Re!i, da izme u ostalog i druga Boija zapovest mora biti potovana doslovno u svim generacijama iskrenih Boijih vernika, tradicionalna Isto!na (kao i Zapadna) crkva je promenila njeno zna!enje iz razloga njenog pogrenog razumevanja. To pogreno razumevanje je proisteklo, kao to moemo da pretpostavimo, zbog upliva nehri $anske filozofske misli u sistem hri$anskog bogoslovlja u prvim vekovima posle Hrista. Dokaze za ovakav pogrean razvoj hri$anske misli koji je presudno uticao na za!etke ikonoslikarstva i ikonopotovanja nalazimo i kod samih pravoslavnih autora. Naime, kao to $emo se uveriti iz navoda koji slede, gr!ka filozofska misao jeste glavni ''krivac'' za po!etak potovanja ikona kao i same ideje da ikona moe predstavljati mesto blagodatnog prisustva osobe koja je na njoj predstavljena. Tako e, ista ta filozofija je odgovorna i za ideju da se molitvom, poklonjenjem i

13

5. Mojsijeva 4:1-2, 12, 15-16. Naglasak moj.

http://biblijskaistina.blogspot.com

celivanjem ikone zapravo vri poklonjenje pred osobom koja je oslikana, odnosno, u krajnjem slu!aju pred samim boanskim bi$em. Evo nekih priznanja koja su, po ovom pitanju, dola od strane pravoslavnih autora: ''U istoriji ikonopotovanja mi stojimo pre svega pred tom osnovnom !injenicom, da se ikona prvi put pojavljuje u paganstvu. Sav paganski svet pun je ikona i ikonopotovanja.''14 ''Sli!no kao to je u svojim najviim dostignu$ima gr!ka filosofija javila hri anstvo pre Hrista, a na toj osnovi postala i prirodni jezik hri$anskog otkrivenja i bogoslovlja, isto tako je i otkrivenje anti!ke umetnosti u ikonografiji bilo u izvesnom, mada i ograni!enom, smislu hri anstvo pre Hrista i neosporno se pojavljuje kao prototip hri $anske ikone (...) i, kao neto to se samo po sebi razume, hri anska crkva koja je, naravno, izmenila sadraj ikoni $kih izobraenja, ali je usvojila sam princip ikone. Most koji spaja pagansku izradu ikona sa hri$anskom jeste umetnost. (...) Ujedno s ovim, idealni likovi !iste !ove!nosti, koji su bili potrebni i za hri$ansku ikonu, bili su na eni jo u paganskoj umetnosti. To ne zna!i, razume se, da je te likove hri$anska ikonografija naprosto ponavljala ona je utisnula na njih svoj vlastiti pe!at. Ipak, ovo ne umanjuje $injenicu da je paganska ikonografija , tako re$i, prirodni stari zavet za hri ansku, sli!no kao to se kao isti takav stari zavet javlja paganska filosofija za hri$ansko bogoslovlje.''15 Ono to je jo veoma bitno ista$i jeste i pronalaenje priznanja pravoslavnih da teologija ikone ne proizilazi iz Svetog pisma ve$ iz hri$anstvu stranog neoplatonisti!kog gr!kog u!enja. Evo ta o ovome moemo da pro !itamo u literaturi vrsnih poznavalaca pravoslavne teologije: ''Drugi prigovor protivnika slika, kojim se isticalo da tovanje slika oduzima Bogu duno potovanje, branitelji ikona su pobijali druga!ijim shva$anjem slika. Ovo se shva anje razvilo iz neoplatonskog miljenja o slici: Mi ne dajemo ikonama boanska svojstva, nego znamo da se !ast koja se iskazuje slikama uzdie do njenog pralika. Nije slika kao takva predmet i primalac molitve, nego praslika, koja se u njoj pojavljuje.''16
14 15

Bulgakov, Ikona i ikonopotovanje, str. 6. Navedeno delo, str. 8. Naglasak moj. 16 Benz, Duh i ivot Isto!ne crkve, str. 16. Naglasak moj. Ova izjava pravoslavnog autora dakako dokazuje da ideja o iskazivanju potovanja svetiteljima posredstvom

http://biblijskaistina.blogspot.com

''Obi$no se svi slau da je teoloka odbrana sv. Ikona , naro!ito odbrana sv. Teodora i pre njega sv. Jovana Damaskina, zasnovana na neoplatonisti$kim pretpostavkama . &itava koncepcija ''prauzora'' i ''slike'' (koja upu$uje na nii nivo) bila je platonisti$ka. U celini uzeto, ovo gledite je bilo ispravno. (...) U ovom trenutku ne ti!e nas se u!enje ikonofila. Dozvolimo da je ono bilo platonisti !ko ili barem proplatonisti!ko. (...) Ikonopotovatelji su zasigurno bili platoni $ari.''17 Kada dakle znamo da je hri$ansko (!itaj: pravoslavno i rimokatoli!ko) ikonoslikarstvo i ikonopotovanje za svoj stari zavet umesto Svetog pisma, Hristovog u!enja i ranohri$anske prakse imalo gr!ku filozofiju i religiju, onda i ne !udi to se u pravoslavnim crkvama, u prednjem delu hrama, mogu da na u i oslikane freske ''hri$ana pre Hrista'', paganskih filozofa Sokrata, Platona, Aristotela, Ptolomeja, Sibila i ostalih18, koji su znatno doprineli ovakvom otpadnu$u tzv. hri$anstva od svetopisamske boanske istine. &injenicu da ikonopotovanje ne vodi svoje poreklo iz Biblije, dokaza$emo i slede$im prou!avanjem, koje se odnosi na svrhu izra ivanja i postavljenja heruvimskih likova u starozavetnom atoru od sastanka. Heruvimi u atoru od sastanka i jerusalimskom hramu Koja je bila svrha sa!injavanja dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih heruvimskih predstava (vezenih likova na zavesama i zlatnih kipova) u bogoslubenim objektima Staroga zaveta? Da li je Bog odista ukinuo zapovest koju je dao neto ranije, i ta vie zapovedio sa!injavanje likova i slika pred kojima bi se vrili verski obredi? Evo ta o ovome kae Sergije Bulgakov, a sa !ime bi mogli da se sloe i evan eoski hri$ani: ''Ovo izobraenje dvaju heruvima, na koje se obi!no i pozivaju apologeti ikonopotovanja protiv judaizmu sklonih ikonoboraca, koji insistiraju na slovu druge zapovesti, naravno, ve$ se pojavljuje kao principijelno priznanje, kako prava i mogu$nosti religiozne umetnosti, tako i izobrazivosti duhovnog sveta sredstvima ove potonje i u njenim
ikona kao i molitvama pred njima ne moe da se prona e na stranicama Svetog pisma niti moe da se potvrdi duhom Hristovog u !enja. Sa druge strane shvatamo da je ova ideja prihva$ena iz ideologije koja predstavlja ''Stari zavet'' za pravoslavno bogoslovlje, a to je gr !ka filozofija i religija. 17 Georgije Florovski; Hri$anstvo i kultura, Logos Ortodos, Beograd 1995. str. 99, 101. Naglasak moj. 18 Vidi kod: Bulgakov, Ikona i ikonopotovanje str. 97.

http://biblijskaistina.blogspot.com

likovima, mada je ono pedagoki i ograni!eno po koli!ini. Sem toga, treba priznati da ovde doputenje ikona an #ela jo nije zna$ilo ikonopotovanje .''19 Kao to $emo uvideti neto kasnije, shodno priznanju ovog pravoslavnog bogoslova, an eoski likovi u starozavetnim svetinjama nisu nipoto sluili da bi bilo ko od tadanjih vernika (a u njih su mogli da ulaze samo svetenici dok je narod ostajao napolju) klanjaju$i se pred njima potovao an ele, palio pred njima sve$e ili kadio tamjanom20 (kao to je to slu!aj u ikonopotovanju u Isto!noj crkvi). Izvezeni i zlatom obloeni heruvimski likovi imali su samo simboli!ko-ilustrativni zna!aj, onaj koji je trebao da do !ara sliku skrivene duhovne stvarnosti. Dananji evan eoski protestanti imaju tako e izraenu praksu da u svom literarnom izdavatvu upotrebljavaju likovne ilustracije vezane za razli!ite biblijske doga aje. No, evan eoski hri$ani se takvim predstavama ne klanjaju niti im slue na bilo koji na!in, a ne poseduju ni verovanje da su oslikane
Bulgakov, Ikona i ikonopotovanje, str. 10. Naglasak moj. Ipak, ne ele svi pravoslavni autori da priznaju da starozavetni propisi o izradi heruvimskih likova kao i ostalih simbola ne pruaju potporu ikonopotovanju koje se praktikuje u okviru Pravoslavlja. Evo na koji na!in Justin Popovi $ dovodi u vezu Boije zapovesti (koje su odre ivale na!in starozavetnog bogosluenja) i vekovnu praksu u pravoslavnim crkvama: ''Molitveno potovanje svetih ikona je ne samo u saglasnosti sa Boanskim Otkrivenjem nego i proisti!e iz njega kao svog prvobitnog izvora. (...) Pobono ka enje pred svetim ikonama zasnovano je na neposrednoj zapovesti Bojoj Aaronu, da namesti zlatni oltar kadioni pred kov !egom zaveta i da svako jutro kadom miomirisnim kadi kov !eg zaveta i heruvime na njemu, kao i zavesu pred kov!egom zaveta na kojoj su bili izvezeni heruvimi. Ujedno sa zapove$u o ka enju Gospod je dao zapovest i o paljenju sve $a pred svetim ikonama.'' Dogmatika Pravoslavne crkve III, Valjevo 2004, str. 686-687. U upravo navedenom citatu iz Dogmatike susreli smo se sa tvrdnjom da je Gospod naredio ka enje i paljenje sve$a pred ikonama an ela (heruvima) u atoru od sastanka. Iako je ova izjava donekle ta!na, ona zahteva dodatno objanjenje. Naime, kao to sam to spomenuo u poglavlju o svetim tajnama (sveta tajna svetenstva) !itav starozavetni bogoslubeni sistem je imao zna!aj simbola duhovne stvarnosti otkrivene u Hristu. Sedmokraki zlatni sve$njak na kome su od ve!eri do jutra goreli upaljeni ici (2. Mojs. 25:31, 37) simbolizovao je svetlost koja dolazi od ''sedam vatrenih buktinja'' koje gore pred Boijim prestolom na nebesima (a koje simbolizuju Svetoga Duha; vidi u: Otk. 1:4; 4:5). Zlatni kadioni rtvenik, sa koga se podizao dim tamjana pred hramovnom zavesom (2. Mojs. 40:26-27), predstavljao je molitve Boijeg naroda (vidi u: Otk. 8:3-4). U svakom slu!aju, upaljeni sve$njak kao i dim tamjana nisu se prinosili od strane svetenika kao znak potovanja prema an eoskim bi$ima, ve$ prema preuzvienom Gospodu Bogu (pred kojim serafimi i heruvimi zaklanjaju svoje lice i o!i smatraju$i sebe nedostojnim gledanja preuzviene Boije slave; Isaija 6:1-4).
20 19

10

http://biblijskaistina.blogspot.com

osobe uistinu prisutne u svojim izobraenjima. Oni smatraju da Bog drugom zapove$u Dekaloga nije zabranio sa!injavanje likovnih umetni!kih simbola i ilustracija koje bi upu$ivale na postojanje duhovnog sveta (to dokazuje i Gospodnja zapovest o sa !injavanju likova ovih heruvima). Ono to je Gospod uistinu zabranio ovom zapove$u jeste ''klanjanje i sluenje''21 pred likovima koji su sa!injeni radi vrenja razli!itih religijskih obreda, kao to je iz zapovesti jasno uo!ljivo. Zapravo, kada bi se ova Boija zapovest odnosila na optu zabranu izrade likova svega to je On stvorio, to bi zna!ilo i zabranu likovne umetnosti (oslikavanja ive i mrtve prirode), izrade fotografija, pravljenja igranih, dokumentarnih i crtanih filmova itd, to svakako nije slu!aj. Bulgakov jo dodaje da, na pitanje zato je i u kom smislu Stari zavet doputao izobraenje an ela, obi!no nema odgovora u bogoslovskom u!enju o ikonama ni kod njihovih branilaca niti pak kod njihovih protivnika.22 U nastavku poglavlja $emo baciti pogled na starozavetne tekstove koji imaju direktne veze sa, nekima nejasnom, Gospodnjom naredbom o postavljanju likova heruvima u ator od sastanka (i kasnije u hram u Jerusalimu). - Slika nebeske stvarnosti Velika biblijska istina se nalazi u izreci da je ''Novi zavet u Starom sakriven a Stari zavet u Novom otkriven''. Mnoga proro!anstva, kao i duboko duhovno zna!enje verskih obreda, praznika i simbolizma Starog zaveta, nala su svoje ispunjenje u Hristu i novozavetnoj stvarnosti. Evo nekih tekstova koji govore o ovoj simbolici: ''I neka heruvimi raire krila u vis da zaklanjaju krilima zaklopac, i neka budu licem okrenuti jedan drugom, prema zaklopcu neka su okrenuta lica heruvimima. I metnu$e zaklopac ozgo na kov!eg, a u kov!eg $e metnuti svjedo!anstvo, koje $u ti dati. I tu $u se sastajati s tobom i govori u ti ozgo sa zaklopca izme#u dva heruvima , koji $e biti na kov!egu od svjedo!anstva, sve to $u ti zapovijedati za sinove Izrailjeve.''23 ''I kaza Gospod Mojsiju: reci Aronu bratu svojemu da ne ulazi u svako doba u svetinju za zavjes pred zaklopac koji je na kov!egu, da ne pogine, jer u se u oblaku nad zaklopcem javljati .''24
21 22 23 24

Vidi opet: 2. Mojs. 20:5. Vidi kod: Bulgakov, str. 10. 2. Mojs. 24:20-22. Naglasak moj. 3. Mojs. 16:2. Naglasak moj.

11

http://biblijskaistina.blogspot.com

''I kad Mojsije ulaae u ator od sastanka da govori pred Bogom, tada $ujae glas gdje mu govori sa zaklopca to bjee na kov!egu od svjedo!anstva izme#u dva heruvima ; i govorae mu.''25 ''Tada oblak pokri ator od sastanka, i napuni se ator slave Gospodnje. I ne mogae Mojsije u$i u ator od sastanka, jer bjee na njemu oblak, i slave Gospodnje bjee pun ator.''26 ''A car Solomun i sav zbor Izrailjev, koji se sabra k njemu, prinesoe s njim pred kov!egom ovaca i goveda toliko da se ne mogae ni izbrojiti ni prora !unati od mnotva. I unesoe svetenici kov!eg zavjeta Gospodnjega na njegovo mjesto, u unutranji dom, u svetinju nad svetinjama, pod krila heruvima. (...) A kad svetenici izidoe iz svetinje, oblak napuni dom Gospodnji , te ne mogahu svetenici stajati da slue od oblaka; jer se slave Gospodnje napuni dom Gospodnji .''27 Prema upravo citiranim navodima iz Starog zaveta, ator od sastanka, a kasnije i jerusalimski hram, trebali su da budu mesto Boijeg sastajanja sa ljudima, tj. sa svetenicima koji su bili narodni predstavnici i ''posrednici''. Svetinja nad svetinjama u kojoj je bio smeten zavetni kov!eg sa deset zapovesti, bila je mesto posebnog blagodatnog Gospodnjeg prisustva. Oblak Njegove slave koji se pojavljivao na poklopcu kov!ega, izme u dva heruvima, bio je dokaz Njegove prisutnosti me u svojim narodom. Upravo na to mesto (na poklopac zlatnog kov !ega) prvosvetenik je, jedanput u godini, prinosio krv nevinih ivotinja koje su bile zaklane kao rtve za grehe celokupnog naroda. Na ovaj simboli!an na!in, starozavetni prvosvetenik je, kao praslika Spasitelja Isusa Hrista, prinosio krv zameni!ke rtve za otkup greha u samo Gospodnje prisustvo (tj. pred Boiji presto na nebesima). Prorok Isaija je ovako pisao o svom nebeskom vi enju kojeg je imao u jerusalimskom hramu: ''...vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu visoku i izdignutu, i skut mu ispunjavae crkvu. Serafimi stajahu vie njega. Svaki ih imae est krila: dvjema zaklanjae lice svoje i dvjema zaklanjae noge svoje, a dvjema le$ae. I vikahu jedan drugome govore$i: svet, svet, svet je Gospod nad vojskama, puna je zemlja slave njegove. I zadrmae se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima.''28
25 26 27 28

4. Mojs. 7:89. Naglasak moj. 2. Mojs. 40:34-35. 1. Carevima 8:5-6, 10-11. Naglasak moj. Knj. proroka Isaije 6:1-4.

12

http://biblijskaistina.blogspot.com

Iz vi enja ovog proroka jasno sagledavamo realnost duhovnog sveta, koji je simboli!ki prikazan predmetima koji su se nalazili u svetinji nad svetinjama. Gospodnji presto na nebesima okruuju uzviena an eoska bi$a koja bez prestanka proslavljaju Stvoritelja. Iz razloga to je ator od sastanka trebao da predstavlja sliku nebeskog prostora kao i tre$eg neba gde se nalazi Gospodnji slavni presto (2. Kor. 12:2-4; 1. Timoteju 6:16), heruvimi izvezeni na zavesama kao i oni u svetinji nad svetinjama, trebali su da do!araju zemaljskim stanovnicima an eosku prisutnost u nebeskim prostranstvima kao i pred samim mestom na kome Gospod uzvieno stoluje. Posve je jasno da likovi heruvima u jevrejskom bogoslubenom hramu nisu postavljeni da bi se pred njima svetenici molili, klanjali, kadili im i !inili druge verske obrede (to jasno proizilazi iz biblijskih tekstova kao i starozavetne bogoslubene prakse). Poistove$ivanje an eoskih predstava iz starozavetnog vremena, sa ikonama koje postoje u Isto!noj crkvi je nemogu$e, iz prostog razloga njihove potpuno razli!ite namene.29 Pre nego to uvidimo ta o stvarnim po!ecima ikonoslikarstva i ikonopotovanja moemo da saznamo iz crkvene istorije, koja $e nam jo jedanput potvrditi ispravnost stavova koje po ovom pitanju zastupaju evan eoski hri$ani, elim da se ukratko upoznamo sa u!enjem pravoslavnog svetog predanja. - Kazivanje svetog predanja ''Crkva u$i da ikonografija, slikanje ikona, postoji od samog po$etka hri anstva, jer je ona, kao to $emo kasnije podrobnije izneti, direktni izraz Ovaplo$enja. Ikonografija, u tom smislu, odgovara otkrivenju, koje nije samo otkrivenje Re!i Boije, nego i Slike Boje (Flb. 2, 6-7; Gal. 3, 24; 3, 25; 4, 3). Starozavetna formalna ''zabrana'' slikanja ozna!ava prazninu koja $e biti ispunjena svetim likovima Novog Zaveta. Ovome, kao potvrda i ilustracija, dobro slui liturgijska crkvena tradicija o tzv. ''nerukotvorenim ikonama'', tj. takvim koje su se same naslikale ili ih je naslikao onaj !iji lik nose. Takva je na primer ikona Hristova koju je sam Hristos dao time to je za cara Avgara na ubrusu !udom otisnuo Svoj lik. Ovim ikonama se isti!e paralelizam postojanja crkve i ikonografije Crkva nije nikad bila bez ikona : !im je po!ela da propoveda po !ela je i da

29

O tome ta je zapravo simboli!ki prestavljao ator od sastanka i sluba starozavetnog svetenstva bilo je vie re!i u poglavlju ''Sedam svetih tajni'', u celini: ''Sveta tajna svetenstva''.

13

http://biblijskaistina.blogspot.com

slika. Ve je Sveti apostol Luka, koji je bio slikar, po predanju naslikao likove Hrista i Bogorodice .''30 ''Ikone su u crkvenoj upotrebi od samog po $etka hri anstva. Prva ikona sa likom Gospoda Isusa Hrista, po crkvenom predanju , postala je na !udesan na!in. Edeski car Avgar !uo je bio za Hrista, njegovu nauku i !uda koja je !inio. Zaeleo je da vidi slavnog &udotvorca, ali zbog teke bolesti to mu nije bilo mogu$e. Zato on pozove Gospoda k sebi, ali Gospod, zauzet izvrenjem svoga iskupiteljskog plana me u Jevrejima u Palestini, nije prihvatio poziv. Tada Avgar na e ivopisca i uputi ga ka Isusu sa zadatkom da na platnu izradi lik njegov i donese mu. ivopisac ode, na e Isusa i po!ne da kopira lik Njegov, ali u tome nije uspeo. Lice Gospoda Isusa svakog trenutka menjalo se i nije se dalo verno na platnu reprodukovati. Da utei oalo$enog ivopisca i njegovog poiljaoca, Gospod uzme !ist ubrus, otre njime svoje boansko lice, i tom prilikom na ubrusu ostane lik Njegov. Taj ubrus, sa nerukotvorenim likom Hristovim na njemu, ivopisac odnese caru Avgaru, koji ga sa rado$u primi, celiva i isceli se od opake boljke. Hri$ansko predanje zna za jo jedan nerukotvoreni lik Gospoda Isusa, koji je postao na isti na!in, samo u drugim okolnostima. Kad su Gospoda, posle Pilatove osude, vodili na Golgotu radi raspe $a, On je usput, pod teretom tekog krsta i iscrpljenosti usled predhodnih mu!enja u tamnici, posrtao i padao, a niz Njegovo boansko lice, izranavljeno od bijenja i trnovog venca, slivale su se kaplje krvi i znoja. Jedna od ena, koja se zatekla na ulici i posmatrala tunu povorku, saali se i prui Gospodu !ist ubrus da obrie svoje lice. Njeno saaljenje Gospod je nagradio time, to je na ubrusu ostao lik Njegov . Ta ena po predanju zvala se Veronika. A najstariju ikonu presvete Majke Boje, opet prema crkvenom predanju, izradio je sveti apostol i evan elist Luka. Ona je tu ikonu odobrila i blagoslovila. Crkveno predanje kazuje da je sveti Luka izradio jo tri ikone presvete Majke Boije i da se jedna od njih nalazi u naem manastiru Hilandaru u Svetoj Gori. Nju je sveti Sava naao na svojim putovanjima po istoku, otkupio je i doneo u Hilandar.'' 31 Iz upravo citiranih navoda iz pravoslavne literature, mogli smo jasno da uo!imo da se u!enje Isto!ne crkve, da su ikone postojale od samoga po!etka hri$anstva, zasniva isklju!ivo na predanju. Podaci o nastanku prvih ikona u prvom veku nove ere, jo za ivota Hrista i apostola, ne mogu se na$i nigde u bogonadahnutom biblijskom izvetaju.
30 31

Boidar Mija!, Ikona sveta slika, str. 18-19. Naglasak moj. ivan M. Marinkovi$, Najbolji vaspita!, str. 65-66. Naglasak moj.

14

http://biblijskaistina.blogspot.com

ta vie, ove svetopredanjske pripovesti dodeljuju samom Hristu ulogu prvog novozavetnog ikonoslikara, koji je tim svojim delom, to je o!evidno u slu!aju edeskog cara Avgara, uveo ikonopotovanje (poto se Avgar poklonio i celivao nerukotvoreni lik) i to upravo onakvo kakvo danas postoji u Pravoslavlju. Isto tako, kao to smo videli, i evan elist Luka se proglaava ikonoslikarem, !ije je ikone blagoslovila presveta Bogorodica, iako nikako nije jasno zato onda Luka nije neto o tome napisao u knjizi Dela apostolskih? Ukoliko bi ova pripovest o Luki kao ikonoslikaru bila istinita, onda on nipoto ne bi propustio da to i perom zabelei i tako svekolikom hri$anstvu, jo od najranijih vremena, stavi do znanja da se, uprkos starozavetnoj zabrani, u Crkvi uvodi ikonopotovanje. Ipak, ovakve zamisli ostaju u domenu puke teorije, iz prostog razloga to je druga Boija zapovest, o zabrani izra ivanja radi poklonjenja bilo kakvim likovima, koje su se Jevreji u Hristovo vreme !vrsto drali, bila deo celokupnog Boijeg zakona. Hristos je naime, za sebe rekao: ''Ne mislite da sam doao da razreim zakon i proroke; nisam doao da razreim nego da ispunim. Jer zaista vam kaem, dok ne pro e nebo i zemlja, ne$e ni jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se sve ne zbude.''32 Ispunjavanje zakona od strane Hrista svakako ne bi podrazumevalo direktno krenje druge Boije zapovesti, koja je nalagala zabranu ''klanjanja i sluenja'' likovima. Da je kojim slu!ajem istina da Hristos proizveo ne samo jednu ve$ dve nerukotvorene ikone pred kojima se neko klanjao, onda On za sebe ne bi mogao da ustvrdi ono to smo malo!as pro!itali iz ev. po Mateju. to se pak ti!e Bogorodi !inih ikona, u poglavlju u kojem smo obra ivali u!enje o njoj, jasno smo istakli istorijsku !injenicu da su one (pomenute ikone) po!ele da se izra uju tek po!etkom !etvrtog veka posle Hrista, pod uticajem kulta boginje Majke proisteklog iz paganskih religija i kultura. Da bi smo do kraja rasvetlili dilemu oko toga da li je ikona zaista bilo u ranohri$anskoj Crkvi koja se pridravala Hristove i apostolske nauke, prizva$emo u pomo$ i neosporne istorijske !injenice. ta o ikonopotovanju kae crkvena istorija?

Ono to bi mogli na samom po!etku da ustvrdimo kao neospornu !injenicu jeste da u prvovekovnoj apostolskoj Crkvi nije bilo nikakvog ikonoslikarstva, niti se pak znalo za legende o Hristovim nerukotvorenim ikonama, kao i ikonama Bogorodice. Predanjske pripovesti koje nas
32

Ev. po Mateju 5:17-18. Naglasak moj.

15

http://biblijskaistina.blogspot.com

izvetavaju o tome da su ikone postojale od samoga po !etka crkvene ere se nalaze u potpunoj opre!nosti sa onim to se moe saznati iz pouzdanih istorijskih izvora. Evo ta o ovoj temi govori Sergije Bulgakov u svojoj knjizi: ''Hri$anska Crkva je od judejstva kao neto to se samo po sebi razume i to ima silu zakona nasledila zabranu religioznih izobraenja i u tom smislu ona se od po$etka odredila vie ikonobora $ki.''33 Ukoliko prihvatimo za istinitu ovu tvrdnju poznatog ruskog bogoslova, onda se svakako postavlja veliko pitanje kako je mogu$e da se prvovekovna Crkva odredila ikonobora!ki (dakle bila je nastrojena protiv ikona) ako je svima bilo poznato da je Hristos blagoslovio svoje likove na platnu i ubrusima pred kojima se ve$ vrilo poklonjenje? Tako e, da li je mogu$e da je Luka slikao ikone (i to ne jednu ve$ nekoliko) i to ba u vreme kada je !itava Crkva posedovala ikonobora!ki duh? Odgovori na ova pitanja su vie nego jasni i o!igledni. Sa druge strane, evo jo opirnijih opisa ovog ranocrkvenog perioda, koji $e potvrditi raniju Bulgakovljevu izjavu. I slede$i navod poti!e iz knjige jednog pravoslavnog autora, ovoga puta vrsnog istori!ara: ''Pri kraju prvog perijoda34 u oe u crkvenu upotrebu prvo simvoli!ke slike, a kalje i slike, koje predstavljaju sveta lica ili radnje, ali poslednje veoma retko i uz opiranje mnogih, to je prirodno, kad se uzme u obzir, da su mnogi od prvih Hri$ana izili iz krila judejstva, i kad se zna, da se i u kasnije vreme sve do u V. stole$e pridravalo starih obi !aja u ovom pogledu. panski sinod u Iliberisu ili Elviri (306.) dekretirao je, da na zidovima hramova ne sme biti slika , i u crkvenom istoriku Jevseviju (umro oko 340.) episkopu Kesarije Palestinske, savremeniku spomenutoga sinoda, sretamo !oveka, koji religijozne slike smatra neznaboa$kim obi$ajem. (futnota: Konstancija, sestra Konstantina Velikog, pita Jevsevija za sliku Isusovu, i on odgovara, da su religijozne slike neznaboa$ki obi$aj. U svojoj crkvenoj istoriji govori Jevsevije o nekoj statui Hristovoj u Kesariji Filipovoj, koju je podigla tamo kao u svom rodnom gradu ena, koju je Hristos izle!io od te!enja krvi; ali veli, da je to samo kaa (tj. legenda; prim. I. S.) a ako je kaa osnovana, onda je ta ena bila svakako neznabokinja.) Ali iz re!enoga se vidi, da je taj obi!aj tada ve$ po!eo otimati maha, i pri kraju IV. stole$a bee ve$ prili!no rairen, iako je jo
33 34

Bulgakov, Ikona i ikonopotovanje, str. 10. Naglasak moj. Jevsevije Popovi$ krajem ''prvog perijoda'' smatra 312. godinu posle Hrista, kada je prestalo progonstvo nad hri $anima dolaskom na rimski presto cara Konstantina Velikog.

16

http://biblijskaistina.blogspot.com

uvek bilo takvih, koji su ili sasvim osu#ivali upotrebu religijoznih slika, ikona, ili su drali taj obi $aj za opasan. Me u najodlu!nije protivnike religijoznih slika, ikona, spada jo pri kraju IV. stole$a crkveni otac Epifanije (umro 403.), koji je tako e iz Palestine i uz to po kasnijim vestima rodom Judej, i koji je umro kao mitropolit u Salamisu ili Konstanciji na Kipru. Ovaj je u svojoj apatiji prema ikonama iao tako daleko, da je na jednom svom putu jednu ikonu na platnu , koju je naao na vratima jedne crkve, skinuo i raskidao u par $ad i dao crkvenom posluitelju, da umota u nju mrtvaca . Ali u V. i VI. stole$u upotreba ikona nalazila je sve vie prijatelja i postala je op$enitom, izuzev nestorijevsku crkvu, koja je u tom htela ostati pri starom, te i u ovoj stvari digla opoziciju. ta vie na Istoku pri kraju drugog perijoda35 bee ve$ i potovanja ikona, jer se onim licima, koja ikone predstavljahu, ukazivahu po!asti poklonima, poljupcima, ka enjem, paljenjem sve$a i.t.d. (...) I na Istoku su ikone isprva tako #e bile samo religijozni spomenici i sredstva za religijoznu pouku, i tek kanje je putem sasvim prirodnog razvitka dolo do potovanja ikona , odnosno lica, koja ikona predstavlja.'' 36 Ono to bih eleo da u!inimo sa upravo navedenim tekstom jeste da ga samemo u nekoliko glavnih ta!aka. Kada to uradimo, zaklju!ak koji $e nam se sasvim prirodno nametnuti glasi$e ovako: a) Na samom po!etku hri$anske ere, za vreme apostola i njihovih naslednika (u prvom veku n.e.) u Crkvi nije bilo izra ivanja bilo kakvih religioznih slika. b) Prve religiozne slike, koje su imale isklju!ivo simboli!ki ilustrativni zna!aj, po!ele su da se uvode tek krajem ''prvog perijoda'' tj. najverovatnije u III veku posle Hrista.37 Sluile su jedino za religioznu pouku (poput fresaka, savremenih umetni!kih dela, ilustrovanih izdanja Svetih pisama i slikovnica sa biblijskom tematikom). v) Uvo enje drugih slika (izobraenja ''svetitelja'' i sl.) nailazilo je, u po!etku, na veliko protivljenje mnogih crkvenih autoriteta.

35

Po Jevseviju Popovi$u, ''drugi perijod'' obuhvata vreme od 312. g. n. e do 622. g. n. e. 36 Jevsevije Popovi$, Opta crkvena istorija, prvi tom, str. 652-653. Naglasak moj. 37 Bulgakov o ovim slikama kae slede$e: ''Istorija ikonopotovanja prua za ovo re!ite ilustracije. Najranija izobraenja (iz rimskih katakombi) imaju bojaljiv i primitivan alegorijsko-simboli!ki karakter (kotva, jagnje, golub, riba, loza), njima se pridruuju i neka tipi !na izobraenja na teme Starog i Novog Zaveta (Nojev kov!eg, Danilo, Jona, Mojsije koji izvodi vodu iz stene, dobri pastir koji nosi ovcu, mudre i lude device i sli !no). Vidi u: Ikona i ikonopotovanje, str. 11.

17

http://biblijskaistina.blogspot.com

g) Neki od velikih protivnika ikonoslikarstva i ikonopotovanja bili su i poznati istori!ar rane Crkve, episkop Kesarije palestinske Jevsevije (Euzebije) i mitropolit Epifanije. d) &ak je i jedan lokalni crkveni sabor (u Elviri 306. god. posle Hrista; dakle jo za vreme Dioklecijanovog proganjanja hri$ana) doneo odluku o zabrani unutranjeg oslikavanja crkvenih hramova.38 ) U V i VI veku posle Hrista ikonoslikarstvo je po!elo da dobija sve vie pristalica, tako da se tek krajem ''drugog perijoda'' tj. krajem VI po!etkom VII veka javlja i ikonopotovanje (koje podrazumeva i ukazivanje potovanja na ikonama izobraenim osobama u vidu celivanja, ka enja i paljenja sve$a). e) Potovanje ikona kakvo danas nalazimo u Pravoslavlju, razvilo se postepeno tokom vie vekova od nastanka prvobitnih likovnih simboli!kih slika tj. predstava u obliku vinove loze, ribe, goluba i sl. i nipoto nije bilo deo religiozne prakse vernika iz prvih vekova hri $anstva. Ve$ smo ranije utvrdili da ikonoslikarstvo i ikonopotovanje svoje izvorite nalaze u gr!koj religioznoj i filozofskoj misli. To potvr uje Jevsevije Popovi$ jo jednim svojim tekstom, u okviru kazivanja o spoljanjem i unutranjem izgledu liturgijskih (tj. bogoslubenih) mesta: ''Ikona isprva nije bilo39, jer su Judeji perhorescirali religijozne slike; ali malo po malo po gde gde obzirom na jevan eosku slobodu dozvolie sebi upotrebljavanje isprva samo simvoli!kih slika; (...) Naposletku je neznaboa$ka naklonost slikama sasvim nadvladala judejsko perhoresciranje slika, te kanje nalazimo i istorijskih slika; tako Isusa kao dete na materinim rukama40 (...) Ali ve ina crkvenih u$itelja nije odobravala religijozne slike (ikone) ni pri kraju ovog perijoda; sinod

38

Dananji potovaoci ikona koji slede odluke tzv. VII vaseljenskog sabora, kazuju da zabrane slikanja ikona doneene na elvirskom saboru nisu bile optecrkvenog ve$ samo lokalnog karaktera (Mija!: Ikona sveta slika, str. 26) iako je zapravo !injenica da je taj sabor, u to vreme (vie od tri veka pre pomenutog Vaseljenskog sabora), bio ogledalo pravog raspoloenja prema ikonama najve$eg broja autoriteta tadanje vaseljenske crkve (prema podacima koje iznosi Jevsevije Popovi$) te se stoga, njegove odluke, mogu smatrati optecrkvenim i vaseljenskim u crkvi na po!etku IV veka. 39 Uporediti ovaj istorijski podatak sa ranije pomenutom izjavom B. Mija !a da ''Crkva (Pravoslavna) u$i da slikanje ikona postoji od samoga po $etka hri$anstva''. 40 O ikonama Bogorodice i malog Isusa na njenim rukama govorili smo u poglavlju ''Blaena Marija ili carica nebeska'', kao o pojavi koja je nastala tek po!etkom IV veka pod uticajem kulta Boginje Majke (Itar-Astarte) i njenog boanskog deteta, iz paganskih kultova.

18

http://biblijskaistina.blogspot.com

u Iliberisu (Iliberis, Elvira) u paniji g. 306. zabranjuje takve slike na zidovima crkava, i neki crkveni u!itelji, me u kojima crkveni istorik Jevsevije (umro oko 340.), mla i savremenik pomenutog sinoda, nazivaju ih direktno neznaboa$kim obi$ajima, za kojim Hri$ani ne treba da se povode.''41 Kada sve ovo znamo, bilo bi dobro da se za kratko pozabavimo i svetopredanjskom pripove$u o nerukotvorenoj ikoni koju je, navodno, sam Hristos na!inio i poslao obolelom edeskom caru Avgaru. Sveto predanje kae da je Hristos ovu ikonu na!inio i za celivanje poslao jo u vreme pre svoje smrti i vaskrsenja, tj. u vreme koje opisuju sva !etvorica evan elista. Naravno, kao to se dalo i pretpostaviti, niko od apostola nigde u Novom zavetu nije spomenuo ovaj doga aj. ta vie, njegovo odigravanje je i posve neverovatno a iz razloga to je prva Crkva, upravo u skladu sa izjavom Sergija Bulgakova koju sam ranije izneo, bila odlu!no protiv sa!injavanja bilo kakvih likovnih predstava ili statua pred kojima bi se trebalo klanjati ili koje je trebalo celivati (to su bile uobi!ajene radnje u okviru mnogoboa!kih idolopokloni!kih kultova). Da li je mogu$e i zamisliti da bi Gospod Isus Hristos, ve!ni Sin ve!itog Boga Oca, koji je uvek i u svemu za vreme svoje ovozemaljske misije bio posluan Njegovoj svetoj volji, mogao da - na!inivi ikonu podri i ohrabri vrenje paganskih idolopokloni!kih rituala ''obu!enih'' u ruho hri$anstva? I, uopte, ima li bilo kakvih istorijskih dokaza da je u vreme Hristovog hodanja zemljom postojalo hri$ansko carstvo Edesa, sa bogobojaznim carom Avgarom na njegovom !elu? U narednih nekoliko re!enica pomenu$u ono to nam o ovoj temi govori crkvena istorija. Predanjsko kazivanje o prvom hri$anskom caru Avgaru i njegovom navodnom dopisivanju sa Isusom Hristom poti!e iz ''Crkvene istorije'' poznatog istori!ara rane Crkve, episkopa Jevsevija (Euzebija) iz Kesarije (Cezareje), koji je iveo u IV veku posle Hrista. Me utim, iako je ovaj crkveni istori!ar moda i poverovao da su neke od legendi koje su doprle do njega ta!ne, te da je bila istina da je jo u vreme Isusa Hrista postojalo carstvo kojim je upravljao prvi hri$anski vladar u istoriji sveta (te da je on, najverovatnije iz svoje neznaboa!ke navike, poslao slikara da na platnu oslika Hristov lik), istorijske !injenice govore druga!ije. Iako je, dodue, istina da je Edesa (koja je bila glavni grad malog nezavisnog carstva Osroena, i nalazila se u blizini gornjeg toka reke Eufrat) zaista bila prvo hri$ansko carstvo, ono ipak nije bilo uspostavljeno u prvoj polovini prvog veka nove ere (tj. za vreme ovozemaljskog ivota Gospoda Isusa Hrista), nego tek u drugoj polovini drugog veka. Naime, prona eni nov!i$i sa likom prvog hri$anskog cara, Avgara VIII, koji se danas !uvaju u
41

Jevsevije Popovi$, Opta crkvena istorija, tom prvi, str. 423. Naglasak moj.

19

http://biblijskaistina.blogspot.com

britanskom muzeju, poti!u iz perioda izme u 180-192. godine posle Hrista, i sadre na sebi znak krsta, tj. znak koji nikako nije mogao da se koristi kao hri$anski simbol pre Gospodnjeg raspe$a (iako to, zapravo, nije bio slu!aj ni !itav vek i po posle tog doga aja). No, poto je i u vreme Gospoda Hrista edeskim carstvom, pretpostavlja se, vladala osoba po imenu Avgar (to je o!igledno bilo ime po kojem je bila poznata !itava dinastija, poput Iroda pomenutih u Novom zavetu (Iroda Velikog, potom Antipe i Agripe)), to je kasnije bilo veoma lako osmisliti legendu i o njegovom preobra$enju, i tako postajanje Edese prvim hri$anskim carstvom premestiti oko 150 godina unazad u prolost (proglaavaju $i i izjedna!uju$i Avgara VIII sa kraja II veka sa onim koji je iveo na po!etku I). Uostalom, i sama Biblija svedo!i da u prvom veku nove ere nije bilo nijednog zemaljskog vladara koji je poverovao u gospodstvo Isusa Hrista i bio spasen kroz njegovu iskupiteljsku rtvu. Nadahnut Duhom sveznaju$ega Boga, apostol Pavle je zapisao: ''Mudrost pak govorimo me u savrenima, ali ne mudrost ovoga sveta, niti vladara ovoga sveta koji propadaju, nego govorimo Boiju mudrost u tajni, skrivenu mudrost, koju je Bog pre svih vekova predodredio za nau slavu, koju nijedan od vladara ovoga sveta nije upoznao; jer da su je upoznali, ne bi raspeli Gospoda slave.'' 42 Ispredanja legendi u periodu nakon smrti apostola, a pogotovo od vremena Konstantina pa na dalje, nije bilo malo, o !emu smo se osvedo!ili i na primerima iz ''Crkvene istorije'' Jevsevija Popovi$a spomenutim u nekim od ranijih poglavlja. Uostalom, nelogi!nost u navodnim doga ajima u !iju nas istinitost uverava pravoslavno predanje uvi amo i u spomenutoj ideji da se ''lice Gospoda Isusa (sa!uvaj Boe!) svakog trenutka menjalo '' kao da nije imao stvarno ve$ neko imaginarno telo, kao i praksi koja se u Novom zavetu nikako ne moe da povee sa Gospodnjom slubom, a to je slanje ''nerukotvorenih ikona'' nekome za isceljenje. Naime, Novi zavet isti!e da je Isus mogao da isceli bolesnike i na daljinu ali ne uz pomo$ !udotvornih ikona, ve$ svojom silnom re!ju. Primer toga nalazimo npr. u Lk. 7:1-10, gde izme u ostalog !itamo i o isceljenju kapetanovog sluge: ''A kad ve$ nije bio daleko od ku$e, posla kapetan prijatelje poru!uju$i mu: Gospode, ne trudi se; jer nisam dostojan da u e pod moj krov. Zato ni sebe nisam smatrao dostojnim da ti pri em. Nego reci samo jednu re$ pa $e biti izle!en moj sluga. (...) &uvi to Isus se zadivi, pa se okrenu narodu koji je iao za njim, te re!e: kaem vam, toliku veru nisam

42

1. Korin $anima 2:6-8. Naglasak moj.

20

http://biblijskaistina.blogspot.com

naao ni u Izrailju. I kad su se izaslanici vratili ku$i, na#oe slugu zdrava.'' (st. 6-7, 9-10). Uostalom, kao to sam malo!as istakao, i samo predanje o razmeni pisama izme u Avgara i Gospoda Hrista, kome se dodaje i slanje ikone ovom vladaru radi njegovog isceljenja (a iz razloga Isusove nemogu$nosti da li!no otputuje u Edesu zbog svoje ''prezauzetosti''), poti!e iz dela jednog od velikih crkvenih autoriteta iz IV veka, koji se izrazito protivio sa!injavanju ikona i direktno ih proglaavao neznaboa!kim obi!ajima. Stoga, ukoliko je episkop Jevsevije Kesarijski zaista verovao da je ovo predanje koje je zapisao ta !no, te da je Gospod Isus zaista bio prvi ikonoslikar, onda nikako nije smeo da se stavi na stranu ve$ine ondanjih crkvenih vo a koji su se snano opirali uvo enju ikonoslikarstva i ikonopotovanja u praksu Hristove Crkve.43 Zaklju#ak Posle svih ovih saznanja koje prua rana crkvena istorija, ostaje nam da zaklju!imo da svetopredanjski izvori ne pruaju pouzdane i istinite podatke o nastanku prvih ikona. Uverili smo se i u to da npr. Jevsevije Popovi$ u svojoj ''Optoj crkvenoj istoriji'' uopte ni ne spominje nerukotvorene Hristove likove i ikone koje je oslikao evan elista Luka, prosto iz razloga to se njihovom prvovekovnom nastanku suprotstavljaju jasni istorijski dokumenti koji govore o ranohri$anskom ikonoborstvu. Kao to smo se osvedo!ili i iz ranijih prou!avanja svetog predanja (u poglavlju o Boi$u, Uskrsu itd.), ovaj izvor na kojem pravoslavni baziraju svoje verovanje sadri mnogo ''skaski'' i legendi koje su u crkvu uvedene vekovima nakon odigravanja odre enih doga aja. Sasvim je o!igledno da su pri!e o caru Avgaru, Veroniki i ikonoslikaru Luki izmiljene od strane kasnijih ikonofila radi opravdanja njihovog istorijskog postojanja, iako za njih ne postoje nikakva povesna utemeljenja. Smatram da smo, iako ukratko, ipak dovoljno detaljno sagledali pravoslavno u!enje o ikonama i na argumentovan na!in dokazali da ono nema svoje utemeljenje u Bogom datom otkrivenju kojeg nazivamo Svetim pismom. Stoga proizilazi da su dananji protestantsko-evan eoski a ne pravoslavni hri$ani u pravu kada tvrde da se pridravaju

43

Istorijski podaci u vezi cara Avgara i hri$anskog carstva Edese preuzeti su iz: John Foster, Crkvena povijest 1, str. 82-83; Baptisti !ka teoloka kola ETO, Novi Sad, Koruka 24; bez godine izdavanja, kao i iz: Opta crkvena istorija, Jevsevije Popovi$, tom prvi, str. 652-653.

21

http://biblijskaistina.blogspot.com

ranohri$anskog apostolskog u!enja i religijske prakse koja je obeleila praskozorje nove ere i nastanak novozavetne Crkve. Naredno poglavlje koje govori o postanku i organizaciji pravoslavnog monasticizma, kao i na!inu monakog ivota, jo jedanput $e nas utvrditi u stanovitu da isto!no tradicionalno hri$anstvo ne predstavlja Bogom ustanovljenu novozavetnu Crkvu koja po!iva na temeljima Hristovog u!enja i apostolskog propovedanja.

22