JeromonahAntonijeSvetogorac ATONSKIPODVINICI DEVETNAESTOGVEKA Predgovor PohvalaSvetogorskommonatvumonahaPartenija DuhovnikotacGrigorijeGrk DuhovnikotacGrigorijeBugarin(umro1839) DuhovnikotacArsenijeRus(umro1846) DuhovnikotacVenediktGruzin(umro1862) StaracVisarionGruzin(umro1892) DuhovnikotacLeontijeRus(umro1876) SkrivenistaracBugarin(umro1868) DuhovnikotacAntipaMoldavljanin(umro1882) StaracGeorgijeGrk(umro1873) StaracAtanasijeMoldavljanin(umro1873)

oldavljanin(umro1873) NepoznatipustinjakGrk(umro1855) StaracGermanBugarin(umro1875) StaracJoasafGrk(umro1872) DuhovnikotacDositejMoldavljanin StaracGedeonGrk(umro1869) StaracNikodimGrk(umro1867) IskuenikJakovBugariitajanstvenistarac StaracPajsijeGrk(umro1869) StaracGedeonGrk(umro1869)

DugobradistaracGrk(umro1835) StaracHadiGeorgijeGrk(umro1886) StaracPahomijeSrbin(umro1870) StaracDionisijeGrk(umro1880) StaracIlarionGrk(umro1880) StaracVarnavaKucoVlah(umro1905) StaracNeofitGrk(umro1886) StaracHaritonGrk(umro1878) StaracDaniloGrk(umro1889) StaracIgnjatijeGrk(umro1903) StaracZosimaGrk StaracJovanRus(umro1892) StaracDaniloGrk(umro1789) StaracAvramijeGrk StaracGavriloGrk StaracTeodosijeBugarin StaracAmvrosijeGrk(umro1871) StaracVisarionKucoVlah(umro1884) StaracJoakimGrk(umro1889) StaracJeftimijeGrk(umro1866) StaracTeofilAgiaPsihiGrk(umro1870) StaracAvakumGrk(umro1875) StaracPajsijeGrk(umro1876) StaracGerasimGrk(umro1880) DuhovnikNeofitGrk(umro1872)

StaracAntimBugarin(umro1867) IgumanSavaGrk(umro1821) IgumanGerasimBugarin(umro1875 DuhovnikMakarijeGrk(umro1859) StaracMakarijeGrk(umro1845) StaracTimotejRus(umro1848) StaracVasilijeBugarin StaracJovanRus(umro1843) DuhovnikEvstratijeGrk

Prilog

IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHAILARIONAGRUZINA Mladost Carskaslubaisvetenstvo KrajImeritinskogcarstvaibekstvocaraSolomona BoravakuTurskojismrtcara DolazakocaJesejauRusijuiboravakuMoskvi StupanjeuDionisijat Ispovednitvo Sluenjesunjima PovrataknaSvetuGoruiivotupustinji Predgovor

Zatvorenik ivotuIvironuiprijemuenika ivotuIvironuiDionisijatu Dogaajizavremesevastopoljskograta IskuenjeuDionisijatu PrelazakuRusikiivotunjemu tajeocuIlarionupriaonjegovuenikSava SmrtstarcaIlariona

Prilog

Ovaknjigaizalajeiztampe1993.godine uizdanjumanastiraHILANDARA,poblagoslovu igumanaarhimandritaMojsija. KnjigusupreveliHILANDARSKIMONASI. ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA itijanekihsvetogorskihmonahapodvinikaprolog,19.veka,kojasadastojepredvama, uzetasuuglavnomiztrisledeaizvora: 1.Kazivanje o stranstvovanju i putovanjima po Rusiji, Moldaviji, Turskoj i Svetoj Zemlji monahaPartenijaMoskva1856.godine. Ovaj monah Partenije bio je postrienik Sv. Pantelejmonskog manastira Rusika, na Svetoj Gori. Kasnije je postao iguman Guslicskog manastira u Moskovskoj eparhiji; a upokojio se uGetsimanskomskitublizuTrojicosergijevskelavre1878.godine. 2. Zapisi monaha Pantelejmona. Postrienik istog tog manastira Rusika, upokojio se u zvanjuarhimandritaTrojicekirenskogmanastira,irkutskeeparhije,1888.godine. 3.ZapisimonahaDenasija,iteljaRusika,gdeseiupokojio1928.Zapisidvojiceposlednjih skupljaa ploda pustinjskih bati delimino su bili i tampani na stranicama asopisa

manastira Rusika Duepoljezni sobesjednik od 1889. do 1911. godine, a delimino su ostaliurukopisima. Budui da su svi ti radovi nedostupni veini ljubitelja nektara s cvetova svetogorske pustinje, doao sam na misao da ova svedoanstva sakupim i predloim za optu korist i pouku, seajui se pri tom rei velikog svetitelja Vasilija, arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske: Budirevniteljpravednicima,anjihovoitijeidelapiiusrcusvome! JeromonahAntonije JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA POHVALASVETOGORSKOMMONATVUMONAHAPARTENIJA elim da opiem bogatstvo Svete Gore neprolazno bogatstvo koje se uva u njenim brdima i dubravama, u umama i dolinama, tj. da opiem sluge Boje, podvinike Atonske. Mnogo je Sveta Gora poslala Caru Nebeskom prepodobnih otaca, svetenomuenika i muenika, koji su u drevna vremena postradali od bezbonih Arapa, Saracena i Turaka dok su je mnogo puta pustoili, bratiju maem sekli, imanja pljakali, a manastire ruili i ognjupredavali. Zbog toga jeza nas svetogorska starinaesto propadala. Poznatojesamo to dasumanastire zidalicar Konstantin Veliki, i Veliki Teodosije, i carica Pulherija.Ali ko je u njima iveo i sa kakvim tipikom to je nepoznato, jer su sve zapise unitili Arapi. Mnotvo monaha je postradalo i od ikonoboraca. Poto je ikonoboraka jeres istrebljena, Sveta Gora je poela da cveta, i od tog vremena pa do danas o njoj imamo sigurnije podatke.Onaseposebnorazvijalaod9.do14.veka,atadjemnogostradalaodLatinaiod morskih razbojnika. Ali je car Andronik Paleolog tada obnovio Svetu Goru, popravio manastire,iakonesvekojisuranijebili. O drevnim ocima je mnogo pisano u knjigama koje se nazivajuPaterici. Kada se uenik Grigorija Sinaita, koji je iveo u skitu Magule, molio Bogomateri, traei od Nje da mu pokae koliko ima monaha koji se spasavaju na Svetoj Gori, javio mu se glas u noi, da izaeizkelijeidapogledanavisokobrdo.OnjeizaaoinadbrdomvideogdestojiCarica

Nebeska u neiskazivom svetlu, a oko Nje veliko mnotvo ognjenih stubova. I javi mu se glas:To to vidi beskrajno mnotvo ognjenih stubova to su Atonski oci; i da moe da izbroji zvezde nebeske, prebrojao bi i preminule atonske podvinike; naposledak e ih biti jo vie. Sada elim da opiem svetogorski opteiteljni ivot ive mrtvace, zemaljske anele, i nebeske ljude koji podraavaju anelski ivot, vojnike Cara Nebeskog. Kao to aneli danonono slue Nebeskom Vladici, tako i ovi, predavi svoja tela zajedno s duama svom predvodniku, ocu igumanu, i jedan drugom, Gospoda radi i carstva radi Nebeskoga,usvojilisureiGospodasvoga Isusa Hrista koji jeu Svetom Jevanelju kazao: Akohoekozamnomii,nekaseodreknesebe,iuzmekrstsvoj,izamnomide(Mt.16, 24; Mk. 8, 34; Lk. 9, 23). Vojnici ovi delom ispunie rei Hristove: potpuno odbacie sebe, uzeekrstsvojtj.stradanjaiidutragomIsusaHristanagoruGolgotu,daseraspnuzasvet i do kraja umrtve svoje strasti, da se sahrane u grobu smirenja i da bestraem vaskrsnu u Hristu. Post potuju svakodnevni, nou stoje na molitvi, a danju se nalaze na posluanjima.Ovimtrimadobrodeteljima dostiu CarstvoNebesko: postom ukrouju telo svoje i strasti, jer je utroba carica svih strasti; kada ubije caricu i sluge se razbee. Posluanjem upaju i iskorenjuju strasti, postiu smirenje i predaju se smirenoumlju. Molitvom razgone sve uznemirujue pomisli i sjedinjuju se sa samim Bogom. Ovi dobrovoljni stradalnici poloili su veru kao vrst temelj svog spasenja. Veruju svome Tvorcu da ih Car Nebeski nee liiti muenike krune. Muenici su trpeli rane, udarce i zatoenje,inakrajusmrt.Iovibeskrvnimuenicisvakodnevnopodnosemukeodricanjem od sopstvene volje, i nose jaram posluanje, post, molitvu, stajanje cele noi, bdenje, metanije.tonetrae,toimdaju;toneele,toimnareuju;kudamoledaidu,neputaju ih; kuda ne bi hteli, tamo ih alju. I stalno vise na krstu ne pribijeni tamo mrnjom svojih muitelja, nego svojom voljom. Pa jo i zli muitelj avo neprestano protiv njih misleno vojuje,nagovaraihdasiuskrsta,navodiihnatetnepomisli:tuguzasvetomisvimeto je u svetu, roditeljima i srodnicima, blagom i svim obmanama i lepotama ovog sveta. Jo im lukavi neprijateljavo apue: sii sa krsta, ne moe se tako postiti, ne moe nositi takvo posluanje, izgubie svoje zdravlje; mlad si i ivot je tvoj dug, sii sa krsta. Ko ovo ne primi, njega nagovara da izae iz manastira, i da se udalji na podvig u pustinju, samo da bi ga odvojio od bratstva i odvojio od Bogom izabranog stada. Ali ovi duhovni vojnici pobeuju lukavog savetnika: i sami sobom i molitvom; a ako sami ne mogu, onda o borbi objavljuju svom pastiru, ocu igumanu. Jer u svetogorskim opteiteljnim manastirima postoji obiaj da bratstvo svakodnevno ispoveda svoje pomisli i sva nagovaranja lukavog svom pastiru i predvodniku, ocu igumanu. A prema njemu imaju takvo poverenja da sve pomisli i sva nagovaranja daju njemu na uvid i razmatranje: kako on kae tako iine; i od njegaprimajusavetkaoodsamogBoga,iodlazemirni.Zatoavoisvanjegovalukavstva i smicalice ostaju bez dejstva, i nemaju nikakve snage na savrene poslunike. Pa i kad im doepomisao onijekao konjauzmuza uzdu i povedu svome pastiru govorei:Zato mi dosauje?Tiznadajanemamsvojuvoljuisvojerasuivanjeidaneznamotkudasi:od Bogailiodavola?Poimokmompastiru,pakakoonrasudi.Ibivajumirni!

Usvakiasiminutstarajusedasauvajuistuineporonusavest,kakopredBogomtako ipredpastirom,ocemigumanom,ipredsvimuHristubratstvom. Ovi ivi mrtvaci su pogrebeni kao u grobu, u odricanju od svoje volje i svog rasuivanja. Telomineiobavljajuposluanje,nosetegobesvogpredvodnikaijedandrugoga,aumom i srcem uvek razgovaraju s Bogom ne prestajui da govore u umu: Gospode, Isuse Hriste, pomilujme! Ovi vojnici Nebeskog Cara hode po oba puta monakog ivota: poslualjem u zajednici i molitvenim tihovanjem. Posluanjem postiu smirenje i smirenoumlje, a tihovanjem se uspinju na najvii stepen ljubavi i bestraa. Gde je tu gramzivost i ljubav prema zemaljskimstvarima?Gdezavistimrnja?Gdeslastoljubljeipijanstvo?Zaistatamonema mesta ni jednoj jedinoj strasti, jer onaj ko dolazi u manastir i odluuje se da ivi u opteiu,tajsavsvojposed,stvari,knjigeiikonedajezajednici. Svi ovi vojnici Cara Nebeskog, zavolevi Gospoda svoga svim srcem svojim, svom duom svojom i svim umom svojim, ovi robovi Boga Vinjeg, ne reju, nego delom, ispunjavaju rei svog Spasitelja: Ako neko doe meni i ne mrzi oca svojega, i mater, i enu, i decu, i brau, i sestre, pa i ivot svoj, ne moe biti moj uenik (Lk. 14,26). Na njima se ostvaruje Gospodnje obeanje:Isvaki,kojijeostaviokuu,ilibrau,ilisestre,ilioca,ilimater,ilienu,ilidecu, ilizemlju,imenamogaradi,primiestoputaonoliko,inasledieivotveni(Mt.19,29). Ovi duhovni vojnici mogu smelo da kau: mi sve to ostavismo i za tobom idosmo: tae biti sa nama? I Gospod e im na poslednjem sudu odgovoriti: Hodite blagosloveni Oca mojega; primite Carstvo koje vam je pripremljeno (Mt. 25, 34). Ni u ovom veku ne ostavlja Gospod sluge svoje, koji mu sa verom i ljubavlju slue, nego im alje razne utehe i nagraujeihraznimdarovimaDuhaSvetoga.Mnogisu,preplivavistrasnoiburnomore, dostiglitiinubestraa. Video sam mnoge koji su svoj ivot proveli u opteiu, u savrenom posluanju i odricanju od svojevolje.Neki su za dvadeset, neki za trideset, a neki zaetrdeset,pedeset i ezdeset godina, dostigli savrenstvo bestraa, uspeli se na najvii stepenik ljubavi i nezlobivosti, i postali kao aneli. Drugi su dostigli dubine smirenoumlja i krotosti. Oni koji su dostigli bestrae primili su dar suza i ne mogu nikada da zadre pla, jedno zbog svojih grehova, drugo zbog svoje bratije, ili zbog celog sveta (da Gospod celom svetu oprosti grehe). Drugi su dobili dar radosnih suza, i uvek plau od radosti, jer mnogo vole Gospodasvoga,ioseajuNjegovuvelikumilostidobrotupremaljudskomrodu;izatoto ih je udostojio da se udalje od ovog sujetnog i brigama ophrvanog sveta, i da dou u tiho pristanite monakog ivota. Neki su dobili dar proricanja, otkrovenja i vienja, a drugi daruznoenjaumaBogu,iovedaroveotkrivajusamosvojimpastirima,duhovnimocima, koji mogu da razlikuju istinu od prevare i kao iskusne voe sve proveravaju smirenoumljem, pripisujui sve velikomovekoljublju Gospodnjem i molitvama bratstva, a uvek zapovedaju opreznost pred lukavstvima naeg starog neprijatelja; jer se on

pretvara u anela svetlosti. Svakome duhovni oci daju pouku da neprestano priziva ime GospodaIsusaHrista,datraiNjegovuvelikumilost,daplaezbogsvojihgrehovaidane skriva nikakve pomisli ni darove. Ovi vojnici duha, ivei u telu, pobeuju bestelesnog neprijatelja avola; sve njegove zamke kidaju posluanjem i smirenjem, i sve njegove obmanerazotkrivaju,upravljajuiseusvemurasuivanjemduhovnihotaca. Provodei takav ivot i dobroduno plivajui ovim itejskim morem, oni dostiu mirno i bezbedno pristanite i prelaze u nebesku, venu domovinu, gde nema ni bola, ni tuge, ni uzdisaja,gdejeveniivot. Kada se neko od njih razboli, odlazi u bolnicu, a ako ne moe sam da ide onda ga vode i brinu se o njegovom zdravlju. Ni jedna mati oko svoje bolesne dece ne moe tako da se trudi, koliko se duhovna braa staraju o bolesnima. I otac iguman dva puta na dan poseuje bolesnike, za njih ita posebno pravilo, a prieuju se skoro svakodnevno. Za divljenje je da bolesnici na Svetoj Gori ne lee mnogo, nego ili brzo ozdravljaju, ili brzo odlazeuveniivot,aumirukaodatonuusan. Sve sam ovo govorio o ocima koji ive po manastirima ili blizu manastira. Ali na Svetoj Gori Atonskoj ima mnogo savrenih pustinoitelja, koji ive na neprohodnim mestima i u najdubljim pustinjama, po celom Atosu, u gorama i u dolinama i u provalijama, gde ljudi maloprolaze. ivepo peinama.Odeda jena njima od starosti u ritama, i idu polugoli, a neki obrasli dlakom. Hrane se travama i zeljem, a neke hrani sam Bog. Od ljudi se kriju, malo se kome pokazuju. Deava se da nae njihove kelije, ali da zatekne i njih same, redakjesluaj.Nekimonasisutakonalijednogaisnjimrazgovarali.Pitalisu: Odavnoliiviupustinji,iodaklesidoao?Onimjeodgovorio: Vama nije korisno da znate moj svetski ivot; moda samo to da sam svet ostavio u mladosti, doao ovamo na Svetu Goru, i tu ivim ve pedeset godina. Od toga sam deset proiveo u manastiru na posluanju, aetrdeset u ovoj pustinji, a za to vreme nikoga od otacanisamvideo,semvasimojebratije!Daljesupitali: Azartiovdeupustinjineivisam? Onjeodgovorio: Ne,nasovdeimaetrdeset,kojeBoghrani! Ijosugapitali: AkakosteiveliuvremekadajeSvetaGorabilaskororazorena,ikadasusvudakrstarili Turciirazbojnici? Nitaminismonivideliniuli!

Ondaje,poklonivise,krenuouunutarnjupustinju. Godine 1844. monasi iz skita Kapsokalivija ili su kroz neprohodne pustinje gde su skupljali lekovite trave radi prodaje. Meu njima je bio jedan Rus, monah David. On je priaodasunalijednogpustinoiteljakojijeveumroileaonazemlji,anasebinikakve odee nije imao. Ne zna se da li je davno umro; jer telo njegovo uopte nije trulilo, nego je naprotivirilomiris.Onisuga,otpojaviga,sahranili,adaimenjegovonisusaznali. 1846. godine, tri oveka su ila na vrh Atosa pa su zali i u peinu u kojoj se spasavao prepodobni Petar Atonski, i videli su da neko u njoj ivi, ali se nisu udostojili da sretnu i samog pustinjaka.uvi da idu ljudi, ovaj je izaao. Razgledali su sve to je imao: jednu ikonu, brojanice, posudu sa vodom i travu za hranu; hleba nije bilo; krevet je bio gola zemlja. Moe se rei da Sveta Gora lii na konicu; kao to u konici ima mnogo pelinjih gnezda, tako i na Atonu ima mnogo monakih kelija. Kao to u konici neprestano zuje pele, tako inaAtosumonasidanononobrujeizgovarajuipsalmeiduhovnepesme. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA DUHOVNIKOTACGRIGORIJEGRK Duhovnik otac Grigorije je iveo u keliji svetog cara Konstantina i carice Jelene blizu manastira Pantokratora. Rodom Grk iz Kapadokije, veliki isposnik: dva puta nedeljno je uzimaohranu, aupostovesamo jednom. Jo u mladosti jeostavio svet, roditelje, imanje,i sa osamnaest godina je doao na Svetu Goru gde je etrdeset godina iveo kod starca u posluanju, i u svemu se na njega ugledao. Starac ga je postrigao u monaha i blagoslovio daprimisvetenstvoi duhovnitvo.Posleetrdesetgodina,1840,staracjeotiaoGospodu iostaviogakaonaslednikaduhovnogbogatstva,ikolikojebilotelesnog,preporuivimu dvojicu uenika. Grigorije je, sahranivi svog starca, posle izvesnog vremena pozvao uenike i rekao im: eda moja, ne mogu da vam budem starac i nastavnik; iako sam etrdesetgodinabio u posluanju iuiosemonatvu, ipak jo uvek trebamnogo da uim, i ne mogu da ivim po svojoj volji. Odoh u Rusik, u opteie, i tamo u da se pouim savrenom monatvu, smirenju i trpljenju. A vi, ako hoete ostanite u ovoj keliji, ili idite u nekimanastir! Tekojebilouenicimakadsuuliovakvereisvogstarcaimnogosugamolilidaostane, kao i sva bratija Pantokratorskog manastira, i ostali oci koji su u blizini iveli; ali im je on

odgovorio:Ociibrao!Nemogudavambudempastirnitiduhovnik:imenisamomeje jo potrebno da mnogo uim. Idem da se oprobam u opteiu i da se uim savrenom monatvu. esto sam od svog starca sluao da pustinja samo uspavljuje strasti, a da ih opteie umrtvljuje i iskorenjuje; a ja ih se plaim, iako sametrdeset godina proiveo u pustinji sa starcem. Ali evo, starac je umro i ja sam u strahu da se strasti u meni ne probude, i ne pogube me; radi toga ne mogu da ostanem s vama nego idem da umrtvljujemsvojestrasti! I tako je preao u Rusik skoro u isto vreme kad i mi (pie monah Partenije), 1840. godine. Mene je Gospod udostojio da poivim s njim, i uvek smo zajedno ili na posluanje. Premda je bio duhovnik, na svako posluanje je iao pre svih, i pred svima se smirivao i svimapokoravao. Imaojetolikuistousrcaidarprozorljivostidajevideoitajnepomisli.Ovosamjagreni na sebi iskusio. Jednog dana smo brali masline, sva bratija, pa i on sa nama; mene su muile nekakve pomisli, a on mi je priao, udario me rukom po ramenu i rekao na grkom:Oe, zato prima takve pomisli? To je odavola, goni to dalje od sebe!uvi ovo, prepao sam se, poklonio mu se do zemlje, i prosio njegove svete molitve. Posle se tako usladilo srce moje, da nikako nisam mogao da zadrim suze. I blagodario sam Gospoda Boga moga Isusa Hrista i Boiju Mater to sam se udostojio da ivim u jednoj obiteljiiidemnaposluanjesatakovelikimstarcima. U to vreme, u Rusiku je iveo shimonah otac Martinijan, Grk, u savrenom posluanju i otsecanjusvojevolje,takodajepostaonezlobivkaodete.Imaojetolikuljubavzasve,daje duu svoju za sve polagao, i na sebe primao slabosti svih. I takvu je imao od Boga blagodat i istou srca, da je video najtajnije unutranje misli. Ruski nije znao, ali je nas Ruseesto izobliavao i davao nam duespasiteljne pouke. Ponekad je ruski govorio tako da ni Rus to ne bi umeo da kae, a posle od svega toga nije nita znao,emu smo se mi mnogoudili. Ali je ocu Grigoriju u opteiu bilo teko, ponajvie radi posta, jer ga je iguman stalno blagosiljao da ide na trpezu radi posluanja i da bi, svojim prisustvom koristio bratiji; i postavio ga je za duhovnika celog bratstva. Sve u svemu on je tamo proiveo dve godine. Pantokratorska bratija mu je neprestano dolazila i molila ga sa suzama da im se vrati, jer nikako ne mogu da nau sebi drugoga duhovnika; molili su i starce da ga nagovore ne bi li im se vratio, pa su svi stali da ga savetuju da se vrati u svoju keliju; i iguman ga je tako savetovao,pajeon nakrajuotiao,ispunivitimevelikomradoumanastirPantokratori svukarejskubratiju. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA

 DUHOVNIKOTACGRIGORIJEBUGARIN (umro1839) Otac Grigorije je bio rodom iz Bugarske, u mladosti je ostavio svet i za Hristom poao u svojoj petnaestoj godini. Poto je doao na Svetu Goru, vie od ezdeset godina nije otuda izlazio.Pedeset godina jebioduhovnik, i govore da je imao toliku blagodat da zagrehove nije ni pitao, nego ih je sam objanjavao, i svakog dovodio do suznog pokajanja. Za svakogajeznaokakavduhovnilekdamudaikotamoedaizdri.Dolazili supatrijarsi i arhijereji da od njega trae pouku, a on im je razreavao nedoumice po pitanju crkvenih kanona. Bio je popustljiv prema velikim grenicima i sve je navodio na pokajanje. Dolazili su njemugreniciizraznihzemaljaiodnjegadobijaliolakanje.Znaojeraznejezike.Govore dajepredvideosvojkraj. Trigodineposlenjegovesmrtiotkopalisukostiposvetogorskomobiajuipokazalesuse utekaovosak. OtacGrigorijejeiveonaKapsaliibiojeduhovnikvelikogruskogstarcaArsenija. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA DUHOVNIKOTACARSENIJERUS (umro1846) Odgajila ga je velika Rusija, uz veliku i slavnu reku Volgu; bio je iz Ninjegorodske gubernije iz grada Balahni. Rodio se od pravovernih roditelja, i na svetom krtenju bio nazvan Aleksije. U detinjstvu je nauio da ita i pie. Mladost je provodio u svetskim zanimanjima,ali Gospod, videi u njemubuduu blagodat i stanite SvetogDuha nijedao daogrezneusvetskimstrastimanegomujeuskorootkrioriznicuJevaneljaispisaOtaca, iz kojih je on ubrzo uvideo i spoznao la i sujetu ovog sveta i beskorisnost brige o njemu. U svojoj dvadesetoj godini Aleksije je ostavio kuu i roditelje i poao da stranstvuje Boga radi po ruskim manastirima. Doavi u Moskovsku guberniju u Pesnoski opteiteljni skit, poeo je tamo monaki ivot, pridruio se bratiji i bio na posluanju tri godine. Onda

ga je obuzela elja da ode u inostranstvo, u moldavske manastire, koji su tada biliuveni po velikim starcima i podvinicima. Kada je otkrio svoju elju duhovnom ocu, duhovnik ga je blagoslovio. Mada ga je iguman mnogo odvraao, on je ipak krenuo na put. Doavi u Kijev i poklonivi se motima kijevskihudotvoraca, naao je sebi saputnika po imenu Nikita iz Tulske gubernije, koji mu je sve do smrti, vie od etrdeset godina, u svim brigama, radovima i podvizima bio sauesnik. Uzevi blagoslov od kijevskihudotvoraca ipomoliviimse,uputilisusedalje. DoaviuMoldaviju iobiavisvemoldavske manastire i skitove, nalisu sebi duhovnog oca i pastira u Balaevskom skitu,etiri sata hoda od grada Butaani, i preporuili su mu na staranje zajedno svoje due i tela. Posle nekog vremena duhovni otac ih je obojicu postrigao i Aleksiju dao ime Avelj, a saputniku njegovom Nikandar. Videi njihove velike podvige i smirenje, uskoro je Avelju ponudio da kao dostojan i vian Pismu primi hirotoniju. Ovome se to pokazalo preteko i sa suzama je molio svog pastira da ga ne optereuje takvim bremenom koje premauje njegove snage, nego da ga ostavi da kao prostmonahradiGospodu.Alimujestaracrekaodasavreniposluniknebitrebalosam da rasuuje, nego je duan daini ono to mu je zapoveeno, da ne pouava svog starca, nego da mu bude posluanak i ako je smrt u pitanju. Avelj mu se poklonio do zemlje i rekao:Oprosti mi, oe sveti! Sagreih pred tobom; uradi kako misli da treba! I uskoro je bio rukopoloen za jeromonaha, a po volji sve bratije skita, bio je odreen i za duhovnika.Alinisada,kaojeromonah,nitanijeizmeniousvomposluanjuismirenju:u svemu se povinovao svom starcu, mada ovaj bee sasvim prost, i nikada nita nije poinjaobeznjegovogblagoslova.ivelisutakonjihdvojica,otacAveljiotacNikandar,u savrenom posluanju i odsecanju svoje volje, punih osamnaest godina. Isprativi svog nastavnika i pastira u veno blaenstvo, ostali su siroad, bez zastupnika pred Gospodom Bogom; papoto nisu htelida ive po svojojvolji, reilisu da ivekaobraa,u posluanju jedandrugome, ida sene odvajajudosmrti. To su i ispunili. Mada jeotac Nikandar eleo da mu otac Avelj bude pastir, jer je ovaj bio jeromonah i duhovnik, otac Avelj nikako nije hteo da pristane da bude starac. iveli su tako neko vreme, i obojica su imala otkrovenje od Boga, gde im je reeno da idu na Svetu Goru i da tamo provedu ostatak ivota. Oni su jedan drugom objavili otkrovenje i poeli pripreme za put.uvi za to, skitski i ostali oci su poeli da ih odvraaju govorei da u ova nemirna vremena ne moe da se ide ne samo na SvetuGoru, nego niuTursku, da su i oni koji su tamo ivelisvi otili, da jeSveta Gora puna Turaka i razbojnika i da su svi manastiri zauzeti i zatvoreni, da su po kelijama razbojnici,adapocelojTurskojhrianinemogunidaprou:svudasehrianskakrvna veliko lije. Otac Avelj im je odgovorio:Oci i brao, zaista je tako kako kaete to i mi znamo ali neka bude kako je Bogu ugodno! I zaista je bilo tako kako su govorili oci; nedavno (1821) u Carigradu su ubili patrijarha Grigorija i tamo su bili veliki neredi. Ali je otac Avelj oseao da je sveta volja Boija da ode na Aton, pa nije sluao ljudske savete, nego je tvrdo verovao da Gospod nee dozvoliti iskuenja vea od njegovih snaga. Otac Nikandar se kolebao kaoovek, ali ga je starac ubeivao da je bolje posluati Boga nego

ljude.Ireilisudakrenunaput.Svetosuimalipodelilisubratiji,asebisuostavilinovac zaputiknjige. Poli su u Galac i tamo seli na brod za Carigrad. Doavi tamo videli su pla i nevolje grka krv se lije potocima. Grci su im govorili: Zato ste nam, oci, sada doli? Da li hoete da sa nama podelite gorke trenutke? Kod vas u Moldaviji ni jaganjce ne kolju tako kako ovde nas kolju, svakodnevno po 100 i po 200, i to na trgu pred svima, a po ulicama i ne zna se koliko. Vraajte se natrag u Moldaviju, a na Svetu Goru ii ne moeteak i da hoete: jer brodova nema, a po suvom su svuda razbojnici. I gora Atonska je puna razbojnika. U manastirima s monasima ive Turci! Ali su nai oci verovali i vrsto se nadalidaebitinaSvetojGori. V to je vreme u Carigradu hleb bio veoma skup a oni su pare potroili, neto za brod, neto za hranu, pa ve nita nije ostalo, a knjige niko nije kupovao. Oni su redom ili i prosili milostinju pa su se sami hranili, iak hranili i siromane Grke. Tako su prezimili u Carigradu. Koliko su tamo pretrpeli nevolja to zna samo onaj koji ih je poslao. Doekavi proleeostavilisusvojeknjigekodjednogGrka,asamipolisuvimnaSvetuGoru.Koliko su na tom putu pretrpeli napasti briga i udaraca jedino je Bog svedok. On je video njihove patnje i iskuavao ih kao zlato u plamenu, da bude svetlije. Skoro svaki as napadali su ih razbojnici. Ali nisu imali ta da opljakaju: novca nije bilo, a odelo sve u zakrpama. Neki ih samo premlate, drugi uzmu i poslednju koricu hleba, a neki ih izmue pa posle puste. Na takvom su putu proveli vie od mesec dana i najzad doli do Svete Gore. I ta su videli? Stanita monaka zapustela, bate podivljale i obrasle umom. Manastiristojezatvoreni,avojskaCariceNebeskeserazbealanasvestrane:jednisekriju poneprohodnimumama,goramaijazbinama,drugisezatvoriliunutarmanastira,imalo kosemogaovideti.NaiocisupolidosameZatitniceGoreAtonske,uIverskimanastir, udotvornoj ikoni Carice Nebeske, Vratarki atonskoj. I kada su doli do kapije manastira primili su ih iverski oci i uveli u crkvu da se poklone Carici Nebeskoj. Uavi i videvi je, veomasuseobradovali,paliniiceprednjomiprolilimnogesuze.Molilisujedaihprimi u svoj sveti udeo. I zaudilo ih je, i mnogo su se radovali, to u tako nemirno vreme kada su se svi svetogorci razbeali, Ona, Carica Nebeska stoji na svom mestu vedra i radosna u punojsvojojlepoti,ukraenazlatom,srebromidragimkamenjem.PunmanastirTuraka,a ne mogu da je otmu. Oci nai su pitali Grke: zato je nisu uzeli i sakrili? Ili zato bar s nje nisu skinuli dragocenosti, i kako to da Turci ovo bogatstvo ne uzmu? Oci iverski su odgovorili:Kuda da je sklonimo i zato? Ona je naa pokroviteljka i zatitnica iuvarka Svete Gore; iako nas je kaznila za nae grehe, lice svoje nije okrenula od nas, i nije se na nasdokrajarazgnevila,negojejouveksanamapotoveselonanasgledatosenadamo da e ove nevolje proi. Sada je nama radost i uteha to to je ona, Vladiica sa nama. A kada nas ophrvaju nepodnoljive nevolje od Turaka i oskudice, mi pribegavamo k njoj, i utehaneizostaje.VipitatezatoTurcineskinusanjedragocenosti?Nesamotonemogu da skinu bogatstvo nego ne mogu ni da uu u ovaj mali hram. Evo ve trea godina kako

ive u manastiru, a njihova noga jo nije stupila u ovu crkvu. Kada se na nas razbesne, ponu da trae zlata i srebra i svetene predmete, a mi se branimo da nemamo (iako ima, alijesakriveno,atoimneemoreipamakarisvistradali);ondaimpokaemoovusvetu ikonu i kaemo: evo, na ovoj ikoni mnogo zlata i srebra i dragog kamenja, uzimajte ako hoete! A oni, stojei na vratima govore mi ne moemo da joj priemo; ona nas ljutito gledaiodlazepostieni.MiblagodarimoCaricuNebeskutotitisamasebe,inasgrene spasava. I jo joj blagodarimo to je poslala Turke da nas grene smiri; kad njih ne bi bilo, ondabinasrazbojnicisasvimrazoriliiopustoili! Kazaemo vam jo neto: pre otprilike godinu dana bila je velika nevolja i uznemirenost naSvetojGori,takodasuiostaliocihtelidabeenapolje.Pretihnemiragovorilosedana Svetoj Gori sva bratstva broje oko deset hiljada, a sad nije ostalo vie od hiljadu monaha, paitisuhtelidasveostaveidabeekudkojizna,jersumislilidajeBogorodicapotpuno napustila Svetu Goru, i da je Gora zbog toga opustela. Ali kada su poeli da pomiljaju na odlazak, Brzoposlunica, Carica Nebeska, Vladiica naa Bogorodica javila se mnogim ocima i pustinjacima i rekla: Zato ste se toliko uplaili i zato svakakve pomisli nalaze put u vaa srca? Svee ovo proi i opete se Sveta Gora ispuniti monasima. Evo, kaem vam, sve dok se moja ikona bude nalazila u Iverskom manastiru, niega se ne bojte, nego ivite u svojim kelijama. A kada izaem iz Iverskog manastira, tada neka svako uzme svoju torbu i nek ide kud zna! I sada svi pustinoitelji svake nedelje dolaze u na manastir i gledaju da li Boija Mater stoji na svom mestu. I kada je vide, vraaju se u pustinjuusvojekelije. uviovo,naiocisuseveomaobradovali.NajprezbogpokroviteljstvaCariceNebeske,a zatimzatotojouvekimadostapustinjaka. Ondasuih Iverskiociodveli u stranoprimnicu gde su se odmarali nedelju dana. Zatim su im rekli:Oci nai sveti, mi smo vam za prvu nudu pomogli; ali vas molimo da vie ne ostajete, jer ni sami nemamo odakle da uzmemo. Kod nas sedi etrdeset Turaka, a nemamoime da ih hranimo. Svuda okolo su razbojnici pa od metoha nikakav prihod ne dolazi. Nego vi uzmite u naem skitu jednu keliju s malom crkvom; tamo moete da obraujete batu i da se bavite rukodeljem, paete se nekako ishraniti. Ako budete imali nekupotrebu,pomoiemo.Adanoite,dolaziteumanastir! Nai oci su zahvalili iverskim monasima za gostoprimstvo, uzeli u skitu jednu keliju i poeli tamo da rade; sadili su batu i pravili kaike, ali u to vreme rukodelje niko nije kupovao. Tako su preiveli to nemirno vreme vie od etiri godine. ime su se hranili, jedini Bog zna, a oni nisu nikom govorili; u to vreme je bilo veoma teko doi do hleba. estosampitaosvogstarca: Oesveti,imestesehraniliutatekavremena?

A ta je Gospod rekao u Jevanelju? itite najpre Carstvo Boije, i pravdu njegovu, i ovoe vam se sve dodati (Matej 6, 33). I jo: Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti anju, ni sabirajuuitnice;paOtacvaNebeskihraniih(Mt.6,26).TakojeGospodinasprehranio! Na taj nain su se prehranili nai oci, ali ne samo oni, nego ih je vie od hiljadu ostalo na SvetojGoriisvejeBoghranio. Tih godina stekli su oni veliko bogatstvo duhovno: brige i patnja, u nedostatku telesnih potreba,procvalisuisazreli,idoneliplodove.VladikaiCarNebeskiihjeza svenagradio darovimaDuhaSvetoga,idarovaomodasavladajuneprijateljaavola,dapobedestrasti duevneitelesne.Uplovilisuoniutihopristaniteduevnogmiraimolitvenogtihovanja, tj. sjedinjenja uma s Bogom. Ocu Avelju Gospod je dao dar rasuivanja i prozorljivosti, a ocuNikandrudarsuza,tejeplakaodanononosvedosmrti. Kada je posle burnog i tegobnog vremena Gospod poslao mir na zemlju, utiala se ratna huka,propalisusvirazbojniciisvudajenastalavelika tiinaimir,pasuimonasiponovo poeli da se skupljaju na Svetoj Gori. I pravoslavni hriani su pohrlili na poklonjenje. Poelo je da se prodaje rukodelje. Doao je jedan trgovac i pokupovao sve to se u koga zateklo. Nai oci su prodali sve svoje kaike i za njih dobili 2000 leva. Otac Nikandar je rekao:Sadaemo, oe, imati za sve nae potrebe. I otac Avelj je rekao:Da, sademo imatizasve. Uskoro je do njih doao jedan mirjanin koji je prosio milostinju. Otac Avelj ga je pitao odakle je i kakva ga nevolja tera. Mirjanin je odgovorio sa suzama:Oe sveti, ja sam sa ostrva Hiosa. Moju enu i decu su odveli Turci u ropstvo. Turin za njih trai pet hiljada leva i ja skupljam ve drugu godinu. Nakupio sam, slava Bogu, tri hiljade, i jo mi treba dvehiljade.Bogedati,pauitomalopomaloskupiti! Sasluaviovonaotacmujerekao:Uikodmeneukeliju,ajautinekakopomoi. On je uao, a na otac je istresao sve pare koje je imao i dao mu.Uzmi, pa idi i otkupi svojuenuidecu!Natomumirjaninree:Oesveti,zatomisepodsmevate?Menijei beztogamuka.Nego dajtemi jedan lev pa da idem! A otac muree:Ne,edo moje, ne podsmevam se, ja sam duhovnik kako mogu da se podsmevam? Nego ti uzmi! Pa ga odvede do vrata, i mirjanin s radou ode na put. Videvi ovo, otac Nikandar zaplaka gorkim suzama i ree:Oe, ta to uradi? Zato si dao sav novac?etiri godine smo se muiliiskupljalizanudu,asademoponovodaoskudevamo!Anaotacmuodgovori: O,oeNikandre,kadeodnasbitisavrenimonasi?VenasjeGospodproveokrozsve nevolje, a ti jo uvek kuka. U najtea vremena nas je Gospod prehranio, a zar sad ne moe? Sada, slava Bogu, rukodelje ide; dok budemo radili, i prodavae se, a viak novca emodavatiBogu:zatodauvamotue?SamomisliodBogaodvode.Stanenamolitvu: amisliza njim!AGospod jerekao: gde jevae blago, tu neka bude i srce vae (up. Mt. 6, 21). Nek novac lei u Boga, a miemo tamo srca da drimo! Otac Nikandar je bio ganut, pao

mu je pred noge, plakao i molio za oprotaj. Od tog asa, otac Nikandar se nije nizata interesovao,negojedosamesmrtiplakao. Uskorosuseobojicapostrigli u veliku shimu. OtacAveljjedobioime Arsenije, i primioje shimu od jednog shimonaha Arsenija. A otac Nikandar je dobio ime Nikolaj, i primio je shimu od oca Arsenija. I iveli su kao starac sa uenikom u skitu svetog Jovana Pretee desetgodina. Kad je u skitu porastao broj bratije, narueno je tihovanje, a zbog sve vee bate vonjaka bilo jemnogoovozemaljskih briga. Od svega toga, obojici jebilo teko. I sloilisu seda se usame u pustinju radi savrenog tihovanja, da ne bi imali nikakvih telesnih i ovozemaljskihbriga,negodaiveBogomjedinim;jerljubiteljpustinjeitihovanjanemoe da podnosi razgovore i svakdonevne brige. Tako su ostavili skit i nali usamljenu keliju, na jedan sat od skita, a i od Iverskog manastira udaljenu sat hoda, na brdu, u skoro neprohodnoj pustinji, posveenu svetom Jovanu Zlatoustu. Nekada je to bila velika kelija, ali u vreme nemira skoro do temelja razruena. Oni su je samo malo popravili, osvetili su crkvu, i osposobili dve sobe. Tu su poeli da ive po pustinjskom tipiku: ne baviti se nikakvim ivotnim brigama ni batom, ni vonjakom. Iako je kelija imala masline oni ih nisu obraivali. Kada je dozrevao plod, oci su pozivali nekog od siromaha i davali mu da bere. Ja (monah Partenije) sam bio svedok strogog ivota, aesto mi se deavalo da kod njih i zanoim. Paljivo sam gledao kako ive, a eleo sam da i sam sa njima poivim i da kod njih uim pravo monatvo. Ali oni nikoga nisu primali.S nama niko ne moe. Mi smotekposletridesetgodinadostigliovakavivot,aisadanekiputklonemo,iakojeduh bodar,alijeteloslabo,isamonasblagodatBojasnaiidri. Od vremena svog dolaska na Svetu Goru, otac Nikolaj je proiveo 19 godina, a otac Arsenije 24, a da nisu okusili ni ribu, ni sir, ni vino, ni ulje. Hrana su im bili suvi komadi hleba koje su oni iz Iverskog manastira na svojim leima uznosili na brdo, i koje su pre nego to bi ih jeli, umakali u vodu. Jo su voleli poneku crvenu papriku. Evo kako je izgledala njihovatrpeza: suvhleb, paprika i patlidan, deavaloseda ima i luka ako neko donese. Usoljene masline ili smokve su nudili samo gostima. Tako su oni jeli, a meni se esto deavalo da budem sa njima. I jelo se samo jednom dnevno, u trei as; sredom i petkomsuostajalibeztrpeze. A njihov tipik je bio ovakav: posle trpeze do veernje zanimali su se kelejnim itanjem duhovnihspisa.Onda susluiliveernju po tipikuitali su uvek s panjom i suzama, ne urei, tiho i krotko; onda poveerje s kanonom Bogorodici i molitve pred spavanje. No su provodili u bdenju, molitvi i metanijama. Ako bi ih san savladao, onda bi malo odspavali sedei, ali ne vie od sata za svu no, pa i to nekako neprimetno; prinuivali su senabdenje,iestonouizlazilidaproetaju.asovniknisuimalialisuuvekznalikoliko je sati, jer pod brdom, u Ivrskom manastiru sa tornja otkucavaju sati, a oni su mogli da ih uju.Uponosuodlaziliucrkvunazajednikumolitvuitamoitalipolunonicu,aondai

jutrenje po ustavu; posle jutrenja uvek suitali kanon sa akatistom Presvetoj Bogorodici. Onda su se predavali molitvenom tihovanju, do svitanja. Ujutru su se zanimali rukodeljem. Imali su normu: po deset kaika na brata. Radili su odvojeno. Meu sobom nikad nisu razgovarali, osim najneophodnijeg, a prebivali su uvek u molitvi srca. Izraivalisunajprostijekaike.PosletogasuitaliasoveimolebanBogorodici,aondaili zatrpezu.Takosudaneinoiprovodiliuneprestanojmolitviirukodelju. Starac je voleo da esto slui liturgiju; kad su imali vino i prosfore, skoro svaki dan su sluili.Alijeuvinuiprosforamabiovelikinedostatak.Liturgijusunajeesluiliudvoje. Ponekad sam i ja bio tamo da sluam njihovo umilno pevanje, rastvoreno suzama. Vidim dva starca, od posta sasuena i iznemogla; jedan u oltaru, pred prestolom Gospodnjim, stoji i plae, i od suza jedva izgovara vozglase, vie uzdisajima srca; drugi stoji za pevnicom i rida, pa se od plaa i ridanja, a i zbog nemoi telesne, jedva ta moeuti. Ja greni, meu tako velikim ognjenim stubovima, bio sam obuzet trepetom, ne znaju ni kudadausmerim svojsluh: u oltar, ilinazad, za pevnicu? Odasvud mepodstie na pla. I mada su ljudske ui malo ta ule, na njihovu liturgiju je sam Gospod smotrio, po obeanju: Na kogau pogledati? na nevoljnoga i na onoga ko je skruena duha i ko drhti od moje rei (Is. 66, 2). Ovde su pevaliTrisvetu pesmu odbacivi svaku ivotnu brigu i zaista ne mislei ninata ovozemaljsko; ovde je meu dvojicom sam Gospod prebivao, po reima: gde se dvojica ili trojica skupe u moje ime onde sam i ja meu njima (Mt. 18, 20). Ova dva starca su toliko ljubili svog Gospoda da nisu hteli ni jedan minut sa njim da se rastaju, nego su uvek sa Njim besedili umom, srcem i ustima. Ako je kod njih i bilo razgovora, to je bilo samo o molitvi, ili o ljubavi prema Bogu i prema blinjemu. A kad bi neko pred njima poeo da govori neto loe o svom bratu, oni su prekidali razgovor. Svakog blinjeg su voleli vie nego sebe same, i to su njihova dela jasno pokazivala. Uvek su se starali da svakoga uspokoje. Kada bi im bilo ko doao s nekom potrebom, iz kelije ga nisu pustali tunog. Ko je bio potiten zbog telesne potrebe davali su mu i vie nego to su mogli: i poslednjesvojeknjigesudavaliuzalog,pasuihposle,Bojompomou,otkupljivali.Ako je imao duevnih jada toga su teili svojim blagim reima. Siromani su u njima imali pomo,ojaeniutehu,astrasniislabinagrehbrzoispravljanjeiosloboenje. Rei u o sebi: kada sam doao na Svetu Goru, skoro da nisam imao ni kopejke. Otac Arsenijemeblagosloviodauimdapravimkaike,alinisamimaonovcadakupimalatku. Kada sam mu to rekao, odgovorio mi je: O tome ne brini! Skinuo je s prozora kesu, prosuo novac, izbrojao, i dao mi sve to je bilo rekavi: Uzmi, nema vie od trideset leva. Ja sam zaplakao i rekao:Sveti oe, a da li ste sebi neto ostavili?Miemo biti siti, ne sekiraj se za nas; poslae Bog. A koliko kota alatka? Rekao sam da kota pedeset leva. On je uao u crkvu, uzeo otuda knjigu, dao mi je i rekao: Idi i zaloi kod Korenjevih (dva ruska monaha, strievii, koji su iveli u keliji Preobraenja Gospodnjeg nedaleko od manastira Kutlumua) i uzmi novaca koliko ti treba, a ja u posle da je otkupim.Kolikomesuzaovokotalo:celogputasamplakao.

Prvo pitanje koje je svakome postavljao, bilo je:Pa kako je, jesi li zadovoljan? Da nema nekupotrebu? Ispriau jo jedan sluaj koji se u mom prisustvu desio na praznik Uspenja Presvete Bogorodice. Jedan moj duhovni brat po imenu Teoklit uzeo je sve pare koje je imao, sto pedeset leva, da za praznik sebi kupi rasu i platno. Poao je i sve izgubio, i zbog toga se veoma oalostio. Videvi ga, otac Arsenije ga je pitao: Zato si tako tuan? Ovaj je odgovorio da je izgubio sav svoj novac. Starac ga je pitao: Zar si u velikoj nudi? A onda je izvadio svoju kesu i dao mu rekavi: Evo ima ezdeset leva, idi i kupi ta ti treba! Otac Teoklit je uzeo i krenuo; a zatim je razmislio:Ja sam mladovek, mogu da radim,aonisustariinemoni,pasumidaliposlednjetoimaju.OniseuzdajuuBogada e ih nasititi; a zare mene Gospod ostaviti? Idem da im vratim! Stigao je oca Arsenija i staodamuvraanovac,alistaracnikakodauzme.Onmujepaoprednogeisasuzamaga jedva umolio da primi. Uzevi novac, starac ree:I nee biti tuan? A otac Teoklit je odgovorio:Neuoesveti,sadsamradostan,jersteviuzeliparenazad! Dostadugosupoiveliusvojojpustinji,pasupoelelidaodudoSvetoggradaJerusalima, da se poklone ivonosnom Hristovom Grobu, i Gospod ne ostavi sluge svoje bez pomoi. Godine 1836. doao je na Svetu Goru iz Rusije jeromonah Anikita, knez irinski ihmatov, veliki posnik. Obiao je celu Goru Atonsku, posetio i ova dva postnika u pustinji, pobesedio duhovno s njima, veoma ih zavoleo i oca Arsenija izabrao za svog duhovnog oca. Onda im je predloio da, ako ele, putuju zajedno s njim u Jerusalim. Prihvatili su. Knez je bio mnogo radostan to e imati takve saputnike. Otili su u Jerusalim i tamo proveli celu zimu, pa su se, otpraznovavi Uskrs, vratili na Svetu Goru i usvojukeliju.Nisamsamojaizustaduhovnikasluao,dasunaputuuJerusalimdoiveli toliko nevolja koliko je samo Bogu poznato. Pitao sam:Kakvih nevolja, oe, i ta im je bio uzrok? Da nije bila oskudica? A on odgovori: Ne, i od Boga i od ljudi smo imali svega dovoljno, bolje nije moglo biti. U Jerusalimu su nas hodoasnici obasuli dukatima, ali smo ih, milou Bojom, razdelili siromanim Arapima. Ali su muke bile druge vrste: sedeitolikogodinaupustinji,skorodasmozaboravilikakoizgledasvet,atusmoupaliu najveu vrevu i guvu. A najvie smo se nasekirali zbog posta: svi nas trae, svi nas potuju,svimajesvenautehu,amineivimokakotreba;toliko smosesekirali,jernismo znalikakotobredadoemodoSveteGore! Po povratku na Svetu Goru otac Nikolaj je molio duhovnika da posetioce kelije ne puta njemu, da ga ne bi uznemiravali. Godinu dana pre smrti oca Nikolaja, obojica su u snu imali otkrovenje: ocu Nikolaju se javio glas koji je rekao da on samo to nije preplivao veliko i uzburkano more, i uao u mirnu luku. I ocu Arseniju se javio glas da se on pribliava velikom i prelepom gradu, gde e zavriti svoj put. Starci su jedan drugom ispriali vienja, i prepoznali da su od Boga. Shvatili su da im se pribliava smrt. Tad su dodalipostnapostisuzenasuze,ipoelidasespremajuzasvojodlazak.Polagodinepre smrti otac Nikolaj je bio lien telesnog vida, ali je duhovnim oima savreno video. Jer,

BogmujeotkriosvojeugodnikenaSvetojGori,onekojisujobilimeuivima,oemuje on saoptavao ocu Arseniju, plaei se da ne upadne uavolsku prelest. Otac Arsenije je bio veoma oprezan, i nije mu rekao da veruje svojim vienjima, nego da samo plae pred Bogomidamolioprotajsvojihgrehova.NaocaNikolajasunapaleidrugetelesnebolesti: vienijemogaodadolaziucrkvu,negojeuglavnomsedeonaodru,paitimesemuio,ali nijehteodalei.Alikadabiusubotuilinedeljuduhovnikreiodasluiliturgiju,doaobi u keliju oca Nikolaja i rekao:Oe Nikolaje, trebalo bi odsluiti liturgiju! Ovaj bi veselo odgovorio:Slui oe! Duhovnik onda kae:Kako da sluim? Ti si bolestan, a sam ne mogu! Otac Nikolaj odgovara: Doi u da ti pomognem. Pa ustane sa odra, i krene; proitaju pravilo, i liturgiju odslue. Otac Nikolaj se priesti svetim Tajnama Tela i Krvi Hristove,uzmeprosforu,injomsehraniskoronedeljudana,adadruguhranuineuzima. Itakosuivelipolagodine. Svakenedeljesuimalipojednuliturgijuaponekadidve.Pojacitecjebiobolestanislep, pa ipak zbog njega nije bilo zastoja. Uvek je bio spreman na posluanje. Na mesopusnu subotu su takoe sluili liturgiju. Onda je otac Nikolaj poao u svoju keliju, a duhovnik, spremivi sve, u svoju. Nakon kraeg vremena otac Nikolaj dolazi duhovniku u keliju, padamuprednogeigovori:Oprostimi,svetioe,tosamtidoaounevreme:moramti neto rei! Duhovnik ree: Bog da prosti, kai ta ima! Tada je otac Nikolaj, sav u suzama,poeodagovori:Oesveti, kadsam posle liturgijeotiao u keliju i seo na odar, odmah se otvorie moje oi, i odjednom sam dobro video, a onda se otvorie i vrata moje kelije i sva se kelija napuni svetlou. Ula su tri oveka, dvojica mladia sa sveama, a meu njima ovek u svetenikoj odedi koja je sijala neizrecivom slavom. Prili su mi. ovek u odedama me upita: poznaje li ko sam ja? Ja se osmelih i odgovorih mu: zaista, prepoznao sam te! A one onda:I ko sam ja? Ja mu odgovorihZaista, ti si otac Anikita, na drug i saputnik u Jerusalim, i ima ve tri godine kako si umro. A on mi onda ree: Jeste, oe Nikolaje, ja sam. Vidi li kakvom me je slavom nagradio Car Nebeski,IsusHristos?Itebeetakonagraditi;zaetiridanabieosloboensvihnevoljai bolesti, a mene je Gospod poslao da te uteim! Odmah su izali iz kelije a ja sam ostao sam, pa su se ponovo zatvorile moje oi, ali se srce ispunilo neiskazanom radou. Sasluaviovo,duhovnikmujerekao:Pazise,oeNikolaje,danebudeiskuan,inemaj poverenja u sve ovo, nego se uzdaj u Boga, i moli njegovu milost! Onda je otac Nikolaj rekao: sveti oe, oprosti mi. Nek sa mnom bude volja Gospodnja; ali se moje srce ispunilo neiskazanom radou. Molim te, oe, slui od sada svaki dan liturgiju, a jau da se spremam za priee Svetim tajnama! Duhovnik mu je rekao: Dobro, ja u sluiti; samonemojdateekam!ItakojeotacNikolajotiaousvojukeliju. Liturgijajebilaunedelju,iuponedeljak,iuutorak;otacNikolajseprieivaoibilomuje lake.UsreduSiropusnenedeljebilisuasovi,auetvrtakliturgija.OtacNikolajjeitao i pevao na liturgiji, i priestio se. Onda mu je duhovnik po obiaju pruio prosforu, ali on nijeuzeo;samojerekao:Oe,doidomeneukeliju!iduhovnikjepoaozanjim.Otac

Nikolaj je seo na odar, leima u zid, njegovo lice je poelo da se menja, obasulo se rumenilom,aonje,podigavioipremanebu,biounekojvrstiekstaze.Ondasepovratio, i poeo da govori: Blagodarim ti, sveti oe, to si sve do moje smrti trpeo sve moje nedostatke,idoveomedoCarstvaNebeskog!Duhovnikgajepitao:Dali,oeNikolaje, vidineto?Vidim,oe,dasudolipomene,iiscepalispisakmojihgrehova;asad,oe, blagoslovi! Duhovnik je rekao: Bog te blagoslovio! A on e: Blagoslovi rukom! Duhovnik je blagoslovio rukom. On je, uzevi ruku, celivao, i jo je nije ni ispustio, kad je podigao oi k nebu i tiho izgovorio: Gospode, primi duh moj! I istog trena je ispustio svoju duu, predao je Gospodu Kome je od mladosti radio, sluio sa verom i ljubavlju. Zaista je asna pred Gospodom smrt prepodobnih njegovih. (Ps. 115). Umro je 1841. godine, 6. februara, naetvrtak Siropusne nedelje. Mi smo tada iveli u Rusiku. Vest nam je stigla ve u subotu uvee, a mi smo doli u nedelju, naetvrti dan. Na pogreb je dolo mnogo ruske bratije, svi uenici oca Arsenija. I svi se divljahu: otac Nikolaj lei kao iv, njegovo lice se niuemu nije izmenilo, ruke i noge, kao u ivoga, nisu ukoene, svilanci i sastavi su meki, a iz usta izlazi prijatan miris, slino tamjanu. Svi su se radovali i proslavljaliBoga.SahranilisuganaSiropusnunedeljuirazilise. Otac Arsenije je ostao sam sa Bogom, da se priprema na odlazak. Mnogi uenici su ga molili da ih primi, mnogi su eleli da ive s njim, ali on godinu dana nikoga nije primao. Onda ga je Bog izvestio da e neko vreme jo poiveti u ovom svetu radi koristi bratije. Tada je on poeo da prima sve koji su eleli da ive s njim, i uskoro se skupilo njih osmorica. Onda ga je nuda naterala da ostavi svoju keliju, jer je bila suvie mala, pa je sa uenicimaotiaouskitLaku,unajdaljupustinju.Uzelisutamovelikukeliju,ismestilise. Skitski oci su se veoma obradovali to je meu njih doao takav svetionik koji je u stanju da ih sve osvetli svojim ivotom; ali se ruska bratija oko Kareje i po Kapsali veoma rastuila to se otac udaljio od njih. Ipak, iako je put bio dalek i teak, nisu ostavljali svog uteitelja, nego su se starali da idu kod njega. Duhovnik nije od njih traio taj napor, nego im je preporuio da izaberu drugog duhovnika, blieg. A oni su odgovorili da duhovnika imamnogo,alidaocaiuteiteljaunevoljinemogudanau. Od uenika koji su iveli sa ocem Arsenijem mnogi nisu mogli da podnesu njegov ivot i nematinu, pa su odluili da ga napuste, i poeli su da ga mole za blagoslov da ih otpusti, da na Svetoj Gori izaberu drugo mesto za ivot. On im je, meutim, savetovao: eda mojaljubljena,imelistenezadovoljni?Iimesamvasopteretio?Akostetunizatotose mnogo radi, sedite onda svaki u svojoj keliji u molitvenom tihovanju, samo ne ostavljajte svoje kelejno pravilo i sabornu slubu, nego uvek ivite sa mislima o Bogu i neprestanoj umnojmolitvi,svimsnagamanastojtedaoistiteunutranjegovekauvama,ineprimajte nikakveavolske predloge. Otkrivajte sve svoje pomisli, nemojte ih skrivati da nekim od vas ne bi zavladaoavo. Ili moda niste zadovoljni hranom? Ni zbog toga ne tugujte. Sve to je potrebno da se nasitimo i uteimo, poslae Gospod, jer On je rekao: itite najpre Carstvo Boje, i pravdu njegovu, i ovoe vam se sve dodati (Mt. 6, 33). Ali neki uenici nisu

posluali starevu pouku nego su govorili: ko moe da podnese tvoj nain ivota i odbojnost prema sticanju? to god nam Gospod poalje, ti sve razdeli drugima! A on im je rekao:Ko eli da ivi sa mnom, neka ivi kao ja; a ko ne eli da sledi mom nainu ivota, neka ivi gde hoe. Ja blagosiljam, ali samo unutar Svete Gore Atonske, a za izlazakizSveteGorenedamblagoslov,osimpoBojojvolji! Posle ovoga mnogi su se razili, kako je kome odredio. Iako su se telesno razdvojili, duhom i ljubavlju su za njega ostali vezani. Proivevi u skitu tri godine, po Bojem blagoslovu on je otuda otiao sa ostatkom svojih uenika, kupio keliju Svete Trojice blizu manastiraStavronikite,gdesuseinastanili. Otac Arsenije je u ivotu trpeo mnoge uvrede i klevete, pa skoro i progon od onih koji su mu zavideli. Zaista, kako je rekao Apostol, oni koji hoe da ive pobono u Hristu Isusu bie gonjeni(2Tim.3,12). ZatovremejeizRusije,izSarovskepustinjedoaojeromonahPaladije,kojijereiodaivi u skitu svetog proroka Ilije, i poivevi tu kratko vreme, umro. Malorusi, to jest Ukrajinci, iteljiskita,nalisuposlenjegalestovku(kakosuraskolnicinazivalibrojanice)imantiju,i uzbunili se, povikavi da su svi Rusi raskolnici. Odavno su oni mrzeli Ruse i traili razloga da ih proteraju sa Svete Gore. Poela je istraga: Grci i Bugari su se svemu tome jako udili, jer su oni Ruse vie voleli nego Maloruse, i veoma su bili iznenaeni takvim neobinim stvarima. Ipak, Malorusi su svoje uinili, oklevetali su Ruse, a vie od svih duhovnika oca Arsenija. (Godine 1838. otac Arsenije je na krae vreme bio stareina Ilinskog skita.) Naene stvari su poslali na razmatranje patrijarhu u Carigrad, dodavi svakakve klevete. Primivi poiljku, patrijarh se mnogo zaudio. Ceo sabor je o tome raspravljao, i videli su da je u pitanju nekakva kleveta, jer su dobro znali da je sva Rusija zaista pravoslavna. Ipak je patrijarh zatraio da mu se duhovnik Arsenije lino javi.uvi ovo, spremili su se obojica u Carigrad, duhovnik i otac Nikolaj. Otili su peke, suvim putem, jer niti su imali novaca, nit bilo ta drugo to bi mogli dati za prevoz brodom, a kopnom od Svete Gore do Konstantinopolja ima oko hiljadu kilometara. Doavi, javili su sepatrijarhu.Onseosvemuraspitao,iprepoznaviklevetu,veomaihpoalio.Ondaimje pokazaomantijuibrojanice,irekao:atajeovo? DuhovnikjeodgovoriodajejermonahPaladijedoaoizSarovskepustinje;atamojetakav obiaj,datakvemantijeiposebnebrojanicedreradikelijnogpravila. Patrijarh je rekao: uo sam za Sarovsku pustinju, i njen tipik mi se veoma dopada. Onda je jo upitao: Kojim ste putem doli ovamo, morem ili kopnom? Oni su odgovorili:Kopnom, sveti vladiko! Patrijarh je sa suzama u oima rekao:O oci, kako sam vas namuio. Zato niste doli brodom? Oni su odgovorili: Nismo imali ime da platimo prevoz! Patrijarh im je dao novaca i rekao da pou brodom, i napisao je svetogorskim vlastima da ubudue ovakve starce ne uznemiravaju, i da ne primaju

nikakve klevete protiv njih, a ako se usudi da ih kleveta, da bude odluen od Crkve i od svetihTajni.Itakosusenaiocivratilikui,austaklevetnikabehuzapuena. Mnogo toga je starac Arsenije na Svetoj Gori odluivao i rasporeivao, i niko mu nije mogao protivreiti; sa njegovim blagoslovom su Rusi doli u Rusik; mnoge je on zadrao da na Svetoj Gori provode svoj ivot, iako nisu eleli; a mnoge je poslao iz Svete Gore na raznamesta.udesnesustvariprialioduhovnikuArseniju: Godine 1839. u keliji ruske brae Korenjovih leao je bolestan monah Joasaf; jedne noi bilo mu je veoma teko, i oekujui smrt, zatraio je duhovnika. Kod Korenjovih su tada nakonakubiligosti,dvojeodnjihsusafenjerompolidadoveduduhovnika,arazdaljina je bila vie od 5 kilometara. Doavi duhovniku, rekli su mu da monah Joasaf umire, i da elidagavidi.Molilisudatoprekrenesanjima,jerimajufenjer,anojeveomatamna,a i kia pada. On je rekao: da, mora se brzo, zaista umire; idite vi napred, a ja u se sad spremitiisasvojimfenjeromuvasstii!Polisubrzoialiligapotoeiisamumomi kroz kiu, i jo su se plaili da bolesnik ne umre pre dolaska duhovnika. Kada su stigli u keliju sreo ih je monah Filip i rekao da je otac Joasaf ve umro. Pitao ih je zato su njih dvojica tako dugo lutali. Oni su rekli: ili smo brzo i urili da bismo ga jo zatekli u ivotu!MonahFilipjerekao:zatosepravdate?Skrenulistenekomeugoste;imavieod pola sata kako je duhovnik doao, ispovedio, priestio i proitao molitvu, i istog trena je otac Joasaf umro!uvi ovo njih dvojica su se jako zaudili, znajui da nije prolo ni sat odkakosukrenuliodkelijeduhovnika.PrilisusamomocuArseniju,pokloniliseipitali: Svetioe,kakostetakobrzodoli?Nismoprimetilikadastenasprestigli! On je rekao: Nisam smeo da se zadravam, i ovako sam ga jedva zatekao. Poao sam pravimputem zakoji vi neznate! Outali su, iako su dobro znali da drugog puta nema, i pomislili su nije li iao onim putem kojim je prorok Avakum iz Palestine u Vavilon prorokuDaniludoneojelo? OtacArsenijejenatakavnaindolaziojodvojicibolesnikanaKapsali. A evo ta se desilo 1845. godine: 4. jula reio je otac Arsenije da ide na praznik u lavru prepodobnog Atanasija Atonskog. Tog dana, odsluivi liturgiju, poao je na put oko Atona i u lavru doao pred bdenije. A razdaljina je bila od njegove kelije do manastira Svetog Pavla osam sati hoda, a od Svetog Pavla do lavre sedam sati hoda. U lavri je stajao na bdeniju i liturgiji, to je trajalo esnaest sati. U trpezu nije poao nego je uzeo hleb i otpravio se na put, te je oko veernje opet bio u svojoj keliji, koja se nalazila na osam asova udaljenosti. Svi su se tome mnogo udili: i mladome bi bilo potrebno da ide tri dana, a on sedamdesetogodinji starac, pri tom zanemoao, sa bolesnim nogama, odstojao je16satiiceoputobaviozadan ipo.Kasnijesugapitali:Oe,kakostemoglitakobrzo da se vratite kad put vodi sa brda na brdo, preko otrog kamenja? On je odgovorio: Obnovisekaouorlamladostmoja.Nezatotojatakomogu,negosBojompomou!

Poetkom 1846. g. videlo se da se starcu Arseniju pribliava smrt. Jo ranije, kada je sam okopaocelubatu, pitali suga:Zato se, oe, toliko napreete? Zato ne naredite svojim uenicima? A on je odgovorio:Meni vie nije mnogo ostalo da okopavam, a uenicie bez mene jo dosta da se nakopaju! Zatim su mu se noge potpuno razbolele, pa vie nije mogao ni da radi ni da hoda; ali je svake nedelje sluio po 4 liturgije, u nedelju, sredu, petak i subotu, iako sa velikim naporom. Pete nedelje velikog posta u subotu je odsluio, jedva. 23. marta, iste te subote, obavestili su njegove uenike po celoj Svetoj Gori da je starac bolestan, ne bi li svi doli da prime poslednji blagoslov. U nedelju 24. marta rano ujutru, sakupila su se sva njegova duhovnaeda, iz Rusika duhovnik Jeronim, iz Ilinskog skita iguman Pajsije i mnotvo drugih. Priao mu je uenik otac Pavle hromi i pitao: Sveti oe, zar hoe da nas ostavi, da ode od nas? On je odgovorio: Da, dolo je vreme, treba vratiti dug! Otac Pavle je ponovo pitao:Zar se, oe, ne boji smrtnogasa, ne uasava i ne drhti pred odgovor pravednom Sudiji? Bio si vie od 30 godina duhovnik!Astaracgajeveselopogledaoi rekao:Strahiuas neoseam,negomi neka radost ispunjava srce i mnogo se uzdam u Gospoda mog, Isusa Hrista, da me po milosti Svojoj nee ostaviti, makar dobrih dela i ne imao; jer ime da se pohvalim osim svojim nemoima? Svojom voljom nita nisam uinio, a i to uinih, to je uz pomo Gospoda moga i po volji Bojoj! Onda je svim svojim duhovnimedima naredio da prilaze jedan pojedan,svakomejeoprataoiotputao,davaoposlednjiblagoslovipoukugdeikakoda provode ivot, i tako je radio skoro do poslednje minute svog ivota. Leao je na galeriji. Onda je naredio da se svi udalje, pa su sili. On je poeo da se moli, ali se nije moglouti ta je govorio. Tri puta je podigao ruke prema nebu. Onda ih je spustio i vie se nita nije ulo. Monasi su prili i videli da je starac ve predao duu u ruke svog Gospoda. Koga je od mladosti tako zavoleo i radi Koga je svoje telo potpuno isuio. Zaista je asna pred GospodomsmrtNjegovihprepodobnih. Onda su poeli da ga spremaju za pogreb. Kada su mu otkrili noge, ukazala se strana slika: na obe noge, od kolena nanie, skoro da su ostale samo gole kosti, dok je sva plot istrulelaodstajanjaidugogodinjihrana.Svisusemnogoudilinaemujeuoptestajaoi kakojemogaotako brzoda ide. Nikada nijegovorio da su munoge bolesne, nego jeuvek stajao, a po Svetoj Gori leteo kao ptica. Od tih rana se ak nije irio nikakav neprijatan miris.SahranilisugaporedsamogoltaraukelijiSveteTrojice1846.g.,25.marta. I tako se Sveta Gora liila stuba i svetionika koji je 24 godine podravao i prosveivao svu rusku bratiju, ali ne samo Ruse, nego i Grke, Bugare i Moldavljane. Grci su govorili megalos gerondas Arsenios! I ta jo da se kae? Ako bismo hteli sve njegove podvige, dobra dela i sluajeve koji su se sa njim desili, podrobno da opiemo, trebalo bi napisati veliku knjigu. Dovoljno je rei da je na Svetoj Gori iveo starac Arsenije i da je svojim uenicimapokazaoprimerivota:nijerejupouavao,negojedelompokazivao. Otac Arsenije je bio srednjeg rasta, imao je rusu kosu, prosedu bradu srednje duine, i glavu je uvek drao naklonjenu na desno rame. Licem je bio ist i veseo, oi su mu bile

pune suza; bio je veoma suv, ali mu je na licu uvek bilo rumenilo. Posebno onda kada je sluio liturgiju on je sve dovodio uuenje jer su viali da mu je lice bivalo kao ognjeno. Beseda mu je bila kratka, bez mnogo rei, govorio je uvek jednostavno, bez laskanja, odreitoineponavljajuise.VeomajedobropoznavaoSvetopismoispiseotaca,iuvekih je kao svedoke privodio napamet, emu su se divili i ueni ljudi. Njegovi iskuenici ga nikadanisu videli da spavaili da lei porebarke, nego jenajvie stajao, a ponekadi sedeo. I premda je svom telu davao malo sna, no je toinio sedei, skoro neprimetno, i uvek je tvoriomolitvudokbiitaoilisebaviorukodeljem. Pouke oca Arsenija su u svemu bile saglasne sa poukama drevnih otaca. Svakoga je uio da ivi po volji Bojoj i po savetu staraca, a ne po svome umu i eljama. Mnogima je izgledao teakovek, jer, kako se sam trudio, tako je i drugima strogo govorio da sveine i preduzimaju po Bojoj volji. Takvog starca na Svetoj Gori meu Rusima nije ostalo, sem ako kasnije neko ne procveta. Mada ima mnogo podvinika, ali su oni uglavnom prosti ljudi i takvo rasuivanje nisu dostigli. Po svetogorskom obiaju, posle tri godine su mu otkopalikosti,ionesubileutekaovosak,ireiokosebemiris. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA DUHOVNIKOTACVENEDIKTGRUZIN (umro1862) Rodno mesto oca Venedikta je bilo orapani u Imeretinskom carstvu. Njegov otac je bio seoski svetenik, po prezimenu Kiotivili. Otac Venedikt je dobio domae obrazovanje od oca, i sam je kasnije sluio kao seoski svetenik. Njegov roeni brat se nalazio u sviti poslednjeg imeretinskog cara Solomona II i kada je ovaj pobegao u Tursku, oba brata Kiotivilisusenalauznjega.Potojecarumro,otacVenediktjeotiaouJerusalim,gdeje bioudostojendasluiliturgijupriGrobuGospodnjem. Iz Jerusalima je otac Venedikt otplovio na Svetu Goru gde se pridruio bratstvu Pantelejmonskog manastira. Bilo je to 1816. god. Ovde je otac Venedikt, iz razloga koji samo on zna, sakrio da je u svetenikominu. U to vreme manastir su tek gradili i on je radio zajedno sa ostalim radnicima. Jedan monah koji je bio u Jerusalimu u isto vreme kada je tamo bio i otac Venedikt, neoekivano ga je video i prepoznao. Priavi igumanu, ocu Savi, rekao mu je: Kako vi to postupate sa svetenikom, terajui ga da radi najgrublje radove? Ja sam ga video kako slui pri Grobu Gospodnjem? Otac Sava se veoma iznenadio, odmah ga pozvao i zamolio da kae svu istinu. Smireni jerej je priznao.

Tada jeotac Savaodredio za njega epitimiju: daetrdeset dana pali svaneugasivakandila usvimparaklisimamanastira. Uskoro je otac Venediktuo za strog tipik manastira Dionisijata i, elei podvige, otiao u taj manastir gde se postrigao u shimu. Da bi se pouio u svetootakim spisima, on je uzimao gruzinske knjige iz Iverskog manastira. Ali, nije se dugo podvizavao u toj obitelji: zboggrkogustankanagrnulisuonamoturskivojnici.Jednom,otacVenediktsezatekaou Kareji.Tamosugavidelinekivojniciistupilisanjimurazgovor.VerovatnosutiTurcibili iz oblasti Batuma, gde ivi mnotvo Gruzina muslimana, jer su znali gruzinski. Kao potomci pravoslavnih Gruzina oni su se dobro ponaali prema ocu Venediktu. To su primetilimonasiIverskogmanastiraipredloiliocuVenediktudapreeknjima.Manastir mu je odredio veoma potovano posluanje: da upravlja paraklisom Boje Matere u kome se nalazi udotvorna ikona Carice Nebeske Portaitisa (Vratarka). Na ovu dunost se uvek odreivao najpoboniji od jeromonaha. Otac Venedikt je uz to bio i usrdni isposnik: ponedeljkom,sredomipetkomonnitanijenijeonipio.Natomposluanjuonsenalazio svedodolaskamladiaVasilijauSvetuGoru,tojestdo1834.god. Deo prihoda dobijenih od poklonika uvek je bio davan na upotrebu jeromonaha koji je upravljao paraklisom. Otac Venedikt je sav novac koji se skupio za dugo vreme predao manastiru. U znakpriznanjaza njegovu rtvu manastir mujepredloio na izbor jednu od dvekelije:svetogprorokaIlijeili svetogVasilija Velikog. U elji zaivotom umolitvenom tihovanju, otac Venedikt je izabrao prvu, koja stoji na bregu nasuprot manastira i ima prekrasan pogled na sve etiri strane. U toj keliji je eleo da molitveno tihuje patrijarh Grigorije V koga su 1821. god. na prvi dan Uskrsa Turci obesili u Carigradu. U nju je preao otac Venedikt sa svojim uenikom Vasilijem i tamo iveo sve do svoje smrti 28 godina. Njegov unutranji ivot niko nije znao. Poznato je samo da je sve dnevno pravilo ispunjavao na brojanici. Utorkom, etvrtkom, subotom i nedeljom on je obavezno sluio liturgiju. U manastir je iao na bdenije samo na Uskrs, na Boi i na Uspenije, a posle bdenija se vraao u svoju keliju da odslui liturgiju. Na dan praznika svetog proroka Ilije iz manastira su mu donosili slatko i kafu, ime je on sluio goste koji bi mu doli na praznik. Znameniti starac, otac Ilarion Gruzin bio je duhovni sin oca Venedikta. On je, kao i svi savremeni starci Svete Gore, visoko cenio duhovne darove i iskustvo u duhovnom rukovodstvustarcaVenedikta. Starac se prestavio u Gospodu 9. marta 1862. godine, u petak tree nedelje svete etrdesetnice.

JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACVISARIONGRUZIN (umro1892) Otac Visarion se rodio 1807. god. u Gurijskoj kneevini, oblasti Gruzinskog Carstva. Na svetomkrtenjumujebilodatoimeVasilije. Njegovi roditelji, protojerej Maksim i Ana, pripadali su plemikoj porodici Kikodze. NjegovotacjebiopridvoruknezaGurije,MamijaGurijeli,kojijeumro1810.god.,uskoro posletogatojesvojukneevinudaoupodanstvoRusiji. U ono vreme, obrazovanje mladih ljudi je poinjalo kod kue, pod rukovodstvom starijih lanova porodice, i zavravalo se iza manastirskih kapija. Kao udbenici sluile su bogoslubene i svetootake knjige. U stara vremena, tokom stolea, u Gruziji je postojao obiaj da se svake tri godine u Atinu poalje po 12 mladia da bi tamo stekli vie obrazovanje.Pritomsuuglavnombiralidecupoznatihkneeva. Deda Vasilijev, jerej Gerasim, kada je postao udovac, stupio je u manastirNamarnevi u Kutaijskoj guberniji, i ovde se pod njegovim rukovodstvom nalazio mladi Vasilije nekoliko godina. Posle smrti dede, Vasilije je odmah napustio svoju domovinu i otiao na Svetu Goru Atonsku. Ovo se desilo ovako: sused Vasilijev je putovao u Jerusalim, a otuda je pri povratku posetio i Svetu Goru. Tu je on naao duhovnika oca Venedikta, koji ga je po njegovoj molbi postrigao u rasofor. Po povratku u Gruziju on je mnogo govorio o uzvienom ivotu njegovog duhovnog oca, svetogorskog starca. Meu sluaocima bio je i deteVasilije,ionjepoeleodaodmahodeuSvetuGorukastarcu.Svojunamerujeotkrio ocu ali ovaj se nije sloio i nije hteo da ga pusti. Tada je Vasilije sam poeo da skuplja novac,isaoptioocunamerudaseobaveznouputinaSvetuGoru. DoKutaisajepoaopeke.TujedobiopasoipoaodaljesvedoobaleCrnogmoragdeje naaobrodkojijetrebalodaseuputiuCarigrad. Za vreme plovidbe Vasilije se upoznao sa jednim trgovcem Jermeninom. Saznavi od Vasilijazaciljglavnogputovanjaioskudnostsredstavakojimajeraspolagao,posavetovao mu je da, kada pristanu u Trapezuntu, sie na obalu i obrati se za pomo turskom pai, oveku koji je bio veoma milostiv prema hrianima. Vasilije je prihvatio savet, i tek to je brod bacio sidro u pristanitu, on je zajedno sa trgovcem amcem otiao na obalu. Otprativi ga do painog doma, Jermenin ga je ostavio da sam ue. Paa je naredio da ga puste.No Vasilijese nijezbunio ikao hrianin nijese ponizio pred muslimanom. Ulazei

u sobu, gde je po istonom obiaju podvivi noge sedeo paa, Vasilije mu se sa potovanjem poklonio i, priavi blie, celivao mesto pored pae na divanu. Kasnije, kada se o tome prialo, na pitanje zato nije celivao pai ruku ili koleno, kako je obiaj u Gruzina,onjeodgovorio:Akakodagacelivamurukuilikoleno,paonjeTurin? Pai su objasnili da ovaj ovek ima nameru da putuje u Jerusalim, ali nema novca, i da moli da mu se ukae milost. I paa je naredio da mu se izda 180 leva, suma koja je bila znatna. Doavi u Carigrad on je ubrzo naao brod za Svetu Goru, i posle izvesnog vremena, najzad, stupio na njenu osveenu zemlju. Bilo je to 1834. god. a Vasilije je bio u svojoj dvadeset osmoj. U Kareji ga je sreo jedan grki monah koji je znao gruzijski, jer je neko vreme proveo u Gruziji na metohu Iverskog manastira. Saznavi o cilju njegovog dolaska naSvetuGoru,ongajeuputioocuVenediktu. Ovaj poslednji se odmah obradovao, a obradovao se jo vie kada je saznao da je mladi pismen i da ume da peva.Odavno sam, govorio je starac, eleo da imam uenika i da ivim odvojeno u keliji, ali nisam naao Gruzina. Onda su reili da ive u keliji svetog prorokaIlije,iuskorojeotacVenediktpostrigaoVasilijanazvavigaVisarionom.ivelisu oko 30 god. zajedno i otac Vasarion se penjao lestvicama podvinitva. Posedovao je smirenoumlje i prostosrdanost, i sve vie je dolazio u stanje malog deteta. Nauen od svog starca, veoma je marljivo prionuo na umnosrdanu molitvu. Neki monah Jakov iz Iverskog skita, koji je ponekad bivao kod njih na liturgiji, govorio je da je otac Visarion prisluivao sa takvom pobonou, da se moglo pomisliti da je to aneo, a neovek. Na velike manastirske praznike on je dolazio i prisluivao tamo gde su ga pozivali. Najee je pomagao sabornim starcima, pomagao njihovim uenicima da spremaju i slue hranu. Manastirski argati, saznavi za dobrotu oca Visariona, uvek su se trudili da budu na mestimagdejeonpomagao.Deavaloseda,kadaonnosivelnkiposluavniksatanjirima, okrue ga nekoliko ljudi i mole da im neto udeli. A otac Visarion, kao da ne obraa panjuninata,skoropolovinuposluavnikarazdeliljudimakojigaprate.Iskuenicikoji su ovo primetili, poeli su da se ale svojim starcima; ali ovi, znajui prostosrdanost karakteraocaVisariona,inilisuprstomznakdaseuti. Pred kraj ivota starac je mnogo patio od reumatizma uobiajenog na Svetoj Gori: prsti na rukama su mu bili iskrivljeni, a kada je leao, bio je prinuen da jednu ruku uvek dri visoko u petlji, privrenoj za tavanicu. Malokrvnost bolesnog starca mu vie nije davala mogunosti da se ogreje ni odeom ni prekrivaima. Mogao je malo da se ogreje samo vrelimajem. Za sve vreme svog ivota na Svetoj Gori, starac se usrdno bavio neprestanom Isusovom molitvom, i u tom molitvenom stanju je prebivao do svog poslednjeg daha. Kada su primetili da je sasvim zanemoao, stali su da paljivo slede za poslednjim pokretima

starca. On je u toj meri oslabio, da nije bio u stanju da izgovara umnu molitvu, nego je samoneprestanoaputao:Upalo,Upalo...,tojestGospode. 7. oktobra 1893. god. uvee, on je odjednom poeo da govori da je doao protojerej Georgije stariji brat njegovog uenika Hristofora. Monasi su ga pitali: A gde je on? Starac je odgovorio:Zar ne znate da je stigao na Svetu Goru, i sa njim jo neki? Svi koji su se tu zatekli shvatili su stareve rei kao buncanje, i nisu na njih obraali panju. Meutim, zaista je tog dana u Dafni iz Gruzije stigao protojerej Georgije u pratnji jo dvojice Gruzina. Drugog dana ujutru oni su doli u gruzinsku keliju svetog Jovana Bogoslova, i bez odmora, odmah zamolili da ih upute ka keliji szetog proroka Ilije, elei dasebezodlaganjavidesabratomistarcemVisarionom.Poelajedapadakia,alijeotac protojerejrekaodaoseaneodoljivueljudasetoprevidisastarcem,pajeodmahpoao. Kada su starcu kazali da je stigao otac Georgije i doneo mu pismo od njegovog roenog brata episkopa Imeretinskog Gavrila on je slabim glasom progovorio:Dajte mi moje pismo! i uzevi ga u ruke, ne otvarajui, celivao pismo i vratio ga, ne upitavi ta to u stvaribratpie. Kraevremeprovevi sa ocem protojerejem on vevie nijegovorio, nego jesvevremeprebivaoumolitvenomstanjuisamolitvomnausnamatihopredaoduhsvoj urukeBoje9.oktobra1893.g. Starac Visarion je na Svetoj Gori proiveo 58 god. i sve na jednom mestu. Ukupno je proiveo86godina. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA DUHOVNIKOTACLEONTIJERUS (umro1876) Otac Leontije se rodio u Ukrajini. Godinu dana posle njegovog roenja umrla je njegova majka, a otac ga je dao jednom bogatom Moldavljaninu bez dece. Sa dvadeset dve godine otac Leontije je pobegao od svog vaspitaa i sakrio se u manastiru Koldoraani, koji se nalazinadvadesetvrstaodBukureta.Tujeonproiveoesnaestgodinaaondaseuputio u Svetu Goru zajedno sa svojim drugom, monahom Antonijem, koga je on kasnije postrigao u shimu i na taj nain postao njegov starac. Nastanili su se u moldavskom skitu LakogdejeotacLeontijeproiveotridesetpetgodina,dosamesmrti. StaracLeontijepriaojejednomsvomsagovorniku:Kadasamstupioumonatvo,starac mi je dao ovakvu pouku: pored prve ispovesti pre postriga, o tome ta je bilo u svetskom

ivotu, treba uvek otkrivati svoje pomisli i imati savreno posluanje. Svoju sabrau treba smatrati anelima i sluiti im kao samom Bogu. Onda je starac rekao i drugu pouku o tomekakouvatiumiulaodpomisli. Zatim su ga rukopoloili u jeroakona. Njegovo kelijno pravilo je bilo ovakvo: trista velikihmetanijasamolitvomIsusovom,aumestopojasnihpoklonaitatisvetoJevanelje. Velike metanije je oninioak i onda kada je bio u dubokoj starosti, to je uz neprestano bavljenje umnosrdanom molitvom bilo ak i suvino; ali starac, dok se oseao u snazi, nijepoputaoniutelesnimpodvizima. Poneko govorioje on moe daini hiljadu metanija a da pri tom ne osea zamor tela; a drugi i posle pedeset poklona gube dah; no i takvi se ravnjaju sa onima kojiine mnoge poklone. A mi, stare, govirio je sabesednik, mnogo jedemo, pijemo i spavamo, a snage su nam osrednje. Ako telu ne budete davali to mu je potrebno, joete vie oslabiti. Prepodobni Pajsije, sa kojim je govorio Sam Gospod, video je jednom sabrata potpuno iznemoglog posle dvodnevnogposta,iznemoglogtakodajeleaonazemlji.Prepodobnisetomezaudio,jer jeonezdeset dana proveo ne jedui nita i nijeoslabio. Gospod musejavio i rekao:Ne misli tako; ti si postio uz Moju blagodat, a on svojom snagom, i sa tekom mukom.A kakvu e onda on, produio je Pajsije, dobiti nagradu? Jednaku s tvojom! rekao je Gospod. Iovdeuskituima ihkoji poste po dva i po tridana, pa i po nedelju dana; i to jepomou blagodati! Ako hoe, govori prepodobni Antonije Veliki, da ispita nekog koji jeuven da li je on zaistaduhovanovek,togaobeasti,ponizi;ukolikoontopodnese,zaistajetakav;aako ne podnese, onda u njemu niega i nema. Kada te neko unizi, a ti ne izgubi ljubav prema njemu,tojeputBoiji! Akojeradipotrebestaractrebalodaseotpreminekudaizkelije,uskitiliumanastir,onje inio nekoliko metanija pred ikonom Bogorodice s namerom da, ma ta se desilo, sve pretrpi. Ukolikonematakvepripreme,govoriojestaracLeontije,netrebaizlaziti. Jednom je doao u Kareju jednom Bugarinu koga je poznavao, i koji ga je primio sa ljubavlju, pokazavi mu gde da se odmori na arhondariku, dok on ne poobavlja svoje poslove. Starac je uao molei se. Po obiaju je rekao sa poklonom:Blagoslovite! U to vreme tamo je leao jedan monah; odjednom se taj bacio na oca Leontija i stao da ga grdi najstranijim reima. Zbunjeni starac je uspevao samo da ponavlja:Tako je oe, tako je;

istinu govori!Ovaj krenu da trai tap, ali se desilo da na celom arhondariku nije bilo niegodgovarajueg,paoniskoidanaenapolju.Staracjeostaodagaeka.Uzdahnuvi premaBogorodicionjesebirekao: EvoLeontije, sada pokai za tasi sepripremio! Vera u Bogorodicu ga nijenaputala. Nadao se da e ga Ona ojaati toliko da mu se strpljenje nee potroiti pre nego to prestanudagatuku.Kad,evogatrionajpsova.Staracoekujedaejurnutinanjega;ali ovaj se baca starcu pred noge i moli za oprotaj. Neki Vlah, koji je liio na starca, uinio mujeneto naao, ion jepomislioda jeu pitanju ista osoba;ali stravi dole po tap, sreo se sa domainom koji ga je pitao za duhovnika Leontija. Tek tada je shvatio greku. Nezlobivi starac, videvi smirenje i skruenost monaha, rekao je: Bog da prosti; samo ispuni mali kanon naini sto metanija Bogorodici! Tek to je ovaj poeo da se klanja, starac,primetiviiskrenostnjegovogpokajanja,ree:Uredu,dostaje! Otac Leontije je bioovek obrazovan, mudar i dobre due. Sve koji su dolazili na ispovest leiojeiteiotakodasuodlaziliradosni. O poznatom svetogorskom podviniku, ocu Ilarionu Gruzinu, starac Leontije je sluao jo dok nije doao na Svetu Goru, a kada je doao, odmah se otpremio k njemu sa prevodiocem. Ovaj jeocu Leontiju govorio o pravilima umne molitve, i o tome kako da se ponaa idui ovim putem. Do tog vremena starac se nije bavio umnom molitvom, iako je toeleo,alibeziskusnogrukovodiocanijehteodapone.Kasnijeseuvekobraaozasavet starcu Ilarionu, a ponekadjeisamIlarion dolazio k njemu. Otac Leontije jepostao duboki znalacumnemolitve,akasnijejeutomeobuioMoldavljaninaocaAntipu,kojijepreaou Rusiju i zavrio ivot u Valaamskom manastiru. U bunom i prenaseljenom manastiru, zbog raznovrsnosti karaktera bratije, po starevim reima, teko je sauvati panju na samog sebe; ali kad je neko dostigao savreno posluanje i neprestano otkriva pomisli, i u takvimuslovimasespasava. Ma ta radio i ma kuda iao sveini sa Isusovom molitvom. Sam Spasitelj na, ivei trideset tri godine na zemlji, bio je u posluanju Josifu i Materi Svojoj. Niko nije video da sesmeje,adaplaevidelisuganekolikoputatimejepokazaokakosmodunidaidemo putem spasenja. Oiena savest sama pokazuje prednosti unutranjeg ivota prema spoljanjem! U borbi protiv strasti starac je savetovao: Ako te je napala i uznemirava te, na primer zavist prema bratu, odmah u knjizi potrai pouke nekog od otaca o zavisti. Isto i pri drugimstrastimaodmahpotraiodgovarajuustranicu.Takojelakeovekudasebrani i protivi strastima. ovek koji je dostigao posluanje i smirenje i neprimetno uspeva duhovno. Ako se desi da mlad monah govori o strahu Bojem, ili uopte o putu spasenja, treba sluati i po mogustvu ispunjavati, a ako neko ko ima belu bradu i koji je duhovnik kaoja,papouavaprotivnospisimasvetihotaca,ondaganetrebauoptesluati!

Starac je savetovao da se neprestano plae i misli na smrt: to je put pokajanja, a drugog putanema. Otac Leontije je imao snano telo i jo snaniju nadu u Boga Svepomislitelja. Deavalo se da donese na svojim pleima iz Rusika ili iz drugih udaljenih mesta punu torbu osuenog hleba i drugih namirnica, do trideset oka i da vei deo, i to sve najbolje, razdeli siromasima,bolesnimaistarima.Zasebejeostavljaosamoosuenhlebijoponetotakvo tosemoekoristitinepaleivatru.Njegovuenik,otacAtanasije,retkojeizlazioizskita, a o svemu neophodnom za ishranu brinuo je sam otac Leontije. Uenik je kao malo dete, sedeokodkueijeosvezgotovljenotomujedonosiostarac. OtacLeontijesemirnoprestaviouGospodu25.maja1876.god.,ibiooplakansvimsvojim duhovnimedimaisvimkojisuimalikoristiodnjegovihduhovnihsavetaiuteha. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA SKRIVENISTARACBUGARIN (umro1868) Jedan ruski pustinjak, shimonah Makarije, koji je iveo u peini na Kerasiji i umro 1888. god.,priaojesledee: Shimonah otac Arsenije, umar Velike Lavre, bio je pre stupanja u monatvo 18 godina kapetan serdara (hrianske strae Svete Gore), i nekoliko godina obanin. Znao je sve staze svetogorskih uma, zbogega su ga i naznaili, kada je stupio u Lavru, na dunost umara. Otac Arsenije je u potpunosti odgovarao oekivanju uprave Lavre. Prilikom nadzora ume on je saznao za pustinjaka koji je iveo skriven i sluajno je o njemu rekao ocu Makariju. Evo kako je to bilo: pred Usksrs 1861. god. doao je ka ocu Makariju otac Arsenijeipitaogadalijespremio neto za Uskrs? I kada jeovaj objasnio da nema niega, Arsenije mu je rekao da tih dana dolaze barke sa jednog od ostrva arhipelaga natovarene uljem,sirom,jajimaiostalim,isavetovaomudasieuLavrudasesnabde.Akadajeotac Makarijerekaodaonnemanovcaovajjeobeaodaesamplatiti:jednomrejunagovorio je oca Makarija da krene s njim. Putem je otac Makarije stao da se raspituje ne zna li on, budui da je tako dugo bio umar, a ranije serdar iobanin, nekog od pustinjaka koji ivi skriven.Areenijeseueprtljao.Nijeeleodaotkrijetajnu,alinijehteonidaraalostistarca druga. Tada je Arsenije rekao:Ako greh kletve uzme na sebe ondau ti rei. Ovaj je obeao,govoreidaekadavidiskrivenogstarca,najprereidajeon,Makarije,kriv.

Kada su od moldavskog skita poli prema Lavri, umar je na pola puta skrenuo desno i poveo ga kroz neprohodna mesta, objanjavajui gde ivi starac i kakoe ga nai. Samo, on je sumnjao dae Makarije biti u stanju da se spusti u tu provaliju, u kojoj starac ivi. Razgovarajui tako prili su do same provalije: sa tri strane stene su se sputale nanie okomitokaougrobu,isilaskanijebilonikakvog.Arsenijejerekao:Eto,akosiustanjuda se spusti onda kreni. Kad stigne do terasaste izboine, pogledaj pravo pod stenu i tamo e nai njegovo prebivalite. Makarije je poeo da se sputa. Kasnije je govorio da, ma kako da je bilo teko pentrati se po stenama na vrhu Atosa, prilikom sakupljanja neuvenljivihcvetia,ovdejebiloneuporedivotee. U poetku su mu smetale cipele i on ih je bacio dole; zatim i sama mantija u kojoj nije mogaodaseprovlaimeustenama,pajeinjuzbacio.Nakrajusepribliiodnuitamona kamenunaaosvojestvari.Stavinaravnomestoipogledaviuokoloprimetiojestarevu kolibicu pod stenom. Pored nje rastu tri masline i smokva. Pribliivi se video je i samog starca koji je sedeo napolju. Kada je starac primetio oveka, prekrstio se, pljunuo i brzo uaoukolibu,zatvorivise. Makarije je od oca Arsenija uo da pustinjak osim grkog, bugarskog i ruskog, zna jo turski i francuski. Makarije je doao do kelije, proitao molitvu i poeo da kuca na vrata. Pustinjak dugo nije odgovarao. Makarije, videi da ga ovaj smatra demonom, poeo je da uveravakakojeonhrianinimonah. Atatebitreba?pitaojenakrajupustinjaknaistomruskomjeziku. Doaosamdatevidim. Koteovamodoveo,Bogilidemon? Bog,odgovoriojeMakarije. OtkudznadajeBog?modajeiavo! Bog,ubeenojerekaoMakarije. Pustinjakjeidaljemoliodatopreodeodatle,jernematadatrai.Makarijejeodgovarao jedinodaeonumretiporedkelije,alidaotiinee.Sasobomnijeponeoniodeunihleb. Kakav si ti neodgovoran i jogunast ovek, ja takvih jo nisam video, produio je pustinjak. AMakarijejeidaljemoliodamuotvori. O,znamjakotijerekao,progovoriojestarac,pokvarenjetoovek! Nijenjegovakrivicastare,jasamkriv!

Odlaziodavde,molimte,odlazi! Neu otii; sedeu pored tvojih vrata do Uskrsa i ovdeu umreti. Neu otii dok te ne vidim! Reci, Bogorodice ..., najzad je rekao starac; i kada je ovaj rekao molitvu, otvorio je vrata.Dakle,tahoeodmene? Blagoslovioe,rekaojeMakarijeipaostarcuprednoge. Bogblagoslovio,odgovoriojeovajiseo naprag,pozvaviiMakarijadasedne.Oko sat vremenajeprolouutanju,pajestaracustaorekavi:Idisadodaklesidoao! Jabihhteo,oe,daodtebeujemkojurenakorist,moliojeMakarije. A ta da ti kaem? Ja samovek grean, i sem toga nita ne znam. Ti vidi ivim kao zmijakojaseodljudikrijeusvojojrupi.Takoijaivimuovojrupi. Aliipak,biedanetozna;imenibimodabilonakorist,akokae. VideviprostotuMakarijevu,staracjepitao:Agdeivi?kojetvojduhovnik? ivimupeininaKerasiji,aduhovnikmijeotacNifontkapsokalijski. Akakvojetvojerukodelje? Pravimkaike. Kakve? Obineisblagoslovom(saizrezbarenomrukomkojablagosilja). Etovidi,akohoedameposlua,ondanemojviedapravikaikesblagoslovom. Azato?TakvekaikeviekupujuiuRusikuiuSaraju. Nekonikupuju,alitinemojdapravi! Neznam,rekaojezamiljenoMakarije,evourusikujeiskusanduhovnikotacJeronim, paionnitanekae,negouzimaonesblagoslovom. Otac Jeronim, primetio je starac, jeste iskusan duhovnik u upravljanju svojom bratijom, ali se u sitnice on ne uputa i zato ne vidi da takve kaike ne treba praviti, jer one mogu dospeti u ruke nevernika i jeretika, koji se mogu narugati izobraenom blagoslovu. Pa i u pravoslavnoj porodici kaika nije ikona i nije krst; moe otac njome da lupi nestano dete, moe da poslui u igri ili da se valja negde zajedno sa nepotrebnim stvarima; a kad tamo, na toj kaici stoje dva krsta, jedan koji predstavlja sam blagoslov, a drugi ti urezuje na rukavurukekojablagosilja:znaidvaekrstabitiuniena,atojegreh!

Makarijejeobeaodaubudueneepravitikaikesblagoslovom;eleojedajoponeto pitastarca,alinijeznaokako.Nakrajujerekao: Ti,oe,odkakvogsiroda?Staracjeodgovaraoprekovolje: Jasamodsvihrodova. ModasitiRus? Ne,jasamBugarin. Aotkudtakodobroznaruski? iveo sam na Morfanu kod jednog ruskog starca jeromonaha. iveo sam jo i u skitu Svete Ane, na Kapsokaliviji i na Provati jednom reju, obiao sam razna mesta i na kraju mijeGospodotkrioovo,gdeivimveesnaestgodina. Akolikogodinasiiveonasvimtimmestima? Mislimvieodosamdeset;odkakosamdoaonaSvetuGoru,nisamodavdeizlazio. Akolikojetebiuoptegodina? Stoosamnaest. imesehraniiotkudatidolaziodeaisveostalo? Imam pobratima (postrienik kod istog starca), koji je iguman na jednom ostrvu i on mi dostavlja,dolazeinabarcisvakatrimeseca. Na kraju je Makarije pitao da li starac dozvoljava da ga jo koji put poseti. Ovaj je odgovoriodaakiakoseodluinato,neeuspeti.Takosuserastali. I zaista: reivi da posle izvesnog vremena ode starcu, Makarije je svu odeu izderao probijajui se kroz neprohodno grmlje, iscepao je i cipele, ali ono mesto nije naao. Idue godine je ponovo zamolio oca Arsenija koji ga je posetio da ga odvede na ono mesto; Arsenije mu je ispunio elju i Makarije se uz iste one tekoe ponovo spustio do stareve kolibe. Ali starca vie nije bilo meu ivima: svea humka sa krstom je svedoila o njegovoj smrti, a sahranio ga je, kako je zakljuio Makarije, pobratim iguman koji mu je dolazio.Oalostivisetonijezatekaostarca,onjepoaopremamoruukojeseslivabistri potoi to izvire pored stareve kolibe. Pristup ka moru nije teak. Tamo pri uu potoka stojibelikrstkojijesluiokaoznakigumanu. Osim ovog starca otac Arsenije umar je znao za jo tri druga skrivena starca; ali o mestu njihovog boravka nikome nije hteo da kae, ma koliko ga molili. Znai da su bili i da jo

uvek postoje takvi skriveni starci koje niko ne poznaje sem onih koji su najverniji. Evo primera: Pet godina posle odlaska Turaka (oko 1835.) serdari su lovili divokoze pod Atonskim vrhom. Jednom u zoru, prolazei strminama, nabasali su na jednog nagog starca, koji je stajao na ulazu u teko primetnu peinu. Zaueni neobinim susretom, zapodenuli su razgovor: Blagoslovioe. Bogblagoslovio. Kakoivi? BlagodarimGospodu.AkakoprebivaSvetaGora? Vrlodobro,posleodlaskapoganihTuraka! KakvihTuraka? Kakokakvih?OnihkojisuivelinaSvetojGoriposlegrkogustanka! Kakvogustanka! Zar ti ne zna, la se deset godina prolivala pravoslavna krv ne bi li se zbacio turski jaram? Ne,nisamznao.Nasjeovdesedmorica,inikudaneidemo,iotomenismoznali! Rekavi:Blagoslovioe!serdariodoesvojimputem. Kasnije, kada su doli u skit Svete Ane, priali su o svom susretu. Tada su se sakupili mnogiocizaboraviviinastarostinanemoii,zasukavisvojemantije,trkomsupolida trae starca! Ali starca nisu nali tamo gde su ga videli serdari, kao ni onih drugih estoro o kojima je ovaj priao. Govorili su da su to verovatno onih sedam najskrivenijih podvinika,kojejeprieivaopoznatiduhovnikHristoforizJanokopula. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA DUHOVNIKOTACANTIPAMOLDAVLjANIN (umro1882)

Otac Antipa se rodio u Moldaviji u selu Kalapodeti, 1816. god. Njegovi roditelji su bili veoma poboni i iveli su u velikom siromatvu. Otac, Georgije Lukijan, sluio je kao akon u seoskom hramu; njegova mati, Ekaterina, kasnije je stupila u manastir i zavrila ivot u shimi pod imenom Jelisaveta. Lukijan i Ekaterina dugo nisu imali dece; na kraju, molitvama ene, rodio se sin Aleksandar. Roenje budueg podvinika bilo je obeleeno osobitomBojomblagodau:matigajerodilabezbolova. Jo u detinjstvu, kada je pasao oeve ovce u divljoj umi punoj otrovnih zmija, on je ive zmijeuzimaousvojerukeionemuninajmanjenisukodile,imejedovodiodouasasve kojisugavideli. Iako od Boga obdaren velikim duhovnim darovima, u detinjstvu je otac Antipa bio lien obinih, prirodnih sposobnosti: bio je veoma priprost i veoma je teko usvajao ono to mu se kae. Ova dvojstvenost oca Antipe proizvodila je odgovarajui utisak i na njegove vrnjake. Ponekad bi oni, iznenaeni projavom neeg divnog, neobinog, sa strahom padali na kolena pred njim i nazivali ga svojim vladikom; a ponekad bi ga psovali i tukli za njegove grube postupke. Bez obzira na najusrdniji trud, otac Antipa dugo nije mogao da se obui pismenosti. Videi njegovu nesposobnost, uitelji su mu ak savetovali da je boljedaostavikoluiizuinekizanat.OtacAntipajegorkoplakao: Ne, govorio je on, moja jedina elja je da nauim daitam; do smrtiu se baviti samo itanjemboanstvenihknjiga! Usrdnost, trud i molitva su na kraju pobedili, i svetene knjige su ocu Antipi postale svakidanji izvor duhovne pouke. Jo je otac Antipa iao u kolu kad mu je umro otac, i njihova porodica ostala bez oslonca. Kao starijeg mati ga je dala na uenje knjigovezakog zanata. Hrabro trpevi sve nevolje u tuoj kui, uz Boiju pomo on je brzo dostigao zvanje knjigovezakog majstora, vratio se kui, poeo da radi samostalno i da se brine o porodici. Svega je bilo dovoljno kod Lukijanovih, ali srce mladog domaina nije nalazilo utehu u zemaljskim stvarima.esto je, daleko od svih, lijui suze, prizivao Boga ne znajui kako dasteknemirdui:kaimi,Gospode,put,ipoiunjime,jerTebiuznesohduusvoju! Prilikom jednog od takvih misaonih razgovora, u dvadesetoj godini ivota, otac Antipa je iznenada bio ozaren udesnom svetlou. Ova svetlost je ispunila njegovo srce neiskazivom radou; suze su grunule potokom: tada, kao da je u ovoj svetlosti osetio vinjiboanskipoziv,otacAntipajesaradouuskliknuo:Gospode,biumonah! Ali je Gospod, promislom Svojim, slao na njega i razna demonska iskuenja: demoni su musejavljaliuviducrnihEtiopljanailipasa.Prilikomkrsnogznamenjaonisuutrenutku, zasijavi kao munja, iezavali. Ponekad su poprimali i mnoge druge, odvratne vidove, proizvodili uasan um i tresak, izazivali strah i uasnutost u njegovoj dui. A pred

nastup demonskih iskuenja u vazduhu se ponekad uo glas koji je upozoravao oca Antipu: Spremajse,bieiskuenje! Osim ovih demonskih iskuenja, mnoge nevolje i uvrede otac Antipa je u razna vremena trpeoiodljudikojiganisu podnosilizbog njegove iskrenosti i revnosne pobonosti.Tako seonkrozmukeipodvigeuzdizaolestvicomsavrenstva. Jedne noi je tiho iziao iz kue i uputio se uuveni moldavski manastir Njamc. Tu se u sabornojcrkvisasuzamaniicepokloniopredudotvornomikonomBogorodice.Crkvaje bilasasvimpusta;odjednomjezauoum.Zavesakojajeprekrivalasvetuikonuodgrnula se sama od sebe. U umiljenju neizrecive radosti on je celivao ikonu. Ovako blagodatno uteen u hramu, s velikom je tugom otac Antipa izaao iz kelije igumana, kada je ovaj odluno odbio sve njegove molbe da stupi meu njamecku bratiju. Otac Antipa se otpremio u Vlaku. Tamo ga je jedan neveliki manastir primio pod svoje mirne zidove. Vie od dve godine u punom samoodricanju radio je on ovde na manastirskim posluanjima.ivotjebioispunjenmukomiliavanjima.Nisumudavalimonakuodeu, nijeimaoaknikelije.Iscrpljen,spavaojegdebilo:utali,nakuhinjskompodu.Jednomje upoljuzaspaonasenu;senojebilozavejanosnegom;polusmrznutogjedvasugapovratili sebi. Sa bdenjem, postom i telesnim naporima, mladi podvinik je sjedinio umnu molitvu kojoj ga je nauio shimonah Gedeon. Ovaj se oko trideset godina podvizavao uzatvoru blizu manastira. Strog i pun samoodricanja ivot oca Antipe se otro izdvajao u optem manastirskomporetku. Duhovnik mu jesavetovao da ide na Svetu Goru. Za tim je udelo i srce samog oca Antipe; ali je on ve u prvim koracima svog podvinitva eleo dauje glasuduhovnimstvarimaiskusnogstarca. U to vreme u Moldaviji jeuven po svojim podvizima i duhovnom iskustvu bio stareina manastira Braz, arhimandrit Dimitrije. Pre stareinstva manastirom, on je u divljoj umi vodio strog ivot pustinjaka. Jednom je sluajno u zemlji naao sud pun zlatnog novca. U sudujebioizapiskojijeobjanjavaodanovacpripada moldavskommitropolituDositeju, kojigajesakriosaznavidanemoeizbeimuenikusmrtodrukeTuraka. Ko nae ovaj novac govorilo se dalje u zapisu taj treba da ga potroi na izgradnju manastiraitriskita.Potosezavriizgradnjatreegskita,naiesemojemoti! Izvestivi moldavskog mitropolita o svemu to je pronaao, otac Dimitrije je s njegovim blagoslovom revnosno pristupio ispunjenju poslednje volje blaenopoiveg mitropolita Dositeja.Bio je podignut velelepan manastir kao Njamc govorio je otac Antipa. Bila je dovrena i izgradnja treeg, poslednjeg skita, uijem dvoritu je otac Dimitrije poruio da iskopajuzanjegagrob.NadanosveenjaskitskoghramadoaojeiotacDimitrije,itadasu

muobjasnili da segrob, kojijeon naredio da seiskopa, osipa sa jedne strane. U njegovom prisustvusudovrilikopanje,ipronalikovegsamotimablaenogmitropolitaDositeja. Jasamseudostojiodavidimovemoti,govoriojeotacAntipaicelivaosamih:iznjihje izlaziomiomiris! TomarhimandrituDimitrijuseobratiootacAntipatraeiduhovnisavet. Uopte, otac Dimitrije je uvek zadravao one koji su eleli na Svetu Goru, ovoga puta, na opteuenje,onsesaglasiodatamootpremiocaAntipu,dodavidaegasampostriiu monahe.PotomseotacAntipaotpremionaAtos. U jednoj od pustinjskih kelija Svete Gore u to vreme su se podvizavala dva njegova zemljaka, moldavski jeroshimonasi Nifont i Nektarije. On je eleo da kod njih postane uenik. Tisiteknedavnoprimiomonakumantiju,odgovorilisunanjegovumolbuiskusnioci isledujedasenajprepotrudinaposluanjimaumanastiru... Povinovavisenjihovomsavetu,otacAntipajestupio uEsfigmenskimanastir,gdeseoko tri godine trudio u kuhinji. Tu seitavu godinu dana nalazio u, za podvinika, najveem i najopasnijem iskuenju: od njega je odstupila umna molitva i s njom su prestale i sve blagodatneutehe.Iumisrcesubiliispunjenipreteomtamomibrigama.Tadagajesamo vrstanadauzastupnitvoBojeMateresauvalaodoajanja. Doaojekrajiskuenitvaistarci Moldavljanisuprimilisvogsabrataradiviihpodviga u pustinji. Tako,sadtrebaobuiishimu,jautepostrii!rekaojejednomotacNifontocuAntipi. Ja sam spreman da s radou primim shimu; samo se plaim da me tada nee pustiti samogupustinjuodgovaraomujeotacAntipa. Naravnodateneupustiti,rekaojeotacNifont,tisinamovdepotreban! OtacNifontjevetadapomiljaokako danaSvetojGoristvorisamostalnimoldavskiskit, i bio je svestan dae mu za taj posao otac Antipa biti veoma koristan, zato je i eleo da ga sam postrie, kako bi onda po duhovnom zakonu bio sa njim zauvek vezan. Otac Antipa je razumeo starev cilj i to ga je bezmerno optereivalo. U nedoumici po pitanju shime, i starac i uenik su reili da se obrate shimonahu ocu Jeftimiju, koji je bio njihov zajedniki duhovni rukovodilac. Ovaj je stao na stranu oca Antipe, pa su po njegovom savetu oca Antipupostrigliiostavilimupunuslobodudaseodapustinjakomivotu.OtacNifontje vrlo nerado otpustio svog monaha u pustinju. Njegova mrzovolja se pokazalaak i na taj nain to mu nije dao ama ba nita od predmeta neophodnih da se makar malo skui. Samo sa golim rukama uao je otac Antipa u polurazruenu pustinjaku kolibu. Ona je

bila potpuno prazna, samo je u prednjem uglu na poliici naao malu ikonu Bogorodice, na kojoj se od dugogodinje garei jedva razabirao lik. Otac Antipa se veoma obradovao svom pronalasku. Oseao je da je stekao izuzetno bogatstvo. Uzevi sa sobom ikonu i ne asei asa, uputio se ka poznatom ikonopiscu jeroakonu Pajsiju koji je sa svetih KijevskihgorapreaonaAton.Moliogajedamuoistiikonu,alitojemoguepaljivije, da je ne povredi, a naroito da je ni najmanje ne popravlja bojama. Otac Pajsije nije pristajao da pod tim uslovima uzme ikonu, i popustio je samo posle dugih molbi oca Antipe. Posle kraeg vremena vratio je ikonu savreno novu, kunui se da je ona tako zablistalaposleprvognajobinijegoplahivanjavodom,idajetapojavaveomaiznenadilai njega samog.Ikona Vladiice, koja seposle dugogodinje tame ovakvimudom pojavila u punoj svetlosti, kasnije se proslavila mnogim blagodatnim znacima. Sada se ta ikona nalaziuValaamskommanastiru. U polurazruenom kuerku se nije moglo iveti; a sredstva za popravku otac Antipa nije imao. Jednom je iao nedaleko od svoje pustinje; odjednom ga je zaustavio nepoznat monah. Oe, dobri ljudi su mi dali pet dukata i zamolili me da ih predam najsiromanijem pustinjaku. Pomolivi se, reio sam da ih dam prvom koga sretnem. Uzmi ih, bie da su ti potrebni! Sa blagodarnou, kao iz Boije ruke, otac Antipa je primio novac. Onda je pozvao jednog siromanog keliota tesara i ovaj je pristupio popravci njegove kelije. Tokom etiri dana poslovisutekliuspeno;petogdanatajmonahseopasnorazboleosilnimnapadomkolere, i od iznemoglosti pao nedaleko od kelije. Ve su ga tresli grevi. Otac Antipa se jako uznemirio. Nemajui snage da bolesnika odvue u svoju keliju, gonjen neobjanjivom silom, kao svoju jedinu nadu, izneo je ikonu Bogorodice i postavio je na uzvienje nasuprot majstora koji je leao na zemlji; sam se povukao u gusti gde je poeo da moli Gospoda za njegovo ozdravljenje. Molio se dugo; a kada se vratio ka svome kuerku, zadivljenisavelikomradoujevideokakojebolesnikvesasvimzdravinaposlu. Iscelila me tvoja ikona, objasnio je on ocu Antipi. Ona je udotvorna: leao sam kao mrtav, a onda sam odjednom osetio da od ikone prema meni istie neobjanjivo ivotvorno,toplodisanje.Potpunosamseugrejao,iutrenustaonanogezdrav! Za kratko vreme kelija oca Antipe je bila gotova i njegovi dani su stali da teku mirno. Pustinjakjesaduhovnimpodvizima,ponudisjedinio imirnorukodeljeizradudrvenih kaika,kojejeprodavaouKarejidabiseprehranio.Radipoukaoduhovnomivotuonse obraao jeroshimonahu ocu Leontiju koji je iveo u skitu Lako. Sa njim je i kasnije bio u najtenjim duhovnim odnosima; samo se s njegovim blagoslovom odluivao na nove korake.

U meuvremenu, zamisao oca Nifonta o izgradnji moldavskog skita poela je malo po malo da se ostvaruje. U Moldaviji u gradu Jasah imali su svoju crkvu metoh; na Svetoj Gori su kupili zemlju, na kojoj su se brzo dizale pojedine skitske zgrade; broj bratije je rastao. Tada su oci graditelji stali da mole oca Antipu za pomo, i ovaj je pristao, posluavisavetduhovnihotaca.Posvetilisugaujeroakona,zatimuskoroujeromonaha i postavili za ekonoma. Obavljajui naizgled ne tako znaajnu dunost, otac Antipa je, po meri svojih snaga, revnovao o potovanju opteiteljnih pravila. Jednom je otac Nifont u optoj bratskoj trpezariji blagoslovio ekonoma da za njega i jednog gosta pripremi posebno jelo. Ekonom nije pripremio; iguman se razljutio i naredio mu da za kaznu ini metanije. Metanijeuiniti s radou, odgovorio je ekonom, ali molim da mi oprostite: to to sam uinio bilo je s ciljem da se izbegne sablazan i spoticanje bratije! Poto si ti sam odredio dobar tipik po pravilima svetih otaca, ne bi trebalo da ih ti i naruava, jer stareina u svemutrebadabudeprimerzasve.Tektadaenaeopteiebitivrstoitrajno. Od tih rei se otac Nifont potpuno smirio, i zahvalio je ocu Antipi za njegovu blagorazumnurevnost. Poslovi oko dovrenja skita zahtevali su da otac Nifont tri godine provede u Moldaviji; za sve to vreme uprava nad celokupnim opteiem bila je predata ocu Antipi. Izmeu ostalog, on je ispunjavao dunosti duhovnika. Sa povratkom oca Nifonta na Svetu Goru dolo je za oca Antipu vreme da se zauvek rastane sa svetim mestom dugogodinjih podviga, za koje je bio vezan svom duom i o kome je do kraja ivota sauvao najlepe seanje: otac Nifont ga je odredio za ekonoma skitskog metoha u Jasu. Prebaen neoekivano iz tih predela Svete Gore u mnogostruku uzrujanost briga i poslova bunog grada,otacAntipasepresvegastaraodaiovdekaoiusvomminuvemivotuupustinji, potpuno ispunjava sva monaka pravila po atonskom tipiku. Tako mu je zapovedio i otac Nifont otpremajui ga u Jasi. Protiv svega to je u obilju iskuenja moglo loe da utie na duu podvinika, iskusni duhovni ratnik se naoruao monim oruijem postom. esto podvailitridana,aponekadakinedelju,potpunoseuzdravaoiodjelaiodpia. Samvodeistrogivot,svomduomprionuvizasvetuveruipobonost,otacAntipajeu svakoj prilici s revnou razobliavao svako odstupanje od crkvenih pravila koje bi primetio. Takva njegova revnost, udruena sa jednostavnou i iskrenom ljubavlju, i njegovpouni,dubokomduhovnouproniknutgovor,kaoiprimernjegovogsopstvenog ivota, uskoro su pred njim otvorili ljudska srca. Osobito ga je dobro primio moldavski mitropolit; postavio gajeza duhovnika dvaju enskih manastirai sam sa njim razgovarao oduhovnimpitanjima. Za vreme svog svetogorskog podvinitva, od predugog posta, otac Antipa je obino oseao veliku gorinu u grlu; u Moldaviji, meutim, posle dve godine, ova gorina se pretvorila u neobinu slast. Ne mogui da objasni ovu pojavu, on se obratio moldavskom

vladiki. Mitropolit mu je rekao da je takav oseaj u stvari plod posta i umnosrdane molitve, i da je on blagodatna uteha kojom Gospod ohrabruje podvinika na njegovom spasonosnomputu. Tako o tome govori prepodobni Isak Sirjanin, zavrio je svoje objanjavanje mitropolit. Sam Gospod, ljubavlju Svojom, gorinu isposnikog ognja pretvara u Svoju neiskazivu sladost. Opte potovanje i ljubav prema ocu Antipi inili su da njegovi poslovi u upravljanju metohom idu ne moe biti bolje. Sredstva za odravanje metoha kao i za pomo skitu znatno su uveana. Sa svom revnou sluei moldavskom skitu, i odazivajui se sa svom ljubavlju duhovnim potrebama svih koji su kod njega traili savet u delu spasenja, otac Antipa je svojim srcem neprestano teio usamljenoj Atonskoj Gori. esto je molio oca Nifonta da ga vrati na Svetu Goru; ali otac Nifont je sa njim imao sasvim druge planove. Videi korist od delatnosti oca Antipe za svoje opteie i ophrvan mnoinom raznih potreba za dovrenje skita, kao i oskudnou sredstava, otac Nifont je odluio da poe u skupljanjeprilogauRusijuidasasobompovedeocaAntipu. Ne puta me na Svetu Goru rekao je otac Antipa igumanu kada mu je ovaj objasnio svoju odluku nego me vodi u Rusiju; ja oseam da u, im preemo granicu, ve biti ruskianeva! Tek to je otac Antipa kroio u Rusiju pod rukovodstvom oca Nifonta, iguman se vratio u Moldaviju a otac Antipa je, ne znajui ruski jezik, ostao sam. Kao kod svojih, bio je smetenuporodicujednogtrgovca.Svojisposnikiivotjeprovodiouizdvojenojkuiciu vonjaku, posveujui gotovo sve vreme molitvi. U meuvremenu, skupljanje priloga je teklo veoma uspeno. Uskoro su velike sale trgovake kue bile pune skupocenim sasudima, odedama, rizama i ostalim prilozima moskovskih darodavaca; sa zvonima je sve ukupno vredelo vie od 30 hiljada rubalja. Kada su sve te stvari bile otpremljene na SvetuGoru,otacAntipajebioveseoprisamojpomislinaradostkojuepriinitinjegovim ocima; ali tovar nije doao do skita. Brod na koji su bile ukrcane stvari potonuo je sa svim putnicima i teretom za vreme bure na Crnom moru. One noi kada se desila katastrofa otacAntipajebionamolitvi.Odjednomjeprslostakloormariaukomejebiosmetenlik Bogorodice,togajeotacAntipa uzeoizsvojesvetogorskepustinje.Spoljanjeguzrokaza to nije bilo. Otac Antipa je shvatio da je neoekivano razbijeno staklo bilo vesnik neke nesree i stao mirno da eka razjanjenje. Kada se sve saznalo, zbog neuspeha su se rastuili atonski oci, a moskovski dobrotvori izgubili elan. Duhom nije pao jedino otac Antipa. Dok su stvari u Moskvi loe ile, otac Antipa je u Petrogradu sakupio znaajnu sumu novca. Da bi je poslao na Svetu Goru, trebalo je zameniti za zlatnu monetu; meutim, po najvioj naredbi, isplata zlata iz glavne blagajne je bila zabranjena u to vreme. S jedne strane znajui nevolju moldavskih staraca, a s druge videi neprelazne prepreke, otac Antipa se sa molbama za pomo obraao raznim uticajnim osobama. Kada

su ga svi odbili i kada vie nije bilo nikakvih razumnih nada, otac Antipa je pao niice pred svetogorsku ikonu Bogorodice i poeo da je moli za zastupnitvo. Za vreme molitve uojeglaskojikaodajedolazioodikone:tojestvarmitropolita! TobainijebioglasnegonetotojedolazilouumobjanjavaojekasnijeotacAntipa. I zaista, iznad svakog oekivanja, kada se zauzeo mitropolit, po naredbi ministra finansija uinjen je izuzetak za oca Antipu, i skupljen novac je u vidu zlatnika bio poslan na Svetu Goru. Uskoro su ponovo poeli da stiu prilozi. U oca Antipe je bilo mnogo iskrenih uenika. Oba mitropolita petrogradski Isidor i moskovski Filaret, bili su prema njemu blagonakloni i razgovarali sa njim o duhovnom ivotu. U jednom od razgovora sa mitropolitom Filaretom, na pitanje: ta je najneophodnije onome koji se bavi umnom molitvom?revnosnimolitvenikjeodgovorio:Trpljenje! Mitropolitpetrogradskijezanjegauosamosluajno:jednomjeotacAntipadoputovaoiz Moskve da bi od sinoda dobio knjigu za upisivanje priloga. Bio je, kao gost, smeten u Aleksandronevsku lavru, u jednu keliju sa svetenikom koji je tog dana doputovao. Uskorojenastupiovelikipost.PosvomobiajuotacAntipajeiao nasveslube,aukeliji je i danju i nou obavljao i slubu na rumunskom jeziku i ispunjavao monako pravilo. Jelo i pie nije uopte uzimao. Proao je prvi dan posta, proao je i drugi, i trei, a on je jednako takoinio! Sused po keliji oca Antipe sa divljenjem je gledao takav ivot. Krajem nedelje, otiavi svojim poslom kod mitropolita, govorio je i o ocu Antipi, te je mitropolit obratiopanjunapodvinika. Posle izvesnog vremena, mitropolit se na putu za Voronje, na otkrivanje svetih motiju svetitelja i udotvorca Tihona Zadonskog, zaustavio u Moskvi, i tada mu se javio otac Antipa.Kadajemitropolitsaznaodaionelidabudeprisutanotkrivanjumotiju,pozvao gajedasluisanjim.VeomaseobradovaootacAntipa.Svestanveliinetrenutka,poeoje dasepriprema:etiridananijeuzimaonijelonipie,iakosetihdananalazionaputu. Druge godine svog boravka u Rusiji, tek to je otvorena prolena plovidba, otac Antipa je posetio Valaamski manastir. Svom svojom duom zavoleo je tada usamljene i tihe, zelene valaamske predele i im je zavrio svoje poslove oko skupljanja priloga, sa blagoslovom svojih moldavskih staraca 6. novembra 1865. god. ponovo js doao u Valaam. Mala, izdvojena kelija u skitu Svih Svetih, primila je ovde revnosnog ljubitelja bezmolvija i molitve. Veliki su bili molitveni podvizi oca Antipe u predelima Svete Gore i usred svetske buke moldavskih i ruskih gradova; ali su tamo podvizi bili prekidani bilo rukodeljem bilo optenjem sa svetskim ljudima i poslovima oko priloga. A u Valaamskoj usamljenosti molitva je postala njegovo jedino i iskljuivo delo: ona je ispunjavala itav dan i skoro itavu no. Osim strogog ispunjavanja crkvenog bogoslubenog tipika, otac Antipa je

svakodnevno itao dva akatista Bogorodici, i inio po 300 metanija sa molitvom za spasenje svih umrlih. Spisak svih koje je pominjao je bio veoma dug. pominjao je sve darodavceiprilonikezamnogegodine,svepoznate.Topominjanjejetrajalovieodsata. U odreeno vreme izmeu crkvenih slubi i metanija, on se bavio umnom molitvom. Kadajesluioumanastiru,atakoeisvakesubote,kadaseprieivaouskitu,najprejeu keliji obavljao celokupnu slubu na rumunskom jeziku. Bratija je vie puta primeivala kakvimsegorkimsuzamaonzalivaozavrememolitvekojujeobavljaospunompanjom. Prve nedelje velikog posta nikada nije uzimao ni jelo ni pie; sa istom strogou on je drao post i ponedeljkom, sredom i petkom, tokom cele godine, i u predveerje praznika Roenja Hristovog i Bogojavljanja. ak i pred smrt kada je bio bolestan, ili kada je od visoke temperature njegovo grlo bilo potpuno sasueno, on nije eleo da olaka svoje mukegutljajemvode.Zaostalaetirineposnadanaunedelji,njemujebiladovoljnahrana kojusumudonosilizaruakusubotu. Kada je dolazio u manastir, otac Antipa se, meutim, prilagoavao manastirskom poretku. Dolazio je 3 puta godinje: na Boi, na Veliku i Svetlu nedelju, kao i na Duhovsku nedelju. Osim tih odreenih dana, dolazio je ponekad jo i radi duhovnog razgovorasa njemubliskimljudima koji suposebno radi njega doputovaliu Valaam. Iako su ga dolasci ovih ljudi jako optereivali, uvek se na njih odazivao sa svom irinom svoje bezgranine dobrodunosti. Tada je po ceo dan zatvornik znao da bude i u drutvu ena, dapijeajidajede. Kako moe da spoji dug skitski post sa tako neoekivanim razreenjem? u nedoumicisupitalinekiodvalaamskihotaca. Sasvim lako, odgovarao je on reima apostola Pavla: Usvemu i svaemu navikoh sit biti i gladovati,izobilovatiioskudevati(Fil.4,12). Bauka, ti mnogo govori sa enama; nije mogue da te posle nikada nisu napadale runemisli?pitaogajeuposlednjedaneivotajedanodvernihuenika. Nikada!odgovaraomujeotacAntipakojijesauvaodevstvenostiistotu. Takve misli ne mogu napasti oca koji voli dete, tim pre ne mogu napasti duhovnog oca. Jedinaeljauodnosunamojaedaduhovna,biojenjihovduhovniuspehivenospasenje njihove due. Meu potovaocima oca Antipe bilo je i imunih ljudi. Na njegov predlog, rado suinili priloge za nudu manastira u Rusiji i na Svetoj Gori. Znajui prave potrebe obitelji, otac Antipa uopte nije odobravao njihovu sklonost ka suvinim, prebogatim graevinama. Mnogo sam video manastira govorio je on, i svuda se grade i obnavljaju; ali uzrujavanja oko gradnje, to su dela sujetna, svetska. Monahu je ivot u crkvi, a njegov posaojepravilo!

Nita ne traivi na zemlji, sav svoj um usmerivi ka Bogu, otac Antipa je s radou podnosio sve grdnje, uvrede i zamerke. Duboko smirenje i stalna spremnost na samoosududalisumumogunostdauveksauvanepomuendubokiduevnimir.iveo je u krajnjem siromatvu. Njegova kelija je bila potpuno prazna: u njoj nije bilo ni kreveta, ni stolice; umesto analoja bio je tu mali stoi, a uz njega jo i drveni ezal s prekom na koji se, u borbi protiv sna, oslanjao kada je iznemogavao za vreme bdenja. Na podu je leala vlasenica na kojoj se predavao kratkom snu. Sam ivei u takvom siromatvu, otac Antipa se sa punom ljubavlju odazivao na svaku potrebu bratije. Zavolevi svom duom Valaam, on je govorio:Ja imam samo jednu dragocenost, to je moja ikona Bogorodice, i nikomejeneudati;ostaviujeValaamskommanastiru! Provodei mnoge godine u strogom podvigu, otac Antipa ni malo nije naruio svoje zdravlje; i uopte imao je zdrav, snaan organizam. Lekarima i lekovima nikada nije pribegavao. Prihvatao je bolest kao iz ruke Gospodnje i od Njega je oekivao i izleenje. Sudei po njegovom bodrom izgledu, teko je bilo pretpostaviti da e se on tako brzo preselitiugornjanaselja.Tokomsamojednegodine,snaankaaljgajepotpunoizmodio isasuio,pagapostepenopriveomirnojsmrti. I u godini svoje bolesti, Veliku i Svetlu nedelju otac Antipa je proveo u manastiru. Na Velikusubotubiojenaboanskojliturgiji.Poslejerekaosvomnajbliemueiiku: Zavremeprieabio samu oltaru i pogledao sam kroz june dveri u crkvu: monasi su se ve prieivali i lica nekih od njih su sijala kao sunce. A ranije nita slino nisam video! U duboku jesen iste te godine stajao je jednom otac Antipa u svojoj keliji na molitvi. Odjednomsepodigaoum:svetogorskaikonaMajkeBojesesamapodiglasmesta;druge ikonekojesu tamobile supale. Ikona jetiho krenula po vazduhu, prelaitava dva metra i zaustavila se na grudima oca Antipe. Starac se uasnuo. S pobonou primivi ikonu, postavio je na njeno mesto. Sav u suzama umiljenja on je ovo javljanje otkrio tek tri dana presvojesmrti. Bolest oca Antipe se razvijala brzo. Po njegovoj elji nad njim je izvreno jeleosveenje. Vidnosegasio.DvadanapredsmrtocaAntipeumanastirskomhramusesluilaveernja. Odjednom je neto snano udarilo o pod. To je pao iskuenik stari oboren napadom apopleksije.Kadasujaviliigumanu,onjeblagosloviodauzmusvetuvoduinjomeosvee bolesnika: mislili su da se onesvestio. Pokazalo se meutim, da je on ve umro. Te noi osobito se muio i otac Antipa: pred jutro mu je bilo lake i on se obratio uenicima oko sebesapitanjem: Kojetoumroumanastiru?Buduidauskitizmanastirajonikonijedoao,uenicisu odgovorili:

Niko! Ne, umro je, nastojao je otac Antipa.Umro je stari u crkvi. Bilo mu je teko. Iguman jenarediodasedavoda...nijepomoglo...umroje! Uenici su ga sluali ne znajui ta da misle. Tek oko jedanaest sati u skit je doao duhovnik, i tada se objasnilo da je otac Antipa, leei u skitu, na udaljenosti od tri kilometra,govorioodogaajimakaodaseonideavajuprednjegovimoima. Poslednje noi otac Antipa je esto podizao ruke k nebu i dozivao svog voljenog svetogorskogstarca,duhovnikaocaLeontija: Leontije,Leontije,gdesiLeontije? Bauka, s kim ti to govori? Nema ovde nikoga! nagnuvi se nad starcem rekao je kelejnik.Staracgajenapregnutopogledaoilaganoprstomkucnuouglavu. Pred jutro, oseajui ve blizinu svog odlaska, i elei da se priesti Svetim Tajnama, otac Antipa je zamolio da poure i obave liturgiju. Udostojivi se da sa punim razumom primi Boanstvene Tajne, otac Antipa se pogruzio u lak dreme. Prola su dva sata, njegov najbliiuenikjepoeodaitaakatistMajci Bojojiutovremejetihoizauvekotiaootac Antipa,kojijecelogivotasvakodnevnoizgovaraopohvalnehimneCariciNebeskoj. Umrojeonunedelju,10.januara1882.god.uezdesetestojgodinistarosti. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACGEORGIJEGRK (umro1873) Grigorije daskal (uitelj) rodio se 1799. god. Njegovi roditelji su bili imuni trgovci. U svojoj sedamnaestoj godini uputio se na Svetu Goru. Ovde se najpre pridruio jednom starcu koji je iveo u patrijarijskoj keliji prepodobnog Antonija, to je danas Andrejevski skit (Saraj). Tu je proiveo tri godine a zatim je preao u keliju prepodobnog Jeftimija pri Rusiku, ka duhovniku, ocu Maksimu s kojim je proiveo godinu dana. U to vreme poeo je grki ustanak i on je otiao u Moreju, gde je stupio u bogosloviju. Zatim je u Atini studirao filosofiju, bogosloviju i druge nauke. Kada je ustanak zavren krenuo je bio na Svetu Goru, ali su ovde jo uvek bili Turci, pa je zato ostao u Solunu i u akademiji koja je tada otvorena, proveo jo dve godine. Na kraju, 1835, posleetrnaest godina, vratio se na

Svetu Goru. Doao je u Rusik i uskoro primio postrig i rasofor; proivevi tri godine preao je u skit Male Ane u kolibu i tamo iveo etiri godine. Odakle se preselio na Kapsalu gde je iveo sedam godina. U to vreme je primio postrig u shimu u Hilandarskoj keliji Paterica, kod poznatog starca Neofita iz peine prepodobnog Atanasija. Da bi bio blie svom starcu, otac Georgije je preao u keliju na Vigli gde je iveo do smrti. Ta njegovakelijajebilasasvimprosta.Iznutrajeliilanatalu,ibilajesiromanakaoiodea kojujenosiostarac. (EvoodgovorananekapitanjaocaPantelejmona,kojijestarcaposetiooko1870.g.): iveti u keliji izvan manastira je veoma dobro; samo mora se drati umnosrdana molitva, ostavljajuipritom sveostalopravilo po knjigama izuzev u sluajupotrebe da se ummaloodmori. Kada se um iscrpi od napregnutosti u molitvenom stanju, treba ga malo olakati, proitati jednu katizmu, ili neto drugo to oivljava duh, dok se ne odmori, a onda opet prionuti na molitvu. Ali treba znati da se plod raa u molitvi, a od samog pravilaovek ne moe steismirenje,pla,umiljenje,ljubav,paostajebesplodan.Jer,mnogoitanjeodvlaium,a molitvaga skuplja.Samo,umolitvitrebauvatiuzdranje,smirenje,ljubavpremabratijii podvig umni i delatni u tome je zalog uspeha. Ako bi seovek podvizavao molitvom i trudio se da bude na usluzi drugima, ali istovremeno ne bi imao smirenje i ljubav, uzaludni su svi njegovi podvizi i napori. ivei u keliji treba se naprezati radi svega, i unutranjeispoljanje. Za pouku bratiji koja mu je dolazila, starac je rekao:Ako neko dolazi dauje re Boju, ili uopte ako dolazi zbog pouke dui, takve uvek treba primati jer vreme koje rtvujemo na razgovor sa njima nije baeno. Gospode ga nadoknaditi. Ali ako oni dolaze od duga vremena da praznoslove, da razmotre manastirske poslove, takve treba odbijati od sebe. Ava Isak Sirjanin govori da takvima treba rei: ja imam usvojeno pravilo i ako ga ne ispunim, nastaje mi smutnja u dui, zato te molim, oe, budui da je doao as mog pravila, potrudi se malo sa mnom. Ako on pokae nameru da ode, onda ga zadri i prinudidasatobomstojiitadasvojepraviloproduidvailitriputavieodobinog,pate sledeiputvieneeuznemiravati. Za trpezom treba jesti onoliko da bi, ustajui, mogao da se moli, jer se od suvine hrane pomrauje um, napada te lenjost, iovek ne moe da se preda usredsreenoj molitvi. Od mnoge hrane razgara se telesna borba. A vino, u sluaju telesne nemoi, odrasli moe da pije dve ili triae dnevno. Na putu ili kada se radi teak posao, moe se jesti do sita, a kadasenalaziusvomtihovanju,trebaseuzdravati. Od molitve se stie pla, umiljenje i ostale vrline. Sveti oci molitvu ovako dele: najpre slavoslovlje, zatim blagodarnost, na treem mestu ispovedanje, na etvrtom molbe. Ja govorim tri puta: Slava Tebi Nepostini, Svemogui, Blagi Tvore svega! Zatim

blagodarim govorei: blagodarim Ti, Boe moj, za sva dobra dela koja Si mi uinio od mladosti moje sve do ovog asa, za ono to znam i za ono to ne znam i za sve ostalo. Ovako tri puta. Dalje se ispovedam, ali ovo vie i ee: prognevih Te, Blagi Gospode, svim mojim gresima... Zatim molim za pomo, za milost, za uvrenje u podvizima i protivneprijateljskihiskuenja,anajviezamilost. MolitvaIsusovamoedazamenisvapravilaimolitve! AvaMakarijeVelikijegovorio:kadbinekoiveoodAdamapasvedoposlednjegdana, ikadabimuivotbioispunjeninajviimpodvizima,kaoAntonijaVelikogiostalihsvetih, ak i tada skoro nita ne bi uinio dostojno one slave, koja nas oekuje u beskonanom carstvuslave! Kada bismo iveli i ezdeset godina u ovom svetu, ili i vie, u najstroim podvizima, to svenebinitaznailouporeenjusblaenstvom.Ovajsvetjeusvakomsluajukaojedan mig, a buduem nema kraja. Apostol Pavle govori da nas Gospod spasava po blagodati, a nepodelima(Rim.11,16);alimismodunidaispunjavamozapovestizatotojeverabez dela mrtva (Jak. 2, 20), a dobra dela je oivljavaju. Gospod hoe da se mi razdvojimo od greha, i spreman je da nam Svojom blagodau u tome pomogne. Zapovesti su nam date zato da bismo odsecali greh. Na primer: devstvo je velika vrlina, a blud je greh; ali ako se ne budemo podvizavali, uzdravali, molili se iinili sve ostalo, grehe nas pobediti i mi emoupasti u blud.Takoe: gordost jeveliki greh a smirenje jevelika vrlina; ali ako se ne budemo podvizavali, neemo dostii smirenje, isto kao ni ostale vrline, a i greh neemo izbei.Svetezapovestisunamidatezatodabismo,podvizavajuise,pobediligreh.Treba voleti svu bratiju, voleti i one koji nas vreaju i one koji nam dosauju, i nikada se ni na koga ne ljutiti. Uitelji monaha, sveti oci, ovako govore: jedan sat se moliti umom, onda drugisatitatiknjigeotaca:Dobrotoljublje,Evergetinos,svetogJovanaLestvinika,svetog Isaka Sirjanina i druge o trezvenosti uma, jer itanjem otaca ovek kao da dobija snagu; posle toga baviti se srdanom molitvom i prebivati u njoj to je mogue due. Od nje i dolaziplod:pla,umiljenje,smirenje,ljubaviostalevrline. Sveti oci odreuju za prvi as toliko i toliko brojanica, za druga bogosluenja toliko i toliko; tako je mogue, izmerivi za koliko vremena se to moe obaviti, odrediti sebi to vreme i baviti se umno srdanom molitvom. Poetnik moe da dri brojanice u rukama, zato to ga one na neki nain dre u budnom stanju, a bez njih lako podlee lenjosti ili sanjivosti. Darove od Boga ne traite i ne molite. On zna kada i ta treba da da. Blagodat SvetogDuhaGospoddajeisada,zaivota,drugimaprilikomsmrti,atreimaposlesmrti; nae je da se esto drimo molitve. Oni koji se trude a ne dobijaju nita, ne treba da sumnjaju i posustaju; i onie dobiti nagradu za svoj usiljeni rad. Ko od Boga trai darove, navlai na sebe gnev Boji! Da bi se srce otvorilo, potrebne su godine. Promene se stalno deavaju, dolaze teki trenuci, no potrpimo, jer znamo da e doi i vreme utehe. Ako

ovek za vreme molitve vidi svetlost ili neto slino, ne treba na to da obraa panju jer se neprijateljpretvaraiuanelasvetlosti,paivieodtoga. Od neprestane udubljenosti u sebe i stalnog prebivanja u srdanoj molitvi starac je uvek glavu drao sagnutu, tako da se podbradak naslanjao na grudi.ak i za vreme razgovora nije menjao svoj uobiajeni poloaj. Retko bi, pri nekom jaem izrazu, ili prilikom pitanja, kojimjeponekadzavravaosvojgovor,kaodaispitujedalismorazumelitojereeno,on zakratkopodizaoglavu. Godine 1871. desilo mi se da posetim starca Grigorija zajedno sa jednim bliskim poznanikom, mirskimovekom, koji je usled svog porodinog stanja imao osobita pitanja zastarca,nakojajeovajodgovarao:Ponekadnambolestdolaziizboggreha,aponekad po blagosti Bojoj, da bismo kroz nju stekli veno blaenstvo. Strogo pazite da ne primite nikakav avolski prilog; avo se neprestano trudi da u na um ubaci pomisli o nekom nezakonitom delu, na primer, pri pogledu na tuu lepotu i slino: a to zato to Gospod osuuje i samu elju, govorei da je svako ko je sa eljom pogledao na enu ve uinio preljubu u srcu svom s njom. Ako neko kae u sebi:mlad sam, ispuniu sve svoje elje i pohote, a kajau se posle pa na taj nain zgrei takvogoveka Gospod nee udostojiti pokajanjaimoemupreseiivot.uvajteseioajanja;akobisedesilodazaglibiteuneki greh, makar i smrtni, i tada odmah trite Bogu s pokajanjem i odmah se ispovedite s nadom u milost Boiju. Takvomoveku, ako pada, Gospod prima pokajanje. Akoovek i ispunjavasvevrline,asmirenjenema,izgubieivrline.Gospodhoedaobavljamovrline, i da budemo smireni; a ako neko poseduje vrline pa se njima gordi, samo zatoe izgubiti nagradu za svoje vrline. Apostol Pavle govori da smo mi duni uvati i ostvarivati jevanelske zapovesti, a u sluaju sagreenja uvek kajati se, plakati i snishoditi, i tada nas spasava Gospod, ali blagodau, a ne po dugu. Ako neko ne ispunjava zapovesti, ni Gospod ga nee spasti. Takoe, ko se u svojim sagreenjima ne pokaje, nee se udostojiti milosti.Gospodhoedamibudemoisti.Matamiiniliuovomesvetu,svejesujetno;ali totosesadatruditeiputujeteposvetimmestima,toesavamabitizauvek! Ako monah koji ivi u pustinji svoje vreme provodi u bogougodnim podvizima, i u isto vreme ima velike materijalne potrebe, pa se nae darodavac koji bi mu pomagao da se zbog materijalnog stanja ne odstrani od podviga i bogomislija, u takvom sluaju Gospod deli zasluge pustinjaka, dajui polovinu darodavcu. Onaj ko deli milostinju neka zna da ondeliBoijedarove,idaevienjemubitiudeljenonegoonimakojimaudeljuje! (Izdrugebesedesastarcem):Zasvevrlinesmirenjejeneophodno,kaokrepriizgradnji kue: samo kamenje e se raspasti, a sa kreom vrsto stoji. Kamen je vrlina, a kre je smirenje, krov je meutim ljubav. Nemojmo da mislimo da nas Gospod spasava za nae postove,metanije,bdenijaiostalo;ne,GospodnasspasavapoblagodatiSvojoj. Pri molitvenom tihovanju u keliji, mora se imati malo rukodelje, jer rukodelje sabira um poetnika; ali to se daje samo zbog nemoi, ili zbog neiskustva; veina Svetih otaca ne

odobrava upotrebu rukodelja i smatra boljim i viim prebivanje bez rukodelja i izvan svake brige. Jedan je ava rekao: Ne znam kako to ljudi, pristupajui molitvenom tihovanju,mogudanononodasebaverukodeljem?Jajedvadaizaemdadonesemvode, paitonedaleko,inikogazatovremenevidim,aummiseverastroji,takoda,vrativise u keliju, ne mogu pred Boga da stanem sa istom milju sa kojom sam se do tada molio. Prepodobni David solunski govori: Onaj ko ivi u pustinji mora se ograditi dvema vrlinama smirenjem i uzdranjem. Uzdranje se sastoji u tome da ne jede do sitosti, jer ako bude jeo do sitosti, pomraie se um, pa nee moi ni itati, ni moliti se, ni stei duhovno razumevanje. Bolje je da ono to bi mogao da pojede odjednom podeli na dva puta, i da se tako jedui, ni jedan ni drugi put ne presiti. Govori se u Evergetinosu da su neki postili po dva dana, neki svaki drugi dan, ali su im oci ovako savetovali: Onima koji poste dva ili tri dana, da jedu svaki drugi dan; a onima koji poste svaki drugi dan, da svakodnevno jedu; ali svakome od njih da nikada ne jedu do sitosti! Pitali smo starca: Kako se saistom molitvom stoji pred Bogom? Starac je hteo da ispria o pravilu, ali je pitao: Koliko ti ima ljudi? Rekoh etiri. Tada je starac odgovorio: Kada ima mnogoljudi,tojenemogue;akadovekivisamikadsepodvizava,mogueje,noitada su potrebne godine. Moe se iveti s uenicima, ali izlaziti svega jednom ili dva dana u nedelji radi razgovora, a ostalo vreme prebivati u tihovanju, i ne izlazitiak ni u trpezu. Natajnainsejomoeiuspeti! Povodom poseta jo je rekao: Ava Isak Sirin je imao duhovnog brata, kod koga je odlazio. A taj je neprestano drao zatvorena vrata i primao je sebi samo one koji su dolazidi svaka dva meseca ili ree, ali su dolazili radi pouke; a ako bi neko doao samo zato da bi prekratio vreme, takvog nije putao. Jer vrlinski ovek nikada nema prazno vreme; nego iliita, ili se moli, ili se bavi rukodeljem, ili se odmara jednom reju nijedno vremenebivapraznim! O iskuenjima i zastraivanjima starac je govorio:Da,avoliesto dolaze, urlaju, diu buku, ta sve ne rade.ak prilaze vratima, kucaju govorei:Dievhon[1] (molitvama), a molitvu do kraja ne izgovaraju; ali ni tada ja ni na ta ne obraam panjuJa nikako ne elim da se rvem s iskuenjima koja dolaze od ljudi, pa sam mislio da odem u pustinju, kad eto ta se sve tamo moe pretrpeti odavola. Na to je starac rekao:Da bi se ivelo u pustinji treba imati duboko smirenje i uzdranje, i to avolima ne dozvoljava da ti pakoste.Aakosenetoidesi,Gospodutakvimokolnostimaneedopustitiiskuenjavea odnaihsnaga.Kraereeno,mata,avoinio,neobraajnikakvupanju! Oonimakojinamnanosebolstaracjegovorio:Voleti,voletitrebaneprijateljesvoje,one kojinaskleveu,izdirusenanas,nanosenambolisvakojakazla; trebatrpetisveiopetih voleti. Jer, zapovest glasi: voli blinjega. Molei se traimo od Gospoda; i oprosti nam dugove nae, kao to i mi opratamo dunicima naim. Pri tom je starac ispriao jedan primer:Jedan gnevni mirjanin doao je do mene u nadanju dae obuzdati svoju narav i posluiti Gospodu monatvom. iveo je dva meseca, ali se ni jedan jedini dan nije mogao

uzdrati od gneva kakvog ja jo nikad nisam video. Ma koliko da sam ga ubeivao, ma koliko da sam trpeo, moj sabrat se nikako nije popravljao. Svaki dan me grdi, naziva i skotom i magarcem, i mulcem, i mnogim raznoraznim reima, svim to mu padne na pamet.Ajasamuvekodgovarao:da,tanojetakobrate,jasamtakav!Meutim,onsenije smirivao, i jo vie je grdio, govorei: Moli se ti u svoju bradu! Tako je brate, odgovaraosamja.Svejetotrajalodvameseca,ija,nevideidaeseonmakakoispraviti, na kraju mu rekoh:Brate, ti sa mnom ne moe iveti.A zato?, pitao je on.Zato to za ova dva meseca nisi uspeo ni jedanput da se uzdri od gneva. Koliko god ti je govorio kako treba da se ponaa, ti nita ne usvaja! Mirjanin se jako razljutio na ove rei,pokupiojesvetojemoglodasenaeukolibikodmeneihteodaode.Jamurekoh: Zato mi toini? Ti nisi nita doneo i ovo nije tvoje! Ali on nije hteo da slua, nego je otiao. Naravno, ja bih ga mogao zadrati, mogao bih poi s njim u Lavru i dati da ga zatvore u pirg, ali sam se setio jevanelske rei: ako neko hoe ... koulju tvoju da uzme podaj muihaljinu...,ijo:oprostinamdugovenaekaotoimiopratamodunicimanaimioprostio sam mu u dui, samo sam pogledao za njim kad je krenuo, saalivi se nad njim u ovom tekom stanju. Jadnik nije daleko otiao, pao je na putu i pomamio se. Tri meseca ga je muioavo. U nekom manastiru su nad njimitali Jevanelje i iscelili ga. Onda je dolazio kmenidamolioprotaj,idoneodesetleva.Jasammurekao:Ibeztihparajatipratam, aligledajkakodasepredBogomopravda.Takosmoseirastali. U razgovoru o alosnom stanju jednog mog poznanika starac je rekao:Ako se ne moe drukije, treba ii i kod lekara i posluati; ali je bolje predati se sasvim Bogu, pa kako Njemu bude ugodno, a u isto vreme sluiti Mu milostinjom i raznim drugim dobrim delima. Ako ena umre, ne treba se suvie alostiti, jer umreti se i onako mora, a za nju je Gospodpripremio,izgleda,batovreme.ModajeGospodzatekaoutakvomstanjudae se spasiti ako ba tada umre. Sveti oci piu: I smrt nam je ponekad korisna; zato se u svemutrebapredatiBoijojvoljiinezbunjivatise! Roditelji oca Grigorija su bili veoma bogati. Naslednik, njegov roeni brat, bio je jednom od Gospoda kanjen za greh koristoljublja i grabeljivosti. Starac je pisao bratu molei ga da poalje makar deo imanja koje mu je pripadalo, jer nije imao nikakvo rukodelje, pa je iveo u krajnjoj oskudici. Brat nije obraao panju iako ga je starac molio da ostavi greh srebroljublja. Tada je Gospod doao sa kaznom: lopovi su obili magazu i pokupili sve to su tamo nali, od ega je ena postala nepokretna. Kada je brat napisao ocu Grigoriju o tome ta se desilo, starac mu je odgovorio poukom: ,,Sve dosad je Gospodpokuavao da teurazumi,aliakoneostavisvojustrast,onmoeiivottvojdaprekrati! Mnoge godine i svakidanji podvizi na kraju su poloili starca na samrtni odar. ivei sam, bez iskuenika, on nije mogao o svojoj bolesti da izvesti moldavski skit. Sluajno je svratio do njega pustinjak otac Kalist, koji je iveo nedaleko od njega, i saznavi o njegovom stanju, poeo jeee da mu dolazi. Starac je gubio snagu i u samoi je jednog

dana predao svoju duu Gospodu. Sahranili su ga u blizini njegove kolibe. Predstavio se staracGrigorije1873.godine. NAPOMENE: 1. Dievhon je poetak kratke molitve: Molitvama svetih otaca naih, Gospode Isuse Hriste, Boe na, pomiluj nas. Ona se u manastirima izgovara ispred vrata prostorije u koju se eli ui, i tek kad se dobije odgovor: Amin, onda se i ulazi. (prim.prev.) JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACATANASIJEMOLDAVLjANIN (umro1873) Iza moldavskog skita, na mestu zvanom Vigla, u tihoj kolibici iveo je starac Atanasije, ovek iskusan i zreo u duhovnom delanju. Krajem 18. i poetkom 19. veka na tom mestu podvizavao se starac Moldavljanin, otac Georgije, koji je bio tampar i uen ovek. Za vreme ustanka otac Georgije je izaao u Moreju. Tamo ga je mitropolit, ocenivi njegov uzvieni ivot, prinudio da primi rukopoloenje. Proivevi tamo godinu dana, otac Georgije je otputovao u Vlaku gde se zadrao u manastiru ernika na usamljenom mestu. Tamo je i umro, neprestano pomiljajui da se vrati na Svetu Goru. Svoju elju nije uspeodaispunijerjeAtonbiopreplavljenTurcima. Po dolasku oca Georgija uerniku, priao mu je mladi Atanasije, koji jeuo o njegovom podvinikom ivotu, i ostao uz njega, elei da podraava njegove podvige. Ranije je Atanasije iveo u Njameckom manastiru, u koji je doao jo kao deak. Sa starcem Georgijem iveo je 8 godina, a posle smrti starca krenuo je da trai svog roenog brata, u monatvu Nektarija, koga jenaaoi zajedno sa njim doaona Svetu Goru 1840.god. Zbog togatojebratbioveomamlad,tusuproivelisamogodinudana,uksenofontskomskitu.

Posle te godine, otpremili su se za Jerusalim, a otuda u Moldaviju.im je Nektariju nikla brada, ponovo su prispeli u Svetu Goru, pa se otac Atanasije nastanio na Vigli, gde je iveonjegovpokojnistaracGeorgije. UumnomdelanjujeocuGeorgijurukovodilacbiojedanodnajbliihuenikastarcaPajsija Velikovskog, i on po imenu Georgije, pod ijim je rukovodstvom otac Georgije tako dobro uspevao da su se i od njega, kao iz izvora, napajali svi koji su voleli molitveno tihovanje. Otac Atanasije je priao o svome starcu: Od mnogog plaa, izgubio je sve trepavice.Kadajeumirao,jasamgorkoplakaozbograstankasatakvimstarcem,alionme uteio rekavi dau samo godinu dana iveti sam. Tako je i bilo: kroz godinu dana naao samsvogbrata,ocaNektarijaizajednosmootilinaSvetuGoru! O veliini starca Pajsija Velikovskog starac Atanasije je rekao: Ja sam jo zatekao u ivotu, u dubokoj starosti, jednog Pajsijevog uenika. Moete shvatiti koliko je veliki bio taj Pajsije iz dogaaja koji su se desili s njegovim uenikom. On je bio dobarovek zrele duhovnosti. Sedeo je jednom na krevetu i razmiljao i odjednom video. Postavio se bio presto, okruila ga je bila masaavola, i drugiavoli su sveano doveli Satanu koji je seo na presto. Satani su prilaziliavoli jedan po jedan sa izvetajem, a on bi ih pitao:Gde si ti bio? Prvi avo koji je priao je odgovorio: Bio sam kod tog i tog monaha, koji molitvenotihujeizamanastiraNjamca,inisammogaodamupriemzatotoimkrenem, pada na zemlju, a od njega izlazi vatra koja me pali! Satana je naredio da ga biju kao i ostale koji nisu uspeli u svojim pakostima. Tako su pretukli pet ili est avola. Zatim je Satana silno zakukao i rekao:O kako mi smetaju ti trefoloi (knjige o duhovnom delanju koje je starac Pajsije preveo), alie doi vreme kad ih vie nee biti i svee ponovo ii po mojoj volji. Evo, dodao je otac Atanasije, i dolo je to vreme, jer je uvena biblioteka izgorelauNjamcuaonoknjigaoduhovnomdelanjutosuostalekoihgleda? (Iz zapisa oca Pantelejmona o poseti starca): Kada smo prvi put doli ocu Atanasiju, do koganamjevodibioskitskistarac,izdalekasmovidelidastaracradiusvomvinogradu. im nas je primetio, odmah je ostavio svoj posao i ubrzanim korakom poao prema svojoj kolibi. Na vodi, poznajui starca, pourio je za njim viui:Oe Atanasije! Ali je onaj bezosvrtanjatakobrzoodlazio,kaodaganekojuri.Mismoskrenulisastazeizalinaput prema kolibi na ivici stene, a vodia smo poslali da stigne i pita starca da lie nas primiti. Ovajgajestigao,vikaomu,alisestaracnijezaustavio. Dugo smo kucali tako da sam ve nagovarao naeg vodia da prestanemo, ali je on, znajui starca, nastavljao da kuca sve jae i jae. Na kraju je starac otvorio vrata i izaao, primionassljubavlju,izvinjavajuisejerjegluv,panijeuodasmokucali! Govorei o mestu na kome se naselio rekao je:Vi poseujete pustinjake i ona mesta gde suivelinekadasvetioci,izatoetebitinagraenivieodnaskojituivimo;amiokajani ivimoovdei,provodeidaneulenjosti,zasluujemodvostrukuosudu!

UiskuenjimajenunomolitisekakobinamGospodpomogaodaihponesemo. Sveti oci piu da je bolje jesti i piti sve i osuivati sebe, nego ne jesti, a robovati gordosti. Sveti Vasilije odobrava onima koji odravaju telo umereno: to je nuno radi podrke dui upodvizima,bezegabionazanemoala;alisvetrebadajeuinjenosarasuivanjem! Nije nevolja u tome to se jede, ali je rasuivanje neophodno. Bez umerenosti um se pomrauje,aliipojevionsebeukorevada seprejeokaoskotikajesepredBogom,atoje Boguugodno.Aakoneko,makariveoupustinji,imakarsemolioipostio,zamiljakako ini dobro (avo ga hvali u srcu njegovom) on je rob tatine. Monah pak, koji jede i prekorevasebe pribliavaseBogu pokajnim oseanjima. Poetnicima sveti oci govore da ive u opteiu i tamo pobeuju strasti, a tek potom da se osamljuju. Seanje na smrt i molitvenorasuivanjeprosveujuoveka;natajnainsesvetlostotkrivaunjegovomumu ionbezteteprolaziiskuenja,jermutasvetlostpokazujeput! Dobrojeivetikaokeliotalisepritommorastalno dratimolitva,jernemadrugogtako snanog i pouzdanog oruja protiv avola ni na nebu ni na zemlji, kao to je molitva Isusova.Neprestanotrebatvoritiovumolitvusvedokonanenaesebimesto,anaiega kada to mesto bude pripremljeno srce oieno od strasti. Srce se, meutim, isti posredstvom molitve! Postojana molitva ispravlja nedostatke od neispunjenog pravila i drugihneispunjenihpodviga. Ako hoete, moete molitveno tihovanje nai na mestu gde ivite. Ako vas ima trojica ili etvorica, verovatno jednomiljenika, jer inae ne biste iveli zajedno, znai da moete tihovati. Tajnu svoju ne treba otkrivati kome bilo nego samo duhovno iskusnom koji se razume u stvar: jer postoje i takvi koji osuuju i hule na molitvene tihovatelje. Evo primera: doao je jedan ovek u ksiropotamski manastir, doneo prilog, ukljuili su ga meu proestose i on je iveo tamo nekoliko godina. Zatim je uo za pustinjaki ivot i videvikakoseiviuidioritmikommanastiru,poeleodaseudaljiraditihovanjaidoao u kapsokalivijski skit k starcu Jeroteju. Posle godinu dana meutim, osetio je da mu je pustinjaki ivot teak pa se vratio u Ksiropotam, gde je stariji proestos primetio:ivi brate u manastiru; kud si krenuo? U pustinju! To samo Moldavljani i poneki Rus trae nekakvu umnu molitvu i izluuju se. Tuda idu ljudi izgubljeni i koji nisu ni za ta Eto, dodao je starac, kakva shvatanja neki imaju o pustinjacima i o duhovnom ivotu uopte. Zato ne treba svakome otkrivati svoju tajnu. Sveti Isak Sirin pie:Ne poveravaj svakome svojutajnu,negoistomiljenikuiduhovnomdelatelju. I sveti oci suitali dok nisu dobili blagodat molitve; a kada su je dobili, ostavili suitanje. Veoma je dobro s vremena na vreme poseivati mesta gde su iveli sveti: prepodobni Atanasije, prepodobni Maksim, prepodobni Nil i mnogi drugi. To moe da koristi pouci i utvrenju due jer na takvim mestima same sobom dolaze misli: tu je iveo takav i takav otac, a ja okajani kako ivim? Takvim samoprekorom i molitvom svetima, dua se

umiljava i uvrava. Seanje na smrt i sud Boji treba gajiti neprestano, a osobito u toku molitve. Kada bi bilo neophodno, dali bi mi uenika iz skita; a ja mislim da je bolje da sam sam. Kada biva teko zbog bolesti, dolazi brat, otac Nektarije, i pomae. Nekada su sveti oci ivelisadrugima,paisadaduhovnojakiljudiimajuuenikeprisebiirukovodenjihovim ivotom; a mi, nemoni, ne moemo to da podnesemo, nego ivimo usamljeno, jerovek sam nekako lake misli na svoje grehe. Oni jaki mogu da pouavaju druge; njima e i nagrada biti vea. Tako u Kijevu u peinama ima mnogo svetih otaca, ali e prepodobni AntonijeiTeodosijeimativeuslavuodsvih,onisuveliki! IliprepodobniNilSorski,kakojeonlepopisaootihovanju! Ne brinite dae vas bratija uznemiravati. Ako oni ele da se sa vama posavetuju, i vi im neto kaete, to ne razara tihovanje ljubav prema bratiji se rauna u tihovanje. Jer ima mnogooblikatihovanja:ponekoceodangovori,asveidenakorist;drugikaejednure,i onauvredibrata! Opratajui se pitali smo starca da li dozvoljava da doemo i drugi put? Ne smeta li mu to?Staracjeodgovorio:Mismopriviklidazatvaramonespoljanjedveri,negodveri na kojeulazestrasti. Potosmoulidastaracimabradudozemlje,htelismodagazamolimodanamjepokae; ali smo se plaili da ga ne uvredimo i zato smo unapred molili da nam oprosti. Starac se zaudio i obeao da e oprostiti. Tada smo ga zamolili da razvee bradu i da nam je pokae.Raskopaojepodrasnik,razvezaobradukojomseopasivaoiopustioje.Bradanije dopiraladopoda,alisuetirivlasilealenazemlji.Uinivitostaracnamjeprimetiodaje ova naa radoznalost pusta i nekorisna: dlaka nita ne znai, kratka ili duga, nita ne doprinosi spasenju, za koje nisu neophodne duge dlake koje trunu u grobu nego bogougodnadela. S jeseni oktobra 1873. g. starac Atanasije je osetivi veliku slabost, ostavio kolibu, doao u skitilegaoubolnicu.Uskoroposletoga,23.oktobra,mirnoseprestaviouGospodu. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA NEPOZNATIPUSTINjAKGRK (umro1855)

Prema prianju ktitora moldavskog skita oca Nifonta (iz zapisa oca Denasija), ovaj sluga Boji iveo je u peini nedaleko od peine prepodobnog Petra Atonskog. Koliko je godina tamoproboravioikakosezovenijepoznato. Njegov je ivot proticao u savrenom siromatvu; on nije imao niega ni na sebi ni u peini;iaojebos,bezkape,ibiojepokrivenodrpanombezvrednomodeom. Jednom su tim predelom ila dva monaha moldavskog skita. Promaili su svoj put i udarili na peinu ovog pustinjaka. On je u rukama drao mali psaltir koji je neprestano itao, i prilikom upranjavanja umne molitve. U razgovoru s monasima rekao je da se plaidanebudeosuenzastrastpremaposedovanjustvari,jersejonijeoslobodiosvega zemaljskog,iimaovajpsaltirzatoihmolidagauzmusasobom. Predvidevi svoju smrt, doao je ocu Nifontu, koji je tada iveo u peini blizu peine prepodobnog Atanasija na Vigli, i zamolio ga da odslui liturgiju i da ga priesti Svetim Tajnama,govorei:pribliavasemojkraj! OtacNifontsesaglasio,pasuzajednopoliucrkvusvetogJovanaPretee,gdejeodsluio liturgiju i priestio ga. Dok je pustinjak celivao ikone pre priea, neprestano je plakao. PosleslubeotacNifontmujepredloioda podeletrpezu;alijeovajtoodbio,zahvalioza panju i otiao na put zamolivi pominjanje u svetim molitvama. Ne doavi do svoje peine, on je umro na samom putu. Bilo mu je, kako izgleda, svega 40 do 45 godina. To se dogodilo1855.god. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACGERMANBUGARIN (umro1875) UKukuzeljevojpustinjiHairiveojestaracGerman.NjegovosvetskoimejebiloGeorgije, ali kakav je ivot vodio u svetu, ne znamo. Poznato je samo da je u poetku stupio u manastir Kostenici, gde je primio postrig i proveo deset godina. Kad se zavrio gr ki ustanak, krenuo je na Svetu Goru i tamo se javio duhovniku iz Kostenice koji je doao pre njega i koji je boravio u manastiru Ksiropotamu. Provevi tuetiri meseca i videvi kakav jetamonjiivot,nijeeleodadueostane.Duhovnikgajenagovaraodaostane,alijeotac German odgovarao:Ja traim ivot u podvigu i doao sam ili da stupim u opteie, ili da odem u pustinju; a ovo je idioritmija. Bolje bi bilo da se vratim u Kostenicu nego da nastavimovako!Posletogaonjeostavioduhovnikaikrenuogorom.

Stigao je u skit Kapsokalivija i raspitivao se o starcima, pa je poao do starca Danila hromogkojijeiveoukelijisvetihArhangela.Ovajgajepitao:Zatosidoaokodmene? Da ti dam malo milostinje, odgovorio je otac German i dao mu sto para. Bilo je to na trei dan Uskrsa, a starac Danilo nije imao ta da jede. Zahvalio mu je, a onda je otac Germanpitao starcaono tojehteo da sazna.Zatim jepoao ka duhovniku skita i rekao: Blagoslovi oe da stupim kod starca Danila! Ispitujui njegove namere duhovnik je rekao:tatije!Paonnemanitadajede,auztojejoibolestan! Nije vano to kod njega nema ta da se jede, ali je vano da je on duhovni starac. Ja traim starca ne hleba radi, nego radi rukovodstva dui! Kada je tako, rekao je duhovnik,idi,Bogteblagoslovio! Otac German je otiao, uinio metaniju pred starcem i, dobivi njegovu saglasnost, proiveo sa njim 14 godina, primivi od njega i shimu. Posle dve godine starac Danilo je oslepeo. Kada je otac German stupio k starcu, ovaj je napunio torbu limunovima i poslao ga u Lavru, da za njih dobije hlebnih suharaka. Doneseni suharci su im trajali 6 nedelja. Zatim su uzeli u skitu jednu oku pirina i ona im je bila dovoljna za dugo vreme. Ulje su koristilisamozakandilaucrkvi. Osim slepoe starac je imao i veoma bolesne noge, tako da je samo leti, i to sa takama, mogao koliko toliko da hoda. Otac German mu je u svemu sluio sa samopregorom. Starac Danilo je bio duhovanovek strogo je drao monaki ivot ne skreui ni levo ni desno;molitvujestekaotakvudajeunjemudelovalaizavremesna.Celogsvogivotana Svetoj Gori on sredom i petkom nije nita jeo, pa makar bio i praznik, ali ovo poslednje, govorio je otac German, inio je zato to je bio nepismen, pa je tako postupao u svojoj prostoti. Jednom je u crkvi uo da se ita kako je umro neki monah, a jednom svetom oveku je bilo otkriveno da njegovo telo prate tri Angela. On ih je pitao: Zato pratite ovogmonaha?ZnamdajejedanAngeouvar.Adrugadvojica?Angelisuodgovorilidaje taj monah celog ivota pazio na sredu i petak, pa su zato poslani od Boga da odaju potu njegovomteluprilikompogrebaidanjegovuduupredstaveGospoduuslavi.uviovo staracDanilojereiodaodtogvremenainiistotako. Makar bio i nepismen, ali ono to je jednom uo, odmah je poeo da ispunjava i to sa takvom poslunou da nikada nije ostavljao nedovrenim. U Svetoj Gori je iveo vie od pedesetgodina,aumrojeusvojojosamdesetoj.PoslesmrtistarcaDanilaotacGermanjeu Kapsokalivijiiveojodvadesetgodina,aondasepreselionaHairgdejeiveodosmrti. Naupanjunezasluujesamoivotovogstarcanegoiivotnjegovihduhovnihpredaka. OtacDanilojeimaostarcaDavida,aDavidHristofora.StaracDavidjebioslep(nabdenjai na liturgije u sabornu crkvu ga je vodio uenik) ali je pri svojoj telesnoj slepoi gledao u budunost: za tri dana je predskazao svoju smrt. To je bilo na Veliki etvrtak. Primivi Svete Tajne starac je rekao:Sa Uskrsom Hristovim jau otii Gospodu, aliu pre toga pojesticrvenojaje,pauondaotii!Takoseidesilo.NadanPashe,posleliturgije,vrativi

se u svoju ke.liju, on je zamolio za jaje i rekao:Oprostite, i predao svoj duh Gospodu. Pogreblisuganaveernjipripashalnompojanju. Starac ovog Davida bio je Hristofor duhovnik, koji je u prostoti sluio Gospodu. On je bio tako prost da je jednom, dok je jo bio uenik, poto jeuo kako su seetrdeset muenika zamrzli u jezeru, i sam hteo da se zamrzne, pa je radi toga zimi uao u cisternu; ali kao praviuenik,otomejenajprerekaosvomstarcu.Ovajgajeveomaizgrdio.NaSvetojGori jeupunommolalnitvuproiveovieodezdesetgodina. (Iz zapisa oca Pantelejmona): Kada smo doli starcu Germanu, zatekli smo ga telesno bolesnog,aliuobilnomblagodatnomstanju. Bilo je ve kasno, pa smo se zato urili.Prehladio sam se, govorio je starac i jako su me zaboleli zubi, nisu mi davali mira. Ali imajui takvu starateljku, Caricu Nebesku, Koja je obeala prepodobnom Petru Atonskom dae bitiuvarka i hraniteljka, i dae davati sve to nedostaje onima koji ovde ive, poao sam na mesto gde je iveo prepodobni Petar i pomazao lice krstoobrazno uljem iz kandila pred ikonom Bogorodice... Ne moe se, produio je starac, iveti u pustinji i ne doiveti nikakvo iskuenje. Ali ako se ima strpljenje,Gospodesvedauredinanaespasenje. Ti si, oe, govorili smo mi, privikao na muke, a mi smo maloduni i uopte ne moemo datrpimo:kolikinamtrudpredstojidadoemodotakvogstanja!Nijetonita,pomalo se moe privii. Samo ne treba kretati od velikih dela, nego poinjati s malim. Onaj ko kreeodvelikog,tajpadainamalom.PrepodobniAntonijecelogivotanijejeouljanitije pio vina, ali to kao zakon nikome nije propisao. A u iskuenjima treba uvek pamtiti mitarevu molitvu, jer je za nas jedino neophodno smirenje; uz druge vrline moe se pasti; ali smirenje ne pada. Ovde, na ovom istom mestu u kolibi je iveo starac iz Moldavije po imenu Gerasim, koji je umro oko 1820. godine. Jednom su mu se u snu javila tri starca i rekli: Nas trojica ivimo nedaleko odavde, ne uznemiravaj nas i reci da nas i drugi ne diraju! Starac je o vienju rekao svom duhovniku. Duhovnik je tada bio poznati starac Neofit Karamanlis, koji je stalno iao pustinjama radi ispovedanja i prieivanja pustinjaka. Otac Neofit je poeleo da pronae moti ovih triju staraca koji su se javili njegovom edu. Pretraio je sve peine, a na tom mestu ih je sijaset, sve naputene provaljene kolibe i stene; svuda se zaustavljao,eprkao, razbacivao kamenje, ali nita nije naao. Posle izvesnog vremena oni su se javili tom istom starcu na ovaj nain: prolazei pustinjommimojednogmestanaputukaprepodobnomNilu,onjeuvekoseaomiomiris. A u to vreme kada su ugodnici Boji prohteli da mu se jave, osetio je tako silan miomiris da se i nehotice zaustavio. Bilo je kao ceo oblak koji ga je obuhvatio sa svih strana. U njemu se probudila elja da sazna odakle izlazi takav miris, pa je poeo da trai. Dugo je obilazio uokolo, dok se nije zaustavio blizu neega to je liilo na stari zid, gde mu se pokazalo da je na tom mestu miomiris najjai. Pomolivi se, on je iza zida izvadio kamen, onda drugi, trei i uvideo da iza njih zjapi rupa; poeo je da raiava i otkrila se peina.

Kada je otkrio toliko da je ve mogao da ue, uo je glas: Ne uznemiravaj nas! Nas trojica smo ovde iveli i pogrebeni i elimo da nas niko ne dira! Starac je zatvorio ulaz u peinuiposlejesamonjegovuenikIlarionznaozatomesto. Otac German je produio: Prepodobni Akakije Kapsokalivijski je veoma voleo prepodobnog Maksima, i prilikom svake pomisli pribegavao je k molitvi njemu. Mnogo puta mu se prepodobni Maksim javio zbog njegove vere i ljubavi. Jednom je video prepodobnog Maksima i jo mnoge u belim rizama, samo su shime na njima bile obine. Prepodobni Akakije je pitao:Ko su ovi koji te prate? Prepodobni Maksim je odgovorio: To su oni koji su ovde u ovoj pustinji iveli, koje sam ja prilikom ivota pouavao a oni sledovalimomuenju.Etotakojenekadbilo,produiojeotacGerman,alijeisadatako.I sada ima takvih koje niko ne zna. Oni, makar i iveli kao i ostali, ali u sebi kriju visoki duhovni ivot koji niko ne zna, kao to nisu znali ni za vreme ivota prepodobnog Maksima, za koga su svi mislili da je u prelesti, i nije prola godina ili dve, nego itavih pedeset dok ga nije otkrio prepodobni Grigorije Sinait. Starac German je uskliknuo: Kolikorazruenihkolibamoemoovdenai,kolikopeinaukojimasu,oigledno,ivelii spasavali se prepodobni oci! Evo pre dva dana jedan brat je neto nie od moje kolibe prema moru naao malu kolibicu, ve sasvim razvaljenu ali na takvom mestu da ne znam kako je tamo bilo ko mogao da ivi, a iveo je. A koliko li godina postoji moja koliba, i ljudi su u njoj iveli, a da niko nije naao tu donju kolibu. Tako su, vidite, ove pustinje ispunjene svetim motima, ali su te moti ostale nejavljene. Duhovnik otac Neofit je mnogotraioovde,alinijenalazio,jersvetikojipoivajuneeledaihotkriju. O ranijim podvinicima starac je govorio delimino ono to je sam doiveo, a delimino ono to je uo od svog starca, oca Danila: Ranije su u kapsokalivijskom skitu iveli mnogo potovani starci, slini drevnim velikim ocima, pred kojima smo mi, sva skitska bratija,prolazilisavelikompobonou.Starcisukaonepokretnistubovistajalinabdeniju od veeri do jutra, a da se ni jednom ne obazru na stranu. Svi su oni biliutljivi, pusta re za njih nije postojala,ak su i o neophodnim govorili malo i to onda kad treba. Duhovni ivot suuvali iznad svega. Meu njima je osobitom pobonou sijao starac Avksentije: on je meu starcima bio kao svetilo. iveo je u keliji svetog Georgija i imao je samo jedan glineni lonac u kome je sebi kuvao trave, a skupljao ih je po stenama i samo je to jeo. Ponekad je uzimao i hleb, ali nita vie. iveo je u skntu oko ezdeset godina. Posle smrti ostaojenjegovuenikNeofitKaramanlis,duhovnik,kojijeumro1860.godine,kadamuje bilovieodstogodina. Starac German je ispraao o jo jednom podviniku:Uenih starca Kiprijana, Gavril, bio je vet ovek; mogao je da se prihvati svakog posla, pa mu se skitska bratija u svemu obraala.Bilotadasepokvariislomije,pamakarisat,otacGavrilnikadanijeodbijaoda posluiizljubavipremablinjem.Potoseishranjivaorukodeljem,nebibilodobroakose njegovtrudnebinagradio,pagajebratijamoliladauzmetosleduje.Dabisauvaoistu savest, otac Gavril je raunao vreme za koje je inio uslugu da bi znao koliko bi u

meuvremenu zaradio svojim rukodeljem (a pravio je on kaike i brojanice) pa je toliko uzimaoiodbratije,avienipare.Ljudikojisuprisustvovalinjegovojsmrtisuvidelidase staracosmehujeidajenjegovolicepostalosvetlo,alisenisudosetilidagapitajutavidiu tomtrenutku.NekojepotraostarcuNikiforu,kojije1825.god.obreomotiprepodobnog Nila, i ispriali mu ta se zbiva. Nikifor im je rekao: trite bre i pitajte ta vidi. Ali, stareva dua je ve odletela ka Gospodu. Tamo je bio i starac Danilo koji je ispriao sve ovo. Posle starca Gavrila u keliji svetog Jovana Bogoslova ostao je njegov uenik, otac Gerasimkojijeumrooko1865.godine,ustarostiodvieodstogodina. Zime 186970. starac German je bio zavejan snegom i deset dana je proveo bez hleba. Te iste godine jedan mirjanin, koji je eleo da stupi u monatvo, razboleo se i doavi do pustinje oca Germana, konano legao. Starac je sluio bolesnika samopregorno, liavajui sebe gotovo svega godinu ipo dana. Po elji bolesnika, starac ga je postrigao nazvavn ga Hristofor. Kada je ozdravio, novopostrieni je poeo da pokazuje nezalovoljstvo jer nije bioustanjudapodnosisuroviivotstarca:onjeeleoribu,uljeiostalo,panevideisvega toga,ostaviojestarca.Ponjegovomodlasku,doaojedrugiuenik,takoeHristofor. Kada smo starca Germana posetili aprila 1871. godine, on je govorio: Mora se trpeti i blagoseponaatisaonimakojigovoreprotivljubavipremapustinjacima.MatiBojahoe da u svemu bude izobilje u Njenom vrtu da niko ni u emu ne oskudeva, zato ste i vi polipoovimstenamaipeinama,radizapovestiHristoveoljubavipremablinjem.Ako e nai monahe koji ive po ovim stenama, ako vi ne krenete? Svako ko na ovaj nainini dobra dela, prvi e dobiti i nagradu, slino onome koji kadi, koji pre drugih osea miomiris. A ako vas neki grde za dobroinstva prema pustinjacima trpite: Gospod e nagraditi vae trpljenje i ispraviti zlo. Na pijacu se iznose razne stvari; jedan jedno, drugi drugo, svako svoje; ali se svi sa dobitkom vraaju natrag pa tako i ovde. Na ovoj nematerijalnoj pijaci, a takoe i u spasenju due, svi trguju, svako onim to ima i svi stiu korist. Strpljenje i blagost su nuni da se iskoreniavolsko delovanje, koje lukavi deluje u ljudima raznovrsnim svojim spletkama, da bi smetao svemu to je dobro. Dobrotvori koji namaljusvojeprilogeneeostatibeznagradekaoionajstaractojeiiaopovodu,ijeje korake brojao Angeo. A zato ti broji? pitao je starac Angela. Zato da bi ti za svaki korakdobionagradu! Pitalismostarcaomolitvi:Morasebitiistrajan.Kadasesrceoistiodstrastionopostaje prestolBoji,akadaneprijateljunjegapolaesvojalukavstvailukavstvabuduprimljena, blagodat ostavljaoveka, kao pela koja bei od dima i od smrada. Ako neko nema suze, neka bar ima alost po Bogu, srdani bol, jer to, pri smirenju,ovekaini slinim mitaru, kojijebioopravdanpredGospodom.ItakoesesteimilostBoja. Kada su u Solunu, priao je starac, za vreme grkog ustanka zatvorili u tamnicu svetogorske starce, solunski paa, kome nisu bili dovoljni ranije uzeta velika suma i stvari iz svetogorskih manastira, traio je od zatvorenih proestosa i poverenika ogroman novac.

Zatvoreni su odgovarali da kod njih nieg nema. Paa je nastojao. Tada su mu rekli da su na Svetoj Gori ostali samo olovni krovovi, pa i to samo u nekim manastirima. Paa je naredio zatvorenima da napiu u Svetu Goru da bi monasi koji su ostali skinuli to olovo i poslali u Solun za pravljenje tanadi. Oci su ispunili nareenje; ali su, predavi pismo, celu no meu sobom govorili o tome, i tugovali i molili se Bogorodici. Odjednom nou dolaze u zatvor dva kalasa i zahtevaju da trgovac Spandali, koji je takoe bio zatvoren, odmah ode do pae. On je pomislio, to je i raaumljivo za tadanja vremena, da ga zovu na pogubljenje,pajezato,odlazei,moliostarcedaseonjemupomole.Dolazionpai,aovaj mu veli da prenese svetogorskim starcima da olovo sa crkava on nee uzeti, pa neka napiudrugopismonaSvetuGoru,danikonesmedadirneolovonakrovovima!Zatimje paa priao: u snu mu se javila Bogorodica i tako ga uplaila da on ni za ta na svetu nee krenuti da skida krovove sa crkava. Kada su od Spandalija uli radosnu vest, oci su se veomaobradovaliizahvaljivaliCariciNebeskojzaNjenuvelikuibrzupomo.Etokako Mati Boja titi: takoe i za vreme ama (1854) nije popustila Turcima. Oni su ve bili blizuHilandara,pretilisudaunitesvemanastire,alisusvimonasipostilitridanaimolili se,iodjednomTurcisuotili. Starac je jo priao kako je njega sauvala Majka Boja: Jednom sam pao s vrha merdevinaiudariosestranomokamenkojijeprobiomesoiproaounutrapasezustavio na jedva prst rastojanja od srca. Zavapio sam:Presveta Bogorodice, pomozi mi! i ostao samiv.Drugijedanputjedoaorazbojnikkodmeneukolibu.Banuojenaglo.Napitanje zato je doao, odgovorio je:Da te ubijem! i bacio se na mene. Borili smo se sat ipo. Na kraju me oborio i poeo da me davi. Pogledao sam na lik Majke Boje i zavapio k Njoj. Razbojnik je, kao da se neega uplaio, skoio i istrao. Od tada sam nou izlazio u umu. Posle dva dana opet je dolazio razbojnik, i njegovi tragovi su ostali u keliji, ali se kasnije vienijepojavljivao. (U zapisima oca Pantelejmona sauvala se beleka jednog sarovskog monaha o poseti kod starca Germana): Idui od peine prepodobnog Nila prema Lavri i sputajui se niz sipar belog i svetlosivog mramora, slinog onom na Uralu, naili smo na stazicu koja vodi do starca Germana. Uskoro smo videli i njegovo obitalite koje se od tronosti sruilo i u vreme pada tako ranilo oca Germana da je on, bez obzira na svoju veliku ljubav ka monakom trpljenju, molio Caricu Nebesku da mu daruje isceljenje, obeavajui da u prvojpriliciizgradiunjenuastmalucrkvu.MajkaBojajeusliilanjegovumolitvuielju tako da je ubrzo bio isceljen. Ali nije mogao da sagradi hram kako je obeao, jer je iveo u krajnjoj oskudici. Proavi sruenu starevu kolibicu, iza nje sam video novu, jo nedovrenu keliju. Sam otac German radio je u to vreme sa svojim uenikom na ceenju lovorovog ulja. Videvi nas, ostavio je posao i pourio da nas sretne sa dubokim poklonom. On je srednjeg rasta, malo pogrbljen, ali njegov hod i dranje su odisali sveinom i prostotom deteta. Njegova odea se sastojala od nekoliko komada sukna i platna meu sobom zaivenih ili vezanih. Njegovo neveliko lice, obrubljeno sedim

vlasima, s nevelikom bradom, odravalo je nezemaljsku radost i mir: bilo je puno ljubavi, krotosti i pune panje i sauea za sve to je bilo oko njega. Meni se uinilo da starac German veoma lii na naeg velikog starca Serafima! Njegovo prvo pitanje je bilo:Da li ste moda gladni? Imam odlinih suvaraka i svee vode! Ali, poto smo bili siti, zamolio samgadanassnabdeneimzapotkrepljenjeduevnihsila.Uzdahnuvi,staracjerekaoda je u takvim zalihama on krajnje siromaan, i da se on, kao i svi hriani ovih poslednjih vremena, po pisanju svetih otaca, spasava jedino blagodau Hristovom koja daje hranu i snagu da se podnesu mnoga i velika iskuenja. Pitali smo ga ta je najbolje od svega to je naaonaputumonakogivota.Posluanje!odgovoriojeon.Jabihbiospremandau to verujem, ako se govori o pustinjakom ivotu, produio sam ja, ali kada se radi o opteiu,ondaneverujembasasvim:inimisedajesuparnitvoubogatstvumanastira povuklo uprave, a za njima i celokupno monatvo u interese i materijalnost, da se zato koriste sva naizgled bogougodna sredstva. Zato mi se ini da je nae vreme tako siromano u pravom monatvu. Kako su stvari krenule, desi se da poneko od nas primi takvoposluanjekojenijeusaglasnostisanaomsaveuisauenjemcrkve.Dalienasi u takvom sluaju posluanje spasti? Ako si ti uveren, govorio je on, da je ono to je nareenoprotivnozapovestiBojoj,tatespreavada,prenegotogaispuni,objasnito to misli svom stareini?Moje raspee!, odgovorio sam.Pa zar nisi zato i izaao iz sveta, da bi uzeo svoj krst i oao za Hristom?Ali ta da radim kada i posle objanjenja starac bude insistirao da ispuni ono to je naredio?Ako to ne predstavlja smrtni greh i ako si ti nemoan, onda je po mome bolje da uini; zato toe on, a ne ti, odovarati za to pred Bogom; ali ako si snaan u veri, onda je bolje biti kriv pred stareinom, nego pred Bogom;boljejebitispremandasepodnesekazna,paakidaseizaeizmanastira,nosei svoj krst. Uostalom, onaj ko se prosta srca i punom verom predaje na posluanje, neprestano molei Gospoda da starcu otkrije svoju volju radi spasenja svoga, tome Gospod nee popustiti iskuenja, nego e i stareinu i potinjenog izbaviti od mrea avolskih. Poinuo je otac German od mnogog svog truda 1875. godine. Po doputenju Bojem, njegovasmrtjebilanasilna,odrukuzloinca.JednomjebiouKapsokaliviji. Videvitamo mirjane radnike, on im je objanjavao da eli da izgradi kod sebe crkvu zbogegae biti potrebnodaproirisvojukeliju.uvito,majstorisupretpostavilidaonimanovcaipoli su da mu ga oduzmu pre nego to najmi majstore. Upali su u pustinjsku keliju, starevu, i verovatno ne naavi nita, ubili ga. U elji da sakriju zloin nakupili su mnogo suvog granja, zatim su ga stavili oko kolibe i na nekoliko mesta zapalili, a sami pobegli. Vatra se meutimugasila,akolibajeostalacela.Doaviponekomposlustarcu,jedanpuetinjakje naaokolibuobloenugranjem,aocaGermanaubijenim.Natajnainotkriosezloin. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA

 STARACJOASAFGRK (umro1872) U gornjem delu Nilove pustinje nalazi se kelija svetog velikomuenika Artemija. Tu se prepedesetgodina podvizavao starac Joasaf. A njegov starac,duhovnik Kornilije, iveo je tuetrdesetgodinaod1817do1875. Otac Kornilije je doao na Svetu Goru 1812. godine, kada mu je biloetrdeset pet godina. Postao je monah u keliji svetog Pretee na Vigli, gdje je danas moldavski skit, ali je posle kraegvremenapreaoukelijusvetogArtemija.Biojeonovekduhovnogisvetogivota. 1823. godine doao mu je otac Joasaf koga je on postrigao u monatvo. Otac Kornilije je priao kako je jo pre dolaska Turaka na Svetu Goru, kada se oko njihove kelije u raznim mestima podvizavalo mnogo pustinjaka, jedan starac rano ujutru poao da skuplja kestenje. Konjuari manastira Lavre su u to vreme bili u lovu na veprove. Pri bledoj meseevoj svetlosti, ne pogledavi dobro, jedan konjuar jeodstarca pomislio da jevepar, opalioismrtnogaranio.NasliannainjepoginuoiizvesnistaracLeontije.Dokjejobio mirjanin, jednom je u svai udario svog protivnika tako jako da je ovaj pao i umro. Kasnije,kadajepostaomonah na Svetoj Gori,promisao Boji jeuinio da na to savreniji nain skine sa njega taj greh time to je na njega putena nasilna smrt. To se desilo 1821. godine. U to vreme, zbog grkog ustanka, turska vojska je zauzela celu Svetu Goru. Iz Kapsokalivije su skoro svi pobegli u Lavru da bi tamo bili sigurniji ne samo od Turaka, negoiodmorskihrazbojnika.OtacLeontijejeiveouKapsokaliviji.Daliseonzadraoili prosto zbog starosti nije mogao brzo da ode tek, banue razbojnici i dok su pljakali skit primetie ga kako odlazi, i povikae za njim: Stani! Starac se nije zaustavio. Razbojnici su gagaaliinamestuubili. Na pola sata hoda od kelije svetog Artemija nalazi se ruevina drevnog skita svetog Vasilija. Kada je u jedno vreme na Svetu Goru stiglo mnogo sinajskih monaha, jer su ih iz njihovih manastira izbacili Agarjani, oni su iveli u ovom kraju i na Katunakiji. Ali su mnogi od njih ubrzo umrli, jer nisu mogli da podnesu ovdanju klimu, dok su ostali napustiliSvetuGoru. StaracJoasaf,rodomGrk,doaojenaSvetuGoru1820.godineistupionajpreuLavrugde je proiveo tri godine. Onda su Turci ispunili svu Goru. Zajedno sa drugima i otac Joasaf je sluio Turcima i, na opte uenje, od njih ni malo nije stradao. Onda je preao kod duhovnika oca Kornilija. Na Atonu je ukupno proiveo pedeset dve godine i za sve to vreme nije nikada bolovao. Stariji njegov uenik, Pavle, iveo je sa njim trinaest godina, a odtogajesamogodinudanabio zdrav.Kakoseizdravate?pitalismo ga.Presveta Bogorodica se stara. Ja, govorio je starac, ponekad prepisujem rukopise; ali sada u

starosti, zbog slabog vida, ni ovo skoro da ne mogu da radim! Drugi uenik je bio jeromonah Damjan. On je pravio proste kaike i nosio tovare od morske obale i od skita svete Ane. Jednom, po volji Bojoj, on se strovalio sa stene i toliko se izranjavio da su ga doneli na rukama. Tako se desilo da je starac morao da slui oba svoja uenika. Gledajui nanjihovivot,naovetalostnjihoveodee,osobitoonekojujenosiosamstarac,moraosi daseudi.Predkrajivotastaracjezanemoao,netolikoodgodina,madamujebilove 70, koliko od tekog i surovog ivota, ali je umom bio bodar i sve. Ako se tome mestu prilazi od kelije prepodobnog Nila, i ako se penjete razbacanim otrim komadiima mramora, pa pomislite da je starac pedeset godina iao uz tu goru i uvek sa tekim teretomnapleima,ondapostajejasnokolikojetobioteakivot. NakraevremeprenjegovesmrtistarcasuposetiladvaRusa.Nanjihovopitanjedaliima dovoljno za izdravanje i ta u stvari radi, starac je odgovorio:Ta kakvi smo mi radnici. Ali evo Ona, Mati, brine o nama. Pri tom je pokazivao ikonu Boje Matere. Posetioci, elei da zapodenu razgovor primetili su da ponekad ba i nije tako:Ne, ako neko moli od Presvete Bogorodice, ma ta to bilo, ali neophodno za ivot, ili spasonosno za duu, Ona, svemilostiva umolie Svog Sina da sluzi Svom da ono to trai, samo ako to nee biti natetunjemuilinekomdrugom.Dovoljnojedaovekostavigrehovniivotidastanena putpokajanja,padagaGospodiMatiBojaprimekaosluguSvoga,osobitoakoonpadne pred Njih na kolena i moli ih kao to je reeno u Svetom pismu: ustani ti koji spava (od grehovnog ivota) i obasjae te Hristos (Ef. 5,14). I Gospod je rekao: Nisam doao da zovem pravednike nego grenike na pokajanje! I na krstu je On rairio preiste Svoje ruke da bi grenike obuhvatio i umirio. Kako se onda moe misliti da e Gospod ostaviti svoje sazdanje?Samoovekmoeulenjostisvojojdaprezreputspasenjaivenisvojudeoposle groba. A ako se on neprestano stara za svoje ispravljenje, nikako ga Gospod nee ostaviti. Potrebno je samo da se ovek obrati Bogu. Zato je i reeno: Onoga koji dolazi k meni neu isterati napolje (Jn. 6, 37), samo treba pribei blagosti Hrista Spasitelja. A ko se ne obraa, samsebeguraupogibao.Staracjedaljegovoriodajeovekudubokimgodinamaskloniji umiljenju i razmiljanju o smrti. Obino, onaj koji je stekao grehovne navike, nije sklon umiljenju, nego naprotiv, jaa u zlu i bez blagodatne pomoi skoro i da ne moe vie da ostavisvojegrehovnenavike. Na pitanje starcu o iskuenjima u manastirima, to jest o tome da u pustinji nema takvih iskuenja i da je u njoj lake iveti, starac je odmahnuo glavom i odgovorio: U manastirima su svoja iskuenja, u skitovima svoja, a u pustinji svoja. Neprijateljovekov, onaj koji ga spotie na putu spasenja, veoma je iskusan u svojim lukavstvima; ona iskuenja koja odgovaraju mestu, njih tamo i splie. Trpljenje nam je nunije od svega. Gospod nas nee ostaviti da se muimo do kraja, i ne vie od naih snaga. Ako neko od samog poetka stupi na pravi put spasenja, bie nezaobilazna i iskuenja. Treba trpeti i pomo Boja nee izostati! A ako nam se desi nekakvo iskuenje od demona, od ljudi, ili od sebe samih, pa mi zbog toga ostavimo svoje mesto i preemo na drugo, tamo e nas

susresti iskuenje koje je neuporedivo vee; a ako odemo i otuda, tamo gde doemo nai emo vee i od toga. Eto i ja, ivei sa mojim starcem, bio sam muen pomislima i mnogo dana sam se spremao da odem. Ipak sam, uz pomo Boiju i strpljenje, sa njim proiveo trideset tri godine. Kada su se pomisli pojaavale, starac bi me vodio duhovniku Hristoforu, a ovaj je govorio:trpi, trpi!avo hoe da te lii venca. Idi natrag i strpi se malodosmrtistarca,aondaidikudgodhoe!Ireiskusnogstarcajeveomadelovalana mene,pasamsesaobnovljenimduhomvraaoiproduavaoposluanjesvomstarcu. Kada je starac spomenuo duhovnika oca Hristofora, jedan posetilac ga je pitao nije li on uo da je taj otac Hristofor prieivao sedmoro pustinjaka za koje je znao jedino on. Otac Joasaf je rekao da od njega o tome nita nije uo, ali dobro zna da je sam otac Hristofor raspolagao velikim smirenoumljem, i bio toliko iskusan u duhovnom ivotu da je i sa malo rei, ispunjenih silom blagodati, davao veliku utehu i ohrabrenje oaloenim iskuavanimduama.NaSvetojGorijebiodvadesetpetgodina,aumrojekadamujebilo sedamdeset tri. Od samog dolaska i stupanja kod starca Zaharije u Kapsokaliviji, kao i posle prelaska u Janokopulo, tvorio je umnu molitvu i duboko se u njoj uvrstio. Re njegova je bila tiha i smirena, i nikada nije kazao nita suvino. Bio je trudoljubiv kako uz starca, tako jo vie posle njega. Imajui tri uenika on je uvek iao na posao pre njih, a ruke su mu bile otvrdle i ispucale od poslova. Na ove rei posetioci su prekinuli starca i pitali da li je mogue da se uz neprestanu umnosrdanu molitvu ovek bavi i telesnim poslovima.Ko je u njoj ojaao odgovorio je otac Joasaf, tome poslovi ne smetaju. Ruke ine svoje, a um je zauzet svojim. Nije dobro jedino ako nekome optenje s ljudima postanestrast.Tada unutranje umno delanje moe pretrpeti tetu; a uz takav ivot kakav jevodioduhovnikHristoforradnijemogaodabudesmetnja. Dalje su ga pitali: A kako mi koji ivimo u opteiu? Jer nije lako! Da, teko je, odgovarao je starac, osobito ako neko od samog stupanja u manastir nije poloio temelje ovoj molitvi i nije stekao izvesnu naviku; taj kasnije ne moe da pone i zato ostaje bez uspeha. Ali tamo u manastiru postoje druge vrline: ide se u crkvu na opta bogosluenja; ponekad se stoje svenona bdenja pa e svako imati ono to je zasluio po delima i usrdnosti. A o starcu Hristoforu dodao je otac Joasaf, moe se jo rei da se on umnosrdanom molitvom bavio sa osobitom panjom i usrdnou, to se vidi iz njegovih dela; a kakvi su bili njegovi tajni podvizi, to samo Bogzna, nama on nita nije govorio. Za nas je veliko bilo to to kada odemo do njega on nas sa malo rei utei, i ma kakve bile pomisli,onnasodmahodnjihizbavi;tolikojenjegovarebilaplodnaiblagodatna! Po svomivotu starac Joasaf jebioslian drevnim ocima. Tri nedelje pre smrti razboleo se ilegaoupostelju,a4.jula1872.god.mirnoseprestaviouGospodu. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA

 DUHOVNIKOTACDOSITEJMOLDAVLjANIN Izuzetan podviniki ivot imao je i drugi uenik duhovnika oca Ilariona Gruzina, duhovnik otac Dositej, rodom iz Moldavije. On se zamonaio u svojoj otadbini; kao osamnaestogodinjak stupio je u manastir Kaldoraani i deset godina proveo u njemu. Kadajedoaouobiteljzaeleojedavidikakosebratijatrudinaoptemposluanju.Tamo je bio i otac Leontije, koji je u to vreme imao in jeroakona. Primetivi Dositeja, otac Leontijegajepitao:Zatosidoaoovamo?Dastupimumanastir. Jesilipismen?.Kakodane,akdostadobro.Akosipismen,znalinetoodsvetih otaca?Naravno,znampodosta! Ispriaj onda neto, molim te, ja sam ovek nepismen a eleo bih da ujem njihove primereipouke.IDositejjepoeodapriakakotajitajotacgovorito,adruginekitoito. Leontije je dalje zapitkivao i ovaj ga je pouavao sve dok nije zvonilo za veernju. I odjednom,naveernjiDositejvididajeonaj kogajeon ceodaniouavaokaonepismenog sluiokaojeroakon,idajestao zapevnicudapevaiita.Tadajeonrekaosamomsebi: Vidikakvisuovdemonasi.Odsadstaviprstprekousta! Posle deset godina provedenih u Kaldoraanima, Dositej je poeleo da ode na Svetu Goru koja je pogodnija za prebivanje u umnom delanju i za sticanje plodova pokajanja. U poetku je iveo pri duhovniku ocu Leontiju u skitu Lako, a onda est godina u skitu Kapsokalivija; na kraju je preao u izuzetno tiho mesto, u peinu prepodobnog Nila Mirotoivog. ivot oca Dositeja bio je veoma duhovan; njegova re je bila ispunjena rasuivanjem i toplotom koji su izvirali iz sopstvenog iskustva. O umnosrdanoj molitvi imao je produbljenaznanja,osobitoizrazgovorasanjegovimstarcemIlarionomGruzinom. (Iz zapisa oca Pantelejmona): Starac Dositej je govorio: Ma kakva dobra dela da vri ovek, briga o dui jeviaodsvega.Sveti oci piu:Akoovek u mislima svojimvrsto ne predstavi da je ve tri godine mrtav i pogreben, ne moe se uvrstiti u vrlini. Ukoliko ne misli o smrti, nee moi da postavi ni temelje, a kamoli da dostigne kraj. Poetak vrline je odricanje od svega materijalnog; posle toga poinje uvrivanje vrline, ali je to prvi prag kojisenemoemimoii. Onaj ko dobroduno trpi iskuenja koja naviru, Bogu je ugodniji od nekog ko je stekao velike vrline. Kad dolazi iskuenje, dobro je moliti se najpre da nam bude darovano strpljenje, da Gospod pomogne da pretrpimo, a zatim treba blagodariti Gospodu to kroz iskuenja On pomae naem spasenju; pri tom se treba moliti da vreme iskuenja proe

bez tete za duu. Spasenje ne dolazi drukije nego kroz iskuenja, jer onaj ko odbacuje iskuenja, taj odbacuje i spasenje, a osim toga ostaje bez iskustva. A ko je u stanju da pretrpisazahvalnou,tomejelakoionpostajeslobodaniiskusan. Ma koliko da je ovek grean on ne sme da oajava, jer je naa velika nada u patnji Hristovoj,ukrviNjegovojkojujeproliozanas.Svetiocipiu:Makarseovekuvrlinama svojim uzneo i do nebesa, duan je da se moli zbog grehova, to jest da mu se oprosti mnotvo grehova njegovih. Svim svetim ocima,ak i onim najveim, deavalo se po volji Gospodnjoj da skliznu u neke greke, da bi bili smireni u pomislima, i da se ne bi gordili vrlinama. Sveti Isak Sirjanin pie:ak i ako siudotvorac, ako vaskrsava mrtve, moli se da ti se oproste gresi! Oci govore da mi ne treba da elimo mir u ovom svetu, nego da uzljubimo rad, znoj, iskuenja, uvrede; jer nama je spremljena radost u buduem veku, venoveseljeodBoga.Kadaseovekradujeuiskuenjima,tadapoznajesvojnapredak. Sveti apostoli, sveti muenici i svi prepodobni oci proli su u iskuenjima ovaj ivot i posvetili se. Car Savorije je ljuto muio svog sina. Kada su poeli da deru kou sa njega, ovaj je uskliknuo:Kako je slatko stradati za Hrista! Kneevi, carski sinovi, i sami carevi su sve ostavljali, iveli u krajnjoj bedi i trpeli razna iskuenja i na taj nain postali sveti, kaonaprimerJoasafcarevi,ArsenijeVelikiimnogomnogodrugih. Ako ispunjava crkveno pravilo ne treba se time ograniavati nego neprestano prebivati u umnoj molitvi, jer e inae ono to si stekao kroz pravilo da se izgubi, i nee ostaviti nikakvogploda. KooBogumislisljubavlju,otomeiBogmisli.Svanaabrigaoonometojeneophodno zaivot,ostaenakrajuovdeamolitvaeprionutizaduuisanjomepoiiugrob. Ako se ovek voljno i sa prinuivanjem prihvata podviga radi spasenja due, tada sve postajelako. Ko poseuje i tei pustinjske oce koji se trude i podvizavaju i ive u pustinji radi ljubavi Hristove,tajeimativelikouzdarjeodBoga. O starcu Dositeju nita vie nije poznato; ako se udostojio milosti Boje, ondae se setiti i onnas,kaotosmoseiminjegasetiliinapisaliovomaloradioptekoristi. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACGEDEONGRK (umro1869)

 Otac Gedeon je doao na Svetu Goru 1832. godine i u poetku je bio u Rusiku, ali samo dve godine, pa je preao u skit Kapsokalivija ka starcu Dionisiju, kod koga je iveo dvadeset godina. Taj Starac Dionisije je ranije iveo sa starcem Timotijem, koji je imao sedam uenika od kojih su samo etvorica bili zapisani. U vreme grkog ustanka svi uenici oca Timotija su se razbeali, i Dionisije je mislio da ivi u starevoj keliji, ali Lavra nije dozvolila jer on nije bio zapisan u omologiji, i zato je ostao bez iega. U keliji prepodobnog Akakija, uz njegovu peinu, iveo je bolestan starac, kod koga se smestio Dionisije.Tajgajezapisaoaposledvegodineumro.Tihgodinazavremegrkogustanka, u skitu je bilo malo otaca, a duhovnik, otac Neofit Karamanlis iveo je iza skita, u peini prepodobnog Nifonta. On je ocima savetovao da poseju penicu kojom su se oni na neki nain snabdeli u Kareji. Dvadeset oka te penice je otac Dionisije doneo na svojim leima. Oci su uinili kako je reeno, i penica je svake godine raala taman toliko da im je bilo dovoljno za hleb preko cele godine, i to je tako trajalo sve dok, po zavretku nemira, nisu poelidapristiubrodiisapenicom.Sanjihovompojavomprestalojedaraaonotosu starcisejali. Za vreme ustanka, oni koji su ostali u skitu imali su ivot muenika. Napastovali su ih Turci i morski razbojnici. Na primer jednom, na Veliki petak, razbojnici su doli u skit, i, znajui bogoslubeni poredak, udarili u zvono jer je bilo vreme da se itaju asovi, nadajuisedaenatajnainsakupitioceizarobitiih. Neznajuinita,ocisupoelidase skupljaju,arazbojnicisusebacilinanjihiuhvatilitrojicu,meunjimaiocaDionisija,dok suseostalirazbeali.Razbojnicisuzahtevalinovac,apotoovinitanisuimali,stranosu ihmuili:dlanovesuimzavezaliisvevieiviepritezaliiprisvakomobrtajusuzahtevali novac.Zatimsuobabokapritiskalipolugamadoksurukesvezalinaleima. Pouavajui svog uenika Gedeona, starac Dionisije je svoje primedbe svaki put rastvarao blagom reju:Ako preutim, munoe mi biti na dui; dug mi je da ti ovo kaem, kao to i psi laju videi vuka kako se pribliava, i ne putaju ga stadu a ti se popravi! Ove rei su uvek probadale srce oca Geodeona kao maem, jer starac je ne strogou i grdnjama,negoblagouisopstvenimprimerompouavaosvoguenika.1854.god.starac Dionisijejeumro,proivevinaSvetojGoriezdesetgodina. (Iz beleki oca Pantelejmona):ivei u opteiu govorio je starac manastirskoj bratiji, starajsedaneoptimnogosabratijom,tojestgovorisamosaonimaskojimaimaposla, i ne vie od toga. Kloni se razgovora, osim sa ljudima sa kojima si jednomiljenik i sa kojima deli tajne, sa kojima razgovor daje ploda. Ne moe se odmah odsei svako optenje, ali treba ii postepeno, ukazujui ljubav prema svima, ak i prema onima koji radeprotiv tebe ili sunatebe ljuti. Danas reci blagoslovi oe! a sutra skrati, pa reci jednu re manje, i takoe postepeno odsei nepotrebno optenje, a da to ne bode oi drugima. Sa onima koji ele da sa tobom jedu i piju potpuno preseci svaki razgovor. U manastiru

postoje ljudi koji strogo dre zapovesti Boje, ali postoje i ljudi suprotnog nastojanja. Moj starac, kada je bio na samrti i kada sam ga zamolio da mi ne ostavlja zapovest da moram daivimnajednommestujerseokolnostimenjaju,odgovorioje:edomoje,nedajemti nikakvu zapovest, samo ovo ispunjavaj: ma kuda poao, ma gde bude iveo, ovde ili u opteiu, svuda zatvaraj oi, zatvaraj usta, zapui ui. Zatim se uhvatio za bradu i pogladio je govorei:Budi kao magarac, budi malouman, kao onaj koji nita ne razume; drugogputanemaosimovog! Kada sam u razgovoru sa starcem Gedeonom poeleo da ujem neto korisno za sebe, rekavi da je kod nas u Rusiku sada jako buno zato to se bratstvo veoma umnoilo, starac je rekao:Da, danas vie nije tako kao onda kad sam ja tamo iveo; tada je zaista bilo veoma tiho, strogo se potovao monaki ivot i pravila otaca; ali je i sada mogue da sespaseteakosebudetepaljivouvali.Pritomjesnanobelistaracrukamapokriooi,a onda ih otkrio paljivo gledajui u mene; onda je zapuio ui i ponovo ih otvorio; zatim je sa obe ruke vrsto prekrio usta i ponovo ih otvorio, i na kraju, uhvatio rukama svoju bradu i poeo brzo da je klati na sve strane. Ko pone da ini tako bie u nemilosti bratije; njemu e se podsmevati i grditi ga, ali on treba da se ponaa kao da sve to ne primeujeinerazume.Mnogiodsvetihotacasuivelitakoseponaajuiinjihsusmatrali jurodivim, suludim, u prelesti. A ako ne moete tako; onda u najmanju ruku prekidajte svako optenje i trpite ono toe vam se desiti od bratije sa raznim karakterima. Zaista je nekada teko otrpeti uvredu, osobito ako osea kako je onaj koji vrea duan da pokae potovanje i ljubav prema uvreenome. Ali onaj koji trpi uvrede ne treba time da je pometen, jer je zato obeana velika nagrada; osobito ako on prema bezobrazniku pokae ljubav i smirenje; modae ga ovo smirenje urazumiti i one se predomisliti. A ako tako ne bude, na njemu je ruka Boja, ona zna kako da ga ispravi. Tako ostati ne moe jer onaj kojisebeuznosi,smiriese. Ma kuda da krenemo, govorio je starac, svuda su iskuenja, kao to je i prepodobnom Antoniju Velikom bilo otkriveno da su iskuenja ili mreeavolske na svakom mestu. On se molio i uo je glas: Smirenje e ih zaobii! Ne oekuj i ne misli da e ovaj ivot provesti bez iskuenja, jer i Apostol je rekao: Svi koji hoe da pobono ive u Hristu Isusu bie gonjeni (2 Tim. 3, 12). Apostol je jo rekao: Jer kad bih jo ljudima ugaao, ne bih bio sluga Hristov (Gal. 1, 10). Ne samo meu mirjanima nego i kod nas u monatvu, ko eli da se dridobrogputa,natogaavopodieneprijateljstvoljudidabigasputavali,iliskrenulis puta.Trpljenje,oe,trpljenje!Govoreiovostaracjesagovornikapotapaonopleima. Ma koliko da imamo vrlina, svi imamo i greke, a Hristos nikakvog greha nije imao, pa sugaopetraspeli! Naa uteha je Hristos, hrabrio nas je starac, i produio sveti oci nam piu da na zemlji ivimotakokaodasejonismonirodili!

U razgovoru sa starcem jednom smo mu rekli da, nalazei se dugo u manastiru i buci, sada, idui pustinjom, stiemo utehu. On je odgovorio: Tako je, tako je! Uzmite mali anak vode i postavite ga: voda stoji mirna i ista i vidi se dno. Uzmite veliku posudu vodeistalnojemeajte,daliebitimirnoiisto?Takojeikadaimamnogoljudi;samose u miru i tiini moe pogledati na sebe i poznati ta smo i kakvi smo. U sadanje vreme ne traite vrline, ne traite. Samo se starajte da trpite iskuenja koja vas napadaju, to e u buduem veku biti izjednaeno, da ne kaem, sa podvizima prepodobnog Antonija i muenitvom svetog Georgija. U keliji je dobro iveti. Tamo svako moe sebi da uredi ivot kako eli, mogue je skloniti se od svega; ni uemu ne uestvovati, starati se da ne vidi i neuje nita, i da se bavi molitvom koliko je vie mogue.im se zavri crkveno pravilo,odmahzamolitvu;nekamolitvabudeneprestana! Jednom je Rus koji je iveo u skitu, otac Tovija, doao na bdenje i tugovao to nita ne razume od slube. Otkrio je to ocu Gedeonu koji ga je uteio:nita to nije, ne alosti se makar i ne razumeo. Dri svoju molitvu, a zbog toga to ne razume, ne smuuj se. Pogledaj na brod koji plovi morem: tamo su putnici razni, i Grci, i Moldavljani, i Rusi i Arapi;oninerazumejujednidruge,alisedezajednobuduidasenalazenaistombrodu,a brod sve vozi ka pristanitu. Tako i Crkva: ma ko da je u njoj, onaj ko razume ili ko ne razume, sve njih ona vodi u pristanite Carstva nebeskog. Evo, mi razumemo, pa opet esto zaspimo na bdenju, a vama Rusima se vie prata, jer ne razumete rei, pae za va podvigitrud,nagradabitineuporedivoveanegonama. StaracGedeonjeposlednjihgodinasvogivotaveomazanemoaoibolovao.Poslednjiput sam bio kod njega na leto 1896. godine (monah Denasije). Iznemogao, starac se jedva podigao na odru i, predoseajui svoj skori odlazak, oprostio se sa mnom kao prepodobni Akakije:Ja idemnadalek put ivie seovde neemo videti! 19. novembraiste te godine onsemirnopredstaviouGospodu. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACNIKODIMGRK (umro1867) Otac Nikodim se rodio 1807. godine. Nezadovoljan mirskim ivotom, njegovom ispraznou, on je kao tridesetdvogodinjak doao na Svetu Goru. Posle kraeg boravka u Novomskitu,posavetuduhovnika,preaojeuKapsokaliviju,gdesenaselioumalojkeliji i poeo da vodi strog molitveni ivot. Rukodelje nije imao nikakvo, sve dok mu nisu doli

uenici, a tada je ve bilo neophodno da se prihvate nekog posla, kao i radi skitskih obavezakojeveomasmetajusvimakojiprolazeputumnogdelanja.Jeojeonsuvhleb,ak nipovrenijeupotrebljavao. No zavidljivac naeg spasenja nije mogao da podnese brz uspeh oca Nikodima nego je bacio na njega razne muke: otkrivala su mu se strana privienja, razne pretnje i na kraju svetla vienja. Ali, rukovoen iskusnim starcem, on je pobeivao avola i sve njegove horde. Neko vreme njegova kelija je bila zavejana snegom tako da se nije moglo izai. Dok je trajala tanevolja,iscrpla sekod njega zalihasuharaka,i on jedugo vremenabio bez iega, tako da je od gladi krajnje iznemogao. Tada mu se javio avo, sav u blistavoj svetlosti, sedei na prestolu, u vidu Svete Trojice, i rekao: Ja sam Sveta Trojica, pokloni mi se i ispunie se blagodati i jee! I istovremeno, gladnom starcu su bili pokazani stolovi sa razliitim akonijama, i njihov miris je napao ula izgladneloga. Starac je pao niice i molio Gospoda da ne dopusti da se neprijatelj nad njim smeje. Molio se dugo, i Gospod je pogledao na smirenje starca i prognao demona. Starac je ustao tek onda kada je iezao mirisjela. Pred smrt, kod starca Nikodima su se na pet mesta otkrile ogromne rane, i on je veoma patio vie od tri meseca. U poetku je mogao sam polako da izlazi iz kelije, ali je posle leao nepokretan i s mukom su ga okretali u krevetu. Njegov uenik Nil sluio je starca danonono, i toliko iznemogao da je bio kao suv tapi. Starac je izgubio i san, ali je pri svemu tome zadrao dobrodunost i neprestano je hvalio Gospoda, nita ne govorei o ljutoj svojoj bolesti. Samo jednom, kada je doao jedan monah iz skita i poeo da govori kao da zavidi starcu zbog takve bolesti, koju bi on eleo sam da ima, radi oienja grehovaibuduenagrade,staracjeodgovorio:Tineznatagovori;kadbiznaokakva jeovobolestikakvemukeodnjeovektrpi,nebitakonetorekao! Na kratko vreme pred smrt starac je imao vienje o pripremljenoj nagradi i o dolasku anelakojieopojatinjegovuduu.UtovremeonjeuzeozarukuuenikaNilaiuradosti duhovnoj poeo da govori:edo, dri se puta kome sam te nauio i dobie ono to i ja sada dobijam! Od radosti starac nije mogao da produi, i sa tim reima njegova dua je izletela ka Gospodu. Ali u taj trenutak uenik je sa tugom uskliknuo: Oe, da ti ne umire?itimekaodajezadraoduustarcadabiodgovorionanjegovbol: Da,umirem!posleegajezatvoriooi.Tojebilo1867.godine. Rukovodei uenika Nila u umnom delanju, starac ga je pouio da njime treba da se zanima bez poputanja i da ne veruje nikakvim matanjima. Makar se javio i sam Hristos,neveruj,negoreci:

 Ja ne elim da vidim Hrista u ovom ivotu, nego u buduem! Seajui se sa tugom, uenik je govorio:Nema vie takvih staraca. Evo sasvim nedavno, posle njegove smrti, spremaosamsezaprieeSvetimTajnamaiobavljaopravilozatvorenihoiju.Odjednom se u meni javila ovakva pomisao:toliko vremena se ve podvizavam, a nikako da neto vidim! I u taj isti trenutak pred mojim oima se pojavio nerukotvoreni lik. Otvorio sam oi i video to isto preda mnom je u velikoj svetlosti stajala ikona Spasitelja. Iz pouka starcashvatiosamdajetoodavola.Zatvoriosamoiiproduiodasemolimiprivienje jeiezlo. Divni su i razni putevi svetogorskog ivota. Gospod je gotov da blagodatno pomogne svakome, a od nas ve zavisi da liemo u pomo primiti, usvojiti je, koristiti se njome za svojespasenje. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA ISKUENIKJAKOVBUGARINITAJANSTVENISTARAC Neki mladi Jakov Bugarin, ne posavetovavi se sa iskusnim starcima, stupio je kod jednog starca Grka, koji je iveo u skitu Kapsokaliviji, u keliji ispod saborne crkve. Taj starac je voleo iroki put, i uz to je jo bio surov, prekog karaktera, a u duhovnom ivotu nita nije razumevao, kao da ga nije ni traio. Jakov je meutim teio podvinikom ivotu, eleo je da posti i da se moli, ali starac mu to nije dozvoljavao. Jakov je pitao duhovnika tadaradi.Ovajmujesavetovaodasluamakariovakvogstarca,otkrivimu kakvue korist stei ako pri tome bude sauvao svoj um i sluao glas sopstvene savesti. Uenik se povinovao, ali ne bez velike unutranje teskobe, o kojoj je ispriao duhovniku i molio ga da ga blagoslovi da pree kod drugog starca. Meutim, duhovnik nije blagoslovio da ostavi starca nego je rekao da mu se u svemu povinuje, samo mu je uz to naznaiopodvigpostaimolitve kojiontrebadaizvravatajnodastaracnebiznao.Jakov je posluao. Molio se nou, danju radio, odravao panju i uzdravao se od svega. Ali to nijemogaodasakrijeodstarcakojijepoeodagaprati,dagateradaviejede,idaspava. Jakov je imao obiaj da svake noi dolazi u sabornu crkvu i da se u priprati moli pred ikonom Presvete Trojice, koja se nalazila nad ulazom u hram. Tako jeinio dugo. Jednog dana, kadajebiouvelikim brigamazbogivota sa onim starcem, za vremenone molitve uojedanekodolazi.Sakriose.Jedvaujemkorakomupripratujeuaostaracsedebrade i duge kose potpuno nag. Uavi u pripratu stao je pred vrata crkve i, pomolivi se, prekratiovratakojasuseodmahSamaotvorila.Staracjeuaouhramidugoseunjegovoj

sredini molio. Molitve jeitao i naglas. Posle duge molitve starac je celivao ikone i izaao. Ponovojeprekratiovratakojasusezatvorila,iotiaoizhrama. Jakov je zaeleo da sazna ko je taj starac i da ga zamoli da ga primi k sebi, pa je odmah i sam izaao i poeo izdaleka da ga prati. Tako su se oni od Kapsokalivije uspinjali na planinu sve do Kerasije gde je starac skrenuo u stranu i poao u pravcu vrha Atona. Kada je poelo da svie blizu hrama Panagije, i Jakov je na kraju reio da stigne starca ali se u istom trenutku starac, koji je dotle iao kao da nikoga ne primeuje, obratio Jakovu rekavi: Kuda ide? Jakov se pribliio i zamolio ga da ga uzme sa sobom. Starac je odgovorio: Tiovdenemoeiveti.Idisvomestarcuiiniposluanje;toetiposluitizaspasenje.A onajkonijeprimioboanstvenublagodatnemoeivetinaovommestu.Tvojespasenjeje tamokodstarca.ZnajitodaeuskoroGospoddateuzmeSebi.Staracjepoaoiodlazei rekaojejoiovo: Nassmoovdedvojica.OndajepoeodasesputananieodPanagije. Jakov je sve ovo ispriao duhovniku. Ovaj je potvrdio reeno i savetovao Jakova kako da sepripremizaodlazak.KroztrinedeljeJakovjeumro. A posle tri godine, kada su otkopali njegove kosti, one su se pokazale miomirisnim, a glava je bila ispunjena mirom. Mnogi, ne poznajui njegov ivot, udili su se, kao i sam njegovstarac. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACPAJSIJEGRK (umro1869) Sada ispriajmo o uvenom podviniku starcu Pajsiju, koji je na Svetoj Gori proiveo osamdesettrigodineiupokojioseuGospodukadamujebilovieodsto. Kakonealititoizuzetanivotstarcanijebioprimeenusvojevreme.StaracPajsijejebio fenomen meu starcima, koji su na Atosu proiveli skoro vek, jer ga je pamenje izuzetno sluilo i mogao je vrlo precizno da govori o dogaajima prolih vremena. Bio je uen ovek i upoznat sa istorijskim dogaajima, a u nekima je uzeo i uea za vreme etrdesetogodinjegivotauLavri,gdejebiomeuprvimproestosima.

GdeseotacPajsijerodio,kosubilinjegoviroditeljii kakvojeimenosioumirusvetomi ne znamo. Doao je na Svetu Goru 1785. godine i stupio u Lavru. Ovde su ga odmah odredili za pevnicu i uskoro je bio naznaen za tipikara. To posluanje je obavljao skoro etrdesetgodina,jerjeimaoizuzetanglasidobrojepoznavaomuzikunotaciju. Tokom godina stekao je opte uvaenje i panju stareina. Dali su mu veliki stan i poslugu, i poto u idioritmiji svako sebe izdrava kako moe i ume, on je u odnosu na druge imao obilan sto, pio je bolje vino, a vodu uopte nije ni koristio! Posle trideset pet godina takvog ivota naiao je grki ustanak (1821) i Turci su preplavili Svetu Goru. Od starijihlicaLavresamojeonsajomalobratijeostaodauvamanastir.UpoetkuTurcisu nejednommuilistarcazahtevajuinovac,aonjesvemuketrpeobezrei,istovremenone prestajui da im slui. Njegovi glavni pomonici su bili starci Neofit (koji se kasnije preselio u peinu prepodobnog Atanasija, gde se proslavio visokim ivotom) i Gedeon, koji su od njega primili postrienje u shimu pre nego to su Turci doli na Aton. Poto je bio blagoglagoljiv i usluan, starac Pajsije je za kratko vreme stekao naklonost pae, i tako mu je bio po volji da ga je ovaj svojom vlauuvao za sve vreme svog boravka na Svetoj Gori.PrenegotosuturskevojskezauzeleSvetuGoru,AbdulRobutpaajeimaonameru da posee sve monahe koje zatekne, navodno zbog toga to su mnogi od monaha koji su otili saSveteGore stupili u grke odrede i uestvovali u optem ustanku. Ali jesledovala naredba sultana Mahmuda da monahe koji su ostali ne ubija, nego da ih samo ostavi bez iega,akbezkonopcadaseopau! Posle odlaska Turaka kada su se mnogi od bratije vratili, starac Pajsije je pomiljao da sleduje prcmeru i savetu oca Gedeona i da se naseli u pustinji, ali je oseao strah i ak oajanje mislei da nije u stanju da podnese liavanje u pustinji posleetrdesetogodinjeg raskonog ivota u Lavri. Duhovnik je bio Neofit Karamanlis koji je u to vreme iveo u peini iza skita Kapsokalivije. On mu je ne jednom govorio da se udalji u pustinju, a onda je jednom odluno rekao: Dokle ti misli da provodi takav ivot? Evo ve etrdeset godina kako ne pije vodu, nego samo vino; tebe slue, tebe potuju, a gde je tvoje pokajanje!Sadatrebadrugihetrdesetgodinadapijevoduidasesamosvemustara! Otac Pajsije je osetio takvu elju i odlunost da je iz tih stopa ostavio Lavru i od tog vremena pa do same smrti, punihetrdeset godina nije pio vina, nije jeo sa uljem i uopte strogosepodvizavao. PoizlaskuizLavreonjepoaoduhovniku,atajgajenateraodakopazemlju,sejepenicu iobavljaraznetekeposlove,adaujednodristrogipost. Proivevisduhovnikomkraevreme,onjesebikupiokelijusaveomokunicomuskitu Kapsokalivija. Ali velika kelija je zahtevala i veliku brigu, to je nespojivo sa ivotom u tihovanju, i zbog toga ju je otac Pajsije ostavio i kupio malu u tom istom skitu, u kojoj je iveo vie od dvadeset godina. Posle petnaest godina primio je uenika koga je postrigao sa imenom Jeftimije. Sedamnaest godina pre smrti oca Pajsija, Gospod je poslao na njega

teko iskuenje: jedne noi, bez ikakvog vidnog uzroka izgorela je njegova koliba tako da jejedvauspeodaiskoi.Posletogpoaraonjesauenikomostaobeziega.Neznajuita da radi u takvom poloaju, starac je poao duhovniku u elji da se smesti kod njega na zajedniki ivot. Meutim, videi kod njega veliku smetnju tihovanju, kroz petnaestak dana on je otiao na svoje zgarite. Pomolivi se Gospodu on se posavetovao sa uenikom ta da ine. Misli i jednog i drugog su bile upravljene na pustu staru keliju svetog velikomuenika Georgija, za koju je skit odredio sasvim beznaajan otkup. Starac je reio dajeuzme,aligdedanaenovac?Itadaseodluiozapodvigkojimudotadanikadanije padao na pamet: uprtio je torbu i poao po celoj gori da prosi milostinju. Ranije je on sam davao milostinju i raspolagao celim manastirom, a sada sam ide da prosi kao siromah. Jedva da je gdegde naiao na sauee, tako da se vratio nosei samo nekoliko piastera, koje je i uplatio skitu za keliju. Osgalu sumu je starac sa uenikom doplaivao malo po malo,kadaikakojeslaoGospod. Glavna crta starca Pajsija je bila sveobuhvatna ljubav. Ova ljubav se izraavala i reju i delom. Ako bi se nekad desilo da primeti da nekome neto nedostaje, na primer luk, odmah bi trao da ga naupa u svojoj batici koja nije mogla da zadovolji ni potrebe njega samog sa uenikom. Osrbito je izraavao ljubav prema onima koji su ga vreali i mrzeli. Deavalosedapoenasaborstaraca,poobiajuskita,nakomejebioduandauestvuje. Tamo je gledao da nita ne govori, osobito ako su o nekom pitanju oci sporili. Poznati tamo starac Venijamin bi poinjao odmah, jo na samom skupu, da vie na njega zbog takve utljivosti, da ga grdi i napada. Starac bi krotko odgovarao: Oprostite, Gospoda radi, ja sam uvek saglasan sa svim to vama Gospod ukae da trebainiti i ponovo bi zautao. im bi se vratio kui, on bi zamesio hleb, ispekao lepinju i nosio jo vruu ocu Venijaminu,saljubavljugovoriosnjim,davaomulepinjunebilitimepokazaokakosena njega ni malo ne ljuti. Kada bi ga neko vreao, starac se uvek trudio da uini neko posluenje tome koji ga je uvredio. On jeesto govorio:Ljubav koja se ne pokazuje i na delu,makarinajmanje,nijesavrena! Staracjepretrpeomnogaiskuenjaodavola.Predkrajivota,kadajeveoslepeo,demon je stao pred njega i rekao:Ti sve jednako:Gospode Isuse! Nek ti Isus onda otvori oi! Vidi, On tebi ne pomae, tako da Ga ti uzalud doziva. Starac se prekrstio i prokleo demona,aovajjeiezao.Timpovodomstaracjegovoriosvomuenikukrepeiga:Dri Isusovumolitvu,nepoputaj,inebojseneprijatelja! Kao to je ve bilo reeno, pred dolazak Turaka na Svetu Goru, otac Pajsije je postrigao kasnije uvene starce Neofita i Gedeona. Neofit je, poivevi u peini prepodobnog Atanasija,poinuouGospodu1860.godine;aGedeon,kojisepodvizavaouKapsokaliviji, u keliji Blagovetenskoj, leao je na odru ve dve i po godine. On je eleo da poseti starca Pajsija, ali zbog teke bolesti koja mu nije dozvoljavala da ustane iz kreveta, to nije mogao da ispuni. Tada je poslao svog uenika Damjana koji je u njegovo ime rekao ocu Pajsiju: Poslao me starac da ti kaem oe ovakve rei: poto sam ne mogu da doem, aljem

uenikadasmojestraneuinimetanijeikaepotositimojstarac,ondasauvajmored, idi ka Gospodu najpre ti, i tamo pripremi mesto za mene! Kada je starac Pajsijeuo ove rei,obradovao seduhomi rekao:Blagodarim oca Gedeona za ovu vest. On jebio uzrok mog odlaska u pustinju, i ja ovde zavravam svoje dane! Govorei ove rei starac se zaplakao.Poutavimalododaoje:ReciocuGedeonudajenakrajblizu.Nekasemalo strpi,uskoroemosevideti! Na praznik svetog velikomuenika Artemija, 20. oktobra, starac Pajsije je izaao iz kelije i seo da bi se ogrejao na suncu. Dan je bio jasan i topao ali je starac osetio da je nazebao; vrativi se u keliju legao je na krevet i pokrio se, ali nikako nije mogao da se zgreje. Posle toganijeustajaodesetdana.Zatovremenitanijejeo,pripremajuisezaprelazakudrugi ivot, a svoj duh je hranio svakodnevnim prieem Svetim Tajnama. Poslednjeg dana, njegovuenik,videikakosestaractopi,predloiomujedanadnjimobavejeleosveenje. Starac se sloio rekavi: Kako god moete, sada mi pomozite! Cele te noi uenik Jeftimije je presedeo uz starev odar pitajui ga ta daini posle njegovog odlaska. Starac je odgovorio: edo moje, ako hoe da se spase onda se ne sekiraj o svom ivotu. Ispovedajseiprieujesto;imajljubavpremasvima;onekojitenepodnosezavolisvim srcem,imgod moeposluiim;neka te uvek rukovode strah Boji i misaona smrt. Kad god se zarumeni jutro razmiljaj da liu doekati vee?, a uvee da liu videti jutro? Radei tako imae istinsko pokajanje, a o telesnim potrebama i o hlebu ne staraj se; radi malorukodeljeibudinjimezadovoljan.Gospodesestaratizatebe,samonetraiizobilje i suviak, nego budi zadovoljan malim. Takoe, ne optereuj svoje misli kelejnim poslovima: to treba da se uradi, ovo da se zavri i slino, jer zbog takve brige nee imati duevnimiriistinskopokajanje.DrineprestanumolitvuIsusovu,panjuinebojsedase estoprieujeSvetimTajnama! Jo pre zore doao je duhovnik, Moldavljanin, otac Dositej, i jeromonah koji je s njim sluio. Priestili su starca i poeli da obavljaju jeleosveenje. Do polovine je starac slobodno vladao rukama, mogao je sam da ih prua i obre radi pomazanja; ali posle treeg Jevanelja je oslabio. Snaga stareva se gasila sve vie i vie, i s poslednjom molitvom,kaodajezaspao,staracjepoinuo. (Iz beleki oca Pantelejmona): Uenik oca Pajsija, Jeftimije, iveo je sa njim dvadeset pet godina. Prilikom razgovora o svom starcu setio se sluaja koji je svedoio o stepenu u kome je starac usvojio umnosrdanu molitvu. Jeftimije je bio vrlo prost ovek, pa je to svojstvo, zajedno sa posluanjem starcu, posluilo kao neka vrsta orua za sticanje velike blagodati Boje koja je u njemu delovala kao u savrenima, u potpunosti mu uznosei um kBogu.JednomjestaracPajsijerazgovaraosajednimmonahomoIsusovojmolitvi,otome daonakodsavrenijihzamenjujesveostalemolitve.Jeftimijejesedeonedalekoi,uvito, poeousebidarazmilja:Zaronopravilokojeitamo,raznemolitveitropareGospodu, Carici Nebeskoj i svetima nisu molitva? Nije valjda da takve molitve ne stiu do Gospoda?, i on je posumnjao i nije poverovao u ono to je starac rekao monahu. U tom

trenutku obuzelo ga je udno oseanje, kao da je prestao da die, i postao na neki nain zatvoren u samog sebe; njegova glava je postala laka tako da je nije oseao i njegova dua jebilaobasjananeiskazivomsvetlou;umjebiouzdignutnisamneznajuikakonikuda, i pred njim su se otkrile udesne tajne. Jeftimije je zapao u duhovno ushienje kakvo se deava kod onih koji se bave umnom molitvom, za koje vreme opsednutost uma i svesti duhovnim predmetom biva tako silna da sve to je spoljanje ne oseamo. I kako su se uz to jo otkrivale i velike tajne, on je osetio veliki strah ali je odmah radost obuzela njegovu duu koja je kao poskakujui govorila ovakve rei: Velik si Gospode i divna su dela Tvoja i ni jedna re nije dovoljno velika da opeva Tvoja udesa! Telo je u to vreme bilo kao bez teine, slobodno, i Jeftimiju se uinilo da se njegova dua odvaja od tela, pa je on poeodamoliGospodadaneuzmesadanjegovuduujerjonijespremna,aoneotome propovedati svim ljudima. Tada je uo glas: Ustani i gledaj ta se deava! Ja sam, govorio je Jeftimije, ustao i uopte nisam oseao teinu tela. Tada je svetlost, koja je bila u meni rekla:Jeftimije, veruje li sada to to govori starac, ili jo uvek ivi u preanjoj neveri? Ako ne poveruje u potpunosti, ja u odavde otii! Tada sam ja uskliknuo: Verujem, Gospode, ali se molim, ne uzmi sada moju duu, jer nisam spreman a ja u ispovedati Ime Tvoje pred svim ljudima! Tada sam u sebiuo glas:Eto oemu su oni govorili,etokakvajenjihovamolitva;zatoverujonometosugovorili! Kadajedoaosebi,delovanjesvetlostiseproduavaloinjegovosrcejeskakaloodradosti, a starac Pajsije je u to vreme jo uvek razgovarao sa monahom. Doavi sebi, Jeftimije je shvatio da su njegove oi bile kao ukoene; za vreme ozarenja due svetlou, one su bile otvorene i ostale su usmerene u onu stranu kuda je gledao pre poetka vienja. Dugo je trljao oi i podizao trepavice ali one se nisu pomerale: tako je prolo mnogo vremena i on je ve poeo da oajava da nee moi da ih dovede u preanje stanje, pa je zavapio k CariciNebeskojzapomo.Aondasusekapcipokrenuli. Dok smo tako s ocem Jeftimijem razgovarali o ljubavi starca Pajsija prema neprijateljima, neko je primetio da je teko voleti neprijatelje od sveg srca kada vidimo njihova namerna zlodela.Jeftimije jesledujui zasvojim starcem, rekao:Kadne bi bilo teko, ne bi bilo ni nagrade. Spasitelj je rekao: Onaj koji me ljubi, zapovesti moje dri. A Njegova zapovest i jeste da ljubimo blinjeg, pa i neprijatelje svoje, i tada postajemoeda Boja, kao to Sam Gospod govori u Svom Jevanelju. Zato to je vrlina napor, Gospod je i rekao: Mnogo je zvanih a malo izabranih. Rekao je dae malo biti onih kojie se podvizavati ispunjavajui Bojezapovesti... TrimesecapresmrtistarcaPajsijajedanruskimonahinjegovroenibratsubilikodstarca i dugo sa njim razgovarali. Predmet razgovora je bioesto prieivanje Svetim Tajnama Hristovim. Najpre je starac pitao mirjanina koliko puta se on prieuje. A kada je ovaj rekaojednom godinje, starac ga jeumilno pouioda setreba prieivati svaki mesec ili u najmanju ruku za vreme svakog od postova. Mirjanin je rekao da zbog svakodnevnih poslova on to ne bi mogao da ispuni. Starac se nije sloio i rekao je: Ako neko zaeli,

makar u njega poslova bilo i sto puta vie, makar upravljao i celom zemljom, nai e vreme kao to nalazi i za zemaljske poslove. Zatim je govorio o neophodnosti estog prieivanja, jer se preko ove Tajne mi blie sjedinjujemo s Gospodom i bivamo jedan duh s Njim, a bez sjedinjenja s Gospodom u ovom ivotu, kakoemo se s Njim sjediniti u buduem? Mirjanin se ponovo usprotivio govorei: kako se moemo tako esto pripremati za ovu Tajnu, kada smo vezani svakodnevnim poslovima? Na to je starac govorio o sutini pokajanja, da se ono ne sastoji samo u usmenom ispovedanju duhovniku, nego je neophodno imati pokajnika oseanja, i u svako vreme uvati svoju savest,uvati u odnosu prema Bogu, prema blinjem iak prema stvarima.Ako bude uvao svoju savest i sluao ono to ti ona govori, onda e tvoja ispovest pred Bogom i duhovnikom biti svakodnevna, istinita i puna; tada e bez kolebanja moi da se prieuje Svetim Tajnamaesto. A ako ne bude pazio na svoju savest i ako je ne bude sluaoprisvemutoini,kakvaebititvojaispovestipokajanje? Navelisurazgovorinamolitvu,istaracjegovoriodanajpretrebaispunitisvejevanelske zapovesti blaenstva: duhovno siromatvo, pla, milosre i ostalo i tek onda je mogua istinska molitva. Ona je mogua samo ako volimo molitveno delanje i ako se stalno vebamo u njemu; ali je u svakom sluaju potrebno strpljenje, jer protiv molitvene navike ustaje avo i napada raznim iskuenjima, pa ako ovek nema strpljenja i olenji se, molitvenoraspoloenjepropadaidugosenemoevratiti. Mnogo i usrdno se potrudivi na spasenju svoje due, starac Pajsije se mirno predstavio Gospodu 29. oktobra 1869. godine kada mu je bilo vie od sto godina, od kojih je osamdesettriproiveonaSvetojGori. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACGEDEONGRK (umro1869) Otac Gedeon se rodio 1781. godine u Zagori, u Maloj Aziji. Na krtenju je dobio ime Georgije. Posle smrti svojih roditelja Georgije je eleo da ode na Svetu Goru, ali su za to saznala njegova braa pa su zamolili jednog Turina da ga izmlati zato to hoe da bude monah, nadajui se dae ga na taj nain uplaiti. Turin je svesrdno ispunio narudbinu i braa su zakljuila da Georgije vie i ne misli na monatvo; ali je on samoekao povoljan sluaj,iuprvojprilicijeotiaonaSvetuGoru.

Najpre je stigao u skit svete Ane i hteo da stupi u njega, ali ga zbog mladosti nisu primili. Tada je zamolio da mu posavetuju mesto ili starca, i rekli su mu za duhovnika Lavre, koji je u molitvenom tihovanju iveo u keliji svetog Jovana Zlatoustog. Georgije je od njega umoliosavet,iduhovnikmujeukazaonakuvaraLavrepoimenuJoakima.Poblagoslovu proestosa Georgije je stupio na posluanje tom starcu. Otac Joakim je bio postrienik Rusika i kroz pola godine je poeleo da se vrati tamo. Uenik nije hteo da se rastaje od takvog starca i obojica su bili primljeni u Rusik. Tamo je Georgije proiveo deset godina i bio postrien u mantiju. Posle osam godina bio je poloen temelj novog manastira uz more, staranjem igumana Save. Bratstvo je bilo malo, a poslova je bilo mnogo i to tekih. Kao snanog i zdravog, Georgija su odredili na posluanje na jednom od brodova. Putovanjaikontaktisasvetomsuoptereivalinjegovduhpajezamoliodamudajudrugo posluanje, ali mu molba nije bila ispunjena, i on je posle godinu i po dana otiao iz manastira i naselio se u skitu Kapsokalivija. Tu mu se veoma dopalo i on je ve mislio da tajnoiostane,alijesvaakojajemeuskianimanastalapovodomizboradikejauzbudila njegovuduu,zbogegajeonotiaouLavru.TadajeporedakuLavribioboljiodmnogih opteia: na optu trpezu se ilo uetvrtak, subotu i nedelju, a lavrioti su ivot provodili koncentrisano i strogo. Ali je Georgije tu ostao samo godinu dana, pa je otiao u skit svetog Vasilija jer ga je privlaio usamljeniki ivot. U skitu je u to vreme na planini Karmil, u hramu proroka Ilije iveo duhovnik Neofit Karamanlis. Otac Gedeon se najpre smestio u odvojenu kolibu, a zatim je iveo pri duhovniku. Ali, posle pet godina, duhovnik mu je naredio da opet pree u skit Kapsokaliviju u kome je za njegov duh bilo viekoristi. ZboggrkogustankaTurcisuzauzeliSvetuGoru1822.godine,pa,kakojeizLavreveina monaha otila, uzeli su tamo oca Gedeona radi posluenja Turaka. Bilo je to tri godine nakon to se smestio u Kapsokaliviji. Tamo je on postao pomonik starcu Pajsiju, od koga je primio i shimu, jer je njihov ivot u to vreme bio u stalnoj opasnosti od turskog fanatizma. Nemajui ime da hrane konje Turci su poslali monahe iz Lavre na ostrvo Limnosdaumanastirskombrodudovezujeam.Meuetvoricomposlatihmonahabioje iotac Gedeon. U to vreme na obali su u raznim mestima bile sakrivene razbojnike lae, a sami razbojnici su bili po mnogobrojnim zasedama. Oni su videli kada je laa iz Lavre otplovila iekali su kadae se vratiti. Na polovini puta izmeu Limnosa i Svete Gore 15 laicajeopkolilo monaheizarobilo ih. Razbojnici su poeli da ih mue zahtevajui novac; jednom od njih su uetom vezali ruke na leima, meu ue stavili tap i uvrtali sve jae i jae, zahtevajui novac. Monah nije izdrao, nego je priznao da na Svetoj Gori ima sakriven novac. Razbojnici su tada odvezali jednog monaha i onaj jadnik mu je rekao gde je sakrio novac. Kada je ovaj drugi doneo novac, njih dvojica su bili puteni na slobodu. Poto je muenje jednog urodilo plodom, razbojnici su bili podstaknuti da to primene i nad ocem Gedeonom. Muili su ga ceo mesec. Najpre su ga pitali koliko tu ivi na Svetoj Gori? Gedeon je odgovorio vie od dvadeset godina. Tada su zahtevali za svaku godinu po hiljadu leva, ali Gedeon nije imao nita. Muili su ga dugo, a onda su smanjili

zahtev,takotosutrailisamohiljadu,zatimpetstoilimakarstoleva.Potosusenakraju uverili da zaista nema nita izbacili su ga na obalu blizu Jerisosa, odakle je na muli bio prevezenuLavru.Tamojeleaotrimesecaijedvaseoporavio.Timesupoeledugemuke oca Gedeona. Turski garnizon se svakog meseca smenjivao. Jednom prilikom su neki od novodoavih Turaka zatraili da ih na lai odvezu do Iverskog manastira, pa su se otpremili uzevi sa sobom monahe kao veslae. Meu monasima je bio i otac Gedeon. Vreme je bilo nemirno, a vetar suprotan; monasi su govorili Turcima da u vreme nepogodenetrebaii,negodaseprieka;alisuihTurcinateralidaisplove.Veslaisuses mukom borili protiv vetra, ali ipak nisu mogli da dou do Ivera nego su morali da pristanunamestuzvanom Megas Velas gde stoji hram svetogGeorgija. Iskrcavi iz laice sav teret Turci su ga natovarili na oca Gedeona i naterali ga da nosi prema Iveru, a laicu su otpustili natrag. Otac Gedeon je potpuno iznemogao: nosei teret on se blizu Ivera zaustavio da se napije vode. Primetivi ovo jedan Turin je povikao: Pokvareni kalueru,joilenari!Poeojedagabijekundakom.Dotralisuinjegovidrugoviitako strano pretukli oca Gedeona da je ovaj pao i bljuvao krv. Turci su ga tako i ostavili, a iverska bratija, saznavi za to to se dogodilo, uzela ga je i smestila u bolnicu. Malo se oporavivi,onsevratiouLavru,gdesesaosobitomusrdnoumolioPresvetojBogorodici iprepodobnomAtanasijuiuskorobioisceljen. Posle svega ovoga, oca Gedeona su naterali da gotovi Turcima, i to je njegovoj dui palo joteeodudaraca.Oalostioseonveoma,alinijebilolakeniudaljitiseupustinju:zbog navale razbojnika paa je naredio da njegovi vojnici ubiju sve to se kree van manastira. Ipak je na kraju krajeva otac Gedeon odluio da radije rizikuje smrt nego da ostane meu Turcimaije je prisustvo imalo razorno dejstvo na njegovo duevno stanje. Molio je starce dagaoslobodeovogposla,alioninisupristali.Jednomjepostavio kazannavatru,ijavila mu se misao jaa nego ikada ranije:idi, pa makar i umro, i uini neto za svoju duu! Otac Gedeon je sve ostavio i izaao, onako kako se zatekao, ne uzevi nita sa sobom. Turci su ga propustili da izae kroz sveta vrata mislei da on kao kuvar ide po zelen u batu.PoaojeuskitKapsokaliviju,gdejeupeiniprepodobnogNifontaiveoduhovnik, otac Neofit. Lavra je molila Turke da ga ne progone, i oni su ga potedeli. Duhovnik je odobrionjegovueljuiodrediodasenaseliuKapsokaliviji. U Lavri su se predomislili, setili se da im je otac Gedeon potreban, a kada su to saznali Turcistranosuserazbesnelinanjega.TakoposlaejednogmonahaiTurinadatraeoca Gedeona. Oni su saznali da je on u Kapsokaliviji i hteli su ga uzeti sa sobom, ali je on zamolioduhovnikadapoeuLavruimolizanjega.No,starcinisuhtelinidarazgovaraju sduhovnikom, negosu rekli:Neka sam doe da uzme blagoslov, a ovako seskrivati ne moe, tim vie to i mi zavisimo od Turaka. Duhovnik je ove rei predao ocu Gedeonu i ovaj je s poverenjem poao. U Lavri su ga strogo zapitali: Zato si otiao nita ne rekavi? On jeodgovorio:Odavno samvas molioda me oslobodite ovogposla,vi niste hteli, i nisam vie mogao da izdrim! Za ovakvo izbegavanje dunosti starci su od

Gedeonazahtevalipedesetleva,apotoonnitanijeimao,odmahsugazagvoriliupirg, gde je presedeo tri dana. Ne bi ga ni tako brzo pustili da duhovnik Neofit nije doao i platiozanjega. Posle toga je otac Gedeon dobio slobodu, pa se vratio da tihuje u Kapsokaliviji; ali je njegov ivot i tamo bio pun nevolja. Jednom je tako poao u Kareju, i tamo mu je poznati monahdaotalir.Doavinatraguskittektojeskinuotorbu,atalirpoloiopoduzglavlje, kadupaderazbojnikipoedatrainovac.Gedeonmujeodgovoriodanijeovamodolazio zato da bi imao novca. Po siromatvu kolibe i odee stareve i razbojnik se mogao uveriti da novca nema. Tada je zatraio hleba, na ta je starac primetio:Kakav hleb i gde da ga uzmem? Poto u kolibi nita nije moglo da se sakrije, razbojnik je i sam video da niega nema, i na kraju je zatraio vodu. Starac je izaao da natoi, mislei da e moi da se sakrije, ali nije uspeo. Tek to je starac iziao, razbojnik je podigao uzglavlje i, uzevi talir, odmah izaao da vidi ta radi starac. Kada se ovaj vratio sa vodom razbojnik je energino zahtevao novac, tukao ga i gurao pukom, tako da je starac reio da mu preda svoj talir. Doao je do kreveta, podigao uzglavlje i nije ga naao.Ti si ga ve uzeo! Razbojnik kao da se uvredio, i poeo je da vie: Ti me jo naziva lopovom! pa je stao da jo ljue mui Gedeona. Zadihavi se, traio je jo vode. Starac mu je daoau i kada je razbojnik izaaozavodu,onje,skupiviposlednjusnagu,pojuriodabei,alinijedalekootiao,kad sretecelubandurazbojnikakojisugauhvatili.Njihovpobratimimjerekaodaovajmonah imanovac,isvisuopetnavalilidagamue;alipotonitanisumoglidaizvuku,pokupili susvetosumogliiotiliostavivigaskoronagimipotpunoizmuenim. Ali,naovomesejonisuzavrileGedeonovemuke.Utovremesolunskipaajesaznaoda svetogorskimonasiumejudobrodapletufesove,pajetraiodamupoaljuuSolunnekog ko se bavi ovim rukodeljem, radi obuke njegovih vojnika zanatu. Svi su se plaili da idu i posle dugog veanja na kraju su odluili da poalju Gedeona i Onufrija, stanovnike Kapsokalivije, i jo dvojicu iz skita svete Ane, i jo nekoliko, sve u svemu njih desetak. I tada je otac Gedeon zapao u nevolju: otac Onufrije je poao napred k kajmakanu da uzme dekir na polazak, ali, uplaivi se, pobegao je u umu. Turci su se razbesneli, i tada se pojaviootacGedeon.O,kakostezlivimonasi,svivibeite!Pasugastrpaliukazamat. Sledeeg dana su ga oslobodili i otpremili. U Solunu su bili predstavljeni pai, a on ih je otpravio u kasarne. Otac Gedeon je izdrao samo etiri meseca, jer su promena hrane, teak vazduh i najgori smetaj koji mu je bio odreen, potpuno razorili njegovo zdravlje, pa je poeo da iskaljava krv. Ostavio je Solun i vratio se u Kapsokaliviju, gde je godinu i podanaleaoutakvomstanjudajesvakodnevnooekivaosmrt. Ovde je otac Gedeon ponovo postradao od razbojnika koji su neprestano uznemiravali Svetu Goru svojim upadima. Napali su ga i vezali mu ruke i noge, pa ga bacali na zemlju takogrubodasumukostijedvaostaleitave;ondasugabespotednotuklikundacimapo leimaibedrimatakodajeodtihudaracapatioceoivot.

Dolazei na Svetu Goru Turci su imali nameru da istrebe sve monahe; ali su od sultana dobili ferman da potede njihove ivote pa su i protiv svoje volje napustili svoju prvobitnu nameru, i zadovoljili se muenjem monaha i iscrpljivanjem preko poreza. U skitu svete Ane su i dalje iveli skoro svi monasi koji su se u njemu zatekli pre ustanka, i koji su se bavili rukodeljem. Tada je i starac Gedeon uzimao vunu i pravio fesove, dobijajuizaradpo10para,zatajesebikupovaopenicuzahleb.Ali,buduidajeplata bila mizerna, i da zbog bolesti nije mogao uspeno da radi, ni za hleb mu nije bilo dovoljno. On je tada sa branom meao kesten i neke trave, kao to je divlja miroija. Pomeavi sve to pekao je hleb. Jednom je stavio u pe takav hleb, i uo kako se pribliavaju razbojnici; odmah je uzeo jo nedopeeni hleb u torbu i pourio da se sakrije, idui u pravcu kelije svetog Pretee koja se nalazila meu stenama, i niotkuda se nije mogla videti, pa je razbojnici ni jednom nisu pronali. U toj keliji seuvala skitska riznica. O dolasku razbojnika oce su obavetavali uvari skita udarima u klepalo pri sabornom hramu, i tada je beao kako je ko mogao. Razbojnici su doli i uzeli sve to se moglo odneti,pasusevratili.Aliponekadsusesamopravilidaodlaze,austvarisuseskrivaliu blizini, pa kada bi se monasi vratili u svoja prebivalita, ponovo bi iznenada nagrnuli. Tako su doli i k starcu Gedeonu i poeli da trae novac; nita ne nalazei, oteli su mu hleb.Odmahsugairazlomili,aliimjebiotolikocrnineprijatnogukusadasugabacili. Tada suna njega natovarali sveto su napljakali po drugimkelijama i nateraliga da nosi plenpremamoru.Naobalisugaopetpitalizanovac,govorei:Azatodrugiociimaju,a ti nema?Onjemisliodaeihse lake otarasitiakoodgovori:Zato to su oni ovde ve odavno, a ja tek od skora! Na to su oni povikali: A, od skora, znai novac ima na nekom drugom mestu? i poeli su ponovo da ga tuku. U to vreme starac Gerasim, koga suopljakalidokoe,izsaaljenjasespustionaobaluipoeodaurazumljujerazbojnike: i vi ste nekakvi hriani, valjda je i vama potrebno spasenje, zato ga tako muite? On je zaistasiromaanovek,nitanema!Takosuganakrajuiostavili. Jo je jednom po volji Bojoj otac Gedeon stradao od razbojnika. Vezali su mu ruke na leima takovrsto da je on pao od bola i strano se muio. Oiljci su ostali na njegovim rukama do kraja ivota. To je bilo i poslednje muenje oca Gedeona. udno je kako je posle svega toga uopte mogao toliko dugo da ivi u punom odricanju i samoumrtvljivanju. Ali on nije ostavio ni druge svoje podvige, pa je samo poslednje dve i po godine leao na krevetu ne ustajui, i samo su ga uenici podizali, a njih je imao dva. Stariji Damjan je sa starcem iveo dvadeset est godina, a drugi, Kozma, osam godina. U vreme bolesti on je uenicimaesto govorio:Teret sam za vas! Ali su oni odgovarali: Samotitrpi,oe,amisveovoispunjavamosradou! Starac Gedeon je za sve vreme svog ivota u pustinji spavao manje od dvaasa dnevno, tek malo dremajui. Ne prekidajui nikad umnosrdanu molitvu, strogo je drao zavet utanja. Kada je nastupalo vreme odmora, on je na kolena stavljao jastuk i, prislonivi glavu, usnivao, ali nikada nije legao na rebra sve dok na kraju nije dola bolest da ga

poloi. Poslednjih godina Damjan je ubeivao starca da ostavi takav podvig govorei: Oe, ti si ve star i bolestan, treba ti makar malo mira i odmora. Lezi bar onda kad se sprema na spavanje! Starac je odgovarao:Ba tada i moram da se trudim, jer sam star i blizu je smrt. Zna kako je rekao jedan ava: Ako ubedi anela da legne to e i mene ubediti,ajaubaremkaostokadaspavam! Upoetku,iakojestrogopotovaopost,ipakjepiovinoijeosuljem,kadagajebivalo;ali, poslednjih sedamnaest godina niti je jeo s uljem niti je pio vina ne elei nikakvu utehu telu bez obzira na bolest. Obino se hranio ovakvom smeom: uzvario bi vodu u malom lonetu i zameao branom pa jeo nita drugo ne dodajui. Telo mu se tako istanjilo da su mu pred smrt ostale samo kosti i koa. Po izgledu je bio nalik na Arsenija Velikog: star, sed,suv,visok,pogrbljen;alibezobziranatekepatnjenjegovojelicebiloaneloliko. Uenik Damjan se jednom razboleo i patio godinu i po dana; ne mogui vie da podnosi bolest traio je od starca da se pomoli za njegovo isceljenje. Starac je odgovorio: Trpi edo, tebi je ova bolest na veliku korist: ukoliko ovek telesno strada, dua mu se oiava! Damjan ga je pri tom pitao kako da se moli. Starac je odgovorio:Za sada ti je dovoljno tvoje trpljenje, a posle bolesti koja te za molitvu priprema, bavie se molitvom! Kako to, pitao je Damjan?Na toovek treba da se prisiljava, odgovarao je starac, ali nikako bez duhovnog rukovodstva, jer im ovek pone taj podvig, avo ga uvodi u matanja,imeobmanjujeneiskusne.ImeGospodaIsusaHrista i MatereBojenetrebada se odvaja od tvog srca; u tomee ti pomoi uzdravanje. A ma ta daini, post, molitvu ili neki drugi podvig smireno pomiljaj da to to ini nije nita. Ako ovek uspeva u svimvrlinama,alijednenema,tojestsmirenje,ondasveostalonitaneznai. Ja ve vie nisam ovek za ovaj svet, ali ti uvek imaj na umu smrtni as i ne gledaj na prolazne prizrake ovog veka: slavu, bogatstvo i sve ostalo. Bei od svega ovoga i staraj se o buduem ivotu. Ja sam imao veliku elju i revnost da ispunjavam vrline, ali mi je neprijatelj postavio mnoge prepreke. Treba pobediti sva ta iskuenja da bi se stekle vrline, jer,konetrpiiskuenjatajnemoenidauspevauvrlinama.Kadgodjetrebalodapostim ili da se pomolim, uvek je avo protiv toga podizao iskuenja, da se uniti ono to poinjem! Starac je jednom za veliki post odredio sebi pravilo da dnevno uzima samo malu koliinu hleba i vode. Najpre po 100 grama a onda sve manje i manje, i dolazio je do najmanje moguekoliine.Ita:jednogpostadesilosedasesruizidkodsabornogskitskoghrama. Odmah su sazvali sve monahe da se on obnovi kako jesenje kie ne bi podbile i razvalile crkvu.Posaojebioteak.ljunaksevukaoodmajdanauzstrmupadinu.OtacGedeonnije hteo da napusti svoje pravilo i da zbog ove sluajnosti ustupi avolu i razrei svoj post. Uskoro su ostali primetili njegov post i poeli da ga grde to se uzdrava nazivajui ga licemerom, kao da on to ini radi pokazivanja, radi slavoljubivosti i da njih pokudi...

Starac je na to smireno odgovorio:Ja sebi zakon nikakav nisam postavljao, ali mi se ne jedeinepije,panejedemninepijem! 1869. godine pred Boi, uenici su pitali starca: Da li da idemo na bdenije? On ih je mimo obiaja zadrao, pa su oba uenika ostala kod starca i bdenje obavljali na brojanice. Kada je bilo oko ponoi ponovo su pitali: Hoemo li da produimo? Starac je odgovorio: Neka Kozma ide u crkvu, a ti Damjane ostani kod mene, moda u sad umreti! Starac je zatraio da zapale sveu i da okade sobu; to je bilo tri sata pre smrti. Videlo se da je pred smrt avo hteo da pomete i zbuni starca, ali se posramio: starac je spokojno, u miru i radosti predao svoj duh Gospodu; sam je zatvorio oi i kao da je zaspao.Bilojeto25.decembra,autajassuucrkvipevaliheruvimskupesmu. (IzzabelekiocaPantelijmona):JednomjeDamjanpitaostarcakakodastekneneprekidnu molitvu. Starac je odgovorio: Treba se neprestano prinuivati i bez velike potrebe ne viati ljude. U poetku, po nemoi svojoj, izgovaraj samo Isuse moj. To je dovoljno lako, ma ta ovek inio i ma kuda iao, ak i pri razgovoru. Onda, kada je molitva usvojena, dobavi Gospode, i jo Hriste. Pa onda Sine Boji, a zatim pomiluj me. Kada se molitva nastani u srcu, ona deluje sama i postojano blagodat Boja silazi i prosvetljuje oveka. Pri ovoj molitvi treba biti paljiv, i plaiti se da seovek ne olenji, jer se za malu lenjost ova molitva oduzima, i tada predstoji teak, krvav podvig, ne bi li se ponovo nauila! Budi sa svima u ljubavi i ne staraj se o ovozemaljskim stvarima. Pomiljaj neprestano na smrt, jer ja umirem danas, a ti moda ve sutra. Ukoliko se misao na smrt makar i zaas odvojiodoveka,onsemoedatinazlo.StrahBojinekatenikadanenaputa.Moliseza sve pravoslavne, osobito za umrle. Moli se za one koji nas ljube, i jo vie za one koji nas mrze, vreaju nas i ine nam zlo. O ivotnim nudama se ne brini mnogo i ne boj se Gospodteneeostaviti.Jerdanasisutramiidemotamo,pasekolikojemogueviebrini o tome kako da stane pred Gospoda, da se ne lii Njegove milosti. Evo ja, neko vreme sammnogopatio,bivaobezhlebaibezsvegaostalog,alimeGospodnijeostavljao,slaoje po nekome od brae bilo malo povra, bilo hleba, i ja sam ostajao iv. Makar i nedostojan, aliduhomseodvasneuodvojiti! Kratko vreme pre smrti starca, Damjan ga je pitao: Oe, dok si bio iv nita nam nisi govorio za nau utehu! Starac je odgovorio:Nisam govorio,edo moje, a sadau rei: najpre uvajte smirenje, a sve ostalo ostavite i samo se molitvom Isusovom bavite sa smirenjem,uvajui sve zapovesti Boije. Seanje na smrt neka se ne razdvaja od vas, jer sve dok budete mislili na smrt va um nee beati s jedne stvari na drugu. Kada lee, misli da ujutru nee ustati, a ustajui ujutru dri Isusovu molitvu i molitvu Presvetoj Bogorodici. Kada se ovek na taj nain podvizava, onda dolazi Boja blagodat i prosvetljuje ga. Ali mora traiti i imati iskusnog rukovodioca. Gospode sve poslati to

nam je korisno, samo neka mi ne lenjstvujemo; tada i najprostijem Gospod otkriva Svoje tajneiprosveujegatadanamkaezanaukorist! Neki ava je poao u jedan manastir; opkolila ga je bratija i molila da neto kae, i ava je rekao: Najpre se starajte za istinsko smirenje; zatim, trudite se da steknete strpljivost, kroziskuenjaodavolaiodljudikojivasgrdeikleveu;natreemmestuuvajtesesvih pomisli, osobito osuivanja: ak i ako biste svojim oima videli brata kako grei ne verujte. I jo znajte da se onaj koji se spasava i koji se podvizava radi budueg ivota podvrgava raznim iskuenjima: sve treba trpeti i ne davati da nas avo prevari, a sa strpljenjemesveproi. Starac je tako tiho govorio da je Damjan jedva mogao da razume njegovu re. Jo kada je Damjan kao uenik stupio k starcu Gedeonu, poznati starac jeromonah Antonije mu je tadarekao:Driseovogstarca,jagaznamodmladosti;onjeuvekumolitviiplaepred Gospodom i Presvetom Bogorodicom! Damjan jeesto primeivao kako se otac Gedeon guio od plaa u molitvi, i kada bi pitao starca: ta je to s tobom oe? starac bi odgovorio:Titonezna!Starevanebrigaostvarimaovogsvetajebilatakvadabiipo nedelju dana bio u stanju da presedi bez hleba, ne alei zbog toga. Tako je postupao u svemu, svu svoju panju upravljajui Bogu, Koji mu je i slao sve to je potrebno posle takvogiskuavanjanjegovevereipredanosti.Deavaloseda,kadaDamjanodnekuddoe umoran, starac ga natera da spava, a Damjan, ispunjavajui naredbu, bivao je spokojan u duhu. Na rukama ovog istog Damjana skonao je poznati duhovnik mnogih otelnika, otac Hristofor. Pred smrt, onima koji su se okupili, on je rekao: Oci, molite se molitvom Isusovom,akadasemojaduaodreiodtela,vucitezamenebrojanice,nebilimiGospod dao milost! Ovo govorei Hristofor je izdahnuo. Njegovo se lice prosvetlilo i svi su proslaviliBoga. Duhovnik Hristofor je po dolasku na Svetu Goru stupo k starcu Zahariji koji je iveo u keliji Vaznesenja Gospodnjeg u Kapsokaliviji. Posle smrti starca jako ga je muila dunost dikeja koju su mu naloili u skitu, dunost duhovnika i ostalo, pa je prodao keliju i preselio se na mesto zvano Janokopulo, koje se moe videti od peine prepodobnog Atanasija. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA DUGOBRADISTARACGRK (umro1835)

 Poetkom 19. veka u skitu Kapsokalivija je iveo sveblaeni starac. Njegova brada je bila kao u prepodobnog Onufrija i prepodobnog Petra Atonskogetvrtina brade leala je na zemlji. Kada bi neko zaeleo da je vidi, on bi stao na klupu i tada je brada dodirivala zemlju. Ovaj starac je ranije bio prvi iuveni pojac Svete Gore i slinog glasa nije bilo daleko. Nije bilomanastirakojiganijemoliodanapraznikdoeradipevanja.Najednomodpraznika pevao je on na svenonom bdenju, i uzgordio se svojim glasom. Posle toga njegov glas je potpuno propao i on vie nita nije bio u stanju da peva, i od toga je zapao u veliku tugu. Priali su da mu je bilo poslato vienje i da ga je sama Carica Nebeska izvestila da mu je oduzet glas zato to nije umeo njime da vlada i to se samo gordio; meutim, za utehue mu biti data velika brada; samo to ovaj put ne sme da se gordi, jer e i nje biti lien. I poelajedarastebrada,iizrasladoetvrtinenienogu.Onjujeuveknosiopodvezanu,a pokazivaojesamoonimakojisuelelidavide. Jednom je u Konstantinopolju pored patrijarije prolazio sultan Mahmud. Obuzela ga je radoznalost da pogleda u hriansku crkvu. Doekao ga je sam patrijarh; sultan je dugo razgledao crkvu. Videvi ikonu Svetog Petra Atonskog i Onufrija Velikog rekao je patrijarhu:E, ovo vi laete! kako je mogue da ljudi imaju takve brade? Patrijarh mu je smirenoodgovoriodatonijelanegoistaistina,idausadanjevremenaSvetojGoriivi monah koji ima takvu dugu bradu. Sultan se poslao da mu ga dovedu. Monah je doao i javio se sultanu. Taj je naredio da mu pokae bradu, i monah je stao na divan i raspustio vlasi. Sultan je veoma iznenadio to je bradaak i dua nego one to je video na ikonama. Zatim je sam zaeleo da isproba i uveri se da li je brada istinska: uzeo je jednu vlas od samoglica ipovukao njomeprstimadokraja;takojeprobao3vlasi.Zatimje,gledajui na bradu,rekao:kodhriana,tojepisanosvejesutaistina!Amonahujedaofermanda onsauenikomdosmrtineplaaporez.Ovajstaracjeumro1835.god. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACHADIGEORGIJEGRK (umro1886) Starac Georgije, prozvan HadiGeorgije, rodio se 1809. god. u selu Kermil u Kapadokijskoj mitropoliji. Roditelje njegove su zvali Jordan i Marija. Na krtenju je dobio

ime Gavrilo. Kada je dolo vreme, roditelji ga dadoe u kolu, ali uenje Gavrilu nije ilo. Zaetiri godine on ne samo to nije nauio daita kako treba nego je i slova azbuke jedva razlikovao.Zatosugauiteljiukoliiroditeljikodkuekanjavali.Gavrilojepoeodase plai i kole i kue, pa je beao iza naselja gde je provodio i po mesec dana i vie po tamonjim peinama kojih je bilo mnotvo. Krio se sve dotle dok ga neko od njegovih nije nalazio. Od svoje tetke monahinje kod koje je ponekad bivao u manastiru,uo bi onesto da postoje sveti ljudi koje nazivaju zatvornicima, koji se neprestano poste i mole Bogu. Tako je i on poeleo da se sakrije u tim peinama, da posti i da se moli Bogu. Stoga je poeo da se skriva esto i na dugo vreme, polagao bi mnotvo metanija, postio po tri i etiri dana nita ne okusivi; a kada bi iznemogao, hranio se povrem ili divljim plodovima koji su rasli u umi, a hleb i po mesec dana nije ni video. Tugovao je zato to nije mogao da se obui pismenosti. Deavalo se da ga sami roditelji vide kako tuguje i da mukau:Gavrilo,idiucrkvuimolisePresvetojBogorodici,Onaetipomoidanaui totoeli! U njihovoj parohijskoj crkvi stoji udotvorna ikona Presvete Bogorodice. Mali Gavrilo je reio da postivi tri dana i uinivi hiljadu metanija, ode u crkvu. Da njegovi ne bi nita primetili, izabrao je no. Uavi u pripratu, pred crkvenim dverima je pao niice i sa suzama poeo da moli Majku Boju: Daj mi, Mati Boja, da se nauim pismenosti! Odjednom, gvozdene dveri su se otvorile: izala je predivna ena, uzela ga za ruku i privela k desnoj ikoni Spasitelja. Tada je rekla: Sine moj, daj ovom otroku Gavrilu da izuipismenost! Ovim reimaga jeblagoslovila i dala muda celiva ruku.Sadati, rekla je Ona, zna daita i pie! Rekavi ovo ula je u severne dveri oltara. Videi da odatle nikako ne izlazi, Gavrilo je krenuo za Njom u oltar; ali je ni tamo nije bilo. Kada je dolo vreme bogosluenja, doao je crkvenjak i, otvorivi vrata video Gavrila. Gledajui ga iznenaeno pitao je:Otkud ti ovde? Gavrilo je detaljno ispriao o svemu to se desilo. Crkvenjak je, da bi se uverio, uzeo knjigu i dao je Gavrilu govorei:Na,itaj; da vidimo ume li da ita kako je Ona rekla, i da si sada pismen. Gavrilo je poeo da ita dobro i glatko.Tadajecrkvenjakrekao:TojebilaMajkaBoja,aneobinaena! OdtadasusvidomaiuvaavaliGavrila,ionjepoeoslobodnodaokupljasvojevrnjake u sve one peine. Tu su stvorili neto slino manastiru, a samog Gavrila su izabrali za igumana. Tada mu je biloetrnaest godina i negde u to vreme je sa seljanima iz ovog sela krenuo u Konstantinopolj. Na putu, prolazei pored jednog prelepog i usamljenog mesta, pomislioje:ovdeuovojumimoradaivepustinjaci!Gavrilojeostaviosaputnikeipoao da ih trai; ali na svoju alost nikoga nije naao. Saputnike je izgubio iz vida i put izgubio u gustoj umi. Uplaio se Gavrilo i stao da priziva u pomo svetog velikomuenika Georgija, svog zemljaka. Odjednom se u daljini pojavio mladi konjanik na belom konju, pribliio se Gavrilu, govorei: Izgleda da si se izgubio? Da, izgubio sam se, odgovoriojeGavrilo.KonjanikjebiouprelepojvojnikojodediiGavrilosenijeusuivao

da sa njim razgovara. Idi za mnom, rekao je on Gavrilu i izveo ga na put, gde je on videosvojesaputnikeisustigaoih. DoaviuKonstantinopolj,Gavrilojepouriodasesmestikodsvogroenogujaka,kojije imao visoku dunost na dvoru sultana Mahmuda II (18081839). On je vodio poslove oko snabdevanja turske vojske. Jednom su ga iz zavisti oklevetali, i njihova kleveta je imala dejstvo, tako da umalo to nije bio lien ivota. Da bi izbegao smrt reio je da se poturi. Primivi islam, stekao je poverenje i milost sultana, postao jedan od njegovih bliskih, i esto se nalazio u dvoru. Gavrilo je veoma eleo da izvede svog ujaka iz ove propasti i Gospod mu je pomogao. Ne samo ujaka nego i s njim jednog svetenika, i jo nekoliko drugihljudikojisusepoturili,onjeuspeodavratiuhrianstvo.Svisuonitajnoponovo postalihriani,alisujonekovremeostalinapreanjimdunostimakodTuraka. itavu godinu Gavrilo se nalazio na sultanskom dvoru uz ujaka. Sultan ga je primetio i ujaka pitao o njemu. Zatim je sultan Mahmud lino govorio sa Gavrilom i veoma ga zavoleo. Nalazei se na dvoru Gavrilo se nije podao raskonom ivotu: njegova dnevna hrana je bila pregrt jemenog brana skuvanog u vodi. Sultan je o tome znao, kao to je znao i da Gavrilo svakodnevnoini petsto metanija, pa je ponekad govorio:ko je nauio takomladogovekadasetakopostiimoli? O ovom sultanu, dobrotvoru hriana, govore da je bio potajni hrianin. Starac Hadi Georgije je ovako o njemu govorio:Sultan Mahmud je tajno bio hrianin! Do njegove vladavine hriani nisu mogli da poprave ni jedan oronuli hram, niti da grade novi. Njegova prva vrlina je bila to je dao oko dve hiljade firmana za izgradnju novih crkava. 1821.god.posleruenjamaleniskecrkveuBaluki,izgraenojnadivonosnimIstonikom MajkeBoje,namestudrevnogvelelepnoghrama,ovomestojebilootetoodpravoslavnih Grka. Sultan Mahmud, na molbu patrijarha Konstantina I, vratio je teren hrianima i dozvolio da se na njemu obnovi crkva, koja je tu i izgraena. Ali, zbog nedostatka sredstava, manjih razmera. Pri tome je poznata dobrotorka, ruska grofica Ana Orlova esminskaja, priloila veliku sumu. Sultan Mahmud je ak naredio da se uniti muslimanskogrobljekojejebilonatommestu,anadgrobnokamenjejedaohrianimada ga koriste za izgradnju. Jo je poklonio dve velike ikone svetog Pretee, koga je on veoma potovao, i oca Pretee, svetog proroka Zaharije, i jedan srebrni polijelej. Jo se pokazao i kao veliki dobrotvor jerusalimske patrijarije, koja je Jevrejima bogataima bila duna trideset est hiljada zlatnih lira. Sultan je za to saznao i zahtevao da mu donesu sve dokumente koji su se odnosili na taj dug. Poto ih je razmotrio, video je da je ve mnogo kamata uplaeno, pa je unitio sve dokumente i strogo naredio Jevrejima da ubudue ne smejunidapomenutajdug. (Iz zapisa monaha Partenija): Posle ruskog rata sultan Mahmud je postao dobar i milostiv prema hrianima: on je oprostio mnogim hrianima krivcima, a u Konstantinopolju je izgradio crkvu u Balukliji na svoj raun. Deavalo se da je dugo sedeo sa patrijarhom i

razgovarao. Hriani su na njega gledali kao na oca, a Turci su ga mrzeli i nazivali nevernim, i hrianinom i govorili: Sada ste vi doekali svog cara; sada je sultan va hrianin! On je izmenio mnogo turskih obiaja. I govore da je njegova smrt bila nasilna: uveejebiopotpunozdrav,putovaojebrodom,aujutrusuiznenadaobjavilidajeumro. Videi svuda oko sebe slavu sujetnog svetskog ivota, i videi da je teko boriti se protiv svega toga, Gavrilo je poeo da se moli Majci Bojoj da ga odavde izvede i da mu pokae put spasenja. Jednom, za vreme boanstvene litugrije u patrijarijskoj crkvi, Gavrilo se sa suzama molio pred ikonom Presvete Bogorodice koja stoji iza mozaike patrijarijske katedre. Kada je liturgija bila zavrena on nije zajedno sa drugima izaao nego je ostao da se moli, elei da dobije otkrovenje. I Carica Nebeska, kako je mnogima govorio sam starac, usliila je njegovu tugu i molitvu: video je kako silazi k njemu sa ikone, u beloj odedi, i kako ga pita: ta eli? elim da se spasem! odgovorio je Gavrilo. Ona je tada rekla:Kada izae iz crkve idi ka fanarskim vratima i na pristanite gdee videti monahaskojimepoinaSvetuGoru.Rekaviovo,Onajeponovoulauikonu. Gavrilo jepourio napristanite izaista video monaha. Starac ispoen, brada duga,seda. Bio je to iguman Grigorijatskog manastira, otac Grigorije. Gavrilo mu je pao pred noge i poeo da ga moli da ga uzme sa sobom na Svetu Goru. Iguman ga je gledao govorei: Sveti oci i patrijarijska pravila zabranjuju da na Svetu Goru primamo ne samo deake, nego ak i odrasle ako nemaju bradu. Zato nema ni govora da bude na Svetoj Gori do svog punoletstva! Tako odbijen oaloeni Gavrilo je ispriao kako je video Presvetu BogorodicuitamujeOnarekla,nebilitimeubediostarcadagauzmesasobom.Ovajse zamislio,alijeposlekraenedoumiceopetrekao:Ne,janemogudateuzmem! Sveseovodeavalouprisustvukapetanabrodanakomejeigumantrebalodaotputujeza Svetu Goru. Videi ovako veliku elju mladievu da otputuje za Aton, i sluajui istovremeno odbijanje igumana, kapetan se saalio i pomogao mu da ispuni elju:Brod e uskoro poi za Svetu Goru, rekao je on, pa ti sada hajde i sakrij se pod palubu, a posle, kada izaemo na puinu, tie mu se pokazati, i hteo ne hteo, uzee te. Gavrilo je tako i uinio. Brod je izaao na more zajedno sa njime. Za sve vreme plovidbe plaio se da se pokae starcu, nego mu se pokazao tek kada su prilazili Svetoj Gori. Priao je igumanu i pao pred njega. Iguman jeutao. Gavrilo je bio u nedoumici, ali mu je jedno bilo na umu: PresvetaBogorodicameposlalanaSaetuGoru! Na Svetoj Gori su izali na pristanitu Grigorijata, i Gavril je uao u manastir. Bilo je to 1825.godine.Samigumanniovdenesamotonijehteodaga primi,negonijehteosnjim ni da razgovara. Gavrilo je ostao da se ali i tui nekima od bratije kojih je tada bilo malo. Bratija je onda umolila igumana da primi mladia, i ovaj je tek tada pristao. Dali su mu posluanjeukuhinji.UpoetkuGavrilovogivotauGrigorijatu,kakojeonsampriao,na hramovni praznik svetog Nikolaja, zbog nepogode nisu mogli da ulove svee ribe za

trpezu.Itasedesilo?Odjednomjenekolikovelikihribaiskoilonaobalublizumanastira nadanuoipraznikaibratijajeskupilaudomdarovanuribukojejebilosasvimdovoljno. Posle odlaska Gavrila iz Konstantinopolja, njegov ujak se vratio u hrianstvo i sakrio se. Preobuen kao siromah doao je u Smirnu i tu se smestio pri crkvi, ispunjavajui dunost crkvenjaka. Posle osam godina ivota ispunjenog molitvom i pokajanjem mirno je predao duuGospodunaSvetloHristovoVaskrsenje. Gavrilo nije dugo iveo u Grigorijatu. uo je da u skitu Kapsokalivija postoji iskusni duhovnik, Neofit Karamanlis, njegov zemljak, koji se podvizava u keliji svetog velikomuenikaGeorgija.Takojeonsmisliodaodedoduhovnika,dagazamolinebiliga primiokaouenika. StaracNeofit gajeprimio. Poto jeu to vreme, zboggrkog ustanka sva Gora bila zauzeta Turcima,veinamonahajenapustilaAton.Uskituihjebilovrlomalo.OtacNeofitjeesto odlazio u peinu prepodobnog Nifonta, pa je sada, u elji da ne naruava patrijarijske i otake zabrane koje se odnose na prijem mladih i bezbradih, a ujedno da sauva Gavrila od Turskog varvarstva, smestio svog uenika u peinu pored peine prepodobnog Nifonta.Ovdeseonpodvizavao,nevienniodkoga,skoroetirigodine. KadajedolomirnijevremestaracNeofitjekupiokelijusvetihApostolanaKerasiji.Tusu ivelineketrietirigodine.Utovremestaracjeimaovienjeposlekogajereiodaprimii utvrdi za sebe i svoje ueniketipik punog posta da nikada i ni pod kakvim izgovorom ne uzima ni sira i jaja, ni mleka i ribe, ni ulja i vina. Svu takvu hranu koja se kod njih zatekla starac je otpremio u Lavru. Zatim je kupio drugu keliju svetog velikomuenika Dimitrijazaetiristotineleva.TujepostrigaoGavrilaushimupodimenomGeorgije.Iako jeuomologijikelijeotacGeorgijebiozapisankaostarac,svedokjetamoiveootacNeofit onjebiodomainirukovodilac. Po zakonu svoje zemlje otac Georgije nije imao prava da zna i govori grki pa je znao samoturski.Isamstarac,NeofitnauiojegrkijezikteknaSvetojGori.Iztograzlogaotac Georgije nije mogao da govori sa drugima, osim sa svojim starcem. Zato je bio ak i prinuen da ivi u punomutanju. Nekoliko godina mu starac Niofit nije dozvoljavao da ue u hram, nego samo u pripratu, odakle je sluao bogosluenja. Poboni i priprosti otac Georgije je bio ubeen da starac slui sa anelima i da ga zato ne puta unutra. Tokom dvanaest godina otac Georgije je po naredbi starca svakodnevno iao na vrh Atosa, osim kada je bila ljuta zima, da tamo odrava kandila u malom hramu Preobraenja Gospodnjeg. Jednom je oca Georgija zahvatila ljuta telesna strast, i da je pobedi on je poeo da posti nijejeonipiodvanaestdana;aliseborbaproduavalaionjereiodapostietrdesetdana. I tada mu se javio glas: Ako i dva puta po etrdeset dana bude postio, borba nee prestatiakosenesmiri!Utovremeonjeimaonekisporsastarcem.Iztihstopajeotiao

starcu, uinio metanije i rekao: Oprosti mi oe! Kada ga je ovaj blagoslovio i poloio svojurukunanjegovuglavu,iskuenjejeprestalokaorukomodneeno. JednojevremeotacGeorgijeoseaojakueljuzamuenikomkoninom.eljajebilatako vatrena da joj nije mogao odoleti. ezdeset dana se molio Bogu, sve vreme stajao na nogama, sputajui se samo na trenutak radi kratkog odmora, a hranu je uzimao jednom nedeljno, pripremajui se tako za veliki podvig. Posle ezdesetodnevne molitve poao je velikomstarcuIlarionuGruzinudaodnjegatraisavetimolitvezapodvig.OtacIlarionje odgovorio: Ja od crkve nisam dobio vlast da dajem savete na slina pitanja! Hadi Georgije je meutim u suzama molio da mu odgovori je li bogougodna ili ne njegova namerazbogkojesemolioipostio.Govoriojedaganamuenitvateraplamenaeljaida on samo trai njegov blagoslov. Otac Ilarion je odgovorio da na takva pitanja zaista nema tadaodgovori.Nakrajujerekao:akoelidasetvojepitanjerazrei,ondatrebadaide do starca Venedikta Gruzina. Kada doe do njegove kelije na tom i tom mestue nai u ziduvor od kanapa. Povuci tri puta i starace izii mislei da sam ja doao. Padni pred njim niice i ispriaj mu zbogega si doao, i moli ga za pouku. to ti on kae tako iini, jerjetoBoguugodnoitebinakorist!HadiGeorgijejeuiniosvetomujereenoikada je otac Venedikt izaao, primio je njegov blagoslov i zatim ispriao o svojoj elji za muenitvom,radiegasestojeimolioBoguezdesetdana.Otac Venediktjerazumeoda ga je ovamo poslao otac Ilarion, pa je jo pre nego to je poeo da odgovara ocu Georgiju napitanje,poeosebedakori:EvotiVenedikte,tolikogodinaiviovde,anematakve podvige, i evo poetnici te prevazilaze. Kada si ti stajao na molitvi i bdeo toliko vreme? Kada si toliko postio ka ovaj sluga Boji? Govorei tako, on je i sebe prekorevao, ali je jo vieurazumljavaoHadiGeorgijadaseovajnenadanatakvepodvigeidanematakako je uinio neto veliko. Starac je znao da ni prekomerni post ni duga molitva nee doneti koristakonebudusjedinjenisdubokimsmirenjemiljubavlju. HadiGeorgijejeovereiprihvatiokaoprekorsebi,isasuzamastaodamolidamustarac kae kako daini, jer bez saveta iskusnog starca on ne sme da krene na takvo delo. Otac Venedikt je odgovorio:Ako ti i kaem, neeme posluati, i traienaina da seispuni tvojaelja.Ipak,moedakrenenamuenitvo,samoznajdasavrenomuenitvonee dostii, a pretrpee mnogo. Pravo muenitvo e ti doi samo po sebi kasnije, na Svetoj Gori,itoprekomladebratijekojaeseokotebeokupiti! SvetojerekaootacVenediktispunilose.HadiGeorgijejeotiaouturskigrad,gdeje,da bi razljutio Turke protiv sebe, poeo da skuplja deake i da im govori o Hristu, terajui ih da se krste krsnim znamenjem. Turci su napali na njega. Dugo i temeljito su ga mlatili, a onda proterali iz grada. Posle mnogo pokuaja da Turke razbesni dotle da mu odseku glavu, morao je na kraju da se vrati na Svetu Goru bez uspeha, samo premlaen i izranavljen. Tako se ispunila prva re oca Venedikta, a takoe se kasnije ispuniti i druga: mnogojepropatioodsvojebratije.

(Iz zapisa oca Pantelejmona koji je oko 1870, godine nekoliko puta bivao kod Hadi Georgija): Starac HadiGeorgije ivi u Kerasiji u velikoj i staroj keliji svetog velikomuenika Dimitrija, ima 30 uenika, Grka i Rusa. On je poznat u celoj Svetoj Gori i meu skoro svim hodoasnicima svetogorskim, osobito onima koji su se penjali na vrh Atosa,jerusponpoinjebaodnjegovekelije.Svikojiseodozgovraajubivajukodnjega, i svi ga znaju po velikom gostoprimstvu, isto Avramovskom: svi prolaznici kod njega bivaju besplatno nahranjeni, a on niti tedi niti ali to to daje. Starac ima i mazge i pomou njih ini velike usluge tamonjim ruskim keliotima. On je izgradio i veliki mlin koji ga je skupo kotao, a jo vie mu doneo neprijatnosti, ali je zato bio na veliku korist svim okolnim stanovnicima. On ima i neto konica i sopstvenu barku na kojoj iz raznih mestadovozistvariisebiidrugima.Rezervnihsredstavanemanikada,estoakzapadau dugove, ali Gospod kao da mu tajno alje za njegovo gostoljublje. Njegovi uenici su kao suti aneli. Starac ih na putu spasenja dri veoma surovo i strogo. Oni su uglavnom mladi pa zbog njihove koristi i radi uvanja od iskuenja gostiju, on im nareuje da se mauau.esto se kod njega moe sresti monah tako namazan prljavtinom iau da liinacrnca!SaznaviotomeuLavri,naredilisudasestaracmaneovenastranosti,makar bila smiljena i sa dobrim ciljem. Da bi se izbegla sablazan kod njega su svi podiani, to jest niko ne nosi dugu kosu. Meu uenicima ima zaista divnih, ali je jeromonah Mina ovek veoma svetog ivota. On ivi u takvom posluanju svome starcu kao da je tek doao. Za sve toine, i uvee kada idu da spavaju, svi od starca uzimaju blagoslrv i razilaze se utei po kelijama. Neko ko ga ve ne poznaje, ne moe meu uenicima prepoznati samog HadiGeorgija, jer je i on uvek prljav i odrpan, kao i svaki obian radnik; toliko se on priprosto ponaa. Njegovu keliju niko neisti, buve i krpelje niko ne unitava, zato u timkelijamamoedazaspisamonekokojekrajnjeiscrpljen. Kod njega uopte ne upotrebljavaju ni ulje, ni vino, niti ribu, sir i jaja, nego su zadovoljni najoskudnijom trpezom, iako rade veoma teko. Meni se jako dopalo jedno od starevih pravila: ne samo kada ima opte posluanje i kada nekoliko monaha rade zajedno, nego ak i kada su samo dvoje, jedan od njih obavezno naglas izgovora Isusovu molitvu da bi seizbeglopraznoslovlje. Njihovoglavnorukodeljejeivopis,aliseveideouenikabaviraznimtekimposlovima. Klima je zdravija nego na bilo kom drugom mestu na Svetoj Gori to su primetili jo drevni paganski pisci, jer su svi itelji grada koji je nekada na tom mestu bio, Akroatosa, bili dugog veka. A kod HadiGeorgija umiru mlai i to veomaesto; svi smatraju da su za te prevremene odlaske odgovorni strogo poenje i neumereni napori. Vie od drugih umiru ivopisci. Starac sve ovo vidi, ali ne ublaava svoj tipik savrenog poenja, mada su ga esto molili da ublai i da u najmanju ruku dozvodi ulje; ali starac nikada nije pristao. Onda su ga molili da dozvoli makar vino; ali i tu nije popustio. Desilo se da su neki posetioci toliko uzbunjivali uenike albama na njegovu nepopustljivost, da su ovi

reili radi jaeg dejstva na starca da napuste keliju i to po njih nekoliko zajedno, osobito ivopisci;alijeitadastaracostajaonepokolebljiv. Negodovanje protiv ovakvog tipika je na kraju postalo tako raireno da se umeala i Lavra, stavi na stranu uenika. Tada se starac smirio, ali kako? Radi nemonih je nabavio konice, posadio vinograd, i nije vie prodavao krupne orahe nego je od tucanih oraha praviododatakvarivu,agroeimeddavaobratijiuodreenedane. Iako meu ivopiscima samo jermonah Mina zaista dobro slika ikone, svi oni vode takav podvinikiivotdasupoelidaprimajumnogeporudbinezaRusiju. Po izgledu je starac poslednji prostak i neznalica, ali u razgovoru s njim postaje vidna njegova mudrost, iskustvo i duboka naitanost. U svakoj brizi i nedoumici on e nai reenjeiutehu(krajzapisaocaPantelejmona). Jednom je avo u jednom oveku rekao HadiGeorgiju, budui njime nateran, da se ni okoega on takone trudi koliko darazori vezu posluanja starcas uenikom, i da jeonda uenik ve u njegovoj vlasti; no avo je vrlo nerado o tome govorio nateran silom Hristovom. Jednom je HadiGeorgije poavolskom iskuenju otiao od starca iavoli su ga hvalili i u vidu anela kao uzlazili na nebo i silazili; pri tome je on primetio u njihovim pokretima neku usplahirenost i brzopletost, i oni su ga nagovarali da im se pokloni, obeavajui da mu daju blagodat Svetog Duha. No HadiGeorgije je prizvao molitve starca i tada je sve iezlo. Jednom, dok je on jo iveo pri starcu javio mu seavo u vidu mladogoveka sa mulom koji ga zove k sebi i obeava dae ga on sa svojim prijateljima uiniti starcem i dae kod njih dobro da ivi. No on je shvatio varkuavolju i tada je video kako jeavo zajedno sa mulompoeodasepodieuvazduhikakojezatimiezao. Kada je sam HadiGeorgije postao rukovoditelj drugih tada je imao vienje: oni uenici kojisubiliposluniimalisuporeduhaanelakojiimjesavetovaosvekorisnoipobuivao ihiuvrivaoumolitvi;aneposlunejeavopouavaosvesuprotnovezujuiimmisli. Jednom je k HadiGeorgiju bio doveden krteni Turin koji je bio avoiman. Po molitvama starca on se oslobodio avola i poeo je da govori grki iako ga nije uio. ProvevipodvinikitrigodineonsepredsmrtudostojiojavljanjaGospoda. (Zapisi pet ruskih poklonika koji su posetili HadiGeorgija 1879. godine kada je starac iveo u keliji svetog Stefana blizu Kareje): Doekao nas je sam starac Georgije sa takvom istinskom oinskom ljubavlju, kao Avraam. Bilo je to prvi put u mom ivotu da vidim smirenje tako uvaenog starca. Odea na njemu je prilino jednostavna: podrasnik od belog ruskog platna. Govori malo ali se njegove rei duboko utiskuju u srce navodei na

misli o buduem ivotu. Nama poklonicima dali su sledovanje:aj, hleb, med i bekmes napitak koji sami spravljaju od groa, u kome nema ni kiseline, ni alkohola. Starac je za trpezombiosanama,iposlejelanaspouavaokakodaseponaamozavremeboravkana SvetojGori,akakoposlepovratkausvet.Presveganasjestaracpouavaodaseistasrca ispovedamo duhovniku i da se ovde na Svetoj Gori priestimo Svetim Tajnama. O postu za vreme pripreme da i ne govorimo: ovde je uvek veliki post. Ispovedali smo se kod ruskogduhovnika,jeromonahaAntonija,uenikaHadiGeorgija.Uveejebiloodslueno svenono bdenije, a ujutro, u nedelju, priestili smo se. Posle toga nas je starac pouio: Znajte,eda moja, ma kakve da ste grehe do sad imali na sebi Gospod ih je sve oprostio, ali pod uslovom da ubudue tako ne greite. Naprotiv, ako jedan od njih ponovite, u svemuetebitikrivi.Vistesereilinaputdalekoodotadbine;reilistedapodnesetesve mogue tegobe puta; i sve to radi spasenja due. Gospod, videi vau dobru nameru, oprostiojesveispovedanegreheisadaetepoipoGoriibietenavrhuAtosa;tamoneka svaki ueni po etrdeset metanija sa molitvom Isusovom, i tamo neka svaki ostavi svoje strasne navike; ako je neija strast bila puenje neka od sada ostavi tu gnusobu; ako ste neumereno uzimali pie, onda radi Gospoda, Koji je zbog tebe okusio sire i u, utvrdi u svojoj dui pravilo da od sada nikada pie ne uzme u usta. Ove i druge sline strasti koje su tobom vladale ostavi tamo na gori i duboko u srce poloi da njima vie nee gneviti Boga. Ispuni to i Gospod e uvek biti s tobom. A ako, kao ovek, u neemu ponovo zgrei, ne asei idi duhovniku, svest svoju oiti ispoveu i nemoj da eka uobiajeno vremeza ispovest,kakoto po neznanju nekiine. Evo jednostavnog primera: kadzaprlja svoje rublje odmah ga menja i stara se da ga opere; a dua je valjda mnogo vrednija od rublja,pajeipakmnogiostavljajuunebriziiuprljanuitavugodinuilivie,nestarajuise onjoj,aonanesamodaseuprljanegosmrdiodranagrehovnika! Pouavao nas je jo mnogo, to iz Svetog pisma i itija svetih otaca, to iz sopstvenog iskustva i mi smo se tokom tri nedelje naslaivali njegovim blagodatnim besedama. Na krajusmoodnjegauzeliblagoslovdapoemopoSvetojGoriimoliligadanamdavodia kojiznagrkijezik! Posle odlaska starca Neofita Karamanlisa 1848. godine otac HadiGeorgije je postao starac i do 1873. se podvizavao na Kerasiji sa svojom sabraom i uenicima. Otac Georgije jeprivukaomnogeuenikesvisiromani,ubogiibolesnibilisusrdanoprimljeni,svisu imali k njemu dostup, jer se vrata njegove uboge kelije nisu ni danju ni nou zatvarala. Svakokojeeleoiaojepravodonjegaiiznosiomusvojepotrebe,svojebrigeipomisli.O bolesnicima se sam starac brinuo; on je za sve nevoljnike bio vie nego roeni otac. I sami Turci su ga nazvali bizim baba to jest na otac! Starac je znao mnoge pustinjake koje druginisupoznavali;onihjesnabdevaonajneophodnijimstvarima. Ako bi se neko od bratije razboleo nikada nisu koristili obina sredstva, nego esto prieivanje Svetim Tajnama. U sluaju velike iznemoglosti obavljali su nad bolesnikom tajnu jeleosveenja, a kada je postajalo jasno da se pribliava smrt, a bolesnik jo nije bio

postrienushimu,odmahbigapostrigliitvorilimolitvezanjega.Staracjesvojimrukama sahranio vie od stotinu svojih uenika na raznim mestima Svete Gore, meu njima najvie Rusa i to mladih, koji uz takve podvige nisu mogli da podnesu promenu klime na SvetojGori. Neki su, naravno, naruavali strogi ustav starca, ali takvi, ukoliko se ne bi pokajali i ukoliko ne bi imali iskrenu elju da prekinu s ovim svojim slabostima, ili su sami odlazili, ili im je starac savetovao da trae sebi drugo mesto, gde e im biti lake: Idi tamo, govoriojestarac,gdeseto dozvoljava, i ne navlai na sebe prokletstvo tajnim jedenjem!U Nomokanonu svetog Vasilija Velikog je reeno:Onaj koji razruava tipik svog duhovnog oca neka bude proklet i za ivota i posle smrti. Oni, meutim, koji su od starca odlazili ne usled nemoi nego zbog strasti stomakougaanja, pred smrt bi se osvestili i saznali ta su izgubili, pa su mnogo tugovali to su se zbog malog i privremenog zadovoljasta liili tako velikog blaga. Desilo se to s monahom Mihajlom: on se razboleo i dugo nije naruavao post, ali na kraju nije izdrao nego je poeo da koristi svaku hranu i jo je zaeleo da se lei. Starac nije blagoslovio. Ovaj ga nije posluao i otputovao je u Smirnu, tamo legao u bolnicu gde su mu kao prvo doneli supu od mesa. Leao je tamo nekoliko meseci,abolestnesamotonijeprolazila,negojebilasveveaivea,pajenakrajuosetio daseblii smrt. Sadavenagraniciizmeu ivota i smrti, Mihajlo jeshvatio svoju greku i poeo da plae i doziva svog starca na pomo. Mnogi su ga saaljevali i pitali koga on to doziva. Saznali su da je on svetogorski monah i da zove svog duhovnog oca. Ovo predsmrtno pokajanje je delovalo na mnoge, tako da su ostavljali svet i odlazili na Svetu Goru.Onisuiisprialiotometasedesilo. Drugi monah, Hristofor, tokom pet godina izvravao je do u sitnicu sveto posluanje starcu,potpunoseprednjimodrekavisvojevolje,alijenakrajuosetiokakomuponestaje snage,paseosmeliodaseobratistarcusaovakvommolbom:Oe,otpustime!Staracje odgovorio: Malo si mi sluio i moli da te otpustim? Prostosrdani Hristofor je odgovorno:Malo, da, ali u savrenom posluanju. Pet godina ti ni u jednoj jedinoj rei nisam protivreio; zato me otpusti dok si iv, jer kada umre bez tebe sve to mogu da izgubim. Starac mu je pomolivi se Bogu, naredio da se spremi kroz nekoliko dana. Prolaze dani, Hristofor osea da nije jo mnogo ostalo. Odsluili su svenono bdenje, a zatim i tajnu jeleosveenja i na kraju se Hristofor priestio. Najzad, po njegovu duu dooe aneli Gospodnji, a Hristofor ree bratiji koja se okupila oko njega:Doli su po mene, pratajte mi! Tako se bratija sa njim oprostila, a onda ga je starac blagoslovio reima: Idi ka Gospoduimolisetamozanas!ionjeumirupredaosvojduh.Takoseupokojioblaeni mladiHristofor. Jedan od uenika HadiGeorgija je otiao u svet i pao u sve grehove, i bez obzira na to, primio je rukopoloenje zaakona. U tom sanu jeuinio blud, no doavi k sebi, vratio se

starcu i proveo etrdeset dana u velikom pokajanju, tako da je unapred saznao za svoju koninu i molio je starca da i on bude ubrojan u njegove uenike. Kad mu je to starac obeao,onjesamiromotiaoGospodu. Bivi na samrti, jedan od starevih uenika udostojio se nebeskog vienja: u viduakona javili su mu seetiri anela i rekli mu da su poslani po njega. Bolesnik je rekao da on bez starevog blagoslova ne moe da poe sa njima i o tome je rekao starcu. Iskusan u duhovnom ivotu i bojei se da to moda nije prelest od strane duha tame koji se po rei Apostola preobraava i u anela svetlosti, on je odgovorio ueniku:Kai onima koji su doli da ti jo nisi gotov i neka dou kroz dva dana. On je tako i uinio. Bolesnik je izmoljeniperiodvremenaproveouneprestanojmolitviipoistekudvadanauonajistias javilisumusenebeskiiteljii,odvojividuuodtela,odnelijeunebeskarajskanaselja. JednomjestaracHadiGeorgijeimaovienjeMajkeBoje.Sanjenedesnestranesustajali aneli u vidu vojnika, a sa leve strane avoli u vidu turskih soldata. Ka Njoj su na sud privodili atonske monahe koji su nemarno iveli. Ona je rekla:Ja ne mogu da trpim da takvi budu nemarni na Mom Udelu, i naredila je Turcima da ih pobiju, a njihova tela su baciliuvazduh. Deavalo se, naravno, da su neki neiskusni protivreili starcu i bili grubi s njim, ali su takvi ubrzo zapadali u bolest ili neke druge nevolje. A ako je neko odlazio preko svetogorske granice, onda njegov ivot nije vie dugo trajao. Monahe koji iz bilo kog razloga nisu vie eleli da ive sa njim starac nije zadravao i nagovarao, nego je samo govorio: Ako bude iveo kod mene i ako kod mene umre, spae se; ja odgovaram pred Bogom. A ako ode, ja vie ne odgovaram! Mnogi od uenika HadiGeorgija su iveli odvojeno na raznim mestima u malim kolibama, u punom siromatvu, esto nemajui nita da jedu. Jednom, za veliki post, on je u shimu postrigao takvih trideset pet siromaaka,snabdeviihisvojimodelom.StaracjeimaovelikuveruuBogasteenuposle velikih nevolja i liavanja;esto je zapadao u dugove ali se uvek starao da sve siromahe kojimudolazesnabdesvimtoimjeneophodno. MeunjegoveveepodvigespadaitotojeuspeodaGospoduobratinekolikoTuraka,pa ak i jednog agu. Aga koji se pripremio za krtenje ve je bio doao ka starcu na Kerasiju, ali su ga odjednom napale razne pomisli, pa kada je starac rekao da je sve spremno, on je potpuno odustao. Starac se veoma rastuio i mnogo se trudio da ga smiri, pa je na kraju postigaodamuseispunielja,tojestkrstiojeagu.Staracsamjebiokum. Jedan od starevih uenika Pajsije, sin bogatog trgovca, doavi ka HadiGeorgiju u mladimgodinama,nasamompoetkujebiopodvrgnutestokomiskuenju:imjedoao, starac ga je prognao i Pajsije je celu nedelju proveo na zimi ekajui milost od starca. Proivevinekolikogodinakodstarcaonsesmutioihteojedasevratiusvet,nostaracse usrdno za njega molio Majci Bojoj i udostojio se da vidi svete anele kako uznose njegovu molitvu napisanu na hartiji ka Majci Bojoj. I Ona je starcu darovala Pajsija. Taj je

zatim proveo est godina u podvizima i savrenom posluanju i utanju, i na samrti se udostojiodavidiGospoda. Pajsije je imao dogovor sa starcem da pre njega umre, ali se starac jednom vrlo teko razboleo. Najzad je njegova dua ve bila noena anelima na nebo i njemu su bila pokazana rajska naselja neobine lepote. On je video da je aneo koji je nosio njegovu duu imao prepirku sa Pajsijem koji je govorio, da se sa starcem dogovorio da pre njega umre i Pajsije je prevladao. Starac je bio vraen u ivot i, otvorivi oi, video je oko sebe uenikekojiplau. Jednom, kad se zanimao rukodeljem, starac je neoekivano progutao veliku iglu. Imajui verupremasvetommuenikuMini,onmuseobratiosmolitvomisvetijestaoprednjega, zavukaomurukuugrloiizvadioiglu. Monah Isaak koji se udostojio svetenstva iveo je kod starca dvadeset pet godina vrlo dobro. On je imao veliku usrdnost prema molitvi i u nono vremeitav je Psaltir nauio naizust. No posle toga je poavolskom dejstvu poeo da skuplja poneto tajno od starca i dauvapodkatancemusvojojkeliji,zatojepoBojempoputenjubionamrtvopretuen odavola. Tada je starac uzeo svetu vodu, okropio ga krstoobrazno. Doavi sebi, Isak se bacio starcu pred noge molei ga da ga izbavi i da uzme sve to to je on tajno drao kod sebe.Proivevibogougodnoonsenakoniniudostojioanelskogvienja. Jednom se starac udostojio vienja svetog Nikolaja udotvorca koji mu je rekao: Ja u sredu i petak nisam sisao majine grudi, a sada u Rusiji ne potuju postove zbogega ih postiumnogenevoljeinapasti.JaRusijumnogopomaem,nooniravoive. Otac HadiGeorgije je uvek izgledao veseo i zdrav; njegovo lice je bilo puno,ak s lakim rumenilom,oimaloisturene.Svakiposaojeradiozajednosabratijom:pekaohleb,kuvao, okopavaobatujednomreju,biojeivprimerzasvenjih.Spavaojejakomalo,aitogde bilo;esto je uvee odlazio u crkvu i tamo ostajao do kraja jutarnjeg bogosluenja; bivala suitakvavremenakadnijeimaosvojukeliju.Celogivotasebaviospasavanjemblinjihi ni najmanje nije brinuo o udobnostima ivota. Svoje lice nikada nije umivao, a ono je ipak uvekbilosvetlo.Kosuibradunikadanijeeljao,aakobisevlasiubradizamrsileonbiih odmrsio rukama. A kada mu se kosa zamrsi kao pustina, on bi je odsecao i ekao da naraste druga. Svoje rublje je uvek prao sam, ali retko. Njegova je hrana bila da utei siromanog i oaloenog, da smiri uznemirenog, da izmiri neprijatelje. Imao je veliki dar govoraiumeodadelujenadruge. Iz razgovora starca bilo je vidno da je on za osnovu podvinikog ivota smatrao posluanje, koje je hvalio iznad svega, polaui u njemu i samo spasenje. No pri tome, govorio je starac, neophodno je svaki dan plakati i aliti zbog svojih grehova jer se bez toganemoemoizbavitiodavolskihzamki.

1870.godinestaracjepoeodasealostinevideikodsvojihuenikaonajstrogiivotkoji je sam provodio, i ono savreno posluanje koje je on imao ka svome starcu, i javila mu se pomisao da ostavi svoje mesto i da postane jurodiv Hrista radi. U tom razmiljanju je njegova dua bila anelom uzvedena na nebo gde je video rajska naselja. Aneo koji ga je vodio prilazio je sa njim mnogim prekrasnim palatama kao elei da ue u njih, no na njihovo kucanje na vrata njima su odgovarali da je to mesto pokoja tog i tog svetog, pri emu je on sluao imena velikih svetih i mislio sa strahom: Zar ja ubogi i niti da obitavam u takvim velelepnim dvorcima? Obilazei tako rajska naselja ugotovljena svetima,onjepriaoka jednomprekrasnom dvorcu i kada su otvorilinjegova vrata, tamo je ugledao svoje uenike i obradovao se. Tuje video i mesto pripremljeno za njega i mesta njegovih uenika koji su jo bili u ivotu. Idui zatim dalje video je i mesta ugotovljena bratijiraznih atonskih manastira. Uteivi setakvim vienjem, starac vie nijehteo da ode ijurodstvuje. U godinama pred ruskoturski rat iznikli su veliki neredi meu ruskim i grkim monasima u ruskom manastiru svetog velikomuenika Pantelejmona. Ruski starci, duhovnik otac Jeronim i arhimandrit Makarije zamolili su starca HadiGeorgija da doe u manastir da bi nekako posredovao i uspostavio mir. Starac je sa ljubavlju doao iitava dva meseca tamo proveo, svesrdno radei na pomirenju. Na kraju, ne videi uspeh, pomenutistarcisuzatrailiodocaGeorgijadasepomoliizatraiotkrovenje:ugodnolije, to jest da li je volja Boja, da se Rusi i Grci razdele? Starac je po posluanju ispunio elju, i dato mu je otkrovenje u snu: video je da usred sabornog hrama svetog Pantelejmona stoji ekonom manastira, a pred njim veliki anak usoljenih maslina koje je on davao jednu au ruskim monasima, a drugu Grcima. Kada je starac ovo ispriao ruskim ocima, oni su zakljuilidanapodelunemaBojegblagoslova. Sve koji to ele starac je primao u monatvo, uglavnom odmah u shimu, oslanjajui se na to da je aneo prepodobnom Pahomiju pokazao samo jedan vid monatva. Sve do 1870. godinestaracjemeuuenicimaimaogotovoiskljuivoGrke.TegodinejeizRusijedoao radi poklonjenja poslunik iz Sergijevske pustinje, Petar Gvozdev iz Petergofskog sreza. Doavi u Rusik on je hteo da tu i ostane da ivi, ali ga starci zbog neega nisu primili, negosumupredloilidapoepoGoriidavidikakavjeivotSvetogoraca. U to vreme je na Kerasiji iveo bolestan starac iz Moldavije, otac Teofan, koji je kod sebe imao uenika, monaha Visariona, a taj je dobro znao i ruski i grki, a poznavao je mnoge iskusne starce pustinje. Jedan poklonik je zamolio starca da.mu da monaha Visariona kao vodia i prevodioca, i starac je pristao, iako je sam imao potrebu za pomoju. I ba tada je kod njega doao Petar, i on je pristao da ostane i posui starcu. Jednom je starac saznao kakootacMakarije,RuskojiiviukelijiPokrovaPresveteBogorodice,odneegboluje,pa je poslao do njega Petra da mu pomogne. Otac Makarije je leao na odru. Kada je dolo vremetrpeze, neiskusni poslunik, videi da u okolini ima mnogo zelene trave i znajui iz itija svetih da se prepodobni pustinjaci hrane travom, smislio je da i sam oproba ovu

svetu hranu. Tako je on naupao prvo to mu je dolo pod ruku, skuvao i seo da jede, zamiljajui koliko je veliki! Ali tek to je progutao nekoliko kaika, kad mu se sva utroba uznemirila:prozormusepokazaokaovrataauvratimanekakvoudovite!Onseuplaio i jurnuo na prozor razbivi staklo, i navalio da bei, i ba potrefio na duboku i strmu provaliju...Kakojeleteonizstene,onnaravno,nijeznao:udnojetotonijeoseaoudarce ostenu,inesamotonijepoginuo,negosenijemnogoniugruvao,samojepovredionoge iostaohrom! Ruski monah Pavle koji je iveo visoko na brdu primetio je u dubini provalije oveka i poaodaotomeobavestiocaMakarija;aovajnijeznaokudasedeonjegovposlunik.Kad su meutim videli na stolu pomenuto varivo, odmah su shvatili ko je tamo u provaliji. Silisudole,podigliPetra,inarukamaga,okolo,daleko,prekoskitaKapsokalivije,doneli HadiGeorgiju. Iskusni starac je odmah dao da popije jednu za drugom tri ae toplog maslinovog uljaime je pogasio unutranji plamen otrova. Ipak, bolesnik je jako oslabio. Starac je najpre reio da nad njim obavi jeleosveenje, a onda ne videi poboljanje, sa dozvolom starca Teofana, postrigao ga je u shimu sa imenom Partenije. Uskoro je postrienitridesetogodinjimonahpoeodasepopravljapajeipotpunoozdravio,ostavi samosapovreenimnogama.Tojebilosprolea1871.godine. Na taj nain je otac Partenije neoekivano postao uenik oca HadiGeorgija. Budui iz trgovake sredine, on je imao mnogo poznanika. Karakter mu je bio preduzimljiv, i on je odmah o svom postrigu obavestio sve njih, napisavi im o velikim podvizima i prozorljivosti svog starca, to se naknadno ispostavilo kao uzrok mnogih tekih nevolja i iskuenja za starca HadiGeorgija, i to je uticalo na promenu njegovog ivota. Prilozi su ka njima potekli potocima, i od tog vremena su poeli da dolaze i da trae da budu iskuenici kod starca mnogi Rusi. Otac Partenije je postao usrdni posrednik izmeu starca inovodoavih,astaracihjesveprimaosajednimjedinimuslovom:dadrepotpunipost. Rusisunasvepristajalisamodapostanuuenicitakvogstarca.Natajnainsezasamotri godine ovde okupilo sasvim znatno ruskogrko bratstvo. 1873. godine starac je rasudio da na Kerasiji ostavi one Grke koji ele da ostanu, a da se sa ostalima preseli na drugo mesto. U poetku su se smestili u blizini Grigorijatskog manastira. Dodelili su im mesto gde su mogli da izgrade konake i crkvu. To mesto je visoko na brdu sa crkvom svetog arhiakona Stefana. U znak blagodarnosti su HadiGeorgije i Partenije za manastir izgradilicrkvusvetogApostolaJovanaBogoslovaumanastirskojbati. Nanovommestuonisuuskoroizgradilivelikikonak,aumestostaremalenecrkvepodigli su,uzueepeterburgskogtrgovcaAleksandraStarikova,novu,svetluiprostranu.Ovde su proveli samo tri godine, a onda su bili prinueni da odu na drugo mesto. Tadanji starci Rusika su im predloili keliju takoe posveenu svetom Stefanu, u predelu Kareje. Peterburgski trgovac Jefrem Sivohin im je poslao radi zakupa za tu keliju est hiljada rubalja. Kada su prelazili ovamo bilo ih je svega 12 ruskih uenika. Neumorni otac Partenije nije mogao da sedi skrtenih ruku: bratstvo je raslo, nicale su zgrade, radionice,

sobe za hodoasnike, a otac Partenije je poklonike i dobrotvore u Rusiji snabdevao ikonama, osveenim uljem i raznim rukodeljem pustinjaka. Bratstvo je naraslo do pedeset monaha. Jednom od uenika, jermonahu Antoniju, sa mladim sinom i jo dvanaestoricom kojisuelelidasesanjimudalje,bilajekupljenavelikakelijasvetogNikolaja(Bjelozerka), gde su se preselili sa blagoslovom starca koji im je dao tri hiljade rubalja od onih to su se uvaleuRusiku. 1883. godine sve vee neprijatnosti su prinudile oca Partenija da ostavi i tu keliju, paak i Svetu Goru i da ode u Konstantinopolj. S njim zajedno je krenuo i starac, kao i neki od uenika. Tamo su uzeli u zakup jedan zapusteli manastir svetog Pantelejmona i svetenomuenikaErmolaja,gdesuivelisvedosmrtistarcaHadiGeorgija. itavugodinustarevenogesubileoboleleionnijemogaodahoda,alilekarenijetraioi lekove nije uzimao, nego je drao svoj isposniki tipik sve do samog kraja, i bio jasnog uma i razbora. Sve koji su dolazili je teio koliko je mogao. Predoseajui svoj odlazak u drugi svet, dva dana pre smrti je bratiji rekao sledee: Vidim u snu bogatu magazu prepunjenuraznimskupimstvarimakojesvimadelimbesplatnozablagoslov,imakoliko dadelimstvarinebivamanje.Nakraju,umoriviseoddeljenjarekoh:Gospode,kadau ja ovo sve razdeliti i skonati? I odjednom sam video svoju magazu pustu i u njoj nita nijebiloosimmojemantije! Zavetao je uenicima da ga sahrane u Balukliji, uz crkvu ivonosnog Istonika Majke Boje, u grobu svog roenog brata Anastasija koji je umro dve godine pre nego to je on doaouKonstantinopolj. Kraevremepresmrtistarcadolesukodnjegadvevanelinostisamolbomdaimudeli za kole i druge sline potrebe, pretpostavljajui da starac ima mnogo novaca. Starac je, pokazavirukomnanebo,rekao:Tamojemojabanka,aovdenemamnovca,negoeza mnom ostati dug od etiristo lira koji trae zajmodavci! Uoi smrti, uvee, iznemogli starac se priestio Svetim Tajnama, a takoe i na sam dan smrti. Zamodivi sve prisutne uenikezaoprotajiblagoslovstarac HadiGeorgije je u miru predao svoj duh Gospodu. Tojebilo18.decembra1886.godine. Patrijarh Joakim IV je odredio da se opelo uvaenog starca odslui u velikoj patrijarijskoj crkvi na najsveaniji nain, odredivi za to Visariona, Darahijskog episkopa. Od svetenstva na pogrebu starca je uestvovalo etrdeset ljudi. U pogrebnoj povorci je bilo mnogo naroda, a ispred svih su ili deaci i devojice iz kola i prihvatilita, kojima je staracbiodobrotvor. Posle smrti starac se javljao u snu mnogima od onih koji su mu bili bliski. Na Svetoj Gori, na Katunakiji u keliji Uspenja Majke Boje mnogo godina se podvizavao starac Neofit sa svojim uenikom Ignjatijem. Taj otac Neofit je bio pobratim starca HadiGeorgija, jer su bili postrienici istog starca duhovnika Neofita Karamanlisa. Kada je HadiGeorgije

umro u Konstantinopolju, otac Neofit je na Svetoj Gori takoe osetio veliku slabost. U jednom trenutku starac je, sedei na postelji, odjednom poeo da se ponaa kao da je van sebe,kaodasezaboravio.Uskorosetrgaoirekao:SadasambiouKonstantinopoljukod HadiGeorgija!A ta si nam odatle doneo? upitao je otac Ignjatije.Evo, doneo sam vamkoljivo!Atatijeonrekao?produiojeotacIgnjatije.Rekaomijedaekroztri danadoipomene!kazaojestaracizautao. Mi, govorio je otac Ignjatije, nismo obratili panju na ove rei; ali je na naeiznenaenje starac Neofit, ne oseajui nikakvu naroitu bolest osim starake zanemoalosti, zaista posletridana,20.decembra1886.godinemirnopoinuo. Starac HadiGeorgije je bio jako nezlobiv; ako bi se desilo da ga neko uvredi on je prvi traio nain da mu uzvrati dobrim. Starao se da sa svima bude u iskrenom miru: mirio je zavaene,teiorastuene,idarivaosiromane. *** U ivotopisu starca HadiGeorgija bilo je reeno pomalo i o njegovom duhovnom ocu i nastavniku,duhovnikuNeofituKaramanlisu. Taj predivni starac, jo kao mladi,uo je o Svetoj Gori i o pustinjacima i u prostoti svog srca mislio da monasi pustinjaci sedaju za trpezu onda kadauju zvono na nebu. Tako je smisliodaimpodraava:bivalojetakodaujutruponeposaoupoljuidaekakadaena nebuzazvonitimonasimanaruak.Devetogasaonujezvonoimirnosededajede.Tako je to trajalo neko vreme. Na kraju je i sam poeleo da postane monah, i kao osamnaestogodinjak 1772. godine doao na Svetu Goru gde se podvizavao punih osamdesetosamgodina. Preosveeni Porfirije Uspenski, jo uvek uinu arhimandrita, a kao ueni putopisac Svete Gore, posetio je starca Neofita i razgovarao s njim. Izmeu ostalog o tome pie: Otac Neofit, koji se rodio i vaspitavao u Anatoliji, odavno se spasava ovde i druge spasava. On je duhovnik i kod njega se ispovedaju monasi iz pet manastira, kao i arhijereji koji ive na SvetojGori. Zato samsagovornika zamolio da mi kae neto kaopouku. On me prostrelio pogledomirekao:stiistrahBojiibudiuzdran.Amin,odgovoriosammuiseoda sluam njegove slobodne razgovore. Imam, govorio je, devet uenika. Nikuda ih ne otputam. Danju oni obrauju batu i vinograd, a pred no obavljaju duge metanije, svaki posebno.Komeunjimavieoddrugihzavoliovemetanije,oslobaaseposla.Onemeu njimakojizgreekanjavam ezlom, a ponekadih zatvaram u praznu cisternu natridana bez hleba. Svi oni nikada ne jedu ni sira, ni ribe, i ne piju vina, i zadovoljavaju se suhojedenjem; prieuju se svake nedelje posle ispovedanja pomisli i razrene molitve. Takav vam je na ivot. Milostinju primamo ali samo radi odravanja nae crkve, za odeu,obuuihlebnasuni,kojidelimosasvimhodoasnicimaiposetiocima!

JednomjeotacNeofitusvojojbatizatekao divljegveprakakorijepopovru,narediomu da stane, a sam otiao do uenika i rekao im da uzmu veliku vreu. Uenici su poli i odveli vepra u keliju, napravili za njega valov, a otac Neofit je naredio da ga hrane korenjemitravom,danebiiaopobatamaikvariopovrepustinjaka. Starac Neofit je po kazivanjima savremenika bio veliki mu pred Gospodom. Dan svoje smrti je predskazao etrdeset dana unapred; proitao je Jevanelje i Psaltir, sam iskopao grob, priestio se Svetim Tajnama, dao blagoslov svojim uenicima, prekrstio se s mirom i predao svoj duh Gospodu. On je umro 1860. godine u svojoj sto estoj godini, od kojih je osamdesetosamproiveonaSvetojGori. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACPAHOMIJESRBIN (umro1870) Odakle je bio rodom starac Pahomije i ko su mu bili roditelji, nismo saznali. Budui Srbin poreklom, otac Pahomije je, po dolasku na Svetu Goru, stupio u bratstvo manastira Hilandara, naslee srpskog naroda. Po stupanju u bratstvo, on je usrdno izvravao sva posluanja koja su na njega nalagana i zbog svoje poslunosti svima, bio je od svih potovan i voljen. Posle kratkog vremena bio je postrien i dobio je ime Petronije. Tada se sa njim dogodio sledei sluaj: dok je vrio dunost kuvara i gostoprimca u manastirskom konakuuKarejinjemuse,zbognjegovogusrdnogstremljenjakaviemduhovnomivotu, inilodajelieniskuenjainevolja,asluaojedanamkrozmnogonevoljevaljauiuCarstvo Boije. Raditoga jepoeo da seneprekidno molida mu Gospodpoalje iskuenja da ne bi, ivei bez njih, izgubio spasenje. Meutim, poznato je da onaj koji podnosi iskuenja koja su na njega poslata postaje dostojan pohvale, a onaj koji ih sam trai, ili pokazuje drskost pred Bogom jer, toboe, Bog ne zna ta je za njega korisno, ili gordost, jer toboe, ve je dorastaozaborbusaavolom.No,potoseuPetronijevomsluajunijeradiloniojednom niodrugom ipoto je Bogvideo njegovuprostodunost i elju za spasenjem, otkrio muje neispravnost njegove molbe, kao to je nekada uinio sa svojim uenicima, rekavi im: Ne znate ta traite. I Petronija je postiglo takvo iskuenje da je i pored svega svog strpljenja pao duhom i zavapio k Bogu:Zar me je ovakvo iskuenje moralo postii po Tvojoj volji Gospode?Izbavi,spasiismilujse.Iistogaasaoslobodioseiskuenja. Bez obzira na to to je Hilandar imao veoma malobrojno bratstvo i to je u Kareji bilo veomamirno,njemujepadalatekosvakamnogobriljivostivieodsvegajeduhomteio

kabezmolviju,dalekoodbrigaimnogihposlova.Meutim,onnijeznaodalijetopovolji Bogu, naroito s obzirom na to to je i u manastirskom ivotu nalazio i oseao duevnu korist.Pritakvojnedoumici,onseobratiozasavetjednomduhovnomstarcu.Tajstaracga je posavetovao da se usrdno i neprekidno moli Bogu, da mu On Sam kako hoe ukae na onotojeNjemupovolji. Gospod je usliio usrdne molitve i ispunio njegovu elju. est godina kasnije dogodilo se neto u manastiru to je Petroniju dalo povoda da se bez prepreka udalji u pustinju. Sami starci su ga otpustili sa svojim blagoslovom. Otac Petronije se uputio na padine Atosa, centra svetogorskog podvinitva i tu, iznad kapsokalivijskog skita, kupio sebi keliju koja jenosilaimeprepodobnogAtanasijaAtonskog.Govorilosedajetukeliju,skromnuspolja i jo skromniju iznutra, sazidao neki od srpskih arhimandrita. Uz nju se nalazilo i prilino veliko zemljite. I uskoro se tu razrastao vonjak sa plodnim drveem kao i vrt sa povrem. Prostodunost i izobilje ljubavi oca Petronija privlaili su ka njemu i one koje je znao i one koje nije znao; neki su usput svraali a neki su namerno dolazili. Posetioci nisu uznemiravali starca ve su sami pripremali obroke od hrane koja bi se tu nala. Ako bi dolazio kakav jeromonah da slui liturgiju, on je sobom donosio prosfore i vino za bogosluenje i dovodio sobomteca pojca. Poto bi odsluili liturgiju, oni bi uzimali na sebeulogudomainaispremalibionoimebiseugostili.Svevremesudolaziligostiisve tojebilopotrebnoGospodjeslao. Vodei takav nain ivota, Petronije je uskoro primetio da ga briga o keliji i posetiocima ipakodvlaiodnjegovogvoljenogbezmolvija(tihovanja)iraditogasepoeosavetovatisa svojimduhovnikomkakobitrebalodapostupidabibiloboljeiBoguugodnije.Duhovnik mu je posavetovao da primi drugog sabrata u keliju kao uenika i da mu prepusti staralje o keliji, a on da se povue i ostavi brige. U jednoj kolibi u Kapsokaliviji iveo je njegov zemljak Srbin, koji je nedavno tamo doao i primio monaki zavet i ime Josif. Njega je otac Petronije pozvao sebi u svojstvu uenika i, najzad, po savetu duhovnika, reio se da mu potpuno preda keliju da se o njoj stara. Otac Petronije se nadao da e na taj nain udaljiti sve posetioce, ovo tim pre to je Josif bio nezgodie naravi, nedrueljubiv. U to vreme otac Petronije je odluio da primi od Josifa postrig i shimu da bi na taj nain Josif bio njegov starac. Pria se da je povod za ovakvo samozapostavljanje bio sledei: imajui odavno nameru da primi shimu, Petronije je razmiljao od koga bi starca uzvienog po svom ivotu primio shimu. U svom izboru, kratko se zadravao na svakom od njih, trudei se misaono da izabere nekoga jo dostojnijeg, jo stroijeg u podvinikom ivotu. Primegivi u sebi alac nadmenosti i samomnjenja, starac je otro i strogo ukorevao sebe rekavi:Neka on, Josif, bude tvoj starac, od njega primi postrig u shimu. Josif je bio jo netakostarpogodinama,aumonakimpitanjimabiojesasvimneiskusan.Svojunameru je saoptio svome duhovniku koji je zamisao odobrio videi kako se starac odluno stara

da iskoreni u sebi samoljubivo mudrovanje. Prilikom postriga Petronije je dobio ime Pahomije. Kada je postao potinjen novome starcu, Pahomije je kao i ranije obraivao vrt i vonjak kojijevedonosioplodoveuizobilju;tamosuraaletrenje,vinje,orasi,smokve,kajsije, breskve i jabuke, a da ne govorimo o vinogradu koji ima skoro svaka kelija. Pored toga, iako se promenio vlasnik kelnje, ipak se produilo sa posetama ranijih poznanika i svi oni suseobraalinenovomestarcuJosifu,negoocuPahomiju.TosenijedopadaloocuJosifui on je molio duhovnika da nekako uini da se Pahomije od svega odstrani i da se prisili da se sasvim usami. Smatrajui da je glavni razlog za okupljanje posetilaca raskoni vonjak Pahomijev,Josifjeupornomolioduhovnikadagablagoslovidaunitivonjak.Duhovnik, uzimajuiuobzirinjenicukolikojetetnozaonogkojiseodaobezmolvijudaimamnoge posetioce i poverovavi da im je razlog ne dobrota Pahomijeva ve njegov vonjak, saglasio se i blagoslovio Josifa da moe posei sve voke. Otac Josif je jednom, kada ga je ogorila poseta nekolicine monaha Pahomiju, dohvatio sekiru i poeo da see stabla i unitava vonjak u prisustvu posetilaca. Pahomije jeutke posmatrao neobinu delatnost starca. Kroz izvesno vreme doao je k njima duhovnik, i, nagovoren od Josifa, obratio se Pahomiju sledeim pitanjem: Zato si ti zasadio vonjak i vrt, emu sve te brige i staranje?Jelitobezmolvniivot? Budui neoskrnavljen strau za koju su ga krivili i odavno se pripremajui za ivot u osami,staracPahomijejerekao:Oesveti,jasamtouinioradivas,dabihimaoimeda okrepim vas i druge oce kada dou, a meni samom nita od svega toga nije potrebno; meni je, ako blagoslovite, dovoljna i peina i ja u otii pod kamen i tamo u iveti. Duhovnikje,nerazmiljajuidugo,rekao: Idi! Neka Bog blagoslovi!A ti, ta kae?, obratio se Pahomije ocu Josifu. Znajui da Pahomije ne zna nikakav zanat, a hleb e mu biti potreban, Josif je bio uveren da e se Pahomijevratitinjemuvekroznedeljudana,iradomujedaoodobrenje. Uselivi se pod kamen, starac Pahomije je napravio neku udericu upotrebivi daske i granje da bi se zatitio od nevremena i uzeo je sa sobom samo najneophodnije. Ovakav prelom u svom ivotu on je prihvatio kao direktan poziv Boijeg promisla na vii bezmolvni ivot i radi toga ne samo da se nije oalostio na svoga starca ve se zaradovao tome to je iznenada i preko svakog oekivanja najzad opredeljen za ivot u bezmolviju kojijetolikoeleo. U poetku Pahomije je s vremena na vreme dolazio svome starcu i uzimao ponekad po hlepi; a kasnije, ne elei da ga uznemirava, skoro je sasvim prestao da dolazi. Josifu se tonijedopadalo,itonuisvevieuiskuenje,onjejednompredloioduhovnikumisaoda se spali uderica pod kamenom Pahomija i da mu se vie ne dozvoli da tamo ivi. I duhovnik mu je rekao:Eto, spali, zato da ne. Meutim, Pahomije je poeoesto da se udaljava u umu ili na stene vrha Atosa i tamo se pogruavao u molitvu i razmiljanje o

Bogu. Tamo nita nije naruavalo duboko bezmolvije njegovog uma i on je blagodario Bogu za tu slobodu. A da ne bi bio bez ikakvog runog rada, Pahomije je kalemio i rasaivao drvee po prostranoj gori Atona, pretvarajui ih iz divljih u pitome. Ponekad je u umi pod drveem, pravio za sebe kolibe od grana i prebivao bi u njima za izvesno vreme,oseajuiistovremenousebiunutranjueljudanaesebinekosklonitegdebise zauvek naselio. Prelazei iz peine u peinu, iz jedne pustinje u drugu, Pahomije je najzad naao nenaseljenu peinu koja je u potpunosti odgovarala potrebama njegovog duha, kuda je ubrzo i preneo svoju ergu (grub vuneni ogrta) i druge malenkosti koje su mu pripadale. Osamivi se u toj peini, Pahomije je u prvom redu hteo da ispita sebe samoga: moe li izdrati surovost peinskog ivota. To mesto je bilo jedno od najhladnijih, vlaio i na takvoj visini na kojoj niko nije iveo i nije mogao iveti. Ukoliko bi se neki podvinici i naseljavali u ta mesta, oni bi svi uasno postradali: neki od njih su izgubili sve zube, drugima je otpala kosa sa glave i brada, dok su drugi dobijali takav nazeb da nisu dugo ostajaliuivotu.NetelesnasnagaveivaverastarcaupromisaoBojitakogajeosnaila da mu ni vlani ni hladni vazduh te peine nije nakodio. Osim toga, on je tamo boravio izvesno vreme pa se onda vraao u svoje ranije prebivalite gde se podvizivao u bezmolviju. Meutim, vrativi se jednom prilikom u svoju kolibicu, on ju je naao spaljenu. Nije se raspitivao niti istraivao, ve blagodarivi Bogu, on se posvetio ivotu lutalice. Odeu i obuu je pohabao, ni kore tvrdog hleba nije imao ve se, skupljajui plodove raznih biljki, njima hranio. Pravio je sebi privremena prebivalita na raznim mestima, pored nekog kamena ili pod nekim drvetom, a potom je, prelazei na drugo mesto,tospaljivao,postupajuitakokaoprepodobniMaksimKapsokalivit.Jednomjecelo letoproveonasamomvrhuAtosa. ivei po planinskim mestima, on se navikao da se sa lakoom penje i hoda po takvim stenama po kojima ni srne nisu u stanju da se veru. U to vreme grubi vuneni ogrta je bio njegov jedini dom, on mu je sluio umesto gornje mantije, podrasnika, njega je stavljao podsebe,njimesepokrivao. NjegovstaracJosifjepoeoiritiglasinedajePahomijepaouprelest(obmanu)itavestse brzo pronela. No i to je posluilo na veliku korist starcu: njega su prestali skoro svi da poseuju. Ne naavi naina da vrati Pahomija u keliju, Josif se opet obratio s molbom duhovniku,aliniutomsluajunijebilopomoi.Jer,kadjezapitaoPahomijazatoseskita po gorama i ne ivi u keliji, ovaj mu je odgovorio: Nigde se sa takvom lakoom i udobnounemoguudubitiusvojuduhovnudelatnostinigdeneoseamtakvuduhovnu utehu kao tamo. Duhovnik nije mogao da se usprotivi tome emu je on sam ranije doprineo i zato je pokuao da mu prie s druge strane, govorei: Gle, starac tvoj Josif tuguje i ne eli da ti ivi tamo po umama i po stenama, a naroito zato to mu mnogi prebacujudateje,toboe,onisterao.

Starac je ovo sasluao i rekao da se sada on ne moe vie niim u keliji zanimati jer se um njegov oslobodio od svih briga i vie nije u stanju da se zanima onim ime se ranije zanimao te radi toga, moli da mu, kao neupotrebljivom i beskorisnom, daju blagoslov da ivi u umi gde god nae mesto. Pri tome je Pahomije napominjao o peini koju je osposobio za stanovanje i nadao se da e vremenom duhovniku moi da otkrije o svom ivotu u njoj. Duhovnik nije bio u stanju da opovrgne rei Pahomijeve, ali se uznemireni starac Josif protivio. Pahomije je sa krotou govorio: ja za svoju duu tamo nalazim sloboduiutehu;tavaskotadamisamodatesvojblagoslov?Jaodvasnitanetraimno samo va blagoslov. Vi ste mi sami raije govorili da se odam bezmolviju, a sada kao da hoete da me vratite nazad. Ni duhovnik ni Josif nisu mogli nita da kau protiv jednostavnih naroda Pahomijevih i oni su ga otpustili. Ma koliko se Josif trudio da iri glasine da je Pahomije pao u prelest, Gospod ipak nije dozvolio da se to produava bez kraja. Poto je proao kroz sve stepene nevolja i liavanja, Pahomije se najzad uselio u gorepomenutupeinu.Ali,dabisemogaounjuuseliti,Pahomijujejouvekbiopotreban blagoslov duhovnika. U elji da ga duhovnik saslua bez predubeenja, Pahomije mu je poeo govoriti kako, ivei ve izvesno vreme u toj peini, ne osea nikakve smetnje i slino, i najzad je ubedio duhovnika da poe s njim da razgleda njegovu peinu. Kad su tamo stigli duhovnik se saglasio sa njegovom eljom i dao mu blagoslov da se moe nastaniti u toj peini, ali samo na probu, pa ako ne bude mogao tu iveti, da se preseli dole,bliemoru. Peina je bila suva samo za vreme zime, kada je bivala potpuno pokrivena snegom. Jednom je neko snabdeo Pahomija kouljom i obuom, to je, zajedno sa nekim knjigama koje je imao, bilo suvo samo onda kad se iznosilo na sunce. Neki od revnujuih koji su eleli da mu podraavaju odluili su da kod njega provedu izvesno vreme, ali su, kako se pokazalo, postradali na razne naine: jednom je jeromonahu neke noi sve telo bilo pokriveno mehurima, kao da ga je neko posuo grakom! Drugome je promrzla ona strana telakojajebilaokrenutakastenipeinegdejelegao,anekisupostradaliodstomaka. Provodei podviniki ivot na takvim mestima gde se hleb uopte nije mogao nabaviti, Pahomijejenauiodasehranihranomkojujeretkokodrugimogaojesti.Iuveksehranio jednim te istim: istuca kamenom gnjile kestene, doda, ako ima, suharke, stavi to u vodu i zamuti sa branom. Ponekad je to kuvao, a ponekad je i tako nekuvano jeo, dodajui suve divlje plodove koje niko ne bi jeo i kad su svei, i zaudo nije se razboljevao. Desilo se jednomdajepostradaoodnekihplodova,iamojezatvoritavihdvadesetdanaionsamje sav bio kao u vatri. Niim se nije leio, nita nije ni jeo niti pio, ali ga je sam Gospod Bog izleio. Od tog doba njegova priroda kao da se preporodila i postala kaoelik, tako da je bez muke iveo tamo gde niko drugi nije mogao iveti i hranio se takvom hranom koju bi retkokodrugiiokusio.

(Iz uspomena nekog ruskog monaha): U zimu 1868. godine dozivali smo ovog bogomudrog prostodunog oca Pahomija iz njegovog zatvora i on je sa dejom prostodunou, izvravajui posluanje, izlazio k nama. Mi smo ga zadrali celu jednu sedmicu. Za sve to vreme, svake noi smo neprekidno uznemiravali starca, jer je svaki od nas eleo da se naslauje njegovim reima ispunjenim duhovnim nektarom. Znajui sasvim sigurno da je starac proveo punih petnaest godina u neprekidnom plau, mi smo gapitaliosuzamaijeplodovejeontakoobilnosmestiousebisamomidorastaodotakve nezlobivosti, smirenosti i obilja ljubavi. Starac je govorio da suze imaju svoje razliite stepene i da meu njima ima velikih rizika. Pla onoga koji se kaje mnogo se razlikuje od plaa onoga koji uspeva u duhovnoj delatnosti. Ni seanje na smrt, ni seanje na svoje nekadanjegrehe,neproizvoderanijuvrstuplaakojijesvojstvenonomekojisekajeikoji je emerno gorak, iako nije bez utehe. Pla savrenog proizilazi jedino iz razmiljanja o stradanjima Hrista Spasitelja i iz ljubavi Boje; on proizvodi u dui veliku, neobjanjivu sladost koja hrani i zagreva duh podvinika, uznosei ga u neizreciva sozercanja iinei da se um njegov potpuno oda Bogu. Sve ovo se ne deava jednako sa svakim, ve prema svaijoj mogunosti prihvatanja, koje je pak mera dostignua. Vredna je zapaanja jo jednaosobinastarcaPahomijanikoganeosuivati.Itojejedanodblagotvornihplodova suza. Iskuenja radi, a nekada po samom toku razgovora, deavalo se da su mnogi upotrebljavalireiosude.Onsenatonikadnijeodazivao. U poslednje vreme otac Pahomije se nije skrivao po umi ve se samo udaljavao u svoju gornju peinu. S obzirom na to da se od nedavno raulo za podviniki ivot oca Pahomija, poeli su se pojavljivati neki koji su eleli da se koriste njegovim poukama i rukovodstvom.Staracnikomenijeotkazivaoiodmahjedavaonovodolomesvojupeinu, a sam je odlazio u drugu, koja je bila na mnogo veoj visini, bez zatite, na okomitoj steni. Tajepeinabilatolikoprostranadabi,akobisepregradilaiznutra,mogladaprimidosto osoba.AliprilazknjojjebiotakoteakdajeotacPahomijebiojedinikojisedonjemogao uspeti, mada se i on ponekad penjao sa velikim trudom. Kada su u Rusiku saznali da je ocu Pahomiju bio potreban konopac po kome bi se mogao lake penjati po okomitoj steni dopeine,onisuganjimeisnabdeli. (Iz beleaka oca Pantelejmona, o poseti starcu Pahomiju 1869. godine): Aprila meseca ove godinemismootilidoocaPahomija. O, kako smo se izmorili dok nismo stigli do njegovog prebivalita! Na nau nevolju mi nismo nali oca Pahomija u njegovoj donjoj peini; mora biti da je ili negde otiao, ili se nalazio u gornjoj peini. Pri pogledu na okomiti uspon kojim se tamo odlazilo, ja i drugi neki saputnici smo tvrdo odluili da se tamo ne pentramo. Samo jedan pustinjak, koji je bio na putovoa, odlui da ide tamo. Trebalo je videti kako se on pentrao! Mi smo dugo ekali, razmestivi se u donjoj, trospratnoj peini gde je gorelo kandilo pred ikonom Majke Boje. Ta peina je bila visoka i starac je u njoj izgradio neto kao tavanicu od dasakakojajesluilakaopodzadrugispratpeine,anadnjimeje,naistinain,izgraeni

trei sprat. U donji deo peine svetlost je ulazila bez ikakvih prepreka, u srednji deo svetlost se probijala kroz nezagraeni prirodni svod peine koji je sluio kao prozor sa prednjestrane;najviideopeinebiojetaman. Posle dugog oekivanja, ja sam poeo da sebrinem zauspeh naegdolaska. Poao samda vidim neu li ikog ugledati. Ba u to vreme oni koje smo oekivali sputali su se zajedno posteni:staracjebionapredipuzaojeodmestagdesezavravaokonopac.Naputovoa je jo bio visoko. Mene je obuzeo uas videvi njihov trud. Ja sam poeo da prigovaram starcu:Zatosiseti,oe,udaljionatakvudaljinu?Mismosetolikoumoriliiduidovde da nam je ponestalo snage; jedva smo doli dovde. Na leima je imao torbu; odea na njemu, iako je bila pohabana, ipak je bila potpuno monaka. Pod rasom se videla stara shima, a na kamilavki od debelog sukna, bila je postavljena panakamilavka. Njegovo isposniko lice je odraavalo strogost njegovog ivota i proizvodilo poboan utisak. Primivi krivicu na sebe, starac je sa bolom u srcu poeo da nas moli za oprotaj to nas je izloio umoru. Govorio je sa takvom ubedljivou da sam ja poalio to sam izustio one rei. Kad smo ve uli u peinu i kad se razgovor poveo o drugim predmetima, on je ponovo poeo da moli za oprotaj: Da sam ja znao da ste vi doli dovde, ja bih sam doaodovasinikakonebihdozvoliodasevitruditetolikiputradimenegrenog. Nedavno je u tom kraju bio uasan uragan koji je poobarao mnoge ume u blizini peine oca Pahomija, opustovivi ogromno prostranstvo. Pred samom peinom oca Pahomija stajala su tri veoma stara drveta slomljena burom. Evo ta je sa njima bilo: kod starca je doaokaoueniknekiRus.Staracmujedozvolio,kadzatoimapotrebu,dagrejevoduili da kuva poneto, i da se, da bi se zatitio od vlage i hladnoe, odeva kako iime moe i dao mu je pravilo koje je odgovaralo njegovim moima. I bivalo je tako da se otac Pahomije teio i blagodario Bogu videi kako njegov uenik tvrdo spava dok je sam stajao namolitvi. Tajuenikjepoeodamolistarcadamudozvolidanajednomodtatridrveta napravi sebi postelju i da tamo spava. Starac je sa osmehom napomenuo da je to nepotrebno i da ne treba dodavati nita onome to ve postoji, utoliko pre to je peina prostrana, a i trud bi bio uzaludan jer nee proi ni dve sedmice, a to drvee, moe biti, vie nee postojati. Uskoro posle toga bio je neki praznik i starac je zajedno sa uenikom otiao na bdenije u neku keliju... Kad su oni otili, te iste noi bila je strana bura na celoj Svetoj Gori, a kod stena gde se nalazila peina oca Pahomija, vihor se razbesneo svom svojom silom, spustivi i ta tri stara drveta na oko metar i po iznad korena i odneo ih na daljinu od oko petsto metara. Vrativi se s bdenja, starac je pokazao ueniku mesto na kome su stajala tri prastara drveta pred peinom i rekao:Eto, vidi, i tvoja posteljica bi odletela zajedno sa drveem. Ovaj je pao pred noge starca molei ga za oprotaj. Starac je govorio da ovek ne bi mogao ostati iv od samog straha kada bi imao prilike da vidi dejstvotestranebure. Taj uenik je kasnije ostavio starca i naselio se u jednom skitu. Razloga za njegov odlazak je bilo je mnogo, ali glavni je bio sledei: u to vreme je zimi bio veliki sneg po celoj Svetoj

Gori. Kraj gde se nalazila peina je i inae bio zasut snegom, poto se nalazio na visini. Peina je odavno bila sva zavejana snegom, ali kako se sneg sve vie nagomilavao, uenik je izgubio hrabrost i reio da napusti oca Pahomija, govorei: ta e se jo desiti! Uguiemo se pod snegom i neemo biti udostojeni hrianskog pogreba. Uenika je i ranije obuzimao strah kada bi senegde iznad njih odvaljivao kamen i, letei pored peine, valjao se nizbrdo sa bukom i treskom. Plaio se on i straila (demonskih) ali je ranije, umirivan starcem, ostajao, a ovog puta, ma koliko da ga je starac ubeivao da Gospod needozvolitidaumrupodsnegom,uenikjevebioizgubioveruustarca. Uzeo je svoju torbu, oprostio se i izaao iz peine. Bilo je potrebno izai na sneg i sputati se padinom do puta kojim se moglo doi do naselja. Ali, im je uenik stupio na sneg, okliznuo se i strmoglavce poleteo od peine nizbrdo. Ma koliko se starao da se zaustavi, nije uspeo dok se nije doklizio do nekog drvea koje jo nije bilo zavejano snegom. Klizao se on oko jedan kilometar. Starac je posmatrao i molio se da se njegov uenik ne ozledi. I tekondaseuspokojio,kadajeuenikstaonanogeipokloniomuse. 30. aprila, kada smo mi obili starca, sneg se ve spustio sa visova, ali blizu peine oca Pahomija mi smo na dva mesta preli jaruge po snegu. Tako isto je bilo u junu, jer se sneg sledio i veoma se teko topio. U toj peini je otac Pahomije postojano iveo ne due od tri godine. Na Svetoj Gori je iveo ukupno oko trideset godina. Ponekad su k njemu dolazili monasi sa eljom da ostanu s njim. Ne elei da ikoga uvredi otkazivanjem otac Pahomije se molio Majci Bojoj da ona otkloni tetnost peinskog vazduha i da ne dozvoli da nastrada iko ko eli da ostane na tom mestu. I zaista, oni koji su dolazili nisu vie trpeli povrede. Starac je sve one koji su k njemu dolazili da se tu nastane primao s ljubavlju, a imao je i nameru da pregradi svoju prostranu peinu na nekoliko odeljenja, da u njih smesti one koji dolaze. Svakako bi on svoju nameru i izvrio da je imao ikakva sredstva. Izmeuostalog,pitajuistarcataetamoraditioni kojeprimi,jeronijonemogudasve vreme provode u molitvi, starac je odgovorio da on ima posla ne samo za deset nego za sto pa i vie ljudi, jer kamenja ima dosta za sve, pa ih mogu premetati s mesta na mestu celuno.Stvarno,takavseposaomoenaiizasto hiljadaradnika!Poslesesaznalodase i sam starac time zanimao, kao i drugi sveti oci, sledei pravilo: muim onog koji mene mui(tj.telo). Jednom je doao otac Pahomije duhovniku Teofilu, koji je i sam iveo podvinikim ivotom,i zamolio ga dase pomoliza njega poto je, veli, obuzetslastoljubljem.Kako si ti primetio takvo slastoljublje u sebi, zapitao ga je i duhovnik?Pa eto, sipao ja vodu u lonac,dodao so izagrejaonavatri.Kada sam zatim dodao suharke i poeo da jedem, tako mi je bplo slatko u ustima, slae od meda i saa. Zato se ja i plaim da me ne obuzme slastoljublje. Pomoli se, oe, za mene okajanog. Duhovnik je, iako je znao da starac jede retko i po malo, ipak pomislio:da nema neeg osobenog u njegovom spremanju hrane, i dabitanoispitaoslastPahomijeveorbe,reiosedasamskuvavoduiui*istotojeod starcauo da onini. Samo se po sebi razume da duhovnik nije naao nita slatko u vodi

kojoj je dodata so sa suharcima. Radi toga je, kada je opet doao otac Pahomije, duhovnik nanovo poeo da se raspituje kako on kuva vodu. Starac je potraio loni od duhovnika i poeo ia licu mesta da mu pokazuje kako on kuva vodu, dodajui so. I kada je dodao suharke u vodu i stao da jede tu svoju orbu, ona mu se opet usladila, kao nebeska mana. Shvativi oemu se radi, duhovnik ga je zapitao:A kad si poslednji put jeo? Prolenedelje,odgovoriojestarac,adankadjedoaokodduhovnikabiojepetak.Eto,od egatvojapoparatebiizgledaslaaodmedaisaa,primetiojeduhovniksaosmehom. Drugom jednom prilikom zapitao je jedan pustinjak starca: kako ti, oe, penjui se uz strmu planinu i nosei teret, moe da praktikuje umnu molitvu? Ja i bez tereta jedva mogu da drim usnu molitvu, jer potpuno iznemogavam. Starac je odgovorio:Kada se penjem uz planinu, to vie iznemognem tim vre postaje dejstvo molitve i sa svakim korakomjaa,takodaseonaumomsrcuodvijasasnanimklikomineopisivomsnagom. Ukolikoveiteretnosimpenjuiseuzplaninu,utolikolakedejstvujemolitva,ijatadane oseamteret. Na kraju svog ivota otac Pahomije se podvizavao u kolibi na Kerasiji, blizu kelije Hadi Georgija, visoko na padini, blizu samog vrha tog prostora gde se u vreme neznabotva nalaziogvozdenidvorac.Kodstarcasepojavilanekabolestiobrazovaosezatvorbeike. Otac Pahomije se obratio za savet duhovniku Jeronimu iz Rusika i pitao ga da li da se lei ili ne. Starac Jeronim mu je dao ovakav savet:Ako moe da trpi, trpi, a ako ne moe, onda se lei.Trpeu, odluio je starac, Pahomije. Bolest se veoma razvila i drugi ishod osim smrti od nje se nije mogao oekivati. Starac se za to poeo pripremati. Njegov kraj je bio uistini prepodoban. Opojali su ga u keliji HadiGeorgija. Upokojio se starac Pahomije nadanDuhova1870.godine. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACDIONISIJEGRK (umro1880) Na Kerasiji, u keliji svetih Apostola, iveo je jurodivi monah, otac Dionisije, Grk. Rodio se 1814. godine, a na Svetu Goru je doao 1842, stupivi u poetku k ocu Nikiforu, u skit Kapsokaliviju, gde je iveo i drugi uenik, monah Partenije. Usled strogosti starca, Parteniju se pogoralo zdravlje, posle ega je navukao neki oblik suice, pa je sa blagoslovom starca kupio za sebe keliju svetog velikomuenika Georgija i preselio se u nju, uzevi sa sobom Dionisija, i tamo ga postrigao. S njim je Dionisije iveo etrnaest

godina; a onda je sebi kupio keliju svetih Apostola na Kerasiji, gde je iveo dvadeset godinautakvomsiromatvukakvoseretkovia. Mala crkva kao i prostorija za ivljenje bili su krajnje bedni. Ne zna se gde je i kako kupovao ulje za kandila, jer novca nije imao, tim pre to je tek krae vreme pred smrt poeodaprimamilostinju,aranijenikadanitanijeuzimao.Uzkelijujevrtsanetolozei voaka o kojima se on, kao i o samoj keliji, uopte nije starao, do te mere da su potpuno zarasli. Ali ova nebriga, iako smiljena s ciljem da se potpuno udubi u molitvu i bogomislije, ispala je na kraju veliko iskuenje: mnogo puta iz Lavre su mu govorili da treba da se brine o svojoj keliji, kao to je obavezan; ali on na to nije obraao panju. Na kraju su poeli da prete da e ga izbaciti, ako ne popravi oronulu keliju i ako ne bude obraivaovrt. Neki proestosi su znali starca i potovali ga kao podvinika, pa su spreavali ostale da se prema starcu ponaaju grubo; ipak, posle ovih pretnji starac je poeo da prima milostinju. A evo kako je to izgledalo ranije: etiri godine pre toga jedan ovek je sluajno sreo oca Dionisija daleko od njegove kelije. Iz samilosti dao je starcu neto turskog novca i poao dalje. Kada je shvatio da mu je dat novac, starac se toliko izbezumio da je poeo da trai oveka ne bi li mu sve vratio. I na kraju ga je naao i rekao mu:Zato si mi ti ovo dao? Obuen sam, hleb imam tae mi? Videlo se da je otac Dionisije bio u velikoj muci zato to je primio taj novac, ali su ga ipak nagovorili da uzme za crkvena kandila. Uzevi novac,staracjenekovremesedeoudubljenumisliiodjednom,poloivinovacnazemlju, ustaoibrzimkorakomotiao! Unutranji ivot njegov je bio, kako izgleda, sav u Bogu, Koji se i brinuo o njemu kao o Svomvernomsluzi. Starac je tvorio umnu molitvu i u njoj se veoma uzdigao, skrivajui svoje podvige raznim nastranostima, i trudei se da kod svih kojih su ga znali ostavi utisak izgubljenogoveka, oveka uprelesti.Saretkimajestarac stupao u besedu, i tada seotkrivala njegova duboka mudrost, i iskustvo u duhovnom ivotu. Sa svima ostalima zapovedao je takav razgovor dasugalakomoglismatratisuludim. U retkim asovima otvorenosti starac je govorio: danas se monasi spasavaju samo iskuenjem, jer vrline i nema; alie zato oni koji trpe iskuenja biti sa drevnim ocima koji su se mnogo podvizavali. Dovoljno je i to da trpi iskuenja, jer ako se ona podnose bez roptanja, to je isto to i molitva. avo nas iskuava ne onoliko koliko on hoe, nego onoliko koliko mu Bog doputa. Svojim lukavstvima on se trudi da pomete oveka, da ovajizgubisvestosebi,ilidamunametnebeznaeioajanje,ilidamuuneseuumgordu pomisao o tobonjoj svetosti. Njegovih varki i lukavstava ima tuta i tma. Na sve koji ele da se spasu on kidie kao besan pas. Ja sam mu rekao:avole, radi sa mnom ta god hoe,alionnijeustanjunitadauradipotojaimamduhovnikaiprieujemseSvetim Tajnama.tamionondamoesvojimvarkama?

 Zar i oveka koji ivi sam napadaju iskuenja, i da li si ti doiveo neto osobito ivei ovde? O,koliko jebilo iskuenjaavolskih, i koja silesija njegovih lukavstava! Ali poto sam ja sve to doivljavao i na drugim mestima, reio sam da trpim ovde na jednom mestu, znajui da isuenja nigde nee izbei. Ako hoe da te avo ne salee, onda pij, jedi, spavaj i radi sve tomujeugodno: tada ti nee zadavati nikakva iskuenja ni brige. Slino psu koji sedi i niko ga ne dira, pa je i on miran; ali ako ga neko dirne, pas skoi da ga ujede. Treba imati iskusnog duhovnika i savetnika koga ceni i potuje, jer je to uslov smirenja. Jednom su se na Veliki petak skupili razni oci pustinjaci u jedinu keliju da obave bdenije. Dvojica od njih, koji su doli pre vremena, smestili su se u stasidiji u priprati. Ve je bio mrak, ali su primetili da u uglu neko stoji, pa su tiho prili da vide. Bio je to starac Dionisije koji se nalazio u ushienju uma ka Bogu, kada telo biva kao preobraeno. Prepoznavi ga, jedan je pitao drugoga.Vidi li ti ovog jurodivog?Vidim ga, vidim. Pogledaj gde je on sada! Bez duboke pobonosti nisu mogli da gledaju na svetog starca, shvatajui kuda je uznesena njegova dua delovanjem umnosrdane molitve. Dugo otac Dionisije nije oseao ljude pored sebe, a kada se vratio u svoje normalno stanje i primetio ih,odmahjepoeodainisvojeuobiajenenastranostikakobismatralidajeuprelesti. UmrojestaracDionisije1880.godine. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACILARIONGRK (umro1880) Otac Ilarion je 1849. godine stupio u manastir prepodobnog Save Osveenog, blizu Jerusalima, gde je iveoetiri godine i primio postrig u rasofor, a onda je iveo u samom Jerusalimudo1857.godine.TegodinejedoaouSvetuGoruiupoetkuokogodinudana proiveo u Kutlumukom manastiru. Traei za sebe iskusnog starca, otiao je najpre u skit Male svete Ane, u keliju starca Haritona. Ali sa njim nije bio dugo, nego je otiao u SkitsvetogVasilija,paseotudaopetpreseliouskitMalesveteAne,ukolibu,svetovreme traei starca, rukovoditelja. Po njegovim usrdnim molitvama, Gospod mu je darovao takvog starca u licu starca Gerasima, koji je tada iveo na Katunakiji. Oca Gerasima je on molio da ga obue u shimu i da ga primi pod svoje rukovodstvo. Starac mu je ispunio

elju i otac Ilarion je tada preao da ponovo ivi u kolibi u skitu svetog Vasilija, gde je ostaodesetgodina. Jednomsususedi,posetiviocaIlariona,pitalitamislinakomemestujeboljeiveti:ovde ili u Jerusalimu. Starac je odgovorio: Po mojoj nemoi, bolje je ovde, jer kad neko za netonijespremanondagaimestoneuva;aonajkojespremanmoeitamodaivii da bude primer za druge. Ovdanja mesta su, naravno, bolja za molitveno tihovanje, mada je naporovdevei.PomoliteseHristudajaovdepoloimdobarpoetak. Oni su dalje pitali starca: nije li ti dosadno iveti ovde, i neudobno? Starac je na posetioce pogledao ozbiljno i suenjem rekao:Kada iz neke preke potrebe moram da izaem iz kolibe onda je zaista i dosadno i neudobno!A lenjost, oe, da li te napada? Vrteiglavomstaracjegovorio:tojetiranka,muiteljka. eleidapodstaknustarcanarazgovor,posetiocisupitali: Oe,kadatenapadnestranapotitenost,kojanedoputaaknidaseboriprotivnje,u gakvom stanju izgleda kao sasvim propao, ime se tada tei, budui da si sam? Odbacujem svaku ljudsku, ovozemaljsku nadu, i usredsredivi se, obraam se Bogu sa tugom.IBoguteava.iveisamovekjeprinuendaseboriprotivsvihstrasti! Iz razgovora o ivotu tamonjih pustinjaka postalo je poznato da su svi koji ive u jednoj pustinji, iako po raznim kolibama, jednoduni i uvek jedni prema drugima oseaju veliku ljubav. Jednom je neki od suseda doao do starca Ilariona i usrdno ga molio da ga ne zaboravljausvojimmolitvamapotoseutovremenalaziopodteretommnogihiskuenja, oemu je starac delimino i znao. Odgovorio mu je:kad ne bi bilo vrlina, ne bi bilo ni takvog iskuenja; a poto postoji vrlina, uvek je sa njom prisutna i nevolja. Drukije se ne moe! Poslednjih godina svog ivota otac Ilarion je preao da ivi na Kapsalu, jer su ga ve naputaleivotnesnage.Tamojeiumro1880.godine. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACVARNAVAKUCOVLAH (umro1905)

StaracVarnava,poreklomKucoVlah,rodiose1829.godine.Nenalazeimiraduisvojoj u svetu, on ga je ostavio jo u mladosti i otpremio se u tiho pristanite spasenja Svetu Goru. Ovde je on stupio kod starca Natanaila, velikog i znamenitog podvinika, koji je iveo u skitu svetog Vasilija. S njim je proiveo mnoge godine. Posle smrti stareve otac Varnava je ostao sam u toj kolibi i tamo poiveo joetrdeset godina, podvizavajui se u umnojmolitvi. Jednomsustarcaposetiliruskimonahi njegovpratilac.Obilazeistarceonisuuskitpoli ve posle zalaska sunca, a do skita je bilo jo sat i po puta. Zato su bili prinueni da se tu zaustave. Ali na noenje nisu imali kud, osim da samog domaina isteraju iz kelije. U to vreme otac Varnava se vraao od suseda u svoju kolibu, i, videvi njihovu nedoumicu, s takvom ljubavlju je predloio da spavaju kod njega, da nije bilo mogue ne osetiti dirnutost njegovom iskrenou. Ruski monah se potom seao:Nikada se neu nauditi ljubaviisrdanostikakvasevidelanaocuVarnavi.Njemunesamodanijebiloneudobno, negoseodsvedueradovao. Na ulazu u kolibu vodi mi je skrenuo panju na klupicu koju je starac koristio kada je pristupao umnoj molitvi, i na korba kojim je sebe kanjavao pokojni starac Natanail. Poto nismo stigli due da porazgovaramo s ocem Ilarionom kod koga smo svratili usput, zamolili smo da ga pozovu. Starac je poao da ga trai. Budui da nije imao u emu da ugreje vodu, strao je ujedno i do suseda da donese posudu. Mi sa sobom nismo nosili nita osimaja pa smo zato pitali starca:Ima li neto da se jede? On se izvinjavao da nikuda nije izlazio zbog bolesti ve skoro godinu dana, pa nema zalihu suharaka, i pokazao nam je ostatke nagorelih korica. Ali se odmah setio da jebio jednom u manastiru svetog Pavla i da mu je neki monah tamo dao prosforu i hleb koje je on osuio i sada ga uva negde na tavanu. Odmah je otiao po njih pa smo jeli. Otac Varnava je onda seo poredpraga, a otac Ilarion jejedvapristaoda sedne pored nas. Izmeu ostalog, pitali smo starce:tatrebaovek dagovori i radi da bi mogao da seuvrsti, i dato bude sigurno? OtacVarnavajeodgovorio:TrebadaispunjavazapovestiGospodnjepoJevanelju!Na to sam ja pomenuo dvojicu nedaleko naseljenih monaha koji su iveli u prelesti i rekao: Ali te zapovesti mnogo vie nego mi ispunjavaju Pahomije na Karulji i Arsenije tu nedaleko,aplodsenevidi!OtacVarnavajeodgovorio:Neispunjavajuihporazumu! PritomejestaracIlarionzaklimaoglavom,alijeutao.Obratilismoseinjemu:Ati,oe, ta kae? Starac je odgovorio sporo i bezvoljno:ta da se kae? Ja jo niovek nisam postao kao to treba, pa kako da se nazovem hrianinom? Ja dodadoh da ne bih mogao bez utehe da ivim u pustinji.Koliko se god moe ostaviti ostavite telesne utehe i Bog epomoi,primetiojeotacVarnava.Jasamseobratio ocuIlarionu:Oe,tatikae? tadakaemosimonogatosekodnasgovorilo:nekaostavioveksvakuutehutelesnui svaki mir, a zatime uskoro doi saznanje sopstvenih grehova; i tada veovek dolazi u takvostanjeukomepadapredBogomsaplaem.TakvogegaGospodubrzovideti!

Otac Varnava je rekao:Zbogega li smo doli na Svetu Goru, ako ne da se spasemo? Pa ako bismo i ceo svet stekli, a svoje due izgubili, kakva nam je korist od toga? U manastiru, govorili smo mi, monasi se bore samo s ljudima, a u pustinji i sa avolima! Otac Varnava je odgovorio:Ba nedavno sam sa ocem Ilarionom razgovarao o tome da avo napada oveka kao lav i sa takvom stranom snagom, kao da hoe odmah da ga proguta. Meutim, svakoko sepodvizava u strahu Bojem,ini ga nemonijim odmrava, paavoimizdalekaviditakvogoveka,drhtiodstraha! Zatim smo preli na razgovor o njegovom starcu Natanailu. Starac Natanail je stupio u manastir svetog Pavla i iveo tamo vie od deset godina. Poto je bio antiprosop, zasedao je u Kinotu i tamo bio podvrgnut raznim iskuenjima. Tako se, na primer, jednom nalazio u Kutlumukom manastiru sa drugim antiprosopima, i tamo je potpisao neku poruku turskom pai u Solunu, u kojoj se iz proste ljubaznosti obeavalo dae se moliti za njega. Zbog toga je njega obuzelo duboko pokajanje, i on je hteo, ako ve ne moe sasvim da sprei takvu poslanicu, makar da izbrie svoje ime. Kada je poeo o tome da govori, ostali antiprosopi su mu se smejali; ali kada je on odluno istupio, pourili su da poaljuoveka sa porukom u Solun, a oca Natanaila su zadrali u Kutlumuu, umirivali ga, i u meuvremenu zatvorili vrata! Pokajanje je, uprkos svemu, tako zavladalo njime, da je on krenuo ne bi li sustigao glasnika. Poto je video vrata zatvorena gvozdenim zasunima, on ihrazbiobuduidajeodpriroderaspolagaoogromnomsnagom.NagraniciSveteGoreje sustigao glasnika, uzeo od njega papir (budui da je imao vlast za tako neto) i zamrljao svojeime!Otudasenijenivraaonasvojemesto,negoje,prezrevisve,otiaoupustinjui naselio se u kolibi skita svetog Vasilija gde je proiveo esnaest godina. Ukupno je na SvetojGoriiveookodvadesetpetgodinaiumrojeoktobra1864. Po dolasku u pustinju otac Natanail se predao izuzetnom podvigu. Pokajavi se za svoju prolost,onjeprovodiovremeusuzama,iniopotrihiljademetanijanadanijeosamopo komad suvog hleba nedeljno.esto je nou, verovatno kada bi mu se javila neka pomisao o hrani ili o neizdrljivosti pustinjskog ivota, udarao sebe biem koji i danas uva otac Varnava. Deavalo se da na pitanje uenika kakav se to udan um uo nou, starac odgovarao: To sam ja kucnuo da ti ne bi spavao! Manastir mu je slao sve to mu je trebalo i tamo su ga smatrali za svetog, to je bilo poznato i samom ocu Natanailu. Dugo se i usrdno molio da mu Gospod poalje iskusnog rukovodioca, pa je najzad nekako doznao o jednom duhovnom starcu, otiao do njega i u razgovoru shvatio da je to ba taj starac o kome se on molio. Otkrio je starcu svoju duu i predao mu se tako da bi bio spremanakiusmrtdapoekadbimustaractonaredio. StaracmujenajprezapovediodaodeumanastirsvetogPavla,gdesugasmatralisvetim,i da ih razuveri na ovaj nain: trebalo je da ode u optu trpezu i da zatrai dvostruku porciju jela i vina, i da bez obzira na to to mu se utroba od prekomernog posta sva skupila, tako radi celu nedelju dana. Otac Natanail je sve ispunio, i bratija je poela da se doaptava, a prikraju nedelje iotvoreno govori meu sobom, da seotac Natanail nalazi u

prelesti.Saznavizatoonsevratiostarcuisvemuispriao.Tadajestaracrekao:E,sada je dobro. Idi u svoju kolibu iini ovako ... Tada mu je dao pravilo i uputio ga u delanje umnosrdanommolitvom,ukomejeondostigaovisokustepenicuduhovnoguspona. Recimo na ovom mestu nekoliko rei o bdenjima koja su tada kod njih sluena: monasi bi dolazili subotom danju, jeli bi zajedno to to bi se nalo i porazgovarali: Joasaf, Neofit, Natanail i sam starac, pa bi poeli bdenje koje su obavljali po tipiku bezmolvija u umnoj molitvi. Prolazei tako no, svako je sticao blagodatne plodove po svojoj meri. Posle uobiajenog poetka, oni bi se smetali u stasidije i prebivali u molitvi, sve dok ne izae sunce; tada su zavravali pevanjem estnjejuju i slavoslavlja. Ponovo bi starac pripremionetodapojedu,pabisesahvalomGospodurazilazilidoiduesubote.Kasnije, kadajesamNatanailpostao starac,on jeobavljao tako bdenije sa uenikom Varnavom, sa ocem Gerasimom i Ilarionom. Deavalo se: itali bi do estopsalmija, onda bi Gerasim pitaoNatanaila:Kakoemosaddaproduimodaitamoilidaseprihvatimomolitve? Starac bi imajui blaenu naviku da izbor prepusti bratu, odgovarao: Kako hoete! Tada bi birali molitvu. Pogasili bi svee i poeli. Svi su bili na svojim mestima u crkvi i bavili semolitvom. SvakogajeGospod teio po meri njegovih napora i duhovnoguzrasta. Ponekad bi starac Natanail uskliknuo tako da bi sviuli:Presveta Trojice, pomozi mi!, posle ega bi opet nastupila tiina. Kada bi dolo vreme da zavre bdenje, svi osim Natanaila bi se podigli sa svojih mesta, stvarajui um i nakaljavajui se da bi se i starac podigao. Na kraju bi rekli: Oe, treba da zavrimo! meutim starac nije ustajao i, oigledno,nitanijeuo.Saekavimalo,onibiupalilisveedabi,videviplamen,staraci sam ustao, ali otac Natanail nita nije video ni uo. On je sav bio tamo gde prebiva duh ljudi koji se uspnu na stepen opisan kod svetog Kalista. Shvativi to, starac Gerasim bi, zajedno sa drugima, zautao. Razdanilo bi se, proao bi jo ceo sat, i starac bi poeo da se kree;tadabisviustaliipoelisaokonanjembdenija. UenikocaNatanaila,Varnava,mnogoputajevideostarcautomstanju. Starac Varnava je umro 1905. godine za vreme stranog zemljotresa, kada je veliki kamen paonakolibuiubiostarcakojijeleaonasvomodru. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACNEOFITGRK (umro1886)

StaracNeofit jeporeklom Grk.NaSvetu Goru jeprvi put doao za vreme grkog ustanka, kada je imao dvadeset jednu godinu. Ali, saznavi da Turci odatle odvode mlade ljude, vratio se u svoj kraj i stupio u manastir Preobraenja na Meteorima, gde je iveo deset godina i primio postrig u mantiju. 1832. godine, kada su se stiali nemiri, ponovo je doao u Svetu Goru i naselio se u skitu svetog Vasilija, gde je probavio pet godina. Zatim je otiao u skit Kapsokaliviju gde je bio oko est godina, a onda je sve do same smrti, skoro itavihetrdesetgodina,bionaKatunakiji.Tujesamizgradiojednosobnukolibicu,aonda na drugom mestu i drugu, neto veu keliju i crkvu Uspenja Boje Matere. Tada tamo jo nije bilo nikoga, a posle su poeli da se doseljavaju na taj kraj. Primio je tamo uenika, Bugarina Ignjatija, koji je sa njim iveo trideset pet godina i bio, po starevoj volji, rukopoloenujeromonaha. StaracNeofitjegovorio:Eto,ja samsedanonono trudiosaljubavljudaizgradimcrkvu i da time stvorim miran kutak za onekoji bi poeleli da ovde ive posle mene! Na pitanje o dosadi pustinjskog ivota, starac je odgovarao: Kada se ovek privikne na usamljeniki ivot, i kada pone da se naslauje tihovanjem, onda uopte ne eli da vidi drugoga. ta god daovekini, uvek treba to daini ne zbog ljudi, nego samo radi Boga, jer Bog od nas trai da se mi znojimo Njega radi i da lijemo suze svaki dan. iveo sam skoro petnaest godina sam u ovoj pustinji ovde nije bilo nikoga, samo uma i bunje. A sadapogledajtesamokolikoihsedoselilo,ijasamkaoukavezu.Ovdejekodmenecrkva isvisuseprilepilizanju! U razgovoru je dotaknuto i pitanje iskuenja. Neko je rekao: Ako ovek ne poseduje osobitu blagodat uteenja onda ne moe da podnese sve ovo! A starac je odgovorio: Treba se neprestano samoukorevati i to na taj nain toe sve druge smatrati svetima, a sebe grenijim od svih u punom smislu te rei, i tada e blagodat teiti duu. Zamislite najmravijeg i najodvratnijegoveka, i ne mislite da ste iole bolji od njega, nego da niste dostojnidamucelivatenoge.Bognitadrugoodnastolikonetraikolikosmirenje. Kada je re prela na opteie starac je rekao: U opteiu se moe lako spasti, samo trebaodbacitisopstvenuvolju!Sagovornicisumuprimetilidajetoveomateko,timvie to su u velikim manastirima ljudi najrazliitijih karaktera, a i samoljublje ne doputa takvo odricanje od samog sebe. Starac je rekao: Ako bismo pred oima stalno drali nagradu koja nas oekuje i to toe biti posle smrti, ne samo da bismo trpeli uvrede, nego bismoibatinei najbesmislenijiteretpodnosili,nebuneise,negoakveomarado,kaoto su sveti muenici podnosili maeve, tokove, vatru i razne muke, i kao to su podnosili prepobodni oci. Svi su oni ba to imali pred oima i podnosili!A da li je to mogue u naim uslovima? Starac je odgovorio:ak i ako smo slabi, ipak svakodnevno treba da se podvizavamo i dovodimo sebe u takvo stanje. Svi prepodobni i muenici su se podvizavali na sve to je dobro i nisu stajali na jednom mestu. Monaki ivot je ispunjen iskuenjima:avoli kao zveri kidiu naoveka. Jedan se ava molio da mu Gospod pokae avole,aliGospodnijehteo.Avaseponovomolioiondajevideokakourojevimaleteoko

ljudi, kao pele oko konice! Koini dobro neka se ne plai iskuenja. Ne sme se obraati panja na ono to nam avo govori, nego to treba prezirati. Ne treba gledati oko sebe, nego napred, slino plivau koji ne gleda pod sebe nego kako da se domogne obale. U Oteniku je za jednog avu reeno da je poao sa posudom po vodu i pao u greh. Na povratku mu jeavo polagao oajanje u um govorei:Kuda sad ide i zato? Nema tebi spasenja,idiusvet!,alijeavaodgovarao:avole,tisitouinio,ajanitanisamuinio! Doavi u kolibu zapoeo je svoj uobiajeni posao kao da se nita nije desilo. Tada je Gospod otkrio jednom pustinjaku da je taj i taj monah pao i ustao. Taj je doao i pitao ga tasetosnjimdesilo?Avajeispriao sve.Tada je tajmonah rekao:Tvoje rasuivanje je smrskaloglavuavola! Jednom drugom podviniku avo je govorio: Zato se ti moli? I onako e otii u pakao! Ovaj je odgovorio: Ako i u pakao odem, i tamo u videti tebe pod mojim nogama! Nedelju dana pre smrti starac Neofit je legao u postelju zbog slabosti. 17. decembra otac Ignjatije je jednomuo da starac teko die, kao od velikog napora:Ah, ah!ta ti je stare? Ah, kako sam se umorio! Bio sam u Koistantinopolju kod HadiGeorgija i iz daleka video sultanov dvor! Onda je starac poeo da plae:Ah, umro Georgije! Otac Ignjatije ga je teio i ujedno,uvajui se od iskuenjaavola, poeo da govori da tek to je primio telegram u kome se kae da je HadiGeorgije jo iv! Starac je poverovao i smirio se,rekavi:Ah,avomeobmanuo! Posle tri dana starac Neofit je mirno otiao Gospodu. A zatim je stigla vest da je Hadi GeorgijeumroupravotogdanakadajestaracNeofitotomegovorio. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACHARITONGRK (umro1878) IspodkelijestarcaNeofita,nastrmojpadini,stojikolibaukojojjedugovremeiveoslavni staracHariton,Grk.1827.godine,usvojojdvadesetpetojdoaojenaSvetuGoruiujednoj keliji primio postrig u rasofor pod imenom Hristodul. Zatim je stupio u Rusik gde je s imenomHristofor biopostrien umantiju;ali jetu proboraviosamo neke trigodine. Tada manastirnijedraoradnikeizbogtogasusamimonasiobavljalisveposlove,panekitamo

nisu mogli da izdre. Hristofor je preao u Dohijar, gde je proiveo sedamnaest godina i primioshimusaimenomHariton. Proitavi za to vreme mnogo knjiga svetih otaca uvideo je da mu mnogo nedostaje kako bi mogao da se nazove monahom. Blagodat Boja je dirnula njegovo srce i pozvala ga na podvigviegduhovnogivota.Osetivieljuzabezmolvijem(molitvenimtihovanjem) on je izaao iz Dohijara i naselio se u Ksenofontskom skitu, gde je proiveo tri godine, ali je zatim,videipreprekezapostizanjesvogcilja,preaouskitMalesveteAnegdesenaselio ukolibiciitamoproiveodevetgodina.PosletogajezasebeodabraomestonaKatunakiji, na goloj steni, gde je sopstvenim rukama poeo da gradi kolibu. Dugo je tako radio ne ostavljajui za to vreme post. O radu moe da sudi svako ko pogleda na kakvoj stranoj i okomitoj steni stoji njegovo prebivalite. Jeo je u to vreme samo po jedan luk i hleba sa malom koliinom soli i vode. Ali, poto je za kolibu morao da kupuje drvo, klinove i ostalo, starac je iscrpeo sva svoja sredstva koja je imao posle odlaska iz Dohijara i ostao je, bez iega. Spavao je samo po dva sata na dan, a bdenja je obavljao svake noi. U toj kolibi jeproiveodvadesetgodina,svedosvojesmrti,bezikakvogobezbeenjasredstava. uvidajeduhovnikJeronimizRusikadobrotvorpustinjaka,onjedvaputaiaodonjega da se poali na svoje teko stanje; ali usled nekih okolnosti tamo nije mogao da dobije milostinju koju je prosio. Starac Hariton je primetio:Kada sam iveo u manastiru znao samdaponienjadonosekoristizbogtogasamtrpeosvakugrubostinepravdu.Tekojei ispriatitasumisveradili;alizatosamprivikaodasvepodnosim,takodaidanasmogu daizdrimsvetominaie. Starac Hariton je bio veoma duhovanovek; njegov govor je bio zaista dirljiv. Jednom su posetiocidolikodstarcajopreizlaskasunca,izatekligakakojetekzavriosvojebdenje. Njegovolicejesijalonekomneizrecivomsvetlouionjebioispunjenblagodau. Starac je govorio: Ovde je nepomuena tiina. Telo bolno podnosi ova liavanja pustinjskogivota,aliduuradujeSamGospod! Jednom je starac rekao kako treba da se moli svaki koji prima milostinju od dobrotvora: 1869. godine dvojica monaha su mu pomogli i bez molbe sa njegove strane. Starac je zahvaliozaovodobrodelo,uiniozanjihpohiljadupetstometanija,iovopravilojedugo drao, Mi ne smemo prosto da koristimo milostinju, nego treba da joj odgovorimo po merinaihsnaga.Duhovnodelanjesenikakonemoeobavljatimeuljudima,jerutakvoj situaciji avo nalazi mnotvo razloga da obori oveka i u stanju je da razori njegov dugotrajan trud. Meu ljudima se moe izgubiti duhovna usmerenost, a ponekad i sam cilj monatva. U pustinji avo ne moe, ako imate rukovodioca, da deluje na oveka. Ja znam ljude ovde na Katunakiji koji svakodnevnoine po dve hiljade metanija, i poste po etrdesetdanauzimajuisamomalohleba!

Starcu su primetili da takve podvige mogu da podnesu samo jaki, ali postoje i nemoni koji se uzviuju umnim delanjem i na taj nain postiu najvie darove. Da, postoje i takvi, rekao je starac. Oni postojano prebivaju u umiljenju srca, njihov je um neprestano pogruen u sozrecanje. Ja i danas znam ljude koji ispunjavaju sve, sve to je reeno kod otaca. Onako kako je ava Arsenije cele noi stajao, tako i danas neki ine; ali je to po blagodatiBojoj,asamovektonemoedapostigne! Staracjeokokelijepodigaovisokeivitkezidine,vetoihgradeinadprovalijom,emusu sedivilisvikojisuvideliovajvelikitrud.Pitalismoganijeligaovajtekiposaospreavao da se bavi umnim delanjem. On je odgovorio da je svaki poloeni kamen osveen molitvenimsuzama. Kada se poveo razgovor o iskuenjima starac je rekao: Gospod sa nama postupa kao otacsadecom.Nebojtesepostojemeunamaljudikojiseneprestanonalazeupokajanju pred Bogom i tim pokajanjem privlae milost Boju. Ne bojte se. Ako se nekom desilo da pretrpiodiskuatelja,beztogasenemoe,jersmomiuborbi,upodvigu;alisenesmemo plaiti. Onaj ko iskreno eli da se spase i koji se po promislu podvrgava iskuenjima nee ostati u svojoj nevolji. Gospod doputa iskuenja sve do same smrti nae, ali radi koristi naim duama. Ja ovako sa strane gledam kako s bratija po manastirima mui. Oni nagradunevide,alijajevidim.Samokopodnose,dobieinagradu.Nevaljakadaseneko vrati u svet na preanji ivot. Strpljenje je neophodno u svim iskuenjima. Gospod ih alje po silama naim, a ako je iskuenje vee, onda e i snage dodati da se istrpi. Na pustinjakiivotjemuenitvokojesamovoljnotrpesvionikojieledaiduzaHristompo Njegovim reima: ima ukopljenika koji su sami sebe ukopili Carstva radi nebeskoga. Naravno da se pri ispunjavanju zapovesti Hristovih deavaju iskuenja kojima Gospod isprobava nauljubav. Da bi nas uvrstio u podnoenju tegoba, starac je ispriao sopstveni sluaj: jednom ga je jedan sused pozvao da mu pomogne pri slaganju kamena. Radi ljubavi starac Hariton je poao. Tamo je bio jo jedanovek s ne ba punim razumom. Trebalo je izdubiti rupu u kamenu i starac je rekao onome koji je drao eki da malo saeka jer je sam hteo da upravi dleto. Meutim, onaj je iz sve snage raspalio ekiem po starevoj ruci i smrskao mu prst.etrdeset dana je starac patio ne nalazei mira od strahovitih bolova. Pritom nije imao koga da mu pomogne, pa je morao jednom rukom da mesi i pee hleb koji je potom trebaloiseiiosuitinasuharke.SamGospodznakakomujebiloteko.Ispriavisveovo starac je produio:Onaj ko hoe da se spase neka se ne plai iskuenja, jer Gospod zna koliko moemo da podnesemo; mi smo samo duni da mu se predamo reima:Gospode, ini sa mnom kako zna, neka u svemu bude volja Tvoja!, jer Gospod od nas trai samo smirenje i da sa blagodarnou trpimo sva iskuenja koja na nas nailaze! Govorilo se i o ljubavi i starac je rekao:Svako bogatstvo, mir i radost ovoga sveta nita ne znae kad se uporede s ljubavlju Bojom. Kada bi sve nesree napale na nekog ko ima ljubav Boju, on

bi sa radou iveo usred njih. Tako su se radovali sveti muenici i svi prepodobni oci, trpeimuenjaisvakakvazlopaenja. Pitali smo ta dainimo protiv iskuenja. Starac je odgovorio:Potrebna je velika panja. Ja ovde ivim sam i vidim kakoavo kidie na mene; ali on nita ne moe da uini jer se pazim.uvam se da ne uinim nita zlo protiv brata kroz koga meavo iskuava jer sam se iz Otenika nauio da treba trpeti. Kada sam jo kao mlad doao u Svetu Goru, odmah samhteoupustinju,alisumiduhovnicisavetovalidanajprestupimuopteie,itektada upustinju.Takosamiuinio.Stupiosamumanastir,danjuispunjavaoposluanje,anou itao knjige otaca. A kada sam sa vremenom shvatio da tako vie ne mogu, udaljio sam se od ljudi. Ovde sam video delovanjeavola, kakva sve lukavstva on priprema. Tako i vi: koristite se vremenom po reima Apostola: koristite vreme jer su dani zli. Ako vidite da vas ljudi u manastiru ne popravljaju, onda se udaljite u pustinju i uite se iz Svetog Pisma pa ete tako nai put. Meutim, i u opteiu se moe udaljiti od ljudi: ne uspostavljajte prijateljstva,neiditenasastankeirazgovore.Kadaimateposlasamnogobrojnombratijom neophodno je da mnogoitate, tim pre toavo podie sablazni na ljude. Neophodna je panja. avo najpre donosi prilog preko pomisli, a onda se stara da se mi saglasimo sa njim,amisenasvakinaintrebamotruditidanepristanemonanjegovoispunjenje.Neka on laje kao pas. Ja vidim kako ona napada, ali ga se ne plaim, neka on samo laje. A od molitve Isusove odmah bei. Kada razmilja o svojim gresima i o tome da si ve star, da e uskoro umreti i da e ti Gospod suditi, onda vrag sa svojim prinosima ne moe da izdri pored tebe. Ja znam manastirski ivot, zato tugujem zbog vas. Ovde sam imao velikuborbu,alisadasamnavikao,ilukavogvienevidim.Znajte,oci,davaaborbanije jednostavna, nego je protivavola koji iz zavisti vojuje protiv ljudi koji ele da se spasu. Trebastalnousrcuimatimolitvu! Mi smo mu rekli kakvo miljenje imaju u manastirima o pustinjacima, da na njih gledaju kaonaumskezveri!Tojetano,primetiojestarac,aliremuvamsamoovo:tosuoni koji dolaze pravo iz sveta, koji nisu bili ni u manastiru ni u posluanju kod starca. Oni su mladi i neiskusni a strasti u njima ostaju kakve su i bile. Oni esto idu po manastirima, naruavaju svoje tihovanje i unose sablazan i prekore na pustinjake. Osma je hiljada godina od stvorenja sveta i duhovni pastiri su se olenjili te ne brinu o svojim ovcama. Mi ivimoj^panja,asiluemosteiitanjemknjigaotaca. U to vreme starac jeitao Dobrotoljublje i veoma ga hvalio govorei:kakva je to knjiga, to su usta Hristova! Oni koji se danas podvizavaju boje se da kau re Boju, jer su ljudi nemoniiuslednedostatkarasuivanjalakosepovrede.Dobrojenavremeotiiodljudii osamiti se i uz telesno uzdravanje itati knjige i prodirati u njihov smisao s Bojom pomou.Bezsvestranograzumnogodravanjanemoeseoistitium.Svetiocisujelihleb ipilivodu!

 Prelasci s jednog mesta na drugo razruavaju unutranji mir, a bez njega se ne moe steiisauvativrlina.Mismonapustiliustavesvetihotacaizbogtogasmoizgubilismisao samogmonatva.Avaljdasmoraditogaostavilisvetskiivotdabismosesauvaliodzlai izmenili se, da ne bismo izgubili spasenje. Svetsko meanje, smuenost i svakakvo neprilinooptenjesdrugimausebisadrepakao.Uvektrebadamislimonatozatosmo doli, i da to ispunjavamo. Ne treba se plaiti neprijatelja: neka on ini svoje! Mi smo starcu govorili da ne uspevamo da ispunimo svoje obaveze prema Bogu, blinjima i sopstvenom zvanju. Starac je rekao: Ako ne ispunjavamo, onda se bar smirimo u pomislimapredBogom.TakosuiniliprepodobniAntonijeiostalinekatakoimiinimo sa smirenjem, a ako ne moemo, treba da se oko toga potrudimo. Sveti David je rekao: smirih se i spase me Gospod! Tamo gde se nalazite, tamouvajte monatvo. Svoje pravilo izvravajte,itajteboanstveneknjige.Malopomalovebajuiseutome,zagrejaesesrce i doi e blagodat Boja. Ako se ovek nije oslobodio strasti, savest ga izobliava. Neophodno je trpljenje, jer kada savest prekorava onda seovek smirava. Tadae savest ukazatitadaseini,itoeteutiodsopstvenogsrca.Jasambionaraznimposluanjimai usrdno sam radio, ali poto sam itao boanstvene spise, razumeo sam da je potrebno netodrugo.Neprestanosebaveitimejasamtadauoodsrcatatrebainiti.Ieto,doao sam ovamo, i, slava Bogu, dobro je. Sada se savest, koja je ranije prekoravala, pretvorila u radost. Neprestano se radujem. Sada ne oseam zasienost priitanju boanstvenih spisa, negosehranimkaomedom. Reiuvam iovo: kadaovekuini neki greh, taj ga greh jede iznutra; a kada dovede u redsvojivotiiviispravno,neprestanoseradujejerjestekaosmelostpredHristom.Kao to greh zagorava ivot, tako ga vrlina uslauje. ta vie da se kae? Zapovesti ispunjavajte, ljubite blinjeg, makar vas on poniavao i grdio, zlotvoru vratite dobrim jer namjenaSpasiteljrekao:Blagosiljajteonekojivaskunu,ninitedobroonimakojivasvreaju..., ijo:Akotekoudaripodesnomobrazutvom,okrenimuidrugi.Utomejesmirenje.Takomalo pomalodolaziblagodatBojaiprosveujeoveka! Naovosmoprimetilistarcudazazlokojeprimamonajeeelimodaseosvetimo!Starac jeodgovorio:takoeizlouinitiizlotvoraneeispraviti;onebitijozloestiji.Aako budemo trpeli i inili mu dobro, on se videvi nau vrlinu, moe ispraviti. Ako zlog oveka otro pokara, one postati jo gori, sa veom estinome napadati. samo od onih koji imaju straha Bojeg moe se oekivati da e se popraviti ako im se neto kae. Pogledajte: je li Hristos zgreio ili je bio neto kriv? Jevreji su Ga gonili, a On ih je leio. Trpeo je od nerazumnih robova svojih iinio im dobro. Takav je zavet Spasitelj ostavio i nama. Takoe i Apostoli. Zatvarali su ih u tamnicu, tukli, maltretirali, a oni su iceljivali svakogakobiimpritekao.Slinosuinilisvetiociinaistarci:njimasuzavideli,rugaliim se i vreali ih, i najneophodnije od njih otimali, a oni su sve trpeli. Tako se prepodobni Makarije, zatekavi razbojnike kako kradu njegove stvari, napravio da je stranac i pomogaoimakdanatovarestvari!

Monahbimoraodaseudaljiodpolitikeidaseuklanjaodsvihglasinairaznihvesti,jer kroznjihpadauiskuenje! ta je rekao prepodobni Antonije: ve se ne bojim Boga nego Ga volim! Neto slino i ja sadaoseamusebi.ImnogidrugisutakoosealijersuispunjavaliNjegovezapovesti! (IzjednogdrugograzgovorasastarcemHaritonom):Prinaemdolaskustaracnasjepitao: Kako Ste? Mi smo odgovorili da smo telesno dobro, ali nam je dua bolesna! Na to je starac rekao: Onaj ko se telesno dobro osea, taj je i u dui dobro, jer kada je telo u dobrom stanju onda ovek blagodari Gospoda to je On milostivi tako uinio, tako ga umirioiuspokojio. Mi smo zamolili da nam to objasni i starac je produio: ivei meu ljudima teko je proniknuti u duhovno delanje, jer pri optenju sa njima i pri susretima esto izbijaju nesuglasice i nesporazumi. Kao to je voda ista dok stoji, ali kada padne kia onda se uzmuti, tako je i sa umom ljudskim meu ljudima. Onaj, pak, koji eli da se spase, koji ljubi svoje spasenje, sabira svoj um i moli se:Gospode Isuse Hriste, Ti vidi kakva su me iskuenja napala i u kakvim se nevoljama nalazim. Sa svih strana sam okruen svim moguim iskuenjima i pretrpan sam njima. Milou Tvojom izbavi me od njih i uini da sve bude na korist! Treba se moliti da Gospod daruje silu i prosveenje, moliti se da daruje Svetog Duha, jer kada Duh sveti sie na oveka, onda ga prosveuje kao sunce, i ovekvidi sva delasvoja irazumeih, poznaje ta jeod Hrista a ta odavola. Tadaovek poznaje i ljude vrle, i ljude lukave, koji samo nose masku vrline, jer svi govore duhovne rei,alisuimciljevidrugi.Dobriljudigovoreizpunogsrca! Verujte da oveka koji prebiva u zapovestima Bojim takva ljubav Boja poseuje da moe ko hoe da ga grdi, da ga poniava i vrea, i sve to nee nai odjeka. Ko gaji u sebi strah Boji, taj se kloni svega ljudskog: i susreta i vienja, i etnji i ostalog. Ko ima strah Boji taj se i meu ljudima prosveuje; potom mu se po malo otvara uz i on postepeno saznajestvari,paprelaziuljubavBoju! Kada lukavi avo ovo vidi, poinje sa svojim smicalicama. Zbog toga je neophodna velika panja da bi se misao o Bogu vrsto sauvala. Gospod pomae, ali je od strane oveka neophodna odluka i uvanje. Starajte se da ivot provodite monaki, da uvek traite Gospoda vapijui: pomozi mi Gospode! prosveti me!, i tako se danonono ustremljujte Bogu. Posle ovogaovek poinje da prebiva u pobonom ushienju, sve mu postaje razumljivo i on shvata kako treba postupati. Od mladosti u nama se nalaze strasti: kod nekog gordost, kod nekog gnev i ostalo. Treba ih leiti lekovima kojesuodredilisveti oci.Neophodnisupostibdenjeitrebasetruditidaovekplae.Jer,podvigijestetodase mi molimo; tada nam Gospod daruje Svetog Duha. Zbog toga postimo, bdimo, podvizavamo se.ovek je uvek duan da se kaje kao grenik. Hristos je otiao na krst da nam pokae nain ivota. Ko hoe da se priblii Bogu taj mora da se razapne svetu, to jest svimstrastima.KadaDuhSvetiprosvetimonaha,ondaonneeliniradostniveselje,nego

voli sve to je istinski monako. Tada on sa istim srcem stoji pred Bogom i Gospod udaljava od njega neprijatelja koji ne moe da se zakai za njegove pomisli. Gospod Mu daruje istinsko smirenje zajedno sa suzama. Da, a i zato mnogo govoriti? Monah i svaki pravi hrianin, ako pone sa pokajanjem, sve e stei. Ako onaj ko se trudi za spasenje dopusti da se spotakne, paak i ako padne, i u padu provede dan ili dva, ne treba da se zbog toga pomete, nego nekavrsto dri svoj put; jer bez borbe na ovoj stazi se ne moe. Slinokaouratu:pucajuisajedneisadrugestrane,jednompobeujuadrugiputbivajui pobeeni! Umro jestarac Hariton ovde na Katunakiji 1878. godine, proivevi na Svetoj Gori vie od pedesetgodina. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACDANILOGRK (umro1889) Otac Danilo se rodio 1804. godine, a na Svetu Goru je doao posle grkog ustanka. Najpre je stupio kod starca Neofita u skit Male svete Ane, u keliju svetih Arhanela, i od tog starca je primio postrig i sa njim proiveo est godina. Poto je penjanje u ovaj skit, i noenjenasebisvegatojepotrebno,veomateko,starcinisumogliduetudaive,nego supreliudrugukelijuuskituVelikesveteAne,gdesuivelideveggodina.Nakrajutog perioda bratstvo Grigorijatskog manastira je izabralo oca Neofita za igumana, a sa njim je tamo otiao i otac Danilo. Poto je ranije taj manastir bio idioritamski, i trebalo je u njemu zavesti opteiteljni poredak (to je uvek praeno velikim tekoama) a starac Neofit nije mogao na sve da gleda, pa je mnogo posla prebacio na svog uenika Danila koji je neumornosvudastizaoiuspostaviopotrebanporedak. Posle nekog vremena otac Neofit se odrekao igumanstva, a bratija je izabrala Danila. Mnogo neprijatnosti je bilo sa ranijim proestosima koji su hteli da ive samovoljno, ali je bolji deo bratije bio na strani oca Danila. Ipak, ove neprijatnosti su potrajale skoro dvanaest godina. Na kraju je i sam otac Danilo zakljuio da bi bilo najbolje da ostavi igumanstvoidaseudaljiuskitMaleSveteAne,gdejeiveoupoetku.Traeisebidobro mesto za molitveno tihovanje, on je uskoro preao u skit svetog Vasilija, i tu bi i ostao, da hladna klima skita koji je smeten na velikoj visini nije naterala starca da se preseli nie prema moru, na Katunakiju, ostavivi gore veliku keliju sa crkvom prepodobnog Makarija,kojujesamizgradio.NaKatunakijijesebipodigaomalukolibuitujeiveosam.

Njegov uenik je iveo odvojeno. Na ovom mestu je mogao da ivi bez pei kako je navikao,jernijemogaodaiviukelijiukojojseloi. Nakon to je ostavio igumanstvo proiveo je u pustinji oko etrdeset godina pravei krstie.Njegovuenik,Kalinik,praviojekaike.Predkrajivota,potonijebioustanjuda produisarukodeljem,povremenojebiounevolji.Sobziromnakrajnjesiromaneuslove posetioci su ga pitali kakva je vera bila potrebna da se ovde naseli. Starac je odgovorio: ovek treba da uvek ima tri vrline: veru, nadu i ljubav. Vera znai vrsto verovati u Boji promisao, da se Gospod stara o nama, tako da i dlaka sa glave nae nee pasti bez volje Oca nebeskog. Nada nadati se sa prostosrdanom predanou u Njega. A ljubav ljubitiGasvimsrcem,svomsnagomdue.Saovimsemoestupitinaovakavivot! Nemojtemislitidaseovdeivibeznapora,ne,ovdesenesamolijeznojnegoikrvdabi se steklo ono najneophodnije. Oni koji idu i prose i koje neki zbog toga grde, nikako drukije ne bi mogli da ive u pustinji, jer rukodelje za ivot nije dovoljno, osobito danas poto sa rukodeljem ide slabo. Cena je znatno pala, a sve to nam ovde treba je postalo tri puta skuplje. Otkako su oduzeli moldavske metohe, manastiri su se liili prihoda, pa i pustinjaci od toga stradaju. U opteiu sam se dvanaest godina trudio da sve uredim po pravilima svetih otaca, da bi glavna briga bila skoncentrisana na rad za duu, ali nisam mogao! Jer, danas je glavna briga o spoljanjem, dok se gotovo potpuno zaboravilo na druge vie nae potrebe, to se delimino moe i razumeti, jer su svi lieni svojih imanja u Moldaviji. Ali ja nisam mogao da pristanem na to, pa sam ostavio igumanstvo. Uostalom, za sve vreme igumanovanja neprestano sam se molio da me Bog postavi na mesto koje je za mene najbolje radi spasenja, i pripremao sam se pre svega to se tie hrane, ograniavajuisekolikojetobilomogue,iniizdalekaneuzimajuisvetojepoloenona optu trpezu. Mnogi su dolazili kod starca Danila po savet. Jednom je na pitanje o ocu Ilarionu Gruzinu, s kojim je starac bio u duhovnoj vezi, on ovo ispriao:Otac Ilarion je imaovelikumorasuivanjaidubokum,alionjegovimpodvizimajaneznam.Kadasam izaao iz manastira i naselio se u pustinji, poao sam da se posavetujem sa njim. Ja sam hteo da jedem svaki drugi dan, ali on nije blagoslovio nego je naredio da jedem svaki po jednom,ausubotuinedeljupodvaputaitosauljem:Radiovakokakotijakaem,toje tvojput! Jo sam pitao oca Ilariona o snu i on je rekao:Spavaj onoliko koliko zna, ali kada se probudi, ustani i ne lei vie! I tano je tako; u prvom snu ovek ne vidi nikakve matarije,audrugomseraajuraznasnovienja. Moliteseodsvegsrcaisasuzama,kakobiGospodpostavioputvaegivotapoNjegovoj volji i u svemu uvek darovao dobar kraj. Iznad svih vrlina je kada se savreno prepustite Bojoj volji. Zavist je gora od svih zala; ona je glavno zlo. Onaj ko se nada na Gospoda nikada ne pada i ne plai se; a zavidljivac esto pada. Bog moe da raspri sve njihove zamisli.Aakoseponekadiuprkosnaihdobrihdelaponetoidesi,tojevoljaBoja,jerje

tako nuno da bismo poznali nae due. Tada je za nas dovoljno da neinimo zlo onima kojisunamuinilineprijatnostirejuilidelom.Ocisuodzavistibeali,alionisuivelipo skitovima a u manastiru se to ne moe tamo se treba povlaiti i smirivati pred svakim. BlaenamatiSinklitikijajegovorila:Zbogegamrziovekakojitejeuvredio?Nijeteon uvredio nego avo, opti neprijatelj naeg spasenja. On nee da mi zauzmemo njegovo mesto u Carstvu nebeskom, mesto na kome je on bio pre pada; zato se svim silama trudi danassputaidanaszbacizajednosasobomudonjeadskepredele,kakojegovoriojedan drevnistarackojijemnogosnjimvojevao! Netrebarazmiljatioiskuenjima,kakoseonadeavajuizbogega.Boljejepredatiseu ruke Bogu i moliti Mu se, moliti se neprestano. Pazite se da ne istraujete od ega ta proizilazi, na primer ko je ta rekao, ko je ta uinio, i tome slino. Molite se samo Bogu: Gospode,oprostiim!iimajteosobituljubavpremaBojojMateri! Moda je i to na korist to se vae srce alosti na mestu gde ivite. A ako kasnije Gospodu bude ugodno, poslae vas na drugo mesto, na molitveno tihovanje. Tada vi podnesite napor tihovanja, seajui se ranijih iskuenja. Makar i ne bilo nita za jelo, tada ete rei: iako nemam ta da pojedem, ali imam tihovanje i u njemu utehu due! Pustinjakiivottojesvakodnevnipodvig,prisiljavanje! Oiskuenjima je staracgovorio:Treba poeti usred iskuenja,jer jedino iskuenjadovode dodobra.Nekose,naprimer,nalaziutamnici,alimolizapomoizatitu.IprorokJonaje bio u utrobi kitovoj, ali se molio i Bog ga je usliio. Uzdravajui se u hrani, uzimajui ponekad malo vina, ali samo zbog slabog zdravlja, i zato to treba podravati telo, da bi ono bilo sposobnije u duhovnim delima. Treba eleti spasenje i moliti se za njega, i Gospod e uiniti. Treba se predati volji Bojoj. Jedan starac se, kako pie u Oteniku, razboleo i dali su mu poslugu. Jednom je sluga otiao a bolesnik je ostao sam i bio je na samrti. Poto je od mladosti imao ljubav prema Presvetoj Bogorodici, i sada se Njoj molio. Javila mu se Carica Nebeska i rekla: Zato to me toliko i usrdno moli, darujem ti jo trideset godina i imae snage kao da ti je samome trideset (a bilo mu je devedeset). A posletogaedoiuCarstvomogSina. Jednom drugom prilikom starac Danilo je govorio: poto sam i sam nosio sva ta iskuenja,znamihidubokosauestvujemsavamaiuveksemolimzavas.Progledaosam potpuno i vidim da vas je Gospod ovih godina uzdigao, u vreme koje je za pustinjake postalo veoma teko (u pitanju su bile neprijatnosti za one manastirske monahe koji su pomagalipustinjacima).MajkaBojavasjeraditogaodredilaizbogtogane moeteostati bez iskuenja. Ja sam o svemu tome i ranije uo od nekih pustinjaka i molim se za vas posebno. Dobro delo ne moe ostati bez iskuenja, njime se ono oiava i kroz njega se poznaje da je bogougodno. Samo, nosite ime Isusa Hrista postojano u srcu, jer je Carstvo Boje u nama! Gospod je rekao: Nije li dvanaestasova u danu? Ko danju ide ne spotie se, jer vidisvetlost.TakoimikrenimobreputevimazapovestiGospodnjih,kudanasOnvodi,jer

e nas malo po malo izvesti na svetlost. Gospod nee propustiti da nas Svojom pomou privede do dobrog kraja, kao i mene: iskuenja i sablazni su me doveli ovamo, a sada sam miranislavimGospodatakoslavim,takoblagodarimdasetoizrazitine moe.Takoivi inite! Starac je govorio:Trebauvatistrah Boji i nadu u Boga sve do poslednjeg minuta svog ivota. Gospod pomae u iskuenjima kroz koja moemo stei veliko iskustvo u rasuivanju i nagradu od Boga za trpeljivost i hrabrost. Ako se neko paljivo bude bavio sobom i izbegavao sve nekorisne razgovore, onda e malo po malo njegov um i misli poetidasesabirajuiGospodemudatineprekidnumolitvujer,poonometojereeno daemolitvuonomekosemoli,onajedarBoji. Starac Danilo je otiao Gospodu 17. juna 1889. godine. Posle njega je u keliji ostao njegov uenik,otacKalinik. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACIGNjATIJEGRK (umro1903) Otac Ignjatije je doao na Svetu Goru neto pre 1850. godine, kada mu je bilo trideset godina. U poetku je stupio u Rusik i tu proiveo trinaest godina. Otuda je preao u skit Svete Ane gde se podvizavao osam godina, a zatim se elei vee tihovanje, naselio u Katunakiji, u jednoj maloj kolibi podignutoj uz znatnu peinu u kojoj se oko polovine 19. veka podvizavao jedan palestinski starac, otac Varnava, pri samom dnu Katunakije blizu Karulje.TajotacVarnavajenamolbujednogmonahakojijeeleodasenastaniupustinji, sastaviopodrobnauputstvakakoprovoditiivotumolitvenomtihovanju. U poetku je otac Ignjatije jo mogao da se bavi rukodeljem, i pleo je brojanice. On je mogao da ivi ne oseajui oskudicu i teei se usamljenou koju je stekao. Ali kada mu se oko pri stalnom napregnutom radu i itanju razbolelo (a drugo je bilo zatvoreno po prirodi) usledega je teko video, rukodelje vie nije mogao da radi, i zato mu je pomo bilaveomapotrebna. Jednom su ga posetioci pitali kako moe da ivi u kolibi gde se ni metanije ne moe uiniti, niti pak lei usled stenjenosti, starac je odgovorio: samo neka tamo ne bude tesno, a ovde emo se ve stisnuti radi budueg blaga. Radi mnoine grehova svojih strpiuse ovde! Pri tomjejedanodgostijupokazao drugome osobitunapravuzaveanje

i drae u podu koji su danju bili okrenuti zidu i pridignuti prema plafonu iznad praga. Da starac ne bi pomislio kako obraaju panju na njegov ivot i kako vide njegovo orue zanonepodvige,izalisudarazgledajupeinupalestinskogstarca. StaracIgnjatije je, poreimaonih koji su ga znali, bio izuzetnogivota, i imao jevelikidar umnosrdanemolitve.Umroje1903.godine. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACZOSIMAGRK Sakuplja ivotopisa pustinjaka, otac Pantelejmon, uo je jednom da u dubokoj pustinji, malo kome poznatoj i dostupnoj, izmeu Katunakije i Kerasije, ivi pustinjak, pa je silno poeleodagaposeti.TajstaracjebiopoporekluGrk,aimemujebiloZosima. Po dolasku u Svetu Goru u poetku je bio u Ksiropotamu, ali je neopteiteljni poredak, i jo vie posluanje koje je dobio da plovi brodovima i u raznim mestima obavlja poslove u toj meri smutilo njegov duh, da je poao na vrh Atosa gde se molio Carici Nebeskoj ne bilimupokazalaput.Tamogajezahvatiosnegionjedesetdanaproveonavrhu,svedok nije naila mogunost da se spusti niz planinu Karmil, gde se i naselio pri hramu svetog proroka Ilije, bez kolibe, pod izboenom stenom. Zadivljuje kako je mogao da ivi na takvoj visini bez zatite. Ali njega spoljanje neudobnosti i patnje nisu uznemirivali, nego nevolje druge vrste, nevolje od kojih je trpeo estoka iskuenja: demoni mu nisu davali mira ni danju ni nou na sve naine kidiui na njega. Da u to vreme nije imao uz sebe iskusnogrukovodioca,propaobi. Poto nije imao nikakvih sredstava da izgradi kolibu na planini, otac Zosima je krenuo po pustinji da trai neko drugo mesto. Na kraju je stigao u neprohodnu pustinju, i tu naao gotovukolibicukojujenekadaizgradionekokogamodanikoinezna. OnaporimastarcaZosimenemoesenigovoritibezuasa:onnosivoduodKerasije,dva asahoda,itopotakvomputudaseibezteretajedvaide. (Iz belekioca Pantelejmona kojije starca posetio 1872. godine): Starac je iznenaen naim dolaskom,ustao, pozdravio nas i pokazao ta ima:koliba jetesna i pretopla, i zatojeovde napolju hladnije. Bacio sam pogled u nju: pred ikonama gori kandilo, prozora nema i svetlost ulazi kroz vrata. Visoki odar je pribijen uz zid i pod njim je sve njegovo skladite: suharciirukodelje.

Pitali smo ga:ta te je dovelo, stare, ovamo na ovako divlje mesto? Koji si cilj imao? Ljubav Hristova, a cilj je jedan: da ovde stradam Hrista radi za vreme ovog kratkog ivota,padasepreselimuvenost! Kakavutisaknatebeostavljaovapustinja,ovegoreikamenjeiovouzburkanomore? U svemu vidim veliinu Boju. Velika su dela Njegova i ja se ushiavam i proslavljam Njegovudobrotu! Jo smo ga pitali kako moe da ide bos i zbogega ne kupi obuu. Starac je odgovorio: Kadabihiaoobuventadamojerukodeljenebibilodovoljnonizasamuobuu,makarse trudio i dva puta vie. Idem bos iako ne bez tekoa! Rukodelje njegovo su jednostavne drvenekaike. Kakomoetakodaiviidatrpiovakvuoskudicuuivotu?Mitonebismomoglida podnesemo! Vi, to je neto drugo. Ja sam prost ovek i navikao sam. Kad se ovek odrekne sebe samog i poe za svojim Gospodom, onda ga blagodat snai i uva. Vi ne gledajtenaovomesto,mestonespasavaoveka,negodobradelaHristaradi.Apotosam bioovek bez skrovita, doao sam ovamo i naselio se iz tog prostog razloga to za mene na drugom mestu nije bilo pristanita. Onda je dodao: Bdenje donosi oveku drugo bdenje kada ovek bdi njegovo srce se razgara i ukorenjuje se u takvoj ljubavi prema Bogu da molitva koja u srcu deluje ne daje sna,ak i kada bi se na san prinuavao.avo seniegatolikonebojikolikotakvogtrezvenogstanjaduekojabdiimolise.Onbeikao ognjemoprljeniuoptenijeustanjudajojprie!Eto,tojesvetoznamoopustinjakuocu Zosimi. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACJOVANRUS (umro1892) Domovina oca Jovana je bila Bukovina gde se rodio oko 1833. godine i na krtenju dobio ime Ilja. Njegov otac, po prezimenu Garus, bio je Moldavljanin, a mati Ukrajinka, ali na Svetoj Gori nije iveo s Moldavljanima i uvek je govorio da je Rus, jer je ruski savreno znao. On se svojevremeno oenio i imao dece. Njegovo omiljeno zanimanje je biloitanje Psaltira,pasugasviuvaavaliiusluajuneijesmrtipozivaligadaitanadpokojnikom. Vrlo brzo je obudoveo, i zajedno sa porodicom preao u KamenecPodoljsku guberniju.

Na ovom mestu nije dugo iveo nego je zajedno sa svojim ocem stupio u Preobraenski manastirblizugradiaBerad,akerijeposlaouenskimanastirnaVolini. IskuenikIljajeposlesmrtiocareiodakrenenaSvetuGoru.Uzeviotpustodmanastira, otpremio se u Odesu gde ga je sustigla teka bolest. U tom stanju je uinio zavet: ako ozdravi, otii e u Svetu Goru i stupiti u monatvo, i tamo nee jesti ni sira, ni jaja, ni mleka, ni ribe, ni ulja. Uskoro posle toga je ozdravio i dobio dozvolu. Otiao je iz Odese u Konstantinopolj, a otuda u Svetu Goru. Imao je elju i revnost da podraava velikim drevnim podvinicima u pustinjskom i isposnikom ivotu. Putovao je po poluostrvu i traiozasebeduhovnognastavnikameupustinjacima.UtovremejenaKerasijiupeini nad visokom i strmom urvinom u molitvenom tihovanju iveo otac Pahomije, Srbin, i do njega se uspentrao Ilja. Uporno ga je molio da ga primi kao uenika. Otac Pahomije ga je saznavi o njegovom prethodnom ivotu i o stremljenju ka strogo podvinikom ustavu, primioiposleizvesnogvremenapostrigaoushimu,nazvavigaJovanom. Kada ga je postrigao otac Pahomije nije razreio njegov posniki zavet nego mu je potvrdio da ga produi sve do smrti. U jednom trenutku otac Pahomije je, elei da ispita koliko se njegov uenik odrekao sopstvene volje, naredio Jovanu da jede sve to mu se ponudi, to je otac Jovan bez pogovora ispunjavao. Videi takvo posluanje volji starca, otac Pahomije mu je ponovo dozvolio da se dri svog posnog pravila. esnaest godina je on tako iveo sa svojim starcem, podvizavajui se u raznim podvizima pokajanja i unienja tela. Onda je otac Pahomije mirno umro ostavivi ocu Jovanu u nasledstvo podvinitvo, pustinjatvo i isposnitvo. Sav svoj ivot na Svetoj Gori, kao i njegov starac, otac Jovan je umerio ka najdubljem tihovanju u to veoj udaljenosti od prebivalita drugih. Iz tog razloga jeesto prelazio sa jednog mesta na drugo, ako bi samo sreo neku preprekuzatihovanje. Jedno vreme je iveo na Kerasiji u raznim kolibama. Tada je kod njega bilo tri do etiri uenika. Tri puta se nastanjivao u pustinji Tivaida i tamo izgradioetiri kolibe. ivei na tom mestu on se esto udaljavao na najpustija mesta. Na takve pohode on je sa sobom uzimao suharke, sekiru, lopatu,ajnik i ponjavu; sve je to trpao u torbu i tovario na plea. Umorivi se, ili kada bi se no pribliila, on bi se smestio na nekom proplanku, raistio mesto, razapeo nad sobom na granama drvea platno i na taj nain napravio ator. U sluajunedostatkahraneilivodenijesemnogobrinuo,negojeponekolikodanaprovodio ne jedui i ne pijui. Pravilo je imao opte, po brojanicama. Za kelijni kanon je prebivao u umnosrdanoj molitvi po dva sata. Sve ostalo vreme je po malo itao, razmiljao i najveimdelomsestaraodaprebivaumolitvi. Unjegovojkelijinijebilonistolica,nikreveta.Dabizaspaonikadanijelegaonabokili na lea, nego je uvek spavao u sedeem stavu na podu, na prostrtoj ponjavi. Iako je u pismenostibiosamouk,znanjemujebiloveomajasno,ilakojeobjanjavaotekamestaiz asketskihdelasvetihotacaiizSvetogPisma.Ponekadjeavolskalukavstvaumnimoima

video tako jasno kao da ih je gledao telesnim. Od stalnog prebivanja u molitvi, njegov karakterjebionezlobiv,krotakitrpeljiv. Uenici koji su sa njim iveli bili su duni da se pridravaju posnog tipika i veoma retko im je dozvoljavao ulje i vino. Svetim Tajnama se otac Jovan prieivao po mogustvu svake nedelje. Jedan uenik je govorio da je oca Jovana, koji je iao posle priea u svoju kolibu, video kako sija jae od sunca. Uenik se. usudio tek posle godinu i po dana da progovori starcu o tome, molei da mu objasni uzrok takve pojave.Zbog toga je to bilo tosiimaopoverenjapremameni! Kada je bivao kod kue, otac Jovan je svakodnevno obavljao bdenje, poinjao uvee i zavravaoiduegdana.Zatovremeprebivaojeuumnojmolitvi. Pred kraj ivota otac Jovan je ostavio Tivaidu i zavukao se u najdublju pustinju izmeu Katunakije i Kerasije nad provalijom, na onom mestu gde je ranije iveo otac Zosima. Tu nije mnogo iveo. Jednom ga se setio njemu blizak po duhu starac Varnava u skitu svetog Vasilija. Pozvao je svog uenika i poslao ga da poseti oca Jovana i da mu kae kako se davnonisuvideli,pasepitadalijeiv.Zaista,uenikgajejedvazastaouivotu.Vrativi se ka ocu Varnavi sa tom veu, bio je odmah poslan ruskom duhovniku, ocu Irodionu u istom tom skitu. Ali taj nije bio kod kue. Otuda je potrao na Katunakiju ka duhovniku ocu Ignjatiju Bugarinu, ali, dok je taj stigao do pustinje samrtnika, po veoma tekim stazama, otac je ve bio ispustio svoj duh u ruke Gospodnje. Bilo je to 11. novembra 1892. godine.Natommestujeodmahbiopogreben. Celog ivota na Svetoj Gori on se veoma usrdno zanimao umnosrdanom molitvom, i dostigao je u njoj veoma visok stepen. Oni koji su mu bili bliski govorili su da je bio udostojen mnogih duhovnih vienja, pa su se mnogi od podvinika obraali njemu za savet. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACDANILOGRK (umro1889) Godine1814.uzobalukodKapsokalivijskogskitapristaojejedrenjak.Nanjemusenalazio osamnaestogodinji mladi Dimitrije, Grk, koji je kasnije postao starac Danilo, i koji je ovamo doao radi monakog ivota. Pre nego to je stupio na Svetu Goru mladi Dimitrije jevrstoreiodauzmezasvogastarcairukovodioca monahakoganajpresretne,ida ivi

do smrti kod njega. U toj nameri, on je izaao na obalu, poao na planinu i kada se ve uspeo visoko i video pred sobom starca Germana, koji je iveo u keliji svetog Artemija, rekao je sam sebi:Ovde kod ovog starca moram da ostanem i da ga posluim do smrti, jermejenjemupriveoSamGospod. Starac German, rodom Srbin, bio je naizgled jogunastog, surovog i estokog karaktera, pa nesamo dajegrdio svogposlunog uenika, nego ga je i tukao skoro svaki dan, osobito u poetku.Alionto nijeinioprosto,nitijenjimeovladalastrastgneva,negopoduhovnom razumu, to dugo nije razumevao ne samo uenik, nego i drugi koji su o tome znali. Uprkos takvom odnosu, iskuenik, koji je bio prosveen blagodau, nije ostavljao starca i sluaogajeu svemubez pogovora.To setako produilo svedo smrti oca Germana,znai etrdesetgodina. Surovo postupanje starca sa uenikom nije moglo ostati tajna, pa su jednog dana ka ocu Germanu doli starci iz skita Svete Ane, ne bi li ga ubedili da se mane surovosti u odnosu prema ueniku. Starac im je odgovorio jevaneliskim reima: vi ne mislite ono to je Boje nego ono to je ljudsko. Shvativi da starac tako postupa po duhovnom razumu, starci su ga ostavili,udeiseduhovnojmudrostiDanilainjegovojpredanostistarcu. Nakondugogodinjegivotauzstarca,Danilojepostigaonajdubljesmirenjeiudostojiose blagodatnih darova. Jednom, dok je jo bio iskuenik, Danilo je loio pe za hleb, i razgrui ar, izgubio gvozdene maice koje su bile slabo privrene za motku. Drva u pei su gorela. Obrativi se starcu on je uskliknuo: Oprosti, oe, sagreih, maice su spale! Ulazi i izvadi!, strogo je rekao starac. Blagoslovi!, izgovorio je iskuenik. Bog da blagoslovi!, govorio je starac. I uenik je uskoio u pe, raskopao rukama ar i dohvatio maice koje su ve bile dovoljno uarene, pa sa njima izaao, ostavi ni najmanje neopeen!UskorosevestotakvomuduproirilapocelojSvetojGori.Alipotonijeeleo dapostanepredmetsveoptepanje,Danilosesakrioiodstarcaiiveoneznasegde,sve dokudesnidogaajnijemalozaboravljen. UtojkelijisvetogArtemijaDanilojesastarcemproiveodvegodine,aondasepreseliosa njim u Hilandar, gde su proveli jo godinu dana, a odatle su preli na Kerasiju gde su bili jo sedam godina, onda opet u skit svetog Vasilija gde su bili deset godina, da bi na kraju otili u skit svete Ane gde su iveli vie od petnaest godina u keliji Vaskrsenja Gospodnjeg.OvdejeumrostaracGerman. U poetku svog boravka na Svetoj Gori Danilo je mnogo propatno ne toliko od starca koliko od nevolja kojima je bila podvrgnuta Sveta Gora: to je bilo vreme grkog ustanka. Pustinjaci su tada mnogo propatili: hleba nije bilo pa su skupljali travu i kestenje,ime su se i hranili za sve to vreme. Od kestena su pravili brano, suei i meljui ga u prah. Ipak hleb od mlevenog kestenja nije mogao biti ispeen! Moralo se dodati i penino brano, bezkogasekestenovamasarasipala,alijepeninobranobiloskoronemoguenai.Pai tako mean penini i kestenov hleb morao se jesti samo u velikoj nudi. Glad i nevolje su

esto naterivali oca Danila da prosi milostinju u nekom manastiru, ako nita drugo, a ono hlebzasvogstarca.Jednom jenegde dobio penicu i nosio jena svojim leima u pustinju. Iao je nou da se ne sretne sa razbojnicima ali je ipak dopao njima u ruke. Oni su mu najpre uzeli penicu, a onda traili novac. Kada su posle muenja videli da on nema nita, pustili su ga ivog da ide. Otiavi drugi put po hranu, Danilo je ponovo pao u ruke razbojnika koji su vodili tri monaha. Doavi na obalu razbojnici su poeli da ukrcavaju uhvaene na barku da bi ih negde prodali. Danilo je pao sa suzama pred noge kapetana i molio ga da ga ostavi na Svetoj Gori, ili, ako ba hoe, da mu odmah odrubi glavu. Kapetan ga je samo odgurnuo od sebe, verovatno se ne nadajui da e dobiti neku veu cenu za oveka tako malog rasta, pa je seo sa ostalima na barku i otplovio, a Danilo se vratiostarcu. Uskoro je od razbojnika ocu Danilu i starcu naila nova nevolja. U to vreme su iveli na Kerasiji, u keliji svetog Jovana Bogoslova, a nedaleko od njih je iveo jeromonah u keliji svetog Georgija. Taj jeromonah je takoe patio od nedostatka hrane, pa je, da bi utolio glad, nou lovio ribu. Jedie noi su ga uhvatili razbojnici i naterali ga da ih dovede do svoje kelije. Pokupivi u njoj sve to su mogli, poharali su i druge kelije u okolini. Ne naavikod starcaGermana amaba nita,naterali sunjega i uenika da opljakane stvari snesu do obale, ali tamo zbog neega nisu obraali panju na Germana i Danila, nego su samojeromonahauzelisasobom. Posle smrti oca Germana, starac Danilo se nastanio u peini iznad skita svete Ane. Ta peina je smetena u steni koja se raspukla pri zemljotresu, i koja se protee sa severozapadanajug.Akosepogledaspoljauplaisenesamodaiviunjoj,negoidajoj prie, jer i nehotice misli dae se svakogasa stena obruiti nanie i smrskati te. Poto se stena uz liticu zaustavila pod uglom, ulaz je izmeu nje i litice najpre uvis, prema istoku, a onda se kada proe dva tri senja, okree udesno na jug gde je smeten prozori,doksupriulazuupeinuvrata.Napodujelealaprostirkasauzglavljem.Tuje sedeostarackadasebaviorukodeljemiitanjemknjigakojihjeonimaopodosta.Upeinu se moralo ulaziti poboke, ali i tako se nije moglo izbei da se negde ne zakai leima o kamen.Kadaseueupeinumoralosesedetijerjebiloveomatesno. (Iz beleki oca Pantelejmona): Jednom smo u peinu uli nas trojica, i dok se starac, koji je iaonapred,nijesmestiokodprozora,amojpratilacseotesnouzstarca,jaupeinunisam mogao ni da uem. Kad sam, pak, ja uao, vrata nisu mogla da se zatvore sve dok se nisam vrsto stisnuo uz svoje sagovornike. U uglu na istonoj strani u kamenu je napravljeno udubljenje gde stoje ikone i knjige, a pored njih lobanja starca Germana. Za vreme razgovora otac Danilo je pokazivao na lobanju i govorio sa umiljenjem, prekrstivi ruke na grudima: Nita ne inim, nikakvo dobro delo nemam, i jedino se nadam u milost Boju i u molitve starca. ime drugim mogu da se opravdam? I izgled i svaki pokret oca Danila svedoe o njegovom dubokom smirenoumlju. Iguman Ilinskog skita, otac Pajsije, molio je starca da kae neku re na korist. ta mogu da vam kaem? Ja,

ovek grean, traim samo milost Boju i na nju se jedino nadam! Trebalo je videti s kakvimjedubokimubeenjemotacDaniloovogovorio,prekrstivirukenagrudima. U oblinjoj peini, koja bee u vidu kolibe, iveo je njegov uenik. Starac mu je ustupio tu peinuionjetamoiveo samostalno, odlazeiesto i na due vreme. To jeoneraspoloilo mnoge otelnike koji su radi duhovnih saveta dolazili ocu Danilu, ali je on sam upravo svojim strpljenjem hteo da pobedi nepostojanost uenika, ne zaboravljajui da mu stalno napominjeonotojeneophodnozanjegovoduevnovaspitanje. Leti 1880. godine smo bili kod starca Danila i videli da su blizu njegove peine poseena stabla i da je izgraena mala koliba koju je sagradio jedanovek saalivi se na bolesnog starca, koji je patio od prehlade prouzrokovane vlanim kamenjem u tesnoj peini. Ova gradnja je izvukla starca iz njegovog zatvora pa je on iao u Kareju radi kupovine nekakvogmaterijala,iakotamonijebiovetridesetgodina. Boravei s vremena na vreme kod starca i znajui kako strogo izbegava da daje savete i pouke,trudilismosedaganavedemonebilinamobjasnionetoizsvogivotaizatosmo mu postavljali razna pitanja. On je najee izbegavao odgovore, ne ostavljajui ipak neka najjednostavnija pitanja: U iskuenjima, govorio je starac, treba blagodariti Bogu, jer ih On alje zbog nae koristi, i vie nego to moemo da podnesemo nee dopustiti iskuitelju. A ako ponemo da se alimo, naii e vee iskuenje. Kada neko odbaci iskuenje ili misli da pobegne od njega, obaveznoe sresti mnogo vee. Treba biti strpljiv, trpeti. Sveti muenici su krv prolivali radi Hrista, a mi makar da znoj i trud prolijemo. Kroziskuenjaovekstieiskustvoiusavravase.Trebasetruditiimolitise! Ipak,moeliseoveksmirenomolitiakojenjegovduhpotresennekomnevoljom?O tometrebadarasuujuduhovnici,ajasamprostovek,odgovoriojestarac.Mismorekli: pa mi te i pitamo, stare, ne kao duhovnika, nego pitamo prosto. Jer i ti sam si nekada ranije bivao u nevoljama, pa po svome iskustvu moe znati kako je to. Kada je u nevolji,odgovoriojeon,oveksesasuzamaobraaBoguiHristosgatei.Pomerinevolje bivaiuteenjeodGospoda. Ali zar je zaista tano, kao to su nam rekli, da bezmolvnik ne moe vie od tri dana da ostane u samoudubljenju i molitvi, pa makar imao i blagodatni dar?Da, odgovarao je starac, jer je neophodan pokret da se ne bi zapalo u lenjost. Ali tako ine slabi, a ko je okusioplodovebezmolvijazanjegaovajzakonnevai! Zarmoguonipitalismomi,idaljedaprebivajuutomstanju,neizlazeiizkelije,ikako je to mogue! Mogu .., i on je oigledno hteo jo neto da kae, ali je presekao re u samom poetku. Kasnije je dodao: U pustinji se mora neprestano vojevati protiv neprijatelja, koji estoko vode borbu protiv podvinika. Ovde je borba izbliza i zato su zloba i lukavstvo avola opasni. A ko ivi sa ljudima taj od njih ima razonodu i rasejanosatmislipajezbogtogaiduhovnaborbasasvimmala.

Iako je starac Danilo Grk, srpski se izraava sa takvom lakoom da su ga mnogi smatrali Srbinom. Blagodatni darovi kojima je obasjan starac bili su vidni samo u retkim sluajevima, pa i to protiv njegove volje. Na vrhu Katunakije iveo je starac iz Moldavije poimenuKozma.Njegovivotjebiosurov,aligajeonpodnosiosablagodarnou.Jedno vreme napala ga je velika duevna tegoba i on nije nalazio miraak ni u molitvi, nego je silno bio optereen mislima. U takvom stanju je izaao u umu da trai meko drvo komarnja za svoje rukodelje. Iao je kroz umu i odjednom sreo izmodenog starca niskograstasamalombradomiunajsiromanijojodei.Pokloniosestarcuneznajuidaje to bio otac Danilo, i odjednom u sebi osetio naglu promenu: ne samo to je nestala preanja tegoba, nego se njime razlila tiha unutranja radost i svetlost. Kozma je bio ubeen da je starac koga je sreo obdaren velikom blagodau i da se u mislima pomolio za njega saznavi duhom za njegovu duevnu bolest. Ali tek to je pourio prema starcu i poeo znacima, jer nije znao grki, da mu zahvaljuje, starac se brzo okrenuo i sakrio se. Posle nekoliko godina taj isti Kozma je zbog nekakve bolesti morao da nabavi svee krastavce.ZnajuidaihmoenaisamoumanastirusvetogPavla,onjetamootiao,alisu gaodbilipotonijeumeodaobjasnizatosumuupravokrastavcineophodni.Vraajuise u svoju pustinju on se popeo visoko u skit svete Ane. Tada jeuo da neko uri ne bi li ga stigao. Bio je to starac Danilo. Kao da ne osea svoju starost on je trkom sustizao Kozmu uz strmu planinu. Kozma se poklonio starcu, a ovaj je iz pazuha izvukao est sveih krastavaca, tek ubranih, spustio mu ih je u torbu i poao nanie u pravcu svoje peine, ostavivi zbunjenog i zadivljenog Kozmu koji nije znaoemu vie da se divi: tome to je starac saznao za njegovu nevolju i potrebu za krastavcima, ili tome gde je Danilo mogao da uzme te krastavce kojih kod njega ili u oblinjim mestima nema, a krastavci su bili tek ubrani! PoslenekolikomeseciotacKozmasesatekomtorbomuspinjaopotojistojstrminiiurio u svoju kolibu. Bilo je zimsko vreme, burno i hladno. Poinjao je da sipi sneg, i on je napregao sve snage ne bi li do sumraka stigao kui. Kada se ve popeo visoko digla se takva vejavica da se vie nita nije videlo, a on je potpuno izgubio snagu. Sav mokar, bez suve odee da se presvue, poeo je da trai gde da se skloni. Videvi u blizini veliki kamen Kozma je reio da sedne malo uz njega, i ta tamo nalazi? Sklupavi se u svojoj bednoj odei, bez ikakvog pokrivaa, pored kamena lei bos starac Danilo i drhti od hladnoe. Poto je starca Danila po preanjem iskustvu smatrao svojim blagodatnim zatitnikom, Kozma je skinuo torbu, poloio je za uzglavlje i legao blizu starca. Meava se nastavljala i hladnoa se poveavala. Sneg je gusto zastro zemlju, a Kozma je, leei blizu starca, uskoro osetio toplotu, i to takvu, da mu je izgledalo kao da se nalazi u toploj sobi. Tako je celu no proveo mirno i bez tete. Rano ujutru starac Danilo se podigao i poao naniekasvojojpeini,atamogdejeleaonijebilosnegaibilojepotpunosuvo.

PoreimaocaJeftimija,ivopiscaJoasafskogbratstvanaKapsokalaviji,Danilojebiotakav podvinik kakvih danas naalost vie nema. Starac je svoj ivot zavrio u svojoj peini blizukelijesvetogArtemijaiznadskitasveteAne19.jula1879.godine. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACAVRAMIJEGRK OtacAvramijeserodio1811.godineutrgovakojporodiciiusvetujebiouitelj.NaSvetu Goru je doao 1830. godine, stupio u Grigorijatski manastir i tamo iveo est godina. Jo dokjebiousvetuzavoleojemolitvenotihovanjeiudeozauzvienimivotom.Kasnijeje preao u skit svete Ane i naselio se pri vrhu skita u maloj kolibi gde je iveo oko dve godine. U to vreme njegov starac je hteo da ga ispita, pa ga je poslao u Dohijer gde je dve godinesluioukuhinji,aondauRusiknagodinudana.StaracgajevideidaseAvramije uvrstio u smirenoumlju, na kraju blagoslovio da ode u pustinju, to je bilo 1842. On je tada, posle kraeg boravka u svojoj ranijoj kolibi, preao u skit Male svete Ane, gde su oci osloboeni svihobaveza Velikog skita sveteAne, ali zatoi ne dobijaju nita.Poto nemaju nivonjaka,nibati,oniiveiskljuivoumolitvi. Tu je Avramije sebi sagradio slabanu kolibicu, u stvari tri arina dugu upu i dva ietvrt iroku,gdejesmetenomaloognjiteimestogdestaracbdiiodmarase.Udrugojkolibije iveonjegovuenik,otacKozma,kojimujedoao1854. ivot oca Avremija je bio uzvien, strogost umerena, rasuivanje duboko, ali ne steeno knjikomuenou,negoivotnimiskustomiblagodatnimprosveenjem. Ispod stareve kelije je smetena ogromna peina gde se nalaze kosti drevnih tamonjih otaca, iste, ute kao vosak i mirisne. Dvojica monaha koji su traili tihovanje, molili su starca da ih blagoslovi da se nasele u tu peinu, ali ovaj nije dozvolio imajui za to svoje razloge. Mesto je ovo tako usamljeno i tako daleko od staze koja vodi u Karulju da malo konaruavanjegovobezmolvije. (Izbeleki oca Pantelejmona): Oko 1870. godine posetio sam oca Avramija i zamolio ga da me poui kako da se podnose duevne tegobe. Ako odbaci tegobe, govorio je starac, koje te sustiu po Bojem doputenju, naiie jo vee. Od nevolja postoji jedno utoite trpetiih.Otporomitvrdoglavounitasenepostie,samoeihumnoiti,inakrajuete pobediti. Budite kao trska: kada nailazi vetar, trska se povija, a kada proe ona se uspravlja. Ako se ne povije biva slomljena. Iskuenja i nevolje ine oveka smirenim, a

nita nije vie od smirenja. Zato iskuenja, kada naiu, treba prigrliti, staviti ih, da tako kaem, pod pazuh, a ako se ona razviju i okrue te kao more, onda napuni oi suzama i plivaj u njima. Ako je svetom apostolu Pavlu, koji se molio povodom iskuenja, bilo reeno: dosta ti je blagodat moja, ako su njemu bila nuna iskuenja, ta onda da kaemo za nas strasne? Gospod nam po Svojoj ljubavi alje iskuenja da bi nas doveo do smirenja. I ako se ne smirimo malim iskuenjima, poslae i vea i inie to sve dotle dok nas ne privede smirenju. Tegobe i iskuenja su nam nune, jer da nije njih ne bismo se spasli. Ipak,vienegotoimamosnageGospodnikomenepoputa. U duevnim tegobama radi i krepi blagodat, pripremajui oveka, a u telesnim ili materijalnim tegobama radiavo i tu se ispitujeovekova volja, njegova reenost i ljubav prema Bogu, te ako se on bori, blagodat nee zakasniti da mu pomogne i da ga utei za njegovunameru. Sve dokovek ne iskoreni strasti ne moe se moliti u duevnom miru. Mir duha dolazi posle nevolja koje pobuujuoveka na molitvu i raaju smirenje. A smirenje raa mir u duhu, i tada se ovek, kao vaspitavan tegobama, iskreno moli. Blagodat Boja sa nama postupa po izobilnoj ljubavi. Kao majka koja ui dete da hoda, pridravajui ga obema rukama, ona ih dri oko njega, da bi ga ako se on spotakne ponovo prihvatila. A kada on naui da malo hoda sam, onda stoji i gleda i im primeti da dete pada, odmah ga pridravaiuva,svedokseonopotpunoneuvrsti.Takosanamapostupablagodat. Ako postoji samoljubivost, znai da su tu sve strasti. Ona sama je u stanju da nas pogubi.Odsamoljubivostidolazesvae,neprijateljstva,ubistvo,kraeisvetojezlo.ak idobradelasamoljubivogovekanisuBoguugodna! NaputuzaKarulju,netakodalekoodstarcaAvramija,ivimonahPahomije,Grk,okome se uvrstilo miljenje da je u prelesti. Mi smo o tome pitali starca:Da, rekao je starac, on je naalost izvan puta i njega niko i niim ne moe ubediti. On se ne prieuje zato to nijednom jeromonahu ne eli da uini metaniju ili da uzme blagoslov. On je ubeen da je rukopoloenodozgo. Oduhovniku mune smeteni pomenuti, jere biti sav van sebe. Ali, njegov ivot je tako surov i strog da na celoj Svetoj Gori nema mnogo takvih koji su mu ravni. Njegovo rasuivanje je isto ako ne dodirnete temu duhovnika i ostalo to ga dovodi do negodovanja. Inae, njegova rasuivanja su zdrava i uglavnom tana. Samo ponekad zastranjuje. Znai, on jo nije potpuno upao u kande avolje, ali je njegov poloajveomaopasan.Svigaovdesaaljevaju.RanijejeiveoumanastiruSimonopetra,a ondaupeinamanaraznimmestima. Pitali smo jo starca za njegovo rukodelje i saznali da ima deset godina kako ga je ostavio. Sada to i njegovom ueniku pada teko, a osobito noenje svega to je neophodno iz pristanita do njihove kolibe. U hrani se ne ograniava, pa se nekad desi da uzme i ulje i ribu,premdaihsamnekupuje.

(Iz kazivanja starca Avramija): Telesna iskuenja su laka od duevnih, ali je sa njima teedaseovekmolijeronapobuujuspoljanjaula.Aduevnaiskuenjateeranjavaju duu, ali bre dovode do molitve, i ovek stie korist ak i ne oseajui, jer ga iskuenja privode smirenju, a smirenje ga uva od zla, i tada on pripada Bogu. I ne samo mi poetnicinegoisavreniimajuiskuenja,radismirenja! to se tie molitve u mirnom stanju duha, taj mir treba da bude posledica pobede nad strastima. Ako ne bismo imali iskuenja i ako bismo bili u svetu, naa pomisao bi se uzgordila govorei:nema nikoga kao ja! Sveti oci govore:ko odbacuje iskuenja, taj ih jaa protiv sebe; a ko trpi, taj dobija snagu od Gospoda. Velika je blagodat Gospodnja trpeti iskuenja, kao to govori Apostol: Vama je darovano ne samo da verujete u Njega (Hrista)negoidastradatezaNjega,jernamkrozmnogenevoljevaljauiuCarstvoBoje. Sveti oci govore da nema nieg slaeg nego stradati za Hrista. Ta ista sladost stradanja zaHrista davala jemuenicima siluda pretrpe dokraja. Apostoli i muenici su stradali za Hrista, a mi trpimo: naie li na nas bolest, tegoba, tuga ili iskuenje, sve trpimo radi ljubavipremaHristu,jernamolakavanaduuHrista. Zamolili smo starca da se pomoli i on je odgovorio:Molitva manastira je kao zid, a mi ivimokaozmijeurupi,kaozveri!Viditekakvismospolja,aiznutrasmojogori! Neophodno jeitati boanstvene knjige; bez toga dua se malo po malo hladi,ak se i pomrauje i ozlobljuje. ak i ako ne ispunjavamo itajui, ipak treba itati, jer e nas to dovesti do samoukorevanja; a bez itanja, ivei ravo, nama izgleda da dobro hodimo! Jedan je ava rekao ueniku koji nije hteo daita:od dve posude operi jednu. Uenik je oprao. Koja je istija?, pitao je ava. Oprana, odgovorio je uenik. Tako je i sa itanjemboanstvenihknjiga,makarineispunjavalionotoitamo! TojesvetoznamoostarcuAvramiju. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACGAVRILOGRK DoavinaSvetu Goru 1846. godine, otac Gavrilo jestupio u manastir svetogPavla. Bio je tamo est meseci pa je preao u skit svetog Vasilija, odakle se uskoro preselio u kolibu u skituMale svete Ane,gde seudostojio postriga. Ne znajui nikakvo rukodelje, on jezatim prodao kolibu i naselio se u peini na tom istom mestu. Pored te svoje peine starac je

poeo da podie zid, i kada ga je dovoljno podigao, razruio je donje kamenje koje se nalazilo na samoj ivici ambisa, i odmah je ceo zid zatutnjao u provaliju! Posle toga starac se sputao dole strmom stazicom i ponovo nosio uvis isto to kamenje da bi ponovo zidao svoj zid koji mu je bio potreban ni za ta drugo osim radi umaranja samog sebe. Tako je iniomnogegodine,uglavnomnou. Svi koji provode duhovni ivot imaju nekakvo rukodelje, ali biraju takvo koje im ne odvlai um od bogomislija. Napor je svakome neophodan ali ne bi trebalo da se ovek veezaonotoini.Zbogtogasamoonikojisusepotpunousavrilimogudaimajuposao okokelije, kaotojenaprimer,vonjakilibata,pletenjebrojanicailiizraivanjekaika, a da se to obavlja potpuno bez strasti. A poto se ovek za svoj posao ponekad vezuje i neprimetno, mnogi biraju takav rad koji ni najmanje ne zasenjuje um pri pogruenju u bogomislije ili molitvu. Jedan je starac tokom dugih godina srubio blizu svoje kelije ogromnobrdo.TakojeiotacGavriloslagaozidiruiogasvakiput. ivotstarevjebiotakosiromaandasuseinajubogijipustinjaciudili.Nijeimaoniega. esto je ostajao i bez suharaka, jer je samo u krajnjoj nudi odlazio po njih u manastir svetogPavla.estojeponekolikodanasedeosasvimbezhrane. Videvi toliko siromatvo pitali su starca nije li mu teko. On je odgovarao sa dubokim oseanjem: Sveti oci, danas ili sutra emo otii odavde. Moe li nam biti teko kada znamotanasoekujeuvenosti?UOtenikujereenodajenekibratkazaostarcu:oe, u keliji me savlauje lenjost! Ava mu je odgovorio: Kada bismo znali ta su to muke paklene kojeekaju lenjivce, onda bismo trpeli sve, makar naa kelija bila i puna crvi! Iz njegovog odgovora i dubokog smirenja, se moglo videti da je starac ispriao ono to u unutranjem delanju obuhvata celu njegovu duu i to mu slui kao podstrek na podvige kojejeontakopregornonosio. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACTEODOSIJEBUGARIN Otac Teodosije se rodio u Bugarskoj, u Velikom Trnovu. Tu je pet godina pohaao duhovnukoluidobroizuiostarogrkijezik.DoavinaSvetuGoru1830,stupiojeuskit Kapsokaliviju kod nekog starca Antonija, Grka, surove i ljuteudi, koji ne samo to ga je iscrpljivao tekim poslovima, i nije mu davao da zaspi, nego ga je jo i na razne naine muio. Nekoliko puta ga je terao od sebe ali je ovaj smatrao da starac iskuava njegovu

ljubav i postojanost, pa se uvek vraao i trpeo iste surovosti. Starac ga je takoe nekoliko puta slao u Rusik sa porukom za grkog duhovnika oca Makarija, da njegovog uenika stave na posluanje u kuhinju i da mu ne daju nikakve olakice, nego da ga opterete svakakvimposlovima. Jednom je prognani uenik doao do svog roaka, jeromonaha Pajsija, koji je kasnije postao stareina Ilinskog skita, a tada je jo uvek iveo na Kapsokaliviji, i ispriao mu sve tasedeava,traeiodnjegasavet.TajmujesavetovaodasevienevraaocuAntoniju, pa je otac Teodosije otiao kod drugog starca, ali je tada otac Antonije, predomislivi se, doaokaocuPajsijuizamoliodakaeuenikudasevrati,obeavidaegapostrii.Otac Pajsije je poverovao ali se novi starac, otac Teodosije usprotivio. Smatrao je da ne treba imati poverenje u njegova obeanja, jer nee izdrati, negoe po svojoj staroj navici opet initi to i ranije. Tako se i desilo: starac ga je primio sa radou i u prisustvu oca Pajsija hvalionjegovoposluanjeistrpljenjeoemuseontakouveriodasadaelidagapostrie. Posle postriga nisu prola ni dva meseca, a starac je opet isterao oca Teodosija. Tada su se njemu obratili skitski starci, pokuavi da ga urazume, i ukorili ga za nepostojanost i surovost. Otac Antonije se pokajao i zaplakao, jer je otac Teodosije ve dobio suicu, kaljao i mnogo patio. Primivi uenika natrag, iveli su jedno vreme u miru, a onda se i sam starac razboleo. Videvi da mu se pribliava kraj on je skrueno molio za oprotaj govorei:Ja sam te ubio,edo moje, oprosti mi! Tako jeesto govorio, a na samoj samrti je svojim pokajanjem doveo do suza sve koji su prisustvovali. Njegov uenik je plakao neuteno. Na Kapsokaliviji je otac Teodosije uz starca iveo devetnaest godina, a posle njega jo sedam. Onda je preao u skit Male svete Ane i smestio se u keliju Uspenja Boje Matere. Sada je ve toliko patio od bolesti da je po dva puta meseno gotovio umirao a disanje se gasilo od silnog pritiska na grudi, tako da su okolni pustinjaciesto dolazili da se sa njim oproste. Ali on bi se odjednom na udan nain kao povratio i oiveo bi tako da je sva bolest, osim slabosti, prolazila. Jednom su u nedelju doli susedi, oprostili se, pripalili svee, okadili i ne primetivi vie znake ivota kod starca koji je leao bez daha i ohlaen, otili. Meutim, on je predvee osetio olakanje, poeo da die i toliko se popravio da su ga monasi iz Rusika, svrativi da ga posete, nali ve skoro sasvim zdravog i dugo su sa njim razgovarali. Surovi postupci oca Antonija i njegova nepokolebljivost izgradili su u njemu duboko smirenoumlje. Kod njega nije bolest bila uzrok stalnog seanja na smrt i neprestanog prebivanja u umnoj molitvi, nego je bolest bila samo sredstvo da se razvije ve steena navika unutranjeg delanja. U umnoj molitvi se otac Teodosije tako uzvisio da gajevelikimeupodvinicimastaracIlarionGruzinsmatraoduhovnimdrugom,amnogi sukodnjegailiposavet. Boleststarcase,iduisvojimprirodnimputem,jakopogorala,buduidaseonnijeleio.I on bi odavno umro da nije bio u stanju da sam sebi pomogne. Blagi Gospod je za njegovo primerno trpljenje na njemu pokazao dva uda: produio mu je ivot iznad bilo kakvog

ljudskog oekivanja, i poslao mu takvog uenika koga su svi koji su ga znali zvali anelom. To je bila ovaploena krotost i predanost starcu, koja je ila dotle da je on sam esto zaboravljao na hranu i odmor, starajui se o bolesnom starcu. Njegovo ime je bilo Gavrilo. NapitanjeouenicimaotacTeodosijejeodgovorio:Uenikimadvostrukuborbu:jednu mu nalae starac, a druguavo. Zbog toga su nezaobilazne slabosti, ma kako da je inae uenik dobar. Danas on starca vidi kao svetog, a sutra naprotiv. Vrag unosi razne pomisli protiv starca, i to god uenik vie potuje i uvaava svog starca, to se vieavo trudi da razruituljubav,kakopiesvetiTeodorEdeski.Evotatrebainitiutakvomsluaju:vrag ubacuje pomisao, ami joj okreemo lea. I ako tako stalno budemo izbacivali pomisli koje namubacuje,ostaemonepovreeni. Bolje jeoveku da se podvizava do smrti i da ne vidi blagodat, nego da je dobije, pa da je izgubi, jer e takav biti osuen kao nedostojan. Sva naa dela imaju neki kraj, samo pokajanje nema kraja do smrti. Ako neko ranije napusti pokajanje, pa makar bio i svet, poginue. Sveti oci su se podvizavali do smrti sve vie i vie! Svetim krtenjem ovek stie savrenu blagodat kao poklon, ali je posle duan da se sam trudi i tada se blagodat postepeno otkriva. Gospod je ponekad davao blagodat svetim ocima radi koristi mnogih, ali je ovde pustinja i to nije potrebno, nego je dovoljno to dolaze jo mladi, i pomou blagodati uspevaju da ive na ovakvim surovim mestima! O pomislima starac je rekao: Ako mreom moe da ulovi vetar, ondae uloviti i pomisli. Ali mi moemo da ih ne primamo, da ih odbacujemo i da se neprestano peremo pokajanjem: oprosti Gospode, sagreih,kajemse! Poto starac nije imao sredstava za ivot, njegov uenik je radio bez prestanka. Ali i tada im nije bilo dovoljno da se ishrane pa je uenik,im starac oseti malo olakanje od svoje bolesti,uriodaljudima,kojisusauestvovalinjihovimnevoljama,kaeuemujenajvea njihovanuda.Tadabiihonisnabdevalikojeimemogao. KadasupitaliocaTeodosijakakojepodnosiobatinestarcaAntonija,onjeispriaosledee: Na Kapsokaliviji je uz more iveo starac Joanikije Bugarin sa iskuenikom Matejom, takoeBugarinom.Staracjesanjimpostupaotakostrogodajeneprestanovikaonanjegai tukaogaestoko,auenikmujesamopadaoprednogeigovorio:Oprosti,oprosti,oe! Ovaj ga je tukao nogom, takom, i im je god stigao. Uenik je oseao takvo strahopotovanjepred starcemdaunjegovom prisustvu nijesmeo da sedne,nego jesamo uao, a pri uzviku starca on se samo skupljao od straha, uvaavanja i strahopotovanja prema njemu. Tako je sa njim proveo sve do smrti. A starac je sa njim postupao kao sa psom, iinio to u duhovnom razumu, na korist uenika, dok je drugima govorio da ima anela.Poslesmrtiuenikovekostisumirisale. OsebijeTeodosijegovorio:Mojstaracjesamnomstrogopostupaozatotonisamimao niposluanjenistaranje,isvetomijebilonakorist,napoukumojojdui.

 JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACAMVROSIJEGRK (umro1871) Otac Amvrosije se rodio 1778. godine. Na Svetu Goru je stigao 1799. i stupio kod starca KozmeuskitSveteAne,ukelijusvetihArhanela.Sastarcemjeutovremeiveoinjegov pobratimotacIgnjatije. Na krae vreme pre grkog ustanka u noi izmeu prvog i drugog septembra 1820, nad Svetom Gorom se razbesneo straan ciklon. Jo oko godinu dana pre toga takvi cikloni su seestomoglividetidalekonamoru. No pred sam ustanak gnev Boji je posetio Svetu Goru u vidu ovog sveopteg razruenja,ija se glavna sila obruila na skit Svete Ane, dok je druga mesta zakaio samo njegovbok,alijeitamostvoriomnogojada. Starac Kozma je sa uenicima itao jutarnju. Odjednom se ulo neobino zvidanje sa umom, tako da je otac Amvrosije rekao starcu:Blagoslovi oe da izaem i vidim ta je to No tek to je otvorio vrata, masa vode je navalila u crkvu i ispunila celu keliju. Amvrosije se obema rukama uhvatio za dovratak, a vodeni tok je sa sobom odneo celu kolibu sa mestom na kome je stajala, sve do samih vrata u zapadnom zidu za koja se upravo i drao Amvrosije. Jedino je on i ostao, a starce je odnela voda. Tajfun je zbrisao svu zemlju, preorao batu i odneo drvee koje je tamo raslo. Drugi stub ciklona je pao na keliju prepodobnog Antonija i odneo je celu zajedno sa starcem koji je tamo iveo, dok je trei stub pao na oko dvesta metara od glavne skitske crkve i odneo dve kelije i mlin. Ostale kelije u blizini jedva su se odrale, jer je voda navaljivala na same prozore. Procep kojijesadaizmeuglavnecrkveikelijeocaKonstantina,ranijenijepostojao;onjestvoren dejstvom ciklona. Tako je otac Amvrosije ostao bez staraca, bez kelije, bez hleba i svega ostalog.Stoga jeonuzeonekakvu vunu, te je pletui fesove uspevao nekako da seishrani: ali ne zadugo. Uskoro je izbio ustanak i Sveta Gora se napunila civilima koji su traili pribeite od Turaka. Iz manastira su skoro svi otili, odnosei sa sobom to su mogli; ostali su samo retki. Onda su nagrnuli Turci. Poela je tiranija. Pokupili su sve skitske starce, odveli ih u Lavru i zatvorili ih u pirg, gde su stajali u hladnoj i smrdljivoj vodi do kolenaiuneizrecivimmukamaprizivaliPresvetuBogorodicudaimpomogne.Ondasuih izvukli iz pirga i navalili da trae od njih novac. Ko je mogao, otkupio se. Jedan od njih se

saalio nad siromasima, kakav je bio otac Amvrosije, koji nisu imali neega, pa je za njih uplationaznaenusumu. U to vreme je rod kestena, trave i svega ostalog bio izuzetan, pa je otac Amvrosije iao po pustinji i hranio se onim to je nalazio. Onda je paa izdao naredbu da u roku od petnaest dana svi civili izau sa Svete Gore, a u sluaju da posle tog roka tamo nekog sretne, odrubiemuodmahglavu.IodjednomseSvetaGoraoistilaimonasikojisunanjojostali ponovo su slobodno disali. Ali, ta se onda desilo? Vrativi se kui veina izbeglica tamo nije nita zatekla, pa su poeli da se bave razbojnitvom. Poeli su da pristiu na Svetu Goru i da joj plaaju za ranije svoje utoite grabeima i tiranijom nad monasima, na koje suseobruiledvostrukemuke:odTurakakojihsubili punimanastiri,iodrazbojnika.Ali od ovih poslednjih su patili mnogo vie, i ivot je postao pravo muenje.Sam Bog zna, govoriojeotacAmvrosije,tamejekotalodaseopetnaselimuskitu,daizgradimkelijui dajeopskrbimneophodnimstvarima. Neko mu je dao vunu i on je ponovo poeo da plete fesove. Jednom je skupio to to je napravio, poao barkom sa jo pet otaca do Ksiropotama, da se otuda uspne u Kareju, ne biliprodaorukodeljeikupiohlebivunu.Notektosupoelidapristajukadihnapadoe razbojnici. Uzeli su sve, a njih same vezali. Neko od njih je poznavao oca Amvrosija i rekaodrugima:Zatogavezujete?Njemujeduaunosu.Kelijumujevodaodnela,aon sam niega nema! Tada su ga pustili. On je poeo da moli da mu vrate fesove, ali su oni rekli da su ih ve podelili. Zatim su poeli da trae novac od drugih otaca, po petsto leva. Ovo su pristali i zamolili oca Amvrosija da poe u skit i skupi novac od njihovih uenika. Kadajeonvehteodasevrati,laarmujerekao:tatoini?Razbojnicietepogubiti. Dajdajaodvezem!TakojelaarodvezaonovacnaAmulijaniitamogapredao. Posle toga otac Amvrosije nija imao ta da jede. Zatim su ga uzeli u Lavru da slui Turcima poto je dobro znao turski. Tamo je posluga nosila bele pregae i zato ih nisu dirali. O starcima prolih vremena otac Amvrosije je rekao: Kada sam doao na Svetu Goru, ovde je bilo istinskih staraca i po izgledu, a osobito po njihovom duhovnom iskustvu. Deavalo se da nismo smeli ni u lice da im pogledamo. Ako pogleda, onda protiv svoje volje zatvara oi od blagodati koja sa tih lica sija. Zato smo pored njih prolazili pogleda uprta u zemlju. Njihova re je bila silna i sejala je oko sebe uvaenje i strahopotovanje rastvorenoljubavlju. Starac Amvrosije je umro 24. februara 1871. godine. Do poslednjeg dana je govorio, a prieivao seesto. Tog poslednjeg dana ga je jeromonah koji je doao zatekao hladnog kakoleisazatvorenimoima.Zbogtogasumislilidajemrtav.Nojeromonahjesagnuvi se, rekao starcu na uvo:Otvori usta. Otac Amvrosije je otvorio usta te su ga priestili. Onjesamoprogutao,ponovozatvoriooi,injegovaduajeodletelakaGospodu.

 JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACVISARIONKUCOVLAH (umro1884) Otac Visarion se rodio 1809. godine. Na Svetu Goru je stigao 1834. zajedno sa roenim bratom, duhovnikom Zosimom, koji je zatim iveo na Katunakiji. Stupio je u Dionisijat gde su ga postrigli posle tri godine. Tu je iveo dvadeset godina, a zatim je, pri primeru brata,poaodamolitvenotihujeiiveojeuraznimpeinama.Jednomsenaseliouvlanu peinu, nalik na svod, koji je u zemlji otvorio mali izvor to iz planine izbija negde iznad Katunakije. Kada je Lavra o tome saznala, uinili su sve da ga izbace, navodei kao razlog dasejarciibikoviplaeinemogudapriupojilukojejeizgraenoporedpeine,jertamo vide oveka. Posle je iveo ispod Ksenofontskog skita, u Svetoj Ani i u Novom skitu, na kamenju, gde bi sklepao sebi kolibicu. Otac Visarion je rodom KucoVlah. Rasta je bio veomavisokog,anjegovastalnanonjajebilaovakva:naniskojkamilavkibilajestavljena nametka, kratak ovetali podrasnik i na njemu jakna sa nekoliko dugmadi koju je on doneo jo kada je doao iz sveta pre mnogo godina, i koju nije skidao ni leti. Njegova je kelijabilasasvimmalena.Rukodeljenjegovojekrojenje,alijemaloio.Uglavnomsebavio itanjem, razmiljanjem i umnosrdanom molitvom. Veoma je dobro poznavao Sveto pismoidelaotaca. Ruski monasi, koji su 1871. posetili starca, zamolili su ga da provri vodu za aj. Ali, pokazalo se da sem male dezve kod njega nema niega. Tada su ga zamolili da ih napoji duhovnim piem. Trebalo je videti s kakvim je oduevljenjem govorio. Njegov bas, i bez toga gromak, jo je veselije odzvanjao:Umnoj molitvi se moe nauiti i u manastiru. Ta je stvar neophodna, ali se stie samo uz iskusnog rukovodioca i samopregor, uz prisiljavanje, ne ostavljajui pri tom i delatne podvige: post, poseivanje hrama i ostalo. U svemu treba imati strogu panju. Dobar je poredak u Rusiku. Ranije je Dionisijat prevazilaziosvemanastire.Tamosubilivelikipodvinici.Onipostojeisada,alinetakvii ne toliko. Poredak se u nekim bratstvima znatno izmenio jer je tamo nestalo mira. Sada RusikprevazilazisvepoporetkukojisuzaveliigumanGerasimiduhovnikJeronim.Zbog toga uvajte to to imate pa e Hristos sa svim anelima biti uz vas. On i sada ivi sa vaom obitelji, samo je neophodna panja da se ne udalji. Treba da bratija ivi u miru i saglasnosti na svakom poslu, inaee se sve raspasti, kao to su pali i veliki manastiri, i svee otii na tetu, kao kad se prolije sud, a posle tenost vie ne moe skupiti ma kako

setrudio.Uzmitenaprimerporodicu,drutvo,dravu:jakajeonadravagdesupodanici jednoduni i sa podjednakom revnou se brinu o optem dobru, zapostavljajui svoju linu korist. Gde, pak, nema sloge, tu drava pada. Zato su drugi manastiri osiromaili i oslabili?Uslednedostatkasloge.Tamoigumanismenjujujedandrugog. O milostinji starac je govorio: Rusik dobro postupa to daje milostinju i snabdeva siromane. Ali nije dobro to daje otvoreno, u porti, jer mnogi pustinjaci, kadauju da se razdaje milostinja, ustaju i idu na put da i sami prime, pa time naruavaju svoje bezmolvije. Milostinju treba davati tajno i razmatrati sluajeve onih kojima je potrebna. Gospod je dao zapovest i to kako laku zapovest! Onae se prva pomenuti pri Njegovom drugom dolasku: Hodite blagosloveni ... (Mt. 25, 34). Jo je govorio starac:Ko u srcu nosi alostpoBogu,tajimaismelostkaNjemuiduatakvogovekaseraduje,akoimatelesni mir,njegovaduajeubrigama,ateloseraduje! Pitali smo starca da li mu iskuenja bivaju od ljudi ili odavola. Odgovorio je:Od ljudi ne,aliodavola...Meutimionisunaiuitelji,beznjihnivrlinenebibilo. StaracVisarionjeumro1884.godine. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACJOAKIMGRK (umro1889) Otac Joakim, u svetu Manojlo, rodio se na ostrvu Kritu u eparhiji Sfatja, u selu Kalikrate. Tamonji stanovnici se iz davnih vremena odlikuju smelou i vetinom u grabeu i smatraju da je titula razbojnika slava. Manojlo nije uio kole, a ni za molitvu nije znao. Imajui posla sa svojim vrnjacima on je prirodno usvojio i njihove poroke. U dvadesetoj godini ivota je stupio na put razbojnitva. U elji da zaslui ime generala (kako se sam izrazio) on nije prilazio bandama ostalih, nego je od sebe udaljavaoak i one koji su mu dolazili sa namerom da naine druinu. U prvim svojim pljakama on je, kao jo neiskusan,padaourukevojnikaibiozatvaranutamnicu,odaklejenalaziomogunostda se oslobodi. A kada je uestao sa napadima i pljakama, vlasti su stale da ga progone, naznaivi povelikuucenuza njegovu glavu. Tako jeManojlo proveo petnaest godina. No blagi Gospod je ne elei smrti greniku, i videi nezlobivo srce kod Manojla koji je na lo putstaojedinozatotosubilitakviobiaji,ustrojiodaseManojloobratiizpogibelji.Stariji brat Manojla je zbog neeg dospeo u zatvor. O tome su ispriali Manojlu. Saalivi se na

situaciju brata, i osobito njegove porodice, on je reio da se lino zauzme za njega pred vlastimaidasebepredaumestonjega.Kakojestareinstvouselubilohriansko,Manojlo je otiao ka jednom od njih nou da pita za savet: da li da se preda pai, ili kuda da ide? Stareina je obeao da porazgovara sa kajmakamom i, otiavi tamo, pitao je: Ako uhvatimo Manojla, da li e nam ga ostaviti? Ostavljam vam ga, odgovorio je kajmakam. Stareina je Manojlu ispriao ovaj razgovor i doveo ga kajmakamu. Ovaj je cenei stareinu, i potujui zadatu re, napisao poruku pai (koji je sa svoje strane uvaavao kajmakama) da bi trebalo pokloniti ivot Manojlu. Dolazak Manojla je iznenadio, pa ak i zaprepastio pau koji dugo nije verovao svojim oima da je to zaista Manojlo, za iju glavu je naznaena tolika suma. Osobito nije mogao da poveruje da se predao dobrovoljno. Paa je bio dirnut do suza i pustio je Manojlovog brata, a njemu je odmahpredloiodastupikodnjegauslubu,natajeovajpristao.Takojesluio,topai, tokajmakamu,zaezdesetlevameseno! Posle etiri godine pau su premestili u Solun, a Manojlo ga je zamolio da ga uzme sa sobom. Onda je paa jednom trebalo da ode na Svetu Goru, pa je s njim poao i Manojlo. Tu je, na Svetoj Gori, tada bio onaj isti kajmakam kome se najpre i predao Manojlo i ovaj ga je zapitao ne bi li ostao kao serdar. No Manojlo nije pristao smatrajui da ne treba da ostavljapaunaputu,pasevratiouSolun.Poslenedeljudanakajmakamjeisamdoaou Solun i izmolio od pae da mu da Manojla kaooveka snanog i sposobnog radiuvanja Svete Gore. Manojlo je to primio kao znak Boji, i ostavivi i svoju nevestu, poao sa kajmakamom. itavegodineManojlojeobavljaosvojuslubunaSvetojGoriobilazeimanastirebivaoje na praznicima, radi uvanja reda, kao i drugi serdari. Zatim su kajmakama naznaili na nekodrugo mesto,ionjepredloio Manojlu da pou zajedno.No Manojlo jeodgovorio: Efendi, dozvoli mi da ovde proivim jo godinu dana, meni je ovde jako dobro! Poivi, poivi!, odgovorio je kajmakam i otiao sam. Od tog vremena nastupa potpuni obrt u ivotu Manojla koji je osetio silan poziv Boji da se odrekne sveta i da ostatak svog ivota posveti pokajanju. Prve godine svog hodoasnikog ivota Manojlo, da li od dosade, da li zbogsvog preanjegivota, nijepodnosiotekopraviloepitimije kojemujezadato,pa je pomiljao da ode sa Svete Gore. Ali, samo to bi to pomislio, odmah bi osetio kako ga neto vee za Svetu Goru, i to se ponavljalo svaki put kad god se pojavljivala elja i reenost da ode. Tri godine je tako Manojlo iao uz kajmakama, ali platu ve vie nije primao,aetvrtegodineseprolazeiporedskitaSveteAne,tamozaustavioigodinudana iveo kod glavne crkve. Prolo je dakle, pet godina od njegovog dolaska na Svetu Goru, i vreme epitimije se bliilo kraju. U srcu je oseao poziv da ostane, ali se jo uvek borio protiv te misli. U stvari on je ve bio odluio da ostavi Aton, samo to je to bila poslednja borba sa samim sobom. Do Hilandara je doao reen da se vie ne vraa, ali je tu osetio takvo stanje due da nije mogao kroiti dalje ni koraka, nego se vratio nazad, obiao celu Svetu Goru, i pri tom razdelio sve svoje novce. Doavi do skita Svete Ane Manojlo nije

poao dalje. Dikej Visarion, koji ga je i ranije znao, sauestvovao je njegovoj duevnoj nevolji pa ne samo to mu nije spreavao da se tamo nastani, nego mu je ukazao svaku poast,iuskoromujeGospodpomogaodastekneeljenoutoite. Iza skita na severozapadu postoji u steni velika peina i Manojlo je to mesto tako zavoleo da je reio, da, ako ve treba, onda ba u toj peini ostane, a ne negde drugde. Primivi blagoslov staraca, on se tamo i uselio, dolazei odatle svakodnevno na ranu liturgiju. Monatvonijeprimio,negojeiveokaomirjanin. Jednom je tako doao u crkvu pre liturgije. Tu u porti je bilo sakupljeno nekoliko monaha kojisumurekli:Zato ti, Manojlo, meu nama ivi tako? Vreme ti jeda ostavi civilnu odeu i oda obue monaku! Manojlo je izbegao odgovor i uao u crkvu, a kada je stao na svoje mestouo je tihi unutranjii glas:A u stvari, zato ti otee Manojlo? Posluaj savetstaraca.Pogledaj,patisiveisamstar.Imasedubradu,kudaetako?Zarnevidi kako se o tebi staraju sveti Joakim i Ana sa Bojom Materom? Seti se kako te ne putaju odavde,ne eledase ti udalji saovogmesta! Manojlo jeizaao iz hrama i rekao bratiji: Ostajem ovde, primam va savet, samo mi kupite odeu i nazovite me Ana, da bih i samimimenom zauvekpripadaoskitu! Starci senisu zaudili tolikoj prostoti Manojla, jer su znali njegov raniji ivot, pa su mu zato rekli da tako ne ide, nego e ga nazvati Joakimom. A za odeu su starci meu sobom sakupili: dikej je dao 10 leva, drugi koliko je ko mogao. No poto suma nije bila dovoljna, Manojlo se otpremio u neke manastire da tamo zamoli pa je onda kupio sve neophodno. Tako su ga i postrigli. U to vreme se zavrilainjegovaepitimija,pajemogaopristupitiiprieuSvetihTajni. Peina u kojoj je iveo otac Joakim je bila prostrana, visoka, moe se rei ak i svetla, obrazovanauprirodnojsteni,aliuvekhladnaivlana,timpretonijezatienaodvetrai nepogoda. Nijeimalanivrataniprozora.Kadjepadalakiaunjojjebilomokro,akadaje bio mraz vlaga se pretvarala u led, pa je ak i sneg padao unutra noen vetrom i tamo ostajao due nego na otvorenom mestu. Vatru nije imao, a toplu odeu nije nosio. U tome tojeimao,tankompodrasnikuirasi,iaojeiletiizimi. Prolo je tek pet godina od postriga, a za njegovu odlunost i dobrovoljno stradanje Gospodmujedaosmirenjeiumiljenje. Od vremena postriga on je sve vie sticao strah Boji, pa su ga skitski oci izabrali za eklisiarha grobljanske crkve, kuda je on svakodnevno odlazio pre zore da pripremi sve potrebno za sluenje liturgije. Posle slube je istio crkvu, zatvarao je i odlazio u svoju peinu, uzimajui sa sobom testiju vode. Iako je bio nepismen, znao je napamet sve praznine tropare i kondake. Ali od svega dirljiviji je kod njega bio dar umiljenja i suza. Odredivi oca Joakima za eklisiarha, skitski oci su reili da mu svakog dana daju po hleb. Posle liturgije on je dolazio u jednu od kelija gde bi dobio hleb i uzeo vodu. Drugog dana iao je u drugu i tako dalje po redu. Tim hlebom, koji nije bio mnogo tei od pola kilograma i koji bi prethodno isuio i pretvorio u suharke, starac bi ugoavao svakog ko

doe do njega. im bi neko doao, on bi brzo dohvatio vodu, nalivao je u anak i tuda stavljao suvarke, stavljao kaiku i sloivi ruke na grudi, poinjao da moli da taj jede i to takoumilnodanisitnijemogaodaodreknetakoiskrenomgostoprimstvu... Imao je krst u duborezu koji mu je neko poklonio kada je doao na Svetu Goru. Na njemu su sa obe strane prikazani 12 praznika. U procepe i pukotine u krstu on je stavio mnogo komadia vate koje je uzimao sa svetih motiju u svakom od manastira. Po njegovoj ivoj veri od ove vatre se peinom irio predivan miris, kao od samih svetih motiju. Taj krst je bio i jedino njegovo blago, iuvao ga je u drvenoj futroli. Kada bi neko dolazio k njemu, onjeodmah vadiokrstipredlagaonovodoavemdasepomoli, posleegajemolio gosta da celiva lik Boje Matere na hartiji. Zatim je predlagao da se sedne, a sam bi poinjao da se stara o ugoenju. Prilikom pratanja on je uvek upao malo trave koja je rasla kod njega meu kamenjem i davao na blagoslov od svetog Joakima i Ane i Presvete Bogorodice. Izgledao je veoma izmodeno emu je naravno uzrok bio nain njegovog ivota. Sam je govorio:ranije sam jeo i meso i svakeakonije, pio vino u izobilju, mleko nisam srkao kaikomnegopioumestovode,asadamijeGospoddarovaoovuvoduihlebinalazimda je to slae od sveta to sam ikada jeo i pio u svetu. Divno je kako pustinja uslauje hleb. Daje mu naroit ukus, naroitu sladost. Slava Tebi Gospode! Slava Tebi Gospode! Kako je milostivGospodikakosuvelikinjegovidarovi! Nije mu bilo neprijatno da potvrdno odgovori na pitanje: Oe, ti si bio Manojlo razbojnik?Da,jasamtaj,ja!TojeudomilostiBoje!udo!Janikadnisamnisanjaoda u biti monah, a pogledajte ta je uinio Gospod! Turin, Turin me je ovamo doveo. udo,udomilostiBoje! U peini nije bilo niega. Na vlanom podu, u uglu, bilo je poloeno nekoliko starih dasakanakojimaseonodmarao,prostiruiprekotogaostatakvunenogdaka.Noimeje on ispunjavao duge noi u svojoj peini ne palei vatru, budui nepismen i nemajui rukodelja? Naavi negde dve baene prazne tikve on je nakupio u jednu od njih male kamike, adrugu praznu bi stavljao pored nje. I kada bi nastupila no, on je prebacivao iz jedne u drugu kamenie pravei sa svakim po jedan zemni poklon sa Isusovom molitvom.Tikamicisumuzamenjivalibrojanice. U poetku mu je po neko, saalivi se nad njegovim siromatvom, davao to koulju, to drutu odeu, ali on je sve vrlo brzo odnosio nekome od pustinjaka ili ostavljao na putu kojim prolaze jedino pustinjaci, radei isto to i s novcem, akomujeneko davao. Videi da on ne nosi te stvari, pitali su ga: Gde je to to ti je poklonjeno? Otac Joakkm je neodreeno govorio kao da ne zna: Ja sam ostavio u peini, ali izgleda da je neko u mom odsustvu uzeo! Posle toga, saznavi za njegove obiaje, prestali su da mu daju. A njemu samom je bila veoma potrebna topla odea; prodorna hladnoa peine, vlaga, a

ujedno i izmodeno starako telo uinili su svoje. Na kraju je i on sam molio topli podrasnik,mantijuijaecipele. Osim metanija, njegov trud se sastojao i u tome to je nou istio puteve od kamenja, uravnjavajui staze svim prolaznicima. Vijugave staze esto idu preko sipara na strmoj padini, i zbog toga staza od kamenjaesto uopte ne moe da se oisti. No on je skupljao, ako ne ba sve, a ono posebno otro i veliko kamenje i time poravnavao stazu koliko je mogao. Tamo gde je kamen esto klizio na stazu, zbog ega se ona nije mogla oistiti, starac je smislio da iznad staze izgradi zidove, ponekad jedan za drugim paralelno na istommestuiznadputa,kakobi onizadravalikamenje.Osnovniciljpodvinikajebio da svom telu ne da mira, a ujedno je po oseanju duboke ljubavi prema ocima, hteo da im uiniolakicudasenebisuvieumaraliuhodu. Stari obiaj Svete Gore je da se na raskrima i okukama postavljaju krstovi da bi putnici po njima znali gde treba da skrenu i na koju stranu. U skitu Svete Ane, zbog stranih urvina i velikih stena, staze se ravaju u velikom broju. U svako dalje mesto,ak i u skoro svaku keliju, vodi svoja staza. Mesni itelji ih dobro poznaju, ali je peacima iz drugih mesta teko da se snau u stazama koje esto presecaju jedna drugu. Otac Joakim je na svakom raskru i nagloj okuci postavio krstove utvrdivi ih dobro kamenjem. Takvim svojimrukodeljemonjeznatnoolakaoputmnogima. Njegova peina je veliki prostor u mermernoj steni koji se obrazovao uzdu, sa severa na jug. Ulazak je sa jugozapada. Do ulaza vodi uska stazica iz skita. Na istoku se uzviuju jedna nad drugu stene, na jugu je peina zatiena planinskom liticom, a sa severa je provalija. Prema provaliji je podignut zid od kamena radi zatite peine od snega koji bi bez toga u zimsko vreme napunio peinu. To se jednom i desilo, tako da su starca drugi morali da otkopavaju. Ali taj zid nije dovren, jer je procep veoma visok pa se bez skela nije moglo zidati dalje. Zbog toga nad zidom zjapi velika praznina koju natkriljuje gornja stenanadprovalijom,obrazujuitakonekuvrstuvelikogprozora.Staracjeuztajzidimao sloene daske na kojima se on ponekad odmarao. Pri ulazu u peinu on je raistio kamenje i navukao zemlju u kojoj je sejao alfiju, bosiljak i jo neku drugu mirisnu travu, koju je delio za blagoslov posetiocima. Na putu u peinu ponegde je u rascepe meu kamenjemusaivaolozu,ilibadem,iliprostodrvoiradovaosevideikakosezelene. Jednom su u razgovoru pitali oca Joakima nije li tetno po njegovo zdravlje da ivi u tako vlanoj peini i ne plai li se prehlade? On je odgovorio:A zato da se plaim? Ako se uhvatim za ruku svete Ane koja drugom rukom dri ruku Vladiice, ja imam potporu, imam uzdanicu! Strah je od avola, a hrabrost i radost od Gospoda i Majke Boje. Kada vojnici idu u borbu onda u poetku kao da se plae. No, stekavi hrabrost i zapoevi borbu,uvrujuseutojhrabrostiiodolevajuneprijateljutadabivajunagraeni,dobijaju inoveiostalo.Istotakotrebadabudeisamonahom.SlavaTebi,Boe!Tolikodarovasam dobio ja greni. Bio sam razbojnik, bludnik, prestupnik svih zapovesti Gospodnjih, a

kakvimmejedarovimanagradioGospod!taemiboljemestozaivot?Janeznamkako da zahvalim Gospodu i Preistoj Njegovoj Materi za ovu peinu. Posle postrigaesto sam pomiljao da krenem po manastirima da se pomolim pred svetim motima iudotvornim ikonama, ali kad samo pogledam na svoju peinu, nikako se od nje ne mogu rastati. Pomisaomiodmahgovori:Akudadakrene?tatiovdefali?Odeuima.Nisijetraio: tebisujeovamodoneli.Hlebtidajuoci.Sedinaovommestu!Ija,kaodasamvezan.Tako i ostajem. Ne mogu da odem od peine nikuda sem u skit na liturgiju. Gospod mi daje takvu sladost u ovoj peini da ne bih mogao odavde da krenem, pa makar mi davali celu SvetuGoru! Znai,stare,nijeti ovdehladno? Odgovorio je:Deava seda seruke i noge smrznu, skoane se tako da ih ni mrdnuti ne moe. Ali kada to proe, osea se sedam puta zdravije nego pre toga. Kaem vam, brao, na Svetoj Gori govore da je ovde vazduh lo i davodacurinizmermer,iplaesetoga.Strahjeodavola.AkojeMajkaBojaCaricasve veseljene, a ovo Njen dom, i ako se ona stara o celom svetu, onda se, naravno, jo mnogo vie stara o sopstvenom domu iega onda da se plaim? Da bolje shvatim tedrost Boju, nisamnivratanapravionasvojojpeini.CaricaNebeska,Zastupnicajesvih,pakakoonda moemo da se kolebamo? Da, strah je odavola. Ako se koulja menja zato da se osui, onda je to u redu, a ako se menja od straha da se ne prehladi, tome ne treba verovati. Jer mitrebadaverujemouGospodaiMajkuBojuisvetogJoakimaiAnu,aneupresvlaenje koulje! Evo, iguman svetog Pavla je dva puta dolazio ovamo i molio me da ih posetim, obeavajui sve to mi je potrebno, ali ja ne mogu. I zato odea dolazi meni ovamo, i obua,ihleb,avodeimaslavaBogu!Kakouseopravdatiakokrenem?Monahtrebada pokae hrabrost i postojanost, kao da je u ratu hriana s Turcima: u takvoj borbi samo hrabriizlaze kaopobednici. Ako oni unapred ne bi bili reeni da idu dosmrti, ne bi mogli imati hrabrosti, ne bi mogli pobediti, niti bi ikada stekli nekiin. Tako i monah u svojim delima treba da pokae svoju vrstu hrabrosti, a pre svega da se utvrdi na jednom mestu i dasetamostrogodri! Jednomsam, produio jestarac, ufebruaru mesecu poeleo da sepopnem na vrh Atosa i pitao sam jednog monaha koji put vodi gore, ali on me tako uplaio da sam doao u punu nedoumicu. Govorio je da je tamo i leti opasno po zdravlje, tolika vlada hladnoa, a zimi niko i ne ide. Posle sam pomislio:Kako je to mogue, pa to mesto je Svetinja nad Svetinjama. Moe li tamo nekome nakoditi, ili tim vie, moe li neko tamo propasti? Takosam,pitavizaputHadiGeorgija,poao.Dozalaskasuncasamstigaonavrhiuao u tamonju crkvu. U njoj je bio led. Uzeo sam kamen i njime lomio led. Oistio sam toliko da sam mogao da legnem, ali sam poeo da se predomiljam da li da legnem. Pomisao se ipak rodila u meni: a ta ako se razbolim? Odmah sam na to odgovorio: pa zar je mogue? Ovde je Svetinja nad Svetinjama! U toku noi ruke i noge su dobro ozeble, ali sam se ujutru osetio sasvim zdrav, sedam puta zdraviji nego kada sam ovamo dolazio, i

mogaosamjotridanatamodaprebivam.Dotogvremenasamnosiovetrovku,alisamje potpunoostavioposletoga.Odtadasamprestaodaseplaimbiloega,znajuidajestrah odavolaiodnedostatkavere! Ako mi daju stvar slinu nekoj koju ve imam onda jednu dajem, da ne bih imao dve iste, jer sam bio razbojnik, bludnik i veliki grenik, pa ne smem da imam dva para cipela, dvekouljeilinetodrugoododee! O milostinji je starac govorio:Ja sam sebi postavio za pravilo da nikuda ne idem i da ni od koga ne traim, ali ako mi neko donese, ne odriem se i koristim to za popravku puta ilizaobnovljenjeporuenogzida,anajviezakandilougrobljanskojcrkvikojesenikadne gasi, a takoe ponekad molim jeromonaha da odslui liturgiju. Ali, ako bi se desilo da dobijemvelikiprilog,ondabihnasebeuzeosavrashodgrobljanskecrkve,tojestprosfore, vino, ulje, vosak, tamjan i ostalo. Posle toga starac Joakim jeustao i doneo da pokae dva hleba, priajui kako mu je neko danas dao te hlebove, i uskliknuo: ta mi jo treba! SlavaTebiGospode!Presvetamidajehleba,tamijotreba?Onamesvimesnabdeva! Vi mislite da ja ispunjavam neto monako. Ja sedim ovde i vreme provodim osuujui druge, prejedajui se i spavajui. Iako ribu neu, ali hleb jedem jako mnogo, i pri svemu tome se nadam u milost Boju, u pokrov Majke Boje, u svete Joakima i Anu, iako sam sasvimnedostojan! Po Bojem doputenju, starcu Joakimu se desilo neto slino onome to je doiveo prepodobni Antonije. avo mu je doneo veliko iskuenje: posle rada na stazama uoi jednog praznika, poao je na svenono bdenije u kirijakon. Odjednom se javila takva silesijaavola koji su ga uhvatili i bacili nanie niz strmu padinu prema moru. Starac je, tumbajui se, leteo nanie i kada se na ravnom mestu zaustavio, avoli su ga ponovo uhvatili i ponovo bacili dalje, pa je tako nekoliko puta bio bacan preko kamenih zubaca i kroz grmlje, i dospeo do samog mora. Na veliko iznenaenje, njemu samome nije bilo nita. Skitski oci su ve poeli da se skupljaju u kirijakok, ali videi da Joakima nema i znajui da on uvek prvi dolazi u crkvu, zaueno su pomislili da li je uopte iv. Poli su da se osvedoe. U peini nije bio, pa su stali svuda da ga trae i na kraju su ga po glasu nali na obali mora. Onda je sabor reio da ga vie ne putaju u peinu, nego su mu dali mestoprisamojgrobljanskojcrkvi. Pred praznik Vaskrsenja 1888. starac se razboleo, legao u krevet i nita nije jeo. Od tog vremena pa sve do smrti proiveo je bez ikakve hrane osim to su mu poneki gutljaj vode sipali u usta. Iako mu je glas sasvim oslabio, on je jo uvek mogao da govori. Makar s tekoom, ali su se rei mogle razabrati. Na etvrtak Svetle sedmice, bio je kanon hramovnogpraznikanjegovecrkveuimeivonosnog Istonika.Suncesevepribliavalo horizontu i jo minut i bilo je spremno da zae. Odjednom je otac Joakim uskliknuo gromkim glasom: Panagija mu, Panagija mu (Presveta moja)!, i s ovim reima je ispustio duh u ruke svog Gospoda, Koga je tako zavoleo. Starac Joakim je umro kada mu

je bilo oko sedamdeset godina. Od toga je na Svetoj Gori proiveo vie od dvadeset pet godina. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACJEFTIMIJEGRK (umro1866) O starcu Jeftimiju, kome su se za savet obraali otac Antipa Valaamski i iguman Nifont (ovaj poslednji kao njegov duhovni sin po postrienju), nemamo podrobno svedoanstvo. Saznalismosamosledee. (Iz zapisa oca Pantelejmona): Starac Jeftimije je rodom bio Grk i rodio se 1770. godine na ostrvu Imros. Neko vreme je radio kao uitelj, ali poto nije bio optereen supruanskim vezama, rano je poeo da pomilja na spasenje due, te je reio da stupi u monatvo. Sa trideset godina se otpremio na Svetu Goru i ovde se naselio u skitu Svete Ane kod jednog starca.KakojegovoriootacNifont,onjeuskitubiostuboslonac. GodinudanapredsvojodlazakuvenoststaracJeftimijejebioveomabolestan.Svikojisu duhovno bili sa njim u vezi dolazili su da se oproste. Pripremajui se za smrt on je kao iskusan podvinik govorio za oprotaj:Oci, starajte se uvek da ste spremni, da vas taj as ne bi zatekao, jer tada ve nita neete moi da uinite! Govorio je to sa takvim oduevljenjem da su svi bili ganuti videi s kakvom reenou stupa na dveri smrti, i svi suodtogaimalivelikukorist.Aliodtebolestistaracnijeumro,negojepotpunoozdravio. Jo za ivota bio je udostojen otkrivenja o smrtnom asu. O vanosti tog trenutka kada dua izlazi iz tela, starac je govorio ovako:Ako nekouje za duu koja je otila, ma gde bio i maime se bavio, neka odmah ostavi sve i neka se moli za umrlog. Makar i njemu samome molitve drugih bile potrebne, makar i svoje pravilo jo ne ispunio, neka togasa zaboravisebeisvakodrugodelo,inekasemolizapoiveg. Starac Jeftimije je osobito voleo moldavski skit. Nemajui mogunosti da seesto vidi sa starcem, iguman Nifont ga je dugo molio da se preseli k njima u skit, ali se otac Jeftimije nije slagao, ne elei da ostavi svoje tihovanje. Bog je, videi iskrenu elju oca Nifonta i njegovogbratstva,Svojimpromislomuiniodasezbudeponjihovimmolbama.Igumanje pozvao starca na osveenje skitskog hrama. Starac je krenuo budui sasvim zdrav. Obilaziojeceoskit,razgledaonovezgrade,bionasvimslubamaiutrpezariji,iposledva dana priestio se Svetim Tajnama. Posle toga je doavi u keliju, u stanju neiskazive

radosti, od ijeg izobilja je poeo da peva tropare i stihire, to se drugima pokazalo vrlo udnim.Usred pevanja starac jepredao svoj duh Gospodu. Oni koji su tome prisustvovali pomislili su: Kakav udan obiaj ima ovaj starac da glasno peva. Tek to je zautao, pogledali su i videli da je starac ve umro sa izrazom velike radosti na licu. Kada smo posle toga posetili keliju Rodestva Bogorodice u skitu Svete Ane, gde je iveo starac Jeftimije, zamolili smo njegove uenike da kau neto od starevih pouka. Tuno su odgovorilidanemogudapredajusiluiubedljivostonogatojestaracgovorio:O,daste ga zatekli u ivotu i od njega samog uli re! Mi ne moemo da prenesemo ono to je govorio,jerjesamnjegovgovorimaoblagodatnusiluiprodiraoudubinudue. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACTEOFILAGIAPSIHIGRK (umro1870) Oca Teofila su u skitu zvali Teodorit. Rodio se 1777. godine i po zanatu je bio stolar, ali je vie od toga radio na sudu: bilo kakva parnica hriana s Turcima da se povela, uvek su zvali njega, jer je turski jezik znao savreno. Ali, videvi tatinu svega toga, doao je u Svetu Goru i stupio u Rusik. To je bilo oko 1800. godine, pri igumanu Savi, kada su nameravali da pristupe kopanju temelja za zidanje novog manastira na obali. Iz Rusika, Teodorit je otiao starcu u skit Kapsokaliviju, gde je iveo est godina, a u vreme grkog ustanka je ve iveo u Novom skitu, gde se postrigao u mantiju sa imenom Teodosije. U shimugajepostrigaonjegovduhovnikizskitaSveteAne,Joasaf,nazvavigaTeofilom. Znajui dobro turski, on je i tu sa uspehom pred Turcima zastupao mnoge monahe, oslobaajui nekoga od smrti, nekoga od nevolje, podmeui esto sopstvenu grbau umesto onih za koje je molio. Videi njegovo dobrovoljno stradanje mnogi su Turci govorili:Zatoliseovajzalaezakrivcekojisuzasluilikaznu?pasumusavetovalida se udalji sa Svete Gore. Ali, dobrovoljni muenik je bio spreman da za svoje blinje i ivot poloi.IuSolunujezastupaosvetogorskemonaheimnogejeizbavioizzatvora. ImeAgiaPsihi(svetadua)nadenulisumustanovniciskitazaizuzetnudobrotuiljubav koja je obuhvatala sve. Drukije ga nisu ni zvali, i mnogiak nisu ni znali njegovo pravo ime. Od turskih batina postao je pravi invalid: ruka prebijena, kima uinuta i celo telo izranavljeno.

Spasao je takoe i mnoge deake od turskog nasilja, a jedan od njih je kasnije postao igumanKutlumua. Zavremegrkogustanka,onomalostanovnikaskitakojisuostali,oskudevalisuusvemu, a pre svega u hlebu. Hranili su se kestenom i travom. Jednom je doao inovnik od solunskog pae, i Agia Psihi mu je rekao: Porui pai da umiremo od gladi, a i vai vojnicinemajutadajedu.Nekapoaljepenicu!Odtogvremenapaajepoeodaalje hleb. Svi su se plaili Turaka i njihove surovosti, ali jeAgia Psihi imao osobitu smelost kada im se obraao i zastupao za sve. Turci su mnogo puta postupili po njegovoj elji, ali bi ga ponekadidobropretukli. Kada je paa doznao da je na Svetoj Gori ostalo mnogo deaka, naredio je da ih sve sakupe. Hvatali su koga su stigli: i iskuenike i svetske oko trista dua, a onda su ih poturiliuSolunu.AgiaPsihijebiotamoivideoihprenegotojeobavljenmuslimanski obred. Rekao je pai: Zato si pokupio deake? Ovaj je odgovorio: Na prorok Muhamed je naredio da hrianskog deaka, ako ga naemo, blagim reima ubedimo da primi vau veru, a ako deak bude zarobljen, onda da to uinimo nasilno! Eto kako se na prorok brinuo o rasprostiranju nae vere!Va prorok vas vodi pravo u pakao, a vi ga sluate! pobunio se otac Teofil. Jedan Turin je hteo na mestu da ga ubije, ali se zaustavio i rekao:Trebalo bi te ubiti, ali nam je ao i ostavljamo ti ivot. Samo ti batali zastupanjezaovedeake! Kada su u solunsku tamnicu zatvorili predstavnike Atona, meu njima su bila i dva jeromonahaizNovogskita,JosifiGerasim,ibratijajemolilaAgiuPsihidaodeuSoluni izmoli njihovo osloboenje. Pretrpevi svata od Turaka, jer su jednom ak i pucali na njega iz iste zabave, on nije hteo da ide, ali kada je pomislio na to kako zatvoreni pate, nije se uzdrao i iz saaljenja je krenuo. Od pae je izmolio da pusti ona dva jeromonaha. Nokadasuotilidaihoslobode,mnogidrugitamozatvorenipoelisusasuzamadamole Agiu Psihi da se zauzme i za njih, padajui mu pred noge i ljubei mesto gde je stajao, nazivajui ga ocem i dobrotvorom. Njihov oajniki poloaj i gorke suze duboko su dirnuleAgiuPsihii,bezobziranasvetekoe,onjeponovootiaokodpae.Gospodmu jepomagaoipaajeodmahpustiojo23oveka. Jednom na Svetoj Gori Bilepaa je u drutvu pitao Agiu Psihi: Kako vi gledate na naeg proroka Muhameda?Mi s njim nikakvog posla nemamo, to je vaa stvar!A ta smatrate da je Hristos?Nema ta da smatramo, nego kako jeste: Isus Hristos je Bog istiniti Koji je stvorio nebo i zemlju, anele i ljude, more i sve to vidimo svojim oima. Na te rei pai kao da je pozlilo: pao je u nesvest.Agia Psihi se prepao i prekrstivi ruke na grudimaekao neminovnu smrt. Kapetan koji je tu bio na konju izvukao je ma i hteo da poseeAgiu Psihi, ali je u to vreme paa poeo da se pridie. To je skrenulo panju kapetana i on je skoio sa konja i pitao pau: ta se to s tobom desilo i zato stupa u

ovakav razgovor, ako se ne osea dobro? Paa je odgovorio: Ja sam razgovarao sa mnogim Grcima, ali ni od koga nisam uo ovakve rei. Ovo mora da je neki naroiti ovek! Moglo se pomisliti dae posle odlaska Turaka sa Svete Gore svi kojima je Agia Psihi pomogao pouriti da mu uzvrate, i dae biti obezbeen u svemu do kraja ivota. Ali, tako nije bilo. Kada su ga pitali zato ivi u takvoj bedi, on je rekao da je prilikom ustanka vei deo monaha otiao na razne strane i malo se ko vratio, a svi koje je on oslobodio su pomrli. On sam, imajui kolibu u Novom skitu i bavei se rukodeljem skoro nikuda ne ide i, prirodno, malo ga ko zna i pomae. Na kraju su od njega oduzeli i samu kolibu. Evo kako je to bilo: kada je skit bio u sporu sa manastirima oko poreza i kada su patrijarhazamolilidaraististvar,meupotpisanimstarcimaNovogskitaAgiaPsihije bio prvi. U manastiru svetog Pavla su za to doznali, pa su prodali njegovu kolibu i on je ostaobezigdeiega.StarcukelijesvetogJovanaBogoslova,ocuMeletiju,dolajepomisao od Gospoda da ga primi u keliju i dri ga tamo kao starca, za ta mu jeAgia Psihi bio dubokozahvalan. Staracjeumro1870.godine. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACAVAKUMGRK (umro1875) Otac Avakum je, koliko se sea, doao na Svetu Goru sa petnaest godina, negde oko 1790. Monatvo nije primao nego je bio amdija, u poetku u Rusiku, a onda je preao u Dionisijat, gde je iveo sve do grkog ustanka. Kada je vei deo svetogorskih bratstava urio da se skloni od Turaka, otiao je i otac Avakum u svoj kraj, na ostrvo Skopelos, i tu saekao da se vremena smire. Tamo je primio postrig od ruke karakalskog igumana Nikolaja.VrativisenaAton,prvojeiveokaobeskunik,lutajuiporaznimmestima,sve dok se na kraju starci Novog skita nisu saalili i udelili mu smetaj blizu grobnice u maloj kolibi,paseonodtadasmatrao obezbeenim, iako jeiveo u pravoj tali.udo jekako je mogao da ivi u tako mranoj, hladnoj, i zadimljenoj keliji, osobito zimi, jer je i leti morao da se greje na suncu. Ali, on je tvrdio da mu nije hladno i da je uvek ogrejan. Po svemu sudei, osim njegove odee, koja je bila stara i tanka kao i on sam, odevao se i u podvinikuodedutrpljenja. Izlazei u susret njegovoj stvarnosti, stanovnici skita su mu davali po malo hleba, i on je ovakvimsuhojedenjembiozadovoljandecenijama.Treba,govorioje,dasespremimoda

stanemo pred Gospoda. Ovde nita nije potrebno. Ako ne danas, umreu sutra i sve e ostati. Venost se ne menja i za nju treba biti spreman. Na pitanje o njegovoj ubogoj keliji govorio je:mislio sam nekada da uz pomo dobrih ljudi naem za sebe kolibu, ali sam sepredomislio:taemito?Uskorouumreti,azatojeovdezgodnomesto! StaracAvakumjeumro1875.godinekadamujebilookostogodina. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACPAJSIJEGRK (umro1876) Otac Pajsije se rodio 1799. i na Svetu Goru je doao kada mu je bilo sedamnaest godina. U skitu Svete Ane iveo je trideset godina, u poetku kod starca, a onda sam. Zatim je kod njega doao roak koji ga je molio da pree u Novi skit, mesto koje je pogodnije za rad, i oni su se naselili u keliji Uspenja Majke Boje, gde je roak bio postrien sa imenom Kiril. Snjimjestaracproiveotridesetgodina. Njihovorukodeljejebilopravljenjekamilavkiirezbarenjevelikihkaika.Jednomprilikom je neki ruski monah svratio kod njih i zatekao ih pri radu. More je potkopalo zid, zid se sruioionisuponovopostavljalikamenjenebilizadralizemljukojujesvakakiamogla da spere u more. Kada ih je posetilac pozvao, pourili su da dou. Pre svih je doao sam starac i to sa mladikom lakoom. Na njemu je sve tako visilo da se doljak izbezumio, te jepolunagomstarcudaonetonovca,izatraiodaobeadaesebikupitidruguodeu. (Iz pria oca Pajsija): Pred dolazak Turaka na Svetu Goru manastir svetog Pavla je potpuno opusteo. Odlazei, starci su zamolili stanovnike skita da pripaze na manastir, obeavajui dae, ako oci uine neto u korist manastira, posle odlaska Turaka manastir daihoslobodisvihporeza,oemusudalipismenupotvrdu. Za sve vreme boravka Turaka skitski oci su im sluili u skitu i u manastiru i plaali porez potridesetlevamesenozasvakogTurina.Tekojebiloioskudevalose.Zatovremeoni su pleli fesove i prodavali ne bi li platili svoj porez. Jeli su suv hleb, i to ne penini nego kukuruzniilijemeni. Po okonanju nemira, kada su se manastirski oci vratili, pitali su stanovnitvo skita kako se ivelo. Zatim su potvrdili svoja obeanja, samo su traili dokument. I skiani su im ga bez svakog podozrenja predali. Uskoro je manastir razrezao skitu porez mnogo vei nego

ranije. Skiani su se pozvali na obeanja, navodei svoje patnje i platu koju su davali Turcima za manastir. Manastir je odgovarao:A zato ste platili? Zato ste ostali ovde? Mismo,eto,otiliinismoplatili,takojetrebaloividauradite! Posle ovakve zahvalnosti stanovnici skita nisu imali ta da kau, a poto su zavisili od manastira, morali su da se povinuju.uvali su deset godina potvrde o uplati poreza. Te potvrdesuodneliuKonstantinopoljkadasusestanovpiciskitovasudilismanastirima,ali tamonanjihnisuobratilipanju. StaracPajsijejeumro1876.godine. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACGERASIMGRK (umro1880) Otac Gerasim je na Aton doao malo posle okonanja grkog ustanka i stupio u manastir svetogPavla,gdejeiveotridesetgodina.Ondajedobioblagoslovodigumanadastupiu usamljeniki ivot i naselio se u kolibu iznad Novog skita. Njegova koliba je imala visoku ogradu sa kapijom uz koju je uvek stajao krst, kao znak da ga nema kod kue, da mu posetioci ne bi naruavali tihovanje. Za one koji su ga znali bio je sproveden kanap do zvonceta u keliji. Kada bi ga neko zvonjenjem pozvao, izlazio je u susret kao ka nekome kojiimanekineophodanduhovnirazgovor. Izlazei iz manastira, on je uplatio dve hiljade leva, a manastir se obavezao dae mu do kraja ivota davati suharke. U poetku su davali rado, dodajui jo odeu i obuu, ali su posleisuharkedavaliprekovolje. Rukodeljem se nije mnogo bavio. Pokatkad je pravio neto brojanica i davao ih jednom monahu radi prodaje u Kareji, ali sam nikada nije izlazio i ni od koga nije nita traio, zbogegajeiveouoskudici. Kada su ga posetioci jednom mnogo zapitkivali, on je rekao:Ima trenutaka kadaovek kao da leti na nebo; ali ima i takvih vremena, kada po nekoliko sati nailazi takva teskoba, da ne zna kuda bi se deo. U takvo vreme ne moe ni da spava, ni da se moli, ni da ita, ni da sedi na svom mestu, ni da jede, ni da razgovara. Takva vremena su veoma tekaipotpunoneobjanjivasvakomekojitosamnasvojojkoinijeosetio!

Desi se tako nekad, da te svi udovi bole, pa ne moe da ustane na molitvu. Ali, ako u takvim trenucima sam sebe natera na napor, svaki bol moe da nestane bez traga. Osobito ako u to vreme pritekne Bojoj Materi, ubrzo e osetiti pomo. Ona pomae uvek. Kada se loe osea ili kada se desi kakav bol u udovima, neophodna je potpuna odlunostdosmrtiinaeneepobediti.Kadiviusamljeno,netrebadaseobazireni na ta. Ako je dolo vreme za veernju ili za neko drugo molitveno pravilo, ma ta da se desilo,ustanisapunomodlunouiGospodepomoi! Gosti su hteli da ga izazovu na otvoreniji razgovor o plodovima njegovog tihovanja, ali se on pravio nevet, potvrivao uglavnom njihove rei, ne izjanjavajui se i sam o takvim pitanjima. Stare, govorili smo, nije li teko tihovati takvima kao to si ti, na takvom mestu, gde niko i ne prolazi, jer je molitvenicima potrebna meusobna otvorenost i poverenje, kao i proveraonogatoine? Starac je odgovorio:Da, teko je. Ali ja idem do oca Visariona koji ivi iznad skita i sa njim razgovaram, a i ispovedam se kod ovdanjeg skitskog duhovnika Eftimija!Ali on nema iskustva u molitvenom tihovanju? Starac je odgovorio:Nema, ali je ispovedanje pomislineophodno.RadiduhovnograzgovoraidemkodocaVisariona! Ne doivljavaju svi molitveni tihovaoci isto. Sveti Isak Sirin pie da se najviih vienja udostojavaju samo retki, profinjenog uma. Onak savetuje da ako te zahvati takvo stanje da ne moe nita da uini, umota svoju glavu u mantiju i legne da spava dok tajas ne proe. To je stanje takve prirode da ga dua nikom drugom ne moe objasniti. Uporeeni sa ovim stanjem, svi podvizi i napori i bilo ta drugo, znae malo ili gotovo nita. Ali, to je ee dua u takvom stanju, to se ona vie uzdie i ovek prima velike darove od Gospoda. Sveti Isak jejo rekao da slino iskuenje ne traje nikada vie od sata, inae bi dua stradala. Posle toga dolazi blagorodna promena: uoveka se useljava takva radost da je dua iroeta neiskazanim blaenstvom, kao suner vodom. U to vreme on osea takvu snanu revnost, kao to ponekad biva ratniku u borbi, kada on vidi kako mu sve polazi za rukom, te se baca silno na neprijatelje, ne videi pred sobom nikakvu prepreku. Tako biva i sa tihovaocem. Ali, teko njemu ako mu se pri tom desi neka prepreka. One tada okusiti gorinu smrtnog otrova, a neprijatelje nenadano da se baci na njega. I ta onda biva? U njegovoj dui se rasplamsava neukrotiva revnost da se neprijateljimaosvetineobaziruiseninata! StaracGerasim,dobriratnikHristov,umroje1880.godine. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA

 DUHOVNIKNEOFITGRK (umro1872) OtacNeofitjestigaonaSvetuGoru1809.godine,kadamujebilotridesetsedam,istupiou manastir Esfigmen gde je iveo deset godina. Uelevi se tihovanja, on se udaljio u pustunju, pod samom planinom, gde je iveo dvadeset godina. U poetku se naselio na samom vrhu Atosa, mislei da moe tamo da ivi, ali nije podneo surovost zime. Spustio se neto nie, lutao po peinama, i na kraju se uselio u keliju svetih Arhangela u skitu Male Ane. Tu je iveo deset godina. Kako je sam rekao, tamo je dobro iveo i hranio se duhovnim plodovima usamljenikog tihovanja. Otuda su ga uzeli za igumana Grigorijatskogmanastira. Jednom su ga pitali zato je izaao iz Esfigmena.Otuda sam otiao jer su me poslali na posluanje u svet. Oseao sam da neu proi bez tete. Da nije toga bilo i danas bi iveo u opteiu.Tamojedobroiborbajemanja,aupustinjisetrebaboritiprotivljutihavola! Grigorijatskim manastirom je upravljao deset godina, ali je i tamo kao i ranije, usled manastirskih poslova, trebalo izlaziti u svet, pa je to, kao i neke nezgode s bratijom, nateralostarcadaostaviigumanstvo. Uostalom, govorio je starac, od mladosti sam eleo pustinjaki ivot, i ta je elja oiglednoprevagnula.PonovosamseudaljiouskitSveteAne,gdesamiveoestgodina. Meutim, osetio sam da moje telesne snage ne odgovaraju vie duhovnoj elji da ivim u tom skitu, gde od obale na leima treba nositi sve neophodne stvari, pa sam preao u Noviskit,ukelijusvetogHaralampija,gdeivimod1855! Po svojim podvizima on je bio veliki starac. Njemu su s punim poverenjem dolazili za savet. Poto je otiao iz Grigorijata, imao je dovoljno sredstava, ali je jedanput, kada je otiao u Kirijakon na bdenje, neko od svetovnjaka ukrao sve to je mogao nai. To je prinudilo starcadapoaljesvoguenikaMatejadapomanastirimaprosimilostinju.Odtadajeiveo uoskudiciiponekadjegovorio:ivotupustinjinijebezoskudiceibezliavanja! Napitanjeomanastirskomivotujednogmonahakojigajeposetio,onjeodgovorio:Iu manastiru se moe voditi dostojan i pravilan ivot, samo treba imati iskusnog duhovnika. Sa drugim treba razgovarati to se moe manje, pa i to samo sa onima koji trae duhovnu korist! Stoletnistaracjeumro1882.godine.

 JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACANTIMBUGARIN (umro1867) Otac Antim se rodio u Sofiji i u svetu je bio svetenik. Posle smrti svoje ene, negde oko 1830. godine, udaljio se u Svetu Goru, gde se u poetku naselio u manastir Simonopetra, i tamo primio monatvo. Od 1841. godine poeo je da jurodstvuje, ali je ostalo nepoznato kakvim je povodom reio da stupi na tako opasan i mukotrpan put duhovnog ivota. On je voleo manastir Svetog Pantelejmona, voleo je da slua rusku slubu, pa je zato esto dolazio u Rusik, a ponekad tamo iveo i po nedelju, pa ak i vie. Njegovo omiljeno utoitebilajecrkvenapriprata. Otac Antim se uvek starao da sakrije svoj unutranji ivot, pokazujui se nerazumnim. estojegovorionevezano,kaobesmisleno,aponekadjebioustanjuidasepokoka.im bi primetio da ljudi poinju da shvataju njegove basne i da mu ukazuju potovanje, namerno bi natrabunjao kojeta smeno, i otiao u pustinju da tamo tihuje dva ili tri meseca,ilidalutapopeinamaiprovalijamaAtonaaondaseopetvraaoumanastir. Od samog poetka njegovog jurodstva, neki monasi u Rusiku su na njega obratili panju i strogo pratili nain njegovog ivota. On na taj put nije stupio odjednom, nego postepeno. Poevi da jurodstvuje, on je pet godina nosio obinu odeu, nije odbijao optu trpezu i nije dugo odlazio da samuje. A onda, postepeno, kao da se osnaio i rastao u samoodricanju,malopomalojeizmenioodeu,poeodanosisasvimtanunu,azatimjei njuprenebregao,pastaodaidepolugo,usuknenojvrei,prorezavirupezaglavuiruke, inatajnainjeiaosvuda.Poslejeitajsvojdakraioiprostoganosionaleima:zatosu gainazvalidaklija.Aupustinjiseitogaliavaoihodaosasvimbezodee. Mnogi su, gledajui njegovo natprirodno podnoenje tegoba, duhovno uzrastali, a neki su sesablaznili,smatrajuiganeuraunljivim.Mnogejepouavao,ispravljao,hrabrioikorio. Sopstveni ivot je, meutim, krio. Retki su bili oni kojima se otkrivao, ali su mnogi znali daposedujevelikidarprozorljivosti. PoslednjihgodinasvogivotajedostaestodolaziodoRusika,aliunutranijeulaziouvek, osim ako bi ga ubedljivo zamolili. Zadravao se uglavnom iza manastira, u kuhinji ili trpezariji za radnike, gde se za hladna vremena grejao i potkrepljivao hranom. Otac igumanjenarediotamonjemtrpezarudaprimastarcaidagaugoava.Monahjeusrdno

ispunjavaoovoposluanje,iuspeojedastekneosobitopoverenjeocaAntima,pajemogao da dozna neto o njegovim tajnim podvizima. Otac Antim je od Boga imao veliki dar da dugo posti, to je on paljivo od svih krio premda je ponekad, bez namere, usled okolnosti, otkrivao svoje podvige i blagodatne darove kojih ga je Gospod udostojio. Tako je jednom, za vreme Petrovskog posta, starac doao u Rusik veoma iscrpljen; monah koji gajesluioprimiogajesaradouipredloiomutrpezu.Staracjepoeodajede,amonah jenetoiaotrpezarijom,svremenanavremegledajuinanjega.Staracjeneobraajuina njegapanju,produiodajedevienegoobino.Tojesablaznilotrpezaraionjeumislima poeo da osuuje starca zato to takav suv i izmoden tako mnogo jede! Ponevi se od takvih pomisli, on je s negodovanjem izaao iz trpezarije. Starac je, zavrivi obed, izaao iz trpezarije i seo pored vrata. Videvi svog sablanjenog prijatelja pozvao je i njega da sednei,uzevigazaruku,pitao: Znalitibratetajesmirenoumlje?Monahmuje,posmirenostiogovorio:Neznam! Tada je starac rekao:Smirenoumlje je u tome da nikoga ne osuuje, a da samog sebe smatragorimodsvih.Eto,ti,malopresisesablaznioiosudiometosamtakomnogojeo, aneznakolikodana nisamjeo!Setisekadsamkodtebeposlednjiputjeo! Monahmuje odgovorio:Seam se oe, da si kod nas bio na Cveti, a od tada te nisam video! Starac mujerekao: Vidi li koliko dana nisam jeo? A ti me jo osuuje to mnogo jedem! Brate, Boji darovi su razni: svakome je Bog poneto dao. Tako je meni Bog dao snagu da trpim glad i studen. Moe li ti da podnese onoliko koliko ja podnosim? Hajde probaj, skini svoju odeu i obnaen poi sa mnom makar samo do susednog manastira. Ti si, eto pojac, a kako peva Bogu? Misli tvoje lutaju na sve strane u rasejanosti, a sluaj kako u ja da pevam! Starac je podigao ruke ka nebu i drhtavim glasom zapevaoAliluja, i suze su potokomgrunuleiznjegovihoiju.Trpezarseuasnuoisamzaplakao.Ondamujestarac rekao: Eto, brate, ne osuuj nikoga, jer ti ne zna kome su kakvi darovi dati, nego vie obraaj panju na sebe! Brat se poklonio starcu i zamolio od njega oprotaj. Od tog vremenastaracjebiomnogootvorenijipremasvomprijatelju. Drugi brat se jednom sablaznio o postupke starca i govorio u svojoj dui: Kako on da bude prozorljiv? Zar prozorljivi tako mnogo jedu? Starac ga je, proniknuvi u njegove misli,pozvao sebi irekao:Ti, brate,hoeda budemonah, a tvoje misli su sveuRusiji. Poi e tamo, ispunie svoju elju, ali e se opet vratiti ovamo i tada e te duhovnik udostojiti monakog postriga! Rei stareve su se ispunile do poslednje. Onaj brat je bio pometen pomislima i, ostavivi obitelj, otpremio se u Rusiju, ali je posle godinu dana ponovodoaonaSvetuGoruiudostojiosepostriga. Monah koji je posluivao starca izuzetno ga je potovao, skoro kao svetoga ali se u isto vreme, plaio da pokae svoja oseanja znajui da starac ne voli pohvale. Jednom je

trpezardoekaostarca,posadiogazatrpezu,asamizpotovanjanijehteodasednepored njega,negosepraviodaimanekaposlaitumaraotrpezarijom. Staracjejeoutkesasmekomiposmatraosabratakojijeiaotamovamo.Potojezavrio sa jelom otac Antim je, ustavi od stola, rekao:Dobro, dobro, brate, sada stani! Neka ti Gospod pomogne i osnai te! Jedan jeromonah je priao kako mu se desilo da je poeleo rodni kraj i pomislio da ostavi Svetu Goru. Dok je on o tome mislio, odjednom je u njegovu keliju uao otac Antim, to se ranije nikad nije deavalo, i rekao mu: Majka Boja me poslala da ti kaem, pope, da ne ide u Rusiju, a ako ipak ode u svet, upae u greh! Jednom je otac Antim dugo ostao na Atoskim visinama u molitvenom tihovanju. Trpezar, kojijeprivikaona utehuurazgovoru s njim, ne videi ga dugo vremena,zaeleo sestarca i molio Boga da starca uputi u manastir ne bi li se on duhovno uteio. Pri tom je razmiljao: Moda se moj starac od podviga u pustinji iznurio, a ja bih mogao da ga okrepim hranom i da ga napojim ajem! Sledeeg dana, ujutro, starac je doao svom prijatelju i videvi ga sa osmehom rekao: Eto, po tvojoj elji sam doao sa Atosa. Umoran sam i sve sam noge izubijao o kamenje. Vredi li takvog napora tvojaj? Brat se zaudionjegovojprozorljivostiiizmoliooprotajzbogpriinjenogtruda. Jednom je uoi oktobra, dok su u Rusiku obavljali svenono bdenje u ast pokrova Presvete Bogorodice, otac Antim banuo u manastir umoran i jedva diui. Kada je sreo svogpoznatogsabrata,rekaoje:OvenoisamsenalazioblizuZografaupustinjiimolio se stojei na kamenu. Za vreme molitve video sam Majku Boju kako silazi s neba na va manastir. Obradovao sam se tom vienju i pourio ovamo da bih je ovde zatekao, da i menegrenogzajednosasvimSvojimslugama,pokrijeSvojimpokrovom.Meutim,samo tosampoeodatrimovamo,odjednomsepojavilazmijaisljutinomsebacilanamene,i snano me ugrizla u nogu. Meutim, ja sam se dosetio da je to prepreka koju je po poputenju Bojem nainio avo, da bi me tako liio duhovne koristi c utehe, pa zato nisam obratio panju i nastavio sam da trim do vaeg manastira! Sabrat je pregledao starevu nogu peta je bila duboko ugriena i krv je tekla iz rane. Velika ljubav starca premaBogugajeuinilaneosetljivimzatelesnepatnje. Zima1862.godinejebilahladnaipunasnega.UtovremeotacAntimjeiveoupustinji,u jednoj duplji na atoskim visinama. Pao je veliki sneg i potpuno ga zatrpao tako da uopte nije mogao da izae odatle. Proveo je tamo etrdeset est dana bez hleba. A obino je u zimsko vreme bio ee u manastiru. Starci Rusika su, videvi da tako hladne i snene zimenedolazi,poelidasebrinudasenijesledioupustinji.Aondajejednogdanastarac siao u manastir potpuno iznuren i sa promrzlim licem i rukama. Sabrat koji je brinuo o njemu, videvi ga neoekivano od radosti je uzviknuo:Ah, oe, zar si to ti? A mi smo ve pali u oajanje da te vie neemo videti. Gde si bio za sve ovo vreme?Sedeo sam u duplji, sa osmehom je odgovorio starac.A ta si tamo jeo, oe, pitao ga je brat?O,

brate Viktore, koliko sam samo tamo od mraza iavola postradao, to samo Bog zna. Ve sambiopomisliodajedoaokrajmomivotu,alimisejaviosvetiJovanKrstiteljiizbavio meodsmrti! DesilosejednomdastaracpetmesecinijedolaziouRusik.Monasisuseuznemirilimislei da ga neko nije uvredio. Duhovnik Jeronim je znao jednog isihastu u koga je otac Antim imaopoverenja,izamoliogadapotraistarcaisaznaorazlogutakodugognedolaenjau Rusik. Videvi oca Antima, on ga je pitao zato je prestao da ide u Rusik. Starac mu je odgovorio: Dok me tamo nisu slavili i nisu me smatrali svetim, ja sam iao, a sada ne samo to nemam nikakve koristi da idem tamo, nego mi je to na tetu. Poslednji put kada sam bio jedan jeromonah mi je pao pred noge i rekao: Pomoli se, sveti oe, za mene grenog, da se spasem tvojim molitvama! I tek to sam se okrenuo od njega, drugi jedan jeromonah mi se obratio sa istom molbom. Eto vidi, mogu li sada da idem do njih? Iako volimtajmanastir,ipakugaodsadaposeivatiretko,jermetamosmatrajuzasvetog! Meutim,iposletogajeotacAntimdolaziouRusik,aliunutranijeulazioiposeivaogaje nanekinaintajno.Biojegostkodsvogprijateljavansamogmanastira.Snjimjeosvemu razgovarao, i ak mu otkrivao neke svoje tajne. Jednom je starac doao i bio pozvan za trpezu. Posle jela je rekao:Sveti Jovan Milostivi je jue posetio na manastir. Tog dana jebilanedelja,ipoobiaju,mnogopustinjakajedoloi svisubilinahranjeni,audeljenim jehlebimilostinja. Otac Antim nije imao stalnog prebivalita, ali cela Sveta Gora je bila njegovo prebivalite. Iaojeposvimmanastirimaiskitovimaisvimmestimauplanini.eenegodrugamesta je poseivao Rusik. Poslednjih godina ivota iveo je oko Zografa. Dolazio je da radi na zidanju novog manastira, nosio kamenje i vodu. Avgusta 1867. veliki podvinik je poslednji put posetio Rusik. Uao je pravo u gostoprimnicu, i dugo razgovarao sa poznatim svojim sabratom. Pouavao ga kako da pobedi svoje pomisli i strasti, i na kraju mupravorekao:Javieneudoikodvas,jeruuskoroumreti! Krajem novembra te iste godine doao je u Zograf i tamo oboleo. Smestili su ga u bolnicu ukojojjeleaodvanaestdana.9.decembrajenapustioovajmnogostradalni ivotiumiru sepredstavioGospodu. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IGUMANSAVAGRK (umro1821)

 Poetkom 19. veka je manastir Svetog Pantelejmona, Rusik (u to vreme naseljen Grcima) bio pred potpunim opustoenjem. Zato je 1803. godine svetena optina, Kinot, reila da manastir iskljui iz broja svetogorskih manastira, i obratila se sa odgovarajuom molbom vaseljenskom patrijarhu. Ali, patrijarh Kalinik je odluno odbio takav predlog i tome nasuprot poruio da se neodlono pobrinu da nau iskusnog duhovnog starca, kome bi to pre u ruke dali manastir da u njemu obnovi opteie. Primivi na znanje volju patrijarha, svetena optina je izabrala i predstavila patrijarhu starog jeromonaha Ksenofontskog skita oca Savu, dodavi sa svoje strane miljenje da e taj starac moi da odgovori zadatku. Patrijarh je blagoslovio, i tako je otac Sava postao graditelj Rusika bez njegove dobrovoljne saglasnosti, pa ak i bez njegovog znanja. Tri puta je otac Sava odbijao da prihvati dunost. etvrti put, kada je uo poslanicu patrijarha kojn je pretio sudomBojimzaneposluanje,otacSavajeizgubioprisustvoduhaipovinovaose.Zatim jestiglanaredbapatrijarhadamusejavilinoradidetaljnihuputstava. Takva neoekivana naredba patrijarha je veoma uznemirila srce smirenog starca. On se nije uplaio nevolja i posla, ali mu je veoma teko pala misao da ga smrt moe dostii van SveteGore.Njegovaslabostipoodmaklegodinesuspravomizazivaleslinubojazan.Ali, nijeimalotadasemisli,ionjeposluao. Meu vernicima u Konstantinopolju se brzo irouo glas o dolasku poznatog pustinjaka Svetogorca, kogasu mnogilino znali. Otac Savase,meutim,nikome nije pokazizao dva dana. Odmarao se posle tekog puta, i tek treeg dana se, u pratnji svog uenika i oslanjajui se na skromni monaki tap, javio u patrijariju. Patrijarh je sedeo okruen sinodom, no im je video starca, on je ustao i, pre nego to je ovaj uspeo da zatrai blagoslov, naredio da mu se donese omofor i maidija. Odmah je poeo moleban: usrdnim molbama patrijarh je prizivao blagoslov svie za dobar poetak napora oca Save. Molio je Boga da On Sam, putevima Svog promisla, pomogne u tom poslu. Posle molebna, otac Savajehteodacelivarukusvetitelja,alijei tajbiotakosmirenouman,aujednoiuverenu duhovnost i svetost starca, da su uzajamno celivali jedan drugom ruku. Starac je time bio veomazbunjen,pajegrunuousuzeiplakaokaodete. Radi skupljanja priloga otac Sava je ostaoetiri godine u Konstantinopolju. U to vreme on seupoznaosamnogimpobonimgrkimporodicama.Ujednoj odnjihprialisuocuSavi o mladom roaku trgovcu koji se upoznao s predstavnicima sultanskih harema i snabdevao njihove stanovnice najrazliitijom robom. Zajedno s tim on je uspostavio i druge veze s ovim zatvornicima, zbogega ih je poseivao svakodnevno. Njegovi roaci su govorei o tome ocu Savi, kazali da bi bio iseen na komade kad bi za to saznali. Zato sugaimolili,daonsvojimuticajemizbavimladiaodtakvestrasti.OtacSavase,ispunjen verom u blagodatnu pomo Boju posredstvom Svetih Tajni Tela i Krvi Hristove, dao na posao. Posle dugih i bezuspenih nagovaranja sladostrasnika da ostavi grehovne veze sa

muslimankama, otac Sava je na kraju predloio sa svoje strane najlake uslove, obeavajui da ga vie nee uznemiravati i odvraati od greha. On ga je molio da samo jedandanneideuharem,datajdanposti,paeposleproitatinadnjimrazrenumolitvu ipriestiti gaSvetimTajnamaposle toga moe veda radi ta god hoe! Bedni grenik je vuensvojimgrehom,kaogvoemagnetom,tekopristao,deliminomodaizbogstida pred starcem i svojim roacima, a vie zato to mu starac vie nije ni pominjao odricanje od greha, nego je samo molio da se strpi jedan dan. Tako je nevoljni pokajnik postio taj jedan dan, sasluao razrenu molitvu i priestio se Svetim Tajnama. Posle zavrene liturgije su otac Sava, priasnik i roaci ruali zajedno. Za stolom je otac Sava najpre priasniku kao mimogred predloio da pokua i danas da ne ide u harem, pae ga i sutra priestiti. Ne videi nikakvu reakciju on je poeo usrdno da ga moli, ponovo obeavajui da e mu posle priea ostaviti slobodnu volju da grei ili ne grei. Dobivi saglasnost, priestio ga je i drugog dana. Sad je otac Sava ponovo predloio da ga priesti pod istim uslovima, to jest da i tog dana ne ide u harem. Tako ga je priestio i trei dan. A onda se videlo kako je Boja blagodat, po ivoj veri starca i molitvama roaka, uinila svoje. Greniku je omekalo srce, i malo po malo on je u sebi poeo da osea hlaenje raspaljene strasti. Na ovaj nain otac Sava je produio da ga prieuje tokom etrdeset dana! Na kraju, priestivi ga poslednji put, otac Sava mu je rekao:Eto, sada je dovoljno. Sad idi kud god hoe, pa makar i u harem, ne zadravam te! Ali u dui tog oveka se desio prevrat:Nek rade sa mnom ta hoe, mogu i na komade da me iseku, ali ja nizata na svetuneupristatidaidemtamokudasamranijetakonezadrivostremio! Na taj nain je mnogomilostivi Gospod, Koji ne eli smrti grenika nego da se obrati i iv bude,naaosvojuzabludeluovcu. O ovim dogaajima oca Save u Konstantinopolju ispriao je oevidac uenik njegov, arhimandritProkopije,kojijeumro1848.godine. Kada je starac prikupio dovoljno priloga, vratio se na Svetu Goru i poeo da gradi manastirnaobalimora.Umroje1821.godine. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IGUMANGERASIMBUGARIN (umro1875) Naslednik oca Save u Rusiku bio je njegov uenik Gerasim. On se rodio u Makedoniji 1770.godine.

(Iz beleki monaha Partenija): O. Gerasim je kao petnaestogodinjak stupio u manastir Kosfenit i u monatvu se nalazi ve vie od pedeset godina (1840). Ima izuzetan dar rasuivanja. Ima dvesta duhovnih eda, i svima upravlja ne kao vlastodrac, nego kao otac. Ponekog kanjava, ponekog pouava, ponekog sa suzama ubeuje, a sve voli kao pravi roditelj. Njegova je kelija kao bolnica, nikada nije zatvorena. I sva bratija, eda njegova duhovna, i oni zdravi i bolesni, ure svom pastiru, duhovnom iscelitelju, i otkrivaju mu svoje duevne rane. A on, iskusni lekar, sve lei i otputa ih iz svoje kelije zdrave, pa svaki sa radou uri na svoje posluanje. On onda, primivi sve, sam izlazi iz kelije. Najpre poseuje bolesne, zatim obilazi sve kelije, i nadgleda radnike i rukodeljce. Onda izlazi van manastira i poseuje svu bratiju koja radi na raznim posluanjima, i sam impomae.Takoprovodidaneuneprestanimnaporima.Zavremeradabratijunikadane pouruje, nego ih jo zadrava, i esto nareuje da se odmore. U crkvu uvek dolazi pre svih. Ponekad uem u crkvu, od bratije nema jo nikoga, a iguman ve stoji na svom mestu. Hranu, osim opte trpeze, drugu ne uzima.esto na trpezi sam pouava i upuuje bratiju,aponekadgovorioslabostimainedostacimabratijepremdaniijeimenepominje. A govori uvek sa suzama i roditeljskom ljubavlju, i svu bratiju dovodi do suza. Stoga ga svi gledaju kao angela, i sluaju kao Boga, i potuju kao cara, i vole kao oca. I poverili su mu svoje due i tela, kao lekaru i pastiru, i putevoditelju u Carstvo nebesko. I ne potuju ga samo njegova eda, nego i sva Gora Atonska, kao strogog uvara opteiteljnih monakihtipika. Recimo ukratko o tome kako je starac Gerasim postupao sa bratijom Rusika, kako je nosio nemoi nemonih, kako je smirivao gordost podvinika, kako je svojevoljnike i naruavaoce opteiteljnih ustava izgonio. Jednom je u manastir doao monah Avramije, Rus sa Dona, iz gospode, koji je ranije iveo u Ilinskom skitu, i zamolio da ga prime u obitelj. Molio je za njega i duhovnik Jeronim. On je molio da prime i njegov kapital od dvadeset hiljada leva, ali da ga na posluanje ne alju. Iguman je pitao: A ta e ti raditi?OnjeodgovoriodaeseBogumoliti.Tadajeigumanrekao:Dobro,jasamtome rad.AkobisesvamojabratijareiladaseneprestanomoleBogu,janijednoganebihslao naposluanje.Jermolitvajepravimonakiposao,asvaostalaposluanjasuispomo,data daseprekrativremeiizbegneuninije.Kadnebibiloposluanja,kodmeneumanastirune bi ostalo ni dvadeset ljudi, a sada, sa posluanjem, ima ih dvesta. Svakome je veselo i radosno na optem posluanju. Postoji vreme za molitvu, vreme za rad, vreme za jelo, i vreme za spavanje, jer svako ima telo i krv. A ko ljubi Gospoda svim srcem svojim, taj moe bez prestanka da se moli umnom molitvom, kojoj telesni napori ne smetaju, nego akipomau.Akoitimoetakodasemoli,primiuteismestiutebeztvojihpara(njih daj kud god zna), a ako ne moe tako da se moli, ni tvoje pare nam ne trebaju. Mi u manastiru ivimo: novac ne skupljamo nego due spasavamo. Kad neko donese novac mi ne odbijemo, i koristimo ga na manastirske potrebe, a donosilac je duan da se povinuje svim opteitskim pravilima i odsee svoju volju. Mi preko linih snaga nikome ne

tovarimo,negosamoonotosvakimoedaponese.TolikojeigumanGerasimbioumani nekoristoljubiv. Desio se i ovakav sluaj: u manastiru je iveo jedan monah ve postrien u mantiju, po roduGrk.Onjeuloiovelikusumuumanastir,alijeizasebeostavioneto.Igumanmuje govorio:Ako hoe da ivi sa nama, za sebe ne ostavljaj nita. To sada od tebe zavisi. Ako ti je ao novca i ne eli da se s njim rastane, onda ne treba da nam da nita, nego nai takvo mesto gde s novcem moe iveti. Ukoliko pak utaji, pa se posle smrti nae, bie baeno sa tobom u grob, a ti, kao naruitelj opteia, nee se udostojiti bratskog pomena! on je odgovorio: Sveti oe, to imam to u i dati! Iguman ga je primio i postrigao u shimu. Monah je bio veoma smiren i krotak, i koristan za obitel. kao dobar stolar,ibratijagajeveomavolela.Alijeigumanprozreozmijusrebroljubljakojasekrilau njemu, i esto ga je pozivao i u suzama ga molio da iznese svoj skriveni novac. Ovaj je, meutim, odgovarao da vie nema. Iguman je, videi njegovu okorelost i pogibelj due kako se pribliava, hteo da ga ispravi. Jednog dana jeu prisustvu celog manastira naredio da ga isteraju iz obitelji, da izbace svu njegovu imovinu, i isplatio mu njegov novac. Monah novac nije uzeo nego je rekao da ga je manastiru dao za veita vremena. Bratija je veoma alila v u suzama mislila da je iguman bez milosti kaznio tako smirenog oveka. Monah je izaao iz obitelji, naao sebi druga i kupio keliju. Platili su etiri hiljade leva, i dve hiljade upotrebili na dogradnju. Tada su svi shvatili zbogega ga je iguman isterao iz manastira.Alikadajekupiokelijuisavnovacpotroio,nanjegajenailouninijeivienije bio u stanju da ivi u keliji. Sve je predao svom drugu, a sam doao u manastir i stao da moli vratara da kae igumanu kako hoe da moli za oprotaj. Vratar je preneo poruku. Iguman je, uvi, dotrao, vrsto ga zagrlio i rekao: Jesi li sav novac potroio ili je jo neto ostalo? Ovaj je sa stidom i sa suzama u oima odgovorio:Oprosti mi, sveti oe, to sam zgreio pred Bogom i pred tobom. Sad zaista vie nita nije ostalo, osim mojih grehova! Iguman mu je rekao: Sad se raduj, jer te je Gospod oistio: sad e i ti biti monah,idaomujekeliju. Uopte,starac Gerasim jeskoro svakogdanainio dela dostojna divljenja; on jeznao koga dakazni,akomedaoprostinemoi. IgumanGerasimsbpredstavioGospodu1875.godine,kadamujebilostopetgodina. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA DUHOVNIKMAKARIJEGRK (umro1859)

 Otac Makarije, u svetu Manasija, se rodio u Rumeliji u gradiu Zarkost, od roditelja Teoharisa i Stamule. Otac mu se bavio oranjem i premeravanjem terena i mada nije imao kolskespreme,upraksijedostigaozadovoljavajuuiskusnostnatomposlu.Matijetkala platno. Manasija je pomagao u domainstvu, a kada je postao dvadesetogodinjak, otiao je u Konstantinopolj i tamo stupio u slubu kod jednog trgovca. Nekako je Manasiju zapazio Laodikijski mitropolit koji mu je predloio da sa njim ode u eparhiju, obeavi da e se pobrinuti za njegovo obrazovanje. Manasija je pristao i tri godine zatim proiveo s mitropolitom, i usvojio ne samo izuavane nauke, nego i znanja iz duhovnog ivota. Sluao je razgovore o Svetoj Gori Atonskoj, i osetio elju da je lino poseti, pa je sa blagoslovomsvogvladikeidoaonaSvetuGoru1804.godine.Kakojedoaonastanioseu skitu Svete Ane i reio da tu ostane. U to vreme tamo se podvizavao poznati duhovnik Metodije, i njemu se Manasija obratio zamolivi za savet. On ga je posle razgovora s njim, poslaoukelijuSvetaTriJerahakaocimaVenediktuiNeofitu. Ova kelija jeizuzetna po tome dggo odsame izgradnje nikada nijebila prodavana. Postoji ve stotinama godina i uvek je starac predavao svome ueniku. Blaenopoivi starac Ilarion Gruzin je govorio: U ovoj keliji udodejstvuju sama tri jeraha! Tamo su uvek ivelivelikipodvinici,isvisudostizalidubokustarost. MeunjimajebiouvenistaracAnastasije,poreklomizstare,dobreporodice,kojijeposle dolaska na Svetu Goru stupio u tu keliju na posluanje kod starca koji je bio uven po duhovnomiskustvu.Staracjeimaosedamuenikazakojejekelijabilatesna.Anastasijeje predloiodaproirikelijuicrkvuzasvojraun.Staracjeodgovorio:Akotipotroisvoj novac, a posle ne podnese na ivot i poeli da ode, ja nemam odakle da ti vratim! Anastasije je umiriostarcai uzeviblagoslov unajmiomajstore, pa prezidao keliju i crkvu. Poivevi vie od sto godina, starac je umro a ostali uenici su se razili. Ostao je sam Anastasije koji se podvizavao onako kako ga je sam starac nauio. Kod njega je onda stupio uenik, u postrigu Kalinik, a zatim i drugi Venedikt. Posle ezdeset godina provedenih na Svetoj Gori, starac Anastasije se preselio Gospodu poto je i on iveo vie od 100 g. Otac Ilarion Gruzin jeuo od drevnih staraca, savremenika oca Anastasija, da je ovaj imao izuzetne podvige i bio obdaren blagodau. Uenik Kalinik je umro jo za ivota starca i ostao je otac Venedikt, koji je u svemu podraavao njegove podvige. Ovaj je po poreklu bio Bugarin. Kod njega je doao Neofit, a potom i Makarije, i oni su sa njim iveli svedokraja. Starci Venedikt i Neofit su bili prosti i neobrazovani monasi ali puni vrlina. Oni su provodili paljivo asketski ivot, i Manasija je kod njih bio u posluanju do punog samoodricanja. Kad je prola godina od njegovog dolaska, starci su, videi dobru narav njegovu strah Boji i njegovo posluanje, rekli:eli li da ivi sa nama do smrti? Ovaj je odgovorio da je upravo zbog toga i doao. Da li si miran duhom? Miran sam i

radujem se to me je Gospod ovamo doveo, odgovorio je ovaj. Onda su ga postrigli i nazvaligaMakarijem. Posle postriga otacMakarije sebacio na posluanje sa jo veom revnou, ne tedei seni malo. Nosio je najovetaliju odeu, uzimao hranu birajui najgoru, a ako bi mu dopalo netotojevepokvareno,jeojeitobezinajmanjegroptanja.iveinaSvetojGorinikada nije imao svog novca. Pete godine svog monatva, 1809. godine, otac Makarije je bio rukopoloen u jeromonaha, i stao svakodnevno da slui liturgiju. Uskoro su starci primili jojednogiskuenika,kogasupripostrigunazvaliNektarije. U skitu Svete Ane je iveo i umro vaseljenski patrijarh Kiril, koji je utvrdio poredak skitskogivota izmeuostalog ito da nikoga ne sahranjujupo kelijama,nego na optem groblju uz Kirijakon, da nemaju mule i magarce, nego da sve nose na svojim leima. Ovo poslednje zbog jednog udesnog javljanja angela. Jedan iskuenik je, iznurivi se pod tekim teretom, pomislio: Da li e za ovakav trud biti ikakve nagrade? Tim pre to se trudio za sebe, za svoje potrebe. Odjednom je uo glas: Ovaj napor i ovaj znoj bie jednaki krvi muenika, i za svaki korak e oci koji se trude dobiti nagradu! Od tada je sabor staraca po savetu patrijarha reio da nemaju ni mule ni magarce, nego da sve sami nose. Osim toga, patrijarh je korio one koji su uz svoje kelije posadili vinovu lozu:Zato e,govoriojeon,navasnametnutporez! Mirno je tekao ivot oca Makarija, ali se nad Svetom Gorom spremala oluja: grki ustanak je buknuo 1821. Ali jo godinu dana pre toga su poele nevolje. U noi izmeu prvog i drugog septembra 1820. ciklon je opustoio skit. U to vreme je otac Makarije sluio liturgiju. Voda je prodirala kroz prozore crkve i malo je nedostajalo pa da odnese celu keliju sa svima koji su se u njoj nalazili, to su oni iz trenutka u trenutak i oekivali. Onda je otac Makarije uzeo putir i sa njim zakoraio. Voda se povukla, odnevi sa sobom samo glave i kosti ranije poivih staraca, koje su se nalazile sa spoljne strane hrama pod oltarom,ujednomudubljenju.Razorilajejoidvazida. U to strano vreme, kada su neverni Turci naveliko prolivali hriansku krv, vei deo monaha je odluio da ode sa Svete Gore. Kako se turska vojska pribliava Svetoj Gori, 6. decembra 1821. g. Kinot je svima dao pravo da odlaze kuda koji zna spasavajui ivot i svetinje. Starci Venedikt i Neofit su videi kako monasi naputaju Aton, blagoslovili svoje uenike da se sakriju za vreme nereda, davi im neto od svog rukodelja da bi mogli da plate put. Otac Makarije je, ne budui siguran da e izdrati muenje ako padne u ruke Turaka,reiodaseionprivremenorastanesaSvetomGorom. Za vreme boravka Turaka na Atonu, skitski oci su im sluili po odreenom redu: prali su im rublje, nosili drva, kuvali hranu i radili sve to su Turci zahtevali. Na primer, oni su naterali skitske oce da straare oko skita nou, a sami su spavali. Kada bi straari neto uli budili bi Turke pa je bilo dosta i smenih sluajeva. Uz tu slubu stanovnici su plaali joiporezodpodvadesetpetlevanaovekameseno.Prvedvegodinenijebilohlebaniti

je bilo odakle da se uzme. Otac Konstantije je kasnije govorio: Dve godine smo mleli travu, divlju miroiju i suvo kestenje, to smo onda meali, dodavali malo brana, pa od togapeklihleb.Posledvegodine,TurcisupoelidadovozepenicuizSoluna.Skitskioci, kojinakrajunisuimaliodegadaplateporez,bilisupozatvarani upirgmanastiraLavre, a meu njima i otac Neofit. Otac Nektarije je poao da ga odatle izbavi, ali su zatvorili i njega.OndaihjesveizbaviootacKonstantije,itostogatojedobroznaoturski. Kad su se Turci jo razmetali po Svetoj Gori iinili nasilja nad monasima, uz obalu skita Svete Ane je pristala barka s hrianima koji su beali od Turaka, ne znajui kuda da se sakriju, i poela sa iskrcavanjem. Videvi ih skitski oci su ih ubeivali da se ne iskrcavaju, govorei da e ih Turci tu napasti. Hriani su na to odgovorili: A kuda da poemo, svuda su Turci, svuda nas gone. Ovde na Svetoj Gori u najmanju rukuovek ima gde da se sakrije! Tako mislei hriani su se iskrcali i doli u skit. Turaka u skitu tada jo nije bilo, ali su uskoro doli iz manastira Svetog Pavla, i videvi hriane povikali: Aha, primaterazbojnike?.Rekavitoonisuotili,preteiskitskimocimadaesezatoosvetiti. Oci su rekli hrianima da ih ekaju nevolje, i zamolili da poure sa odlaskom, kud god znaju. Oni su poli na obalu i poeli da sputaju barku, kao i obino vukui. Turci su ve bili na putu za manastir, ali su, uvi viku, okrenuli natrag. Pribliivi se, poeli su da pucaju na hriane koji nisu imali sa ime da se brane, nego su potrali mislei da e se sakriti. Meutim, Turci su neke pobili, a ostalima vezali ruke naopako i sve ih oterali u manastirSvetogPavla.Spaslosesamodvojekojisusebaciliubarkuiotplovili. U manastiru je turski zapovednik naredio da sve mukarce ubiju u potoku. Kada su ih poveli, jedan bogatiovek je izvadio kesu s novcem, i dao je Turinu molei da ga pusti. Turinjenovacuzeoalijenarediodagaubiju.Vojnicisuodvelisvekaoovceuklanicuiu potokusupogubilidesetoricu.eneidecuTurcisuposvomobiajudralinedeljudana,a ondaihodvezliiprodalikaoroblje. Jo pre dolaska Turaka na Svetu Goru, jedanaest skitskih otaca i nekoliko mirskih odlazili su barkom u Rumeliju da anju penicu. U to vreme stanovnici su u strahu od Turaka bili napustili naselja i zasejana polja. Samo je na Svetoj Gori tada bilo vie od pedeset hiljada hrianaraznoguzrastaiobapola.Takosuitavmesecodlaziliinjeliuzvelikuopasnost: pet ili est ljudi je njelo, a ostali su sa orujem straarili. Dovezavi barku penice, oci su jerazdelilipo88okanaoveka,alitoimnijebilodovoljnonizanedeljudana.Jer,dolazili sumirskiljudiigovoriliim:Umiremoodgladi,dajtehleba!Inijesemoglonedati. Kada su razbojnici ostavili ia miru Svetu Goru, a oci nisu imali ime da plate porez Turcima,molilisuihdaukinustrau.ZatojeuskituostalosvegapetTuraka.Utovreme, osamdeset razbojnika se dovezlo brodom do Novog skita pa su poslali jednog monaha da pogleda straare li Turci u skitu Svete Ane i koliko ih ima. Monah se vratio i rekao da strae nema. Razbojniki harambaa je poveo sa sobom svu svoju posadu, otpremio se u skitirasporedioih:Kadjaispalimmetak,svipucajte!.Naredioimjedaopkoleskitine

pustenijednogmonaha.Dolisunou,prednedelju.Znajuiovdanjiobiajdasemonasi sabiraju u Kirijakon na liturgiju, razbojnici su poeli da udaraju u zvona, a sami su se sakrili. Oci su nailazili, a razbojnici su ih kako je koji dolazio, hvatali i vezivali. Starac Nektarije je pre toga od jednog starca pozajmio hleb, pa je onda ispekao svoj i poneo da vrati. Razbojnici su uhvativi ga i videvi mek hleb, rekli: Evo, i hleb nam je doneo! Odmah su se bacili na hleb, a Nektariju su u znak zahvalnosti vezali ruke na leima tako da su mu ih povredili, i zadugo posle toga nije mogao njima da mie. Od svih su traili novac. Nektarije je imao petsto leva i dao im. No oni su se jo razili po kelijama i uzimali sve to su mogli. Napljakane stvari su tovarili na monahe i terali ih da nose ka obali. Nalisuivelikekazane.Htelisudaihponesusamialisubilipreteki,pasuihstaligurati nogamadabisekazanisamiotkotrljalinizbrdo,iuzputsuvikalikakapetanukodamca: BarbaDimitrije,imalijomesta?Ovajjevikao:Nosite,nosite,sveudasmestim! Zasveto vreme,snabdevenmolitvama i blagoslovom staraca, otac Makarijejeputovao sa Svete Gore za Moreju. U eparhiji Tripolis mesni hriani su mu predloili da ostane u razvalinama drevnog manastira Svetog Nikole koje su trale posle turskih razaranja, u kraju zvanom Armenisti. Ocu Makariju se mesto veoma dopalo i on je reio da tu ostane i dovede manastir u red. Pridruila su mu se dva monaha i ivot je potekao uobiajenim tokom.Arhijerejmujevideinjegovstrogivotiduhovnoiskustvo,predloiodauzmena sebe dunost duhovnika mesnih itelja. Otac Makarije je ispunjavao ovo posluanje i zasluio sveoptu ljubav i potovanje. Meutim, skori upad Ibrahimpae u Moreju je razruiosve,ionjezajednosaostalimabioprinuendaseskloninaostrvoSkopelos. Opustoivi ve mnogo sela, Ibrahimpaa se pribliavao Armenisti s namerom da i njega uniti. Hriani jo nisu ni smislili kako da se spasavaju, kad su se paine vojske ve pokazale. Skoro svi su nagrnuli ka morskoj obali, ali na nesreu nije bilo ni jednogamca. Samojedalekonamorubiojedangrkibrodkojijeposleoajnevikestanovnikapoeoda sepribliavaobali.OtacMakarijejesatrojicommonahatakoeizaaoizmanastiraivideli sukakosustanovnici beali na obalu, kaoibrodkoji se pribliavao. Ali ta je to mogloda znai za njih dve hiljade, kada jebrod mogao da primi najvie dvesta ljudi? Otac Makarije je reio da se vrati u manastir i tamoeka svoj udeo, ali su monasi nastojali da se ide na obalu.Jonisunidolikadsuuliglaskapetanakojijevikao:Dolazite,monasi,dolazite ovamo! Kapetan je ukrcao najpre njih, a zatim ostale, koliko je moglo da stane. Sve se to inilo pred oima Ibrahimpaine vojske. On je kao ljuta zver napao na bespomone hrianeisveihpobio.Spaslisusesamoonikojisusejoranijesakrili.PoodlaskuTuraka doao je otac Makarije u manastir i, naavi ga razruenim hteo sasvim da ga ostavi. Meutim,nekiiteljisugazamolilidaostane,predloivimusvojupomopriobiovi.Oni su mu pokazali ranije granice zemljita i savetovali mu da pronae stare dokumente i tapije. Otac Makarije je ostao, podigao kakavtakav privremen krov i oznaio granice prema kazivanju metana, trudei se za to vreme da pronae stare dokumente. On je iz raznih izvora i uspeo da dobije neophodne papire. Skupivi sve to je pronaao, otac

Makarije je to uvao kod sebe sve do odlaska na Svetu Goru. U to vreme, obnavljanje manastira je ilo vrlo uspeno. Kasnije, po odlasku oca Makarija, tim mestom je putovao kralj Oton. Svratio je u manastir i mesto mu se veoma dopalo. Monasi su ispriali kralju o drevnim granicama manastirske zemlje i pokazali dokumente koje je sakupio otac Makarije, i kralj je potvrdio vlasnitvo manastira nad imanjem. Kada je sve to obavljeno, monasi su pisali ocu Makariju: Sve to je tvoja sveta ruka planirala i zapisala, sada je darovanomanastiru! Godine 1833. otac Makarije je odluio da se vrati na Svetu Goru. Kada je stigao svojim starcima, oca Venedikta nije zatekao meu ivima. On je umro 1822. g. Tako je otac Makarije ostao da ivi sa starcem Neofitom i ocem Nektarijem. Neto pre njegovog dolaska,starcusepridruiomonahSava,kojijeostaokodocaMakarijadonjegovesmrti. Uskoro su oca Makarija izabrali za duhovnika skitske bratije, a 1834. godine sabor je na njega preneo obaveze dikeja:itavu godinu ispunjavao je on ovo posluanje puno briga i raznih poslova. U to vreme on je dosta esto dolazio u Rusik, po pozivu igumana, radi ispovestibratije. Godine 1839. Makarije je ostao siroe. Starac Neofit je umro na dan blagovesti koji je te godinepaonaVelikusubotu.Jouvee,naVelikipetak,onjebiootiaodoKirijakona,gde je prestajao celu veoma dugu slubu. Posle slube nije poao kui, jer je njegova kelija daleko. Uskoro je trebalo da pone bdenije za praznik Blagovetenja, pa je ostao u hramu. Kada je bdenijepoelootacNeofitjebioprislonjenustasidijiupolusedeemstavuprateislubui odgovarajui joj unutranjom molitvom. Kada je jeroakon obavio kaenje posle osme pesme kanona, otac Neofit je odgovorio poklonom. Posle devete pesme sva bratija su po stareinstvu prilazila da celivaju prazninu ikonu i da se pomau jelejem iz kandila. Monah koji je stajao pored oca Neofita je, videi da on nikako ne kree, pomislio da je staraczadremao.Poeojelakodagagura,alijestaracidaljestajaosagnuteglave,dreiu rukamazapaljenusveuineobraajuipanjunamonahakojigajebudio.Tajjepogledao izblie i video da starac spava veitim snom. I njegov duh je odleteo u onom trenutku kada su zapevali: vsjakoje dihanije da hvalit Gospoda da veno hvali Boga na nebesima. Za ivota starac Neofit se odlikovao obiljem ljubavi i gostoljubljem. Pored same njihove kelije prolazi stazica kojom se uspinju pustinjaci. Starac nikoga nije proputao nego je svakogamoliodasvratiigostiogajekakojemogao,nudeizajelosvetosemoglonaiu keliji. Posle smrti starca otac Makarije je bio pozvan iz Rusika da pree u manastir i da bude duhovnik bratije. Nije mogao odmah da se rei da ostavi izabrano mesto. Na kraju, 30. avgusta1840.otacMakarijejedoaouRusikinaselioseukelijuSvihSvetihizamanastira.

Otac Makarije je revnosno i usrdno sluio duhovnom blagu Rusika. Ovde je kao i u skitu, svakodnevnosluioliturgijuiusuzamasemoliodaGospodpoaljeSvojumilostnaRusik koji je tada bio u nevoljama, i da ga podigne duhovno i materijalno. Da bi pojaao takve molitve, on je svaki dan sluio posebni moleban Majci Bojoj, a kada se zidao hram svetom Mitrofanu, onda je ovom svetitelju zajedno sa svetim Pantelejmonom sastavio poseban molitveni kanon, koji je itao svakodnevno. Ovakav ivot oca Makarija bio je nagraen od Gospoda takvim darom umiljenja, da on bez suza nije mogao da slui ni jednu slubu.ak su i njegovi razgovori bili praeni suzama koje su se kao dva potoia lile iz oiju. Krotosti, smirenju i nezlobivosti on je uio ne toliko reju, koliko delom. Njegova je ljubav sve obuhvatala, a pouke su bile kratke, ali snane. Ko god da je doao k njemu s nekim pomislima, ogoren, ili pogoen iskuenjem, on je sa dve rei bio u stanju da ga umiri, a da zatim paljivo saslua okolnosti i poui kako treba postupiti: Ovo ovako, a ono onako; to ostavi, a ovo uini! govorio je on. Ponekad se deavalo da je neko dolazio pred samu trpezu, i kada je otac Makarije trebalo da se odmori, ali on uopte nije pokazivao da trebajesti ili spavati, nego jestrpljivo i s punom panjom sluaosvakoga do kraja. Tek kada je stvar bila razjanjena, a monah se smirio i dobio razreenje, starac ga je otputaosmirom.tosetiehrane,otacMakarijesenijenimalostarao,inikadanijetraio da jede. Kada mu ve postave trpezu i pozovu ga, on bi dolazio. Bio je navikao da jede jednom dnevno, a u toku Velikog posta jednom u dva dana, i taj obiaj je sauvao sve do smrti. Svoje rukodelje pletenje arapa, on nije ostavljao. Ponekad se budio nou i, stresajui sa sebe san, hvatao za rukodelje ne ostavljajui istovremeno ni umnu molitvu. Spavao je jako malo, sedei po istonom obiaju na niskom divanu, oslonjen na lakat i bez pokrivaa.Kodnjegasuprozoribiliotvoreniakizimi. U starosti su ga ubeivali da se treba odevati toplije ili zatvarati prozor, ali on nije pristajao. Tako je u sedeem stavu i duh svoj ispustio kao da je zadremao. Celog svog ivota ni s kim se nije sporekao, niti je koga uvredio. Kada su ga grdili, nije se bunio, negojeodgovaraoutanjemiovako:Nekatakobude!Samojejednom,naosobennain protestovao: u skitu Svete Ane ga je neko, korei ga, nazvao prostim glupimovekom, a on je rekao:Ja sam moda i filosof, ali seinim ovakvim namerno; tako od mene trai ljubav! Jednom su dok je otac Makarije jo iveo u skitu, na Svetu Goru dola dva uitelja, koji su traili iskusne duhovne ljude. Saznavi za oca Makarija doli su njemu i rekli: Zato ivite ovde? Svet propada. Idite tamo, tamo treba narod uiti i na taj nain donositi korist narodu i zemlji! Otac Makarije je odgovorio: Mi smo ljudi prosti i nepismeni; kako emo uiti? To je va posao. Vi ste uitelji, moete i trebate da pouavate narod! Nas narod ne slua, odgovorili su oni.On izgleda da mnogo vie potuje i ima poverenja u vauodeu,uvaponizanizglediisposnikiivot. Zatovasnarodslua,anas,kojisvega toganemamo,needaslua!

Kada je otac Makarije bio na ostrvu Skopelos, priveli su k njemu opsednutog i zatraili da se moli za njega. Saalivi se nad bolesnikom, on je poeo da ita molitvu za izgonjenje demona. Za to vreme je avo, koji je bio u oveku, vikao: Saie me, saie ... odoh, odoh!Prodrmavibolesnika,ongajeodmahzatimostavio. Za sve vreme njegovog duhovnitva u Rusiku, raznonarodna manastirska bratija je ivela u predivnoj jednodunosti, miru i ljubavi. On je sam traio i druge pouavao da trae ono jedino potrebno. Zato su njegova duhovna eda i ivela u slozi. Deavalo se da kada mu doenekoodbratijeiponedasealinajednogodstaracailiarhimandrita,otacMakarije odgovori:Ne gledaj na njega. Ti ima pogrene predstave o toj stvari, a ona seak i ne tietebe.Tigledajsvoje,dasavrenstanepredGospoda! Otac Makarije je bio u bliskoj duhovnoj vezi sa igumanom Gerasimom: kao da su imali jednu duu. Duhovno iskustvo oca Makarija, njegova bliskost i istovetnost miljenja sa igumanom, i njegova duevna mekoa, blagotvorno su uticale na duhovni razvoj manastira.Svesetonaroitovideloposlenjegovesmrti.Tadasuubratstvupoelepodele, nesuglasice,inakraju,poelajedaseobrazujenacionalnapartijnost. Pla je i ranije bilo stalno svojstvo oca Makarija, ali ga je pri kraju ivota umiljenje poseivalo u takvom izobilju, da je svakodnevna liturgija, koja obino traje dva sata, bila produena na tri, a pri kraju i naetiri sata. Starca bi zahvatalo umiljenje i on je plakao u oltaru, a njegovtec i pojac, otac Sava, bi mu podraavao na klirosu. U poslednje vreme, odpreobiljaumiljenjaizbogslabostinogu, onnijesluiosam,negosesamosvakodnevno prieivao Svetim Tajnama. Otac Makarije je kao i njegov starac, otac Neofit, voleo manastirska bdenija zato su ga, kada vie nije mogao da ide, donosili u manastir na krevetu. Pred samu smrt ga je bratija koja se nalazila oko njega pitala kako da ive posle njegove smrti. Starac je rekao: ivite kao to ste i iveli: uzdravajte se i budite umereni u svemu,pazitenaposluanje,buditesmireniiobraajtepanjunamolitvu,tomesestarajte, totraite,anetraitedatvoriteudesatonijeneophodno,toinespasava! Tridanapred smrt,otacMakarijeje, sedei na svom divanu, odjednom upro oi u prostor i gledao ne trepui tako pravo da uopte nije primeivao nita oko sebe. Oni koji su se tu zatekli poeli su da pitaju: ta je to s tobom, oe, ta to vidi? Ali otac Makarije nije odgovarao. Tek krozetvrt sata starac je prekrstivi se, tri puta rekao:Slava Tebi Boe Svedritelju! Uenici su se pribliili i ponovo pitali ta je to video, ali on nita nije odgovorio. I tako, zavrivi trku, veru sauvavi, i dodajmo, bratiju na put spasenja izvevi, starac Makarije je mirno i tiho predao svoju duu Gospodu 15. novembra 1859. godine, kada mu jebilosedamdesetdevetgodina,proiveviodtoganaSvetojGoripedesetpet.

 JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACMAKARIJEGRK (umro1845) U Rusiku je iveo izuzetan starac, monah Makarije, rodom Grk. U najranijoj mladosti je odbacio svet i stupio u manastir, i ezdeset godina proveo na Svetoj Gori. Od toga dvadeset u pustinji, kod starca na posluanju. Zatim je isprativi svog starca u veno blaensto i prodavi keliju, stupio u opteie, u kom je iveo vie od etrdeset godina. Bilo mu je vie od sedamdeset i za sve je bio primer po nainu ivota. Na svakom posluanju je bio prvi i trudio se vie od svih. esto mu je iguman govorio: Oe Makarije, ti vie ne bi trebalo da ide na posluanja, nego da sedi u keliji. Ve si se dovoljno naradio u svom ivotu, a sad pusti i da mladi rade! On bi tada sa suzama pao igumanu pred noge i poeo da govori: Sveti oe, ne liavaj me nagrade za dela posluanja, ne odvajaj me od ljubljenog bratstva, dok se miu moje noge i ruke. Ukoliko imamsnagejouporaditizamanastir,ijosenagledatisvojeljubljenebratije!Igumanbi govorio:Radi,radi,oeMakarije:onosamjarekaoaleitvojustarost! Takvih staraca je bilo jo desetorica. Gledajui na njih, uvek smo seudili i plakali videi do kakve su mere savrenstva doli. Bili su nezlobivi kao deca, ili kao bestrasni angeli, a vie od svih ovaj otac Makarije. Iguman ga je esto iskuavao: Ti si, oe Makarije sagreio!Ovajbipaonazemljuisuzamajekvasio.Bivalojedasvevremetrpezeleibez hrane, pa da i posle trpeze lei pored vrata i sa suzama moli oprotaj od sve bratije. IgumanjetoiniozatodaseotacMakarijenepogordisvojimvrlinama,ipogruavaogaje usmirenoumljeukomejesebesmatraoniimodsvih. Godine1845.umrojebezsvakebolesti.PriestiviseSvetimTajnamadoaojedoigumana irekao:Oprostimi,svetioe,iblagoslovi:houdaumrem!Igumanjeodgovorio:Bog da prosti i blagoslovi. Samo, nadam se da nee umreti, jer savreni podvinici ne umiru, nego odlaze u venost! Izaavi od igumana, otac Makarije je otiao u bolnicu, i zamolio krevet. Bolniar je rekao:tae tebi, oe Makarije, krevet Ovaj je odgovorio:Hou da umrem.Zatimseoprostioodsvih,legaonakrevetismirompredaoduuGospodu. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA

 STARACTIMOTEJRUS (umro1848) RodomjebioizseverneRusije,izVologodskegubernije.UmladostijeiveouPeterburgu. Videvi tatinu i nepostojanost ovog sveta, ostavio je svoj dom, roditelje i srodnike i svoje imanje, i doao na ostrvo Valaam u opteiteljni manastir. Stupio je u bratstvo i radio na raznimposluanjima. Pri postrigu u mantiju bio je nazvan Tihon. Pouen starcima, iskusio je sladost tihovanja i blagotvorne molitve. I toliko je zavoleo Gospoda svoga, tako mu se srce usladilo molitvom, da se ni za trenutak nije hteo odvajati od Gospoda, nego je poeleo da se uvek Njim naslaava. Primetivi da nas od Boga odvaja jezik i razni razgovori, osobito beskorisni, zatvorio je svoja usta, zadrao svoj jezik, ietrnaest godina nije progovorio ni rei,tomujedonelomnogonevoljainapasti.Oimasvojimnijedavaosna,nitidremanja svojimveama:danjusenalazionaposluanju,umomjebesediosBogom,anoujestajao na molitvi. Prirodi je ipak davao odmora malo bi dremnuo i to stojei, ili malo sedei. Zbog svega toga je u crkvi esto padao za vreme slube. Deavalo se da se udalji u pustinju i da u umi stoji na jednom mestu po dva i tri dana bez hrane, imajui um svoj usmerenkaBogu.estobikadajeavonapadaosvojimuasima,izlazionounagrobljei stajao do jutra meu grobovima, time pobeujui strah. Mnogo je napastvovanja i iskuenjapretrpeoodavola. Proiveo je u Valaamu vie od dvadeset godina i proulo se o njemu na sve strane, pa i u Peterburgu. Iako on nita ni sa kim nije govorio, mnogi su eleli da bar vide njegovo lice. Valaamski iguman Damaskin ga je, ne zna se tano kakvim povodom, poslao u Peterburg u manastirsku crkvicu. Iako je on dugo sa suzama molio igumana da ga ostavi u manastiru ili u pustinji, da tamo oplakuje svoje grehe, iguman ga nije ostavio. Kada je preao u crkvicu u bunom gradu, uinilo mu se veoma teko, iak nepodnoljivo. Toliko vreme je proiveo u manastiru i u pustinji, a sada je doao da gleda na sablazni. A najvie mujesmetalototogasvislaveiuvaavaju,itojeucrkvicisvakodnevnogomilanaroda. iveo je tamo godinu dana, i mnogo puta molio igumana da mu dozvoli povratak u manastir,alinijeuspeodagaumoli.ZatojereiodaseudaljinaSvetuGoru,pajezamolio mitropolita da ga blagoslovi na put u Jerusalim na poklonjenje svetim mestima. Dobivi paso,otpremioseuJerusalim.ProveojetamopolagodineiposleUskrsakrenuonaSvetu Goru. Stigao je u Rusik i stupio u bratstvo. Tu je postrien u shimu, sa imenom Timotej. Zatim su ga, po njegovoj elji, otpustili u usamljenu pustinju, u keliju svetog velikomuenikaGeorgija,sathodaodmanastira.BiojetamosamsBogom,isvakenedelje je dolazio u manastir na svenono bdenje. Na liturgiji se prieivao svetim Tajnama, uzimao sebi hranu i odmah se vraao u svoju pustinju. Tako je proiveo tri godine. Zatim

je zanemoao. Obolele su mu noge, koje su se nadule kao stupa od mnogog svenonog stajanja. (Iz beleki monaha Partenija): Posle mog povratka iz Rusije, odredili su me da sluim ocu Timoteju.Takosamseudostojiodabudemoevidacnjegovogivotaipodviga.iveosam sa njim pola godine, i nikada ga nisam video da lei, a i sedeo je sasvim malo, jedino za vreme trpeze. Sve ostalo vreme bio je na nogama. Iako su mu noge bile otekle i bolele ga, on se na to nije obazirao. Svako vee bi usred crkve stao na molitvu, i stajao do jutra nepokretan,itavihdvanaestsati.Takavjebionjegovtipik.Svojukelijunijeimaonegomu je crkva bila umesto kelije. U toku dana itao bi deo iz Apoetola i Jevanelja i akatist Bogorodici.TakoeideoizDobrotoljubljaiIsaakaSirina.Zatimjeradio.Hranujeuzimao iskljuivo posnu. Posle trpeze je ulazio u crkvu, sedao na mesto i dremao oko sata. To je bio sav odmor koji je davao svom nemonom telu. Zatim bi ustao i obavljao svoje monakopravilo:tristavelikihmetanija,hiljadudvestapojasnih.Pritommolitvunijeitao ustima nego srcem i umom. Takav je bio njegov ivot i takvi njegovi podvizi, da na njih nisammogaodagledambezsuza. KadajestaracTimotejdoaonaSvetuGoru,duhovnikJeronimgajeblagosloviodagovori sa svima i da pouava one koji to budu traili. Razgovori i pouke njegove su bile uvek na istu temu: da se svako trudi da stekne umnu molitvu, da se svako trudi da u sebi oisti unutranjeg oveka, da oisti svoje srce od pomisli i od avolskih nagovora. On je uvek govoriodasemonahzatozovevojnikCaranebeskog,tovodiborbuneprotivtelaikrvii ne protiv ljudi, nego protiv poglavarstava tame ovog sveta i protiv duhova zlobe koji neprestano ratuju protiv naeg uma, i neprestano gaaju svojim strelama nae srce ranjavajuinas.Totonasgaaju,nijeunaojvlastiinemoemoimzabraniti,aliodnae volje zavisi da liemouvati, neprestano im se suprotstavljati, i braniti se od strela, to jest da liemo neprestano tvoriti Isusovu molitvu. Ako se i desi da nas vrlo bolno povrede, tu ranutrebatoprepokazatilekaru,tojestduhovnomocu,ileitijepokajanjemisuzama. estojegovorioiovo:Sramotnojezvanje vojnikaza onogko neispunjavatanocarsku slubu. Takav se kanjava. Takoe e pred Carem nebesnim biti sramota i nas monaha koji se ne brinemo i ne trudimo o oienju oveka, ne staramo se da stalno obavljamo umnumolitvukojaisti naesrcei odgoni sveavolske pomisli, i sjedinjujenas sa Samim Bogom. Kakoemo se opravdati mi, monasi, koji smo ostavili svet, oslobodili se svetskih briga, udaljili se u pustinju, odrekli se samih sebe, i proli ve polovinu puta, a nismo se potrudili da stignemo do kraja, i ne brinemo se o dostignuu konanog cilja? A na konaan cilj je da oistimo u nama naeg unutranjegoveka, da zavolimo Gospoda Boga svim srcem svojim, svom milju svojom, da se sa njim sjedinimo molitvom, to jest neprestanim naim razgovorom s Njim kroz umnu molitvu. Kada dostignemo takvo istinsko monako stanje, i kada ime slatkog Isusa Hrista bude sladosno naem umu i srcu, tadaemo moi Njime pobediti i strasti, i ne samo pobediti, nego i umrtviti. A bez umne molitve nemogue je pobediti strasti i oistiti srce i sjediniti se s Bogom. Umna molitva je

poetakiizvorsvihvrlina.Iapostolgovoridajeboljereipetreiumom,negohiljadurei jezikom (1 Kor. 14, 19). Sam na Gospod, Spasitelj sveta je rekao: Carstvo je Boje unutra u vama (Lk. 17, 21), i jo: Blaeni isti srcem jer e Boga videti (Mt. 5, 8). Kakvu emo radost osetiti kada u sebi uvidimo Carstvo nebesko? Kako emo biti veseli kada oistimo svoje srcem od strasti i neistih pomisli? Kako emo se uteiti kad duevnim naim oima ugledamo Samog Boga, Tvorca neba i zemlje, na Koga ni inovi angelski ne smeju da gledaju? Eto kakve neizrecive tajne nam Gospod otkriva, i kakvu neizrecivu milost izliva na nas, a mi ne elimo da se potrudimo da oistimo svoje srce, neemo da radimo na blagotvornoj molitvi. Jer, podvinici zadobijaju Carstvo nebesko (up. Mt. 11, 12). To treba da je na trud, nas monaha, koji smo ostavili svet i svetske brige i svu tatinu. Svet, to jest ljubitelji sveta, to ne mogu dostii, pa i ne trude se, a dostii ne mogu zato to su uvek zauzetiivotnimbrigama,itimevezujusvojumzasvetinjegovevarke. Bio je kod nas u Valaamu monah, moj duhovni brat, koji mi je otkrio da je jednom tako stajao na molitvi i bio paljiv umom, dok je njegovo srce gorelo plamenom Boanske ljubavi. Bio je van sebe, sav se izmenio u ushienju, i obreo se odjednom u raju: video je mnotvo anela i svetih ugodnika Bojih, video je prekrasne vonjake sa mnogim plodovima i na kraju njegov pogled je privuklo usamljeno drvo, lepe od svih, i plodovi njegovi su bili slini jabuci. On je mnogo zavoleo to mesto i nije hteo odatle da ode. Tada mu je priao jedan prelepi mladi, obuen da se opisati ne moe, i opojasan zlatnim pojasom, i pitao ga: Zato, ovee, stoji i udi se? Moda eli da okusi od ovih plodova? Monah je odgovorio: Ako bi bilo mogue, eleo bih makar da probam! Mladi je uzbrao jednu jabuku i dao mu, rekavi da je pojede. Kada je pojeo, obreo se ponovo u svojoj keliji, kako stoji na molitvi. A jabuka je bila tako slatka i ukusna da se jezikom ljudskim ne moe ni opisati: i nita na zemlji joj nema slinog. Ono to na zemlji slatko i ukusno jede, to je slatko samo dok ga jede i dok je jo pod nepcima. No uskoro zatim zaboravlja njegov ukus. A rajski plod nije takav: prolo je deset godina, a na nepcimasejooseaslast!StaracTimotejjegovorioosvomdrugu,ajapretpostavljamda seonlinotogaudostojiozasvojangelskiivot. Pred kraj ivota, starac Timotej se vratio u manastir, gde je iveo kao zatvornik. Umro je 1848.godine. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA

Akojekvasacsvet,tojeitijesto; akojekorijensvet,tosuigrane. (Rim.11,16) PREDGOVOR Sakupljanjesvedoanstava o ivotu i podvizima gruzinskog starcajeroshimonahaIlariona zapoeto je bilo odmah posle njegove smrti, 1864. Oko toga se posebno starao ruski monah,o.Pantelejmonkojijekasnije,uinuarhimandrita,biostareinaTrojiceKirenskog manastira,uIrkutskojeparhiji,uSibiru,gdejeiumro1888.godine. Otac Pantelejmon je koristio uspomene mnogih lica koja su sa starcem bila u bliskim duhovnim odnosima. Meu njima su bili: gruzinski monah Gavril, kome je na molbu duhovnika Rusika, oca Jeronima, sam starac podrobno ispriao svoj ivot do primanja monatva; takoe uenik starca, duhovnik otac Sava, zatim zografski pustinjak Vasilije i peternik Hariton, pa starac HadiGeorgije, monah Visarion Gruzin, peternik Danilo, staracTeofilakt,duhovniko.Danilo,bugarskistaracNikodimiTeofilAgiapsihi. Znatnokasnije,naistomposlusetrudioiruskimonahotacDenasije. Otac Pantelejmon je poeo da pie ivotopis, i doveo ga do vremena kada je starac Ilarion napustio svet i postao monah. Sve ostalo, evo ve vie od sto godina, ostalo je u odlomcima i tek je sada, izgleda, nastupilo vreme da se sve skupljeno stavi pred blagoestivogitaoca. Ako je jo za ivota oca Ilarina njegov izuzetan primer pravoslavnog podvinitva bio pouka i nadahnue mnogima, tim pre verujemo dae i nama koji ivimo u vreme sasvim mlakerevnostizapodvig,upoznavanjesnjimbitiodkoristi. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA MLADOST

Blaenopoivi starac jeroshimonah Ilarion je bio rodom Gruzin iz Imeretije. Rodio se 1776. godine u naselju LosijatHevi, arapanskog sreza, kutajske gubernije. Njegovi roditelji, Hahulija i Marija Konaveli, iz stare plemike porodice, bili su veoma poboni, i osobito su usrdno potovali svetog velikomuenika Georgija. Za njihovo blagoestije, Bog ih je nagradio mukim prvencem koga su na svetom krtenju nazvali Jesej. Kada je deki napunio est godina, njegov ujak, pustinoitelj Tabakinskog Georgijevskog manastira, jeroakonStefan,uzeogajeizroditeljskogdoma,isvedosvojesmrti,dvanaestgodinaga vaspitavaousvojojplaninskojpustinji. Ovajjeroakon Stefan, u svetu Simeon,plemiporeklom,bio jevaspitan u strahuBoijem i nauio knjige Svetoga pisma u roditeljskom domu. Zatim je bio poslan na dvor i zapisan u carsku pratnju gde se nadazio pod rukovodstvom kneza Georgija Cereteli, koji je bio upravnik carskog dvora. Iako na dvoru, Simeon je vodio strog i uzdran ivot. Postojano je prebivao u molitvi i trudio se da uglavnom opti sa duhovnim ljudima, traeiesto od njihsavet. Na dvoru su ga veoma uvaavali, i zato mu nije bilo lako da se oslobodi carske slube, ne bi li stupio u monatvo koje je arko eleo. Ipak, kada je dostigao in sotnika, zastupnitvomnjegovogpokrovitelja,knezaCereteli,biojeosloboencarskeslube. Obrevieljenuslobodu,odmahjesa sebe skinuo uniformu i prezrevi slavu ovoga sveta, stupio u Tabakinski manastir na sluenje Bogu. Nakon trogodinjeg iskuenitva koje je proveona razliitimposluanjima,postrien jeu monaha pod imenom Stefan. U to vreme manastirom je upravljao starac arhimandrit German, mu iskusan i vrlinski. Molitvom i Boijom blagodau koja je obilno obitavala u njemu, otvarao je nebo da spusti kiu, isceljivao je bolesnike. Imao je obiaj da za vreme jutrenja samita kanone svetima, i pri tom su iz njegovih oijuesto tekla dva potoia suza. Kasnije, otac Ilarion seudio kako munijedenjemesanijesmetalodatvoriudesa. Poto jeumanastirukaomonahproiveo trigodine, Stefan jebio rukopoloen zaakona. Rukopolaganje je izvrio Kutajski mitropolit Dositej. Stefan je uskoro posle rukopolaganja otkrio starcu Germanu svoju davnanju elju da zapone usamljeniki ivot. Starac, kao iskusan, videvi za vreme svog dugog boravka u Svetoj Zemlji i Sinaju, na ostrvima Egejskog mora i Svetoj Gori Atonskoj mnoge velike podvinike, preduzeo je sve mere da gaodvrati odte namere, kako nebibio izloen iskuenju da upadne uavolske mreeu prelest. Zatim, kada je video da je Stefanova eljavrsta, pristao je, ali ne odmah, nego ga je najpre podvrgao dugom ispitivanju na razliitim manastirskim posluanjima, to je trajalojotrigodine.Takojeusveusvemuonumanastiruproiveodevetgodina. Nakontoga,Stefanovduhovnikjesazvaomanastirskestarcenaduhovnisabor.Pozvavii Stefana, jo jednom ga je upitao za njegovu nameru, i jo jednom dobio isti odluan odgovor. Tada su starci upitali: na kakvom mestu eli da se osami? A on, od detinjstva nauen da se predaje volji Boijoj i odlukama starijih, ostavio je da o tome odlue starci, i

po njihovomsavetu izabraomestoudaljeno est kilometara odmanastira,u planini, usred gusteume,gdejeudrevnavremenaivelomnogopustinjaka. Poetak usamljenikog ivota je bio povezan sa stavljanjem na probu koja je trajala jo pet godina. Prve godine Stefanu je bilo nareeno da ujutru, posle liturgije, uzima sa sobom proju,vodui povre,i dadoveeri sam radi na raiavanju ume i krenju puta, a da se svake veeri vraa u obitelj. Kada je protekla ta prva godina, i on u umi sagradio drvenu keliju, dobio je blagoslov da sledee godine provodi no sam u keliji, a da se na jutrenju vraaumanastiridatamosaocimabudedopodneva.Treegodinemujebilodozvoljeno da posadi batu i da po dve noi ostaje u pustinji, a da tek treeg dana dolazi u obitelj. etvrte godine je mogao tamo da provodi po etiri noi svake nedelje, da petog dana dolazi u manastir i tamo ostaje takoe u subotu i nedelju. Sledee godine je bio obavezan samosubotuinedeljudaprovodiumanastiru. Kada se on, uz pomo Boije blagodati, uvrstio u podvigu, starci, videi postojanost njegove elje, blagoslovili su ga da se potpuno osami. Tri godine je proiveo u savrenom molaniju, a zatim je bio nadahnut boanskom revnou da u pustinjskom duhu vaspita nekoga. Posle dugog razmiljanja, otpremio se u selo LosijatHevi, ka svojoj sestri Mariji Konaveli, i njoj i muu predloio da sina prvenca posvete na sluenje Bogu. Oni su dugo bili neodluni, ali kada im je starac prorekao ukoliko se budu protivili volji Bojoj smrt deteta i prestanak svakog daljeg raanja u kui, oni su pourili da daju deaka kome je u tovremebiloestgodina. Uzevi sa sobom Jeseja, starac ga je tokom dvanaest godina vaspitavao kao mladicu, obuavajui ga bezmolviju, uzdravanju, molitvi i itanju Svetog pisma. Retko mu je dozvoljavaodavidiroditeljeili odeuposetumanastiru.Postavipustinjakutakomladim godinama, otac Ilarion je rano upoznao zlobu demona koji vie od svega ne podnose otelnike.SamoGospodznakakvimjesvenapadimabiopodvrgnut.Mrziteljdobra,avo, je raznim lukavstvima pokuavao da mu pomuti razum, ili da ga navede da se lii ivota. Nou su demoni vrili napade pod vidom razbojnika, ponekad su deaka zvali majinim glasom, podseajui ga na ostavljenu kuu, a danju su dolazili pod vidom medveda i drugihzveri,ueljidagaprestrae. Godinenjegovemladostisuprolazileutakvojsilnojborbiipotpunojodvojenostiodsveta. Pred kraj ivota starca Stefana, ka njima je doao odbegli seljak kneza Abaidze, koji je posle tri godine iskuenitva bio postrien pod imenom Lavrentije. Kasnije je on otiao na hodoae po svetim mestima, i u Jerusalimu bio posveen u in jeromonaha. Poto se dugo trudio pri Grobu Gospodnjem, po blagoslovu Patrijarha Jerusalimskog, otiao je u svetogorskiIverskimanastir,gdejeidoekaokrajsvogzemaljskogivota.OtacIlarionjeo njemu priao da je bio ispunjen boanske ljubavi i krotosti; otac Venedikt, u ijem prisustvu je ovaj umro, govorio je da je njegov kraj bio blaen, jer je otac Lavrentije svoju duuBogupredaostojei,dreiurairenimrukamasveu.

Kadasepribliiokrajivotaoca Stefana,ovajje,predoseajuito unapred,zavetaoJeseju da posle njegove smrti napusti keliju kako ne bi, ivei bez rukovodstva, upao uavolske zamke. Posle toga je starac otiao u manastir, dao poslednji celiv bratiji, vratio se u svoju kelijuinakonnekolikodanabolestiotiaoublaenuvenost. Nesamozamanastirskubratiju,negoizamnogeljudeizokolnihmesta,smrtstarcajebila veliki gubitak. Mnogi su se liili molitvene pomoi, savetnika i uteitelja. Otac Ilarion je o njemu govorio da je to bio ovek strogih monakih pravila koji je dostigao stepen rasuivanja viih monakih predmeta. Tokom vie nedelja on je bio u stanju da jede samo komadkukuruzneprojesasoljuivodom,aponekadsamomalopovra.ZavremeVelikog posta, on je po tri dana provodio u potpunom uzdravanju. Ljudi su dolazili k njemu traei savet. Na pitanje jednogoveka koji je teio monatvu, starac je rekao:Ako eli da stupi u monatvo, najpre treba da se oisti od svih pohota i strasne zavisnosti, i to da se oisti bar na polovinu pre postriga, a zatim da se trudi kako bi u tebi potpuno nestao akitragmirskogivota. Posle smrti starca, Jesej je preao u Tabakinski manastir, ali tamo nije dugo iveo, jer je imao veliku revnost da produi nauke, pa je, uvi da je u Tiflisu otvorena kola, ne obavestiviotomenikoga,otiaouGruziju.Naputu,unaseljuNikozi,Gorijskogsreza,po svom pobonom obiaju potovanja svetenih lica, on je svratio da uzme blagoslov od Nikoskog episkopa Atanasija. Taj svetiovek ga je primio kod sebe na noenje, raspitivao se o njegovom dotadanjem ivotu, a zatim, po obiaju drevnih otaca, zamolio gosta da zajedno stanu na molitvu. Jesej je proitao molitve iz gruzinskog molitvenika. Veoma dirnut njegovimitanjem, vladika mu se obratio kao nastavnik i savetnik:edo moje, u koliseneenauitiniemtakvom,tovenisinauioupustinji;zatosevratiusvojdom, a Gospod Bog, koji te je nauio ovim molitvama, i molitveno zastupnitvo tvog starca, upravie te i dovesti do toga da bude od koristi Boijoj Crkvi i tvom narodu. I Jesej se s blagoslovomBoijegovekavratiouroditeljskidomuseluLosijatHevi. Nije, meutim, dugo bio u roditeljskom domu. Uskoro ga je otac odveo u Kutais u dvor, i prineo ga kao rtvu na sluenje caru. Car ga je predao svom najbliem oveku, knezu Cereteli, na vaspitanje. A ovaj, videi u njemu duhovnu e, opredelio ga je, radi usavravanja u naukama, uenom arhimandritu Gerontiju u svetu knezu Solagavili koji je prebivao u Durskom Georgijevskom manastiru. Otac Gerontije se vie od svega trudio da u svom ueniku razvije ljubav prema molitvi, i vaspitavao ga je u strogom monakom duhu, tako da je kasnije otac Ilarion sa divljenjem priao kako je starac stajao na bdeniju od poveerja do izlaska sunca, i od samog Ilariona traio da zajedno sa njim stojinamolitvi.Takosuonisvunoprovodiliupojanjupsalamaiidanjumolitava.Mladi Jesej je kod svog uitelja provodio podviniki ivot, u punom posluanju. Jednom, zimi, staracmujenarediodaodnesepismonjegovomdruguuKutais,iposlaogabosonogogpo snegu. Pismo je bilo odneto na naznaenu adresu, a taj ovek, preneraen Jesejevim izgledom, dao mu je dva pijastra rekavi da za njih kupi opanke. Poto se starcu vratio

obuven, uo je od njega otar ukor za malodunost i netrpljenje. Starac je svog uenika obuavao uzdravanju, ali ne odjednom, nego postepeno, uzdiui ga iz mere u meru. Najpregajenavikaodaponedeljkom,sredomipetkomneuzimahranuprezalaskasunca, a onda ga je oduio da tih dana uopte jede. Istovremeno, starac je Jeseja obuavao i svetskim naukama: gramatici, aritmetici, krasnopisu i ostalom. U takvim neprestanim trudovima i podvizima, mladi je kod starca Gerontija proveo tri i po godine. Kada je starac video kako je Jesej za tako kratko vreme napredovao u svim naukama, vratio ga je knezu Cereteli radi daljeg kolovanja u svetu. Knez je Jeseja uvek drao uza se, i vodio ga nasvasvojaputovanja. Posle tri godine, knez mu je predao brigu o prihodima i rashodima svoje svite, a takoe mujepoveriodaunjegovoimepienareenja,predavimuutesvrhesvojlinipeat. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA CARSKASLUBAISVETENSTVO Prole su jo dve godine, i knez Cereteli je uveo Jeseja na dvor, i car Solomon II ga je postavio meu pisare u kancelariji za naredbe. Ovde je on sluio dve i po godine. Zatim mu je car predloio da se oeni i primi svetenstvo. U to vreme, u carskoj okolini i meu velikaima, vladala je znatna uzrujanost povodom planova i pritisaka da se Imeretija prikljui Ruskoj Imperiji. Car, videi prostodunost i duhovno nastrojenje Jesejevo, smatraojedautakvimvremenimatrebadamuomoguiduhovnozvanje. Otac Ilarion se kasnije seao da u to vreme car u svojoj okolini nije imao na koga da se osloni. Jedini poverljiviovek je bio komandant vojske, knez Kajhosro Cereteli, i uz njega nekolikovernihslugu. OdanicaruupravnikdvoraknezGeorgijeCeretelijeumro,ostavivizasobomvelikutugu i brigu; posle njegove smrti car vie nije imao s kim da podeli svoje misli i oseanja. To je bio jedan od razloga to je odluio da rukopoloi Jeseja, kako bi stekao duhovnika i savetnikaiuduhovnimiudravnikimpitanjima. Jesej se pokorio volji svog gospodara, stupio je u brak sa devojkom kneevskog roda po imenuMarija.Proivevi u domu njenih roditelja samo dve nedelje, on jepreao u Kutais, gde je uskoro bio rukopoloen, najpre zaakona, a onda za prezvitera i protoprezvitera dvorskecrkve.

Car Solomon je Jeseja stalno drao uza se, naloivi mu da razreava kneevske nesuglasice prideobiimanja. Dunost mirotvorca jezahtevala veliko strpljenjei taktinost od strane oca Jeseja i oduzimala je mnogo vremena, tako da se sa enom viao veoma retko.TojejakoalostiloMariju.Jednomjeonasaznaladajenjenmu,tektosevratiosa puta na imanje kneza Abaidze, odmah otiao u Kutais,ak je i ne posetivi. Marija je to tako bolno doivela, da je pala u postelju i, posle estomesene bolesti umrla, proivevi samodvegodineubraku. Budui da je sudbina Jesejeva bila tesno povezana sa politikim ivotom Imeretije, bie umesno da ovde kaemo koju re i o poslednjim danima Imeretinskog carstva i o sudbini cara Solomona. Sve to je starac Ilarion ispriao ocu Gavrilu Gruzinu, a prema njegovim reima je onda zapisao ruski duhovnik Pantelejmonskog manastira na Svetoj Gori, otac Pantelejmon. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA KRAJIMERETINSKOGCARSTVA IBEKSTVOCARASOLOMONA Nakon to je 1801. godine Gruzinsko carstvo, po molbi cara Georgija VIII, bilo prikljueno Ruskoj Imperiji, ruska vlada je poela pismene pregovore sa carem Imeretije o prisajedinjenju i njegovog Carstva Rusiji. Car Solomon II je sazvao savet velmoa i doneto je ovakvo reenje: poto car nema naslednika prestola, Imeretija e do njegove smrti sauvati svoju nezavisnost, nalazei se sa Rusijom u bratskim odnosima dve drave iste vere. Ruska vojska slobodno moe da prolazi kroz teritoriju Imeretije prema turskoj granici, i vojska Imeretije je duna da joj prua svaku pomo. Odnosi dve zemlje treba da budu zasnovani na svetenim uslovima koji su svojstveni dvojici Boijih pomazanika.i narodima hrianskim, sjedinjenim nerazruivim savezom dua veno i nepokolebljivo; posle smrti cara, meutim, u Imeretiji treba da se uvedu zakoni Ruske Imperije. Protokol ovogzasedanjajebioposlanuTiflis,namesnikuKavkaza,dagaovajsprovedeimperatoru AleksandruI. Iako su ovakve odluke odobravali svi podanici cara Solomona, u glavi jednog velikaa kneza Zuraba Cereteli sazrevao je drugi plan. Knez Zurab, koga je car Solomon I poslao u Peterburg, i koji je od Jekaterine II dobio in generalmajora, strano se pogordio; bogatstvo i slava zavrteli su mu glavu. Njegov dvorac u Saheri se odlikovao raskoom

koji je nadilazio onaj carski. iveo je u okruenju plemia, od kojih su mnogi napustili svog zakonitog gospodara i preli njemu u slubu. U Imeretiji, Gruziji, Mingreliji i Guriji, svuda je podravao rodbinske veze sa svim velikim porodicama. Vodio je ivot nalik na ivot nekog feudalnog viteza, uivajui osobite slobode i nameui svoju neogranienu vlast. Licemerno je izraavao svoju vernost Rusiji. A ustvari je gajio misao da svrgne cara Solomona sa prestola, i da se sam tamo ustolii. Na svaki nain se starao da razrui prijateljske odnose cara i imperatora. Protivnika cara Solomona II, Grigorija Dadiani, nadahnuo je na pisanje klevetnikih pisama protiv cara imperatoru Aleksandru I, a samom je caru savetovao da ne proputa rusku vojsku iz Mingrelije u Gruziju preko Imeretije, jer, govorio je on, Rusi mogu da okupiraju carstvo pre njegove smrti. Car, meutim, buduiovek prostosrdaan i nezlobiv, nije obraao panju na njegove lukave savete,negojevoleoRusesmatrajuiihbraompoveri. Kada knez nije uspeo da poseje mrnju izmeu dva monarha na taj nain, pribegao je drugam sredstvima. Poeo je da odrava prepisku sa namesnikom Kavkaza, a zatim je i sam putovao do njega, i to ne jednom, sugeriui mu misao da prisustvo cara u Imeretiji smeta sreivanju prilika na Kavkazu. Carsku svitu je predstavio u najmranijim bojama, kao ljude verolomne, svojevoljne i sumnjive, a samog cara kao oveka slaboumnog i nesposobnogzareenjedravnihposlova. Posle mnogih pokuaja, najzad je i uspeo u svojim nastojanjima. Generalautant Tormazov,posletajnograzgovorasaknezomCereteli,napisaojecaruicelomSavetuneka im ne bude teko da se jave u Suram, na granici Imeretije i Gruzije, radi linog susreta i pregovora, jer, navodno, za njih postoji usmeni ukaz imperatora. Car Solomon je odmah osetio da neto nije u redu, i sazvao je vee, da sastave odgovor generalu. Na savetovanju su bila potvrena preanja reenjat a generalu je odgovoreno da se ubudue ne zamara aljui predloge poniavajue za cara i njegov narod. Pred kraj veanja, knez Zurab Ceretelijeustao protiv ovakvog opteprimljenog reenja,lukavo prikrivajui svojezamisli brigom o sudbini cara. On je svima poeo da dokazuje kako ne treba u tako otroj formi odgovarati imperatoru, da to moe imati za posledicu rat i izgon cara iz zemlje. U isto vreme, on je caru savetovao da se pod izgovorom etnje ili lova sretne u Suramu sa generalomTormazovim,idanatajnainspreinevoljekojepreteImeretiji.Tujeprezviter Jesej, osetivi lukave planove kneza Zuraba, poeo u prisustvu svih da ga razobliava kao izdajnika, verolomnog vlastoljupca i vinovnika nesloge i svaa u zemlji. Na taj nain, otac Jesejjezatvorioustagordogkneza,iovajjeizdvoraizaaoposramljen.Zahtevaojedamu daju konja, i odjahao je kui u Saheri pretei ocu Jeseju. Odgovor cara je, onako kako je dogovoreno, poslat u Tiflis. Nekoliko dana posle toga, otac Jesej je od kue dobio vest o smrtisupruge.Pouriojesvomedomudaodaposlednjupotupoivoj. U njegovom odsustvu, pojavile su se nesuglasice u Veu. Neki su se pokajali to su napisali onakvo pismo, drugi su otvoreno podravali stavove kneza Cereteli, a trei su ubeivalicaradasetrebadratisavetaprezviteraJesejainenaputatiKutaissvedokovaj

ne okonaetrdesetodnevnu alost za svojom suprugom. Car nije znao koji od tih saveta daprimi.Nanesreu,prevagnuojelukaviplanknezaCereteli,protivkogajetakoodluno ustao otac Jesej, i car Solomon je izaao iz Kutaisa u pratnji 300 vojnika i, pod izgovorom etnje,otpremioseuSuram. GeneralTormazov,saznavidasecarpribliava,neoekivanojenapustioSuramiotiaou Gori, ostavivi nareenje jednom od inovnika da izvesti cara, kako je zbog neobino vanih poslova hitno morao da se javi u Gori, kuda najljubaznije poziva i njegovo visoanstvo (po reima oca Gavrila, imeretinski carevi su nosili naziv visoanstvo, a ne velianstvo). U sluaju da car odbije, Tormazov je istom onom inovniku naredio da uz pomo vojske i artiljerije koja je bila ostavljena u zasedi, cara dovue silom. Kada je car Solomon II stigao u Suram, bio je doekan na najsveaniji nain; ali kada je saznao za lukave manevre generala, veoma ga je oalostilo tako neblagodarno ponaanje prema njemu. Vie od svega ga je brinula sudbina rodne Imeretije. Pitao se tae biti s njom, ako iz Rusije i ubudue budu slali sline ljude kakve bede oni mogu navui na njegovu zemlju? Rastuen, on je govorio: Zar je mogue da blagorazumni gospodarimperator Rusije moe da postavlja takve ljude koji ne zasluuju ni trunke poverenja? I zaplakao je car Solomon nad sudbinom svoje zemlje, koju je budno i sa ljubavljuuvao dvadeset pet godina,starajuisedasauvasvojnarodnasvetenimputevimaJevanelja. LjubaznidoekodstraneinovnikakojejeposlaogeneralTormazov,nijemogaodaublai gorinu prve vesti. Car je brino govorio da takvo neblagorodno ponaanje generala zahteva razjanjenje bez odlaganja, kako se sluga ne bi uzdizao i zloupotrebljavao ukazano mu poverenje. Carska svita mu je tako i predloila: da spali gradi i da se vrati u dvor, ali on nije pristao, i smirivi se pred neznanim putevima Svevinjeg, koji upravlja svimljudskimdelima,poaojeuGori. Ali je general Tormazov, ostavivi i tamo odred u zasedi, urno otputovao u Tiflis, poruivi svom inovniku da izvesti cara kako je zbog hitnih poslova morao da bude u Tiflisu, pa pokorno moli da ga njegovo visoanstvo tamo poseti. La generalova, tako poniavajua poast Cara, dovela je do njegovog negodovanja i duboke nedoumice:Zar je mogue da se drava oslanja na neasne generale, zar je mogue da sam imperator ima poverenja u takve ljude koji ne mogu koristiti ni veri, ni caru, ni dravi? pomislio je. I tada je pljunuo tri puta, to se odnosilo naast generala Tormazova, pa je, neaseiasa, krenuozaTiflis. Stigavi tamo, bio je doekan sa velikom au i smeten u velelepne odaje, koje su bile okruene brojnom straom, pod maskom poasne garde. Kada je pred njega izaao general Tormazov, car je, stojei, ne dozvolivi mu da kae makar jednu re, gnevno rekao: Ko si ti i kakvog si porekla, i za kakve zasluge si se domogao tako vanog poloaja? Kada mu je general objasnio da vodi poreklo iz stare plemike porodice,uo je ovakverei:Kadabitipotenozasluiotvojin,ikadabitvojeporeklobilotakvo,kaoto

govori, nikada ne bi sebi dozvolio da me na tako neblagorodan nain uvredi i prinudi menaneprijatnaobjanjenjastvojimgospodarom;tvojisupostupciniskiinisudostojnini tvog roda ni tvog ina. Ja bih odmah mogao da se razraunam s tobom, kao sa bezobraznikom,alitoneuuiniti,jermenavelikodunostobavezujemojcarskipoloaj,a iradiastitvoggospodara,naegbrata.Sovimreimaongajeotpustio.Generaljeizaao krajnje zbunjen. Doavi sebi, pozvao je gruzinske knezove, Davida Dambakurijan Oberlianija,KonstantinaBagrationMuhranskogiDavidaTarhanMouravova,pokazaoim imperatorsku naredbu i stao da se pravda, pokuavajui da svali svu krivicu na kneza Zuraba Cereteli. Okrivljujui ga za sve, molio je knezove da posreduju u njegovu korist pred imeretinskimcarem,da bi onsvoj gnev zameniomilou, obeavajui sa svoje strane da e pisati imperatoru i moliti ga da caru u SanktPeterburgu prirede dostojan doek. Zatimjeoslabiostrauidozvoliocarudaslobodnoprimaposete. Knezovi su caru ispriali njihov razgovor s generalom, ali nisu mogli da ga izvedu iz stanja mrzovolje i malodunosti, tako da ni izvinjenja, ni obeagdo srdanog prijema u severnoj prestonici nisu obradovali srce carevo. Na veanju sa ljudima koji su mu bili odani, car je prokleo kneza Zuraba Cereteli: Neka Gospod Svedritelj opustoi njegov domzatotonamjeuinio,jersezbognjegovihspletkiImeretijaprevremenaliavacarai vladara.MeuprisutnimanalazioseitreisinknezaZurabaCereteli,Simeon.uvitako strano prokletstvo iz usta Boijeg pomazanika, on je u strahu pao pred noge caru i u suzama, gubei dah od uzbuenja, poeo da moli: Gospodaru! Skini to prokletstvo sa meneibratamojega,mitropolitaDavida,jerminismouestvovaliniukakvimplanovima naegocaibrataGrigorija!Tadamujecarrekao:Tinetrebadaseplaitogprokletstva, jerpravdaBoijaprogonisamoonogakojekriv;akojebezkrivice,njeganedira. Drugo poslanstvo od generala Tormazova donelo je caru vest, da je po primljenom saoptenjuizSanktPeterburgazacaratamovepripremljendvorac,adajezaizdravanje njegovoicarskesvitenaznaenadovoljnovisokasuma,idaimperatoreliodsvegsrcada ima pored sebe takvog velikog sabrata. Za put u Rusiju dat mu je rok od dva meseca. Car je preko tih istih poslanika odgovorio generalu: Imeretija je raj Boiji i cela je dvorac za svogcara,zatomenemogunamamitivaipeterburgskidvorci.Umerenatrpeza,ukraena darovima podanika imeretinskog caraini jedinu rasko u dvorcu, priemu su se sa tog stola hranili i velmoe i prosjaci i skitnice i siromasi, i svi su blagosiljali Gospoda. Takvi ogromni trokovi su za mene sasvim izlini, i neka va gospodar njima ne optereuje dravnu blagajnu. A to se tie obeanja da e mi prirediti ljubazan doek i da e se sa mnomponaatikaosasvojimsabratom,toese,akobudeugodnoBogu,idesiti.Omojim pripremama, neka general zna, kako se pre vremena ne bi uzrujavao ova dva meseca posveujemmolitvi,buduidaodlazimunepoznatuzemlju. Nakon odlaska poslanika, car se predao plamenoj molitvi, izlivajui pred Boga svoja oseanja. Zatim je pozvao sve svoje ljude i rekao im: Svi vi, brao moja moji ste vaspitanici,ilimojisavaspitanici.Dodananjegdana,nalazeiseunaojoevini,provodili

smoivot oslanjajui senaBoiji Promisao, kako ja, va otac, tako i vi, voljeni moji, prisna mi deco i brao po srcu. Samo se po sebi razume da, nalazei se ve vie od dvadeset pet godina meu vama kao vladar, i budui zadovoljan svim vaim uslugama, nikada nisam imao potrebe da se uveravam i posebno o vaoj predanosti, jer je vae sluenje samo sve pokazivalo. Sluei mi,esto ste bivali odvojeni od vaih porodica, niste se sa njima skoro ni sretali. Ali sada, nepoznatim putevima Promisla Boijeg, Gospod je dopustio da se na nainivotaizmeniimoraemodosmrtidaprebivamoutuini.Jabiheleodavaspitam: koe mi i sada ostati do kraja veran? Ova stvar nije ni jednostavna, nitie brzo proi, to to se deava prevazilazi ljudske snage. Ko eli da deli moju sudbinu, da bude uesnik u nevolji koja me je snala? I svi su odmah, u jedan glas, uveravali cara u svoju potpunu odanost i spremnost da sa njim podele sve tegobe i radosti, zanemarivi interese svojih porodica i imanja, za ta su kao dokaz traili da se donese ivonosni Krst, i pred njim su Carupoloilizakletvudaresvojuneepogaziti. Nekoliko dana posle toga, Car je pozvao svog vernog slugu, kneza Kajhosro Cereteli, i otkrio mu ta misli o predstojeem putu u SanktPeterburg. Govorio je o tome da ruski imperator eli da ga ima pored sebe samo zato da bi se gordio; moda ne otvoreno, ali makarumislima:kakojeoncarcarevaivladarnadcarstvima.Pomislisamotaeznaiti moja pojava meu zborom plemia u dvorcu? To e na mene ostaviti neizbrisivu i uvredljivu mrlju, tako da je bolje i pre vremena da primim gorku smrtnu au, nego da postanem uzrokom beaa moje svetene dinastije. Otkrih tako pred tobom svoju duu, atisadarazmisliidajmisvojprijateljskisavet. Knez Kajhosro, od detinjstva odan svome caru svom svojom blagorodnom duom, pouriojedaodgovori:Care!Vamajepoznatodasamspremandadokaemsvojuljubav prema Vama i duom i srcem, zato Vas molim, poverite mi Vau nameru. Tada mu je car rekao da je spreman ak i na bekstvo u Tursku, ili da se postrie u monaha, ili da sve odbaci i postane skitnica, ali da ni u kom sluaju ne putuje u SanktPeterburg, kako imperatorutamonebidaomogunostdaseepuritimetojecarcareva! KnezKajhosrojeobeao dae usvemu pomoi caru, i jo iste veeri jesvim knezovima iz svite saoptio planove cara. Svi su jo jednom kletvom potvrdili svoju odanost. Tada je knez pozvao jednog od neznatnijih plemia i pitao ga: Kao verni podanik svog gospodara, koji te je vaspitao i u svemu uzdigao, reci koji je stepen tvoje ljubavi prema caru? Ovaj je odgovorio da je za ljubav prema caru spreman da zaboravi i ljubav prema roditeljima i porodici, i da je spreman na bilo kakva liavanja. Knez je dalje pitao:Ako bi okolnosti zahtevale da rtvuje i ivot za svog gospodara, da te poseku maem, ili obese, iliak i iskidaju na delie, bi li prihvatio sve to? Ovaj je, zbunivi se, odgovorio da mu se ini kako taj zahtev prevazilazi snage, i molio je da mu oproste, kao oveku slabom i malodunom.Knezmujezahvaliozaiskrenostinagradioganovcem,odedomiorujem. Zatim ga je izveo pred cara, i dat mu je bio nalog da ode u Kutais, da carici ispria o svemu to se zbilo, i da je zamoli neka odmah otputuje do Gurijskog kneza, a odatle u

Kobuletski Sandak, u granicama Turske, i da tamo eka cara, kako bi zatim zajedno krenuliuKonstantinopolj(Carigrad). Idueg dana, posle ruka, knez Kajhosro je pozvao jednog mladog velikaa koji je izmalena bio vaspitavan na dvoru i koji je prisluivao caru za kreme trpeze, dodavao vodu i vino, pa ga pitao: Ti, brate, nalazei se u takvoj carevoj blizini, i koristei se neprestano njegovnm pokroviteljstvom, koliko si predan svom dobrotvoru? Ovaj je odgovoriodajespremandartvujesve,paisvojivot,idamoliBogadamusedaprilika, padasvojereiidokae.Knezjerekao:Utakvomsluaju,dalisispremannapodvig,da izbavisvogcaraiznevolje?Aplemi,ispuniviseiskrenimoduevljenjem,odgovorioje: Blagodarim ti, Gospode, to si me udostojio da svome caru posluim krvlju. Tada mu je knez otkrio zamisao cara, i kakav su plan smislili: Sutra uvee, promenie sa carem odeu, i leie u njegov krevet. A care za to vreme, preruen u prostog slugu, zajedno saknezovima,izaiizdvora,kaodaiduukupatilo.Mladijesaradouobeaodaesve toispuniti,iodtogtrenutkastaodasepripremazasmrt. Zatim je knez Kajhosro predloio knezovima da pred straom odglume kako je meu njimaizbiorazdorpovodomprelaskauRusiju,tosuonivetoiispunili.Diglasegalama, svaaikrici.DotraojesamgeneralTormazovipokuaodasmiriposvaaneknezove,ali uzalud. Skoro svi su vikali da ne ele da idu u SanktPeterburg. Tada je izaao i Car Solomon i objavio da onaj ko ne eli da ide s njim, moe da se vrati kui. Skoro sva svita, saizuzetkom estknezova, zaelela jeda sevrati. Jo iste veeri, knezovi su osedlali konje iizjahali iz Tiflisa,zaustavivisesedam kilometara odgrada,gde su poeli da pripremaju zalihezadaljiput.Sledeegdana,nekiodnjihsusepojaviliugradu,praveisedasebave neophodnim kupovinama, a tajno su saoptili knezu Kajhosro da je ve sve spremno za bekstvo. Uvee, tek to je poelo da se smrkava, car je sa svojim vernim slugom promenio odelo i, uzevi u ruke glinenu posudu za vino, izaao sa ostatkom svite, a verni sluga je zatvorio dveri i legao u postelju svog gospodara. Knez Kajhosro je rekao deurnom komandantu straenekanikoneuznemiravacaradokseostalinevrateizkupatila. Izaaviizdvorca,onisuseuputilikakapijikupatila,ausputsusvratilidojednogpekara, Imeretinca, da kupe vruih lepinja. Taj Imeretinac, paljivo se zagledavi u preobuenog cara, zapitao ih je: Ko je ovaj blagorodni ovek? Bie da nije sluga, jer mada i po svojoj odei lii na slugu, po licu se vidi da je vana osoba. Na to je knez Simeon Cereteli, gospodar tog pekara, u gnevu stao da ga grdi:Otkad li si postao tako reit, i bez svakog razmiljanja se mea u tue poslove? Za ovakvu drskostu te prodati knezu Kiknadze! A ovaj knez je bio poznat po najsurovijem ponaanju prema svojim podanima (kmetovima). Prestraen ovom pretnjom, pekar im se odmah sklonio s oiju ostavivi duan.Knezovisuuzelinekolikotoplihlepinjaidaliihcarudanosi,pasukrenulidalje.

Proavibazar,onisusepribliilikupatilima,pasujosvratilii dojednogtrgovcavinom, kupili bokal vina i takoe ga dali caru da nosi. Prolazei izmeu kupatila i koarskih radnji,poelisudasepenjupremaPersijskojkapiji,kojasenalaziuSejdabadskomkvartu. Usput su ih sreli neki Jermeni; jedan od njih, pogledavi na celu grupu, obratio je panju nacarai,zadivivisenjegovojlepoti,stasuiplemenitomizgledu,rekaojenagruzinskom: Vidi ovogoveka, kako je krasan! Ovaj uzvik je privukao panju jo nekih Jermena koji sutublizustajali.Jedanodnjihjerekao:Onisu,izgleda,Imeretinci,adrugijedodao:A taj lepi ovek, bie da je njihov car. Ove rei su tako pogodile cara Solomona, da je on neoekivanopaoiprosuosvevino.KnezoviKajhosroiSimeonbrzosugapodigli,iprvije staodaga grdi:Sluaj,momak, tebi nijeprviput da danas zbija ovakve ale. tato treba da znai? Jesi li pijan ili ti seavo ruga? Za ovakve stvari ima da ti pokaemo, dugoe pamtiti!Overeisunekakoosvestilecara,ipovorkajemogladakrenedalje. Kad su ve izlazili iz grada, knez Kajhosro je ukorio cara za njegovu mlakost i malodunost. Car je od alosti tako oslabeo, da nije mogao sam dalje da ide, nego su ga uzeli na ruke i nosili. Ali je Gospod uskoro olakao njegove muke. Na putu su sreli kneza Baratovili koji je putovao u Tiflis. Zamolili su kneza da caru ustupi svog konja, ispriavi mu o svim nevoljama koje su ga snale. Blagorodni knez je odmah dao konja i sve svoje zalihekojejenjegovslugaimaonadrugomkonju,ipoeleoimtosrenijiishod. Uskoro su stigli do dogovorenog mesta i, pridruivi se ostalima iz svite, produili su put preko Trialetskih gora u Ahalcih. Treeg dana su se pribliili gradu, i poslali pred sobom jahaadaobavestipauocarevomdolasku,ionjegovojnameridaideuCarigrad,sultanu Mahmudu. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA BORAVAKUTURSKOJISMRTCARA Ahalcihski paa,uvi takve vesti, poslao jepoasnu konjiku strau u susret caru, a onda jeisamsasvitomizjahaovangrada,ipoturskomobiajuprirediocelukonjikuparadu,u ast dolaska dragog gosta. Paa je cara primio s velikom radou, pa je tim povodom u gradu nastao pravi praznik, a posebno za ugnjetene hriane. Za cara su bile odreene bogate odaje, iz blagajne su date velike sume za njegovo izdravanje, a sam paa ga je svake veeri poseivao, teei ga i ulivajui mu nadu na povratak, i na vaspostavljanje Imeretinskog carstva. Takoe je otpremio u Carigrad inovnika, da izvesti sultana o

dolasku Imeretinskog cara u Ahalcihski paaluk, i da pred sultanom zastupa nesrenog cara. Paa je eleo da nagovori sultana, da poalju vojsku koja bi kaznila neposlune Imeretince, koji su svojim verolomstvom i izdajom navukli toliko nevolja na glavu cara Solomona. Proitavi izvetaj Ahalcihskog pae, sultan je napisao ferman sledee sadrine: Otomanska vlada prima Imeretinskog cara Solomona pod svoju zatitu, obeavajui mu punu slobodu i bezbednost, sve dok mu se ne vrati njegovo carstvo. Za izdravanje cara i njegove svite, neka se izdvoje sredstva iz dohodaka od strane robe u Erzerumu i gradovima erzerumske oblasti, takoe od desetine koju Turska ubira od penice, jema, krupne i sitne rogate stoke i domae peradi. Meutim, bila je odbijena careva elja da se javi Sultanu u Carigrad. to se tie slanja vojske, da se smiri pobuna carevih protivnika, paa nije primio nikakva nareenja, ali nije bilo napisano ni da se u Imeretiju ne alju dobrovoljci (baibozuci). O vraanju cara na njegov presto bilo je reeno da treba ekati zaotravanje odnosa Rusije i evropskih drava, a do tog vremena neka ivi u gradu Erzerumu. Dobivi tako milostivi odgovor, car Solomon se obodrio, izaao iz svog tmurnog stanja i reio da zarati protiv Imeretije, kako bi kaznio svoje verolomne podanike. Uz saglasnost pae,objaviojedatraidobrovoljce,svekojieledaposlueastiislaviturskogoruja,ne bi li prognali rusku vojsku iz Imeretije. I nalo se dovoljno mnogo pustolova, ljudi koji su vieelelipljakuiprolivanjehrianskekrvi,negodaukaupomonesrenomcaru. Pravo je udo, kako je car mogao da se rei na jedno tako nebogougodno delo! Po celoj Imeretiji su bili poslani verni caru ljudi da podignu narod na ustanak. Narod se podelio: jedni su bili za cara, a drugi protiv njega. Ovi su se pridruili ruskoj vojsci, i slali caru porukedaneeleviedagavidenaprestolu.MolilisugadaseudaljiizImeretije.Alicar se na to nije obazirao, i poeo je rat. U turskoj vojsci je izbila kuga, koja je i u Imeretiji istrebilamnogomirnognaroda.RatnijebiouspeanpocaraSolomona.Ruskavojskagaje razbila,pajemoraodasevratiuAhalcih. U tim, za cara tekim trenucima, protoprezviter Jesej Konaveli je ostavio domovinu i otpremioseuErzerum,dasvomegospodaruposluiunevoljamakojesugasustigle. Erzerumski paa VaameEmin je cara primio srdano, odredivi mu dobar smetaj i izdravanje. Ali taj mir nije dugo trajao, jer je general Tormazov, delei netedimice poklone,staodamamigramzivogTurinanasvojustranu.Zahtevaojeodnjegadacarau svemu i to vie pritesni. Zbog toga je paa poeo vrlo ravo da se odnosi prema caru, premestio je njega i svitu u staru kasarnu u kojoj su amili nekoliko godina, a od izdravanjakojejecartrebalodadobija,paajezasebezadravaopolovinu. Carjenakrajuizgubiostrpljenjei,nerekavipainita,osedlaokonje,naoruaosekaoza rat, i spremio se da ode u Trapezund. Kada je za to saznao paa, poslao je janiara sa

molbom da mu se objasni tako neoekivan odlazak. Car je odgovorio da je uzrok odlaska u nezaslueno loem odnosu pae, i da on vie ne moe da ivi u njegovom paaluku, pa zato odlazi u Trapezund, da bi odatle o svemu obavestio sultana. Paa je na to rekao da bez sultanovog odobrenja car nema pravo da izlazi iz Erzeruma, i savetovao mu je da se smiri, obeavajui sa svoje strane bolji odnos. Car se povinovao i vratio se, ali je ekao drugipovoljansluaj. I nije morao dugo da eka. Maja 1812. godine, za vreme turskog ramazana, kada su se Turci posle none gozbe predali snu, car je skupio svoje ljude, osedlao konje i urno izjahao iz Erzeruma. Kada su se pribliili granici Vajburtskog sandaka, primetili su da ih goniodredjaniara.Carjereiodanebei,negodasanjimastupiuborbu. U to vreme, tuda je prolazio dravni velikodostojnik iz Carigrada. Pozdravivi cara, projahao je dalje; a kada je stigao do odreda janiara pitao jeime treba objasniti njihovo tako brzo jahanje. Kada su mu objasnili da su ih poslali u poteru za Imeretinskim carem, i da je paa VaameEmin naredio da ga uhvate ivog ili mrtvog, velikodostojnik je, sa uobiajenom turskom ironijom, rekao: Akilsizlarinin kazandigi, akli, saabilah ejmilah, to jest Bezumni skuvae, a umni posrkae. Zatim je, obrativi se komandantu odreda, rekao: Da, brate! Vidi se da si ti verni sluga svome pai, ali ne i sultanu; i kakvu e ti korist doneti ta sluba? Ako se desi da i uhvati cara, stradae za to, jere time uvrediti njegovu ast. A ako ti oni iziu na megdan, znaj da su tako naoruani da mogu odbiti i itavu vojsku. Od sve ove muke nee imati nikakve koristi, sem to e ti odleteti glava, kao lubenica. Paa te nee zatititi od gneva sultanovog; i on sam e morati da misli o sopstvenojglavi.Boljeetibitidasevratinatrag. Tako je car produio put i drugog dana stigao u grad Bajburt. Tamo ga je srdano primio muselim i dva dana ih gostio, a na trei dan su krenuli u GimiHanu, gde ih je doekalo grkopravoslavnosvetenstvo,pasuitamoostalidvadana. Odatle su, najzad, posle dvodnevnog puta, dospeli u Trapezund. Paa tog grada, Osman HaziNazarOgli bio je poreklom od gruzinskih knezova, i nije znao ta daini od radosti kako bi dostojno doekao Imeretinskog cara, pa je pozvao konzule stranih drava i pravoslavnosvetenstvoireiodasvizajednoiziuvangradanadoek.Prijemjebiotako srdaan da je to umnogome uteilo cara. Zatim je paa saoptio u Carigrad o dolasku Imeretinskog cara i njegove svite, i pitao kakvo je nareenje o dostojnom prijemu takvog gosta. Car Solomon je sa svoje strane poslao izaslanika, kneza Jovana Leonidze, sa porukom u kojoj je sultanu objasnio svoje nevolje i zlostavljanje koje je morao da trpi od erzerumskog pae. Kada je sultan proitao tu poruku, od saoseanja jeak i zasuzio, kako je svedoio knez Leonidze. Onda je dugo sedeo zamiljen, pa je odjednom riknuo kao lav: Aman, delat, pa, poto se delat pojavio, napisao je malu ceduljicu i udario na nju peat; zatim je delatu izdao ovakvo nareenje: bez odlaganja otii u Erzerum, tamo odrubiti glavu pai VaameEminu, njegovo imanje konfiskovati, a enu i decu poslati u

ropstvo; a da se posle dvadeset dana vrati u Carigrad sa painom glavom, s tim da najpre svratiuTrepezundiglavupokaecaru. Stigavi u Erzerum, delat se pojavio pred painim konakom i, ne ulazei unutra, pozvao ganaulicu.Napainkrikskupiosemalteneceograd.Delatjeizvadiosultanskunaredbu iproitaojenaglas,predsvima.Kukavnogpausuepali,baciliganakolenaidelatmu je tu i odrubio glavu. Kada je kasnije stigao u Trapezund, pokazao je glavu caru. Videvi je, car samo to se nije onesvestio, pa je naredio da to bre odnesu taj trofej s njegovih oiju. Umeuvremenu,knezLeonidze,kogajeuCarigraduzadraosultan,primiojeizblagajne bogate darove na carevo ime; videi takvu dobronamernost sultana prema Caru, mnogi turskivelikodostojnici,ameunjimaponajviepaegruzinskogporeklakojisusluilikod Turaka, i sami su priloili svoje darove, tako da se knez Leonidze vratio na brodu koji je biopretovarenpoklonima. Ubrzo zatim, sultan Mahmud je napisao caru da Rusija, trenutno vezana ratom protiv Napoleona, nee moi da se protivi njegovom povratku na presto, pa mu je predloio da se pridrui vojskama koje su vodili pae Erzerumski, Trapezunski i Potijski, i da krene na Imerotiju.Ovaposlanica,meutim,nijeobradovalacaraionjesatugomuskliknuo:Zato li sam se zaeo u utrobi majinoj, ako su zbog mene takve bede dune da se obrue na hrianske krajeve! Napisao je odgovor sultanu da je nadasve zahvalan zbog brige o njemu, ali moli da se pohod odloi tri meseca, pozivajui se na bolest i nezdravu klimu potijsketvrave.Zatimjesakupiosvesvojeljudenasavet,ipredloioimdatajnoizauiz Trapezunda morskim putem u Krim, a otuda u SanktPeterburg, ka ruskom imperatoru, radimirasnjim. Ali,odreenirokjeproao,pasubiliprinuenidakrenuuPoti.Kadajecartamostigao,a iza njega turska vojska, knezovi iz Kutaisa, Mingrelije i Gruzije su mu napisali da vie ne bitrebalodapokuavasapovratkomnaimeretinskiprestouzoruanupomoTuraka. Na ovom mestu se prekida zapis koji je sastavljen po reima monaha Gavrila Gruzina, po molbi duhovnika iz Rusika, oca Jeronima. Otac Gavrilo je podrobno znao ivot starca Ilariona, ali, na alost, njegovo svedoenje nije dovedeno do kraja, jer se teko razboleo, a ubrzoiumro27.oktobra1865.godine. CarSolomonIIsevratiouTursku,gdejeiumrouTrapezundu1814.godine. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA

IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA DOLAZAKOCAJESEJAURUSIJU IBORAVAKUMOSKVI Svita cara Solomona, sastavljena od Imeretinaca, brojala je est stotina ljudi. Posle smrti cara, protoprezviter Jesej se reio da po svaku cenu ode u Rusiju, oemu je saoptio svim dvorjanima i predloio da sleduju njegovom primeru. Mnogi su sa radou prihvatili takvuodluku, ali suse istovremeno i plaili da jesprovedu u delo,da ih ne dostigne gnev imperatora. Otac Jesej ih je sve umirivao, i obeao je da e na sebe preuzeti svu brigu i zastupnitvo pred imperatorom. Odmah je i napisao molbu u ime knezova i ostale svite, i poslao je imperatoru. Gospodar je milostivo primio tu molbu, i ne samo to je oprostio svojim dojueranjim neprijateljima, nego im je vratio ranije inove i imanja. A samo je knezovaucarskojsvitibilosedamdesetest. Maja meseca 1814, samo tri meseca posle smrti cara Solomona, otac Jesej se sa svima ostalimavratiouImeretiju,inastanioseudomusvojihroditelja.Sada,osloboendunosti carskogduhovnika,poeojedatraimestopogodnozamolitvenoujedinjenje.Misliojeda se nastani negde blizu rodnog sela, ili u pustinji pored Tabakinskog manastira, gde je proveo prve godine svoje mladosti. Ali nije prolo ni sedam meseci nakon povratka u domovinu, kako ga je imeretinska carica Marija pozvala u Moskvu, kuda je ona bila otpremljena iz Imeretije posle bekstva cara Solomona u Tursku. Otac Jesej, kao carski duhovnik, mogao je bolje od svih da joj ispria o poslednjim danima njenog mua. Veran svomedugu,otacJesejnijeoklevaodasejavicarici,idajeobavestiosvemutosedesilo. CeneiodanostocaJesejanjenompokojnommuu,aistovremenoneeleidaimastranca zaduhovnika,caricajezadralaocaJeseja.Onjesasobomdoneokrupandeoivotvornog Krsta Gospodnjeg, sopstvenost cara Solomona, koji je carica Marija uzela u svoju dvorsku crkvu. Ne zna se tano zato, da li zbog zasluga oca Jeseja pred imperatorom, po pitanju obraanja svite cara Solomona u verne podanike Ruske Imperije, ili usled posredovanja carice Marije, Gospodar imperator Aleksandar I je zaeleo da ga unapredi u prestone arhijereje. Ali, veliinaina nikako nije mogla da primami pustinoljubivu duu oca Jeseja. Onjenepokolebivostremiousamljenitvu. Nastanivi se u dvoru, on je uskoro video u kakvom jadnom stanju je bio duhovni i moralni ivot dvorjana u poreenju sa onim blagoestivim ivotom koga su se drali nekadanjiImeretinskicareviiceonarod.Primetiojedasuicaricaiceodvorsveviestali da se predaju svetskim razonodama, zaboravljajui na svoje hrianske obaveze.

Nepotovanje posta sredom i petkom, neprestane zabave, a zatim i razvrat za koji je primer dala sama carica, naavi sebi ljubavnika sve je to krajnje optereivalo oca Jeseja, kaoduhovnikaikaostaroghrianinakojijenavikaooddetinjstvadaivipozapovestima Gospodnjim.SvisavetiiupozorenjaocaJesejasubiliuzaludni. Bezobziranastrogodnospremasebi,onjepoeodaprimeujedaunjegovomivotu,koji jeuveknosiopeatstrogogasketizma,poinjudaseoseajupromene,itokrupne;hteone hteo, bio je prinuen da se povinuje uslovima prestonog ivota: sto je uvek bio pretrpan razliitimjelima,vinajepiomnogo,ispavaojenaperinama.Uzasvetopojavilaseinova, ozbiljnija opasnost, opasnost dubokog i tekog pada. Otac Jesej se odlikovao spoljanjom lepotom: visok rastom, irok u pleima, stasit mukarac; lepota due se odraavala na plemenitom njegovom licu, pa su se i nevoljno pogledi mnogih zadravali na njemu. U blagoestivim duamaonjeizazivao uvaenje, a u ljudima strasnim neiste pohote. Otac Jesej je morao da na sebi oproba svu estinu napada iskonskog neprijatelja ljudskog spasenja, preko dvorskih dama i devica koje su svojom nametljivou tako pritenjivale njegovu skromnu duu, da je on najzadvrsto reio da se po svaku cenu udalji sa dvora, jer nije nalazio drugog naina da se izbavi od stalnih progona tih ena. Istovremeno je bio potpunosvestandaonsamneemoidapreokrenedvorskeobiaje. Odasvud pritenjen, otac Jesej je mnogo puta molio caricu da ga oslobodi munog prestonog ivota i da ga otpusti u domovinu, ali ova nije htela ni dauje; ponekad je sve okretala na alu, a ponekad jevrsto i ozbiljno odbijala. Sa svoje strane, otac Jesej je vie puta odluno stavljao do znanja da, ako ga ne otpusti dobrovoljno, one otii tajno. Na to je carica, kroz smeh, primetila da ovo nije Imeretija, i da su takva bekstva nemogua: u prvom gradue ga uhvatiti policija i prisilno ga dovesti natrag k njoj. Ali, bez obzira na ovu pretnju, otac Jesej je odluno izjavio dae kadtad otii sa dvora. Tako su prole tri i po godine koje su bile veliko iskuenje za blagoestivu duu oca Jeseja, iskuenje neuporedivoveenegosedmogodinjelutanjepotuinisacaremSolomonom. Nalazei se u tako tekom poloaju, otac Jesej je nalazio uspokojenje jedino u molitvenom obraanju Gospodu i Njegovoj Preistoj Materi. Otkrivajui pred njima svoju oaloenu duu, on im se molio da ispune njegovu zavetnu elju, da se naseli kao otelnik negde u pustinji. Takoe se molio velikomueniku Georgiju, prema kome je od same mladosti u roditeljskomdomugajioosobituveru,iodkogajemnogoputauivotudobijaopomo. Uto vreme seotac Jesej upoznao sa arhimandritom svetogorskog Iverskog manastira, koji jeboraviouNikolajevskommanastiru.Tajarhimandritjekasnijesvetogorcimaotkriokoje ustvaribiootacJesej,buduidaseonnaSvetojGoriskrivaokaobednisiromaanmonah. Vremejeteklo,asanjimsuse,danzadanom,umnoavaleinevoljeocaJeseja.Jednom,on je u iskrenom razgovoru sa kamerdinerom carice Marije, ovekom koji mu je bio veoma odan, otkrio svoju zavetnu elju. Ovaj je odobrio njegovu bogougodnu nameru i obeao svoju pomo. Skovao je plan i saoptio ga ocu Jeseju. Najpre se pomolie Bogu, a onda

odoe do mitropolita Serafima. Mitropolit je esto poseivao caricu i dobro je znao kamerdinera i samog oca Jeseja njenog duhovnika. Doavi kod mitropolita, kamerdiner jerekaokakogajecaricaposlaladamoli,nebilisedaopasoocuJeseju,jereonnaneko vreme otputovati kui u Imeretiju. Mitropolit, ne sumnjajui nita, odmah je izdao nareenjedaseizdapaso,kojijeuskoroibiodobijen. Okriljennadomdaesenjegovaeljanajzadostvariti,otacJesejsejaviocarici,ikaoranije poeodagovoriotomekakoeotii.Caricaserugalanjegovimreima;akadajeonkazao da je ve dobio paso, ona je odgovorila da u takvo neto nikada nee poverovati, jer bez njene dozvole, niko mu nee dati paso. Otac Jesej je jo rekao: Oprostite za sve, ja odlazim! i ostavio caricu. Otputovao je jo te iste noi. Nije, meutim, otputovao u Gruziju,znajuidaegacaricatamolakonaiiponovodovestiuMoskvu,negojekrenuo u Odesu i, nigde se ne zadravajui, uskoro stigao u Carigrad. Njegova namera je bila da poseti Palestinu i Sinaj, i da tamo nae sebi utoite, na jednom od mesta gde su se od davninapodvizavaliGruzini.OSvetojGorionskoronitanijeniznao. U Carigrad je stigao u dane Pedesetnice i otiao je do Jerusalimskog Patrijarha da se posavetuje u vezi puta u Jerusalim. Patrijarh je smatrao ovako: ako otac Jesej ima nameru da u Jerusalimu saeka Uskrs, morae tamo da provede skoro celu godinu, to e mu verovatnodosaditi,pajezatoboljedanajpreodenaSvetuGoru,budetamodozime,ada odatle, kad se priblii Veliki post, stigne u Jerusalim. Otac Jesej je zahvalio Patrijarhu na dobromsavetu. Prirodno je da je, spremajui se na put u Svetu Goru, carstvo monaha, otac Jesej morao pomisliti i o trajnom svom naseljavanju na Atosu. Sudei po svemu, on je o tome ozbiljno mislio. Odlunost da u svemu poslui Gospodu bila je kod njega velika. Odmah je zamenio svoje svilene odede sa nekakve stare rite, ime se nadao da e sakriti svoju ranijusvetskuveliinuikaonepoznatporaditiGospoduupunomsamoodricanju. NaaojebrodzaSvetuGoruinapustioCarigrad.Tojebilo1819.godine. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA STUPANjEUDIONISIJAT Na Svetoj Gori se najpre nastanio u manastiru Ivironu. U njemu nije naao ni jednog Gruzina i, poto nije znao grki, sa nekima iz bratstva je govorio na turskom jeziku; ali

poto tamo nije bilo mnogo onih koji su znali turski, otac Jesej je vei deo vremena provodio utei. U manastiru je rekao da je rodom iz Gruzije, da je siromah, to je pokazivala i njegova stara i prljava odea; i da je doao na Atos da poseti i pokloni se svetim mestima. Po obiaju, odveli su ga na arhondarik (gostoprimnicu), gde je proveo nedeljudana,poseujuislubeucrkviigledajuikakavjeivotumanastiru. Niko na njega nije obraao posebnu panju. utei, otac Jesej je obilazio obitelj, paljivo pratei unutranji poredak jednog neopteiteljnog manastira. Idioritam[1] mu se nije dopao, i on je zakljuio: Iako je ovo na, gruzinski manastir, meni ovde nije mesto. Jednog jutra, izaao je na manastirsku kapiju i zastavi u razmiljanju primetio kako neki od bratije, uprtivi torbe, odlaze nekuda. Pitao je kuda li su to krenuli? Odgovorili su da idu na hramovni praznik u manastir Dionisijat, jer je sutra dan Rodestva sv. Jovana Krstitelja. Otac Jesej je pitao da li bi ga poveli sa sobom. Odgovorili su: Ako hoe, krenimo.Ipolisu. Po mesnom obiaju, svi koji dolaze na praznik, javljaju se najpre na arhondarik, i zauzimaju mesto koje im se odredi. Tu ih posluuju aicom rakije, fildanom kafe i hladnom vodom. Zatim odlaze u trapezu da se potkrepe, pa tek onda idu na bdenije. Ali, sa ocem Jesejemjeispalo drukije: na ulazu u manastir onjemeu narodom izgubio svoje saputnike, pa je ostao kod kapije. A ovi, zaboravivi da on ne poznaje obiaje, nisu ga traili.OtacJesejodjutranitanijejeo,iveomajeogladneo.Potonijedoekaodaganeko pozove na trapezu, i uvi da se ve zvoni na bdenije, sa ostalima je poao u crkvu, pomislivi kako radi praznika velikog proroka Jovana Krstitelja taj dan u manastiru smatrajustrogoposnimidabratijanitanejede. Iznenadila ga je duina slube, jer je prola cela no, a bdenije je jo trajalo; zavrilo se tek dvasataposleizlaskasunca.OtacJesejjepomisliohoelisadadatinetozajelo?Ilieda nastavisapostom?Ali,poelajeliturgija,itekposlenjesusvipoliutrapezu,azanjimai otac Jesej. Ovaj praznik u Dionisijatu je za njega bila velika duhovna uteha. Poredak slube,nainivotamonaha,strogostiblagoustrojstvousvemutolikosumusedopali,da nijeeleodanaputaobitelj. Treeg dana praznika, gostoprimac ga je zapitao zbogega ne odlazi, zajedno sa drugim gostima? Otac Jesej je rekao da eli jo neko vreme da poivi ovde i pogleda ustrojstvo manastira,da on ovde za svoju duu nalaziveliku utehu.Gostoprimac jeprimetio da, ako on to eli, treba uzeti blagoslov od igumana, jer tako zahteva manastirski tipik. Tako je otac Jesej poao do igumana, koji je dobro govorio turski, i objasnio da mu se veoma dopao strogi red u Dionisijatu, i da bi eleo tu da poivi i razgleda, na ta moli blagoslov; a ako iguman blagoizvoli da ga primi, spreman je i da ostane zauvek. Iguman Stefan, videi njegovu telesnu snagu, saglasio se da ga primi, rekavi da su mu neophodne radne ruke,inaznaioganaposluanjeukuhinju.

U Dionisijatu je otac Jesej naao svog starog druga, oca Venedikta, Gruzina, koji je u to vremeiveoblizumanastira,upustinji.NaVelikipost1821.godineonisuzajednoprimili postrig u veliku shimu. Prilikom postriga, otac Jesej je dobio ime Ilarion. Poto su njega privodili prvog, on je po monatvu postao na neki nain stariji brat oca Venedikta; ali je samotacIlarionuveksmatraoocaVenediktastarijimodsebe,posebnotosetiepodviga, to e se videti i iz daljeg ivotopisa. Za postrig su im pripremili novu odeu, ali je otac Ilarionnijeprimio,imoliojedagaostaveuonimstarimhaljinama. U manastiru je prolazio razna posluanja: pored kuhinje i trapeze, radio je na svim tekim poslovima, bivao i u manastirskim vinogradima na Monoksilitu, nedaleko od granice Svete Gore, a za vreme rada birao je obino najnapornije i najtee poslove. U vinogradu je uzimaonajveuinajteumotiku,dubokojezarivaouzemljuitakojepremetaodautome niko nije mogao da mu podraava. Takoe je i u manastiru neumorno nosio sva posluanja, budui od Gospoda obdaren takvom telesnom snagom, ali i takvom revnou zapodvig. Bez obzira na to to nije znao grki jezik, bratija ga je zavolela, kako za primernu trudoljubivost, tako i za krotak, podviniki ivot. Boravei u Dionisijatu pod vidom prostog siromanog Gruzina, i ne posedujui apsolutno nita, otac Ilarion nikada nije zatvarao svoju keliju. Jednom, neko od bratije je zaao u keliju u njegovom odsustvu i videvi metalnu kutiju, bio savladan radoznalou da vidi ta se u njoj nalazi. Na svoje velikoiznenaenje,naaojeunjojruskipasoiturskifirmanukomejebilonapisanodaje njegov vlasnik svetenik. Sabrat je o tome odmah izvestio igumana. Iguman je pozvao oca Ilariona i pitao ga ta to dri u svojoj kutiji. Otac Ilarion je odgovorio da je tamo njegov paso.Tadajeigumannarediodamudonesekutijuidamupokae.OtacIlarion,nadajui se da niko ne ume daita ruski i turski, doneo je dokumente igumanu; ali se na nevolju pokazalo da je jedan monah umeo da ita turski, pa je i proitao firman. Tada su svi saznali da je on jerej. Otac Ilarion je molio bratiju da o tome vie nikome ne govore. A i uopte, kod Grka je est sluaj da jerej, odlazei iz sveta i stupajui u monatvo, u manastiruvieneslui,paseakiprieujezajednosaostalimprostimmonasima. Oko dve godine je proveo otac Ilarion na tekim posluanjima, ispunjavajui sve sa ljubavlju i samoodricanjem. Smetalo mu je jedino to to nije znao grki jezik, pa se liavao sluanja rei Boije. Zato je jednom reio da o tome progovori s igumanom, i da od njega trai blagoslov da poe u Iviron i tamo zamoli da mu daju knjige na gruzinskom jeziku, kojih je u Ivironu bilo mnogo. Teko je bilo dui njegovoj bez Svetoga pisma. Iguman je blagoslovio, i tako je otac Ilarion krenuo u Iviron, u svojoj uobiajenoj staroj i prljavoj odei. Doavidomanastira,zaustavio seda sepomoli predudotvornim likom Bogorodice koji se nalazi nad manastirskom kapijom. U to vreme, a bilo je predvee, na portiku su sedeli starijimonasiizbratstva,ameunjimaionajarhimandritsakojimseotacIlarionupoznao

jo u Moskvi. Samo to je video oca Ilariona, odmah ga je poznao i na opte uenje potrao ka njemu, poeo da celiva njegova ramena i ruke, uzvikujui pri tom:Bre! bre! papa Jeseje, papa Jeseje! Agie pnevmatike! Pnevmatike vasilikos! (Oe Jeseje, oe Jeseje! Duhovnie sveti! Carski duhovnie!) Zaueni tako neobinom pozdravu svi su ustali i priliim.Arhimandritje,dreizarukuocaIlarionaipredstavljajuigasvimarekao:Ovo je otac Jesej carski duhovnik sa kojim sam imaoast da se upoznam u Moskvi, u dvoru Imeretinske carice. Zaueni monasi su ga poveli u manastir, gde su se svi divili ovom neoekivanom otkriu, a osobito oni koji su ga pre dve godine videli u obitelji kao siromanogdoljaka.Arhimandritimjezameraokakosumoglidapusteizmanastiratako vanog oveka. Bratija se pravdala kako je umela. Onda ga je arhimandrit uzeo u svoje odaje, i tri dana ga odatle nije putao, molei ga da ostane u njihovom manastiru. Predlagao mu je da zauzme najbolje kelije, sa punim manastirskim izdravanjem i sa poslugom, ali uverivi se da otac Ilarion ostaje nepokolebljiv, dao mu je gruzinske knjige i otpustiogasavelikimaljenjem. Sa torbom na leima vratio se otac Ilarion u Dionisijat, ne slutei da je o njemu i tamo ve sve bilo poznato, jer glas, kako se u Dionisijatu pod vidom prostog monaha krije carski duhovnik, ubrzo je obiao celu Svetu Goru. Pri ulasku u manastir, vratar mu se s potovanjem poklonio i pozdravio ga kako se pozdravljaju starci, pa je o dolasku odmah obavestioigumana. Ovaj ga jedoekao rairenih ruku za zagrljaj, bratski muzameriozato to nije rekao nita o sebi, ko je i kakav je in imao. Otac Ilarion, pometen takvim susretom, rekao je: Nije mi bila na korist ova poseta Ivironu, bolje bi mi bilo da nisam iao, jer ja sam doao na Svetu Goru da oplakujem svoje grehe, i dok sam bio nepoznat bilo mi je mirnije nego sada. Iguman ve nije hteo da ga pusti da ispunjava preanja posluanja, nego ga je molio da se primi za manastirskog duhovnika. Ali je otac Ilarion to odlunoodbio,iupornojemoliodaganeliemogunostidaposluibratiji,paseodmahi otpremio u kuhinju. Ali tamo nije dugo ostao: sada ga je svuda u stopu pratilo opte uvaavanje. Bratija mu nije doputala da ispunjava preanja posluanja koja je tako voleo,negosusetrudilidausvemutojetekoupodizanjukrtlova,noenjuvodeidrva preduhitre starca. Sve se zavrilo time to je otac Ilarion ostavio kuhinju i naselio se u pustinjakojkelijiblizumanastira. NAPOMENE:

1. Nain ivota u manastiru, gde je svaki monah ekonomski nezavisan, nema zajednike trapeze, nema igumana, nego manastirom upravlja savet staraca. Suprotno tome je opteie, gde je sva imovina zajednika, a manastirom upravlja stareina,iguman. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA ISPOVEDNITVO U to vreme (1821. godine), povodom ustanka u Grkoj, svuda je bilo nasilje i teror. Krv hrianska se lila netedimice, jer su Turci silom oruja hteli da ugue ustanak i smire nerede. A poto je i Sveta Gora bila umeana u taj ustanak, to je i ona bila podvrgnuta tekim posledicama rata. Solunski upravitelj, Abdul Rubutpaa, sa mnogobrojnom vojskom se podigao ka Atosu od Kasandre i postavio svoj logor na Kumici na prelazu blizusamesvetogorskegranice. Tojebilopoetkom1822.godine.Odatlejepaaposlaostranunaredbudasesvestareine manastira jave kod njega na poklonjenje, u protivnim sluaju je pretio dae zauzeti Svetu Goru i razruiti manastire. Igumani, znajui za surovost Turaka i njihov fanatizam koji je uz to jo bio i izazvan hrianskim ustankom, nisu se usuivali da se pojave pred paom, svesni da verovatno nee ostati u ivotu. Svaki od njih je pokuavao da se izmakne pred opasnom pretnjom i da umesto sebe poalje nekog poverenikadobrovoljca, koji se ne bi plaiodastradaodnevernika. I Dionisijatski iguman Stefan, ne usuujui se da ode pai, molio je oca Ilariona da se on umesto njega tamo pojavi. Otac Ilarion je spremno prihvatio predlog rekavi: Ja se ne bojim Turaka. Ali ga je iguman unapred izvestio da stvar sada nije nimalo laka, jer, kada on ode pai na pregovore, tada e i sva bratija izii iz manastira, i ponee sa sobom sve dragocenostiisvetinje,zatosuvespremiliilaice.Akadasviizau,toneemoiostati neprimeeno,paeTurci,naravno,odmahposumnjatinaprevaruiubiesvepregovarae; znai, on treba da se pripremi za smrt. Otac Ilarion je pokazao punu spremnost na sve i rekao da je ve odavno eleo da postrada za Hrista i da seudostoji muenitva. Iguman je rekao:Evo, sada su okolnosti za to povoljnije nego ikada neka bude kako ti hoe, a na optu korist. Sa ocem Ilarionom su otila jo dvojica jeromonah Pantelejmon i jo jedan monah.

StigavidoKumice,onisusejavilipaiipredalimupismoSvetenogKinota[1]ukomesu bilinaimenovanikaozastupnicimanastira.Paajepoeodaita,ikadajestigaodoimena ocaIlarionaGruzina,zaustaviose,pogledaonaoceipitaokojeodnjihGruzin?Ovisumu pokazali. Tada je paa pitao na gruzinskom jeziku:Iz koje si ti oblasti?Iz Imeretije odgovorio je otac Ilarion.A ja sam iz Abhazije.Iz kog mesta? pitao je starac, i ovaj jerekaoimegrada.Tajjegradnedalekoodmogsela.Akakosepreziva?Paajerekao isvojegruzinskoprezime.A,tako.Pajaitvojdomdobropoznajemobradovaoseotac Ilarion. Ispalo je da je paa sin pravoslavnog svetenika. U mladosti je bio odveden, prodan Turcima i obraen u islam.Znai, mi smo zemljaci, rekao je paa.Odavno li si ovde, i zato si ovamo doao? Doao sam da se Bogu molim, a ivim ovde ve tri godine. Posle ovih objanjenja, paa je sa ocem Ilarionom ponovo poeo da govori turski:ta ti je trebalodadoekodovihrazbojnika?Zatosiseti,estan,blagorodanovek,pomeaosa ovim nevaljalcima? Grdei bespotedno Svetu Goru i svetogorce, paa je ubeivao oca IlarionakakotrebadanapustiAtos,navodeimumnogeisvakakverazloge,meunjimai taj, da je on doao ovamo sa namerom da posee sve svetogorce; ali, saalivi se na njega, kao na blagorodnogoveka i sunarodnika, ne eli da ga sustigne ista sudbina. Starajui se na svaki nain da ubedi oca Ilariona, on mu je predlagao svoj dom u blizini Soluna, gde ivi paina ena; govorio je da e o njemu izvestiti sultana, u ije ime je obeavao sve milosti, ma kuda otac Ilarion eleo da se preseli u otadbinu ili u Solun dae mu sve biti na raspoloenju. Na to je otac Ilarion primetio pai da je doao na Svetu Goru radi spasenjadueidanjemu,osimtoga,nitanijepotrebno. Paa je jo jednom pokuao da ubedi oca Ilariona da napusti Svetu Goru to gnezdo razvrata i razbojnitva. On je bio spreman da ga otpremi na svoj raun, obeavajui mu i od sultana svaku zatitu. Ali je otac Ilarion odbacio sve predloge, a o svetogorcima je rekao: Ne! To su asni ljudi i istinske sluge Boije. Onda je poeo da grdi pau za otpadnitvo od vere svojih otaca i svoje otadbine. Gledaj kako ti neasno postupa, govoriojeotacIlarion,odstupiosiodistiniteverehrianskeikaokrunajogorezablude i pogibelji, digao si se s naoruanom silom protiv sledbenika Hristovih, prolivajui njihovu nevinu krv, pa jo uzima silom hrianske deake da bi ih preveo u isto to bogoodstupnitvo, u istu tu pogibao! Paa je u odgovor grdio svetogorce za uee u ustankuprotivturskevlasti,iupodstrekavanjuokolnihiteljanamete.tosetiedeaka koje je uzeo sa Svete Gore, govorio je da oni mogu korisno posluiti dravi, umesto da se pogrebuupustinji. Ondajepaapoeodahulinapravoslavnuverugovorei:Kolikajezabludahriana,koji veruju da je devica rodila Boga! Kao da se Bog moe smestiti u ljudsku utrobu, i kao da onakojajerodilamoedaostanedjeva.NatojeotacIlarionprimetio:Tine shvatatajnu ovaploenja Boga Logosa; shvatanje te tajne je dar Boiji; kome je dano, taj i razume kako jedevicamogladarodiIzbaviteljasveta!Evo,sadutiobjasniti...Naterei,paajepoeo

vidljivo da se gnevi i da se nervozno eta atorom. Ostali predstavnici manastira, shvatajui da ovaj razgovorne moe izai na dobro, neprimetno su odgurnuli oca Ilariona unazaditihomurekli:Sadanijevremezaoverasprave,jermoedarazljutipau,pae on ne samo tebe, nego i sve nas koji smo jo ostali na Svetoj Gori ubiti ili staviti na muke, pa ako ve ne ali sebe, saali se makar na svete oce na Atosu, koje e snai neviena beda. Umirivi takvim reima oca Ilariona i objasnivi se s paom, oni su mu uruili donesenedarove. PaajeotpustioocaIlarionadaidekudhoe,aostalepredstavnikemanastirajezatvoriou solunsku tamnicu. Deake je takoe otpremio u Solun, radi pripreme za prelazak u islam; abiloihjevieodtristotine.SampaajeotiaouGradNego,ubliziniSoluna,ukojemse nekovremepretogadesilapobuna,itamojeubioidaonamukemnotvohriana. Vrativi se na Svetu Goru, otac Ilarion se mnogo alostio zato to nita nije uspeo da kae protiv bogohulnih rei painih i to je ovaj ostao u neku ruku pobednik u diskusiji; ali je jo vie bio oaloen kada je uo za paina zverstva u Negou. Usplamtevi duhom revnostizaBogom,onjestaodamoliigumanaStefana,damuovajblagosloviputuSolun radiobjanjenjasapaom:najpredaproduiprekinutirazgovorotajnamahrianskevere i da mu pokae u kakvoj se zabludi nalazi; a zatim, da razoblii njegova zverstva i krvolonost. Iguman ga je pitao: nalazi li on u sebi toliko hrabrosti i snage, i osea li se sposobnimdapretrpidugotrajnemuke,paisamusmrt?OtacIlarionjeodgovaraodajena svespreman,nabilokakvemuke,uzdajuisenapomoBoiju;vejenaKumiciontraio tajpodvig,pajezbogtogaipoeodagrdipau,alimunisudalidazavri.Tadajeiguman Stefan, ne kolebajui se, dao svoj blagoslov, i poeleo mu pomoi od Gospoda i Matere Boije.Isprosivimolitveodbratije,otacIlarionjepekeotiaozaSolunidoaotamopred sampoetakramazana,za vreme koga Turci danju poste, a posle zalaska sunca poinju sa gozbom. StraajepredpainomkapijomzaustavilaocaIlarionapitanjem:tamujepotrebno? Otac Ilarionjeodgovoriodajeneophodnodavidipauidasanjimpogovoriovanojstvari,pa zato moli da jave kako Gruzin Ilarion, onaj isti koji je sa njim govorio na Kumici, eli da raiste jednu stvar. U to vreme, kod pae su bili okupljeni svi vieniji turskiinovnici, a takoe i strani gosti: Englezi, Francuzi, Jevreji i Jermeni. Vee je bilo blizu, i uskoro je trebalo da pone gozba. Kada su pai javili o dolasku Gruzina Ilariona, on je rekao da svi uju: A, to je onaj pop koga sam razuverio u njegovom ispraznom hrianskom verovanju, pa je doao ovamo da primi veru velikog proroka. Pozovite ga! Uao je otac Ilarion i video pau kako sedi na divanu, a sveinovnike kako stoje pred njim. Pozdravio ga je, kako je red. Paa mu se obratio radostan:A, papa Ilarione! Dobro doao! Sigurno si doaozbogonognaegrazgovoraoveri?Da,odgovoriojeotacIlarion,upravometaj razgovor naterao da doem ovamo i da se podrobno s tobom objasnim, jer onda na Kumici ne dadoe mi da zavrim to sam poeo. Meni je veoma drago to istovremeno

ovdevidiminajvienijegraaneSoluna.Ijaseradujem,rekaojepaa,damogudate ugostimnadannaegpraznikaidatepoastim. Zatim je smestio oca Ilariona pored sebe na divan, a svi graani su i dalje stajali pred njima.imjeseoporedpae,otacIlarionjenastavioonajprekinutirazgovor:Tisiizvolio da posumnja kako je devica mogla roditi Boga i, jednom rodivi, kako je mogla ostati djevom?Sadutijatoobjasniti,jerivaprorokMuhamedgovoridaseIsusHristosrodio odDjeve,daserodiobezsemenogzaea,pajetakonjegovoroenje,kaoroenjeistinitog Boga, umom nepostino. On je istiniti Bog, i radi ljudskog spasenja je na sebe primio telo, dabiizbaviopalirodljudskiodprokletstvaismrti. Paa, shvativi da je starac vrst u svojoj nadi, stupio sa njim u spor, a otac Ilarion je iskoristioprilikudazavremesporapomeneizlodelapaeuNegoupajerekao:Neboji li se ti Boga, muei tako nevine hriane? Sam si roen u domu hrianskih roditelja, a tako ljuto, tako zverski postupa, da bi uguio glas savesti koja te mui za tvoje odstupnitvoodHrista! Paa se u odgovor na to nasmejao i rekao:Sasvim obrnuto, ja sam veoma zadovoljan to sam se izbavio od vae smene vere hrianske. Kada mi je jednom doao onaj, to me ukrao od roditelja i prodao Turcima, dao sam mu baki, jer sam ve bio paa, a zahvalio sam mu kao nekome ko mi je uinio veliku uslugu! Ako bi vaa vera bila istinita i ugodna Bogu,ondaVasGospodnebipredavaourukevaihneprijatelja,ionivasnebigazilitako kakosetouvekisvudadeava! Na ove gorde rei otac Ilarion je primetio:Ti, paa, sve shvata kako ne treba! Zar se otac ne maa tapa da bi kaznio ljubljeno svoje dete kada se ono raspusti? On to, meutim, ne ini da bi od svog srca odbacio sina, nego da ga ispravi; a kada vidi da se dete pokajalo i ispravilo, on lomi prut i baca ga u vatru! Tako je i vas pustio da nas za grehe nae ugnjetavate, elei i traei nain da nas ispravi. Vi ste ezal u desnici Boijoj, a kada Gospodvidinaepokajanje,ondaeionodbacitiezal,kaostvarkojavienijepotrebna! Onda je poeo da grdi pau zbog deaka koje je pokupio sa Svete Gore. Ali, prvog dana nije mu bilo dano mnogo da govori, jer je dan ve iao ka veeri, a paa je produavao da ga bez gneva, mirno slua.ak je predlagao ocu Ilarionu da kod njega ostane na konaku, to starac, koji je traio muenitvo, a ne pokoj, nije prihvatio, nego je celu no proveo u dvoritu,oekujuijutroinadajuisedaeiduegdanadostiisvojcilj. Drugog dana, kada se paa probudio posle nonog veselja, otac Ilarion je produio svoj razgovor, dokazujui istinitost hrianske vere. Istovremeno, on je grdio pau, nazivajui ga bezbonikom, nevaljalcem, mazgom i svinjom, na sve naine se trudei da ga naljuti i iznudi za sebe smrtnu kaznu. Osobito je vikao na pau zbog deaka koji su ba nekako tada bili svi privedeni u belim odedama, radi izvrenja nad njima neastivog obreda. Od

tih etiri stotine deaka koje je paa nakupio u raznim mestima, samo su dvojica tvrdo ostaliuispovedanjuverehrianskeibilimueni;ostalisusesvipoturili. Paa je sve grdnje sluao ravnoduno, ponekad je izlazio, da otac Ilarion ne bi mogao da zavri re. Tako su prola tri i po dana, i sve to vreme je otac Ilarion dolazio i vikao na pau. Stranci i turski inovnici koji su se tamo nalazili, udili su se tome to paa tako dugo slua ukore nekakvog odrpanog starca. Drugu no, otac Ilarion je proveo u kui jednog bogoljubivog hrianina sa imenom Spandoni, koji je sa porodicom ukazao ocu Ilarionunajsrdanijegostoprimstvo. JedneodtihnoikojejeotacIlarionproveouSolunu,kadaseonmolio,pripremajuiseza podvig muenitva, uao je u kuu jedan naoruan Turin. U to vreme je bilo Turcima dozvoljeno da ubiju svakog hrianina, bez ikakve odgovornosti. Zato je Turin zgrabio sablju i hteo da posee starca na molitvi, viknuvi:Sadu te isei, ali, zamahnuvi, zbog neeg nije mogao da izvri svoju nameru. Ruka kao da mu se skamenila ili ju je neko zadrao i on je, dugo drei u vezduhu sablju, mogao da je spusti tek kada je odluio da starcuneininitanaao,adasabljuvratiukorice. etvrtogdana,trudeisedavienaljutipau,otacIlarionjepoeodagovori oispraznosti i lanosti islama, i samog njegovog osnivaa Muhameda, nazivajui ga prevarantom i govorei:kakojesamMuhamedpropao,takoepropastiisvikojiverujuunjega. Ikudaemo,potvome,svimiotii?pitaojepaa,smejuise. Onuda,kudaeivaMuhamed! Akudaepotvome,Muhamed? Upakao!odgovaraojeotacIlarionisvivisnjim. Akoese,misli,spastiipoiuraj? Samo oni koji istinski veruju Bogu, koji se nalaze u nedrima Pravoslavne Hristove vere; osimovih,sviostali:Jevreji,Jermeni,katoliciiprotestantiosuenisunamuke. Na to su svi koji su se nalazili u sobi u besu poeli da viu: Treba ga ubiti! Posle ovih povika paa vie nije mogao da ostane ravnoduan, pa je, mada nije eleo smrt starca, kako sam ne bi bio osumnjien kao odstupnik od Muhamedovog zakona, naredio da ocu Ilarionu odrube glavu.Eto, sam si nakokodakao sebi nevolju; sada vie ni ja ne mogu da tezatitim;zatvojedrskereiodleteetiglavasramena! Otac Ilarion, obnaivi glavu, priklonio je i rekao:Na, seci je! Ja se ne bojim da umrem za istinu. I drao je glavu u tom poloaju sve dok nisu doli serdari koji su ga podigli i odvelinamestoizvrenjakazne.

Dok su trajale pripreme za izvrenje kazne kod pae su uli dvojica njegovih bliskih ljudi, Abhazci: jedan je bio blagajnik a drugi osobito poverljiv inovnik, koje je paa voleo za vernostiodanost.Onimjeispriaoosvojojnaredbidaposekugruzinskog popa.Ovisuu uzbuenju pljesnuli rukama i povikali:To ne sme da se desi, nikako ne sme! Za nas bi to bilavelika ljaga;neemosmetiugraddaizaemo;jerjedvadasejedanna zemljaknaao ucelom ovom kraju,pasmoi toga, govorie ljudi, posekli toe nam biti veita sramota. Neeleidaoalostisvojeljubimce,paajedaoocaIlarionapodnjihovuvlast. Dok su vodili oca Ilariona, za njima je nagrnuo silan narod i hriani, i Turci i Jevreji; iduu ulicama, gomila je rasla, a na samom trgu se skupilo tako mnogo sveta da se nije moglo prii. Otac Ilarion je iaovrsto, ni na licu njegovom, ni u pokretima, nije se mogla primetiti ni senka straha. apuui molitvu, on je izgledao radostan, i iao je kao na svadbu.Apainidoglavnici,dobiviodpaerazreenje,urnosupolinatrgi,proguravi sekrozgomilu,zateklisuocaIlarionavenasamommestupogubljenja.Upainoime,oni sugauzeliizrukudelataipovelisasobom.Narodjekrenuozanjima. OtacIlarion jepomislioda su promenili mesto i oblik kazne, da ga moda vode na veala, pa je pokorno koraao za onima koji su ga vodili, produavajui da se moli. Ali, to su ga dalje vodili, tim je vie bio u nedoumici. Otili su ve dosta daleko; ili su ulicama i kroz dvorita, i u svakom dvoritu on je oekivao dae se naredba pae tu izvriti. Meutim, njegasuvodilisvedaljeidalje,upravcuputakojimjestigaosaSveteGore.Narod,kojiih jesledioustopu,biojezaustavljenstraomnagradskojkapiji.inovniciAbhazcisuizveli ocaIlarionavangrada,ikadasuvebilidovoljnodaleko,jedanodnjihgajegurnuoslea takosnano,daonsamotonijepaolicemnazemlju.Ireemu:Idi,pope,nasvojuSvetu Goru;idatevienismoovdevideli! Doavi sebi, otac Ilarion je lagano krenuo i, odmakavi se malo, osvrnuo se; oba inovnika su stajali na onom mestu i, pretei mu, vikali da ide ne osvrui se. Odmakavi sedovoljnodaleko,onsejojednomosvrnuoivideokakojouvektamostojeipreteimu maurukama.Uskoroihvienijemogaovideti.TadaseotacIlarionprekrstio,uzdahnuoi rekao: Nedostojan sam ja, okajani, da Gospod od mene primi rtvu muenitva! i polako je krenuo putem prema Svetoj Gori; a onda se, setivi se ljubavi onog hrianina, koji ga je primio, reio da se vrati i zahvali mu za krov nad glavom i ljubav. A Spandoni, kada je ponovo video starca, nije dopustio da ovaj peke ide do Svete Gore, nego mu je daokonjaisprovodnika.

 NAPOMENE: 1. Svetenaoptina,upravnoteloSveteGore. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA SLUENjESUNjIMA Na putu za Svetu Goru trebalo je da prou kroz ceo Solun. Ve su naputali poslednje ulice na kraju grada, koje vode na veliki put, kad su odjednom uli glas: Pater, pater! Otac Ilarion se osvrnuo, ali nikoga nije video. Glas ga je, meutim, ponovo pozvao. I tada je on na zidu susednog zdanja video mado prozore kroz koje je visila ruka koja ga je pozivala. U toj zgradi, kako je on kasnije saznao, bili su zatvoreni, zajedno sa prestupnicima, hriani, a meu njima najvie svetogorski monasi za uee u grkom ustanku. Zatvorenici su silno patili od gladi i ei. Kada se otac Ilarion pribliio prozoru, rukakojamujemahalaispruilaseponovo,dreiposudu,iglasiztamnicegajezamolio da mu donese vode. Otac Ilarion je ispunio molbu zatvorenika, ali se odmah pojavila druga ruka sa ankom i sledovala je ista molba, a zatim jo i jo, protezale su se ruke. Starac je sa radou ispunio njihovo traenje i, saznavi ko se nalazi u zatoenju, reio da ostane,kakobipomogaosunjima.Onjeotpustiosprovodnikaikonja.Rasudiojedagaje upravo zbog ovih nesrenika Gospod ostavio u ivotu, da im se nae na usluzi. Svakog danastaracjedolaziodotamniceidonosioimtosutraili:hlebivoduidruguhranu. Jedan od turskih straara, kada je to primetio, hteo je u gnevu da ubije starca, a ovaj, nimalo se ne uplaivi, bio je spreman sa radou da primi smrt. Ali, tu se na vreme probudiodrugistraar ismirioonoga ovakvim reima:Ne diraj ga, ostavi ga nek nosi; ni ja, ni ti, niti bilo ko od nas, nee im dati hleba, a mi nismo ovde postavljeni da ih morimo glau,negosamodanepobegnu.Prematome,akoonvehoeostavigadaihhrani,zato dagamispreavamo. Od tog vremena, straa vie nije smetala ocu Ilarionu da pomae zatvorenicima, ali, da bi sebeobezbedili,onisupauobavestilidanekakavpop,Gruzin,onajkojijenedavnodrsko grdio pau, sada sedi pored tamnice i pomae zatvorenicima. Paa je odgovorio: Ne spreavajtega,nekaimnositahoe,samonekaneunosionotojezabranjenozakonom. I tada je straa potpuno slobodno ostavila ocu Ilarionu da nosi zatoenicima sve to su

traili,osimvina,rakijeidrugihpia,aakoontoprekri,obealisumudaemuseglava otkotrljatiujendek. Koristei dozvolu painu, otac Ilarion se neumorno trudio dan i no; ne samo to je zatoenima kupovao hleb i voe, nego je i ispunjavao razliite njihove porudbine, i to je radio kako za hriane, tako i za Turke. Sam je prao njihovo rublje i neprestano je bio zaposlen, budui da je zatvor bio pun, a on jedan. Jedanput, neki proestos[1] manastira Lavre zamolio ga je da donese malo rakije, radi nekih telesnih tegoba. Otac Ilarion je pristao i doneo mu, krijui od strae. Ali, im je to uinio za jednoga, osule su se molbe drugih: neko je molio vina, neko rakije. Starac je ispunjavao sve molbe i nosio im stvari koje su strogo zabranjene. Jednom, nije uzeo ni vina, ni rakije, nego je, kao i obino, napunio svoju torbu hlebom i poao u tamnicu. Pred zidom ga je zaustavila straa:Stani, pope,davidimotanosi.Danemaneegtojezabranjeno?Pregledavisvepustilisuga, ponavljajuisvojepretnje. Meutim, otac Ilarion je bez obzira na to produavao da nosi zatvorenicima vino i rakiju, po njihovim molbama. Posle pet dana, ponovo nije uzeo sa sobom nita od zabranjenog, jerjeimaopreteaktovar,pajemisliodasevratipovinoitasedesilo?!Itogputasuga Turcizaustaviliipaljivopretreslinjegovutorbu.Kadasuzatosaznalizatvorenici,veoma su se uznemirili, i smatrali su sebe krivcima za neprijatnosti kojima je starac izloen, jer je on bespogovorno ispunjavao sve to su traili. Na sveoptu radost, straa ponovo nije nitanala,istaracjeopetbioputenkodnjih. Uskoro su zatvorenici potroili sav novac. Zapali su u nevolju, jer ni otac Ilarion nije nita imao, sem svoje stare odee. Njega je proelo duboko saaljenje prema nesrenicima, pa je poeo da skuplja milostinju kod solunskih hriana. Podstaknuti na delo milosra, oni su se dogovorili sa jednim pekarom da se iz nje hleb besplatno daje zatvorenicima. Radi tanijeg rauna, oni su pekaru i starcu Ilarionu dali dva jednaka tapa na kojima su ovi inili zareze koliko hleba je bilo odneto u zatvor. Zatim su se, prema broju tih zareza, svodiliraunispekarom. Tako je otac Ilarion proveo, pomaui sunjima, est meseci. U toj istoj tamnici, u odvojenojkeliji,nakonopcimasubiliobeenidvojicazatvorenika:jedanjebiohrianin,a drugiTurin,bankar,odkogajepaamuenjemhteodaizvuenovaczadravnepotrebe. Bili su obeeni za ruke i noge na takav nain da bi se i pri najmanjem pokretu konopac pokretao, pa bi poinjali da se ljuljaju levodesno. Pred njima je bila postavljena posebna straakojajestalnodralaorujenagotovsigolesablje,nedozvoljavajuinikomenidase priblii nesrenicima. Nisu im davali ni jelo ni pie, jer su oni bili osueni da umru od gladiutakvomuasnompoloaju. Dani su bili vreli, ona dvojica obeenih su bili mueni stranom eu: imali su zapeene i ispucale usne. Otac Ilarion, boraveiesto u tamnici, svu svoju panju je skoncentrisao na to kako da pomogne ovoj dvojici nesrenika; ali bi ga svaki pokuaj kotao ivota. Uzev

vodu u jednoj flai, i dve velike kruke, otac Ilarion je ekao pogodan momenat da im prie. I gle, jednom, primetio je da oba serdara koja su stajala sa obnaenim sabljama, dremaju prislonjeni uza zid. Starac se polako provukao izmeu njih i, bez obzira na tesnou prolaza, nije ih probudio. Priavi jednom od obeenih, ulio mu je u usta malo vode, zatim je drugome dao malo, i ponovivi to tri puta, stavio svakome u usta po kruku.Videviportvovanoststarca,Turinkojijevisiorekaoje:NekatiAlahuzvratiza tvoje dobro delo! Ali odlazi bre, da te straa ne pogubi. Svi zatvorenici su sledili sa strahom svaki pokret oca Ilariona. Obavivi ta je eleo, otac Ilarion je pourio da se vrati; ali, pri svoj svojoj opreznosti, ipak je zakaio jednog od usnulih vojnika, on se pokrenuo, i obojica su se probudili. Ali je Gospod, koji je i poslao na njih san, i sadaudesno zatitio ocaIlariona:jeriprobudivise,ividevitainistarac,oniostadoenepokretnistajalisu kao preneraeni i nita nisu uinili starcu. Ovaj podvig je nesrenike spasao smrti, jer su imbilepotkrepljeneivotnesnage. UtovremeroaciTurinabankarasukodpaeizdejstvovalinjegovoosloboenje;aliseto desilo posle starevog povratka na Svetu Goru. Bankar je svima priao o podvigu starca i govorio:Dajtemiga,pokaitemiga!Pozlatiuga,izliuuzlatunjegovlik,iimadamuse klanjamkaosvomspasitelju! Otac Ilarion je, meutim, koji dan posle tog podviga, doao u tamnicu da se oprosti od svojihprijateljaisaoptioimdajetenoiimaovienjeodBoga,ukomemujereenodase vrati na Svetu Goru. Sam po sebi on nikada ne bi ostavio svoju slubu, ali se pokorava Boijoj naredbi i mora da ide. Naao je umesto sebe drugogoveka, spremnog da poslui zatvorenicimaikomejebogoljubiviSpandoniobeaodaemuplatitizatrud.OtacIlarion mujeobjasniotaikakodaini,oprostiosesasvimaiotpremiosenaput.Iduegdanapo odlasku starca, odjednom se proulo da je paa naredio delatu da odrubi starevu glavu. Tada su svi zatoenici proslavili Boga koji uva svog slugu i njihova alost zbog starevogodlaskasepretvorilauradost. NAPOMENE: 1. Sabornistarac,lanupravemanastira.

JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA POVRATAKNASVETUGORU IIVOTUPUSTINjI Prekorevajui sebe i smatrajui se nedostojnim muenikog venca, otac Ilarion je peice stigao na Svetu Goru i ponovo se nastanio u Dionisijatu, gde je neko vreme radio na istim onim posluanjima kao i ranije, a osim toga, sluio je i Turke koji su se u to vreme u velikom broju naselili po svetogorskim manastirima. Bilo ih je tako mnogo da su monasi kojisujoostalijedvazasebenalazilimesto.SamouDionisijatuihjebilopedeset. Ta okolnost je naterala oca Ilariona da se preseli u pustinju, i on je naao mesto u jednoj peinipodbrdom,nedalekoodmanastira,gdejeiveodveipogodine.Tunijebiloniega za hranu; u poetku mu je neko dao tikvu koju je on jeo sirovu, reui svakog dana po malikomadi.Ubrzomujenestalovode.Proveviupeinijotridana,nakrajujeodluio daodedomanastiraizatraineto,alije,izaaviizpeine,prednjomnaaovreubrana koju mu je neko doneo, ne zna se ko i ne zna se kada. Poao je u manastir da pita nije li njihovo to brano. U manastiru, meutim, nikome nije ni na pamet padalo da mu donosi branonisamimonasinisuimalitadajedu.TadajeotacIlariondaomanastirupolovinu brana, a drugu polovinu ostavio za sebe, pa je od njega pravio testo koje je jeo ili peeno, ilisirovo. Zatim se, po zavisti vraijoj, kod njega otvorila ljuta borba, pa je iz te peine preao na Katunakiju, gde je iveo u mnogim peinama, i tamo na sebi osetio najtea iskuenja koja su trajala mnogo godina. Ukupno je u peinama proveo tri i po godine. Za to vreme nije jeo hleba, niti ita kuvano, za hranu je imao samo neke trave, korenje i kestenje. Umrtvljivao je svoju plot, ratujui protiv nevidljivog neprijatelja. Otac Ilarion kao da je goreo u plamenu vavilonske pei, i njegova borba je bila tako strana, da tri godine nije nalazio mira ni danju, ni nou. Ljudi koji ga znaju govore da, dok je iveo na Katunakiji, izmeu skitova svete Ane i svetog Vasilija nije ostalo nijedno mesto, nijedan kamen, koji ne bi bio oroen njegovim suzama za vreme bdenja i molitava i nepodnoljive borbe dok jeudaraoglavuzmijekojajenanjegaustalasasvimsvojimadskimvojskama. Utovreme,dreisestrogogtihovanja,skoronikoganijeviao,aakobiponekadsluajno sreonekogodpustinjaka,sklanjaoseustranunenaruavajuisvojeutanje. Jednom, za vreme silnog vraijeg napada,etrdeset dana je proveo u raspetom poloaju, ne jedui, ne pijui i skoro bez odmora, pobeujui neprijatelja koji se na njega obruio

kroztelo.avojetihdanabiorazjarendotemeredajeporedprirodnogtelesnogplamena podnjimzaloioipravuvatru,paleiga;alinitimenijemogaodapokolebasmelogborca. Porediskuenjakojamujeprireivaoprekoploti,vragjenapadaostarcaiiskuavaogana razne naine, javljajui se u vidu Arapa, vojnika i zveri. Sve to je inio samo da odvoji starcaodmolitve. Od velike vlage po peinama, starac je izgubio skoro svu kosu. Peina u kojoj je najdue boravio bila je prostrana, ali sa jedne strane potpuno otvorena, tako da ju je zalivala kia. Uz vlagu su ili jo i glad i bolesti. Otac Ilarion je silno patio od stalne prehlade; noge su muotekle,paestonijemogaonidaizaeizpeine. Jednom, za vreme bolesti, nestalo mu je vode, pa poto nije mogao da sie do izvora, poeo je da se moli. I Bog je odmah poslao kini oblak koji se zaustavio iznad njegove peine.Kiamujenapunilasveposudevodom. Posle tri godine, Gospod Bog, brinui se o svom vernom sluzi, poslao mu je sve to je neophodnonaovajnain:otacIlarion,iveiupeini,estonijejeonitaipopet,desetpa i vie dana. Poto nije imao hleba niti ieg drugog, predavao se Boijem Promislu govorei: Ako Bogu bude ugodno, poslae mi ono to mi treba. I gle, pred kraj tree godine njenog prebivanja u peinama, jedan monah, traei pueve, zaao je sluajno u peinu Starca Ilariona i naao ga potpuno iznemoglog; saznavi da starac ve petnaest dana nita nije okusio, nahranio ga je puevima. Zatim je poao da o tome ispria u skitovima. Kada su svi saznali gde starac boravi, sa svih strana su poeli da mu donose hranu.Videiunjemusvetogstarca,obraalisumusezasavet. Takvi sluajevi su bivali s njim i ranije. Jednom je vie od dve nedelje proveo bez ikakve hrane, i tako zanemoao od posta da se nije mogao pokrenuti s mesta, pa je leao, oekujui smrt. Po Boijem Promislu, jedan pustinjak, kupivi negde suvarke, iao je sa svojim tovarom blizu stareve peine (malo iznad tog mesta prolazi staza od svete Ane u Lavru). Na putu je silno oedneo. Spustio se do izvora koji je bio ispod stareve peine. OndajereiodasvratidoocaIlariona.Zaaviupeinu,zatekaogajevenasamrti.Poto je shvatio da je to od krajnje iznemoglosti, ulio mu je u usta malo vode i zatim je omekao suvarkeidaomudajede,imemujespasaoivot. Kadasu,meutim,mnogipoelidagaposeuju,traeisavet,otacIlarionjebioprinuen da napusti peinu. Neko vreme je pokuavao da nikoga ne puta kod sebe, ali je zatim reiodajeboljesasvimpobeiodljudi,zavolevitihovanjeineprestanumolitvu. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA

IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA ZATVORNIK Ometan mnotvom posetilaca, otac Ilarion se reio da zapone jo vie podviga da se potpuno zatvori od sveta, to je i izvrio nastanivi se u pirgu (kuli) Novog skita. Na to je najpre dobio blagoslov od manastira Svetog Pavla. Kao zatvornik proveo je takoe oko tri godine.Njegovopravilojebiloovakvo:kaohranujeupotrebljavaohlebilisuvarke,ajeoje jednom dnevno; petkom nije jeo nita. Kada je doao na Svetu Goru, starac je jeo toliko da mu je bilo malo i tri funte hleba na dan; a kada se zatvorio, podraavajui prepodobnom Makariju Velikom, nalomio je suvaraka u jednu tikvu sa uskim grlom, pa je odatle vadio onolikokolikojemogaodaizvueuaci,itomujebilozaceodan. Skit je naznaio oca Gerasima da prisluuje starcu, i ovaj je svakih petnaest dana dolazio i donosiosuvarke. Vodu je otac Ilarion pio takoe na meru po jednu au na dan. Dok je starac iveo na dvoru,piojeizuzetnomnogovina,akadajestigaonaSvetuGoru,poeojedapijeuistim timogromnimkoliinamavodu,zbogegaseuvekobilnoznojio,takodajejedvauspevao da menja suknene koulje. Dok je boravio u peinama, njegov duhovnik je bio starac Neofit Karamanlis koji, videi tako bezmerno pijenje vode, jednostavno zabrani starcu da toini, i za kratko vreme ga dovede do njegove mere: jedne maleae dnevno. Duhovnik jegovoriodasamovoljanekoristi,daprekomernopijenjevodeizazivabolesti. Dok je otac Ilarion iveo na dvoru, velike metanije nijeinio, nije mogao da ihini; a kada je doao na Svetu Goru, poeo je da ini mnogo metanija. Kao zatvornik, jo ih je udvostruio.Spavaojepodvasata,anakrajusamopojedansatdnevno. Uz takve spoljanje podvige, on se pogruzio u more duhovnih sozercanja i umne molitve, ali je tome sledovala i estoka duhovna borba. esto su mu se javljale itave horde demona, kao borbeni pukovi. Oni su vikali oko pirga, kao da su izvodili opsadu, napade, potkope i ostalo, ali su se povlaili posramljeni, pretei da e ga svejedno oterati sa tog mesta. Ponekad je cela ta demonska gomila, starajui se da zaplai starca, urlala: Tri stranesmovezauzeli,ostalajejosamojedna,zauzeemoinju! Uskoro nakon to se otac Ilarion sasvim zatvorio u pirgu, ka njemu je, po obiaju, doao otac Gerasim sa hranom. Kako jeuao, otac Gerasim jeseo u ugao, i podvinici su stali da beseduju o duespasonosnim pitanjima, kad odjednom obojica ue teke korake koji su imsepribliavalistepenicama.Tajnekojetakosnanokoraaodasusetreslizidovipirga, a za njim se po stepenicama, sudei po zvuku, vukla ogromna sablja. Znajui da su dveri pirgabilezatvoreneiznutra,onisusezaudilikobitoikakomogaodaue.Atekikoraci

su bili sve blie. Odjednom, vrata su se otvorila i uao je ratnik visokog rasta, u uniformi saepoletama,naoruanodglavedopete.Izvukaviogromnukuburu,zamahnuojenjome na oca Ilariona sa besnim uzvikom:Protiv mene li se naoruava?! Od ove neoekivane pojave, i stranog izgleda ratnika, otac Ilarion je odskoio od zida pored kojeg je sedeo na rogoini; ali, budui potpuno predan Boijoj volji, on je podigao ruke uvis i prizvao ime Gospodnje,idemonjeodmahnestao.OtacGerasim,svedoktogdogaaja,odstrahasebio ukoio. Jednom mu se javila itava vojska demona; ali, naiavi na smelu i nepokolebljivu veru starevui ne mogui mupriinitinikakvu tetu, rekli su:Nemoj da misli! Oboriemo mi tebe! Nahukaemo protiv tebe sve ljude; doveemo ovamo Turke, raskopaemo i samo ovo mesto, tako da ne ostane ni kamen na kamenu, atebeemo oterati ne samo odavde, nego i sa Atosa! Na to je otac Ilarion odgovorio avolu: Blagosloven Bog! Ako je volja Boija na, pojedi me! Demoni, videi takvu vrstinu starevu, povikali su: Zna li ti uopte protiv koga si se podigao, s kim ima posla? ...U tom trenutku razmakao se krov pirga i pred ocem Ilarionom se pojavio avo u tako gigantskom obliku da mu je glava dodirivala same vrhove zvezdanog neba! Na to je otac Ilarion stao da se moli, i demon je iezao,poraensilomHristovogimena. Ali, bilo je trenutaka kada je Gospod doputao demonima i oni su napadali na starca, u zlobiijarostitukliga,ostavljaliskoromrtvoga. OtacIlarionjepreaoupirgdabiizbegaomnogeposete,ituvienikoganijeputao,osim oca Gerasima i svog duhovnika Neofita Karamanlisa, koji ga je poseivao veoma retko. Neko vreme nakon preseljenja u pirg, doao je duhovnik i pitao:Zato si doao ovamo i ostavio peinu? Otac Ilarion je odgovorio da su ga na to naterali posetioci. Duhovnik je dalje pitao:Kako si mogao bez duhovnikog blagoslova da stupi na tako visok podvig? Na to je starac odgovorio da duhovnika nije naao kod kue (otac Neofit je bio duhovnik svih pustinjaka sa juga Svete Gore, ispod planine, pa je esto odlazio u pustinju da ih ispoveda i prieuje), pa se obratio svome preanjem duhovniku, dionisijatskom igumanu Stefanu, i od njega dobio blagoslov. Pri tom je rekao:Poeli su svi da me slave, pasampobegaoovamo,daviobeanjedauovdeiumreti. JednomjeotacIlarionhteodasenaviknedanespava,pajeproveodvanaestdanabezsna, to mu je jako nakodilo: telo je poelo da mu se trese, u glavi mu se vrtelo tako da mu se ceo svet okretao pred oima; pri tom mu se i sam razum pomraio. Arhilukavi avo, videvi starca u takvom stanju, pristupio mu je i kroz pomisao poeo da ga nagovara: Evo, ve si pao u prelest! Naredi da te veu konopcom oko vrata i privrste za zid; i jo reciuenikunekateubije,jersiseliiorazumaivienisinizata... Otac Ilarion je o svojim pomislima ispriao ocu Gerasimu kada je ovaj doao. Otac Gerasim,neznajuikakavjestaracpodviguzeonasebe,odgovoriojedaseverovatnoradi o bolesti. Ali, kada je podrobno ispitao starca i saznao da ovaj nije spavao ve dvanaest

dana, i da mu se san sasvim presekao tako da vie ne moe da zaspi, dao mu je da ispije malo vode, uveravajui ga da e sve biti dobro. Ispivi vodu, starac je zadremao na nekoliko sekundi. Zatim mu je otac Gerasim dao jo malo vode i komadi raskvaenog suvarka, to je delovalo tako blagotvorno, da je starac usnuo jo na nekoliko minuta. I tako, primajui vodu i hranu po malo, starac je na kraju zaspao na itav sat, i uskoro je sasvimozdravio. Kao to je ve reeno, otac Gerasim je nosio hranu starcu Ilarionu svakih petnaest dana; svoju torbu je ostavljao pored vrata pirga, a starac ju je zatim uzimao. Jednom je otac Gerasim zaboravio da donese odreenosledovanje. Kada je dolo vreme, otac Ilarion je po obiaju izaao da uzme suvarke, pa kada nita nije naao, pomislio je:Bie da me Bog iskuava! Iako je mogao da dozove prolaznike, nije hteo, nego je ostao tako, predavi se volji Boijoj. Devet dana je proveo bez hrane u obinim svojim podvizima, nimalo ih ne smanjujui; ali kada je proao i deveti dan, osetio je kako je oslabio, i vie nije mogao da produi sa svojim uobiajenim molitvenim pravilom. Zato je prekrstio ruke, seo na rogoinu i u tom poloaju ostao est dana. Prolo je petnaest dana i pojavio se otac Gerasim. Na svoje iznenaenje, naao je starca potpuno zanemoalog jedva ivog. Pitao gajenijeli bolestan.Staracjekrotko odgovorio da jezdrav, samo jejako oslabio. Tek tada seotacGerasimsetiodamuproliputnijedoneonivodenihrane.Staojegorkodasekaje i da se kori za toliku zaboravnost, i hteo je odmah da nahrani starca, ali nije mogao, jer su ovomesilnootekleiispucaleusne.Tadajeonzagrejaovodu,natopiounjojsuvarke,itako ihstaviostarcuuusta. Malo po malo, obnovile su se snage starca. Kako se nita slino ne bi ponovilo, oni su se dogovorilidausluajunudeotacIlarionkrozprozorizvesimaramu. Jednom, vrazi su se javili u takvom mnotvu, da su na pirg sipali kao sneg, i vikali: Zbacimo ga, zbacimo! Neustraivi starac je odgovarao:Ako je volja Boija, bacajte! i demoni su iezli. Neki drugi put oni su mu zapretili da e ga u pirgu zasuti snegom. I zaista,zimi,zavremestranesneneoluje,provaliosekrovinapadalojetolikosnegadaje starac bio sasvim zavejan, i on je tri dana proiveo pod snegom, sve dok ga nisu otkopali skitski monasi. Naavi ga skoro na izdisaju, uzeli su ga sa sobom na arhondarik, i sa naporom ga priveli svesti. Navalili su da ga mole da se ostavi zatvornitva, ali starac nije pristao. Kasnije je do kraja ivota patio od reumatizma. Ali bolest nije bila rezultat samo ovog trodnevnog boravka pod snegom, nego i vlage i hladnoe njegovog boravita (usled loeg krova, zidovi pirga su bili natopljeni vodom). Reuma je zahvatila ceo organizam i starac je, zahvaljujui samo svojoj jakoj konstituciji izdrao da ga ove tri godine ne svale u grob. Jednom, poklonici iz Anatolije, koji su brodom prolazili mimo skita, bili su zahvaeni jakom burom, i ve su poeli da gube nadu u svoje spasenje. Poto su znali za starca Ilariona oni su se obratili Gospodu da se svetim molitvama starca, on saali na njih i

buraseodmahutiala.Pristvizatimuzobalu,hodoasnicisupolidazablagodaresvom dobrotvoru; ali su zatekli zatvoren pirg. Navalili su da mole oca Gerasima da im otvori i dozvoli da se poklone starcu, ali ovaj nije pristao. Tada su se dvojica izmeu njih na neki nain uspuzala do donjeg prozora, provukla se unutra, i otvorila iznutra vrata pirga. I svi su uli, i poeli da se penju stepenitem. Otac Ilarion je pomislio da su demoni pa, iako se obinonijeplaio,ovogputaseveomaprestraiotakotoudeavaGospod,pokazujuida bez Njega nita ne moemo. Hodoasnici su primetili starev strah i, kako bi ga uverili da su oni ljudi, uli su u crkvicu koja je bila pored stareve kelije i tamo poeli da se mole. Ondasuprilisamomstarcu,klanjalimuseizahvaljivalizaizbavljenjeodbrodoloma. Ova poseta hodoasnika je izazvala veliku duhovnu borbu, tako da je starac ve bio reio da napusti pirg: demoni mu nisu davali mira, neprestano mu ubacujui pomisao: Eto, posvetiosise,etopostaosiveudotvorac. Da bi smirio ove pomisli, otac Ilarion je zamolio oca Gerasima da svima objavi kako je on u prelesti, i da moli da se za njega vuku brojanice. To je bilo i uinjeno, ali poto iskuenje nije prestajalo, starac je zamolio oca Gerasima da mu ovaj vee ruke i da ga povede po kelijama skita, kao bezumnog, traei molitve otaca. Ali ovo poslednje otac Gerasim nije hteodaispuni. Jednom je u skit dola velika grupa hodoasnika; oni su dali znatan prilog za sabornu crkvu, pa kad suuli za zatvornika, poeleli su da ga vide. No, budui da starac nikoga nije putao, nije pustio ni njih. Oni su odluili da sastave ive merdevine, penjui se jedan drugom na ramena, kako bi se popeli do prozora odakle se moe videti starac i uzeti od njega blagoslov. Kada je video ta su smislili hodoasnici, otac Ilarion se uasnuo, jer je prozorbioveomavisoko,icelastvarsemoglaloezavriti. U starcu se razbuktala silna unutranja borba. Jedna pomisao ga je nagovarala da odmah otvori vrata pirga, da ne bi postao krivac za smrt nerazumno revnujuih, a druga, naprotiv, spreavala ga je da to uini, kako ne bi naruavao jednom prihvaeno pravilo, i pravdajuisejotimetonatuidejunisudolinjegovomkrivicom.Nekolikominutadua stareva se muila, ne znajui na koju stranu da pretegne. Na kraju, savladan ljubavlju premablinjima,onjepouriodaotvorivrata,izaaoisakriose. Ovaj sluaj, kada je bilo narueno njegovo pravilo, navodio ga je na pomisao da se u pirg vieinevraa.Kakobirazreiotusumnju,obratioseskitskomduhovniku,ocuLeontiju,i otkrio mu svoje misli. Ovaj ga je umirio rekavi da taj izlazak ne treba da smatra tako bitnim naruenjem zaveta, pa ga je savetovao da se vrati, to je starac i uinio, ali u pirgu vienijedugoostao. Demoni,iskoristiviovajsluaj,povelisupravuopsadu.Neprestanosunaviralinaprozor, pod vidom hodoasnika. Starcu su govorili da moraju tako da ine, jer nikoga ne puta unutra, a oni veoma ele da ga vide, kao svog zemljaka. Zbog njega su, navodno,

doputovali iz takve daljine, da se posavetuju o svojim problemima. Starac ih je primio mislei da su pravi hodoasnici i stupio s njima u razgovor, a demonima nita drugo nije nitrebalo. RazvezlisudugubeseduonevoljamasvognarodaiCrkve,anakrajusumuse gadnonarugaliitakogapretuklidajebezglasapreleaodvameseca. Nekakoutovremedemonisupokualidaprevarestarcapredstavivimuumati,kaoda je napolju napadalo tako mnogo snega, sve do gornjih prozora pirga, tako da su posetioci nesmetano ulazili u kulu. Kada je to video pomislio je u sebi: Idi, idi odavde to bre moe. Ali, starac je na tu pomisao odgovorio glasno:Umreu, ali otii neu! i demoni sunatereiiezli. Tree godine zatvornitva oca Ilariona doao je jedan arhijerej koji je eleo da sa starcem porazgovara o duhovnim stvarima; ali, ma koliko da ga je umoljavao, starac nije hteo da otvorivratapirga.Uvreentime,episkopjeglasnorekao:Gledajstolpniedanatajnain ne upadne u visokoumlje i gordost! Prezreo si vladiku koji k tebi nije doao iz radoznalosti, nego radi duhovne koristi; za to e te Gospod kazniti! Poto je episkop otiao, a otac Ilarion vrio je kelijno pravilo, odjednom se na njega s neba obruio oganj i opalio ga, a starac je pri tom za trenutak izgubio svest. Takvu snagu ima re arhijereja! A Gospod je to poslao starcu na korist, i na korist svima koji su eleli da uju njegovu iskusnure,jerusvakomsluaju,usledbolesti,onnebidugomogaoostatinapirgu. Ve pred kraj njegovog zatvornitva, starac je video bezbrojne pukove demona koji su prema pirgu navaljivali sve do svetopavlovskih prudova, gustim redovima, du itavog poluasovnog puta, i svi su se ustremili na njega. Po Boijem poputenju, pretukli su starca, kao nekada Antonija Velikog, Avramija i druge. Posle tri dana, doao je otac Gerasim sa hranom i naao starca kako lei polumrtav. Otac Gerasim je pozvao ostale i zajednosuprenelistarcauoblinjukeliju,gdesugaoptimnaporimaprivelisvesti. KadajeotacIlariondoaosebiispriaojekakvogajeiskuenjebilosnalo,izamolioihda ga odnesu natrag u pirg, ali skitski oci to nisu dopustili, nego su pozvali njegovog druga, oca Venedikta i zamolili ga da proceni stanje i poloaj oca Ilariona. Posle razgovora sa starcem, otac Venedikt je objavio ocima da starac vie ne bi smeo da ivi kao zatvornik, i svi su se jednoduno sa tim saglasili. Sasluavi zajedniko miljenje starca, otac Ilarion se pokorno saglasio. Smestili su ga u keliju svetog Haralampija, gde se o njemu starao otac Venedikt, i starac je uskoro poeo da se popravlja. Sva njegova lea su bila izubijana, i on je leao dva meseca, patei od tekih bolova; ali je i duevno njegovo stanje bilo u opasnosti. Iskusanupodvinikomivotu,otacVenediktjepoeodaodsecavoljuocaIlariona,isem toga to ga je smestio u keliju, naterao ga je da jede hranu sa uljem, ribu i sir. Otac Ilarion jebiotoliko mudarikrotakdajeusvemubespogovorno sluaosvog druga,imajui punu veruunjegovorasuivanje.

Kada se oporavio od bolesti, otac Ilarion je preao u dionisijatsku keliju svetog apostola Jakova, gde nije dugo ostao. Tamo se jako projavio njegov reumatizam od koga je starac patio do kraja ivota. Osim toga, pojavile su se i tegobe druge prirode. Naime, bratstvo se podelilo po pitanju prieivanja: jedni su bili za to da se bratija prieuje svetim tajnama svakenedelje, a drugi svakogmeseca, a trei opet po treem! Iz toga su serodilisporovi, i svi su se trudili da na svoju stranu privuku oca Ilariona. To je duboko oalostilo miroljubivuduustarevu,ionjeposledvamesecapreaouIviron. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA IVOTUIVIRONUIPRIJEMUENIKA U Iviron je otac Ilarion preao bolestan;im se, meutim, malo oporavio, prihvatio se da sredi tamonju gruzinsku biblioteku; sastavio je katalog, zatim je napisao izbor iz knjiga i rukopisa, to je inilo dvanaest tomova pod naslovom Cvetnik, gde su uglavnom bila itija svetih. Taj zbornik je bio predan zografskom igumanu koji se spremao na put u Rusiju. Ovaj je i izdao svih dvanaest tomova na gruzinskom jeziku, ne oznaivi ko je sastaviozbornike. U Ivironu je starac proiveo est meseci u punom tihovanju. Poto se oporavio od bolesti, preao je u skit svetog Jovana Pretee, gde su njegovi sunarodnici gruzinski monasi ivelijoodosmogveka;tusenaselioumalojkolibiblizusabornecrkve. Na pitanje: zato je ostavio pirg i preao u skit starac je odgovarao: Ovde sam naao istinsko tihovanje, jer sve koji dolaze k meni mogu da uputim na skitskog duhovnika, i aljem ih njemu, a ja, kaem im, nisam duhovnik, nego sam doao da oplakujem svoje grehe. Tako je starcu bilo drago tihovanje taj neophodni saputnik svih koji se bave umnimdelanjem. Bez obzira na to to starac nikoga nije putao u svoju kolibu, i vrata stalno drao zatvorena, narod je kao i ranije dolazio. Zbog toga je reio da ostavi i to mesto, i da se nastani u keliji svetih Arhangela, koju je manastir sazidao posebno za njega. Tu su ka njemudoladvabrataimolilastarcadaihprimikaouenike.OnisunaSvetojGorinajpre bilistupilikodjednogstarcakojijeposletrigodineumro,iostaviouenicimavelikukeliju sa dosta zemlje u okolini. Ali su braa ubrzo videla da se bez duhovnog ukovodstva ne moe iveti; tada je stariji od njih, Makarije, stupio u Iviron, kuda su ga pozvali kao

dobrog kaligrafa; a mlai, Sava, ostao je privremeno sam na keliji, jer je za sebe traio iskusnog starca. Poto se glas o ocu Ilarionu, zbog velikih njegovih podviga proneo celom SvetomGorom,Savajeodluiodaodebakodnjega. Kada je stigao kod starca, zatekao ga je u tankoj iskrpljenoj odei, prljavoj i svoj u ritama; slinajebilaikamilavka,akosaibradasubilipotpunozamreni. Na njegovu molbu da ga primi, otac Ilarion ga je odluno odbio, govorei da Sava sa njim ne moe iveti. Ali je posle vrlo upornih molbi rekao: Ako hoe da stupi kod mene treba da zna kakva su pravila koja e ispunjavati: ni od koga nita ne uzimati, novac nemati i do poslednjeg dana voditi isposniki ivot, biti zadovoljan suhojedenijem, i truditi se na molitvi dan i no. Sava je sa punom spremnou pristao na sve i nastanio se kodstarca. Uskoro posle toga, i njegov brat Makarije je zaeleo da pree kod starca. Saznavi za to, ivironski proestosi su ga nagovarali da ostane kod njih, obeavali da e ga poslati u akademiju, na kolovanje, ali se ovaj nije dao zavesti, nego je eleo jedino da poradi Gospodu,zasvojespasenje.PosleestmesecijedoaokodocaIlarionaibioprimljen. Taj Makarije je bio veoma vrstog karaktera i ispunjavao je sve podvige po zapovesti starca, portvovano, kako to samo retki mogu. Potpuno se predao na posluanje, odsekao je svoju volju i predao je u ruke oca Ilariona. U neprestanim tekim podvizima on je uskoro i ostavio ovaj svet posle osam godina i njegov kraj je svedoio o dubokoj mudrostiocaIlariona,kojigajetakobrzodoveonaizuzetnovisokduhovnistepenik. Sava je, meutim, bio lakomislen, pa, iako je sluao starca, mnogo toga jeinio i po svojoj volji,estosporei.Kakogajevejednomprimio,otacIlarion nijehteodaga tera,negose nadao da e trpljenjem i oinskim savetom nekako ispraviti neiskusnog mladia. Ne mogui da kontrolie mladalake porive, Sava je nekoliko puta hteo da ode kod starca HadiGeorgija na Kerasiju, i jednom je ve bio preao kod njega, ali je ovaj, poto je shvatio iskuenja i nastrojenje mladievo, pitao: Hoe li ispunjavati sve to se naredi? Sava je odgovorio da je spreman, i molio starca da ga primi pod svoje rukovodstvo, nadajuisedaemuoptenjesanovimbratstvomdonetiolakanjeirazonodu.Ali,Hadi Georgije gaje odveo dalje i smestio pod jednim kamenom koji je pod sobom obrazovao netonaliknapeinu,iponovogapitaodalijespremanusvemudaslua.Ovajjeponovo odgovorio potvrdno. Zatim ga je starac pouio to se tie tipika, rekao da e mu sam donositiitoonukojuisamjede. JednovremeSavajedraoreiuzimaosamoonuhranukojumujedonosiostarac;alinije mogao dugo da podnosi takvo liavanje, budui da mu je starac donosio samo travu, grubu i gorku. Sava je bez znanja starca poeo da odlazi u skit svete Ane i da tamo krade hleb i suvarke, a u odsustvu starca uopte je izlazio sa mesta svog zatvornikog ivota, i

kao zatoenik koji se otme na slobodu, zapodevao detinje igre sa nekima od mlaih sabrata. Saznavi za sve to, starac ga je ukrotio za presluanje i lakomislenost, i dodao da je ta hrana, koja se njemuini nepodholjivom, bila njegova sopstvena, kakvu jede svaki dan. Poto je Sava projavio punu samovolju, starac je rekao, ako ovaj jo eli da ivi kod njega, za kaznu e biti smeten u veliko bure, i sedee tamo sve dok se starac ne uveri kako je posluanjemladievonelicemerno;akonepristajenato,staracgakodsebenezadrava. Sava se ponovo saglasio, oseajui se krivim, i smestio se u bure, gde ga je starac drao nikuda ga ne putajui. Bure je bilo veoma veliko i prostrano, tako da je Sava u njemu mogao da obavlja svoje pravilo, da ini velike metanije, pa ak i da malo koraa; za obavljanjeprirodnihpotrebabiojenainjenposebanotvor. Cilj HadiGeorgija bio je da ispravi Savu, to jest da on, ne mogui da trpi takve uslove, samzaelidasevratistarcuIlarionu. Posle izvesnog vremena, starac je doao kod Save i rekao kako je uo da je otac Ilarion umro. Sava je zaplakao, stao da se busa u grudi i da sebe gorko ukorava za to to ga je napustio. Zatim je rekao:Neu izii iz bureta, negou da umrem ovde! I stao je da moli starcakakobiovajsvojommolitvomvaskrsaoocaIlariona. Videvi da se Sava pokajao, starac HadiGeorgije ga je pitao hoe li biti posluan ocu Ilarionu, ako ovaj oivi? Sava je sa suzama obeao dae starca posluati do groba, samo ako oivi taj pred kim se on osea velikim krivcem. HadiGeorgije je obeao da e se pomolitidastaracoivi. Posle izvesnog vremena uzeo je Savu, i obojica su poli kod oca Ilariona. Sava je od nestrpljivosti, elei da vidi je li starac Ilarion iv, stalno istravao napred, sve dok nije sasvimotrao iizgubioseizvida.Poelo jeda sesmrkava.Kada je izdaleka video vatru u kelijistarcaIlarionaishvatiodajeovajiv,Savajejurnuokakelijiitamopoeodalupana vrata. Na pitanje oca Ilariona ko je tamo, odgovorio je:Pas. Otac Ilarion ga je poznao po glasu i rekao:Ja se plaim psa, da me ne ujede.Ja sam tvoj uenik, tuno je izgovorio Sava.Nemam nikakvog uenika psaodgovorio je starac na to i uutao. Savaga jena to stao moliti da otvori i da ga primi natrag, kao otac bludnog sina, jer se za sve kaje i doao je da moli za oprotaj. Starac je meutim rekao, da ga nee pustiti dok ne doe Hadi Georgije. Onda je pristigao i HadiGeorgije. Otac Ilarion je iziao, poklonio mu se, skinuo svoju rasu i dao mu je, a od njega primio rasu i odenuo je; tek onda ih je uveo u keliju. Starac Georgije,veomablizakocuIlarionu,pitaogajezatotakoini.Ovajjeodgovorioda,kako sam nije umeo da ispravi uenika i nije uspeo da ga odbrani od prelesti, a Georgije je to uinio zato mu daje svoju rasu, prihvatajui ga za svog starca:Mnogo sam ti zahvalan,

jer me Sava nikako nije sluao, inisam mogao da ga vodim ka spasenju, nego je iao kuda je hteo. A ti si ga stekao za Gospoda, doveo si ga do skruenosti, i ja sada vidim kako veliku blagodat ima! Zatim su seli. Sava je hteo da im opere noge u znak svog punog pokajanjaismirenja,alimujeHadiGeorgijezabranio.OndaseotacIlarionobratioSavis pitanjem:Zato toini? Ja jo nisam umro. ta bi ti hteo od mene? Sava je rekao:Hou samo jedno: da ti budem posluan, u svemu i uvek! Starac ga je pogledao i rekao:I ta god ti kaem, inie? Ovaj je potvrdio. Onda je starac produio: Sada ja vie nemam poverenja u tvoje rei; ko ti je jemac, da e me sluati? Evo, Hristos mi je svedok! rekao je Sava pokazujui ikonu. Ako Hrista poziva za svedoka, onda ti kaem da se ponozovratiocuGeorgiju,iraditamo. Sava je na to stao da moli starca da ga ne tera od sebe. Govorio je da nee moi podneti tamonji ivot, da e ga, verovatno, HadiGeorgije ponovo smestiti u bure. I ta e on tada? Ali je otac Ilarion bio neumoljiv; obratio se ocu Georgiju i zamolio ga da uzme Savu natrag. Ovaj je, iz uvaenja prema ocu Ilarionu, pristao, ali pod uslovom da Sava jede isto to i on sam, i da ne krade suvarke, a takoe da sebi ne dozvoljava slobodno ponaanje sa mladimiskuenicima,kadaostanusami. StaracIlarionjerekaoSavi:tatimisli?OtacGeorgijeneprestanoradi,itotekeposlove, a jede takvu hranu; a ti, koji nita ne radi, nisi njome zadovoljan? A to se tie preslobodnogponaanja,zarneznadaonoraadrskost,adrskostjematisvihporoka.I zapovedivi mu da u svemu slua oca Georgija, otpustio je Savu. HadiGeorgije gaje smestio u preanju peinu, dao mupouku i molitveno pravilo. Hranu mujedonosio kao iranije,onuistugorkutravukojujeisamjeo. Ali Sava ovoga puta nije dugo iveo kod HadiGeorgija. Brat njegov, Makarije, razboleo se od tuberkuloze koja je bila posledica preteranih podviga, i silno je patio. Otac Ilarion je napisao HadiGeorgiju poruku u kojoj je molio da mu poalje nekoga da poslui bolesniku. U poruci on nije pominjao Savu, ali je upravo on bio poslan. Za vreme svog drugog, kratkog boravka kod HadiGeorgija, Sava je toliko pretrpeo od njega, da je zapamtiozaceoivot. Prolo je deset dana otkako je Sava ponovo bio kod oca Ilariona, a Makarije je ve umro. Krajnjegovbiojeblaen:utrenutkusmrti,njegovojelicezasijaloneobinimsjajem,kojise postepeno pojaavao,osvetlivikeliju, paak i svu okolinu, i videli su ga mnogi koji su se skupiliukelijuocaIlariona. Sav sijajui od radosti, Makarije je govorio da su doli aneli, onda prepodobni oci, muenici, ispovednici, svetitelji i proroci. A evo i same Vladiice Bogorodice! Svi su stajali sa trepetom; svetlost je bila tako blistava da oi nisu mogle da je podnesu. Kada je samrtnik rekao Evo i samog Gospoda naeg Isusa Hrista! svi su popadali niice u pobonomstrahu.

Makarije je rekao starcu: Oe, oprosti i blagoslovi me, jer me uzimaju odavde. Sa tim reima, njegova dua je odletela na nebesa, a svetlost, koja je obasjavala celu pustinju, postepenoseugasila.SvisusediviliiproslavljaliBoga,kojijetakovelikemilostiudostojio slugusvoga,zanelicemernoposluanjeiodsecanjesvojevolje. Sahranivi oca Makarija, starac Ilarion je pozvao Savu i rekao mu kako ne moe da ga zadri kod sebe; zato neka ide kud hoe. I bez obzira na sve Savine molbe, ostao je nepokolebljiv. Sava je otiao kod HadiGeorgija, ali mu je ovaj rekao da ne moe vie da se nosi s njegovom prevrtljivou i slabostima, i naredio mu neka se vrati ocu Ilarionu. Posle dugih molbi i odlunog odbijanja oca Georgija, Sava je bio primoran da jo jednom odestarcuIlarionu. Putemon jeskinuo uzdu sa mazge i stavioje na sebe. Tako opremljen doao je kod starca. I prve njegove rei su bile: Upravljaj mnome kako god hoe predajemsekaomazgautvojeruke!!Tektadagajestaracprimio. Uskoro je doao HadiGeorgije i rekao starcu, pokazujui na Savu:Kanon njemu treba, kanon[1]! Otac Ilarion, kao titei Savu, usprotivio se:Ne! Sada je namaknuta uzda, i ja unjimeupravljati,aonemesluati. Posle toga otac Ilarion je poeo da hvali Savu za njegovo trpljenje i rekao:Sada moemo da ga rukopoloimo zaakona.Ne odsekao je otac Georgije jo je rano! Velika je on jo luda, velika! Ali, razgovarani jo mnogo o tome, treeg dana su proizveli Savu u jeroakona, a uskoro zatim su ga rukopoloili i za jeromonaha. Tajin starac je eleo da dobije Makarije, ali posle smrti Makarija, a videi isto pokajanje Savino, reio je da proizvedenjega.Pritomegajeobavezaoovakvomzapoveu:dasvakidansluiliturgiju, celogsvogivota,idasemolizaceosvet. NAPOMENE: 1. Tojestkazna,epitimija. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA

IVOTUIVIRONUIDIONISIJATU Ali, vratimo nae pripovedanje u ono vreme kada je otac Ilarion iveo u keliji svetih Arhangela,poredIvirona.Tujeonmisliodaenaimira,aligaposetiocinisuostavljalini na novom mestu, tako da je bio prinuen da bei od njih i skriva se kod oca Venedikta, u keliji svetog proroka Ilije, gde se i prieivao i iveo po pet pa i deset dana. Nije eleo da ostanezauvekgovorei:TisiGruzinijasamGruzin,zatolako moemodazapadnemou praznoslovlje. Ove posete su, meutim, postale nevolja i za oca Venedikta jer, poto nisu nalazili oca Ilariona kod kue, mnogi su poeli da dolaze kod oca Venedikta, zbogega se nakrajuotacIlarionpreselioudionisijatskukelijusvetogapostolaJakova. Za to je bio jo jedan razlog: kada su se kod njega naselili Makarije i Sava, starac je poeo da slui liturgiju svakog dana, a prosfore je uzimao iz manastira. Vie puta se desilo da u tim prosforama nae miiji izmet. Kao revnitelj blagoea, smatrao je da je to uvreda za Boga, i otiao je do manastira da im ukae na taj nedozvoljeni odnos prema liturgijskom hlebu. Tri puta je korio ivironske proestose, tim pre to je znao da su za hranu oni uvek imaliisthleb,aliproestosinisuobraalipanjunanjegovoubeivanje. Videvi to, i strogo ih jo jednom izgrdivi, starac je ostavio keliju svetih Arhangela i preselio se u keliju svetog apostola Jakova, blizu Dionisijata, na molbu dionisijatskog igumana.Bilo jeto 1843. godine, iivelisu tamo, zajedno sa uenikom, svedo 1857; tu jei skonaonjegovuenikMakarije. ivei sada blizu manastira, starac i pored svih molbi ipak nije hteo da preuzme zvanje duhovnika, ali je poeo da prima sve koji su mu dolazili radi duhovnog saveta. Njegovi odgovori na pitanja su uvek imali vid saveta, ali, premda su se svi prema njemu odnosili kao prema duhovniku, on nikome nijeitao razreene molitve, osim petorici ljudi, kojima jetonekolikoputauinio,pobuenuveknekimvanimrazlogom. Sa duhovnim pitanjima su dolazili odasvud, i zvali ga duhovnikom nad duhovnicima. Uporeujui preanji ivot starev, ispunjen svetske slave sa ovim sadanjim, sa ispovednitvom, podvinitvom u pustinji, zatvornitvom, sa blagodatnim projavljenjima koja su bila u njegovom ivotu, svetogorski oci su o njemu imali tako visoko miljenje da su ga nazivalijednim od drevnih, i odnosili se prema njemu sa dubokim uvaavanjem. Njegova je re bila re onoga koji ima vlast, i nije gledao ko je ko; ponekad je govorio proroki, i njegove rei suseuvek ispunjavale. Poznati na Svetoj Gori podvinik Evstatije, koji je kasnije iveo na Halki, govorio je da je otac Ilarion proao svih deset stupnjeva duhovnograsta,kakojetoobjanjavaouDobrotoljubiju

Kelija svetog apostola Jakova smetena je na strmini, oko pola sata hoda udaljena od manastira.Tamoseveomapojaalaprehladastareva,odkojejeonpostojanopatio.esto sedeavalodaseonudaljiudrugupustinjskukelijusvetogOnufrija. Avgusta 1849. godine oca Ilariona je posetio ruski pisac i putnik po svetim mestima, Andrej Muravjov; o tom susretu on je zapisao:Starac se teko moe videti, ali mi je jedan drugi gruzinski podvinik, Venedikt, koga sam posetio u manastiru Ivironu, preporuio da u njegovo ime pokucam na vrata otelnika, njegovog zemljaka i druga. Bez obzira da duboku starost, izgled oca Ilariona je bio neobino sve; rumenilo je sjajilo na njegovim obrazima, ali je uta boja njegove kose i brade otkrivala njegov uzrast; on kao da se obnovio orlovskom mladou u svom nedostupnom gnezdu. Starac me smestio pored sebei,saznaviodaklesam,raspitivaosezaRusiju.tastedolidaviditeumojojpustinji? rekaojeuzdahnuvi Mojegrehe? Ili moda ima malou svetu lezilebovia slinih meni? Svetosamvideoiznao,svejevedavnozaboravljeno;ivimovdeuzabiti,dokBoghoe da me trpi. Ali, za Vae smirenje je korisno da poseujete svete obitelji, jer uvek imaemu dasenauiteodonihkojisadobrimnameramastupajunaputtrudova. eleo sam da od njega dobijem neki znak blagoslova, neki predmet, za uspomenu na na susret.Starac Ilarionjeuao u svoju crkvu i odatle doneo brojanice od, kako ga nazivamo, imeretinskog crnog ilibara. Ako elite blagoslov od moje nedostojnosti, neka bude sa Vama.Rekavito,staracmeotpustiosmirom. U Dionisijatu je bio jedan monah, batovan, koji je usled nekih dogaaja izgubio nadu u svoje spasenje, i od toga zapao u oajanje. Jednom je otac Ilarion poslao Savu u manastir nekim poslom. Usput, ovaj je svratio kod batovana. Zatekao ga je kako se sprema za put; hteo je da zauvek napusti Svetu Goru. Na pitanje oca Save ta je tome uzrok, odgovorio je danema nadu na spasenje, dauzalud podnosi monake tegobe, i da jezatozakljuio da je boljeprovestiovajivotumiru,bezborbe,pajereiodasevratiusvet. Otac Sava je poeo da ga ubeuje da ostane, da se smiri i da svu svoju nadu poloi na Boga, a ne da pada u oajanje za svoje spasenje. Batovan u poetku nije hteo ni da ga slua,aondajepostepenopoeodauviakakobiotacSavaimogaobitiupravu,dabina kraju sasvim pristao da ostane, samo pod jednim uslovom: da otac Sava uzme njegove grehenasebe.Savajepristao,poloivinjegovurukunasvoju. Na povratku,avo jepoeo da mui oca Savu pomislima, da nije po svojim silama primio na sebe greh brata; ve je i sam otac Sava poeo da pada u oajanje. Pomisli su ga nagovaraledaseinejavistarcu,negodaodenekuda.Zatovreme,staracIlarionjeduhom poznao da se njegov uenik nalazi u opasnosti i molitvom je ustao protivavola. Sava je istog trenutka osetio olakanje u borbi protiv pomisli, i reio da se vrati starcu, makar i sa mukom u srcu. Otac Ilarion ga je doekao jo na putu:ta se desilo? Otiao si tako veseo, avraaseutuen?Nebojse!Gospodjenasebeuzeogrehecelogasveta;kakoondadane spasejednogoveka?IotacSavasepotpunosmirio.

JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA DOGAAJIZAVREME SEVASTOPOLjSKOGRATA PismoocaSaveruskompantelejmonskommonahuDenasiju: ... Godine 1853, pri blagoestivom Imperatoru Nikolaju, koga da upokoji Gospod u Carstvu Nebeskom sa svima svetima, tamo gde sija svetlost lica Gospoda naeg Isusa Hrista, i gde je obitavalite svih koji se raduju te godine sam ja sa blaenim starcem mojim, jeroshimonahom Ilarionom, prebivao u tihovanju blizu manastira Dionisijata, na brdu, i vrili smo bogosluenja u svetenom hramu svetog apostola Jakova, brata Gospodnjeg. Tada se desio strani rat Rusije kod Sevastopolja, protiv Turaka i njihovih saveznika, jeretika. Kada smo sa tugom saznali za to, nae se srce raalostilo, jer je moj blaeni starac veoma voleo Ruse, iesto sam gauo kako blagodari Boga za to to njegov narodnijepaourukeTurakaijeretika,negourukepravoslavnihhriana. I tek to smouli za taj uasni rat, starac mi je rekao: Pazi,edo moje! Poto se naa braa, ruski hriani, sada nalaze u vatri i krvi, mi smo duni da vatreno i sa suzama molimo Boga, kako bi oni mogli pobediti neprijatelje i smiriti ih, da bi se kroz to proslavilo svesveto ime Njegovo. A ti,edo moje Savo, osim liturgije koju slui svakodnevno, i za vreme koje moli Boga za Ruski narod zavetavam ti da proita itav psaltir cara i proroka Davida svaki dan, i daini metanije za pomo naoj brai. Odgovorio sam:Radi tebe,uiniusvetomogu. Kada smo poeli liturgiju i ja vozglasio: Blagosloveno Carstvo Otca i Sina i Svjatago Duha ... on je tiho rekao: Amin. Poeo sam veliku jekteniju: Mirom Gospodu pomolimsja. Starac je odgovarao na gruzinskom: Upalo, egvickale (Gospodi, pomiluj), dosta brzo. O svinjem mire ... i starac je govorio: Upalo, egvickale, ali sada sporije, zabrinuto. Dalje: O blagoestivih pravoslavnih hristijanah ... tada je starac veoma skrueno i sa mnogim suzama, ruku podignutih nebu, polako pevao: Upalo, egvickale, bijui se u grudi desnom rukom i padajui niice na zemlju tri puta udarao elom o pod. Dalje: O blagoestivjeiem i bogoljubivjejem imperatorje naem Nikolaje, i supruge,adjeh, palatje i voinstve jego starac je odgovarao sa velikom tugom, sa rukama i pogledom uprtim uvis: Upalo, egvickale. Zatim: O jee pokoriti pod nozje jego sjakago vraga i supostata na ta je starac odgovarao bijui se u grudiipadajuiniicenazemlju,savelikimplaem:Upalo,egvickale.OSvjatejemSinodjei

o vsej bogohranimoj derave Rosijskoj... sa mnogim suzama i bolom sledilo je: Upalo, egvickale. Dokovopiem,steesesrcemojeiplaeminemogudapiem.Istotakojebiloidoksam proiznosiosugubujekteniju. Na ovaj nain smo sluili liturgiju svakog dana. Kada je prolo neko vreme, starac mi je rekao:Poimoumanastiripitajmoigumanataimjepoznatooratu;dalipobeujuRusi, ili neprijatelji? Meutim, kada smo doli u manastir, iguman nam je pokazao dokument koji je iz Carigrada sa jednim arhijerejem poslao patrijarh, i koji je nalagao da u svim manastirima, na Velikom vhodu Boanstvene liturgije, mole Boga da podari pobedu turskomoruju i pokori ruskinarod pod noge Turcima. Bila jepriloena osobenamolitva, kojujetrebaloitatinaglas. Kada je iguman, starac Evlogije, proitao ovu patrijarijsku poslanicu, rekao je starcu: Jesi lirazumeototonampienaaglavaiotacna?,amojstaracseuasnuoirekao:Onnije hrianin. Tuno je upitao da li su u manastiruitali tu molitvu, za vreme liturgije, kako pie? Odgovorili su: Ne, taman posla! A patrijarh je u pismu pretio da manastir, koji ne ispuninaredbu,imadapretrpiveomastrogukaznu Idueg dana smo se vratili u keliju. Prola je jo jedna nedelja. Dolazi nam jedan monah iz manastiraGrigorijata, radi ispovedanja pomisli, a moj starac gapita:Da liste viitali onu molitvu,tojepatrijarhposlaoumanastire?Da,reeon,proitalismojeprolenedeljeza vreme liturgije. Starac je na to kazao: Nije dobro to ste jeitali; time ste se liili blagodati svetogkrtenja,liilistemanastirBoijeblagodatiipodvrgliseosudi! Vratio se taj monah u manastir i ispriao svim starcima i igumanu da smo, po reima starcaIlarionaliilimanastirblagodatiBoijeiblagodatisvetogkrtenja. Istog dana je vodena bujica odnela manastirsku vodenicu, i oci su poeli da ropu na igumana:Tisiupropastiomanastir!Igumanjeuvelikojbrizipouriodauinitrimetanije pred ikonom Spasitelja i pomolio se: Gospode moj, Isuse Hriste, idem kod duhovnika Ilarionadaispovedimtotosamuinio,ikakvumiepitimijuonnaloi,imadajeispunim, samodanasnepogubiovanevolja. Uzeo je sa sobom jednog jeroakona i jednog monaha, i otili su u keliju svetog apostola Jakova, gde smo tada iveli. Kada su stigli, starac je bio van kelije. Videvi ga, iguman i pratioci su pali niice, inei metanije i govorei: Blagoslovi, sveti duhovnie. Zatim su prilidamucelivajuruku.Alijemojstaracpovikao:Napolje,napolje,daljeodmene,jane primam jeretike! Iguman je poeo da moli:Sagreio sam, doao sam da mi da epitimiju. Staracjeidaljevikao: Kako siseusudio, nesrenie, da postavi Muhameda iznadHrista? Bog i Otac Gospoda naeg Isusa Hrista govori Svom Sinu: Sedi sa moje desne strane dok ne poloim tvoje neprijatelje pod noge tvoje (Ps. 109), a ti se moli da poloi Sina Svojega

pod noge Njegovih neprijatelja! Gubi se od mene, neu te primiti. Iguman je u suzama moliostarcada primi njegovo pokajanje i da muda epitimiju. Ja nisam tvoj duhovnik, idi, nai duhovnika koji e to uiniti. Ostavio ih je van kelije da plau, uao i za sobom zatvrriovratakljuem. ta nam je preostalo? Uli smo u moju keliju i tamo odsluili bdenije, molei Boga da umilostivi starca, da najzad da kanon igumanu. Ujutru je starac doao na liturgiju, sa doljacima nije progovorio ni rei, i posle otpusta brzo ponovo otiao u keliju. Pratioci su se uznemirli, uplaili su se da igumana ne zadesi udar. Zamolili su mene da odem i pogledamneelimodameneposluatiiizai. Idem,padamniiceprednjimimolimga:Uinimilost,dajimepitimijuigumanmoeda dobije srani udar i da ovde umre. Tada me je starac pitao: Kakvu epitimiju da im dam? Bog se na njih razgnevio. Kakvu epitimiju moe neko da im naloi, kako bi umilostivio Boga? Rekaosammomstarcu:Stare,potosvakodnevnoitamceoPsaltircaraprorokaDavida, kao to si mi rekao, naao sam tamo jedan psalam koji je pogodan za ovaj sluaj 82. psalam: Ko je kao ti Boe, ne zameri nego ukroti, Boe... Naredi im da ceo ovaj psalam proitaju ujutru, na liturgiji, kada se peva heruvimska pesma, pri Velikom vhodu; neka jeromonah,kojijeranijeitaomolitvupatrijarha,stanepodpolijelejucentruhrama,ikada se za vreme Vhoda skupe svi oci, onda neka jerej izae iz oltara drei diskos i au u rukama, a neka jedan monah pred njim nosi ispisan ovaj psalam, a jeromonah koji eka pod polijelejem da proita ceo psalam glasno svoj bratiji, a od drugog do devetog stiha treba svi mnogo puta da ponove Gospodi, pomiluj. Dok seitaju ostali stihovi, svi treba da govore:Amin!Iondaeseblagodatponovovratitinanjih. Starac je primio moj savet i rekao da ih pozovem. Oni su, radosni, uli u keliju i napravili metaniju, a starac im je rekao:Ovaj kanon ispunite, i milost Bojae vam se vratiti. Tada su se oni uznemirili da o tome sluajno ne sazna egzarh koga je patrijarh poslao u svetogorskuprestonicuKareju,danadgledakakosesprovodipatrijarhovukaz,ilidazato nesaznajuTurciinepriinemanastiruvelikunevolju.Nisuznalitadarade. Starac je rekao:Ako se vi tako plaite, uzeu svog jeromonaha i doiemo u manastir, pa ako saznaju egzarh ili Turci, recite im da vam je tako savetovao jedan monah Ilarion, Gruzin, pa je sam i uinio. I biete mirni. Iguman je na to rekao: Duhovnie, i za vas brinemo i sekiramo se, jer kada za sve saznaju Turci, doi e ovamo, svezae vas u dakoveiobojicuutopitiumoru.Staracjesamorekao:Mismospremni,mojjeromonahi ja, neka samo dou. I tako smo svi zajedno otili u Grigorijat. Kada su nas videli monasi, veomasuseobradovali. Ujutru su udesili, te je onaj jeromonah koji jeitao molitvu patrijarha sam sluio; zapalili su svee na velikom polijeleju za vreme heruvimske pesme i kada su se okupili svi oci, a

svetenosluitelj izaao iz oltara nosei u rukama i na glavi au i diskos, i kada je vozglasio: Vseh vas da pomjanet Gospod Bog vo carstviji Svojem, zaustavio se pod velikim polijelejem, onda je jedan monah stao pred njega sa hartijom u rukama, i svetenik je poeo daita: Vo imja Oca i Sina i Sjvatago Duhsa! Ko je kao ti, Boe ... i ceo psalam do kraja. Oci su se do desetog stiha molili: Kirie, eleison, a onda su mnogo puta govorili: Amin! I svi surazumeli,daseblagodatvratilanaobitelj;istarcisumeodradostigrlili,blagodareimi zapomo;isvisuslaviliiblagodariliBoga. NaovomesezavravapismoocaSave. Sve se to desilo pri patrijarhu Antimu VI. Posle zavrenog rata on je po drugi put bio zbaen s prestola (20. 9. 1855). Posle toga je doao na Szetu Goru i naselio se u manastiru Esfigmenu,ijijeibiopostrienik. Jednom, 1856. godine, na neki od praznika, on je poeleo da poseti manastir svetog Pantelejmona,gdeseutovremenalaziootacIlarion.Zavremeslube,patrijarhjestajaou Pokrovskoj sabornoj crkvi, u arhijerejskoj katedri. Otac Ilarion, koji je sa ocem Savom proao pored njega, nije ak ni pogledao na patrijarha, na ta je ovaj odmah obratio panju. Patrijarhu su ispriali sluaj sa molitvom u Grigorijatu. Posle zavrenog bogosluenja, po obiaju, svi gosti su bili pozvani na arhondarik. elei da se nekako izvue iz neprijatnog poloaja pred Rusima i pred ocam Ilarionom, patrijarh je zapoeo razgovoroprolimdogaajima,ipostaraosedaprivedemisaokakobivajusluajevikada staranje o Crkvi trai da se primeni izvesna ikonomija u potinjavanju nekad ne ba sasvim zakonitim zahtevima vlasti, ako to moe da poslui na dobro Crkve.Tako smo se i mi molili za vinju pomo sultanu, i time smo ga raspoloili da bude milostiv prema naojCrkviinjenimedimapravoslavnimhrianima. PriasedakadajepatrijarhAntim,prikomesedesilaizmasaBugarima,stupionaSvetu Goru posle njegovog svrgavanja, tek to je stupio na obalu zatresla se sva Gora od podzemnogudara.Svesutosvetogorcipripisalikrivicipatrijarha,iKinotjerazaslaoukaz po celoj Svetoj Gori, da se usrdno mole Bogu, kako ne bi kaznio svetogorske obitelji pravednimgnevomsvojim,negodaihpomilujepovelikojsvojojmilosti. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA ISKUENjEUDIONISIJATU

OdlomakizdnevnikaigumanamanastiraRusika,arhimandritaMakarija: Godine 1857, januara osmog dana, monah Joasaf Gruzin koji ivi kod nas bio je u Dionisijatu radi ispovesti kod znamenitog podvinika naeg vremena, jeroshimonaha Ilariona. Ispraajui naeg monaha, naloio sam mu da kae starcu neka se pomoli za mene,damiGospoddatrpljenje;iakomojivotbudenaslavuBoiju,nekamigaGospod produi,aakomojivotbudenatetu,nekagaprekrati. Odgovor starca Ilariona:Trpljenje se stie nadom na Boga i priznanjem da jeovek lino nedostojniji od svih. Ljudi koje Gospod priziva sebi na sluenje, iz smirenja sebe smatraju slabim, kako pred Gospodom, tako i pred ljudima: takvi ljudi ne trae da proslave sebe, negosestarajuzaslavuBoiju;tosetieljudikojitraesvojuslavu,onisuustanjusveda rtvuju,samodasedomognuvlastiiobeaojedaesemolitizamene. Neprijatelj naeg spasenja nije ostavio starca ni u Dionisijatu; on je protiv oca Ilariona podigao igumana Evlogija, koji je naterao starca da ode iz manastira i da se preseli u skit MaleAne.Evokakojetobilo: Saznalo se da su make spavale na branu od koga su se pekle prosfore;ak su i u koritu, na samom testu, videli maiju neistou. Ne jednom su to zamerili prosforniku, ali je on, strasno vezan za svoje make, sa negodovanjem odgovarao da on ve dvadeset godina peeprosfore,idaznasvojposao. Nekiizbratstva,imajuiljubavpremastarcuIlarionu,isprialisumusvepodrobno,alei se na takvo beinje u prosfornici. Starac nije outao, nego je otiao do igumana i strogo mu primetio da je takva nebriga nedopustiva, da je sama prosfornica tesna i mrana i nepogodna, i dodao:Evo, ti ima dobru keliju u kojoj moe spokojno da ivi do smrti; ali si se ueleo prostora i sagradio novu, jo bolju. Tako neto je trebalo da uradi za prosfornicu,makardasijenapravioiduplomanjomodsvojekelije,bilobidovoljno. Igumanu se nije svideo tako direktan i strog ukor. Nije se ni u emu sloio s ocem Ilarionom nego ga je izgrdio i rekao: Zar e ti da bude iguman nada mnom? Otac Ilarionjeizaaouvreenimalteneizbaen. Posle tog razgovora, iguman je poeo da nagovara bratiju protiv oca Ilariona, grdei ga: taonmisli?Zarhoedabudestareinaovde?Trebalobigasmiriti;trebalobigakazniti, dasenemeautueposlove;trebagaoteratiodavde! Ove rei i namere igumana bili su saopteni ocu Ilarionu koji je rekao: Da, sa takvim ljudima ja ne mogu da ivim. I otiao je u skit Male Ane. Tamo su ga ve dobro znali, jer je to mesto blizu peine gde je ranije iveo starac. Primili su ga s velikom radou, a neki trgovacmujekupiokelijuprepodobnogOnufrija,gdejestaraciveosvedo1862.godine.

Uskoro po prelasku u skit, kod starca je doao uenik njegovog biveg duhovnika, oca Neofita Karamanlisa, starac HadiGeorgije, koji mu je, ljubavi radi Hristove, primetio: Eto, ti si mene uio trpljenju, a sam si otiao!Ne! krotko je odgovarao starac.Ja sam samoposluaoJevaneljekojekae:Akovasgoneujednomgradu,beiteudrugi. Dok je starac iveo u skitu Male Ane, desio se dogaaj vredan da se zabelei. Crkva njegove kelije je bila posveena prepodobnom Onufriju, i njen oltar je zahtevao vee popravke, ali starac nije hteo da dosauje manartiru molbama da mu u tome pomognu. Meutim, njegov uenik mu je o tomeesto govorio, i traio je da starac zamoli manastir da im pomogne. Tada je starac rekao:Dok sam iv, ja ne elim bilo kome da dosaujem radi sebe, a ovde, ako popravimo presto, posle treba zvati arhijereja da ga osveti, a s njim one koji prisluuju i pojce, to je sve vezano za velike rashode; boljee biti da se strpimo i ostavimotustvarvoljiBoijoj. Zaista, onaj ko se brine za najvanije, za ivot veni, taje dobiti, iako ne odjednom, i sve ostalo, kao to je reeno:Traite najpre Carstvo Boije i pravdu Njegovu, a sve ostaloe vamsedodati. U to vreme, u Vlakoj se nalazio monah iz Lavre, radi skupljanja priloga. Idui jednom gradom, sreo je enu koja mu je uruila dvadeset zlatnika, molei ga da ih dostavi na Svetu Goru, starcu Ilarionu Gruzinu, na keliju prepodobnog Onufrija, napomenuvi da je tonjemusadapotrebno.Zatimjetaenanestala. Kadasetajmonah,zavrivisvojeposlove,vratio,odmahjepoaodoocaIlarionaipredao munovac,rekavidagataenaverovatnopoznaje.OtacIlarionje,iznenaen,rekaodaon uVlakojnikadanijebioidatamonikoganezna,paebitidasemonahprevario,adasu novci bili poslani nekom drugom. Ali monah je stao da objanjava da ena nije samo pomenula njegovo ime, nego i crkvu zbog koje se novac daje, pa zato nikome drugom ne moebitipredan. Iako je ukazanje bilo vie nego jasno, otac Ilarion je odluno odbijao da primi novac, i molio je monaha da, ako ne moe da nae nikog drugog sa istim imenom, novac razdeli siromasima. Monah je o svemu tome ispriao u Lavri, a poto je tamo ve bilo poznato da stareva crkvaimapotrebuzapopravkom,sabornistarcisureilidatajmonahsamnajmiradnikei da obavi sve to je neophodno, da zatim pozove vladiku s klirom i da posle osveenja obezbediposluenjezagoste,tojeovajiispunio.PoeljiocaIlariona,novoosveenihram jebioposveenVaskrsenjuHristovom. Dve godine poto se preselio u skit Male Ane, desilo se sledee iskuenje: duhovnik, otac Grigorije, koji je iveo u skitu Velike Ane, dogovorio se sa igumanom manastira Kutlumuadaprimiengleskodravljanstvoipaso.Saznavizato,otacIlarionjeprilikom

prvog susreta, budui da su bili drugovi, ukorio duhovnika i ukazao na zlo iz koga se takav nagovor i rodio. Otac Grigorije se pokajao i, pavi pred starcem niice, molio da mu ovaj odredi eptimiju; ali je otac Ilarion to odbio govorei: Ja takve stvari ne mogu da sudim drukije, sem po svetim kanonima, tim pre to se radi o samoj svetoj Crkvi; zbog toga epitimiju nee biti u stanju da nosi, i od drugau ti postati neprijatelj. Zatoe biti bolje da poe kod svog duhovnika, njemu otkri svoj greh, i ono to ti on kae primi i ispunjavaj. Ali,otac GrigorijejedugoiupornomoliodamusamotacIlarionodrediepitimiju,tvrdei daejeprimitiiponetinasebi.Posledugogubeivanja,otacIlarionjenajpreobjasnioocu Grigoriju u emu se sastoji zlo njegovog postupka, a onda je naveo crkvene kanone po kojima ga je odluio od liturgisanja etrdeset dana. Posle etrdeset dana stvari e biti jasnije: ako zbog njihovih odnosa sa Englezima doe paa, odluie ga zauvek, a ako ne doe, ponovoe razmotriti sluaj, pae s obzirom na stepen njegovog pokajanja odluiti kakodainidalje. Otada Grigorije je radosno primio epitimiju i nekoliko dana nije sluio; ali se kasnije sreo sa igumanom Kutlumua i sasvim se promenio. Ovaj ga je ubedio da se drivrsto svoje prethodne namere (u vezi sa dravljanstvom), da ne slua nikoga, i da je toista glupost podvrgavati se epitimiji za takvu stvar, i sluatioveka koji dalje od svoje divlje pustinje nita ne vidi i ne razume. Posle ovog susreta, otac Grigorije je odbacio epitimiju starca Ilariona, poeo da slui, a da bi smirio svoju savest, stao je silno da grdi i klevee oca Ilariona. Posle ovog sluaja, u svetopavlovski manastir je doao engleski poslanik. Treba rei da su svi mrnasi tog manastira bili rodom sa jonskih ostrva koja su tada jo uvek bila u engleskom posedu. Poslanik je zamolio da ga pominju u molitvama, i jeromonah koji je sluiojetoinionesamonajektenijama,negoinaproskomidiji.Alijekasnije,pokolebavi se, otiao kod duhovnika i rekao mu svoje sumnje. Duhovnik ga je izgrdio za to to je pominjao jeretika i rekao da tri godine ne sme da slui liturgiju. Jeromonah nije bio ubeen da je to ispravno, pa je otiao do oca Ilariona, a ovaj, zaprepastivi se kad jeuo, odlunojerekaodanetrebadasluiitavogivota! Posle povratka u manastir jeromonah je odbijao da slui. Iguman je traio da sazna u emu je stvar. I kada jeuo da su mu oba duhovnika zabranili, poeo je da grdi obojicu, nazivajui ih ljudima nerazumnim, jer zbog takvih sitnica kao to je pominjanje protestantaodluujuodsluenja. Ali,Bogusenemoenarugatibezposledica.Posleliturgije,jeromonahujeudarilakrvna nos,iniimsenijedalazaustaviti,ionje,naurazumljenjemnogih,umro.Toseproulopo celojSvetojGori. Uskoroposletogdogaaja1862.godineotacIlarioniSavasupreliuRusik.

 JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA PRELAZAKURUSIKIIVOTUNjEMU Prelazak u Rusik je bio posledica pomenutih iskuenja. Prvi put je otac Ilarion boravio u tom manastiru onda kada je doao na Svetu Goru, 1819. godine. Drugi put 1856. radi susreta i upoznavanja sa starcemduhovnikom Jeronimom, a trei put, evo, preao je sasvimdatamoivi. Po savetima i molbama nekih monaha on je bio reio da se upozna sa ocem Jeronimom, i od prvog susreta oni su se zbliili, i taj savez njihovog duhovnog prijateljstva je trajao sve do smrti starca Ilariona. Dok je ovaj jo iveo u skitu Male Ane, otac Jeronim je svake godineodlazioupodatonskupustinjuradisusretasaduhovnimdrugovima,apresvegaje poseivaonjega. Godine1862. otacIlarionjedoao u Rusik i objavio da eli da senaseliu manastiru. Starci suradosnoprimiliinjegaiuenika,izamoliligadasamizabereusamljenukeliju,dokoni ne sagrade za njega keliju velikomuenika Georgija. Starac se privremeno smestio u keliju Peerskih prepodobnih, koju je sagradio bivi stareina KijevoPeerske Lavre, Amvrosije; idue godine, kada je za sredstva jednog ruskog notovaoca starca Ilariona, E. G. Habarova,zavrenagradnjakelijesvetogvelikomuenikaGerrgija,staracjepreaotamo. Tasekelija nalazi na polasata hoda odmanastira, meu maslinjacima. Njena crkva jebila osveena oktobra te iste godine. Tu starac nije iveo dugo samo do idue godine do samesvojesmrti. Godinu dana pred smrt starac se razboleo tekom boleu; zatvorila su mu se creva, tako da nije mogao ni da pije ni da jede, sve je udaralo natrag, i lekar je rekao kakoe starac sigurno umreti ve sutranjeg dana, tog i tog asa. Starac je leao nepokretno i jeao; monasi su dolazili da se s njim oproste, i sam on je bio ubeen da mu nije vie mnogo ostalo,pasezatoioprataoodsvih. Ali, sledeeg dana, ba togasa koji je oznaio lekar, starac je peice, sasvim zdrav, doao umanastirdaposetibolesnogocaMakarija.Kakosusesvizaudilikadasugavideli! Aisceljenjestarcasedesiloovako:Kadajeonvebionaizdisaju,imoliosenaodru,uoje glas od ikone Spasitelja: eli li da ostane u ivotu i bude zdrav? Starac, uvek i u

svemu pokoran volji Boijoj, odgovorio je da je pokoran Boijem Promislu. Sledio je odgovor da mu se daruju ivot i zdravlje. Otac Ilarion je ustao sa kreveta potpuno zdrav i ujutru,kadajeuozabolestocaMakarija,pouriojedagaposeti. Uskoro posle toga, na Svetu Goru je stigao bivi oberprokuror Sinoda, grof Tolstoj, koji je putovao Istokom radi crkvenih poslova. Na raznim mestima, osobito u Aleksandriji, mnogosumusvaegagovorilioSvetojGori,aposebnooRusikuinjegovimstarcima,tako dajeondolaziosaveizgraenimmiljenjem.Atomiljenjenijebilopovoljno. Jedini koji je mogao blagotvorno da utie na njega bio je otac Ilarion, koga je on znao posredno,jerjezanjegaimaopozdravodsvojeene,gruzinskeprinceze.Razgovarajuisa starcem,grofseuveriodasveonotosumuosvetogorcimanapriali,nijebilotano. Za oca Ilariona on je uo ranije, od efa kancelarije Svetog Sinoda, P. I. Solomona, i inovnika za specijalne zadatke, K. K. Zedergolma, koji su posetili Svetu Goru 1859. godine. Oni su posebno posetili oca Ilariona, radi saveta po nekim vanim duhovnim i crkvenim pitanjima. Kasnije je P. I. Solomon napisao ocu Ilarionu pismo, a odgovor starca jetampanuTambovskimEparhijalnimVedomostima(upriloguoveknjige). Svomueniku,ocuSavi,staracjezavetao:nikadanejestijelosuljem,nikadanepitivina, sluiti svaki dan liturgiju i moliti se za ceo svet. Dok su iveli zajedno, sve to su ispunjavali bez izuzetka; sem toga, svaku no su provodili u bdeniju. Kada su obojica podvinika preli u Rusik, monasi su primetili da se oni pridravaju ovakvog poretka: uvee nisu spavali, nego, kada se sve ve utialo, izlazio je starac, pa je, ili malo kaljucao, ilimalovrekoraaoporedkelijesvoguenika,ilibitriputakucnuo,aponekadgaaki pozvao, navodno zbog neke stvari, sve je to on inio, da Sava ne bi zaspao za vreme bdenijaukeliji. Kada bi nastala pono, tada je starac izlazio iz kelije i poinjao buno da hoda, kako bi njegove korakeula sva bratija koja je ivela sa njima i da bi svi ustali na jutrenje. I bratija Peerske kelije bi ostajala da odslui pravilo, to je trajalo do osam sati, posle ega je svakodnevnosledilaliturgija.Staracsamvienijesluio,aliseuvekprieivao. Da ne bi sedeo besposlen, starac je esto izlazio danju da neto radi; voleo je da radi stolarske poslove; za sobom je ostavio klupe, stolice, merdevine. Sve je to napravljeno sekiromiekserima,bezlepkaidleta. UkelijisvetogGeorgijabioimjedodeljenruskimonahdaimposlui,ionje,hteonehteo, pratio njihove svakodnevne podvige, svenona bdenija i strogi post; ali, da bi sve to sakrili, oni mu nisu dozvolili da dugo ostane s njima, nego su ga slali u keliju Peerskih otaca.Hranusukuvalisamosubotominedeljom,paitoviedasekae.Ali,kadajeotac Ilarion bivao u gostima, po svom velikom rasuivanju, nije odbijao posluenje i jeo je to to bi mu ponudili; uenik njegov, meutim, nikada i nigde nije naruavao post, tako da

suakinadanUskrsasamonjemupostavljaliposnojelo,astaracje,kadasevratiukeliju, ponovodraopost. Spavao je starac samo po dva sata dnevno jedan sat stojei, oslonjen na tap, a drugi sedei na podu, prislonjen leima uza zid. Svenona bdenija su uvek obavljali svako u svojoj keliji, bavei se umnom, Isusovom molitvom, za ta je starac sebi nainio posebnu napravu: etiri gvozdene karike uvrene za tavanicu na kojima su bili za oba kraja privezani ubrusi, na kojima je starac kada iznemogne visio. Kako posetioci ne bi mogli da shvateemusluitoustrojstvo,staracjetamodanjuveaorublje. Otac Ilarion je gotovo uvek razgovarao turski, a njegov uenik je prevodio na grki jezik, jerjesamstaracloeznaogrki.Ruskijezikjesasvimzaboravio,iakogajenekadauRusiji malo znao. Ali deavalo se da bi odjednom poinjao da govori jako dobro i grki i ruski, samo to to nije bilo od znanja jezika, nego po nadahnuu, iskljuivo u sluajevima velike duhovnevanosti. Na primer, kada je jo iveo u keliji Peerskih otaca, tamo se nalazio monah, Rus, otac Teona,stolar,kojijesluioikaocrkvenjak.Toposluanjejeonobavljaosamnogostaranja. Jednom, nou, doao kod njega demon u ljudskom obliju i star da mu govori:tae tebi vino u keliji? Monah je odgovorio da je vino namenjeno crkvi, i da ga on ne dri za sopstvenuupotrebu.Demonjetadastaodazahtevatovino,ihteojevedagauzme,alije otac Teona, drei flaicu, poeo da spori, i toliko se uzbudio da je glasno povikao kako mu nee dati vina. Svojom vikom probudio je sve, i oci su poeli da kucaju na njegova vrata, ali otac Teona, nita ne shvatajui, vikao je jedno te isto: da vino nee dati! Kada je doaosebii,nakraju,otvoriovrata,svisubiliveomauzbueni. OtacIlarionjeuveoTeonukodsebeipoeodagasmiruje,objanjavajuimutasedesilo, i da je to uinio vrag po zavisti, jer on ne podnosi usrdno sluenje. Dugo je besedovao s njim,svedokseotacTeonanijepotpunoumirio.Tekmujeujutrupalonapametdasusve vreme govorili ruski. Posle slube, ponovo je priao starcu i hteo da nastavi razgovor o tome to se desilo, ali je otac Ilarion odluno rekao da nita ne razume. Otac Teona je uznegodovao:Kako sad to, pa celu smo no razgovarali! Na to je starac, preko oca Save, odgovorio:Janisam neznamkakosamgovorio,alijeGospod,videinudu,daotebi da moje rei razume tako, kao da sam ja govorio ruski, a u stvari, ne znam kako sam govorio. Deavalo se da je na taj isti nain poinjao da govori i grki; u velikoj nudi, ako nije bilo uenikailinekogdrugogkojibiznaoturskijezik. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA

IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA TAJEOOCUILARIONUPRIAO NjEGOVUENIKSAVA DokjeotacIlarionjoiveoupeini,svratiojekodnjeganekipustinjak.Pogovorivimalo o duhovnim stvarima, oni su se pogostili sa malo mekog hleba koji je, kako izgleda, i doneo taj pustinjak. On je obeao da e se uskoro ponovo javiti. Ali je uspeo da ponovo posetistarcatekposlemesecdana.Zato,kadajedoao,poeojedamolistarcazaoprotaj zbog zakanjenja. Otac Ilarion se usprotivio: O emu to govori? Kakve etiri nedelje? Jue si bio kod mene i govorili smo o tome i tome?! Neko vreme starci su sporili, svaki dokazujui svoje, ali, setivi se sveeg hleba koji su jeli jue, kako je mislio starac Ilarion, poaojeda nae ostatak. Meutim, naao jestari hleb, tvrd kaokamen. Tada seuverioda je pustinjak bio u pravu. To ga je nateralo da se zamisli, jer je sve to vreme proveo u duhovnomushienju,zaboravivinasvezemaljsko. Jednom je otac Ilarion ispriao sluaj koji mu se desio, ali tako da se radilo o nekom drugom. Jedan monah je iveo kao zatvornik. Izaavi jednom iz svog utoita, video je demona u monakoj odedi kako sedi i gorko plae, tako gorko, da se jedva moe nai ovek sposoban da prirodno podnese takvu tugu. Zatvornik mu je priao kaooveku, sa velikimsaaljenjem,izapitaogazauzroktakogorkogplaa.Demonjeodgovorio,da,evo, ve trideset godina moli Gospoda da mu oprosti jedan greh, a Gospod ne prata. Rekavi to,opetjeudariouridanjeipla. Monah ga je teio kako je mogao, ali, kada se vratio u keliju, napala ga je lukava pomisao koju je, naravno, ubacio isti onaj demon:Eno,ovek zbog jednog greha plae i moli Boga za oprotaj, i ne moe da ga umilostivi, a ti si greio od mladosti svoje, greio si i neprestano gnevio Boga. ta jo za sebe oekuje? Zato ivi ovde, besmisleno traei vreme? Ali,milosrdniGospodnijedozvoliodaNjegovslugaupadneuavolskemree.Zatvornik je jo pri toj pomisli,uo glas:Ne veruj demonu koji te kua. Izai i reci mu: ne samo da e za jedan greh tridesetogodinje pokajanje umilostiviti Gospoda, nego, ako biovek na sebi imao grehe celoga sveta, i poeo da se kaje od sveg srca, Gospod bi primio i troasovnopokajanje.akbiitebe,Satanu,Gospodprimio,kadbisetipokajao! Kada je monah izaao i predao ove rei demonu, ovaj se zasmejao i rekao: A, stari, prepoznaosime?!iodmahiezao. Jednom je na Svetu Goru pobegao besan pas, i serdari, ma koliko da su se trudili, nisu mogli da ga uhvate. Pas je napadao na stoku i na ljude. Desilo se da je dotrao i do kelije

starca Ilariona. Starac ga je ugledao kroz prozor i viknuo ocu Savi da donese konopac; ali poto se ta re na turskom jeziku moe pobrkati sa reju pas, uenik je pomislio da mu je starac naredio da donese psa; nimalo ne rasuujui, potrao je, uhvatio psa za uvo i ve je hteo da ga dovede starcu. Ovaj, kada je video penu na gubici psa, uasnuo se i naredio je Savi da ga odmah pusti, grdei uenika. Pas je pobegao, ne uinivi Savi nita naao, a uskorosugaserdariuhvatiliiubili. Monah Kiril iz Novog skita, postrienik arhijereja koji ivi u Kareji, imao je roenog brata koji je otiao u svet da dovede u red svoje poslove, i zauvek se vrati na Svetu Goru. Ali se ispostavilodasutinjegoviposlovibilitakozapetljanidanisudozvoljavalibrzidolazakna Atos, pa je on napisao bratu, molei ga da doe i pomogne mu, jer se plaio da bi u suprotnom sluaju mogao zauvek da ostane u svetu. Otac Kiril je otiao kod svog starca arhijereja da moli blagoslov, ali ga nije dobio. Iao je i kod drugih duhovnika, ali su oni govorilisvakosvoje,takodaonnajzaduoptenijeznaotadaini. NakrajujedoaoikodocaIlariona.Staracgajepaljivosasluaoi,poznaviduhomkako esetastvar zavriti, rekao:Idi ponovo kod svog starca i svemuispriaj, pa ako on sada blagoslovi,putujnesumnjajui. Otac Kiril je tako i uradio. Tek to je sa starcem progovorio o svom problemu, arhijerej je odmah dao blagoslov, bez obzira na to to je ranije tako odluno odbio. Tada je otac Kiril siaouDafnu,odaklejetrebalodaotplovikui,aliseutovrememoresilnouzburkalo,pa se oi uplaio i pomislio da na taj put nema Boijeg blagoslova, vratio se kod arhijereja i otkrio mu svoj pomisao. Arhijerej, meutim, nije primio takvo njegovo tumaenje, pa je otacKirilnakrajuipakotputovao. Pre odlaska, on je svratio kod starca Ilariona, ali ga nije zatekao u keliji; tada je obesio na vrata bou sa suvarcima i otpremio se na put, Otac Ilarion se vratio, naao bou i rekao ocuSavi:OvesuvarkejeostaviootacKiril;onjeovamosvraao,alijesadaveotputovao, i dobro je uradio, jer e sve poslove obaviti na korist, i postrii e monahinju, i brata e dovestinaSvetuGoru.. Sve se tako i desilo: jer, zaista, doavi kui, on je sve probleme uspeno razreio; i svoju sestru je postrigao kao monahinju. A kada su se zajedno sa bratom vratili na Svetu Goru, najpresupravootili doocaIlarionapoblagoslov,abratjecelimputemdostarevekelije oseaoneiskazanmiomiris.OtacKiriljepriaodamujestaracpredskazaoimnogodrugih stvarikojesusekasnijedogodile. Ko je imao veru prema starcu, tome se mnogo i otkrivalo. Tako je, na primer, shimonah Nikodim, Bugarin, koji je iveo u manastiru Kostamonitu, vie od petnaest godina stalno iaonaispovestocuIlarionuiveomagapotovao,videinanjemuobiljeblagodati.

Na dan smrti starca Ilariona ocu Nikodimu je dola ovakva pomisao: zato on, koji toliko godina ve ide kod starca Ilariona, jo nijednom nije traio da mu ovaj proita razrenu molitvu. I otac Nikodim je reio da sledeeg puta, kada poe, obavezno zatrai i to. Kada je,iduegdana,poao,saznaojedajeotacIlarionumro,iveomaseraalostio. Posle tri dana, nakon tople molitve za umrloga, on je za vreme jutrenja lako zadremao i javio mu se otac Ilarion, veoma lepog lica, svetao i radostan. Starac je govorio:Ne tuguj to ti nisam proitao molitve, nego idi kod oca Save, on e ti ih proitati umesto mene. Otac Nikodim je odmah uzeo torbu i poao poznatim stazama do kelije svetog Georgija. Tamojezatekao Savu kako sedi uhramu u epitrahilju, a u ruci dri otvorenu knjigu. Otac Sava mu se obratio i rekao: Tebe ekam! Starac mi je naredio da ti proitam razrenu molitvu. Zatim jeustao i poeodaita po Trebniku.Kada jezavrio molitvu,zavrilosei vienje. SovimocemNikodimomdesioseidrugisluaj.BioonjednomkodstarcaIlarionau keliji svetogJakova,sajojednimjeromonahom.Dugosubesedilinarazneduhovneteme,tako da se razgovor neprimetno produio do kasno uvee. Zavrivi razgovor, starac je rekao: A sada, idite s Bogom. Oni su se zbunili pomislivi kuda sad da krenu po takvom mraku, jer je no bila bez meseca. Ali, potujui starca i ne usuujui se da mu protivree, krenuli su. Tek to su stupili za dveri kelije i stali da pipajui silaze niz strmu i vijugavu stazu,odjednomihjeobasjalasvetlost,ipostalojesvetlo,skorokaodanju,takodasulako stiglidoDionisijata. Za vreme kolere, kada su svuda oko Svete Gore bili obrazovani karantini, bura je prema obaliblizuDionisijatananelaamacpunmirskihljudi.Onisuhtelidaizaunaobalu,ida na arsani (pristanitu) saekaju kraj nepogode; ali, zbog epidemije, arsanar nije mogao da ih pusti na obalu bez blagoslova igumana. Ovaj je, meutim, naredio da ih ne puta, rekavinekaotploveukarantinskuzonunaDafni. Ljudi su pokuali da objasne kako je zbog bure, i noi koja se bliila, nemogue tuda ploviti,tojeionakosvakomebilooevidno.Ali,njihsuodlunoodbili,iodgurnuliamac odobale.Ionisubiliprinuenidasavelikimnaporomveslajudosusednogmanastira. Nekiodbratijesunegodovaliprotivigumanazatakavpostupak,iotilisudoocaIlariona da ispriaju ta se desilo. Starac ih je umirio, dodavi dae Gospod kazniti igumana i to dvostruko,ananjegovukoristiurazumljenje.Nanjegaenaiitakvabolest,daetridana mukati kao krava. A poto su i neki drugi od bratije uestvovali u odbijanju amca, na koristsvihesedesitiidruganevolja. Posletridanaigumanjedobiozapaljenjegrla,itotakodajejaukao,alikaokrava,imukao jeneljudskimglasomtanotridana.

Kada je ozdravio, neki od bratije su isplovili na more da love ribu, i sa njima su bile sve manastirske mree. Dan je bio miran, ali je iznenada naiao silan vihor i more se tako uznemirilo,dasuonipolegalinadnoamcaitamobilikaoparalizovani;amacjeizbacilo naobaluirazbilogauparamparad,mreesusvepropale,asamiribarisusejedvaspasli. Ali to jo nije sve: drugiamac koji je krenuo da pomogne prvome, potonuo je, prevrnut burom. Kada su se u Dionisijatu bratija uznemirila zbog neistoe u prosfornici, jeromonah Averkije je bio naelu monaha koji su ustali protiv takve nebrige. On je prvi ispriao ocu Ilarionu o tome, i starac je odobrio njegovu revnost u bogougodnom delu, i savetovao mu dasenepokolebivodrisvogstava. Kada su se jeromonasi postepeno smirili, jer je iguman obeao dae u prosfornici zavesti red, onda je ovaj stao da na svaki nain progoni Averkija, kao vinovnika pobune. Hteo je da ga protera iz manastira. Otac Averkije je doao starcu Ilarionu i rekao mu za svoju nevolju.Staracmujeodgovorio:TisisezalagaozastvarBoiju;zatoseneboj,makakote progonili, jerak i da te oteraju, Gospode ti za tvoju revnost dati sve to ti treba. Posle ovih rei starca Ilariona, otac Averkije se smirio; bio je miran i kada su ga zaista proterali iz obitelji. A to to je rekao otac Ilarion obistinilo se, jer kada je otac Averkije doao u kutlumuki skit svetog Pantelejmona, tamo su mu dali sve i keliju, i hleb, i sve to je neophodno. Posle izvesnog vremena, videvi ga, otac Ilarion je rekao ne treba da ali zbog toga to je proteran, jer Gospod ini blaenima prognane pravde radi, i za trpljenje e mu dati prostrane odaje, kao carske, i one tamo blagosiljati Gospoda, jer je, ne alei sebe, stajao na braniku istine. I ta se zatim desilo? Uskoro su kod oca Averkija doli starci iz Kostamonitaizamoliligadabudekodnjihiguman. Kada je ustolien za igumana, poeleo je da starac Ilarion doe i blagoslovi njegov novi ivot, i da pravilo kako da rukovodi bratijom. Poslali su oca Nikodima, Bugarina, da pozove starca. Kada su doli u manastir, iguman ih je doekao sa radou; ali je starac, predvideviduhomtaesedesiti,stao,iprenegotojeovajuspeomatadakae,poeo govor parabolom, ukazujui na primer proroka Samuila: Gospod je naredio izrailskom caru Saulu da ustane protiv Amalika, koji je mnogo zla inio Izrailanima kada su iz Egipta ili u obeanu zemlju, i preko proroka Samuila je naredio da ne potede nikoga, ni itelje, ni cara, niti da uzimaju ikakav plen. Po rei proroka Samuila, Saul je pobedio cara Amalika Agaga, ali nije ispunio naredbu Gospodnju: nije ubio cara, a nije istrebio ni njihovu stoku, nego je Izraelcima dozvolio da najbolji deo uzmu sebi. I kada se vratio, i hteo da prinese rtvu u Galgali, Gospod je naredio Samuilu da ga izoblii, rekavi da se uzima od njega carstvo, i predaje drugom, dostojnijem. Tako rekao je otac Ilarion igumanuimadasedesiistobom!Iuaojeucrkvu.Zatim,oprostivise,vratiosekui.

PosleizvesnogvremenaigumanAverkijejedoaonapomisaodaodeuDionisijatipomiri se sa tamonjim igumanom koji ga je proterao u svoje vreme. Kako je stvar stajala, on je trebalosamodamolizaoprotajzavreanjekojejenaneo;ali,izovekougaanja,onjena sebe uzeo svu krivicu zbog pobune povodom prosfora, pritvorno tvrdei kako je iguman bio u pravu. Za taj postupak oca Averkija je saznala skoro cela Sveta Gora. Zbog ovekougaanja, Gospod je popustio da on, kao i car Saul, upadnu u isto iskuenje, jer, kako je car lien carstva, tako je i iguman lien igumanstva; posle nekog vremena, bratija kostamonitskogmanastiraoteralajeocaAverkijazbognekogpropusta. JedanruskimonahotacVarsanufijebiojejednomkodstarcaJeftimijauskitusveteAne; u razgovoru su dodirnuli temu smrti nekog monaha. Neoekivano, otac Jeftimije je zaplakaoirekao:OtacIlarionmijegovorio:kadaujezaneijusmrt,makotobio,ostavi svaki svoj posao, svoje pravilo i brigu o sopstvenoj dui, pa se moli i plai za duom koja prolazi mitarstva; jer mi jo ivimo i moemo se pokajati, a dua umrlog vie za sebe ne moenitadauini,iimavelikupotrebuzamolitvenompomoi. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA SMRTSTARCAILARIONA Od detinjstva, starac Ilarion je gajio veliku ljubav i potovanje prema svetom velikomueniku Georgiju. Kako je svedoio otac Sava, sveti velikomuenik se javljao starcu i titio ga celog njegovog ivota. Otac Ilarion je bio krten u hramu ovog svetoga, a svoje detinjstvo i mladost je proveo u manastirima Tabakinskom i Druskom koji su posveeni svetom Georgiju; tako se udostojio i da umre pod njegovim krovom u keliji svetogvelikomuenika. Dok su ga obuzimali samrtniki bolovi, starac je govorio: Slava Bogu! Eto, ja sam hteo muenikusmrt,alimeGospodtoganijeudostojio;alijesadaposlaobolest,tomoebitii viemuenitva,akosepodnosiutrpljenjuipredanostivoljiBoijoj Dan pre smrti, otac Ilarion je otpustio oca Savu na keliju svetog Dimitrija, da slui liturgiju; ali, za to vreme mu je pozlilo i on je poeo da se moli. Nekako u to vreme otac Sava jeuo glas starca koji ga je pozivao:Savo, Savo, Savo! Kada se Sava vratio, zatekao je starca sasvim zanemoalog, a drugog dana otac Ilarion je predao duu. Bilo je to etrnaestogdana,mesecafebruara1864.godine.

U zapisima oca Save nisu se nale nikakve druge pojedinosti o poslednjim trenucima starcaIlariona. Moe se pretpostaviti da je sam otac Ilarion, znajui kakvo je ogromno potovanje Rusa prema njemu, iz bojazni da jednog dana ne postave njegove kosti zajedno sa svetim motima,zavetaoocuSavidatajnoodnesenjegovoteloisahraninanekommestuzakoje Rusi ne znaju. Gde su tano bili pogrebeni asni ostaci starevi ne zna se; ali je meu raznim pretpostavkama najverovatnija, da je to bilo u iverskom skitu svetog Pretee, gde je otac Ilarion iveo neko vreme. Tamo bi oni najverovatnije i ostali da se nije desilo sledee: Otac Sava je, izgleda, otkrio tajnu ueniku tada ve poiveg druga starca Ilariona, oca VenediktamonahuVisarionuGruzinu,amodaijonekimmonasima,bliskimstarcu. Uskoro posle smrti starca, otac Visarion je poeleo da ode na njegov grob i pomoli se. Prethodne noi, javio mu se njegov pokojni starac Venedikt i pitao:Kuda se to sprema da ide? Ovaj je odgovorio da eli na grob oca Ilariona, za kojim neuteno plae. Otac Venedikt je na to primetio da starac Ilarion nije umro i zato onda da se ide na grob? Visarion je stupio u spor, tvrdei da je starac zaista umro, da je on to uo od njegovog uenikaiodmnogihdrugih,kojisuprisustvovalismrti.OtacVenediktjeupornotvrdioda otac Ilarion nije umro, nego je iv, i molio je svog uenika da ne veruje svakakvim priama. Otac Visarion je onda gorko primetio: ta je to oe, ti mi se ruga? na ta je otac Venedikt odluno rekao: Otac Ilarion je iv i nalazi se zajedno sa prepodobnim AtanasijemAtonskim.NatoseotacVisarionprobudioiosetiokakounjegovojduiraste radost. Doavi na mesto gde je pogreben starac Ilarion, on je o svom vienju ispriao ocu Savi. Pred smrt, otac Ilarion je priao starcima Pantelejmonskog manastira:Nemojte zapisivati kelijunaimeocaSave,onneehtetidaiviovde;navikaojenaMalojAniijagaotputam da se tamo vrati. Tako je i uinio otac Sava; uskoro posle stareve smrti on se vratio u kelijuHristovogVaskrsenja,gdejeiveosvedosvojesmrti,1908.godine. Meu rukopisima se naao i ovaj dokument, datiran 18. 6. 1867.:Kto Bog velij, jako Bog na:TijesiBogtvorjajudesa! Evo, ispunilo se i nae oekivanje; ma koliko da je uenik oca Ilariona krio njegove moti, Gospod ih je javio i proslavio. Uzrok javljanju je bio taj to su meu Grcima poele da se ire glasine kako telo starevo zemlja nije primila (to se smatra veoma ravim znakom prim. prev.), pa ga njegov uenik zbog toga i ne otkopava. uvi za to, skitski oci su savetovali ocu Savi da otkopa moti i da ih svima pokae, kako bi uutkao hulu na njegovogstarca.Aakotoneuini,nekaznadaegrehhulepastinanjega.

To je ubedilo oca Savu. Na otkrivanje i prenesenje motiju on je pozvao etiri oveka, a sam je ostao da se moli u keliji. Na bdenije pred Vaznesenje, 25. maja, monasi su otkopali kosti oca Ilariona. Za vreme samog otkopavanja oseali su divan miris koji ih je pratio celim putem do skita Male Ane. Tamo se, u keliji uenika, razlio takav miomiris da su se sviprisutnizadivilietiriRusaiokosedamdesetGrka. Posle prenoenja motiju jedan pustinjak je imao vienje: usred bela dana, u pet sati po vizantijskomvremenu,onjevideosvetlukuglu,slinusuncu,iznadkelijeocaSave.Kugla je zraila svetlou i drala se u vazduhu, ne udaljavajui se od kelije. To je trajalo oko jedansat.Videvito, monahjehteodakuglupokaeidrugima,aliimjetopomislio,ona je postala nevidljiva. Zakljuio je da su verovatno otkriveni ostaci oca Ilariona, pa je, pokrenut ljubavlju prema pokojniku, a i neobinou vienja, pourio do oca Save i ispriaomukakojenadnjegovomkelijomvideokugluuvidusunca.AotacSavajenjemu ispriaokakosuotkrivenemotistareve,ipokazaoih. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA IVOTIPODVIZISTARCAJEROSHIMONAHA ILARIONAGRUZINA PRILOG PismoupravnikakancelarijeSvetogSinoda,P.I.SolomonaocuIlarionu: Prepodobnom i mnogocenjenom meu jeromonasima i duhovnim ocima gospodinu IlarionuGruzinu,naSvetuGoruatonsku,uskitMaleSveteAne. asniiljubaznioeIlarione! Mnogocenjeni arhimandrit svetenog manastira Kostamonita, gospodin Simeon, dostavio mi je eljeno pismo Vaeg prepodobija, i ja sam s velikom radou celivao potpis desnice Vae, i veoma sam se obradovao to ste dobro. Od sveg srca blagodarim Vaem prepodobijutomenistezaboravili,nedostojnog,inevrednogVaedanje. Neka Vam je poznato, da je svaka Vaa re za mene nareenje, i ja u sa zadovoljstvom uinitisvetomogudapomognemgospodinuSimeonu.Koristimovuprilikudasaoptim Vaoj ljubavi da sam se 1860. godine, Vaim svetim molitvama, poklonio Svetom Grobu, sve prepreke savladao veoma lako, i zastupnitvom i milou Boijom sretno se vratio u Rusiju.

Ovde me je pogodila teka i neizreciva tuga: u mom odsustvu umro je znameniti duhovnik i moj starac Makarije (Optinski). Ali, Gospod nas nije sasvim ostavio; blaenopoivi starac je ostavio dostojnog naslednika po duhovnim darovima oca Amvrosija,kojijesadaduhovnirukovodilacmenegrenoga. Moram Vam priznati, sveti oe, svoju slabost. Iako ne zaboravljam mudre savete i pouke Vaeg prepodobija, ipak ih po svojoj lenjostiesto krim. Molim Vae prepodobije da mi oprosti i da se pomoli za mene i za moju suprugu koja nije dobrog zdravlja, i koja mi svojomboleupriinjavavelikutuguibrigu. Takoe molim Vae prepodobije da ne prekrauje molitve svoje za naeg gospodara i za Rusiju. Nesrea je i poputenje Boije to u nau domovinu prodiru ideje Zapada i protestanata koje su se uvreile u jednom delu ne znam koliko velikom mojih pravoslavnihsugraana. Kakvi e biti plodovi svega toga za Crkvu i dravu, ne zna nijedan hrianin. Moj saputnik, Konstantin [1], naao je predivno pristanite: pre est meseci udaljio se u manastir,isadasvojivotprovodiuznogeocaAmvrosija. Pozdravite, od moje strane, prepodobnog meu jeromonasima gospodina Savu. Prosim svakodnevne i bogonadahnute molitve Vaeg prepodobija, koje e me sauvati od iskuenjatokomcelogivota. Spremannasvakuuslugu,slugaVaegprepodobija 1862.godine. PetarSolomon OdgovorstarcaIlarionagospodinuSolomonu,kojijenagrkomjezikunapisaootacSava: Vaa Visosti, poboni i vozljubljeni u Hristu brate, gospodine Petre, od sve due i iz dubinesrcaelimVamsvakodobro. Dobio sam dragoceno pismo Vae i, proitavi ga, veoma se obradovao iz dva razloga: najpre, jer sam doznao da je Vaa blagost dobrog zdravlja; drugi, jo vaniji razlog, i blii srcu meni i svima vernima, jeste taj to pokazujete, i kao u ogledalu oznaavate svojim pismom, iskrenu i smelu revnost koju u dubini due gajite prema Hristu i pravoslavnim dogmatima neporone nae vere, vere Majke nae Istone Katolianske Crkve Pravoslavne.Ovomejenajvieobradovalo,vozljubljenibrate,jertugainemirzbogtakvih razornihgubiteljaiposlanikasatane,kojismuujusrcaprostijihineupuenihupravilnom

uenjuirazumevanjuApostolaiostalihotacaCrkve,tajnemirjeznakidokaziskrenevere iljubavipremanaemBogu. Ali mi smo uvereni, jer rei Hristove nisu isprazne, da joj ni vrata adova nee odoleti; jer, iako je istinita vera naa kamen spoticanja i sablazni za neke, ona to nije za sve. Za verne, ona je miomiris venoga ivota; za neverne ona je miris smrti, i u smrt ih vodi, jerpozna GospodkojisuNjegovi.Onkae:Ovceglasmojujuizamnomidu,ajauimdatiivot veni, i nee propasti, jer ih niko ne moe oteti iz ruke Oca mojeg; a za tuinom ne idu, nego bee od njega, jer ne poznaju glasa tuina. Pae tako uzaludna biti i namera ovih bezbonika, jer Crkvi pomae Boija blagodat, revnost i staranje Svetoga Duha; i stid e prekritilicanjihova,jersvakikojipadnenakamen,razbiese,aakoonnanekogapadne, smrskaega. Najvea dunost svetenih pastira je da bde kako nas koji spavamo ne bi pogubili ovi mislenivukovi. Uenje Hristovo kae: Carstvo Nebesko je slino oveku koji u svom polju seje dobro seme. Dok su ljudi spavali, doao je njegov neprijatelj i posejao kukolj meu penicom, i otiao. Eto kako naa lenjost postaje uzrokom vraije setve usred penice. Ali, ako se sa revnoustaramo,neeotrpetiglasanaega,negoepobeiposramljenisinovipogibli. Blaeni i preblaeni jereji i boanski pastiri i ostali predstavnici slovesnih ovaca Hristovih koji oima sna ne daju, niti dremanja kapcima onim, sve dok ne nau mesto sveto u Gospodu; narod sveti, kaem; hram bogougodni i utoite i uspokojenje. Ovakvie imati ast i slavu razumnih voa koje je Gospod postavio da mu slue. Ovi e biti pribrojani osveenimApostolimaHristovim. Zamolili ste me da se toplo molim za njegovo carsko velianstvo, naeg imperatora, koga je Gospod na Isus Hristos, jedini istiniti Bog, Car careva i Gospodar gospodara, rekavi da mnome carevi caruju izabrao i predodredio na ovu slubu, da pase naslee Njegovo. Sam Gospod neka ga sauva, kao zenicu oka, u zatiju od svakog iskuenja, i da pokoripodnogenjegovesvakogvragaisupostata. O tome, brate, mene ne treba moliti, jer ja greni, iako nemam pred Gospodom smelosti kao pravednici ma koliko me predstavljali viim nego to jesam ja se ipak ovog molitvenog zastupnitva za cara, za Rusiju i za sve pravoslavne hriane prihvatam vie negorado,jerkakvadrugavanijabrigailidelanjeilieljamogupostojati? Znak pravoslavne vere i iskrene ljubavi prema bogu jeste molitva. Na dug je da imamo srca i misli uvek usmerene ka Bogu, i da se molimo za njegovo velianstvo imperatora i svu Pravoslavnu Crkvu. Ovo je naa prva i najprijatnija obaveza i prema Bogu i prema ljudima, iako smo greni. Ko, brao, moe da zamisli pravoslavnog hrianina koji se ne moli za naeg cara, jedinog naeg? I ko nije duan da ga ljubi? Nije li on jedinstvena

pohvala hriana i slava Hrista? Jer je samo on po podobiju Hrista Pomazanika po prirodi slian Njemu i dostojan da se naziva carem i pomazanikom Boijim, imajui u sebiOcakojijepomazao,pomazanogSinaionogakojimjepomazan,DuhaSvetoga. Ostali carevi, drugih naroda, makar ih bilo i mnogo, o sebi misle da su veliki, ali nijedan odnjihnijeiustvarnosticar,negosesamoepurevisokimzvanjem,aliunjimainanjima ne poiva Bog. A caruju samo delimino, po snishoenju Boijem. Zato, ko ne voli svog bogopostavljenogcara,tajnijedostojandasenazovehrianinom.Itojezaistatako. Pozdravljam i ljubljenoga brata u Hristu, gospodina Konstantina, jer sam se veoma obradovao bogoprijatnoj vesti i blaenom ivotu koji je izabrao po Boijem blagoslovu. NekamuGospoddatrpljenja. Pozdravljam vas obojcu i ja smireni Sava jeromonah pozdravljam vas u Hristu. Neka, braomoja,Bogmirailjubavibudesavama. BlagodatGospodanaegIsusaHristailjubavBogaiOcaizajednicaSvetogaDuhanekaje sasvimavamakojitakorasuujeteioekujeteblaenidolazakGospodaiBogaiSpasitelja naeg Isusa Hrista. A Njemu neka je slava i sila sa Ocem i Svetim Duhom, u vekove vekova.Amin. SmireniiljubeiVaeprevashodijeuHristubrat 1863.godine,4.februara.IlarionGruzin NAPOMENE: 1. BuduioptinskijeromonahKlimentZedergolm. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA

STARACVASILIJEBUGARIN Blizu manastira Zografa iveo je i umro poznati starac Vasilije. O ovom starcu jedan od njegovih uenika pria sledee:itajui jednom jutrenju, kada je u 50. psalmu doao do reisrceistosainiumeniBoeonnijemogaodaproduidalje,negojestalnoponavljao: srceisto, srceisto... i na kraju je zaplakao. Poseta blagodeti u ovom stanju umiljenja trajala jeoko sata.Alito jesamozraak blagodatnih stanja njihovog duha koji su ponekad trajaliitavedane,dovodeigadostanjazaboravaosvemutogaokruuje. Starac Vasilije dugo nije imao ni pojma o umnosrdanoj molitvi nego je provodio samo delatan podvig. O spoljnjem podvinikom ivotu njegovom ve se govorilo po celoj Svetoj Gori. Njegov delatan podvig je meutim, za njega bio lestvica ka tihovanju: silom dobrihpomisli,strahaBojeg,aosobitoimenomGospodaIsusaHrista,kojeruisvakozlo, onjeoistiosvojesrceipodigaosenaviistupanjduhovnogpodviga. Starac Vasilije je bio poreklom Bugarin. Najpre je u domovini stupio u Rilski manastir i tamoiveodvegodine.PosletogajedoaouSvetuGoruistupiouZograf.Tojebilo1813. Tu je radio na raznim posluanjima a najvie je bio eklisiarh. Za vreme grkog ustanka otac Vasilije je otiao iz Zografa u pustinju i neko vrme iveo u Kapsali u kolibi, gde se ranije podvizavao po svojim spisima uveni prepodobni Nikodim Svetogorac. 1822. godine,nemirnepolitikeprilike,kojesunaSvetuGorudovelemnogoTuraka,nateralesu oca Vasilija da privremeno napusti Svetu Goru. Neposredno pred svoj odlazak otac Vasilije je uspeo da uini podvig ljubavi: da iz turskih ruku spase jednog mladog monaha kojijekasnijebiozografskiiguman.Evokakosetodesilo:turskuvojsku,kojajetadadola da zaposedne svetogorske manastire, predvodio je Abdul Robutpaa, sin pravoslavnog gruzijskog svetenika, koga su Turci u detinjstvu odveli i obratili u islam. Revnujui na irenju svoje vere, a istovremeno sluei turskoj dravi, paa je svuda, gde je mogao, uzimao deake i obraao ih u islam. Od njih su kasnije postajali ljuti ratnici poznati pod imenomjaniari.ToistojeinioinaSvetojGori.Zarobiojemladepitomcepustinje,nebili ihobratiousvojuveru.Izmeuostalog,paajedoznaodaseuZografunalazimladpisar, usvojojsedamnaestojgodiniireiojedainjegauzme.Videikakosepribliavaopasnost, taj iskuenik je o svemu ispriao ocu Vasiliju, molei ga da odmah doe i, kako zna, pokua da ga spase. Bilo je vee. Dogovorivi se s njim, otac Vasilije je pripremio korpu, privezao je dugim konopcem, pa je nou u njoj spustio mladia kroz prozor, a sam izaao na vrata jer turska straa nije sumnjala u pustinjaka koji se vraao u svoju kolibu. Priavi zidugdejespustiokorpusposlunikom,staracgajeubaciouvunenuvreuiponeogana leima kao da nosi suharke. Taj iskuenik je bio malog rasta a ocu Vasiliju, snanom telom, nije bilo teko da ga nosi. Odatle su oni noima ili do stareve pustinje gde je on hranio budueg igumana suvim kestenjem, prvei od njih brano i pekui nekakve kolaie umesto hleba.Bilo je to divno, govorili su zografci koji su se seali oca Antima,

kada je sam iguman o tome govorio bratiji. Eto kako je Gospod pripremio velikom manastiruiskusnogigumana,vaspitavajuigaunevolji,podvizimailiavanjima.Uskoro su Turci poeli da prodiru ak i u pustinju oca Vasilija. Da bi sakrio uenika, on ga je predao jednom drugom starcu, koji je iveo na takvom mestu do koga Turci nisu mogli doi, a sam starac je ostavio Svetu Goru i otpremio se u Bugarsku, gde je proiveo do zavretkanemiraupustinjiblizujednogmanastira. Kada se na istoku vratio mir, otac Vasilije je ponovo doao na Svetu Goru. Njegovo prebivalitenaKapsalijevebiloopustelo,zbogegasestaracobratioZografuionisuga rado primili. Ali, ivot u manastiru, tim pre to je on tada jo bio idioritmiki, bio je za njega nepodnoljiv, pa je zamolio proestose manastira da dozvole da se naseli u naputenojlugarskojkolibi,ulugunaokosathodaodmanastira.Starcisublagoslovili. Naselivi se u kolibi, starac je popravio koliko je mogao da uradi sam i predao se dubokom samovanju koje je vremenom uzraslo do savrenog tihovanja. Posle nekoliko godina on se i sasvim zatvorio i nikoga nije primao. Niti je s kim razgovarao, niti je kuda izlazio. Starac je ranije iao u Zograf na velike praznike, a posle je dolazio samo tri puta godinje. Glas o njegovom podvinikom ivotu je dosegao do dalekih puetinja Atona i pobudio jednog podvinika, jeromonaha Gerasima, poznatog u to vreme u celoj Svetoj Gori kao iskusnog trudbenika umne molitve, da poseti starca. Gerasim je u to vreme bio poslunik kod poznatog pustinjaka, duhovnika Ilariona Gruzina. U manastiru su odgovarali oca Gerasimadaneidestarcu,govoreidaemutrudbitiuzaludan.Starac,govorilisumu, ni sopstvenoj manastirskoj bratiji nikada ne otvara vrata. Ovo, ipak, nije zaustavilo oca Gerasima. Rekao je da ne dolazi iz radoznalosti, nego da vidi korist od razgovora sa starcem.Verujem, govorio je otac Gerasim, da me nee liiti susreta i razgovora s njim! Sa takvom nadom on se otpremio u lug do pustinjske kelije. I njegove nade nisu bile izneverene. Po promislu Bojem, starac Vasilije je izaao iz kolibe u to vreme kada mu je otac Gerasim prilazio i oni su se sreli. Pozdravivi starca, otac Gerasim ga je zamolio da blagoslovidagaposeti.Ovajnijeodbioionisuuli.NeznasedalijeimevelikogIlariona, kome je otac Gerasim sluio, ili sam razgovor, uinio da se otvori unutranja klet srca oca Vasilija. Kako provodi svoje vreme i kako obavlja pravilo?, pitao je Gerasim. Moj ivotimojepravilosujednostavni,odgovoriojestarac.itamjutrenje,asoveiveernju, poveerje s kanonom i akatist Majci Bojoj, obavljam monako pravilo i itam knjige! Kakve?, produio jeGerasim.Jevanelje, Psaltir,zatim Dobrotoljublje, i Isaaka Sirina. Dobro, primetio je Gerasim, a kakve plodove vidi od umnog delanja? Kakvog delanja? pitao je starac.Na koji nain se bavi umnom molitvom, i kako to na tvoj duh deluje? Oprosti oe, smireno je odgovarao starac. Ja jo ne znam ta je to umna molitva!A kako ondaita Dobrotoljublje, ako ne zna ta je to umna molitva? Otac Gerasim je zamolio starca da od njega nita ne krije. Ja ga itam prosto, kao knjigu korisnu za duu. Naravno, ve sam davno primetio i osetio da u toj knjizi ima neeg

skrivenog, dubokog, sladosnog, ali nisam imao nikoga da me poui, a sam nisam mogao da pronaem to duhovno blago! Videi da starac govori sasvim prostoduno, jeromonah Gerasimmujeobjasniopravilaumnemolitve,upozoravajuigauistovremenabezbrojna iskuenja od strane lukavog lovca na ljudske due. Usladivi se duhovnim razgovorom i dogovoriviseonovomsusretuposleizvesnogvremena,onisuserastali. Zahvalivi Gospodu za milost koju mu je poslao u susretu i razgovoru sa ocem Gerasimom, starac se mnogoudio sopstvenom neznanju, osobito kada je hteo da pone sa novom molitvom i shvatio da je zaboravio podrobnosti uputstava oca Gerasima. Ukorivi sebe otac Vasilije je doekao drugi dolazak svog uitelja. Po obeanju, otac Gerasim je ponovo doao da poseti starca, i ovaj je bez oklevanja ispriao kako je zaboravio pravilo koje mu je preporueno. Otac Gerasim je ponovio svoju pouku i, da bi podstakaostarca,ispriaomuosvomdelanjuinjegovimplodovima. Budui da je preanji dvadesetogodinji starev monaki ivot bio iskljuivo posveen ugaanju Bogu, ubrzo mu je bila darovana i umna molitva. Samo, u poetku je susreo novetekoe:raspitavisezasvapravilakojaseodnosenaumnodelanje,onnijepitaooca GerasimagdejekodmonahamestosrcajertuzajednosaudisanjemireimaGospodeIsuse Hriste, treba da silazi um, dok pri izdisanju treba govoriti pomiluj me. I tek kada je umna molitva sama progovorila u njegovom srcu, on je saznao gde se ono nalazi. Tada mu je postalojasnoiDobrotoljublje. Zlobni na neprijateljavo,je,videi duhovne uspehe starca,nagovorio protiv njega ljude i toliko ih ozlobio da su vie puta otvoreno hteli ili da ga izbace, ili jo gore, da ga spale zajedno sa kolibom. Vie od dve godine su trajale takve estoke nevolje. Starac je dobroduno to podnosio, pristajui unapred na svaku patnju i na samu smrt, i oekivao i danju i nou mueniki kraj. Njegovo strpljenje i hrabrost su na kraju zadivili i same progonioce. Svima kao da su se otvorile oi i sve manastirsko bratstvo se odjednom izmenilo u odnosu prema njemu. Poeli su da ga potuju i uvaavaju, i od tog vremena je iveo ve sasvim mirno, osobito od kako je u Zografu bilo uvedeno opteie (1849), a igumanpostaonjegovpitomacotacAntim. Podnosei teka iskuenja od avola i ljudi starac ipak nije mogao da se do kraja bori protivprirode:dvadesetpetgodinajeproiveoupustinji,ukolibikojajebilaslabazatita od nepogode, i na kraju je morao da je napusti. Vlaan vazduh duboke vododerine i hladan vetar zvaniopoj naruili su zdravlje snanogoveka, tako da je on bio prinuen daode.Manastirskistarcisumupredloilidapreeumanastir,alijeotacVasilijezamolio damuizgradekolibunadtimmestom,iigumanjeispunionjegovuelju. Posle smrti igumana Antima, otac Vasilije je ponovo bio izloen progonu koji je bio tako estokdasuga isteraliiz njegovog novog prebivalita. Ali, dopustivi iovo iskuenje radi uvrenja starca u trpljenju, Gospod je uskoro razruio svaavolska lukavstva. Neko je starca pitao kako on sada ivi. On je odgovorio: Mislei stalno na to da ne treba da

oekujemnitadrugodoneprestanemukeinapasti,prebivamumiruispokojstvu,mata samnomdasedeava! Iskustvo kroz iskuenja i prosveenje blagodau kroz umno delanje doveli su starca do velikog dara rasuivanja, a zajedno s tim i do smirenoumlja. Iako je on i dalje provodio usamljeniki ivot, vie to nije bilo potpuno utanje nego su od pre izvesnog vremena vratanjegovekelijebilaotvorenazasvubratijukojasuzaeleladadouradisaveta.Onje sebe smatrao neznalicom koja nije u stanju da govori kako treba, jer nije imao nikakvog obrazovanja. Govorio je o sebi kao ooveku koji nema nikakvih dobrih dela. U razgovoru jeeleodaostavi utisak kakonikakvogduhovnogiskustva nema,ali jebeseda s njim ipak bilaslastzasluaoca. Budui po prirodi jakog sastava, on svom telu nije davao poslabljenja. To se moe videti i po tome to je, preavi u novu keliju, otac Vasilije tokom deset godina srubio ogroman bregblizunjeiakomutonizatanijebilopotrebno. Otac Vasilije je u monatvu proveo vie od ezdeset godina. U poslednje vreme su mu iz manastira poslali uenike, neto radi posluanja starcu, a vie radi vaspitanja u viem duhovnom ivotu. Jedan od uenika je bio vojni svetenik u ruskoturskom ratu; drugi, Meletije, je postao mitropolit u Bugarskoj. Ostali njegovi uenici su potom obavljali vane dunosti u Zografu. Prilikom prijema uenika, otac Vasilije je paljivo birao. Ako monah koga je manastir poslao nije bio po njegovoj volji, nije ga primao. Svi koji paze na svoj ivotznajukakojetekopriumnomdelanjuivetisovekomdrukijegnastrojenja. Duhovnik Rusika, otac Jeronim je,uvi pohvale o ivotu starca Vasilija, eleo da ga vidi. Ali, poto sam nigde nije iao, on je molio neke zografske oce da ubede starca ne bi li doaouRusik.Trigodinestaracnijepristajaoninakakvemolbedasepokrene,uverenda jeonpotpunaneznalicaureiinadelu.Umolbamajevideosamoiskuenjeavolskokoje ga izaziva da izae iz svoje pustinje. Tek posle dugog vremena rekao je jednom jeromonahu dae otii. Na pitanje kada, odgovorio je:Kada me izvesti Gospod. Starac jemisliodaakopoestimjeromonahom,njegovedolazakbitirazglaenumanastiru,pa se moe desiti iskuenje zbog radoznalosti bratije. Zbog toga bi bolje bilo da poe sa ovekom koga tamo ne poznaju, pa je pozvao svog duhovnog druga, peternika oca Haritona, koji je dobro znao put do Rusika. Na taj nain su i doli potajno, kao prosjaci. Ostavivi oca Haritona na odreenom mestu da ga eka, starac je otiao pravo kod duhovnika. Usput je proao pored igumana Gerasima, s kojim se nije video vie od etrdeset godina. Ipak, proao je ne javljajui se i ne dajui od sebe ni glasa. Tri sata je bio sam u razgovoru sa ocem Jeronimom, posle ega je starac Vasilije stekao duboko potovanjezadarrasuivanjakakavjeimaoduhovnik. eleidasestaracmaloodmoriodputa,duhovnikseodnjegaoprostiounadidaeidue noi moi opirnije da porazgovara s njim. Ali, dok je duhovnik nareivao kako da odvedu starca do gostoprimnice, da bi ga tamo ugostili i smestili, ovaj je polako siao

nanie, naao svog saputnika, i otiao sa njim u trpezariju. Tamo ga niko nije znao, pa su mogliodmahdaizauiodatleseuputeupustinju. Kao dopunu svedoanstvima o starcu nije naodmet primetiti da je on poznavao podvige mnogih novomuenika, i da jeak bio oevidac stradanja nekih meu njima. U Zografu, jedan monah, preivevi deset godina, nijednom nije bio kod starca. Na njega su napala razna iskuenja koja su mu oteavala duh, i poeo je naglo da slabi. Jedan jeromonah mu je, budui mu blizak, savetovao da ode do oca Vasilija, da mu otkrije svoje pomisli. On je, naprotiv,mislio:tamogudaujemodstarca?Nakrajujeipakreiodaode,premdaje krenuo veoma nerado. U razgovoru je starac unapred video njegova pitanja i odmah poeo da mu objanjava njegova iskuenja i sve to je sa njim bilo i jeste, pa i ono to e biti,akopostupitakoitako,anedrukije.Odstarcajeizaaokaoobnovljen. Navedimo i rasuivanje starca Vasilija o tome kako postupati u svai: Naoj paloj prirodi kao da je svojstveno da se srce uzbudi ako ti neko neto napakosti, ili je tvoj protivnik, javno ili skriveno. A ako pri tom sebi jo dopustimo preispitivanje i prebrojavanje naneenog nam zla, srce dejstvuje kao razjareni tigar koji je spreman da napadne na svog protivnika. U razdraenom srcu se ponavljaju pitanja koja raspiruju plamen gneva: kako? zato? radi ega? kakav sam dao povod? ovek bi da se smiri i ovlada sobom, ali kada je srce raspaljeno smuujuim pomislima um je ve nemoan da mu se suprotstavlja. Teko jeak stati i na molitvu, osobito na molitvu za onoga ko nas je uvredio,jertadasve,srceisamapomisao,trpinasilje,bol.Krajanemabuntovnimmislima kojeniuzatovreme!Iakoovek,bezobziranasavtajhaoskojiavouzburkavaunama, poinje odluno da se prisiljava, javlja se glavna misao koja spreava molitvu, koja neiskusne esto i konano odvrati od nje: kako da se moli? pogledaj ta ti je na dui kakav mete! Da lie Bog primiti takvu molitvu? Nee li ga naprotiv razgneviti? Videi takvu buru srca i misli, i prozreviavolsko lukavstvo, podvinik ipak pristupa molitvi: uzima brojanice i inei metanije poinje: Gospode Isuse Hriste, Sine Boji, pomiluj slugu Tvoga! O, kako bolno idu ove metanije i molitva pri prvoj brojanici. Ali je Gospod blizu. Borbu oveka protiv sebe On ovde prima vie od svake rtve, tim pre to se sve to radi zbog prve i glavne zapovesti Njegove o ljubavi, i pri tom o ljubavi prema neprijatelju. Malo po malo u dui kao da svie, promie tiina i posle nekog vremena osea se radost. Mir se useljava zbog usplamtele ljubavi prema neprijatelju, takve ljubavi da je molitvenik spreman da se rtvuje za njega ako bi to trebalo. Kakva svetlost, nebeska svetlost, kakva blaena radost, kakva punoa svete ljubavi prodire za to vreme u duu. To moe da zna samo onaj ko je osetio, a reima je to nedostupno. Onaj ko u svom srcu oseti savrenu ljubav prema blinjem koji ga je uvredio, videe divnu promenu i na samom neprijatelju. Iz svega toga je jasno da nam je ljubav prirodna, a da su mrnja i neprijateljstvo zlo lukavogavola! TojebilosvetosmonaliostarcuVasiliju.

 JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA STARACJOVANRUS (umro1843) Evo ta je starac Jovan rekao o sebi: ja sam poreklom iz sredinje Rusije. Iz kakve porodice nije neophodno da se zna. Od mladosti sam zavoleo Gospoda mog Isusa Hrista. Videvi tatinu i nepostojanost ovog sveta, kratkou ovog ivota i beskonanost budueg, razmislio sam o svemu tome i zakljuio: ko na ovom svetu poslui i poradi Gospodu, spae svoju duu, i naslediti veno blaenstvo, a ko sagrei i razgnevi Boga, duan je da primi vene muke. Stoga sam reio da poradim Gospodu svome bez prepreka sujetnog sveta, pa sam sve ostavio i krenuo za Hristom jo u ranoj mladosti. Ranije sam hodoastio po ruskim manastirima, i u mnogima od njih sluao o velikom starcu Pajsiju i o njegovim podvizima, o njegovom velikom bogookupljenom stadu i o drugim moldavskim ocima, o starcu Onufriju, pa sam se otpremio na put i stigao u Moldaviju, u veliku obitelj Njamec. Tu sam i video velikog starca Pajsija i njegovu obasjanu sedu glavu, i Bogom sabranu velikuvojskunjegovu.Njegovihuenikajetadabilookohiljadu.Paosamniiceknogama njegovim,imoliogadaimeneprimiusvetuobitelj,idamepridruisvomestadu.Onme s ljubavlju primio, dao mi keliju i naznaio posluanje, i preporuio me duhovniku. On je primao sve koji su dolazili sa eljom da ive s njim, iako su poneki od starijih iz bratstva bili zabrinuti, jer su padali u oskudicu. Ali on je bratiji uvek govorio:Onoga ko dolazi menineuoterati.Doaobrat,dolaimolitva.PoslaeBogizanjegovuhranu! Tako sam i ja greni poeo da ivim u njegovom bogookupljenom stadu i da se naslaujem njegovim mudrim poukama, i da se teim gledajui njegove sede vlasi. Starac Pajsije je svima govorio, sve teio, a sve i kanjavao sa oinskom lgubavlju da ne bi razruavali opteie, da imaju savreno posluanje i smirenje, da odsecaju svoju volju. Pouavao ih da jedan drugom odaju potovanje metanijama. Uio ih da svako ima krotak korak, ruke prekrtene preko grudi, glavu pognutu, oi uprte u zemlju, srce gore prema Bogu, a um u neprestanoj Isusovoj molitvi, i da u svima plamti nelicemerna ljubav. Vie od svega starao se da u svakom poseje i produbi boanstveno seme, delanje srca, umnu neprestanu molitvu Isusovu. Bila je tada Njamecka obitelj kao raj, Bogom zasaen vrt: svi su u slozi i ljubavi radili Gospodu. Bilo je savreno opteie i ljubav, i svi kao da su imali jednu duu. Svako je iao na svoje posluanje sa smirenjem, bez roptanja, svi su se teili pogledom na svog pastira i razgovorom s njim. On je svima bio uzor i primer svojim ivotom. Ali ja greni nisam bio udostojen da me on postrie u monatvo, nego sam od

njega primio samo rasofor i tamo iveo svega dve godine. Meutim, koliko je on bio smiren i krotak, toliko je bio i strog: za malu neposlunost strogo je kanjavao. Jedno vrememanastiromjeiaojedaniskuenikkojijeneprestanorazmahivaorukamaiestose osvrtao u stranu. Starac ga je video sa prozora i pitao: Kod kog duhovnika je ovaj iskuenik? Rekli su mu. On je odmah pozvao duhovnika i strogo mu prigovorio: Zar tako ui svoje uenike? Oni svojim loim ponaanjem sablanjavaju bratiju. Monah u svemu treba da bude monah: hod krotak, ruke na prsima, oi ka zemlji, glava povijena, svakomekogasretne trebadainipoklon,jeromonahuilimonahudozemlje,sebiravnom pojasni. Ti kae da on jo nije monah, ali svako ko ivi u manastiru, bio postrien ili ne, svakojeduandapotujemonatvoidaslediprimerstarijih.Zatoobojici,itebiiueniku, dajem kanon da tri dana u trpezarijiinite metanije, ne bi li i ostali nauili da se ne treba ponaatinepristojno! Takoe je strogo pazio da se svi krste pravilno: ako je neko nepravilno ili nepaljivoinio krsno znamenje na svom licu, toga je veoma strogo kanjavao, i uvek govorio: Kada neko nepravilnoini krsno znamenje,avoli se raduju tom mahanju! Takoe je pazio da dranjesvihucrkvibudeveomasveano.Uvekjesamobilaziosvubratijudabisvistajali po propisu, sa strahom i trepetom,inili sve metanije, a osobito je pazio na klirosne i na tece,danepropustenijednumetaniju:naSvetiBoe,napriitepoklonimose,naAliluja. Sluba,iustavinapevisuumanastirubilisvetogorski. Strogo je zabranjivao upotrebu duvana. Ko ga ne bi sluao, toga je izgonio iz manastira. Starac Pajsije je najpre sa bratijom iveo u manastiru Dragomirne. Posle ratova, taj manastir je zajedno sa itavom Bukovinom dopao pod vlast Austrije. On je ostavio svoj manastirsa svim bogatstvima ipreao u Moldaviju, rekavi bratiji:Oci i bratijo, ko hoe daposluaisledisvogstarca,grenogPajsija,nekaidesamnom.DaostaneuDragomirne nikome ne dajem blagoslov: jer ko ivi u jeretikom dvoritu, i sam e se neizbeno nakupitijeresi.Papa rimski kaolav rie i po drugim carstvimai trai koga da proguta. Ne da miraak i u turskom carstvu i uvek uznemirava i vrea svetu istonu Crkvu. Tim pre e nas u austrijskoj vlasti ive progutati! I tako je sa celim svojim stadom otiao u Moldaviju. Moldavski vladar mu je, videvi njegovu revnost za pravoslavlje, dao umesto jednog dva manastira; Sekulj, u ime Jovana Pretee a onda i Njamec, u ime vaznesenja Gospodnjeg. Starac Pajsije je uvek uio bratiju da se uva jeresi i raskola, da se u svemu povinuje svetim istonim vaseljenskim patrijarsima i da potuje revnitelje pravoslavlja: svetog patrijarha Fotija, i blaenog Marka, mitropolita Efeskog, koji su se podvizavali u borbiprotivpaperimskog. Ali ja sam se malo naslaivao njegovim medotoivim uenjima, samo dve godine. Onda su se svi odjednom rastuili i zabrinuliuvi da je starac bolestan. Sve je postalo mrano i alosno.Auskoronamjesvimabiloreenodaseskupimonaliturgiju.Svisuseslegli,kao orlovi, tako da crkva nije mogla sve da primi. I doao je starac koga su pridravala dva duhovnika. Sva se bratija obradovala videvi njegove lepe sede vlasi, i svi su mu se

poklonili do zemlje, a on je otiao pravo u oltar i tamo proveo slubu. Tu se i priestio Svetim Tajnama. Posle liturgije je stao na svoje mesto, i svima zapovedio da prilaze radi blagoslova.Sasvimaseoprostioipoaousvojukeliju,ivienikoganijesebiprimao.Posle nekoliko dana uli smo tunu vest da je starac umro. Nakon tri dana sahranili su ga u sabornoj crkvi Vaznesenja Gospodnjeg, a mi smo ostali siroii. Zatim su na savetu celokupnog bratstva izabrali drugog predvodnika, jednog od njegovih uenika, duhovnika Sofronija, koji me je i postrigao u mantiju. Posle dve godine poela su da se menjaju opteiteljna pravila oca Pajsija. Zbog toga su u manastiru poeli nemiri, pa je sedamdesetRusaotilouRusiju.MeunjimajebioipoznatistaracTeodor. JagrenisampoaonaSvetuGoru,unadidaetamouzrastionoboanskosemekojejeu meni posejao starac Pajsije. Doavi ovamo sreno morem, naselio sam se u pustinjskoj keliji na mestu zvanom Lako, i tamo iveo oko dve godine, izdravajui se rukodeljem, pravei kaike. Posle su nastupila nemirna vremena, ratovi, na Svetu Goru su nagrnuli razbojnici i poeli da ine mnogo zla. Ja okajani nisam mogao da izdrim, nego sam ponovo morem otputovao u Moldaviju, u svoju obitelj. Ali, iskusivi pustinjsko tihovanje, slae od meda, izmolio sam za sebe keliju van manastira. Otac arhimandrit sa duhovnikom hteli su da me rukopoloe za jeroakona. Ja sam se plaio da primimin, da se ne bih odvikao od umilne i tihe molitve. Zamolio sam da me ostave u tihovanju, ali oni su nameravali da me nateraju. Videvi njihovu nameru, ja sam sebi odsekao prst desne ruke, i od tog vremena su me ostavili, prozvavi me besprsti. Poeo sam da ivim u izdvojenoj keliji i da odlazim na neka manastirska posluanja, i esto sam poseivao jednogpustinjakashimonahaPlatona,uenikaPajsijeva,gdesamsenaslaivaoduhovnim razgovorima.Utojkelijisamproiveopetgodina.Dosadilamijepria,kojunisammogao da izbegnem na posluanju, jer sam video kako u meni gasne svetionik boanstvene svetlosti. Zato sam umolio arhimandrita da me otpusti u najdublju pustinju, u Pokrovski skit, k ocu Platonu. On me je odbio: Ako emo takve mlade otputati u pustinju, niko neehtetinaposluanje! Izaao sam plaui i poeo da pomiljam: kakvo li sam bogatstvo sabrao na Svetoj Gori, a ovde sve protraio. Idem ponovo na Svetu Goru i tamou zavriti svoj ivot. Otiao sam do oca Platona i otkrio mu moju zamisao. On je rekao:Idi na Svetu Goru i tamo ivi, pa ponovo doi ovamo. Ondae te ovde ostaviti na miru i tadaemo iveti zajedno i tie sahraniti moje grenotelo.ak i ako bi hteo da ostane tamo do smrti, u nevoljie izai! Ja sam mu se poklonio, otiao arhimandritu i poeo da ga molim da me otpusti na Svetu GoruAtonsku.Rekaosammudasusesadavremenasmirila,ajasamtadabiodoaozbog nemira.Ondamejeonsljubavljuotpustio. Pred sam odlazak ponovo sam otiao do oca Platona i zamolio ga da mi da poslednju pouku. On je poeo ovako:Evo moje pouke: kada ode u Svetu Goru izaberi iskusnog starca,ocaiuitelja,preporuimusvojeteloiduu,ibudimuposluanmakarzatoiivot izgubio. Gde on blagoslovi, tamo i ivi. Svetogorski oci su iznad moldavskih. I sam sam

eleo da sa njima ivim i od njih steknem koristi. Bio sam i putovao na Svetu Goru, ali volja Boja i nemirna vremena nisu dozvolili da tamo i ostanem, nego sam se vratio u Moldaviju. A o buduem blaenstvu, i kako ga dostii, reiu ti kratko: gde god da ivi, kuda god da luta, uvek i na svakom mestu prisustvuje Carstvo Gospodnje i Njegova blagodat, samo ako ivimo po Njegovoj svetoj volji i tvorimo Njegove zapovesti. Ne prosveujemestooveka, negoovek mesto. A volja Gospodnjajeiskazana glavnim trima vrlinama, to jest verom, nadom i ljubavlju. Prvo je vera: vera je glava vrlina. Bez vere su dobra dela mrtva. Pravednik e zbog vere biti iv. Verom su sveti pobedili svet, inili pravdu, dobili obeana blaga. Ako stekne savrenu veru u Gospoda, nita ti nee biti nemogue, negoe ti sve biti pokoreno i nikakvih briga i napasti se nee plaiti. O ovoj verirekaojeGospodsvojimuenicima:Akoimateveruineposumnjate...igoriovojakoreete: digniseibaciseumore,dogodiese.(Mt.21,21). Ovu su veru imali Apostoli, i poli su celom zemljom, kao ovce usred vukova, i ulovili su sve narode u Njegovu veru. Ovu veru su imali sveti muenici koji su lili svoju krv. Ovu veru su imali prepodobni oci koji su ostavivi svet i ono to je u njemu, otili u pustinju i sami sa Bogom prebivali u njoj, nekietrdeset, neki pedeset i ezdeset godina. Poverovali suBogu,i Gospodih jehranio,iakosuretkokoga odljudivideli. Akotakvu verustekne, nee biti daleko od Carstva Nebeskog! Ja sam odgovorio:Sveti oe, kako da steknem takvuverukojaprevazilaziljudskemoi?Jasamovekgreanisvakodnevnopadamzbog slabostisvoje!Onjenatorekao:Da,tanoje,ovaseveranaporomipodvizima,postom i molitvom stie; savrenim posluanjem i odsecanjem sopstvene volje ona jaa i raste. A ponovotikaem,ukolikonesteknetakvuveru,nemoesteininadunaBoga,niljubav prema Njemu i blinjemu. Ako svega toga me bude imao, i ako ne oisti unutranjeg oveka u sebi, ne pobedi strasti, uzalude biti svako udaljavanje od sveta samo telom, a neumomisrcem.Jer,trebaseuvatidanasnestignestranapretnja,nisinistudennivru, izbljuvau te (Otk. 3, 16). Svetom Gorom upravlja Majka Boja. Jedni tamo odlaze s novcem,aliseipakvraaju,drugiidubeznovcapaostajuitamoive:kakokogblagoslovi Presveta Bogorodica. Ranije sam ti govorio samo o veri: sada sluaj i o nadi. Gde bude iveo, ne nadaj se ni na koga smrtnog, ni na cara, ni kneza, i sina ljudskog, jer u njima nema spasenja, ni patrijarha, ni trgovca niti bilo kog drugog oveka. Jer svaki je ovek laa.Nenadajseninabogatstvonislavuovogsveta,niin:bogatstvojekaorosajutarnja. Kako rosa ispari, tako iezne i bogatstvo, i svaka slava ljudska je kao cvet poljski: uvee cveta,aujutrujepokoenivene.Takojeisaslavomljudskom:danastehvaleasutragrde i psuju. A ti, ljubljeno moje edo, svu nadu polai na Gospoda Boga. Sada svoju veru i nadu treba da pokae ne na reima, nego delom, bez roptanja. Sada za tebe dolazi vreme briga i iskuenja, na moru i na suvu. Ali ne oajavaj, nego jednom poverovavi Gospodu Bogu, imaj nadu u Njega i pevaj s prorokom Davidom: Neka bude Gospode milost Tvoja na namakaotosenadasmouTebe(Ps.32,22).Ijo:BlaenisusvikojisenadajunaNjega.Onajko senadanaGospodajekaogoraSion:neeseuzdrmatidovekaonajkojiiviuJerusalimu(Ps.2,12; 124,1).

SadaujoreioljubavipremaBoguiblinjemu:ljubiGospodaBogaTvogasvomduom tvojom, i svim srcem svojim, svom milju tvojom. Tako treba da ljubimo Gospoda Boga, da za tu ljubav nita ne tedimo, ni same sebe. Tako su Ga voleli Apostoli, i preli su celu vaseljenu, vreani, izrugivani, tueni, u lancima i tamnicama, a na kraju su i samu smrt pretrpeli za ljubav Hristovu. Tako su ga zavoleli i sveti muenici. Ostavivi sve: roditelje, enu, decu, in i ast, da se ne bi odvojili od Njega, prolivali su krv svoju. Tako su ga zavoleli prepodobni oci nai, i radi ove ljubavi ostavili svet, svetsku slavu i svu tatinu njegovu. Ljubavi radi Hristove udaljavali su se u manastire i pustinje i predavali se posluanju, savrenom odsecanju sopstvene volje, i svojih prohteva, da bi bez prepreka radili svome Gospodu. Ti si, ljubljeni brate, ve si postavio poetak. Sada se trudi da zavoli Gospoda svom duom svojom, to jest da se s Njim sjedini srcem, umnom neprestanommolitvomIsusovom,istarajsedaoistiunutranjegovekaodsvihpomisli koje nisu po Njegovoj volji. Tada e poznati kako e slatke biti rei Gospodnje u tvom grlu(up.Ps.118,103),ikakojeveseloiprijatnobitisBogom.Prorokjerekao:SetihseBoga iobradovahse(Ps.76,4).KoneprestanosNjimgovoriipominjeNjegovosvetoime,kakoda se ne raduje Imenu Gospodnjem? Ako je prijatno besedovati sa carem zemaljskim i dobiti od njega nagradu, kako je to tek sa nebeskim Tvorcem, na Koga ni angelski inovi ne smeju da gledaju? O kako je to sladosno! Ali, nemojmo o tome govoriti reima, jer kad iskusi na delu, tadae shvatiti i reie:Gospode, dobro nam je ovde biti. Uzmi me od ovog tatog sveta i njegovih lukavstava. Ne elim vie da u njemu prebivam. Bojim se da menerazlueodTebe,slatkimojGospode! Sada idi na Svetu Goru i trudi se da dostigne tu radost. Tamoe nai takve oce i uitelje kojijeimajuuizobilju,aitebijemoguudelitisamoakoihusvemuposlua.Joutirei kakotrebavoletisvogblinjegisvakogoveka:Apostoljerekao:Akokoree:ljubimBoga,a mrzi brata svoga, laa je (Jn. 4, 20). Ljubav prema Bogu dokazuje se ljubavlju prema blinjem. Blinje ne treba da volimo kao same sebe, nego neuporedivo vie. Savrena ljubav se poznaje po tome to sam u stanju da poloim svoj ivot (duu) za brata (up. Jn. 15, 13). Eto to je savrena ljubav. Takvu ljubav ne moe stei niko ko je milju i srcem privezanzaprelestiovogsveta.Usvetusedeavajuubistva,grabe,zloba,zavist,mrnja, kleveta, sporovi zbog poseda i bogatstva, ili zbog asti i svetske slave, ili zbog telesnih strasti. Zato je reeno: prijateljstvo prema svetu je neprijateljstvo prema Bogu (up. Jak. 4,4). Ni jedan sluga ne moe sluiti dva gospodara (up. Lk. 16, 13), jer ko hoe od sveg srca da zavoli Gospoda Boga i svog blinjeg, taj, po Jevanelju, treba da ostavi svet i sve to je u svetu i da sledi za Hristom putem monakog ivota. A i onda, ako ne stupimo u savreno posluanje, i ne odseemo sopstvenu volju, i neuvamo svoje srce od skvernih pomisli, i ako se ne staramo o oienju unutranjeg oveka, moemo poginuti i u samom pristanitvu. Nae spasenje je u odricanju od samih sebe, i u uvanju svog srca u neprestanoj umnoj molitvi Isusovoj. Ako se odreknemo samih sebe, i ako svoje srce budemo uvali od avolskih nagovora, i ako um svoj budemo drali u neprestanoj

molitvi,tadaeseunamaskupitiiprebivatisvetrivrline:vera,nadailjubavtadaeseu nasuselitiSvetaTrojicaOtac,SiniSvetiDuhJedanBog,Komeslavauvekove! TakosamseponovootpremiomoremprekoKonstantinopolja.PonovosamstigaouSvetu Goru i nastanio se u svojoj pustinji, ponovo sam poeo da pravim kaike i ivim u tihovanju, i mnogo se radovao tome, jer sam bio udostojen da dostignem tiho i mirno pristaniteSveteGoreAtonske. Jednom sam se, prolazei sa svojim rukodeljem pored Iverskog manastira, udostojio da vidim svetog patrijarha Grigorija V, koji se tamo odmarao, a kasnije su ga muki ubili Turci. Kada sam ga video kako sedi pored manastirske kapije sa dvojicom akona, ukraenog sedim vlasima, moja dua je ustreptala i obradovalo se srce moje. Brzo sam skinuo svoju torbu i bacio se pred njegove noge.akoni mi rekoe da je to patrijarh. On me je blagoslovio. Ja sam mu celivao ruku, a on meni glavu, pa je rekao:ta eli, oe? Ajamurekoh:elimdavaasvetostuzmeodmogbednogrukodelja.Onjenaredioda donesem,pa sam odabrao desetak kaika idao mu. Od njih jeon uzeosamo tri, a ostale je vratio. Ja sam molio da uzme sve, ali je on rekao: Dovoljno je u ime Svete Trojice! blagosloviomeiotpustio. U Svetoj Gori sam proiveo tri godine. Onda su ponovo nastupili nemiri: namnoili se razbojniciisvudajevladaostrahitrepet.Manastirisusesvizatvorili,apokelijamasvuda mukainevolja.Trpeosampolagodinemisleidaevaljdaproi,aizasauasjebilosve gore. Nisam vie mogao da izdrim, zaplakao sam i oprostio se sa Svetom Gorom. Otpremio sam se u Konstantinopolj morem. Tamo sam bio kod drugog patrijarha i udostojio se da i od njega dobijem blagoslov. Onda sam se otpremio brodom, i mnogo doiveo straha na Crnom moru. Samo to nismo potonuli. itav mesec nas je gonilo s jednog kraja na drugi, i ve smo oekivali smrt, jer hrane vie nismo imali. Onda nas je bacilo prema Anadoliji i pristali smo uz jednu planinu, blagodarei Gospoda. Ovde mi Grci laari rekoe: Oe, sada smo, slava Bogu, pristali kod prepodobnog Grigorija. Poimo i poklonimo se njegovim svetim motima! Pitao sam: Kojeg Grigorija? Oni rekoe: Uenika svetog Vasilija Novog, koji je imao velika vienja. Posle smrti svetog Vasilija otiao je u ovu pustinju i ovde zavrio ivot, pa je tu i sahranjeno njegovo telo. Ja sam se veoma obradovao. Laari su uzeli tamjan, ulje, mene posadili sa sobom uamac, i izali smo na obalu, popeli se na brdo, a onda u veliku peinu. Ili smo daleko i doli do crkve, u kojoj je na sredini bila nainjena grobnica. Tu je visilo jedno kandilo. Grci mi rekoe: Ovde se spasavao sveti Grigorije, i u ovoj grobnici je sahranjeno njegovo telo. Onda su sipali ulje u kandilo, zapalili, pokadili tamjanom, odmorili se i celivali grob, i moliliBojegugodnikadasenaeputovanjepovoljnozavri.Zatimsmosevratilinabrod, i Bog je dao dobar vetar, pa smo pristali uz jedno selo gde smo kupili sebi hranu. Zatim smo plovili dalje, i ubrzo stigli u Moldaviju. Ponovo sam se vratio u svoju obitelj gde su me primili s ljubavlju, i otpustili me u tihi skit Pokrovski, gde sam se naselio blizu oca Platona, i iveo sa njim kao sa drugom i savetnikom. Poeo sam u svemu da mu

podraavam i mnogo sam od toga imao koristi. U to vreme on je ve bio preplivao more strasti,idostigaotihulukuslatkogtihovanja. ManastirNjamecnijesamnegopodsobomimaimanastirSekuljimnogoskitova,usvima njima ivi bratija iz Njameca. Hrana se svima alje otuda, a odeu nabavljaju sami, i svi se bave raznim rukodeljima. Svoja rukodelja daju u manastir, a za to dobijaju sve to im je potrebno. Otac Platon jeitavog svog ivota pisao knjige a ja sam rezbario kaike. Uskoro sam se postrigao u shimu i ostavili su me u punom miru i tiini a snabdevali su me svim to mi je bilo potrebno. Blagodario sam Gospoda to sam se udostojio da steknem takav mir. Proiveo sam tako s ocem Platonom vie od dvadeset godina. Po pet dana u nedelji sedeli smo u keliji za rukodeljem,utei i bavei se umnom molitvom. Svake Subote smo odlazili u Sabornu crkvu i prieivali se Svetim Tajnama. Takoe smo svake nedelje i na velikepraznikeilina svenonabdenija.Jelismojednostavno:jedanputdnevno,asredom ipetkomsmopostili,tojestnismonitajeli.Svakegodinenasvetuetrdesetnicuzatvarali smo se u kelije. Pripremili bismo sebi suharke i vodu, zatvorili prozore i vrata, i sedeli sami,samosaGospodom,doLazareveSubote.Jedinojesvakesubotedolazioduhovniksa svetimTajnamaiprieivaonas. Posle dvadeset godina ovakvog ivota, otac arhimandrit sa bratijom nas je zamolio da preemo blie manastiru na korist ostale bratije. Iako nam je izgledalo teko da se odvojimo od drage nam i tihe pustinje, bila je to volja Boja. Tako su nam dali izdvojenu kelijuvanmanastira.Unjojsmopoelidaivimopoprvobitnompustinjskomustavu.Kod mene je, slava Bogu, bilo spokojno, ali je ka ocu Platonu nagrnula sva bratija. Dveri njegovekelijenisubilezatvorene,negojeulaziokojehteo.Idatajebilapremudrostsvima nakorist.Poteklajeiznjegovihustakaoizobilnareka.Ijasamgaestoposeivao,inikada nisam mogao do sitosti da se nasladim njegove besede. Kada je nastupila sveta etrdesetnica, mi smose opet zatvorili. U Lazarevu Subotu smo poli u Sabornu crkvu na liturgiju. Otac Platon je iao pred nama sam, a mi sa bratijom za njim. Dok smo ili, sa glave oca Platona se do neba uzdigao beli stub. Mi smo svi to videli i pali na zemlju. A kada smo ustali, otac Platon je ve bio uao za manastirska vrata. Mi smo doli za njim u crkvu i poklonili mu se do zemlje. On je, meutim, rekao:Zato mi se, brao, klanjate? ToudojeBogpokazaone radi mene, nego radi vas. Vidite likako Gospodproslavlja one koji Mu slue. Sluite Gospodu od sve svoje due, pa e i vas proslaviti, ali ne u ovom veku,negoubuduem,beskonanom! Otac Platon je takoe sve uio da pobeuju strasti, da ive u savrenom posluanju i da odsecaju svoju volju, da budu smireni, nii od svih, da svakoga ljube nelicemerno, a posebnodaisteunutranjegovekaidaneprestanotvoremolitvu.Takojeproiveodeset godina.OndanasjeotacPlatonnapustioizazvavivelikipla,jernasjeostaviosiroadna ovom svetu, da se sami borimo protiv strasti iavola. Posle smrti oca Platona sva bratija se obratila meni sa svim nevoljama i slabostima: neko nije zadovoljan hranom, nekome je teko posluanje, nekome neto drugo. A otkud se sve to desilo? Zato to je presahla

ljubav i to su razorili opteie. Ja sam govorio sa upravom da sve podjednako ljube. A onisutosvepotvrivalinareima,alineidelom.Braaplau,meneuznemiravaju,aksu potpuno razorili moje tihovanje. Poeo sam da smiljam ta da radim: ako u da ivim ovde, treba bratiju ljubiti do kraja, i duu poloiti za njih. Trebalo bi stradati jer se popraviti vie ne moe. A ako odem odavde, kako da ne razljutim Boga to samo za sebe samogtraimmira,abratijuostavljamdasemuibezsvakeutehe.Aznasedanemavee ljubavi od one kad neko polae svoju duu za brata. A proces zapoet u manastiru jako je tekozaustaviti.Ruenjeidebrzo,alijeobnavljanjeizuzetnoteko. Tri puta je dolazio mitropolit Venijamin da bi vratio opteie, i mene je pozivao sebi, ali nita nije mogao da uini. Starija braa nikako nisu htela. Ja sam molio mitropolita da me otpustiiz manastiraNjamecumanastir Voron, u pustinjsku keliju velikog starcaOnufrija, druga starca Pajsija gde je on iveo sa jeromonahom Nikolajem i starcem Teodorom, i gde je zavrio svoj ivot. Mitropolit je zaplakao i rekao mi: Ja bih, oe Jovane, eleo da ti poivi ovde i podri bratiju, da tei nevoljne i koristi slabima, ali se bojim da te zadravam da te ne bih raalostio. Bog te blagoslovio: idi i moli se i za mene grenog Venijamina. I ja veoma elim da ostavim svoju katedru i da u miru i tiini i molitvi provedem ostatak svog ivota. Vie od etrdeset godina kao mitropolit upravljam Moldavskom katedrom, i imao sam mnogo svakakvih iskuenja. Poslovi su nai veliki. esto je odsustvovao knez, pa sam morao da upravljam i celom Moldavijom. A ko ivi, a da ne sagrei Bogu i blinjemu? Odavno imam elju da sve ostavim i da plaem zbog svojih grehova, ali mi okolnosti ne dozvoljavaju. Koliko godina zidam sabornu crkvu, i nikako da je dovrim. eleo bih sam da je osvetim, premda je ve oigledno da se neu udostojiti, jer su snage ve na izmaku! Ja mu na to rekoh:Vladiko sveti, sabornu crkvu izgleda neemo osvetiti. No treba se vie pobrinuti za unutranju crkvu, da nju dobro sagradimo. A i mir moe dobiti samo na kratko vreme! I tako smo se oprostili. Ja sam otiao u manastir Voronu. Primio me je arhimandrit Rafail s ljubavlju i otpustio u onu pustinju, gde meje snabdevao hranom. I ivim ovdeetiri godine kao u raju, spokojno i u tiini. I svake subote odlazim u manastir, prieujem se svetim tajnama i ponovo urim ovamo.(IzbelekiocaPartenija) Ja sam, pisao je inok Partenije, pao pred njegove noge i u suzama poeo da govorim: Oesveti,oprostimigrenomiispriajmiotajnamatvogtihovanja:kakveplodovejetebi donelo, kakvim te je Gospod darovima nagradio? On se ispunio suzama i rekao:Zato me pita, edo, o onome to je iznad mene? Nemoj pitati o tome, nego idi s Bogom na Svetu Goru Atonsku i trudi se da oisti unutranjeg oveka molitvom. Kada tvoje srce bude ranjeno ljubavlju Hristovom, tada e sam doznati kako je dobro biti s Bogom! Ja sammolio,damikaemakarmalo.Onjesasuzamarekao:Sasluajmegrenog.Otkriu ti tajnu, ali dok sam ja iv, uvaj je. Otkriu ti deo mog bogatstva i ti ga ne sakri, nego, kada doe vreme, i drugima ga otkri. Po dolasku u Njamecki manastir i uvi od starca Pajsija o umnoj molitvi, upitao sam ga kako je treba poeti i kako dejstvovati. Poeo sam

da ispitujem na delu i ona mi se uinila tako slatkom, da sam je zavoleo vie od svega na svetu. Zbog toga sam beao od bratije, zavoleo utanje, esto se udaljavao u pustinju, kloniosesvihsablazni,aosobitopraznoslovlja.ZbogtogasamdvaputaputovaonaSvetu Goru,iscrpljivaosebeposluanjem,naporima,postom,metanijamaisvenonimstajanjem: svedabihstekao neprestanuumnu molitvu.Zbog nje sam seesto zatvarao u keliju, i sve sile troio nje radi. A kada sam tako inio mnoge godine, malo po malo, poela je da prodire u mene. Zatim me je kada smo iveli u Pokrovskom skitu, posetio Gospod radi molitava oca Platona: moje srce je ozarila neizreciva radost i molitva je poela sama da dejstvuje. Toliko mi se usladila da mi ne da da spavam: zaspim po sat dnevno, pa i to sedei,iopetustajemkaodamisannetreba.Paikadaspavam,mojesrcebdi.Poelisuda se pokazuju i plodovi molitve. Zaista,edo, Carstvo Nebesko je u nama. Rodila se u meni neizreciva ljubav prema svima, i suze: ako hou, mogu plakati neprestano. I tako su mi slatke postale boanstvene knjige osobito Jevanelje i Psaltir, da se ne mogu nasladiti, a svaka re me baca u divljenje i ini da mnogo plaem. O Boe, objavio si mi ono to je skriveno i nejasno u Tvojoj mudrosti (up. Ps. 50,7).esto uvee ustajem daitam Psaltir i molitvu Isusovu, i prebivam u ushienju, van sebe. Ne znam gde sam, da li u telu ili van tela, ne znam, Bog zna. Kada doem sebi ve je zora! Ali mi se dade alac u telo da me mui da se ne ponosim (up. 2 Kor. 12,7). Nikako ne mogu da budem sa narodom, a ponajmanje sa mirjanima. Sa enama uopte nisam u stanju da govorim. Ve vie od etrdesetgodinanijednanijebilaumojojkeliji,iakosumnogeeleledasamnomgovore. Ja ih sve odbijam jer sam slab. Jo sam mnogo iskuenja i povreda pretrpeo od avola. Rei u ti da volim da itam knjige, a osobito Jevanelje, Psaltir, Dobrotoljublje, Isaaka Sirina, a i drugih knjiga imam podosta. Sve one lee u manastiru. Novac nisam sticao i nita ni od koga nisam uzimao, osim knjiga. A sada mi oprosti to si me prinudio da tako mnogogovorim.Hajdemoumanastir.Ijautamonoiti,pauteispratitisutra! Starac je umroetiri godine posle ovog razgovora, 1843. Bio je srednjeg rasta, sedih vlasi, brada mu je bila mala, bela. Bio je tako mrav da meso i krv skoro nije imao. Sve je savetovao i uio strpljenju, posluanju, postu, smirenju i ljubavi. Neke i sozercavajuem bogomisliju,alinesve.Jojemnogoplakaoialiozbogsvihkojinepotujusvetepostove, sredu i petak, i govorio: Oni ljudi koji samovoljno ne potuju svete postove ivi su telom, a duama su pomrli, jer privlae na sebe kletvu sabora i svetih otaca. Zabranjivao jedruenjesatakvima. JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA DUHOVNIKEVSTRATIJEGRK

 Otac Evstratije se rodio u Tralbzuntu, u Maloj Aziji, oko 1783. godine. Roditelji su mu bili pravoslavni Grci. U monatvo je stupio jo kad mu je bilo osam godina u manastiru Sumila blizu svog rodnog mesta, u kom se nalazi proslavljena udotvorna ikona Majke Boje. Tamo je primio postrig i proiveo oko dvadeset godina. Tamo se udostojio i ina jeroakona, a zatimisvetenstva.ivei u toj obitelji on jesluao o patnjama hriana koji senalazepodtekimturskimjarmom,ijakosezbogtogaalostio.Turcisuhrianemuili inetedimiceubijali,ueljidaiskorenehrianstvokojesumrzeli.OtacEvstratijejepoeo da moli Gospoda za jedan od tri dara: da primi muenitvo za Hrista, da otkupi hriane izropstva,ilidastupinaputasketskogivota.IGospodmujeispuniomolbu. Poto ga je nagrizla tuga zbog nasilnitva nad hrianima, on je mislio kako da im pomogne,paseotpremiouKonstantinopolj.Tamojeprednajuticajnijimljudimaudravi, meupredstavnicimagrkognaroda,svedoioopatnjamahrianaimoliozapomo.Oni su ga odbili govorei da sami slue Turcima kao inovnici Divana, pa, ako se sazna da pomauhriane,moguzbogtogastradati.TadaseotacEvstratijeobratioenamatihistih arhonata,i one sumudavalenovac i zlato. Tako seobratio za pomoi bogatim trgovcima idrugimhrianimakojisupotovalistarca,imatabizatraio,radosudavali. Otac Evstratije je naao dve ene, jednu Turkinju, tajnu hrianku, koja je znala grki, i drugu, Grkinju, koje su njegova uputstva ispunjavale na najbolji nain: kupovale su na trgovimahriane,nareivaleimdaobavenekakavposao,ineprimetnozasvetputalena slobodu. ene su, ako su to htele, bile upuivane u manastir koji se nalazio na susednom ostrvu, pa je kasnije ona Grkinja postala igumanija. One koje nisu elele u manastir, stupalesuubrak.Decususlaliudobrekole. Za svih osam godina koje je starac posvetio oslobaanju hriana, on je uzimao hranu jednom nedeljno, subotom. Ukupno je otac Evstratije otkupio devesta ljudi. Ali, cela stvar se nije mogla sakriti od Turaka. Na kraju su vlasti saznale da nekakav monah otkupljuje hrianeiputaihnaslobodu.Stiglajeprijavaposlekojejeusledilastroganaredbadatog monaha, ma gde da ga nau, odmah dostave na Divan, jer su starca smatrali saradnikom grkihustanika. Ovako su ga opisali: monah malog rasta, ide u pohabanoj odei i neuglednoj kamilavki, pogrbljen,gledananie,ulaziubogatekue.Turcisutrailiistraarilialinigdenisunaili na starca: on kao da je bio neuhvatljiv. Jednom su saznali da se otac Evstratije nalazi u magazinekogtrgovca,pasupourilidagatamouhvate.Staracimjepoaoususretaliga nisuvideli,ilipopromisluBojemnisunanjegaobratilipanju.Kadajeonproao,kavasi su poeli da se raspituju u magazi za monaha, traei odluno da im ga predaju. Svi koji su tamo bili rekli su da ne znaju takvog monaha. Turci su se zbog toga tako razbesneli da su na licu mesta sasekli dvojicu. Poeli su da pretrauju magazu, ali starca nigde nisu nali.

Jednom je starac sa jednim svetenikom iaoamcem u Galatu. Turci su primetili da je to on i pucali su, ali nisu ubili njega, nego njegovog saputnika. amac je bio nedaleko od obale pa je starac iskoio i sakrio se. est meseci je proveo u kui jednog hrianina sakriven, a onda je izaao. Meutim, vie nije mogao da nastavi sa otkupljivanjem hriana, jer su u to vremeak obesili patrijarha Grigorija V, a mnoge najvienije hriane ubili. Sada je opasnost pretila svima, i nije bilo koga da mu pomae, jer su i kue ranijih darodavacabileopljakane.Nevideimogunostdaproduisasvojimdelom,ibuduida jedaljiboravakuTurskojpostaoopasan,onseotpremiouJerusalim. Poklonivi se svetim mestima, iveo je u lavri prepodobnog Save Osveenog, i poeleo da tamo i ostane. Tu ga je patrijarh odredio za opteg duhovnika bratstvu, a posle, kada je primetio njegov vrlinski i podviniki ivot, i za svog linog duhovnika. Deset godina se starac Evstratije podvizavao u Velikoj Lavri. Meutim, uznemiravanje od onih koji su trailinjegoveduhovnesaveteipoukenateralogajedatraitiiiusamljenijiivot. Doznavidajegrkiustanakzavren,odluiojedaodenaSvetuGoru.Tujenaaoeljeno tihovanje, i sa radou u dui naselio se u Kapsokalivijskom skitu. Poto je posebno voleo igumanaDionisijata,Stefana,onjeestobivaotamo.Uskitunijedugoiveo,svegatriipo godine. Leontije daskal kiriks, poznat svima kao ovek uen i duhovan, Stefan, iguman Dionisijata,ovekvisokogiduhovnogsvetogivota,Pantelejmon,monahistogmanastira, i starac Evstratije, sastavili su molbu vaseljenskom patrijarhu. Objasnivi sve razloge neurednosti idioritmikog ivota i svetosti opteiteljnog ustava koji su odredili sveti bogonosni oci, ktitori svetogorskih manastira, oni su ga zamolili da svojom duhovnom vlau uvede opteie u svim manastirima na Atonu. Navedeni razlozi su bili toliko ubedljivi i vani, da je patrijarh odmah napisao povelju u kojoj je svim svetogorskim manastirima naredio da uvedu opteie. im su za to uli saborni starci (proestosi) idioritmikihmanastira,odmahsuseustremiliuCarigradibogatopotkupiliturskevlasti, pa i neke od duhovne vlasti. Na kraju su na svoju stranu privoleli i samog patrijarha. Starci su se trijumfalno vratili na Svetu Goru, a potpisnici one molbe su morali to pre da sesklone,kakojekomogaoiznao. Starac Evstratije se sam otpremio u Carigrad i u poetku naao pribeite pri hramu PanagijauGalati.Nekizlonamerniljudisusaznalidajeontamoipotkupilijednogoveka dagaotruje.Saznavizatoodsvetenikakojisusluiliuhramu,staracseodatlepovukao naostrvoHalku,gdesepodvizavaosvedosmrti. Starac je svojim uenicima govorio: eto, eda moja, Gospod mi je ispunio elju: nisam mogaocelogivotadaotkupljujemhrianeodTuraka,nisambiodostojannimuenikog venca, ali me je Gospod udostojio da zavrim ivot u askezi. Ali, ja nita nisam obavio onako kako su to nai prepodobni oci asketi, koji su zasijali vrlinama i bogougodnim delima. eleo sam muenitvo, ali ga nisam bio dostojan. Gospod mi je dopustio samo netonevoljailiavanja,premdaniutomenisammnogonapredovao!

Meutim, u razgovoru s ljudima koji su mu bili bliski duhom, starac je govorio da je istinsko monatvo vie od muenitva: u mukama se strada jednom, ponekad samo nekoliko sati, a istinski monah je svakodnevni muenik. Svakog asa, svakog minuta on trebadajenastrai. Od samog poetka starac je drao ovakvo pravilo: svakog dana je inio po tri hiljade metanija, uglavnom nou. Dvaasa bi posvetio umnosrdanoj molitvi Isusovoj, a onda bi poeo sa metanijama. Zatim bi se ponovo bavio umnom molitvom ili itanjem, a onda dalje metanijama. Smenjujui jedno s drugim on je uvek ispunjavao svoj broj metanija. Ovo pravilo je odravao skoro do smrti. Tek sedam meseci pre kraja ga je napustio, jer ga je bolest sve vie spreavala. Poneki su se, ivei kod starca i znajui za njegove podvige, mnogo udili kako mrav stari u godinama moe da ini po tri hiljade metanija, i to utolikovietojeonneprestanoprebivaouumnojmolitvi.Baveisemolitvomonjeuisto vremevrioidelatnepodvige. Stareva peina je vie liila na mrtvaki sanduk nego na prebivalite: u njoj je uvek bilo mrano i njeno malo prozore jeuvek bilo pokriveno debelom zavesom. Jednom je uenik Antim pitao: Kako ti, oe, moe da ivi u tako tesnom i tamnom zatvoru? Starac je odgovorio:Predstojinamsvakakozatvor,iliprivremenoovde,ilitamoveno.Akoovde ne budemo iveli u tesnoi i tamnici, tamo emo. Starac ak ni na Uskrs nije izlazio iz peine. Svake noi je on obavljao bdenije, a svakog dana od devet sati ujutru je sluio liturgiju u svojoj crkvipeini, za koju je retko ko i znao osim njegovih uenika. Posle liturgije starac bi obino seo u ugao, na kozju kou, da se odmori, i dremao bi prekrstivi ruke preko grudi. Takvo odmaranje bi trajalo neto vie od sata. Uenici su mu dolazili na bdenije samo nedeljom i praznikom, a on im je ponekad govorio:Meni bdenija nisu potrebna, i sluimihsamoradivas,danebistezapaliulenjost! U starevoj peini stolica nije bilo pa su zato uenici koji su dolazili stajali, i to pogrbljeno zbognisketavanice,tosu,prirodno,tekopodnosili.Meutim,poslenajveeiscrpljenosti javljalasesnaga,ionisubodroproduavalibdenije.Takojebiloiprimetanijamaidrugim podvizima: proimala ih je nekakva sila usred najveeg umora i krepila ih. Starac je celu nostajaona nogama isamo jeponekad prislanjao ruke na patericu, premda senijekrivio nego je stajao kao upaljena svea pred Bogom. Takvih dana bi se suze kao dva potoka lile nazemlju.Onjeimaovelikidarsuza:ponekadsusedokbiitaonekitroparBogorodiciili svetome, ili veliko slavoslovlje, suze lile kao iz izvora. Jednom je otac Antim stajao, nalaktivi se na patericu. Starac je to primetio i rekao:Na ovaj nain ti odobrovoljava avole! Uenici su polagali predviene metanije, kao i sam starac, ne odjednom, nego oko sat metanija, a posle bi se odmarali molei se stojei. Jednom su neki iz stareve okoline pitali njegovog uenika kako se moe initi toliko metanija. On je odgovorio: U poetku je

teko i stometanija, aonda sa vremenom, pri posnoj hrani biva sve lake i lake. Ne samo stonegoiduplovie,paipetstoiviemoeseuinitibeznaroitognapora! Staracjesvakegodinebolovaojednomilidvaputa,iskorouvektanoetiridana.Bolovao je tako da mu je bilo teko pridii se, ali se leio uvek samo metanijama.im bi osetio da moe,onjesavelikimnaporompoinjaosametanijama,itoihjebreinio,tomujebilo lake,takodajenakrajuobinoozdraviousredmetanija. Imao je sedam uenika. elei da sauva usamljenost i tihovanje, on je ostavio samo jednog uenika da uz njega ivi dvadeset pet godina na nevelikom rastojanju u posebnoj kolibi, a ostale je poslao na susedno ostrvo, odredivi im vreme kada mogu da dou radi duhovnog saveta. Ponekad i vie od mesec dana nisu mogli da dou do njega. Jer, iako je rastojanje malo, kada dunu jaki vetrovi na malom amcu nije moglo da se pree. Kad je takostrogbiopremasvojimuenicimatatekdasekaeoobinimposetiocima? Jo zadugo do smrti on je jednom rekao ueniku Antimu kako mu je bila data takva molitva da se i za vreme sna njegovo srce moli. Tako su se na blaenom starcu ispunile rei cara proroka: ja spavam a srce moje bdi. To i jeste naslee svih koji usrdno trae GospodaikojiGanalazeusvomsrcugdeseuseliopoSvomobeanju: Ako me neko ljubi, re moju drae, i Otac moj ljubie ga; i njemu emo doi i u njemu emo se naseliti(Jn.14,23). Zbog toga je potrebno dobro paziti da sene prezre neki siromaak, ako oniskrenopotujeImeTrojedinogBoga. Staracsemolioovako:nagnuobimaloglavupremagrudima,sedeiilistojeiizgovaraobi polakosaumiljenjemipanjomGospode,IsuseHriste,pomilujme,vezujuisavumza reimolitve,onjezaustavljaodahtakodaodgovarapokretuuma. Jednom su na Svetlo Hristovo Vaskrsenje uenici eleli da kupe sir i pitali su za to starca. On je rekao: Brao, sir u sebi nosi slast, a onaj koji jede slatku hranu, biva lien dara suza! Starac Evstratije je bio poznat kao prozorljivac: kome god bi neto rekao, sve se tako deavalo do sitnice. Imao je i darudotvorstva: dok je jo bio u Jerusalimu tamo se desila kuga, i jedna devojka je umirala blizu groba Majke Boje u Getsimaniji. Ve je bila na izdisaju kad je starac pomazao uljem iz kandila Majke Boje. Istog trena je bila zdrava. Jednu enu je dvadeset godina muioavo. Leili su je mnogi lekari, ali bez uspeha. ena se obratila starcu Evstratiju i traila da se za nju pomoli. Starac je naredio da ide u crkvu i da se deset dana prieuje Hristovim Tajnama. Ona je tako i uinila i desetog danaavo je povikao njenim sopstvenim ustima:Odlazim, odlazim od ovog zlog starca! Tako se iizleila. Jednomjezbogneegastarcutrebalodaizzemljeiskopaup,ogromnuposuduzauvanje vode koja je bila ukopana u zemlju da se voda ne bi grejala. Starac je sa sobom poveo tri

uenikairekaodaizvlaiup.Makolikodasusenaprezali,nisugamogliizvui.Staracje bio nezadovoljan. Udaljio je uenike, uzeoup jednom rukom i izvadio ga, postavivi ga predzaprepaeneuenike. Jerusalimski patrijarh Kiril II je, kad bi bivao u Konstantinopolju, uvek posecvao starca Evstratija, koji mu je bio duhovnik i u Jerusalimu. I sveteni sinod konstantinopoljske patrijarije je cenio starca, i ne samo to ga je cenio nego ga se i plaio. Deavalo se da starac neto kae, a da sinod uri to da ispuni do iice. A evo zato. Starac je meu uenicima imao jednoga iz bogate kue po imenu Arsenije,ija sestriina je bila udata za vanog inovnika patrijarije. Po sestrinoj molbi otac Arsenije je ponekad dolazio u njihovukuuradiduhovnograzgovorasnjom.Njenommuuse,izgleda,tonijedopalo,i nijeeleoda Arsenijedolazikod njih, samoga zatonijeterao da ne biuvredio enu. Posle nekog vremena umro im je bio sin. Mu je to iskoristio kao povod da prekine Arsenijeve posete. Poeo je da pria kako je Arsenije vradbinama uguio njegovog sina, i molio je u sinodu da ga zatvore u tamnicu. Svi arhijereji suutali, ali je jedan, da ugodi tomoveku, rekao:Da, treba ga zatvoriti. On se obratio posluzi rekavi:Privedite ga! Poslali su strau po Arsenija. Kada su ga priveli u patrijariju, objasnili su mu njegovu krivicu i Arsenije je odgovorio:Ja samovek grean i otiao sam u pustinju da oplakujem svoje grehe, a vradbine nikakve ne poznajem! U istom tom trenutku je obojicu i arhijereja i inovnikastiglastranaBojakazna:arhijerejjeuzviknuotriputa:Ah,ah,ah:ipustio duh. A inovniku se pomraio um. Tada su svi lanovi sinoda u jedan glas rekli: to brevratiteovogmonaha.ZauvredustarcaEvstratijaprovaliesezemljaiprogutaenas! Starac Antim (potonji dikej u Kapsokalivijskom skitu) je priao kako je stupio kod starca Evstratija:iveo sam u Konstantinopolju i budui u svemu svetovnjak, nisam znao da uopte postoje pustinjaci, nego sam kao i drugi mislio da je to bilo u davna vremena, a da jedanasnemogue.Desilosedasamotomepoveorazgovorsajednimpoznanikom.Onje poricaomojemiljenje,rekavidaidanaspostojeasketipodvinici,ispriavimiostarcu Evstratiju koji se podvizavao na ostrvu Halki. uvi to, poeo sam da ga molim da me odvede tamo, obeavajui da ga nagradim koliko god zatrai. Otiavi na ostrvo, obojica smopolikamestugdeivistarac.Kadsmoprili,unjegovojpeinisubilatrojicauenika kojisuseutovremebavilimolitvom.Primetilisunasipoelidasekrijuumraku.Priavi peiniosetiosamneiskazivmiomiris,alinamojualost,nistaracninjegoviuenicikojisu ivelinedalekouposebnimkolibama,nisunamotvorili.Svudajevladalamrtvatiina,kao da nikog nije bilo kod kue. Kucali smo na sva vrata i nismo dobili odgovor, pa smo se vratili umanastir Bogorodice, gdejekola.Ja sam platiosvog vodia i otpustio ga. Gorui od elje da vidim starca, vratio sam se pred peinu posle zalaska sunca. Ne znajui put, probijao sam se kroz grmlje. Desilo se da je, kada sam priao, starac stajao pred peinom. Molio se licem okrenut istoku i naslonjen rukama na patericu. Po istonom raunanju bilo je oko dva sata nou. Ja sam mogao videti samo starevu glavu koju on kao da je kretao u molitvi.

Ona se lagano njihala. Iz daleka sam uinio poklon i rekao: Blagoslovi oe! Starac je pitao: Ko si ti? Odgovorio sam: Hrianin iz Konstantinopolja koji je doao do vae svetosti da se ispovedi! Starac je odgovorio:Ja to ne mogu da obavim, nego idi u grad, tamo su svetenici i arhijereji; njima se ispovedaj! Poeo sam da ga molim i rekao da sam doaobakodnjega.uvitostaracjerekao:Tinemoeouvatiiliponetionotouti rei!Jasamgaubeivaodauponeti;samonekamepriminaispovest.Nakrajujestarac rekao: Hoe li da bude monah, ako te ispovedim? Odgovorio sam da imam sestre koje izdravam svojim radom. Ali kroz pet ili est godina, kada se one udaju, moiu da stupim u manastir. Starac je, ispitujui me, rekao:Ostavi ih i stupaj ako hoe odmah, a ako misli da prema njima ima dug, neka greh padne na mene! Pri tom je moju ruku poloio na svoju da me utvrdi. Zatim je rekao: Ti samo zavoli Marijin deo. Nju je pohvalioGospod! ta se tu moglo? Reio sam da ostanem. Starac je pozvao jednog od uenika i uruio me njemu rekavi:Uzmi ga na deset dana i naui ga monakom pravilu. Posle mu odredi posebnu keliju! Verovatno je starac hteo da ispita moju volju, jer ako nema potpune, vatrene odluke, niko se tamo ne moe odrati. Jeli smo jednom dnevno, u deset sati po istonom: samo hleb i presnu travu. Od toga sam doao da takve iznurenosti da su mi se treslerukei noge, icelotelo. Ali kada jebilo vreme da seita odreeno pravilo,ni sam ne znam kako i otkuda, dolazila je snaga, i ja sam oseao neobjanjivu unutranju radost. Kadasmoseokupljalikodstarcanabdenije,svinjegoviueniciijasnjima,upeinisenije moglo uspravno stajati, jer je tavanica bila vrlo niska. Kada bi starac s nekim govorio, nikadane bisedeo.Stajaojegledajuilicempremaistoku,lakoseoslanjajuinapatericu,i takorazgovarao. Kadasamvebioprimljenkaouenikstarev,jednomsammurekao:Oe,plaimseda ivim bez posluanja, ovde je svet vrlo blizu! Starac je odgovorio: Ne boj se, samo se dri onoga to ti govorim: glavno je da ima arku elju za podvigom. Najpre ini metanije, zatim stoj na molitvi oko sata, malo priklonivi glavu na grudi, i oslonivi malo podbradak.ZatimitajsvetootakeknjigeisvetoJevanelje.Akonemasuza,udarajelom uzemlju.Apreitanja,akotijeveomatekodastojinamolitvi,sedisatilisatipomolei se,aonda maloitaj.Svetoinisaumiljenjemisuzama,aprilikommolitvepazidaseum bavi samo reima molitve. Tako radi do devetogasa. Nou, posle spavanja, kada stane na molitvu i san pone da te obara, treba kleknuti na zemlju, i biti uporan do znoja i krvi, zato to jeodreenas na dugpred Gospodom. Treba proitati jutrenje, aavo dolazi da smeta.Meutim,akoprolijemoznojikrv,nitamuneeuspeti! Otac Evstratije je sluio Boansku Liturgiju svakog dana, i tek dve godine pre smrti je napustio ovo pravilo. U njegovoj peini, gde je sada preko kamenja poloeno njegovo telo izatrpanopolaarina,saistonestranejebilaizgraenacrkva,tojestsamooltarukomeje presto bio u udubljenju stene, rtvenik u istoj toj steni, a na severu umivaonik i kadionica. Tu je starac Evstratije svakodnevno obavljao bdenije, a ujutru liturgiju. U uglu, sa june

strane od praga, bila je nametena postelja i malo prozore pored koga je lealo nekoliko knjigakojejeon danjuitao.Nisu ga viali kako spava,jer je on dremao samo ujutru, pai tosedeiilistojei,aodmahposletogabiiliiniometanijeilipoinjaosaitanjem. Uenike je uio da crkveno pravilo ispunjavaju bez proputanja, i sa izvesnim produavanjem.Kadabikodnekogprimetioduhovnipoletiuspeh,dozvoljavaomujeda se bavi umnom molitvom, ali ne odjednom nego postepeno, govorei: Svakome je neophodno da ispunjava crkveno pravilo, ali je sve to lie, a neophodno je da drvo ukrasimo i plodovima, i taj plod raa umna molitva koja dovodi do suza. Suze su plod. Monahtrebauvekdaplae! Sam starac je, kada se molio, imao maramicu na paterici. Na nju su kapale suze koje su se lilekaodvapotoiaikojeonnijestizaodabrie,ili,tanijereeno,nijemogaonatonida obraa panju budui u stanju duhovne uznesenosti. esto su uenici primeivali da staracnijeoseaonivideoonotosedeavalookonjega.Uenicisurazumeliokakvomse stanjuradi,alisenisuusudilidagapitaju.Onsamotomenijenisakimgovorio.Sanekim svetovnjacima je govorio o dogaajima kojie se desiti, a kada se sve to ispunilo, oni su poeli da govore o njegovom daru prorotva. Otac Evstratije je rekao uenicima: To govore svetovnjaci. I neka govore, a vi ne verujte. Moe liovek u dananje vreme da ima dar prorotva i da predvia budunost? Starac se veoma trudio da sve ubedi kako on nitanemainitanezna. Kada se starac razboleo tako da vie nije mogao da se stara o sebi, preao je kod uenika Makarija gde je i umro. Zbog tesnoe kolibe Makarije je dogradio jo jednu sobu u kojoj je leao starac na ubogoj prostirci sa tankim duekom i bez posebnog pokrivaa. Starac je sauvao jasnu svest sve do smrti. Kada se po okolnim mestima pronela vest o njegovoj bolesti, oko peine se okupilo petsto ljudi u elji da se udostoje da prisustvuju njegovom predstavljenjuidamuodajuposlednjupoast. Za ivota je starac malo primao posetioce, iako su meu njima ponekad bivali arhijereji i vani dravni inovnici. Narod koji se okupio eleo je da od njega dobije poslednji blagoslov, ali starac nikoga nije primao i molio je da ga ne uznemiravaju. No narod, u ljubavi prema njemu, nije odlazio. Tada se starac usrdno pomolio Majci Bojoj da Ona uini da pri njegovoj smrti ne bude nikog od tuih ljudi. Tako se i desilo: vreme je bilo tako loe da niko nije izlazio, pa su zato uasu njegove smrti oko njega bili samo njegovi bliski. Jedan od starih Svetogoraca, otac Hariton, Zografski pustinjak, je priao: Na jednom ostrvublizuKonstantinopoljaslavnosepodvizavaostarackojijecelogsvogivotasvakog danainio tri hiljade metanija. Imao je veliki dar umnosrdane molitve. Njegovih sedam uenika su bili takvog ivota da bi svaki od njih mogao biti izvrstan duhovnik u bilo kom svetogorskommanastiru.Velikijetobiostarac!

 JEROMONAHANTONIJESVETOGORAC ATONSKIPODVINICIDEVETNAESTOGVEKA PRILOG UrukopisimaocaPantelejmonanaenesusledeetribesedenepoznatihstaracakojejeon zapisaooko1870.godine: *** Kada jeovek jo pun strasti i njegova savest kao da je zasuta neistim materijalom, on ne moe trenutno da postavi srce i um svoj pred Gospoda. A ako seovek bude uporno podvizavao, i svoje srce i um ne bude odvajao do Gospoda i to ne samo onda kada ga na to podseti neka strast, onda e on brzo da napreduje zbog toga to je on uvek srcem smireniestosenalaziusuzamaiumiljenju.Iakobimusekaoovekuidesilodasagrei, onjeodmahspremannapokajanje.OnojeporednjegaiodmahseizlivapredGospoda.A sve je to savreno skriveno od ljudi, osim od onoga rukovoditelja kome se on otkriva. On moetakavputdaprohodibeziijegznanjaisamoduhovniovekmoedagarazumepo nekojpromeninanjegovomlicu. Onima koji ulaze na ova vrata pokajanja otkrivaju se velike tajne Premudrosti Boje zbog ega se oni stalno nalaze kao u nekom zaprepaenju i neizreenom plau. Oni shvataju i nemoljudskukojaimseotkrivadodetalja,akikodvrliiskihljudi,zbogegaoninikada ne mogu da osuuju. Na tom stepenu sveti Isak Sirin nalae da se ne bude bez plaa, jer neprijateljispasenjautovremeosobenonanjihkrguuzubima. Svetiocisusekadabihtelidaispunebilokakvuvrlinu,najprepripremalidapretrpesve to ih susretne. Oni nisu polagali nadu ni na kakvogoveka nego jedinstveno na Boga. I tako,pripomoiBojoj,onisumoglidainedobradelaidanetrpeteteodiskuenja. Ve je teko kada ovek ima borbu sa satanom. No ako postoje i ljudi preko kojih avo napada na njega, onda je nesravnjivo tee. Iskuenja se niim ne pobeuju osim jedino strpljenjem i smirenjem. Bolje je ostaviti sve svoje namere i pretpostavke i biti bez ikakve brige, ma ta inili sa nama: to e biti delo po Bogu. Jer, ako se neko nalazi u raznim matanjima uma, on nikada nee nai vremena da se pobrine o svojoj dui. A ako poloi nadu na Boga, on e moi da nae vreme za svoje spasenje poto Bog svakome oveku rasporeujeiskuenja srazmerno njegovim silama i delima. Ako jevaedelobogougodno, Gospod nee dopustiti da padnete u greno iskuenje neprijateljstva negoe vam u tome, po molitvama staraca, dati trpljenje. Poloite brigu svoju na Gospoda. Ako On hoe kroz

ta iskuenja da gradi vae spasenje, dae i trpljenje. Gospode tako ustrojiti da vam bude lakousrediskuenja.MiznamodasumnogidobiliblagodatSvetogDuhaodGospoda,ali iskuenja od njih Gospod nije uzimao, nego im je davao trpljenje. Ako se budemo trudili okovrlinaiopoboljanjuivotapotrebitih, ondasedosmrtineeprekratitiiskuenjazato toonaimajuprirodniuzrokitekubezprestanka.Beztoganijemogue. Ko ivi u bezmolviju, ima drugaija iskuenja. U pustinji su mnogo vea iskuenja, ako neko prebiva u savrenom bezmolviju i bezmetenosti. Ma kuda poli svugde nasakaju iskuenja:tojenakrstkojismomidunidanosimodosmrti. Kada te napadne neka strast, na primer bludna, ili ako nekog osudi, onda odmah stavi srceiumsvojpredGospodaialostivopriznajizdubine:Gospode,IsuseHriste,SineBoji, pomiluj me! Tadae u tren oka, dok jo ne stigne sve da iskae, iskuenje iseznuti. Vrag se tada boji, drhti. U mirnom stanjuovek ne moe tako brzo i silno da pribegne ka Bogu kao u iskuenju. avo, pak, videi da ne pobeuje, nego da plete vence, bei od tog ovekabezosvrtanja.Tojemoguesvugdeiniti,jerjetonevidljivoitrenutno.Bilogdeda se ovek nalazi i bilo ta da radi, on time moe svoje srce da sauva istim.uvajui na takavnainsvojesrce,inigagotovimzaprimanjeblagodatikojagabrzoposeuje. Evo sad je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja (2 Kor. 6, 2). Sada je ono u naim rukama, a ne posle, ne sutra, kako esto govorimo sebi, jer nam tako apue avo ili sopstvena ranjena i unakaena priroda. I savest u nama vapije: dokle? Bog je milostiv, On nas voli, i stradao je za nas! Ako je On za nas ivot dao, onda i mi treba bar malo da propatimo sa Njim da bismo uli u Njegovu slavu. On je milostiv, ali i pravedan. Miluje, strpljivje,oekujenaeobraanjesvimsrcem!Starac,kaoudubiviseunekubezgraninu daljinu,nastavlja:Ah,Boanska ljubavi,koliko si velika, bezmerna,nepristupana umu. Hriste Isuse! On je za nas poloio Svoju duu. Nama ostaje samo da mu se obratimo punim pokajanjem zbog svog greha pred Njim i oprostie nam! Ako Ga budemo traili i nai emo. On voli Svoja eda i javie nam se i bie s nama, ako ponovo ne zahladnimo zlom bezoseajnou. Teko meni okajanom greniku. Ako se budemo trudili da u svemu sledimo Njegovim svetim zapovestkma sadranim u svetom Jevanelju, koje su esto suprotnenaem ljudskom razumu, neemo sezastideti kada seOn javi u Svojoj slavi, i svi sveti aneli s Njim. Vie odnaihmogunosti On ne trai, a Njegove zapovestinisu teke; kadanebibilepomerisnage,nebiihtakvedavao.Jaramjemojblag,potvrdiojeOnSam,i breme je moje lako! Uzmite jaram moj na sebe... i naiete pokoj duama vaim! Pokajte se, jer se pribliiloCarstvonebesko.Roditeroddostojanpokajanja! Ne mislite, zato to ste na Svetoj Gori, daete odatle pravo i u raj. Ne, od nas se trai vie nego od mirskih: mi smo lieni briga o porodicama, o kupovanju i prodavanju. Od svega togasmoizbavljeni,alismodalizavetposluanjaSamomGospodu:daispunimousvemu Njegovu svetu volju i da se povinujemo starcima i brai svojoj manastirskoj, samo ako oni odnasnetraenetotojeprotivnovoljiBojoj.

 Ali kako to, stare, pitali smo mi, sveti oci govore da se bez usamljenog tihovanja ne moe stei pokajanje, a nas u obitelji ima mnogo, pa smo mnogo prinueni da svakodnevno optimo jedan s drugim?Da, osim pokajanja nema drugog puta na nebo. Prava tiina raa podvig, podvig raa pla, a sa njima sama po sebi ide molitva. Ali ta vi moetedainite?Upustinju?Onajenedostupnazanespremne.Dobrobibilonegdeblizu manastiraukolibi,aliitotraisvojevremeidostasnaanduh,takavkojiseprinapadima neprijateljskimjaa,inepodleeim.Umanastirujeborbakaosgolubovima,aupustinjije kao sa lavovima. Pustinja i tihovanje su plodonosniji i zaista pogodniji za pokajanje i samooplakivanje.Ali,rekaosamdanijetozasvakoga.Ponekadiavoli,videidastiemo korist u opteiu, podstrekavaju na neumereni podvig tihovanja i jedvaujno apuu: budite kao bogovi! Ne podmeu li nam oni danonono svoje zamke? Ako ne uspeju da nasupoetkupobedestrastima,onipoinjudadelujusadesnestrane,prekoeljezaviim podvizima. Deava se da napadaju nekog podvinika, a onda, da ga prevare, sa oajnom drekom o svom porazu bee. Ako taj nerazumnik kao lav sa vikom jurne za njima sa gordim miljenjem da je na kraju pobedio i njih okajanje, onda u stvari sam biva pobeen demonomvisokoumlja. Meni je skoro uvek bilo teko da savetujem odlazak iz opteia, osim kada je u pitanju neki jak razlog ili iskuenje. Trpi, bie muenik! Istina, kod vas u manastiru ima mnogo mladei,aoni dostatetenanose monasima kojima je stalo dosvog spasenja.Oh, svuda je monasima kojima je stalo do svog spasenja. Oh, svuda je tesno! Treba trpeti. Gospod nam je preko proroka rekao: bezakonik neka se obrati od svog bezakonja koje je poinio i neka uvazapovestimoje,iini sudi pravdu i milost,i poivee i neeumreti (up. Jez,18,21). I jo: pravednik, ako se obrati od svoje pravde, sva njegova pravda koju je poinio bie zaboravljena: u svom prestupu kojim prestupi i u svojim grehovima e umreti (up. Jez. 18,24). Znai, u emu nas Gospod zatekne, u tome e i suditi. Ako zatekne u pokajnom plau zbog grehova, nesumnjivoemo biti pomilovani i uteeni Njegovom beskonanom radou. Blaeni koji plau jere se uteitiStare, rekli smo mi, govorio nam je jedan na monah da mu je prilikom prijema u iskuenike duhovnik rekao kako radi spasenja neodlono treba da se brine o umnoj molitvi. Posle toga, kada je posle postriga poao duhovniku, ovaj je svoje rei ponovio. Zatim, pre svog odlaska u venost, i trei put je sa jo veom upornou ponovio iste rei!Zaista je tako, primetio je starac, iako se reeno modapoosobitojnaraviodnosiloupravonatolice.Aliistovremenotojekorisnoizasve. Osobito za nas monahe to je neophodan i najbolji put u Carstvo Nebesko, koje je u nama joovdenazemlji,azatimiublaenstvouvenosti! Kakoto,oe,kadznamodasumnogiodmonahaisvetovnjaka,neznajuinitaoumnoj molitvi, izbavljeni od venih muka i udostojeni nebeskih Gospodnjih darova? U Jevanelju se uzviuju siromani i oni koji plau, krotki i milostivi, a o umnoj molitvi se tamonegovorinita!

 Jedna je stvar biti pomilovan a druga biti osveen. Jedna je stvar biti rob, a druga biti prijatelj kome se poveravaju tajne. Jedna je stvar sa strahom stajati pred pragom, a druga smelo ulaziti u unutranjost odaja Gospodnjih. A monasima se pri postrigu molitva Isusovastavljakaoobaveza,jersepriuruenjubrojanicegovori:primibrate,maduhovii kojijereBoja,svagdanjamolitvaIsusova.Uvekusvojimustimatrebadaimaoverei: Gospode, Isuse Hriste, Sine Boji, pomiluj me! Blaeni starac Serafim Sarovski je dostigavi veliki uspeh u toj molitvi, stalno savetovao svim monasima da paljivo vode ivot, da se bave Isusovom molitvom. Jednom ga je posetio mladi koji je zavrio bogosloviju, i poverio starcu svoju nameru da stupi u monatvo. Starac mu je dao pouku za spasenje due, izmeu ostalog i zavet da se obui Isusovoj molitvi. Govorei o njoj, dodao je: Samo spoljanja molitva je nedovoljna. Bog obraa panju na ono to se deava u naem umu,izatoonimonasikojinesjedinjujuspoljanjumolitvusaunutranjom,inisumonasi, nego pogaeno ugljevlje! Za ivota starca Serafima u Sarovu su svakog novoprimljenog monaha odmah obuavali Isusovoj molitvi. Onaj je monah, ko je monah unutra. Zato su sveti oci, koji su mnogostrukim podvizima obeleili trnovitu stazu ivota, svim silama nastojali da ljudima koji od njih trae savet pokau kako sav na podvig treba da je usmeren na oienje srca i otkrivanje u sebi darovane blagodati krtenja koja se moe povratiti samo dugim naporima i znojem skoro do krvi. Retki su kojima je dato spoznanje o samom sebi i svojoj veliini meu svim stvorenjima, o svojoj nitavnosti posle pada, o povratku izgubljenog dolaskom Spasiteljevim, i o delovanju pri krtenju svemone Boje blagodati. Veina ovo samopoznanje stie posredstvomitanja Svetog pisma i dela svetih otaca i uitelja Crkve, a takoe i kroz besedu sa ljudima istinitog duhovnog ivota. Dobro je biti siromaan duhom, krotak, milostiv, mirotvorac, ist srcem. Ali ako pri tom nema neprestane molitve, sve ove vrline nemajuivrstu osnovu, bie od male koristi. Gospod Isus Hristos je rekao: Bez mene ne moete initi nita. I jo: Ko u meni ne ostane izbacie se napolje... i osuie se, i: Ostanite u meni i jau u vama, da mnogi plod donesete. Molitva je mati vrlina.Akonjusteknemo,ondalakomoemosteiisvedrugenabrojanevrline.Aliakose ne budemo starali o molitvi tako da ona neodvojivo sa nama prebiva na svakom mestu, ak i u snu, kako bismo mogli da kaemo o sebi:mi spavamo a srce nae bdi onda ne treba da se obmanjujemo lanom nadom u bilo kakva druga dobra dela koja sama po sebi veinisuviedobra,akoihinimosamozatotoihdobrimasmatramo,kakogovorisveti PetarDamaskin! Osenivi podvinika, molitva ga malo po malo preobraava iz nemilosrdnog u milostivog, krotkog i podatnog na suze. Kome je do jarosti ili pohote tada kad ga molitva celog ispunjava? Shvatite da ovde ne govorim o molitvi sabornoj, ili glasnoj kelijnoj, nego omolitviIsusovojkojuumtvoriusrcu,aneuglavi,kakotobivasausnimmolitvama! Kada um posle mnogih napora ue u srce i u njemu uvek prebiva, tada prestaju sva lutanja vaseljenom. Dotle, dok je on u glavi, lutanje je nemogue izbei. U poetku je to veoma teko; i etvrt sata prinudnog dranja uma u srcu izgleda kao venost. Um se

upinje da otuda izae, ali malo po malo, uz pomo Boje blagodati i svog trpljenja, on se privikava,inakrajunitaodatlenemoedagaistera! Jedna svetogorska obitelj je imala metoh blizu svetskog naselja. U odreeno vreme je radi ispovesti tamonje bratije iz manastira slat duhovnik. Tada su seljani duhovnika pozivali da slui molebne, da osveuje vodu i njihove kue. Tu je on, prilagodivi se prostoti seoskog naroda, pouavao: Sluajte ta u vam rei! im sunce grane, odmah ustajte, osenjujte seznamenjem krsta igovorite: Gospode, IsuseHriste, Sine Boji, pomiluj me, a onda se trudite da se ceo dan tako molite. To nije teko, a od toga i posao lake ide i Bogu je prijatnije! Mnogo slinog im je govorio duhovnik, na korist prostom oveku. Jednom je posle takve pouke priao mlad ovek i rekao: Oe, prole godine ti si nas isto ovako pouavao da se neprestano molimo. Kada si otiao poeo sam tako dainim. U mom srcu je postalo toplo, onda vrelo, i neto kao da se okrenulo! Duhovnik je shvatio o emu se radi, pozvao svog uenika i rekao mu:Ne treba vie pouke tamo gde je poelo delo. Mi uimo ono to sami nemamo, a ovde u prostim ljudima izobilno deluje boanska blagodat! U manastiru Pantokrator se podvizavao jedan prost starac po zanatu kroja. Bio je veoma pobonog ivota. Bespogovorno je ispunjavao sve to su mu nareivali da uini, ali nije imao pojma o Isusovoj molitvi. Treba rei da iguman i duhovnici, naalost, veomaesto, savetujui bratiju da stupi na put unutranjeg ivota, ne objanjavaju kako da se pone, i kako da se sprovodi to delo. Tako je i ovaj starac, nemajui predstavu o viem ivotu, ispunjavao sve to mu je savest nalagala, kao to je i mladi Georgije koga pominje sveti Simeon Novi Bogoslov, potovao svaku naredbu staraca. Jednom je manastir posetio neki daskal (uitelj) i po Bojem promislu stupio u razgovor sa tim starcem. Videvi njegovo neznanje o duhovnom delanju, objasnio mu je kako poeti i baviti se njime. Starac je odmah prionuo na posao. U prostoti svog srca i zbog velike revnosti i budui ve pripremljen svojim delatnim podvigom, uskoro u sebi osetio srdanu toplotu, govorei u umiljenju:Isuse,Isusemoj! Daskal je video ta se sa starcem desilo. Rekavi o tome jednom prijatelju on je dodao: Eto, mi ueni sve znamo, pa i druge pouavamo mnogome, a sami ta imamo? Evo, ovaj staracjeprostovek,atakonasjebrzoprestigaoisadvidimotasesanjimzbiva! Ali je i daskal bio paljivog podvinikog ivota: njegova savest ga je usmeravala, pa je tako usplamteo ljubavlju prema Bogu da se otpremio pravo u turska naselja gde se ispovedivihrianskuveruudostojiodaprimimuenikikrajodmuslimana. Starac je priao jo mnogo toga to se nije zadralo u mom seanju, a poneto e ostati jedinoudubinimogsrca. KRAJIBOGUNAEMSLAVA