Graansko pravo III DIO

GRAANSKOPRAVNI ODNOS
Graanskopravni odnos je onaj drustveni odnos koji je ureden pravnim pravilima graanskog prava. DRUSTVENI ODNOS- PRAVILA GRAANSKOG PRAVA. Postanak graanskopravnog odnosa vezemo sa pitanjem pravnih cinjenica.Nakon toga cemo govoriti o pravnim subjektima.Uz sve to spomenut cemo i diobu subjektivnih graanskih prava.Iza toga prelazimo na objekte graanskopravnog odnosa. PRAVNE CINJENICE PRAVNI SUBJEKTI PRAVNI OBJEKTI DIOBA SUBJEKTIVNIH GRAANSKIH PRAVA

 Postan ak graanskopravnog odnosa Graanskopravni odnos je u prvom redu fakticki materijalni drustveni odnos.Prije nego sto se formira materijalni drustveni odnos potrebno je da se u drustvenom zivotu dogode neke cinjenice.Za takve cinjenice veze se i postanak graanskopravnog odnosa. Pretvaranjem drustvenih odnosa u graanskopravne odnose pruza se mogucnost da se prava i obveze koji subjekti imaju u takvim odnosima, prinudno ostvare pomocu prava.Treba imati na umu da prinudno ostvarivanje graanskih prava i obveza nije uredeno normama graanskog prava.Takvo ostvarenje graanskih prava i obveza uredeno je pravnim pravilima sudskog postupka.

 Drustveni odnosi daju graanskom pravu sadrzaj, graansko pravo daje tim odnosima pravnu karakteristiku.

Pravne cinjenice
injenice za koje pravo veze postanak, promjenu, i prestanak graanskopravnih odnosa,a u vezi s tim promjenu , prestanak ili postanak subjektivnih prava nazivaju se PRAVNIM CINJENICAMA.

Vrste pravnih cinjenica s obzirom na postanak

Prirodni dogaaji i ljudske radnje Prirodni dogaaji Oni postaju pravnim cinjenicama kada prav o na njih veze pravne ucinke.Takvi su dogaaji: rodenje, smrt, protek vremena. Ljudske radnje Medju pravnim cinjenicama nalazimo i ljudske radnje.To su manifestacije volje za koje su vezani pravni ucinci.. Ljudske radnje se dijele na dopsutene i nedopustene.

 Dopustene ljudske radnje zovu se i pravne radnje,pravna djelovanja.Medu pravnim radnjama najvazniji su pravni poslovi. Pravni posao je ocitovanje stranacke volje usmjereno na postizanje dopustenih pravnih ucinaka. Nedopustene ili protupravne radnje zovu se delikti.U graanskopravnom odnosu zovemo ih graanski delikti, za razliku od kaznenih delikata. Delikt je protupravna radnja uz koju norme graanskog prava i mimo volje stetnika veze postanak odnosa odgvornosti za stetu.

 Vrste pravnih cinjenica s obzirom na funkciju Skup cinjenica koje su potrebne za nastanak nekog graanskopravnog odnosa naziva se CINJENICNO STANJE.S obzirom na funkciju pravne cinjenice se razvrstavaju u nekoliko grupa. Pravne cinjenice se mogu javiti kao: Pretpostavka, pravna osnova, presumpcija i fikcija.

 Pretpostavka Za formianje nasljednopravnog odnosa je je potreban niz pravnih cinjenica.Sad se postavlja pitanje koju od tih pravnih cinjenica nazivamo pretpostavkom.Tako nazivamo samo onu pravnu cinjenicu koja je doista kao pravna cinjenica nastala u stvarnom zivotu.

 Pretpostavka Pretpostavka je pravna cinjenica koja je doista kao cinjenica realno nastala u stvarnosti,a potrebna je da bi nastao, promjenio ili prestao graanskopravni odnos.

 Pravna osnova Ta prava koji dobivaju subjekti u odreenom graanskopravnom odnosu nazivaju se subjektivna graanska prava.Ako postavimo pitanje odakle nastaju subjektivna graanska prava, doci cemo do rezultata da ona postoje u graanskopravnom odnosu,ali su nerazdruzivo povezana sa jednom od pretpostavki.Dakle izlaze iz jedne pretpostavke. Da bi se ta pravna pretpostavka za koju je vezano i nastaje subjektivno graansko pravo, razlikovala od svih ostalih pravnih pretpostavki ona se naziva PRAVNOM OSNOVOM.

 Pravna osnova je ona bitna pretpostavka za koju se veze promjena, prestanak i nastanak subjektivnih graanskih prava.

 Svaki pravni subjekt kada dokazuje svoje subjektivno pravo mora uvijek dokazati postojanje pravne osnove kao cinjenice iz koje izvodi to svoje subjektivno graansko pavo.

 Prema tome, subjektivno pravo i duznost odredenog ponasanja nalaze svoje juridicko uporiste ili normativnu osnovu u pravnoj normi, konkretno u dispoziciji odreene pravne norme. PRAVNA NORMA- NORMATIVNA OSNOVA ZA SUBJEKTIVNO PRAVO. Da bi nastao odreeni graanskopravni odnos sa pravima i obvezama za odreene subjekte, nije dovoljna samo pravna osnova.Tu se uvijek nalaze pravna i cinjenicna osnova.

 Predmnjeva ili presumcija U graanskom pravu za svaki pravni odnos su potrebene tacno odreene cinjenice da bi taj odnos nastao,ali nigdje nije receno da se sve te cinjenice moraju pojaviti kao pretpostavke.

 Predmnjeva ili presumcija je takva pravna cinjenica koja se smatra dokazanom dok se ne dokaze protivno.Buduci da svaki pravni propis odreuje da se neka cinjenica smatra tako dugo dokazanom dok se ne dokaze protivno.Takva pravna cinjenica se naziva pravna presumcija ili predmnjeva. Izraz pravna presumcija postavljao se u pandektarnom pavu kao suprotnost fakticnoj presumciji, - presumptio facti- gdje je sudac slobodnim logickim zakljucivanjem iz jedne opcepoznate ili dokazane cinjenice izvodio zakljucak da je istinita i neka druga cinjenica. Postoji i neoboriva presumpcija,- presumptio iuris-. Neoboriva presumcija znaci da se po pravnom propisu smatra neka cinjenica kao dokazana, a protudokaz uopce nije dopusten.

 Takva se neoboriva presumcija nazivaa presumcija i o pravu gdje protudokaz uopce nije potreban.Kod dokazivanja subjektivnog graanskog prava,dokazuju se cinjenice iz kojih se to pravo izvodi.Kod presumcije i o pravu ne radi se samo cinjenicama nego se i ta cinjenica koja je dokazana, uzima se kao i dokzano samo pravo koje se iz te cinjenice izvodi.Zbog toga pravo u tacno odreenim slucajevima ne dopusta izvodenje protudokaza. Cesto se mijesaju pojmovi pravna pretpostavka predmnjeva.To je potpuno krivo.Oboje jesu pravne cinjenice, ali postoji ogromna razlika izmedu njih. PRAVNA PRESUMCIJA- DOK SE NE DOKAZE SUPROTNO FAKTICNA PRESUMCIJA-NA OSNOVU VEC UTVRDENE CINJENICE IZVODI SE I NEKE DRUGE CINJENICE NEOBORIVA PRESUMCIJA

 FIKCIJA Fikcija je pravna cinjenica za koju se na da se uopce nije dogodila niti ce se dogoditi,ali se uzima kao da se dogodila da bi mogao nastati, promijeniti se ili prestati neki pravni odnos. U nasem nasljednom pravu nalazimo pretpostavku da dijete mora biti zivo u casu smrti ostavitelja.Prema tome dijete koje je jos nerodeno, ne bi moglo biti nasljednik svog oca koji je umro prije nego sto mu se dijete rodilo.Tu sad pravo uskace pomocu fikcije koja se vec izrazava poznatom formulacijom koja ce se roditi drzi kao da je vec rodjen.Nasciturus pro iam nato habetur.