OBDUKCIJA Prof.

dr Slobodan Savi Pouzdano utvrivanje porekla i uzroka smrti mogue je na osnovu obdukcije, koja predstavlja pos upak u vr!ivanja spolja"nje# nala$a na le"u% kao i o varanja elesni& duplji i se'enja or#ana po u vr!eno( redosledu% u cilju u vr!ivanja i ra$ja"njavanja u$roka s(r i. Pored utvrivanja niza injenica koje su znaajne u krivinopravnom postupku, obdukcija ima i veliki opti medicinski znaaj jer omoguava kontrolu ispravnosti dijagnostikog i terapijskog rada lekara, a moe imati i profilaktiku ulogu, npr. otkrivanjem nekih infektivnih bolesti ili masovnih trovanja moe se spreiti njihovo dalje irenje u populaciji. akonske odredbe o vrenju obdukcije nalaze se u )akonu o $dravs venoj $a" i i !)))", u lanu ### i u )akoniku o krivi'no( pos upku !)KP", u lanovima od $%& do $'(.
*lan +++. ))) )ao posebna mera utvrivanja vremena i uzroka smrti umrlih lica vri se obdukcija. *bdukcija se obave$no vri+ $" na licu u(rlo( u $dravs venoj us anovi ako nije u vr!en u$rok s(r i, #" na licu u(rlo( pre is eka +, sa a od po'e ka le'enja u s acionarnoj $dravs venoj us anovi , %" na novoro!en'e u koje je u(rlo u $dravs venoj us anovi od(a& nakon ro!enja ili oko( le'enja , '" na $a& ev dok ora (edicine koji je le'io u(rlo lice , -" na $a& ev dok ora (edicine odre!eno# $a u vr!ivanje u$roka s(r i od strane nadlenog organa optine, odnosno grada, &" kada je to od posebnog $na'aja $a $a" i u $dravlja #ra!ana ili kada to nalau epide(iolo"ki ili sani arni ra$lo$i, ." na $a& ev nadle-no# suda, /" na $a& ev 'lanova u-e porodice u(rlo# lica , 0" ako s(r nas upi u oku dija#nos i'ko# ili erapeu sko# pos upka . ... Pri vrenju obdukcije doktor medicine koji vri obdukciju moe zadrati organe, delove organa i druge uzorke biolokog porekla, u skladu sa pravilima struke, kada je to potrebno radi utvrivanja uzroka smrti ili je to od posebnog znaaja za zatitu zdravlja graana.

*lan ./0. )KP Pregled i obdukcija lea !$" Pregled i obdukcija lea preduzee se uvek kad je o'i#ledno ili pos oji su(nja da je s(r odreenog lica neposredna ili posredna posledica krivi'no# dela ili je u ve$i sa krivi'ni( delo(. 1ko je le ve zakopan, odredie se ekshumacija u cilju njegovog pregleda i obdukcije. !#" Pre preduzimanja pregleda i obdukcije lea, a naroito radi procene da li postoji sumnja da je smrt odreenog lica posledica krivinog dela, organ koji vodi postupak (o-e $a ra-i i s ru'no (i"ljenje lekara koji je izvrio neposredan pregled umrlog lica radi utvrivanja uzroka i vremena smrti. !%" Pri obdukciji lea preduzee se potrebne mere da se us anovi iden i e le"a i u tom cilju posebno e se opisati podaci o spoljnim i unutranjim telesnim osobinama lea. !'" )ada je to potrebno primenie se iden ifikacione s ru'ne i nau'ne (e ode 2 uzimanje i uporeivanje otisaka prstiju lea, analiza 34) uzorka i poreenje dobijenog 34) profila sa 34) profilom nestalog lica ili drugog lica, krvnih srodnika lica za koje se pretpostavlja da bi mogao biti identifikovan, a po potrebi i preduzimanje drugih analiza i primena drugih strunih i naunih metoda u cilju utvrivanja identiteta lea.

Prema svom cilju i karakteru, obdukcije se tradicionalno dele na pa olo"koana o(ske i sudsko(edicinske, mada se ovi termini ne pominju u tekstu zakona. 4aime, u i )P pominje se samo pojam obdukcije, bez podele na tzv. patolokoanatomske !klinike" i sudskomedicinske. *ve dve vrste obdukcija bitno se razlikuju po tome ko ih zahteva. 4aime, pa olo"koana o(ske 1klini'ke2 obdukcije obavljaju se po $a& evu lekara koji je le'io u(rlu osobu i prvenstveno su indikovane medicinskim razlozima, odnosno slue za proveru postavljene klinike dijagnoze i primenjenog naina leenja.

Prof. dr 8lobodan 8avi ekshumacija

*bdukcija i

Prema lanu ### oigledno je da, pored ostalih situacija, obdukcija (ora obave$no da se i$vr"i na $a& ev lekara koji je le'io u(rlo lice , kao i na $a& ev dok ora (edicine odre!eno# $a u vr!ivanje u$roka s(r i od strane nadlenog organa optine, odnosno grada tj. tzv. lekara mrtvozorca. akonom je takoe predvieno obavezno vrenje obdukcije u sluajevima kada s(r nas upi u oku dija#nos i'ko# ili erapeu sko# pos upka. 5 ovim situacijama obdukcija je veoma znaajna za utvrivanje injenice da li je nastali smrtni ishod u bilo kakvoj uzrono6posledinoj vezi sa primenjenim medicinskim dijagnostikim i terapijskim merama, a na ta se esto prvo posumnja, naroito od strane lanova porodice umrle osobe. 5koliko u ovim sluajevima lekar ne pokrene postupak za vrenje obdukcije i ona zbog toga ne bude izvrena, vrlo je verovatno da e u daljem toku takav postupak lekara biti protumaen kao rezultat njegove namere da prikrije greku koju je nainio u procesu dijagnostike i leenja i time uzrokovao smrt pracijenta. 5 taki . lana ### pie da se obdukcija obavezno vri na $a& ev nadle-no# suda, a u lanu $%& )P regulisano je da se pregled i obdukcija lea vre u sluajevima kad je o'i#ledno ili pos oji su(nja da je s(r odreenog lica neposredna ili posredna posledica krivi'no# dela ili je u ve$i sa krivi'ni( delo(. *vo su upravo situacije kada se vri tzv. sudsko(edicinska obdukcija koja predstavlja jedan od vidova sudsko(edicinsko# ve" a'enja i prema naim zakonskim odredbama njeno vr"enje odre!uje or#an koji vodi pos upak. 5 lanu $%. )P navodi se da ovim vetaenje rukovodi 7javni tuilac ili istrani sudija u prethodnoj istrazi ili u istrazi, odnosno predsednik vea nakon to je istraga zavrena ili nakon podizanja neposredne optunice7. )ako se obdukcija najee vri u fazi istranog postupka, obdukciju kao vetaenje uglavnom zahteva i njome rukovodi is ra-ni sudija. )ao to je prethodno navedeno, organ koji vodi postupak duan je da zahteva vrenje obdukcije u svim sluajevima u kojima postoji su(nja ili je o'i#ledno da je s(r prou$rokovana krivi'ni( delo( ili je u ve$i sa i$vr"enje( krivi'no# dela. 5 zakonu nisu decidirano navedene situacije kada je vrenje sudskomedicinske obdukcije obavezno, ve procenu i odluku o tome da li se oigledno radi o krivinom delu ili postoji takva sumnja u svakom konkretnom sluaju donosi nadle-ni or#an koji vodi pos upak . 3odbina pokojno# ne (o-e da spre'i vr"enje sudsko(edicinske obdukcije, jer odluku o eventualnom storniranju obdukcije moe da donese jedino organ koji je tu obdukciju i zahtevao. 5 postupku odreivanja vrenja sudskomedicinske obdukcije lekar koji pre#leda le" i dija#nos ikuje s(r ne zahteva sudskomedicinsku obdukciju, ve i(a ulo#u predla#a'a iji zadatak je da obavesti nadlene organe !organe unutranjih poslova ili neposredno istranog sudiju" o tome da se radi o smrtnom sluaju u kome bi trebalo izvriti sudskomedicinsku obdukciju. 5 stavu # lana $%& )P predvieno je da pre preduzimanja pregleda i obdukcije lea, a naroito radi procene da li postoji sumnja da je smrt odreenog lica posledica krivinog dela, or#an koji vodi pos upak (o-e $a ra-i i s ru'no (i"ljenje lekara koji je izvrio neposredan pregled umrlog lica radi utvrivanja uzroka i vremena smrti. 8 druge strane, prema lanu ##( lekar koji pre#leda u(rlo# i kons a uje s(r du-an je da be$ odla#anja o s(r no( slu'aju obaves i nadle-ni or#an unu ra"nji& poslova kada+ nije u mogunosti da pouzdano utvrdi identitet lea, pregledom umrlog lica utvrdi povrede ili na drugi nain posumnja u nasilnu smrt, na osnovu raspoloivih medicinskih injenica nije mogue utvrditi uzrok smrti !najee zbog nepostojanja medicinske dokumentacije o nekom oboljenju koje je moglo biti uzrok prirodne smrti". *va obaveza odnosi se na sve lekare bez obzira na to u kojim uslovima su konstatovali smrt, a za njeno nepotovanje u l. #-0 predvieno je novano kanjavanje lekara. *bavetenje o sluaju i predlog za vrenje sudskomedicinske obdukcije lekar moe uputiti direktno istranom sudiji, ali je i tada obavezan da o sluaju obavesti i nadleni organ unutranjih poslova. 4a osnovu obavetenja i predloga, defini ivnu odluku i naredbu o vr"enju sudsko(edicinske obdukcije donosi is ra-ni sudija. 9ekar koji je konstatovao smrt i predloio obdukciju ne sme izdati potvrdu o smrti dok nadleni sud ne

Prof. dr 8lobodan 8avi ekshumacija

*bdukcija i

donese odluku u vezi sa vrenjem obdukcije !l. ##( ". *igledno je da je za pravilno sprovoenje istranog postupka u smrtnim sluejvima neophodna esna saradnja i$(e!u lekara koji je pre#ledao le" i kons a ovao s(r i is ra-no# sudije koji je nadle-an $a odre!ivanje sudsko(edicinske obdukcije .
:lan ##(. 6 Dok or (edicine koji vri neposredan pregled umrlog lica radi utvrivanja uzroka i vremena smrti, bilo da je smrt nastupila u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi ili na nekom drugom mestu, du-an je da be$ odla#anja o smrtnom sluaju obaves i nadle-nu or#ani$acionu jedinicu (inis ars va nadle-no# $a unu ra"nje poslove ako+ $" nije u (o#unos i da u vrdi iden i e u(rlo# lica , #" pregledom umrlog lica utvrdi povrede ili na drugi nain posu(nja u nasilnu s(r , %" na osnovu raspoloivih medicinskih injenica nije (o#ue u vrdi i u$rok s(r i . 5 sluajevima iz stava $. ovog lana dok or (edicine koji vri neposredan pregled umrlog lica nee i$da i po vrdu o s(r i dok nadle-ni sud ne donese odluku u ve$i sa obdukcijo( . :lan #-0. 6 4ovanom kaznom od %(.((( do -(.((( dinara, kaznie se za prekraj zdravstveni radnik ako...bez odlaganja ne obavesti nadlenu organizacionu jedinicu ministarstva nadlenog za unutranje poslove o smrtnom sluaju pod uslovima propisanim u lanu ##(. stav $. ovog zakona, *lan ./4. )KP Pregled i obdukcija lea van ustanove i izuzee lekara koji je leio umrlog !$" )ada se vetai van strune ustanove, le e pregledati i obducirati jedan, a prema potrebi dva ili vi"e lekara% koji reba da budu sudsko5(edicinske s ruke. ;avni tuilac ili istrani sudija u prethodnoj istrazi ili u istrazi, odnosno predsednik vea nakon to je istraga zavrena ili nakon podizanja neposredne optunice, rukovodi tim vetaenjem i u zapisnik unosi nalaz i miljenje vetaka. !#" )a ve" aka se ne (o-e odredi i lekar koji je le'io u(rlo#. Prilikom obdukcije lea, a radi davanja razjanjenja o toku i okolnostima bolesti, lekar koji je leio umrlog moe se sasluati kao svedok.

*rgan koji vodi postupak moe zahtevati vrenje obdukcije od s ru'ne us anove, kao to je npr. <nstitut za sudsku medicinu, u okviru koje rukovodilac odreuje lekare koji e obaviti obdukciju. )ada se vetai van strune ustanove, organ koji vodi postupak pismenim zahtevom tj. pis(eno( naredbo( odre!uje jedno# ili po po rebi dva ili vi"e lekara koji e obavi i sudsko(edicinsku obdukciju. <z zakonskog teksta !stav $ lana $%. )P" proizilazi da obducen i reba da budu 6sudsko(edicinske s ruke6, to praktino ne znai da je to i obavezno. 8toga se u praksi jo uvek deava da sudskomedicinsku obdukciju po zahtevu suda obavljaju lekari koji nisu specijalisti sudske medicine !najee patolozi". ;edino opravdanje za ovakvu negativnu praksu mogao bi da bude relativno mali broj lekara specijalista sudske medicine u naoj zemlji. =eutim, nadleni organi bi takvu praksu trebalo da izbegavaju jer vrenje sudskomedicinske obdukcije zahteva veoma kompleksno teorijsko i praktino specijalistiko znanje, koje lekari drugih specijalnosti ne poseduju, bez obzira na svoje opte medicinsko obrazovanje i iskustvo. 3osadanja praksa uglavnom je pokazala da sudsko(edicinska obdukcija i$vr"ena od s rane lekara koji nisu specijalis i sudske (edicine 1naro'i o u slu'ajevi(a nasilni& s(r i2 ne ispunjava $a& eve koji su pos avljeni u )KP !l. $%/, $%0 i $'(", a u mnogim sluajevima miljenje o poreklu i uzroku smrti, kao i o drugim znaajnim pitanjima u istranom postupku, u suprotnosti je sa injeninim stranjem, odnosno sa morboznim i traumatskim nalazom na leu. *vo svakako moe imati teke krivinopravne posledice ne samo za pojedince u konkretnom sudskom postupku, ve i za drutvo u celini. Prema )P, za vetaka koji vri obdukciju ne (o-e se odredi i lekar koji je le'io u(rlo#, ali se on (o-e saslu"a i kao svedok radi davanja razjanjenja o toku i okolnostima bolesti.

*lan ./7. )KP !$" 5 svom miljenju vetaci e naroito navesti koji je neposredni u$rok s(r i, " a je aj u$rok i$a$valo i kad je s(r nas upila.

Prof. dr 8lobodan 8avi ekshumacija

*bdukcija i

!#" 1ko je na leu naena kakva povreda, utvrdie se da li je u povredu naneo ko dru#i , i ako jeste, onda 'i(e% na koji na'in% koliko vre(ena pre ne#o " o je s(r nas upila i da li je ona prou$rokovala s(r . 1ko je na leu naeno vi"e povreda, utvrdie se da li je svaka povreda nane a is i( sreds vo( i koja je povreda prou$rokovala s(r , a ako je vi"e povreda s(r onosni& , koja je od nji& ili koje su svoji( skupni( delovanje( bila u$rok s(r i. !%" 5 sluaju iz stava #. ovog lana naroito e se utvrditi da li je s(r prou$rokovana sa(o( vrs o( i op" o( prirodo( povrede ili zbog li'no# svojs va, ili naro'i o# s anja or#ani$(a povre!eno# , ili zbog slu'ajni& okolnos i ili okolnos i pod koji(a je povreda nane a. Pored toga, utvrdie se da li bi bla#ovre(eno pru-ena po(o (o#la o kloni i s(r . !'" >etak je duan da obrati panju na naeni biolo"ki ra# !krv, pljuvaka, sperma, urin i dr." i da ga opi"e i sa'uva za bioloko vetaenje ako ono bude odreeno.

4a osnovu nalaza ustanovljenog sudskomedicinskom obdukcijom i eventualno primenjenih dodatnih dijagnostikih procedura, u skladu sa karakterom konkretnog sluaja !rendgenski, patolokohistoloki, hemijskotoksikoloki, bakterioloki i seroloki pregledi", sastavlja se obdukcioni $apisnik koji se dostavlja nadlenom organu koji je odredio vrenje obdukcije. *bdukcioni zapisnik se sastoji od tri dela+ zaglavlja, nalaza i zakljuka. 5 $a#lavlju se navodi ko zahteva obdukciju, generalije pokojnog, vreme i mesto nastupanja smrti ili pronalaenja lea, mesto i vreme vrenja obdukcije, ime obducenta, odnosno imena obducenata ako su angaovana dva ili vie vetaka. 5 nala$u, koji se sastoji od spoljanjeg i unutranjeg, navodi se opis osobina lea koje su neophodne za identifikaciju, postojanje i stepen razvijenosti lenih osobina i?ili lenih promena, kao i opis svih povreda i promena konstatovanih kako spolja na telu, tako i na unutranjim strukturama !glava, vrat i grudi, trbuh i kosti". 4a osnovu ustanovljenog nalaza formira se $aklju'ak. 5 tekstu )P decidirano je navedeno " a ve" aci (oraju da u vrde na osnovu i$vr"ene obdukcije , odnosno ta mora da bude navedeno u obdukcionom zakljuku. <z lana $%& i $%/ )P proizilazi da lekari vetaci treba da utvrde+ 6 iden i e le"a 6 poreklo s(r i !prirodno 2 smrt usled oboljenja ili nasilno 2 smrt usled povrede" 6 neposredni u$rok s(r i, " a je i$a$valo aj u$rok s(r i% kao i 6 vre(e nas upanja s(r i. 5 stavu # lana $%/ decidirano se navodi ta sve vetak treba da utvrdi ukoliko na leu konstatuje jednu ili vie povreda. >etak tada mora da odgovori na sledea pitanja+ 6 da li su te povrede nanesene $a vre(e -ivo a 6 da li su i koja od nji& prou$rokovale s(r 6 da li je s(r isklju'ivo prou$rokovana $adobijeni( povreda(a , to je uslovljeno njihovom vrs o( i op" o( prirodo( ili su na nastupanje smrtnog ishoda uticala i svojstva povreenog !tzv. li'na svojs va i naro'i a s anja or#ani$(a", kao i slu'ajne okolnos i ili okolnos i pod koji(a je povreda nane a 6 da li bi bla#ovre(eno pru-ena po(o povre!eno( (o#la spre'i i nas upanje s(r no# is&oda. 5 stavu ' lana $%/ )P posebno je naglaena obaveza vetaka obducenta da obrati panju na naene biolo"ke ra#ove !krv, pljuvaka, sperma, urin i dr.", da ih opi"e i sa'uva za bioloko vetaenje ako ono bude odreeno. *vi tragovi su izuzetno znaajne, naroito za iden ifikaciju osobe koja je nanela povrede i?ili povredno# oru!a.
Primer obdukcionog zakljuaka u sluaju prirodne s(r i uzrokovane infarktom miokarda+ S(r je prirodna i nastupila je usled izumiranja sranog miia zbog poremeaja njegove ishrane, uzrokovanog tekim aterosklerotskim promenama na venanim arterijama. Primer obdukcionog zakljuaka u sluaju nasilne s(r i kod osobe povreene u saobraajnoj nezgodi, koja je bila u stanju alkoholisanosti+ < S(r je nasilna i nastupila je usled iskrvarenja iz rascepa grudnog dela aorte i raskidanih krvnih sudova oko viestrukih preloma kostiju trupa.

Prof. dr 8lobodan 8avi ekshumacija

*bdukcija i

<< @ascep grudnog dela aorte, prelomi kostiju, kao i sve druge opisane spoljanje i unutranje povrede nanesene su dejstvom tupine zamahnutog mehanikog orua. <<< 5 vreme umiranja postojalo je stanje alkoholisanosti.

5 veini sluajeva obdukcijom se moe utvrditi poreklo smrti !prirodno ili nasilno" i uzrok smrti. )od nasilnih smrti na osnovu obdukcionog nalaza moe se sa manjom ili veom verovatnoom zakljuivati o tome da li se u konkretnom sluaju radi o zadesu, samoubistvu ili ubistvu. =eutim, definitivnu odluku o ovo( pi anju donosi is ra-ni sudija na osnovu svih injenica utvrenih u toku istrage razliitim dokaznim postupcima. 8luaj se nakon toga prosleuje tuilatvu koje donosi odluku o tome da li u konkretnom sluaju postoji krivino delo i u skladu sa tim podie optunicu. 5 nekim sluajevima, npr. kod leeva u stanju odmaklih trulenih promena, obdukcijom i drugim dijagnostikim postupcima nije mogue utvrditi poreklo i uzrok smrti. =eutim, i u tim situacijama vrenje obdukcije bi trebalo da bude obavezno s jedne strane zbog pouzdanog utvrivanja identiteta lea, a s druge strane zbog iskljuivanja povreda koje se na leu mogu konstatovati i pored izraenih postmortalnih promena !npr. ustreline, ubodine i sekotine, prelomi kostiju i dr.". Pored prethodno navedenog, injenice utvrene sudskomedicinskom obdukcijom pruaju i mnogo "ire (o#unos i $aklju'ivanja u kasnije( procesu sudsko(edicinsko# ve" a'enja, kao to su npr. rekonstrukcija mehanizma povreivanja kod smrtno stradalih u saobraajnim nesreama, kao i u drugim sluajevima nasilne smrti !pad, udar ili sudar", dinamika toka dogaaja u sluajevima ubistava, identifikacija povrednog orua, provera tanosti primenjenih dijagnostikih procedura i terapijskih mera, utvrivanje eventualnog uticaja lekarske intervencije na nastupanje smrtnog ishoda i dr. Agzaktni odgovori na ova pitanja su veoma znaajni za donoenje sudskih odluka u krivinopravnom i graanskopravnom postupku. 5 lanu $%0 i $'( )P posebno se reguliu obaveze lekara vetaka u sluajevima kada se radi o obdukciji le"a $a'e ka i novoro!en'e a, odnosno o su(nji na o da je s(r prou$rokovana rovanje(. *vi lanovi bie detaljnije komentarisani u odgovarajuim poglavljima posveenim sudskomedicinskim aspektima smrti zaetka i novoroeneta, odnosno trovanjima.
*lan ./8. )KP !$" Pri pregledu i obdukciji $a'e ka, treba posebno utvrditi njegovu s aros , sposobnos $a van(a eri'ni -ivo i u$rok s(r i. !#" Pri pregledu i obdukciji lea novoro!en'e a, utvrdie se posebno da li je ro!eno -ivo ili (r vo, da li je bilo sposobno $a -ivo , koliko je du#o -ivelo, kao i vre(e i u$rok s(r i.

*lan .,9. )KP !$" 1ko postoji sumnja da je smrt prouzrokovana rovanje(, uputie se sumnjive materije !krv, urin, tenost staklastog tela, telesni organi i dr." koje su naene u leu ili na drugom mestu na vetaenje ustanovi koja vri oksikolo"ka ispi ivanja. !#" Pri pregledu sumnjivih materija, vetak e posebno utvrditi vrstu, koliinu i dejstvo naenog otrova, a ako se radi o pregledu materija uzetih iz lea, po mogunosti i koliinu upotrebljenog otrova. !%" 5stanova u kojoj se vri toksikoloko ispitivanje duna je da na odgovarajui nain uva preostali analizirani materijal radi nove analize, odnosno ponovnih ili dopunskih vetaenja ukoliko oni budu odreeni.

SUDSKO:;DICI<SKA ;KS=U:ACIJA Akshumacija predstavlja iskopavanje i$ $e(lje pre &odno $akopani& le"eva ili nji&ovi& delova. 4aziv potie od latinskih rei ;> 6 iz i =U:US 6 zemlja. 5 zavisnosti od toga da li se sudskomedicinska ekshumacija i naknadna obdukcija obavljaju u fazi istranog ili krivinog postupka, ovu vrstu sudskomedicinskog vetaenja odredie i njime e rukovoditi is ra-ni sudija 1even ualno javni u-ilac2 ili predsednik sudee# vea. 5

Prof. dr 8lobodan 8avi ekshumacija

*bdukcija i

nekim sluajevima sud moe odrediti vrenje ekshumacije na predlo# sudsko(edicinsko# ve" aka.
*lan ./0. )KP Pregled i obdukcija lea !$" Pregled i obdukcija lea preduzee se uvek kad je oigledno ili postoji sumnja da je smrt odreenog lica neposredna ili posredna posledica krivinog dela ili je u vezi sa krivinim delom. Ako je le" ve $akopan% odredie se eks&u(acija u cilju nje#ovo# pre#leda i obdukcije .

8udskomedicinska ekhumacija se zahteva u sluajevima+ kada prethodno nije uop" e ura!ena obdukcija 2 u nekim sluajevima radi se o ekshumaciji lea rtve zakopane u zemlju van groblja od strane ubice u cilju prikrivanja zloina, poseban problem ine ekshumacije tela iz (asovni& #robnica, koje zahtevaju angaovanje i drugih strunjaka pored lekara specijalista sudske medicine, kao to su arheolozi, forenziki antropolozi, forenziki odontolozi, forenziki entomolozi i dr. kada se ustanovi da je obdukcija neadekva no i$vr"ena% to najee konstatuje sudskomedicinski vetak na osnovu analize podataka iz predmetnih spisa kod sumnje na po#re"nu iden ifikaciju lea u cilju u$i(anja (a erijala za odreene analize 2 34) analiza, toksikoloki pregled. Ciljevi sudskomedicinske ekshumacije+ utvrditi poreklo i u$rok s(r i 2 ukoliko je to mogue na osnovu ustanovljenog nalaza na leu utvrditi (e&ani$a( povre!ivanja 2 naroito u sluajevima saobraajnih nezgoda utvrditi iden i e le"a uzeti (a erijal $a anali$e 2 34) analiza !npr. kod vetaenja oinstva materijal za 34) analizu moe biti uzet sa lea mukarca koji se navodi kao bioloki otac", hemijsko6 toksikoloka analiza !trovanje metanolom" I)?O@;<J; ;KS=U:ACIJ; $. Iden ifikacija #robno# (es a i pokojnika 2 identifikaciju obezbeuje organ koji vodi postupak dovoenjem lanova porodice pokojnog ili drugih osoba koje pouzdano znaju grobno mesto. @odbina prvo treba da opie le, odei, obuu i druge stvari sa kojima je pokojnik sahranjen u cilju uporeivanja sa nalazom utvrenim pregledom lea. #. ;ks&u(acija 2 vaenje lea iz zemlje !sa sandukom ukoliko je u njemu sahranjen". %. Pre#led i obdukcija le"a 2 obavljaju se po principima vrenja sudskomedicinske obdukcije. *bdukcija se obino vri u$ #robno (es o, ukoliko za to mogu da se obezbede adekvatni uslovi. 1ko to nije mogue, le se transportuje do mesta gde e biti obavljena obdukcija. 5 cilju dobijanja dodatnih informacija, ekshumaciji i obdukciji po mogustvu treba da prisustvuju prethodni obducent ili lekar leilac, ako je osoba bila leena pre nastupanja smrti. 4aroita panja obraa se na pre#led kos iju jer se mogu uoiti prelomi koji prethodnom obdukcijom nisu konstatovani ili nisu bili adekvatno opisani. 1ko postoji sumnja na rovanje, a organi se jo mogu identifikovati, $a oksikolo"ki pre#led reba u$e i or#ane i to kod parnih treba uzeti oba organa !npr. oba bubrega". 5koliko se organi ne raspoznaju, uzimaju se njihovi ostaci. *bavezno treba uzeti i u$orke (a erijala i$ okoline le"a !zemlja, pokrov, cvee, sanduk i dr." da bi se iskljuilo eventualno posmrtno dospevanje otrova u telo. ,. Ao o#rafisanje 6 pre poetka i u toku ekshumacije treba detaljno fotografisati svaki znaajan nalaz.

Prof. dr 8lobodan 8avi ekshumacija

*bdukcija i

B. Sani arno $brinjavanje #robno# (es a 6 dezinfekcija. *rgan koji vodi postupak mora da obezbedi prisustvo sanitarne ekipe na mestu vrenja ekshumacije. DIJAC<OSDI*KA UPOD3;BEJI?OSD SUDSKO:;DICI<SK; ;KS=U:ACIJ; 5potrebljivost nalaza zavisi od stepena ouvanosti lea, koji je uslovljen+ - vre(eno( koje je le proveo u zemlji - lokalni( uslovi(a u kojima se le nalazio 2 na brzo propadanje lea naroito utiu vlaga i velika kiselost sredine. 6 <ala$ na (eki( kivi(a 6 upotrebljiv je samo u kratkom vremenskom periodu po zakopavanju lea, odnosno dok se nisu razvile destruktivne lene promene. Praksa je pokazala da u tom pogledu lokalni uslovi u kojima se le nalazi esto predstavljaju znaajniji faktor nego vreme provedeno u zemlji. 4aime, u vlanoj i kiseloj sredini veoma brzo !za nekoliko meseci ili ak nedelja" mogu nastati jakostepene destruktivne promene na mekim tkivima lea. 6 <ala$ na kos i(a i $ubi(a 6 najznaajniji je zbog otpornosti kotanog tkiva i zuba, tako da se kosti, a naroito zubi, mogu odrati, a promene i povrede na njima raspoznavati i decenijama po sahranjivanju tela. 5 svakom sluaju je najkorisnije u toku istranog postupka pravovremeno izvriti sudskomedicinsku obdukciju jer kasnija ekshumacija i naknadna obdukcija poveavaju trokove postupka, a znatno smanjuju dijagnostiku upotrebljivost nalaza ustanovljenog pregledom i obdukcijom lea. =eutim, u indikovani( slu'ajevi(a nikada ne reba odus a i od vr"enja eks&u(acije bez obzira na vreme koje je proteklo od smrti i sahranjivanja lea jer se nikada ne moe unapred predvideti kakav e nalaz biti ustanovljen na ekshumiranom leu.