1.Pojam krivicnoprocesnih subjekata?

- Krivicnoprocesni subjekt je fizicko ili pravno lice,koje svoja zakonom predvidjena prava i duznosti ostvaruje zakonom,predvidjenom i uredjenom detatnoscu u krivicnom postupku. 2. Nabrojati glavne i sporedne krivicnoprocesne subjekte? Glavni krivicnoprocesni subjekti su: ovlasceni tuzia,okrivljeni,i krivicni sud.Sporedni krivicnoprocesni subjekti su:OSL policije,osteceni sa imovinskopravnim zahtevom ili bez njega,branilac okrivljenog,svedoci,vestaci,strucna lica,tumaci,zakonski zastupnici i punomocnici i dr. 3.Nacela koja se odnose na krivicnoprocesne subjekte? 1. Nacelo odvojenosti krivicnoprocesnih funkcija. 2.Nacelo neponovljivosti svojstva subjekta u istoj krivicnoj stvari. 4.Pojam sudova?-Prema zakonu o uredjenju sudova R.Srbije,sudovi su samostalni organi drzavne vlasti koji stite slobode i prava gradjana,zakonom utvrdjena prava i interese pravnih subjekata,i obezbedjuju ustavnost i zakonitost. 5/6.Sudovi opste i posebne nadleznosti? U R.Srbiji sudsku vlast vrse 2 vrste sudova:1.sudovi opste nadleznosti (apelacioni sudovi i Vrhovni sud Srbije),2.posebni sudovi (trgovinski sudovi,Visi trgovinski sud i Upravni sud). 7.Pojam krivicnog suda? Krivicni sud je sastav suda opste nadleznsti,koji je stvarno i mesno nadlezan da rasvetljava i resava krivicne stvari. 8.Nacela koja se odnose na uredjenje i organizaciju sudova? 1.nacelo izbornosti i razresivosti sudija,2.nacelo zbornosti u vrsenju sudijske funkcije,3.nacelo ucesca gradjana u sudjenju,4.nacelo visestepenosti odlucivanja,5.nacelo samostalnosti i nezavisnosti sudova. 9.Uslovi za izbor sudija?-Prema resenjima sadrzanim u Zakonu za sudiju,moze biti izabrano lice koje je:1.drzavljanin R.S. koji ispunjava uslove za rad u drzavnim organima,2.da ima zavrsen pravni fakultet,3.da ima polozen pravosudni ispit,4.da je dostojan duznosti sudije,i da u pogledu posebno uslova poseduje odredjeno radno iskustvo u pravnoj struci. 10.Pojam i svrha izuzeca sudija?- Izuzece je ustanova kojom se apstraktno sposoban sudija odstranjuje od vrsenja sudijske funkcije u konkretnoj krivicnoj stvari,cime se istovremeno doprinosi objektivnom i nepristrasnom rasvetljenju i resenju svake krivicne stvari. 11.Razlike izmedju iskljucivanja i izuzeca sudija?12.Nadleznosti sudova?-Nadleznost krivicnog suda predstavlja prava i duznost krivicnog suda da rasvetli i resi krivicnu stvar,s obzirom na vrstu i tezinu krivicnog dela i svojstva ucinioca,kao i na svoj mesni odnos prema krivicnoj stvari i na vrste krivicnoprocesnih radnji. 13.Stvarna nadleznost?- predstavlja pravo i duznost krivicnog suda,da u zakonito pokrenutom i sprovedenom krivicnom postupku rasvetli i resi odredjenu krivicnu stvar,zavisno od vrste i tezine krivicnog dela i licnih svojstava ucinioca dela. 14.Mesna nadleznost?- predstavlja pravo i duznost stvarno nadleznog krivicnog suda,da rasvetljava i resava krivicne stvari,sa svoje teritorije. 15.Navesti vanredne mesne nadleznosti? to su: nadleznost prvenstva,nadleznost po koneksitetu,delegirana nadleznost i odredjena nadleznost. 16.Funkcionalna nadleznost? predstavlja pravo i duznost krivicnog suda da u zbornom ili inokosnom sastavu izvodi pojedine krivicnoprocesne radnje u odredjenom stadijumu ili fazi krivicnog postupka. 17.Sukob nadleznosti? Postoji u slucaju kada 2 ili vise sudova smatraju da su stvarno ili mesno nadlezni,odnosno da nisu nadlezni da odlucuju o jednoj krivicnoj stvari. 18.Pojam i predmet presude?-Presuda je sudska odluka,kojom se po pravilu resavaju i krivicnopravna i krivicnoprocesna pitanja,o jednoj krivicnoj stvari.Predmet presude moze biti samo krivicno delo,i eventualni ucinilac toga dela,sadrzani u optuzbi u njihovom cinjenicnom opisu,zbog toga sto pravna kvalifikacija dela u optuzbi ne obavezuje krivicni sud. 19.Vrste presuda? Postoje 3 vrste presuda: presuda kojom se optuzba odbija- ODBIJAJUCA,presuda kojom se optuzeni oslobadja OSLOBADJAJUCA i presuda kojom se optuzeni oglasava krivim OSUDJUJUCA presuda. 20.Sadrzina presude? Presuda mora da ima 3 osnovna dela:uvod,izreku (dispozitiv)i obrazlozenje.

21.Pojam naredbe? Naredba je takva sudska odluka kojom se resavaju samo pitanja koja se odnose na upravljanje krivicnim postupkom. 22.Nabrojati ovlascenja tuzilaca? Ovlascenja: 1.Da je javno tuzilastvo samostalni drzavni organ koji goni ucinioca k.d i dr. Zakonom odredjenih kaznjivih dela,ulaze pravna sredstva radi zastite ustavnosti i zakonitosti i vrsi dr. Poslove odredjene zakonom.2. da funkcija javnog tuzioca najvise dolazi do izrazaja u krivicnom postupku u kojem je javni tuzilac ovlasceni tuzilac u slicajevima kada se radi o krivicnim delima za koje se gonjenje preduzima po sluzbenoj duznosti ili po predlogu ostecenog.U ovoj situaciji javni tuzilac ne samo da je samostalni vec i glavni krivicnoprocesni subjekat,vec je i stranka sa funkcijom odbrane.3. i da je na podrucju R.Srbije, zadrzan i ranije prisutni organizacioni oblik javnog tuzilastva gde postoji Republicko javno tuzilastvo. 23.Nacela organizacije javnog tuzilastava? -1.Nacelo jedinstva i nedeljivosti javnog tuzilastva,2.nacelo hijerarhijskog uredjenja,3.nacelo supstitucije,4.nacelo revolucije,5.nacelo monokratskog odlucivanja. 24.Funkcije javnog tuzioca u krivicnom postupku? Osnovna funkcija javnog tuzioca kao ovlascenog tuzioca je preduzimanje svih aktivnosti kojima bi se ostvarila njegova obaveza,vezana za pretkrivicni i krivicni postupak u okvirima svojih prava i duznosti propisanih zakonom.Dakle,kroz njegove funkcije mozemo reci da postoje 2 osnovne funkcije : 1.funkcija gonjenja,2.i funkcija rukovodjenja pretkrivicnim postupkom. 25.Pojam ostecenog u krivicnom postupku? Osteceni je lice,cije je kakvo licno ili imovinsko pravo povredjeno ili ugrozeno,izvrsenjem krivicnog dela. 26.Supsidijarni tuzilac? Osteceni se javlja u svojstvu supsidijarnog tuzioca u krivicnom postupku kod krivicnih dela,za koja se goni po sluzbenoj duznosti,i za koja je ovlasceni tuzilac javni tuzilac. 27.Privatni tuzilac?- U krivicnom postupku osteceni se javlja i kao ovlasceni tuzilac,u svojstvu privatnog tuzioca kod krivicnih dela,za koja se gonjenje preduzima po privatnoj tuzbi. 28.Pojam okrivljenog?-Okrivljeni je lice protiv koga je pokrenut i vodi se krivicni postupak zbog osnovane sumnje da je izvrsio krivicno delo,koje mu se u konkretnom slucaju stavlja na teret,ali se ne smatra krivim i poseduje pravo odbrane i dr. Zakonom odredjena prava i duznosti. .29.Nabrojati prava okrivljenog u krivicnom postupku?- Okrivljeni ima pravo na odbranu koja moze biti materijalna i formalna. 30.Pojam i vrste branilaca? Branilac okrivljenog je strucno pravno obrazovano lice koje pruza pomoc okrivljenom u realizovanju materijalno,a narocito formalne odbrane. 31.Funkcije branilaca? Branillac kao advokat doprinosi utvrdjivanju istine, a narocito utvrdjivanju onih spornih pravno relevatnih cinjenica koje idu u korist okrivljenom , te samim tim pomaze krivicnom sudu,koji je duzan da sa podjednakom paznjom utvrdjuje ne samo one cinjenice koje terete okrivljenog nego i one koje idu u njegovu korist. 32.Prava branilaca na glavnom pretresu?1. Pravo na aktivno ucesce kod saslusanja optuzenih i izvodjenja dokaza uopste.2. pravo na zavrsnu rec. 33.Duznosti branilaca? 1. Duznost predaje punomocja,2. Duznost prisustvovanja glavnom pretresu i 3. Duznost koretnog ponasanja u postupku.