ISHRANA I METABOLIZAM BAKTERIJA

Ishrana bakterija je proces koji omoguava prijem i korienje svih hranljivih materija S obzirom na nain korienja hranljivih materija, bakterije se dijele u dve velike grupe :
Autotrofne Heterotrofne

Autotrofni - litotrofi - su bakterije koje mogu da sintetiu i

najsloenija jedinjenja iz prostih neorganskih soli - kao izvor C koriste CO2 , kao izvor N koriste elementarni azot iz vazduha ili nitrate iz zemljista - kao izvor energije mogu da koriste sunevo svetlo (fototrofi, koje poseduju bakterijski hlorofil), ili iz oksidacije neorganskih jedinjenja i elemenata (hemotrofi- vrse oksidaciju Fe i S) - ove bakterije nemaju znaaja za humanu medicinu - ovdje spada veina zemljinih bakterija (bakterije tla)

Heterotrofi organotrofi- su bakterije kojima su za

rast neophodna organska jedinjenja - kao izvor C koriste se ugljeni hidrati ili masne kiseline, kao izvor N koriste proteine ili aminokiseline - Zahtijevaju i posebne materije koje ne mogu same da sintetiu i to su takozvani faktori rasta (vitamini, esencijalne kiseline..) - bakterije iz ove grupe mogu da izazovu oboljenja ovijeka i ivotinja

Fakultativni litotrofi - su na prelazi izmedju

predhodne dvije grupe bakterija - C koriste iz organskih izvora,a N koriste iz neorganskih izvora.

Paratrofi hipotrofi - su bakterije koje nisu u stanju

da se same hrane i da se razmnoavanju samo u domacina koristei njihove enzimske sisteme -sve hranljive materije uzmaju iz elije u kojoj parazitiraju, npr.hlamidije i rikecije (intracelularni mikoorganizmi) elijama

Bez obzira na nain ishrane, da bi mogle da koriste sve hranljive materije, moraju da razloe na prostija jedinjenja, sposobna da difunduju u bakterijsku eliju. Ovo razlaganje se vri uz pomo bakterijskih

ENZIMA-FERMENATA

 Svaka bakterijska elija moe da produkuje veliki broj razliitih enzima, od kojih jedni razlau belanevine, drugi ugljene hidrate, a neki cijepaju masti.

Hranljive materije koje bakterije koriste za svoju ishranu mogu da se podijele u dvije velike grupe: Materije koje slue kao izvor energije Materije koje slue kao gradivni materijal elije

 Bakterije veinom koriste kao izvor ugljenika organska jedinjenja kao to su alkoholi, aldehidi, ketoni, ugljeni hidrati, aminokiseline. Pri korienju ovih produkata posebno je znaajno prisustvo CO2, a neke vrste kao Brucellae ne mogu da rastu i da se razmnoavaju ako nema poveane koncentracije CO2 Bakterijama kao izvor azota slue neorganska i organska jedinjenja ( nitriti, nitrati, aminokiseline

 U ishrani bakterija potrebne su i takve materije koje ne uestvuju u stvaranju energije, niti slue kao gradivni materijal, ali bez kojih ona ne moe da opstane. To su tzv. FAKTORI RASTA koje bakterijska elija rijetko moe sama da sintetizuje ve ih dobija iz spoljanje sredine.

Najznaajniji faktori rasta su VITAMINI ( posebno vitamini B kompleksa), AMINOKISELINE (esencijalne), PURINI itd.

MIKROBNI METABOLIZAM

METABOLIZAM skup svih hemijskih reakcija koje se odvijaju u nekoj eliji - energetski uravnoteen proces

metabolika aktivnost -2 grupe hemijskih reakcija: 1.KATABOLIKE REAKCIJE-razgradnja sloenih organskih molekula -u jednostavnije OSLOBAAJU ENERGIJU (razgradnja aminokiselina, ecera, masnih kiselina,...) 2.ANABOLIKE REAKCIJE-sinteza jednostavnih molekula -u sloenije molekule ZAHTIJEVAJU POTRONJU ENERGIJE (sinteza enzima, proteina, nukleinskih kiselina, ugljenih hidrata)

- povezivanje reakcija u kojima se ENERGIJA stvara sa onima u kojima se energija troi uz uee ADENOZIN-TRIFOSFATA (ATP) - energija dobijena u katabolikim reakcijama -oslobaa se poslije za odvijanje reakcija anabolizma
katabolizam: ATP ADP + P + energija (za anabolike reakcije) anabolizam: ADP + P + energijaATP(iz katabolikih reakcija)

 Bakterija dobija energiju u oksido-redukcionim procesima - redukcioni proces je povezan sa ---primanjem elektrona od strane materije koja se redukuje (akceptor elektrona) - oksidativni proces je povezan sa--- gubljenjem elektrona od strane materije koja se oksiduje (donor elektrona)

- Koenzim NAD+ se redukuje u NADH

Nikotinamid adenin dinukleotid (NAD+) je koenzim prisutan u svim ivim elijama. Jedinjenje je dinukleotid, jer se sastoji od dva nukleotida spojena putem fosfatnih grupa. Jedan nukleotid sadri adeninsku bazu, a drugi nikotinamid

Jedinjenja sa visokom energijom Adenozin trifosfat ATP

Adenozin sa 3 fosfatna mol.

Metaboliki tipovi mikroorganizama prema izvoru energije Fototrofi dobijaju energiju transformacijom svjetlosne energije Hemotrofi dobijaju energiju oksidacijom hemijskih jedinjenja - hemoorganotrofi oksiduju organska jedinjenja - hemolitotrofi oksiduju neorganska jedinjenja

Metabolika raznovrsnost

ENZIMI

-po mestu djelovanja enzimi se dele na egzoenzime i endoenzime. - egzoenzime bakterijska elija izluuje u spoljasnju sredinu i oni slue za razgradnju sloenih makromolekula (Streptokoke i stafilokoke produkuju hijaluronidazu-faktor invazivnosti) - endoenzimi se nalaze u samoj bakterijskoj eliji, tanije u ribozomima, i slue za sintezu makromolekula bakterijske citoplazme

prema tome da li se stvaraju stalno ili samo u prisustvu supstrata, enzimi su podeljeni na:
-konstitutivne - koji su prisutni stalno (npr.- LAKTAZA kod crijevnih bakterija) -inducibilne - koji zavise od prisustva supstrata (npr. penicilinaza)

Bakterijski enzimi se sastoje iz dva dijela: - apoenzima proteinski dio i specifian za supstrat i - koenzima - neproteinski dio sa biokatalizacijskom funkcijom

APOENZIM+ NZIM =HOLOENZIM

- optimalni uslovi za aktivnost enzima su 30-40C, pH od 6-7.5, i optimalni odnos enzim-supstrat.

-da bi bakterijska elija kontrolisala produkciju enzima i metabolike procese moraju da postoje mehanizmi koji reguliu enzimsku aktivnost: - regulacija represibilnim enzimima zasniva se na mehanizmu pozitivne povratne sprege
- regulacija retro-inhibicijom je slian sa predhodnim mehanizmom, samo to se koristi kod kaskadne reakcije sa vie razlicitih medju produkata (dovoljna koliina krajnjeg produkata vri retrogradnu inhibiciju svih enzima koji uestvuju u reakciji)

- regulacija inducibilnim enzimom gdje supstrat djeluje inhibitorno na gen represor (inaktivacijom ovog gena poinje stvaranje inducibilnog enzima)

- regulacija alosterinim enzimom- neki enzimi posjeduju i alosterini centar. Za ovaj centar se mogu vezati takozvani efektori (molekuli koji dovode do konformacionih promena enzima). Na taj nain se onemogui vezivanje supstrata za reaktivno mesto enzima ili se olabavi veza izmedju enzima i supstrata i samim tim prestaje i metabolicki proces.

Vezivanje efektora moe da smanji (alosterina inhibicija) ili povea (alosterina aktivacija) afinitet za supstrat

Znaaj bakterijskih enzima: - na osnovu enzimske aktivnosti moe se vriti klasifikacija bakterija na grupe , rodove, i tipove - industrijski znaaj, gdje zahvaljujui enzimskoj aktivnosti nekih bakterija i gljivica dobijaju se razni fermentovani mlijeni proizvodi i alkoholna pia

KATABOLIZAM UGLJENIH HIDRATA

-veina mikroorganizama oksiduje ugljene hidrate bi osigurala najveu koliinu elijske energije - u elijskom metabolizmu je vano cijepanje molekula ugljenih hidrata (katabolizam) radi stvaranja energije.

GLUKOZA -najvie iskoritavan IZVOR ENERGIJE u elijama

Energiju iz glukoze mikroorganizmi dobijaju na dva naina: 1. DISANJEM (RESPIRACIJOM) 2. FERMENTACIJOM (VRENJEM) - u oba procesa elektroni proizvedeni oksidacijom glukoze bivaju preneseni na NAD+ - KRAJNJA SUDBINA ELEKTRONAse RAZLIKUJE - u oba procesa -PRVI STADIJ RAZGRADNJE ISTI - oksidacija glukoze do pirogroanekiseline proces -GLIKOLIZA

1.GLIKOLIZA Pojam glikolize doslovno znai cijepanje molekula eera: - GLUKOZA - eer sa 6C-cijepa se 2 eera sa 3C - eeri se zatim oksiduju i transformiraju 2 molekule PIROGROANE KISELINE -moe se odvijati i u aerobnim i u anaerobnim uvjetima

Glikoliza (EmbdenMayerhofParnas = EMP put) najpoznatija serija katabolikih reakcija u kojoj se glukoza pretvara u dva molekula piruvata -veina mikroorganizama koristi taj put razgradnje -postoje jo 2 puta razgradnje: -pentozafosfatni -Entner-Doudoroffov put GLIKOLIZA se sastoji od 10 hemijskih reakcija katalisanih razliitim enzimima

- F 1,6-BP pod dejstvom aldolaze se

razlae na dvije trioze 3-GAP i DHAP -ove trioze su u ravnotei preko enzima triozafosfatne izomeraze (u daljim reakcijama troi se samo3-GAP, a njegov gubitak se nadoknauje transformacijom DHAP, tako da na kraju obje polovine F1,6-BP bivaju iskoriene

- 3-GAP se oksiduje to je jedina

oksidativna reakcija u glikolizi (enzim gliceraldehid-3-fosfatna dehidrogenaza, iji koenzim NAD prelazi pritom u NADH); oksidacija aldehida u kiselinu je praena oslobaanjem energije koja aktivira neorganski fosfat, tako da se on vezuje makroenergetskom vezom za supstrat i dobija se 1,3-bisfosfoglicerinska kiselina

- 1,3 bisfosfoglicerinska kiseline se

oslobaa jedne fosfatne grupe, nju prima ADP i prelazi u ATP (enzim fosfogliceratna kinaza) i nastaje 3- fosfoglicerinska kiselina (3-PGA)

-3-PGA pod dejstvom fosfogliceratne

mutaze daje 2-fosfoglicerinsku kiselinu

- na 2-PGA djeluje enolaza oduzimajui

molekul vode i nastaje fosfoenolpirogroana kiselina (PEP), enzim piruvat kinaza oduzima fosfat i dobija se pirogroana kiselina i ATP--kraj glikolize glukoza + 2ADP + 2Pi + 2NAD ----- 2 piruvata + 2ATP + 2NADH (na jedan molekul glukoze proizvode se 4 molekula ATP, ali se 2 troe za fosforilaciju fruktoze, pa je zato ist prinos cijelog procesa 2ATP)

-energija procesa oksidacije 3-GAP je sauvana u redukcionom ekvivalentu NADH i u fosfatnim vezama ATP - poto je u ovom procesu nastajanje ATP povezano direktno oksidacijom supstrata proces se zove supstratna fosforilacija sa

Fermentacija -vrenje

1. Etanolna fermentacija etanol je jedan od zavrnih produkata, ima veliku ekonomsku vanost (supstrat: glukoza);

mikroorganizam: Saccharomyces cerevisiae i mali broj bakterija

etanolna fermentacija bitna za mikrobiologiju hrane, industriju piva, vina, alkohola, hljeba,... produkt: piruvat pretvoren u EtOH i CO2 i ATP Glu + 2ADP+2Pa 2EtOH +2CO2 +ATP

2. Mlijeno-kisela fermentacija
velika ekonomska vanost u proizvodnji namirnica (supstrat: Glu); mikroorganizam: bakterije mlijene kiselineStreptococcus (gram-poz. koki) i Lactobacillus (grampoz. tapii); produkt: redukcija piruvata do laktata Homofermentativni put: Glu + 2ADP + 2Pa laktat (mlij.kis) + 2ATP Heterofermentativni put: Glu + ADP + Pa mlij.kis.+ EtOH + CO2 + ATP (bakterije: Leconostoc, Lactobacillus)

3. Propionsko-kisela fermentacija
(Supstrat: mlijena kiselina); mikroorganizmi: bakterije Propionibacterium (grampozitivni tapii);

produkt: propionska kiselina, siretna kiselina, CO2

-oslobadanjem CO2 u toku vrenja stvaraju se mjehurii gasa u poluvrstoj masi sira-vajcarski sir

Respiracija disanje
-proces u kojemu se stvara ATP oksidacijom hemijskih jedinjenja - konani akceptor elektrona -anorganska molekula, najee kiseonik

- Organske molekule se tokom respiracije obino potpuno oksidiraju do CO2 i H2Oprinos ATP-a znatno vei kod respiracije u odnosu na fermentacije. - Kod veine respiracija, konani akceptor elektrona je MOLEKULARNI KISEONIK. - Ovaj tip respiracije naziva se AEROBNA RESPIRACIJA. - Neke bakterije vre drugi tip respiracijeANAEROBNU RESPIRACIJU - konani akceptor elektrona - ANORGANSKA MOLEKULA RAZLIITA OD MOLEKULARNOG KISEONIKA ( nitrata, sulfata i karbonatavano za kruenje N i S u prirodi.) Anaerobna respiracija moe stvoriti skoro toliko energije kao i aerobna respiracija

FAZE RESPIRACJE - NASTAJANJE ACETIL-CoA -AcetilCoA ulazi u KREBSOV CIKLUS, niz reakcija u kojima dolazi do otputanja elektrona i protona (H+). -Elektroni otputeni tokom: glikolize, stvaranja CoA, Krebsovog ciklusa prenose se na NAD+ ili FAD molekule. Najvaniji rezultat Krebsovogciklusa nastanak redukovanih koenzima NADH i FADH2.

Redukovani koenzimi prenose elektrone doTRANSPORTNOG SISTEMA ELEKTRONA gdje se formira ATP.

GLAVNA KARAKTERISTIKA RESPIRATORNOG PROCESA: 1. djelovanjeTRANSPORTNOG SISTEMA ELEKTRONA Elektroni se kreu od redukovanih koenzima do anorganske molekule (kiseonik) pri emu se oslobaa energija koja omoguuje nastanak ATP-a. Ovaj proces se naziva OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA.

Nastajanje acetilCoA
- Pirogroana kiselina, nastala glikolizom se dekarboksizira - nastala acetilna grupa se zatim vee sa CoA i na taj nain nastaje acetilCoA. - ulazi u Krebsov ciklus

KREBSOV CIKLUS (ciklus limunske kiseline) Krebsov ciklus -serija biohemijskih reakcija-velika koliina potencijalne kemijske energije, pohranjene u meuproduktima nastalim od piruvata-postupno oslobaa. -putem reakcija oksidacije i redukcije-prenosi se ta potencijalna energija, u obliku elektrona, na brojne molekule koenzima - derivati piruvata se oksiduju dok se koenzimi redukuju.

Krebsov ciklus se moe opisati kao energetski krug elijskog metabolizma neprekidno nadomjeta energiju potrebnu elijama

TRANSPORTNI SISTEM ELEKTRONA zavrna faza aerobne respiracije elektroni se prenose od redukovanih koenzima do anorganske molekule oslobaa se energija-omoguuje hemiosmotski nastanak -ATP-a proces -OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA

sastoji se od:
NIZA PRIJENOSIOCA ELEKTRONA koenzima imaju SPOSOBNOST OKSIDACIJE I REDUKCIJE na taj nain prenose elektrone niz TSE pomicanje elektrona niz transportni lanac-dolazi do postupnog oslobaanja energije -ATP taj prenosni lanac je ukljuen u zavrnu fazu organskih molekula oksidacije

Respiracija organskih molekula u TSE ukljuuje 3 klase molekula koje prenose elektrone: 1.FLAVOPROTEINIproteini koji sadre flavin, koenzim izveden iz riboflavina (vitamin B2) i koji je sposobani za oksidaciju i za redukciju. Jedan vaan flavin koenzim je FLAVIN MONONUKLEOTID (FMN) 2. UBIKINONI (KOENZIM Q)neproteinski prenosilac niske molek. mase 3. Trea klasa prenosioca su CITOHROMI, proteini koji sadre prostetiku grupu sa Fe(hem), i koji mogu postojati (alternativno) i u redukovanoj formi (Fe2+) i u oksidovanojj formi (Fe3+). Nekoliko citohroma je ukljueno u transportni sistem: cytb, cytc1; cytc; cyta, cyta3citokromoksidaza

TSE je smjeten: u eukariotskim elijamau unutranjoj membrani mitohondrija u prokariotskim elijamau citoplazmatinoj membrani

izvor elektrona za TSE: redukovani koenzimi - NADHprolaskom niz TSE oslobaaju se 3 ATP-a

- FADH2-predaje svoje elektrone transportnom lancu na niem nivou od NADH transportni lanac proizvodi 1/3 manje energije za stvaranje ATP kada FADH2 donosi elektrone nego kada je ukljuen NADH nastaje 2 ATP-a

- Razliitim prenosom elektrona u transportnom sistemu (oksidativna fosforilacija) nastaju - 34 ATP iz svake molekule oksidovane glukoze - u glikolizi i Krebsovomciklusu 4 ATP (fosforilacija na nivou supstrata) TOKOM AEROBNE RESPIRACIJE IZ 1 MOLEKULA GLUKOZE -38 ATP

ANAEROBNO DISANJE (Anaerobna respiracija) AEROBNO DISANJE konani akceptor elektrona MOLEKULARNI KISEONIK (oksidacija NADH-TSE) ANAEROBNO DISANJE konani akceptor elektrona ANORGANSKA MOLEKULA RAZLIITA OD MOLEKULARNOG KISEONIKA (oksidacija u anaerobnim uslovima)

1.Neke bakterije (Pseudomonas) mogu koristiti NITRATNI JON (NO3-) kao konani akceptor. - nitrati -esti akceptor el. u anaerobnim uslovima u tlu je -proces -DENITRIFIKACIJA - veina bakterija koje redukuju nitrate (denitrifikatori) fakultativni anaerobi u odsustvu kiseonika prenose elektrone do nitrata, -u aerobnim uslovima kiseonik se javlja kao krajnji akceptor elektrona

redukc.NO3-NO2-N2O N2(gas)

2. druge bakterije koriste SULFATNI JON SO4 kao konani akceptorelektrona redukuju do H2S
-desulfofikacione bakterije - striktni anaerobi ne mogu rasti u prisustvu kiseonika (Desulfovibrio) 3.neke bakterije koriste CO3 i nastaje metan CH4 metanogenebakterije -striktni anaerobi
2-

- anaerobno disanje, kod bakterija koje koriste nitrate i sulfate kao konane akceptorebitno za kruenje azota i sumpora u prirodi

- anaerobno disanje daje razliite koliine ATP zavisno od mikroorganizma i putu razgradnje

FOTOSINTEZA se razlikuje od one kod biljaka po tome to se pri njoj ne oslobaa kiseonik i bakteriohlorofil moe da vri fotosintezu i u mraku