Uvod

ta je fizika?

Uvod
Podela fizike

re nastala od grke rei (phisis - priroda) prirodna nauka koja prouava prirodu u najsveubuhvatnijem smislu tokom vremena izdvajaju se kao posebne naune discipline hemija, astronomija, biologija, geologija... prouava i opisuje osnovna svojstva i strukturu materije i zakone kretanja materije u prostoru i vremenu zasniva se na relativno malom broju fundamentalnih fizikih zakona koji objanjavaju ogroman broj eksperimentalnih pojava izuava irok spektar fizikih fenomena, od fizike subatomskih estica do fizike galaksija Ernest Raderford britanski fiziar 1871-1937 Cela nauka je fizika, ostalo je sakupljanje ostataka

teorijska eksperimentalana klasina : razvijana do 1900. godine prouava pojave iz makrosveta, tj. pojave koje se mogu "videti" i direktno meriti i zasnovana je na Njutnovoj mehanici i Maksvelovoj elektrodinamici moderna: obuhvata teoriju relativiteta i kvantnu fiziku i prouava pojave iz mikrosveta koje ne moe da objasni klasina fizika (fotoefekat, toplotno zraenje...)

Podela fizike

Isak Njutn britanski fiziar 1643-1727

Njutnova kolevka (odavanje impulsa i energije)

Uvod
Podela fizike

Uvod
duina = 51,9 mm

mehanika prouava kretanje tela u prostoru

kinematika dinamika statika oscilacije fluidi

Fizike veliine

opisuju kvalitativno i kvantitativno neku merljivu osobinu:

fizikog stanja (temperatura, pritisak, naelektrisanje) fizikog procesa (brzina, ubrzanje, jaina elektrine struje)

molekularna fizika i termodinamika prouava haotino kretanje atoma i molekula elektromagnetizam prouava naelektrisanje i elektromagnetna polja optika prouava zakone prostiranja svetlosti i interakcije sa materijom kvantna fizika prouava pojave u atomskom omotau nuklearna fizika prouava pojave u jezgru atoma

Dejms Maksvel kotski fiziar 1831-1879

tela (masa, elektrini otpor, koeficijent viskoznosti, indeks

prelamanja)

omoguuju definisanje i opisivanje fizikih pojava u matematikom obliku, pomou odgovarajuih jednaina vrednosti se nalaze u literaturi, izraunavaju se ili se mere oznaavaju se malim i velikim slovom latinice ili grkim slovom

v (velocity) t (time) F (force) p (pressure) V (volume) m (mass)

Prva kolor fotografija 1861

Uvod
duina = 51,9 mm

Uvod
Meunarodni sistem jedinica (SI)

Fizike veliine

odreene su brojanom vrednou i jedinicom brojana vrednost pokazuje koliko puta veliina sadri u sebi odreenu veliinu (standard) iste vrste uzetu za jedinicu

Systme International d'Units (SI) primenjuje se u celom svetu sa izuzetkom tri drave od 1970 godine obuhvata sedam osnovnih i dvadesetdve izvedene merne jedinice nazivi i oznake izvedenih jedinica SI obrazuju se od naziva i oznaka osnovnih jedinica SI na osnovu algebarskih izraza

A = {A}[A ]
Fizike veliine i jedinice se mogu podeliti na

[s ] = m s v = , [v ] = [t ] t s

osnovne (moraju se definisati, ne mogu se izvesti jedna iz druge) izvedene (izvode se iz osnovnih)

SAD Liberija

Burma

Uvod
Osnovne jedinice SI Ime jedinice metar kilogram sekunda amper Oznaka Naziv veliine jedinice Definicija jedinice
Jednak je putu koji svetlost pree u vakuumu za 1/299 792 458 dio sekunde. Jedinica mase jednaka masi internacionalnog etalona koji se uva u Parizu. Trajanje od 9 192 631 770 perioda zraenja atoma cezijuma 133 u osnovnom stanju.

Uvod
Izvedene merne jedinice SI
Ime jedinice herc njutn dul Simbol jedinice Hz N J Naziv veliine frekvencija sila rad, energija, toplota snaga pritisak svetlosni fluks osvetljenost elektricitet napon otpor kapacitivno st Veza s-1 kg m/s
2

m kg s A

duina masa vreme

Ime jedinice veber tesla henri

Simbol jedinice Wb T H

Naziv veliine magnetni fluks magnetno polje induktivnost

Veza m2kgs2A1 kgs2A1 m2kgs2A2

kg m2 s-2

jaina elektrine Stalna elektrina struja koja bi u dva prava paralelna provodnika beskonane duine i zanemarljivog struje

vat paskal lumen luks kulon volt om farad

W Pa lm lx C V F

kg m2 s-3 kg m cd cd m-2 As kg m2 A-1 s-3 kg m2 A-2 s-3 m2kg1s4A2

-1

simens bekerel grej sivert Celzijusov stepen radijan steradijan katal

S Bq Gy Sv C rad sr kat

provodljivost radiaktivnost absorbovana doza ekvialentna doza temperatura ugao prostorni ugao katalika aktivnost

m2kg1s3A
2

poprenog preseka, na udaljenosti od jednog metra u vakuumu, proizvodila silu meu provodnicima od 210 7 N po dunom metru.

s-2

s1 m2s2 m2s2

kelvin mol kandela

K mol cd

termodinamika 1/273.16 delu temperature trojne take vode (kada je voda u vrstoj, tenoj i gasovitoj fazi) temperatura koliina supstancije
Ona koliina neke supstancije koja sadri svojih elementarnih estica (atoma, jona, molekula) 6.023x1023

K 273.15
bezdim. bezdim. s1mol

svetlosna jaina Svetlosna jaina koju zrai crno telo od 1/600.000

kvadratnog metra na temperaturi od 2054 K i pritisku od 101 325 paskala.

Uvod
Skala

Uvod

u zapisima vrlo velikih i vrlo malih vrednosti mernih veliina koriste se decimalni umnoci mernih jedinica, odnosno prefiksi koji se stavljaju ispred mernih jedinica prefiksi se stavljau ispred:
osnovnih mernih jedinica SI, osim jedinice za masu gde se prefiks stavlja

ispred jedinice gram

izvedenih mernih jedinica SI, osim jedinice za Celzijusovu temperaturu mernih jedinica van SI (litar, tona ...)

Uvod
Fizike veliine se mogu podeliti na:

gustina

Uvod
Skalarne i vektorske veliine:

skalarne veliine
potpuno su odreene brojnom vrednou i mernom

jedinicom

operacije sa skalarnim veliinama po naelima opte algebre operacije sa vektorskim veliinama po naelima vektorske algebre

obeleavaju se obinim slovom mogu imati:

samo pozitivne vrednosti (masa, vreme, temodinamika temperatura ... i pozitivne i negativne (temperatura, rad, toplota ...

vektorske veliine
potpuno su odreene brojnom vrednou, mernom

Vektorske veliine se opisuju:

jedinicom, pravcem i smerom r obeleavaju se boldiranim slovima ili strelicom, F ili F pomeraj, brzina, ubrzanje, sila, impuls, intenzitet zvuka

grafiki algebarskim proizvodom:

intenziteta (pozitivna skalarna veliina, obuhvata brojanu vrednost i

jedinicu)

tenzorkse veliine
odreene pomou tri vektora tenzor inercije, tenzor deformacije

i orta (jedininog vektora koji odreuje pravac i smer)

Uvod
Sabiranje i oduzimanje vektora:

Uvod
Razlaganje vektora:

Metod paralelograma: oba vektora se paralenim pomeranjem dovode u isti poetak - rezultanta je dijagonala paralelograma Metod poligona (nadovezivanje): spaja se vrh prethodnog vektora sa poetkom narednog - rezultanta zatvara poligon Komutativna operacija: redosled sabiranja nije bitan Oduzimanje vektora se svodi na sabiranje sa negativnim vektorom A-B=A+(-B)

obrnuti proces od sabiranja vektor se razlae na komponente vektora u izabranim pravcima komponenta vektora je projekcija vektora na izabrani pravac

r FR =

r 2 r 2 r r F1 + F2 + 2 F1 F2 cos

r r r F = Fx + Fy r r Fx = F cos r r Fy = F sin

Uvod
Mnoenje vektora skalarom:

Uvod
Vektorski proizvod vektora:

menja se intenzitet vektora menja se smer vektora mnoenjem negativnim brojem pravac ostaje isti

A
Skalarni proizvod vektora:

B=2A

rezultat vektor intenzitet jednak proizvodu intenzita vektora koji se mnoe i sinusa ugla izmeu njih nema osobinu komutativnosti jednak je nuli za dva paralelna vektora

rezultat skalarna veliina jednak proizvodu intenziteta vektora i kosinusa ugla izmeu njih r a cos r b r r r r c = a b = a b cos

r r r c = a b r r r c = a b sin

r b cos

r a

Test pitanja - kolokvijum

1. ta su fizike veliine

Test pitanja - kolokvijum

3. Izvedene fizike veliine i jedinice (min 7)
Naziv jedinice Simbol za jedinicu Veliina

Opisuju kvalitativno i kvantitativno neku merljivu osobinu: fizikog stanja i procesa, tela. Odreene su brojanom vrednou i jedinicom - brojana vrednost pokazuje koliko puta veliina sadri u sebi odreenu veliinu iste vrste uzetu za jedinicu.

herc njutn dul vat paskal lumen luks kulon volt om farad

Hz N J W Pa lm lx C V F

frekvencija sila rad, energija, toplota snaga pritisak svetlosni fluks osvetljenost elektricitet napon otpor kapacitivnost

2. Osnovne merne veliine i jedinice

Ime metar kilogram sekunda amper kelvin mol kandela Oznaka Veliina duina masa vreme jaina elektrine struje termodinamika temperatura koliina supstancije svetlosna jaina

m kg s A K mol cd

Test pitanja - kolokvijum

4. ta su skalarne veliine

Test pitanja - kolokvijum

7. Razlaganje vektora

Potpuno su odreene brojnom vrednou i mernom jedinicom. Obeleavaju se obinim slovom. Mogu imati samo pozitivne vrednosti ili i pozitivne i negativne vrednosti.

Vektor se razlae na komponente vektora u izabranim pravcima. Komponenta vektora je projekcija vektora na izabrani pravac

5. ta su vektorske veliine 6. Sabiranje vektora metod paralelograma i metod

nadovezivanja
Potpuno su odreene brojnom vrednou, mernom jedinicom, pravcem i smerom. Obeleavaju se boldiranim slovima ili strelicom.

r r r F = Fx + Fy r r Fx = F cos r r Fy = F sin

8. Skalarni proizvod vektora

Rezultat je skalarna veliina. Skalarni proizvod jednak je proizvodu intenziteta vektora i kosinusa ugla izmeu njih. r

r r r r c = a b = a b cos

a cos r b

r FR =

r2 r 2 r r F1 + F2 + 2 F1 F2 cos

r b cos

r a

Test pitanja - kolokvijum

9. Vektorski proizvod vektora

proizvodu intenzita vektora koji se mnoe i sinusa ugla izmeu njih. Smer se odreuje pravilom desnog zavrtnja.

Rezultat vektorska veliina. Intenzitet rezultujueg vektora jednak je

r r r c = a b r r r c = a b sin