Anri Fajol: Opti i industrijski menadment

Mogunosti implementacije saznanja u bezbednosnom menadmentu Seminarski rad

SADR A!
"# Anri Fajol: Otac menadmenta############################################################################################$ %# De&inicija administracije######################################################################################################$ '# Rele(antni znacaj sposobnosti koje cine (rednost osoblja u preduzeu##))))))####* $# +rincipi i elementi administracije########################################################################################, *# +odela rada##########################################################################################################################, ,# Autoritet##############################################################################################################################-# Disciplina############################################################################################################################-

.# !edinst(o komando(anja#####################################################################################################. /# !edinst(o u upra(ljanju#########################################################################################################. "0# +od1inja(anje pojedina1ni2 optim interesima##################################################################/ ""# 3agra4i(anje osoblja##########################################################################################################/ "%# 5entralizacija######################################################################################################################"0 "'#6ijerar2ija############################################################################################################################"0 "$# Red######################################################################################################################################"0 "*# +ra(i1nost############################################################################################################################"" ",# Stalnost osoblja###################################################################################################################"" "-# 7nicijati(a###########################################################################################################################"" ".#8jedinjenje##########################################################################################################################"% "/# 9lementi administracije#####################################################################################################"% %0#+red(i4anje#########################################################################################################################"% %"#Organizacija########################################################################################################################"% %%#:ino(nici ;slubenici< ili sasta(ni elementi socijalnog tela################################################"' %'# 9lementi (rednosti e&o(a i slubenika preduzea###########################################################"' %$#=ablica organizacije###########################################################################################################"$ %*#Regruto(anje######################################################################################################################"$ %,# Obrazo(anje 1ino(nika preduzea####################################################################################"* %-#>omando(anje###################################################################################################################"* %.# >oordinacija#####################################################################################################################"*

%/#>ontrola#############################################################################################################################", '0# ?aklju1ak##########################################################################################################################", '"# @iteratura))))))))))))))))))))))))))))))###".

A3R7 FA!O@ A O=A5 M93AD M93=A

Jedno vreme se smatralo da je Amerika zemlja iz koje potie menadment. To se vezuje za 1886. Godinu kada ga je Henri Taun predsednik amerikog dru tva opisao kao potre!u da se ostvare naj!olji rezultati" do koji# se moe doi ukoliko rad !ude pod kontrolom oso!a koje su dovoljno strune i poseduju znanje iz svi# !itni# o!lasti. $z ovog razloga nastanak menadmenta se vezuje za %rederika Tejlora jer je on prvi primenjivao naune metode za ra&ionaliza&iju i poveanje produktivnosti rada. 'n je" radei kao inenjer" prouavao organiza&iju u nastojanju da je unapredi. (tvorio je itav pristup pomsatranja menadmenta kroz normiranje i o!likovanje radnog mesta. )etiri preduslova za njegov pristup svode se na nauno !iranje ljudi" o!uavanje radnika na naunim osnovama" motivisanje zaposleni# i uklapanje oveka u njegovo radno mesto. *okazivao je i pokazivao da ispunjenjem ovi# preduslova produktivnost ostvaruje znaajan skok" a radni&i ulau vi e od pukog me#anikog rada. Ako se du!lje za+e u tematiku moe se primetiti da prvi temelji menadmenta ipak se nalaze u ,vropi. *elo %ran&uza Anrija %ajola -'p ti i industrijski menadment. o!javljeno je 1/16. Godine u 0arizu. $stoimena knjiga '

je dosta kasnije o!javljena u Ameri&i" interesantno je to da je ova knjiga u 1eogradu o!javljena 1/23. Godine" dok je Tejlorova knjiga o!javljena tek 1/64.godine. ukoliko se pristupi detaljnom itanju knjige moe se primetiti da je Anri %ajol u svojoj knjizi mnogo detaljnije opisao sve aspekte 5unk&ije administra&ije u preduzeu i tako postavio osnove dana njeg menadmenta. %ajol se mnogo sveo!u#atnije !avio konkretnim pitanjima menadmenta i organizovanja preduzea kao jedne &eline sa svim svojim elementima. 6jegovi najvaniji doprinosi sastoje se od7 de5inisanja 5unk&ije u preduzeu" opis menaderske 5unk&ije" odre+ivanje potre!ni# sposo!nosti za o!avljanje 5unk&ija" opis etrnaest prin&ipa" opis pet elemenata administra&ije7 predvi+anje" organiza&ija" komandovanje" koordina&ija i kontrola. 8!og svi# ovi# doprinosa Anri %ajol se smatra o&em menadmenta.

D9F73757!A ADM737S=RA57!9
(vi radovi koji postoje u kako industrijskim tako i u !ez!ednosnim organiza&ijama mogu se podeliti u 6 5unk&ijaB a to su: te#nika 5unk&ija koja predsta(ljaju primenu te2ni1ki2 i te2noloki2 znanja kad je u pitanju bezbednost lica i objekata; ?orjana<B komer&ijalna 5unk&ija koja je tako4e (eoma zna1ajna jer bez obzira koliko neko dobro oba(lja poslo(e bezbednosti licaB objekata goto(o je nemoguce znati za to ukoliko oni nisu dobro publiko(ani ja(nosti i buduim klijenitma# ;?orjana< 9oliko god je mogue tre!a predvideti unapred sve i u tom prav&u stvoriti kom!ina&ije i veze. Sledea s(akako bitna je 5inansijska 5unk&ijaB ni ta se ne moe sprovesti !ez nje" jer je taj 5inansijski aspekt neop#odan za !ilo kakave aktivnosti u organiza&iji# Mnoge organizacije nestaju sa trista jer ne uspe(aju da dobro isplaniraju s(oje ras2ode koji s(akako moraju biti nii od pri2oda da bi se moglo rei da organizacija posluje sa poziti(nim saldom#;?orjana< 9ada govorimo o sledeoj a to je !ez!ednosna 5unk&ija svaka organiza&ija tako i ona koja se !avi !ez!edno u mora do!ro da za titi sopstvenu imovinu : u koju spadaju o!jekti" oprema" te#nika sredstva" zemlji te i sl.; od svi# mogui# negativni# aktivnosti kao sto su7 kra+e" poari" elementrarne nepogode. O(o je (eoma zna1ajna &unkcija i moe se porediti sa psom 1u(arom koji nikad ne spa(aB tu spadaju mere predostronosti koje moraju da misle i nekoliko koraka unapred#;?orjana< <aunovodstvena 5unk&ija moe se porediti sa ulom vida organiza&ije" jer ona tre!a da nam u svakom trenutku pokae u kakvoj je stanju preduzee" gde ide i kako stoji # O(a &unkcija nam daje oba(etenje o ekonomskoj situaciji organizacije# 0oslednja je administrativna 5unk&ija" ali nikako najmanje !itna. 'na je mozak svega ona ima zadatke da $

spremi op ti program za rad" da o!razuje snagu" da dovede u uzajamnu vezu sve snage preduzea i da i# uputi na uzajamno #armonijsko delovanje. Administrirati znai predvideti" organizovati" komandovati i kontrolisati. 0redvideti znai ispitati !udunost i prema tome spremiti program rada= organizovati znai o!razovati dvogu!i organizam preduzea" materijalni so&ijalni= komandovati znai" uiniti da sav personal 5unk&ioni e" dela= koordinirati znai povezati sve poslove i radnje i uzajamno i# ujediniti" znai #armonijski svezati sve radnje" dejstva i naprezanja= kontrolisati znai voditi rauna i !deti nad svim poslovima" tako da se oni zavr avaju po utvr+enim projektima" pravilima" predraunima i nare+enjima. (ve ove navedene 5unk&ije i nji#ovo zajedniko delovanje dovode do toga da imamo organiza&iju koja ima do!ar menadment.

R9@9CA3=37 ?3A:A! S+OSOD3OS=7 >O!9 :739 CR9D3OS= OSOD@!A 8 +R9D8?9E8

8a svake 5unk&ije" poslove i zadatke neop#odno je da postoje odre+ene sposo!nosti" stepen spe&ijalizovanosti i podo!nosti. To mogu !iti neke te#nike" te#nolo ke" 5inansijske" komer&ijalne administrativne i druge sposo!nosti i podo!nosti# %ajol pravi razliku izme+u pojam podo!nost od pojma sposo!nosti. 9ada se govori o podo!nostima mora se znati da se one nalaze u samoj prirodi oveka i iz nji# se radom stvaraju sposo!nosti. 0odo!nosti mogu !iti7 5izike" intelektualne" moralne" podo!nosti op te kulture" spe&ijalna znanja" iskustvo i neke druge podo!nosti# S(e o(e karakteristike su (rlo zna1ajne da bi pra(i ljudi bili na pra(im pozicijama# 7z ti2 razloga i postoje razli1ite selekcije i odabiri kada su odre4eni poslo(i u pitanju#

+R7357+7 7 9@9M93=7 ADM737S=RA57!9

!edino administrati(na &unkcija ima izraeno socijalno teloB jer ona jedina radi samo sa

osobljem# F8pra(lajnje ljudskim resursima posmatra se kao upra(lja1ka &unkcijaB kojom se objedinjuju s(akodne(ne upra(lja1ke akti(nosti u oblasti zapolja(anjaB raz(ojaB nagra4i(anja i moti(isanja zaposleni2# Re1 je o (eoma sloenoj i odgo(ornoj &unkciji# Od nje za(isi sudbina drugi2 &unkcija u organizaciji# +odrazume(a mereB akti(nostiB koje u procesu analize poslaB planiranjaB regruto(anjaB selekcijeB socijalizacijeB obuke usa(ra(anjaB ocenji(anje radne uspenostiB nagra4i(anjaB moti(isanjaB zatita zaposleni2 i primanji(anja radnopra(ni2 propisaB *

preduzima menadment organizacije radi obezbe4i(anja k(alitetni2 kadro(a i nji2o(og osposoblja(anja i moti(isanja za postizanje o1eki(ani2 rezultata i ost(ari(anje organizacioni2 indi(idualni2 cilje(a#F" ?a dobro &unkcionisanje administrati(ne &unkcije zna1ajni su razli1iti principi po kojima ona &unkcionie# 8merenost u raduB iskust(o i ta1ne mere gla(ne su osobine administratora# 0ose!an %ajolov znaaj je iskazan kroz etrnaest prini&ipa a to su7 podela rada" autoritet" dis&iplina" jedinstvo komande" jedinstvo u upravljanju" su!ordina&ija :podinjavanje pojedinani# interesa op tim interesima;" nagr+jivanje" &entraliza&ija" #ierar#ija" nared!a i red" pravinost" sta!ilnost oso!lja" ini&ijativa" udruivanje" ujedinjavanje i izjednaavanje oso!lja.

+OD9@A RADA
+odela rada je s(uda prisutna kako u prirodi oko nasB tako i u s(im t(ore(inama koje su nastale delo(anjem 1o(eka#;?orjana< Gto se ti1e same podele rada ona postaje s(e sloenija i sloenija sa napredo(anjem i irenjem organizacija. 'snovni razlog podele rada je u tome da se poslovi o!avljaju to e5ikasnije sa istim naporom. ?a s(e bezbednosne radnje npr obezbe4enje lica (eoma je znacajna podela rada jer ukoliko u samoj podeli rada do4e do situacije da zaposleni ne znaju koje su nji2o(e odgo(ornosti i ta treba da rade moe doi do opasnosti po lice koje treba da se obezbedi# ;?orjana<

A8=OR7=9=
Autoritet je pra(o na zapo(edanje i komando(anjeB on je (rlo zna1ajan jer autoritet ugla(nom proizilazi iz poloaja koji neko ima a tako4e moe proizai iz li1nosti# S(aki autoritet prati (elika odgo(ornost# 8 (ojsci i policiji (ii stepen autoriteta s(akako imaju lica sa (iim 1inomB koji je odraz nji2o(og obrazo(anja i zasluga#;?orjana; Autoritet se ne moe zamisliti !ez odgovornosti. 'do!ravanje ili neodo!ravanje tzv. sank&ija uvek je potre!na" ona ima svoj izvor u oseanju pravde i pravinosti" a potre!no je utvrditi u op tem interesu" kako !i se dalo kurai za korisno dejstvo i koristan rad" a suz!ila kura za rad u protivnom smislu. 'do!ravanje :sank&ija; rada autoritetom" sastavni je deo !itni# uslova do!re organiza&ije" ali je to te ko ostvariti" naroito velikim preduzeima7 prvo tre!a utvrditi stepen odgovornosti" pa onda stopu sank&ije. ( o!zirom
"

Mom1ilo =alijan B Mirosla( =alijan: Opti i bezbednosni menadmentB Danja @uka %0""#B %$- str#

da autoritet proizilazi iz zasluga" veliina svake nagrade ili sank&ije koju uputi odre+eni autoritet zavisi od njegove jaine. (vaka oso!a koja poseduje autoritet mora !iti i veoma #ra!ra da !i se mogla nositi sa tim stepenom odgovornosti. >ogunost zloupotre!e autoriteta moe !iti esto prisutna. *a ne !i do lo do zloupotre!e potre!no je dati pose!an naglasak na moralne vrednosti oso!e : pravednosti" odgovornost" nese!inost" dis&iplina" !riljivost; koja poseduje taj autoritet.

D7S57+@73A
+osebnu (aznost u bezbednosnim organizacijama s(akako ima disciplina# Ona predsta(lja klju1nu snagu (ojske i policije#;?orjana< 8 za(isnosti od stepena discipline (ojska i policija dobro &unkcioniu i oba(ljaju s(oje zadatke na ut(r4en na1in u pra(ilnim (remenskim ok(irima# ;?orjana< +ojedinosti o disciplini su propisane u pra(ilnicima radaB a tako4e potrebno je da budu utkane i u same (rednosti lica koja oba(ljaju &unkcije bezbednosti#;?orjana< ? sluajevima kada dolazi do nedostatka dis&ipline" slo!odno se uzrok toga moe potraiti u e5ovima" koji z!og neki# situa&ija imaju osla!ljen autoritet. 6a dis&iplinu utie kako komandovanje tako i sporazum koji je izme+u e5ova i podre+eni#. *is&iplina predstavlja uvaavanje konven&ija koje imaju &ilj poslu nost" !riljivost" aktivnost i spoljne znake uvaavanja. *a !i se dis&iplina mogla uvrstiti potre!no je7 postaviti valjane e5ove na sve #ierar#ijske stepene : da !i neko !io valjan e5" tre!a da poseduje odgovarajuu strunu spremu" a pored toga da poseduje moralne vrednosti" spreman na stalno usavr avanje;" sporazumi tre!a da !udu jasni i pravi&ni to je vi e mogue" sve sank&ije tre!a upotre!iti samo po stepenu neposlu nosti.

!9D73S=CO 8 >OMA3DOCA3!8
? svim situa&ijama jedan podre+en moze imati samo jednog e5a jer u sluajevima kada nije tako dolazi do z!rke i podre+eni ne zna koga tre!a da poslu a# O(o pra(ilo je (eoma zna1ajno za s(e organizacije bezbednosti# +osebnu (anost jedinst(o komande ima kada do4e do neke krizne situacije u kojoj treba brzo reago(ati#8 tak(oj situaciji ako podre4eni ne znaju ta treba da uradeB moe da se desi da lice koje je u opasnosti izgubi i(ot jer je jako zna1ajno biti u pra(o (reme na pra(om mestu i nemati praznog 2oda u poslu# ;?orjana<

!9D73S=CO 8 8+RAC@!A3!8

8a jedinstvo u upravljanju moe se rei da je neop#odno da postoji samo jedan e5 i samo jedan program za izvestan skup opera&ija" koje imaju isti &ilj. Jedino na ovakav nain mogue je ostvariti jedinstvo ak&ije i kooridna&iju sila. 8 policiji u nekim kriznim situacijama prilikom 2(atanja iz(rioca jako je bitno da postoji ta1no odre4en plan po kojem treba realizo(ati akti(nostiB nara(no neop2odno je da se razmilja o moguim odstupanjima od plana do koji2 moe doi# ;?orjana< 3ije dobro da u situaciji kada imamo d(a e&a s(ako (u1e na s(oju stranu i na s(oj na1in iz(ra(anja odre4enog zadatka# 1itno je da se ne pome aju pojmovi jedinstva komandovanja i jedinstva upravljanja. 'snovna razlika izme+u ova dva pojma ogleda se u tome da kod jedinstva upravljanja ak&enat se daje na to da samo jedan se5 i samo jedan program za opera&ije jednog &ilja" dok kod jedinstva komandovanja potre!no je da jedan podre+eni primi nare+enje samo od jednog e5a.

+OD:73!ACA3!9 @7:376 73=9R9SA O+G=7M 73=9R9S7MA

'snova ovog prin&ipa proizilazi iz toga da ni u kom sluaju interesi jednog zaposlenog ili grupe zaposleni# ne mogu da se postave ispred op ti# interesa organiza&ije. +rilikom obezbe4enja poznati2 li1nosti ni jedan zaposleni ne sme da se (odi subjekti(nom ocenom o toj osobiB ni u kom slu1aju ne sme biti bitno da li pojedinac (oli tog estradnog umetnikaB politi1ara ili ne# ;?orjana<

3AHRAI7CA3!9 OSOD@!A
6agra+ivanje je plata oso!lja" &ena slu!e" koju radnik o!avlja. 6agra+ivanje tre!a da !ude pravino" i po mogunosti" da zadovolji i oso!lje i preduzee" tj poslodav&e i radnike. (topa zarade zavisi pre svega od okolnosti van nji#ovog doma aja" kao to su skupoa ivota" o!ilje ili retkost oso!lja" ekonomska situa&ija organiza&ije" od vrednosti oso!lja i naina plaanja. 'no to se uop te trai od naina nagra+ivanja i plaanja zarade sastoji se u ovom7 da se o!ez!edi izvesna pravedna zarada potre!na za ivot i odranje svoje i porodi&u= da se o#ra!ri i podstakne revnost i nagradi@ plati@ korisno dejstvo i napor pri radu = da se ne dovede .

nagra+ivanje do izad nosti" koje !i prelazila razlone grani&e i dovodila u opasnost samo preduzee. 0ostoje tri naina plaanja zarade radni&ima koji se primenjuju" to su plaanje na nadni&u" plaanje prema poslu" i plaanje od komada. 0o prvom sistemu" radnik se plaa na sat rada po odre+enim uslovima.'vaj sistem plaanja ima te nezgode" to !oe da dovede i !a&i u nemar i nezainteresovanost u poslu" te z!og toga iziskuje paljiv i jak nadzor.'vaj nain se preporuuje onda" kada nije mogue drugaije izmeriti rad. O(de spadaju npr# radnici &izi1koJte2ni1kog obezbe4enja na raznim doga4ajima ili po specijalnom angao(anjuB npr prilikom organizo(anja ja(ni2 skupo(aB dne(nica iznosi oko 2iljadu dinara# 0rema drugom sistemu" plaanje zavisi od izvr enja odre+enog posla" koji je utvr+en unapred" nezavisno od trajanja tog rada.0laanje ima samo jedan uslov" da posao !ude 5inalizovan. 0laanje po poslu ne za#teva toliko paljivog nadzora u odnosu na vrednou radnika kao to je to sluaj plaanja nadni&om" ali ima nezgodu u tome to smanjuje mogunost produk&ije !olji# radnika na nivo srednjeg radnika" a pored toga za#teva veu kontrolu u odnosu na kvalitet posla. O(u kategoriju 1ine zaposleni u unutranjim poslo(imaB i u drugim bezbednosnim organizacijama.8 dekekti(skim agencijamaB detekti( kad ide na teren nema odre4eno (reme za koje mora da za(ri posao i tek po za(retku dobija nadoknadu# ;@i(ia< Trei sistem plaanje je plaanje po komadu. 'vaj sisitem plaanje se najvi e upotre!ljava u industriji" i u onim sluajevima" kad se rad moe izmeriti " npr# odre4en broj kazni koje policajac mora da oba(i na dan#;@i(ia< 'vom sistemu plaanja oznaava se kao sla!a strana to" to on podie kvantitete produk&ije na tetu kvaliteta i to stvara kon5likte" kada se vr i revizija &ene" u &ilju da se unapredi proizvodnja po kvantitetu i kvalitetu.

593=RA@7?A57!A
9ako u svakoj op toj organiza&iji" tako i u !ez!ednosnim naj!olje !i !ilo da postoji umeren stepen &entraliza&ije. Ailj kome tre!a teiti je da se to je mogue !olje iskoriste dar i sposo!nost svog oso!lja.

67!9RAR67!A
Hijerar#ija je niz e5ova " koji poinje od vi i# autoriteta" pa ide do nii# slu!enika. $ma mnogo opera&ija" iji uspe# poiva na !rzom izvr enju" pa z!og toga tre!a izmiriti kad@kad #ijerar#ijski put sa o!avezom" da se posao zavr ava !rzo" #ijerar#ijskog puta radi to !reg otpravljanja poslova# 3ajizraajniji (id 2ijerar2ije je u (ojsci# Cojni1ka 2ijerar2ija je zasno(ana na zaslugamaB iz nje proizilazi (eliko poto(anje od s(i2 osoba koje imaju nie 1ino(e#;@i(ia<

R9D
? svakom preduzeu mora postojati materijalni i so&ijalni red. $zraz materijalnog reda okarakterisan je sledeim o!ras&em7 svaka stvar mora imati svoje mesto i !iti na svom mestu. $sti o!raza& vai i za so&ijalni red7 svaka oso!a ima svoje mesto i tre!a da !ude na svom mestu.

+RAC7:3OS=
?slov da oso!lje !ude podsti&ano i o#ra!reno i da u svoje poslovne 5unk&ije unese to vei stepen do!re volje i odanosti" potre!no je da se sa njime postupa sa naklono u i tada pravinost rezultatu je iz kom!ina&ije naklonosti i pravde. 8a pravinost je potre!no veliko iskustvo i do!rota. ( o!zirom na delokrug !ez!ednosni# radnji svaki zaposleni tre!a da ima izraen stepen pravinosti. +ra(i1ni menaderi su pri2(aeni od s(oji2 radnika i gra4ana A oni se pri2(ataju za (o4e# +rincip neop2odneB minimalne i srazmerne sile primenjuju se u policijskim organizacijamaB a u (ojnim akcijama i operacijama primenjuje se princip do(oljne sile# Ruko(odilac policije u miru nikada nee izdati zadatak unitiB lii i(otaB lik(idira teroristuB kriminalca# 8mesto o(ak(i2 naredbi izdaje se nalog da se teroristaB kriminalacB prona4eB otkrijeB otrkije njego( identitetB lii slobodeB u2apsiB i sl#%

S=A@3OS= OSOD@!A

7sto#

"0

3i u kom pogledu ne moe biti dobro da zaposleni nemaju s(oju stalnu &unkcijuB jer je potrebno odre4eno (reme da oni pokau s(e s(oje sposobnosti# 8 bezbednosnim organizacijama pri(atnog sektora prilikom obezbe4enja lica npr# politi1ari su na(ikli na odre4ene radnike koji i2 obezbe4jujuB s tim dolazi odre4eni stepen po(erenja u nji2B pa promenom isti2 dolazi do mogui2 gubitaka klijenata# 0osledi&e nestalnosti oso!lja mogu !iti stra#ovite" a naroito u sektoru !ez!ednosti u poli&iji" gde dugo traje postupak upoznavanja sa pro!lematikom posla. 8aista je oz!iljno vreme potre!no dok e5 poli&ije upozna ljude" posao i odnose koje vladaju u tom sektoru" i tek onda na osnovu toga da se odlui na izvestan program ak&ije delovanja" za koju !i prvo imao poverenja u se!e pa tek onda !io u stanju da ulije poverenje drugima. ;@i(ija<

73757!A=7CA
6eop#odno je da e5ovi imaju najvei stepen ini&ijative" to ne umanjuje ini&ijativu zaposleni#" u nekim situa&ijama radi !oljeg 5unk&ionisanja" potre!na je o!ostrana ini&ijativa.

8!9D73!93!9 OSOD@!A
Jedan od najvaniji# stvari kada je ujedinjenje oso!lja u pitanju jeste jedinstvo u komandovanju. >ogui pro!lem ukoliko do+e do onoga -podeli pa vladaj. i prekomerna upotre!a pisani# saop tenja" jer kod nje moe doi do zloupotre!e.

9@9M93=7 ADM737S=RA57!9
+R9DC7IA3!9
0redvideti znai stvoriti predraun za !udunost i spremiti ga za izvr enje. <ezultat predvi+anja unapred stvara program ak&ije. 8 Ministarst(u unutranji2 poslo(a RSB pored operati(ni2 plano(a ;o(de spadaju palno(i za iz(ra(anje pojedini2 poslo(aB zadatakaB akcija< postoje i programski plano(i B kojima se planira na dui i krai period# Radi se o godinjem programu rada M8+JaB sa kojima se daje prikaz aktuelne bezbednosne situacije i o1eki(ani2 bezbednosni2 problema u Republici# ""

Mese1ne plano(e rada donose na1elnici S8+Ja i organozacioni2 jedinica u M8+Ju# Dne(no planiranjeB pored rasporeda slubeB naj1ee se (ri na jutarnjim radnim sastancima ruko(odeeg sasta(a na1elnika S8+JaB odnosno na1elnika organizacioni2 jedinica u seditu M8+Ja# '

ORHA37?A57!A
Organizo(ati u s&eri bezbednosti zna1i snabde(ati je s(im potrebama neop2odnim i korisnim za njego(o &unkcionisanjeB materijalomB alatomB kapitalom i osobljem# +roces organizo(anja ima neprekidnu dinamikuB on u st(ari zna1i po(ezi(anje odabrani2 postupaka i organizacione strukture u &unkcionalni elementB 1ime se pret(ara akcija u delo#$ 8 radu unutranji2 poslo(aB zadaci i bezbednosne poja(e su dinami1niB promenlji(iB 1esto i neuobi1ajeniB a za nji2o(o rea(anje B skoro u(ek nedostaju iskusni kadro(i# Roko(i za iz(renje su 1esto (eoma kratkiB pa se organizacija mora prilagoditi datim situacijama i konkretnom problemu#*

:73OC3757 ;S@8 D93757< 7@7 SAS=AC37 9@9M93=7 SO57!A@3OH =9@A

? malim organiza&ijama e5 ima zadatak da upravlja &elokupnom strukturom i da snosi potpunu odgovornost" ali on ne izvr ava sve i oslo!o+en je mnogi# opera&ija. 9oliko organiza&ija raste@ toliko se smanjuje udeo e5a u izvr enju opera&ija" ali opet u istoj meri uloga u upravljanju sve vi e raste" postaje tea i vanija. 'va uloga postaje toliko velika da prelazi sposo!nost jednog oveka" pa se z!og toga javlja potre!a za inovni&ima" ija je uloga" da smanje line napore e5a" javljaju se administrativni sekretari" te#niki sekretari" spe&ijaliste" savetni&i po raznim strukturama" inovni&i za vezu i kontrolu" savetni komitet i dr. Glavni ta!ovi su rezervne snage 5izike i intelektualne" kompeten&ije" vremena i dr. koje e5 koristi po potre!i" to je nuno za vo+enje poslova. <adovi glavnog ta!a su7 razne pomoi koje se ukazuju e5u u korespoden&iji" primanjima" prouavanju i spremanju dosijea= veza i kontrola=
' $

=alijan M#B Ruko(o4enje unutranjim poslo(imaB drugoB izmenjeno i dopunjeno izdanjeB CG8+B Deograd %00"# 7sto# * 7sto#

"%

prouavanje !udunosti" programi razvoja i sada nje usavr avanje kao i nji#ovo usavr avanje i dovo+enje u sklad= istraivanja i prouavanja koja vode po!olj avanju i usavr avanju. 0rvi uslov koji tre!a da ispuni e5 velike organiza&ije je da !ude do!ar organizator. $zme+u sposo!nosti i znanja e5a velike organiza&ije" sposo!nosti i znanja nekog ve taka" e5a ili jednog slu!enika industrije ili trgovine" postoji razlika samo u stepenu. Tu su zdrueni elementi iste prirode na jednakim stepenima" koji o!razuju vrednost velikog i malog e5a.

9@9M93=7 CR9D3OS=7 G9FOCA 7 :73OC37>A +R9D8?9EA

0ose!an ak&enat se daje na zdravlje i 5izike sposo!nosti svi# li&a koja su zaposelena u !ez!ednosnim organiza&ijama" poev od radnika pa do veliki# e5ova. $nteligen&ija i intelektualna snaga@ velikom e5u potre!na je irina pogleda" 5inoa i okretnost du#a" dok 5unk&ija nadzornika za#teva tu oso!inu samo u malom stepenu" a kod radnika jo u manjem. >oralne oso!ine koje se trae od svi# slu!enika su7 dis&iplina" otvorenost" odanost" ini&ijativa" dok se vrstina" oseaj mere" odvanost da se primi i uzme odgovornost" trae kao korisne oso!ine za velike e5ove. (vakoj 5unk&iji odgovara izvestan stepen op te kulture :o!razovanja; koja se poveava sa #ijerar#ijskim nivoom i vano u 5unk&ije. Administrativna znanja se odnose na predvi+anje" organiza&iju" komandovanje" koordina&iju i kontrolu. To su znanja koja se ue na radu" potre!no je stalno usavr avanje zaposleni# i e5ova. 0ojmovi o drugim 5unk&ijama@ !roj potre!ni# znanja poveava se kako se uzdie poloaj. (pe&ijalna sposo!nost karakteristina za preduzee o!u#vata &elokupnu vrednost radnika. 9od e5ova pro5esionalna sposo!nos je posle administrativne sposo!nosti.

=AD@75A ORHA37?A57!9
0regledne ta!li&e pomau za stvaranje i nadzor so&ijalnog tela. 'ne olak avaju rad jer pomou nji# se vidi &elokupnost organizma" odeljenja. Takodje pomau u pronalaenju sla!i# taaka administra&ije. ? ta!li&i organiza&ije se vidi &elokupnost oso!lja" sklop i so&ijalna grani&a svakog odeljenja koje mesto zauzima.

R9HR8=OCA3!9
"'

<egrutovanje predstavlja jednu od najznaajniji# i najtei# opera&ija u organiza&iji" koja utie na to kako e se organiza&ija dalje razvijati. 'no se sastoju u tome" da se na+u potre!ni slu!eni&i za sastav so&ijalnog tela neke organiza&ije. >andidati mogu se obezbe4i(ati na d(a na1inaB iz redo(a zaposleni2 ili iz(an organizacije#Regruto(anje kandidata za dra(ne institucije bezbednosti putem obja(lji(anja ja(ni2 konkursa u dne(noj tampi nije naro1ito uobi1ajeno# 8 policijiB kao i bezbednosnoJin&ormati(nojB (ojnoJbezbednosnoj i oba(etajno bezbednosnim agencijama u pitanju su radna mesta koja preteno imaju status o(laeni2 slubeni2 licaB te stogaB po (aeim propisimaB nije potreban oglas# 3aj1ei na1in zasni(anja radnog odnosa u njima je putem preporuke ili li1nim obraanjem kadro(skoj slubi i predajom molbe za odre4eno radno mesto#,

ODRA?OCA3!9 :73OC37>A +R9D8?9EA

Dobar 1ino(nik mora se spremiti i obrazo(atiB a to obrazo(anje i spremanje predsta(lja uopte dug i (eliki trud u kome u1est(uju porodica i kolaB i radionica i dra(a# ;Dijana< Obrazo(anje i usa(ra(anje imaju za cilj po(eanje radne spremnostiB sposobnosti i moti(isanosti pripadnika bezbednosti# Obuka se spro(odi da bi se to uspenije oba(ljali osno(ni operati(ni bezbednosni poslo(iB dok se stru1nim usa(ra(anjem spro(ode stru1ne pripreme za oba(ljanje bezbednosni2 poslo(a i zadataka no(og radnog mestaB odnsono raz(oj karijere# Menaderi bezbednosti imaju izuzetno (anu ulogu u podizanju i odra(anju moti(acije za obuku i usa(ra(anje pripadnika bezbednosti# -

>OMA3DOCA3!9
*e5ini&ija7 kad se stvori so&ijalno telo" onda se ono mora staviti u 5unk&iju@ to je zadatak komandovanja. Ailj komandovanja jeste da izvue naj!olji mogui rad od slu!enika koji ine njegovu jedini&u. Be5ovi koji komanduju tre!a da7 du!oko poznaju svoje oso!lje= da iskljue nesposo!ne= da do!ro poznaju konven&ije koje vezuju organiza&iju i njene slu!enike= da daju
, -

Mom1ilo =alijanB Mirosla( =alijan: Opti i bezbednosni menadent B Danja @uka %0"" str %," 7sto#

"$

do!ar primer= da vr e pripremnu inspek&iju so&ijalnog tela" da se pri inspek&iji slue ta!li&ama" pregledima= da skupljaju svoje glavne saradnike u kon5eren&ije na kojima se sprema i stvara jedinstvo u upravi a spajaju i upuuju dejstva i napore svi# u istom prav&u i ka istom &ilju= da se ne upu taju i apsor!uju u detalje= da uvek trae da u oso!lju vlada aktivnost" ini&ijativa i odanost.

>OORD73A57!A
9oordinirati znai staviti u #armoniju sve radnje neke organiza&ije" odnosno voditi rauna pri svakoj opera&iji@ te#nikoj" 5inansijskoj" !ez!ednosnoj i drugoj@ s o!zirom na posledi&e koje !i ova opera&ija imala na &elokupnu 5unk&iju organiza&ije. *a se ide u korak u svim odeljenjima i u &elom oso!lju potre!no je dranje kon5eren&ija e5ovima odeljenja. 'na ima svoj &ilj da o!avesti direk&iju o toku poslova u preduzeu" da pre&izira udeo razni# odeljenja u poslu i nji#ovo uzajamno dejstvo" a i da iskoristi prisutnost e5ova" te da se re e razni pro!lemi op teg interesa. 9on5eren&ija organiza&iju so&ijalnu. e5ova odeljenja za koordina&iju je isto to i predvi+anje za program ak&ije i to su pregledne ta!li&e oso!lja za

>O3=RO@A
9ontrola predstavlja proveravanje da sve ide po usvojenom programu" izdatim nare+enjima i po usvojenim prin&ipima. Ailj kontrole je da o!avesti o gre kama da !i se mogle popraviti i spreiti" a u isto vreme i da !i se preduzele mere da se one ne !i opet pojavile# >ontrola se (ri nad licimaB st(arima i delima ;aktima<# 3aj(ei stepen kontrole se ost(aruje u policiji#8 organizaciji unutranji2 poslo(a u RSB oli1enoj u Ministarst(u unutranji2 poslo(aB 1ije se organizacije i &unkcionisanje zasni(aju na na1elu 2iejrar2ije i subordinacijeB notorna je potreba da se od strane (ii2 organa ost(aruje delatnost kontrole organizacioni2 jedinica koje neposredno iz(ra(aju zakone i oba(ljaju unutranje poslo(e# 8 odnosu na bezbednostB treba ut(rditi da us(ojena sredst(a za imo(inu i li1nu bezbednost &unkcioniu pra(ilno i da su u ispra(nom stanju#

"*

>ontrolor mora biti kompetentan# 3eutralnost ;objekti(nost< po1i(a na pra(oj i sigurnoj sa(esnosti i na potpunoj neza(isnosti kontrolora prema onome koga kontrolie#.

?A>@!8:A>
Sama administracija ne bi bila mogua da se ne ispolja(a kroz pred(i4anjeB organizo(anjeB komando(anjeB koordinacijuB i kontroluB o(aka( nedelji( skup omogua(a da se ost(are cilje(i s(ake organizacije kojom se dobro upra(lja# >ada su (rednosti osoblja u pitanju do najja1eg izraaja dolaze podobnosti jednog radnika pri bezbednosti jer se one nalaze u njego(oj prirodi i kao to znamo iz nji2 se raz(ijaju sposobnosti# !edna od podobnosti je dobra koordinacija pokreta# Ona uslo(lja(a da pojedinac postane dobar u borila1kim (etinamaB koje su (eoma zna1ajne# 3aj(anije postignue koje se (ezuje za Fajolo( rad su principiB i to nji2 1etrnaest# Oni su nep2odne za &unkcionisanje administrati(ne &unkcijeB to su: podela radaB autoritetB disciplinaB jedinst(o u komando(anjuB jedinst(o u upra(ljanjuB pod1i(anjanje pojedina1ni2 optim itneresimaB nagra4i(anje osobljaB centralizacijaB 2ijerar2ijaB redB pra(i1nostB stalnost osobljaB inicijati(a i ujedinjenje# S obzirom da je za policiju (rlo zna1ajno pre(enti(no delo(anjeB potrebno je da s(i plano(i budu (rlo temeljni# Sama dobra organizacija doprinosi da ne do4e do bilo kak(i2 greaka# >omando(anje moe da se poisto(eti sa dodelji(anjem zadataka# =ada je bitno da jedan zaposleni ima samo jednog nadre4enog# Funkciju dobrog koordinatora moe da oba(lja osoba koja se u potpunosti razume u problematiku i koja poznaje s(oje podre4ene# >ada je kontrola u pitanjuB do greke moe doi kada se kontrola oba(lja samo po za(retku akti(nosti# 3ajbolje bi bilo kontrolu spro(oditi u s(akoj &azi akti(nostiB kako bi se otklonile greke i u buduim slu1aje(ima spre1ile# S obzirom da industrijska i bezbedsnosna organizacija imaju (eliki broj sli1ni2 elemenataB primena sli1ni2 pojedinosti koje (ae za industrijski menadmentB (ae i za bezbednosniB bez obzira na delatnost u s(akoj organizacijiB klju1ni 1inilac su ljudi i pra(ilno ruko(o4enje njima# 7z o(i2 razloga mogu se (eoma dobro implementirati Fajolo(a saznanja u bezbednosnom menadmentu# O(a knjiga predsta(lja osno(e na kojima se temelji menadmentB i kao tak(a ne poznaje (remenske granice# ;?orjanaB DijanaB @i(ia<

=alijan M#B Ruko(o4enje unutranjim poslo(imaB drugoB izmenjeno i dopunjeno izdanjeB CG8+B Deograd %00"#

",

@iteratura:

Anri Fajol: Opti i industrijski menadmentB AdiesB 3o(i SadB %00,#god Mom1ilo =alijanB Mirosla( M# =alijan FOpti i bezbednosni menadmentKB Danja @ukaB %0""#god#

L3apomena: =ekst napisan italik slo(ima predsta(lja kazi(anje Anri Fajola#

MMM#DesplatniSeminarskiRado(i#com

"-