BOJA

Boja je subjektivna stvar koja se ne moe u potpunosti opisati fizikim veliinama Oseaj boje u naem oku izaziva elektromagnetno zraenje talasnih duina od 380 do 750 nm

Graa ljudskog oka omoguava oseaj vida i boje Maksimalna osetljivost oka je, pri veem intezitetu osvetljavanja (dnevno svetlo) je kod talasne duine oko 550 nm

 Oseaj boje mogu je zato to u oku postoje tri vrste receptora Ovi receptori ili fotoosetljive elije imaju razliite maksimume osetljivosti u tri spektralna podruja: plave, zelene i crvene svetlosti Ako u oko dospe plavo svetlo, pobuuju se receptori za plavu boju Ako u oko dospeju sve tri osnovne boje svetla: plava, zelena i crvena i to veeg inteziteta svetlosti, pobudie se istovremeno sva tri receptora pa emo imati doivljaj bele boje Ako su inteziteti svetla osnovnih boja bili mali videti emo crnu boju

Psihiki doivljaj boje Boja se moe definisati i kao psihiki doivljaj nastao fizikim uzrokom Isti fiziki podraaji mogu izazvati razliite osete boja kod razliitih ljudi, odnosno isti spektralni sastav svetla kod razliitih uslova posmatranja izazvae razliita oseanja boja kod istih posmatraa

Razliite boje imaju drugaiji psiholoki karakter: Plava boja deluje smirujue na centralni nervni sistem. Ova boja sniava krvni pritisak, usporava rad srca i disanje.

Crvena boja je energina. Ubrzava rad srca, die krvni pritisak, ubrzava disanje. Simbol je aktivnosti, snage i vitalnosti. Kod crvene boje svaka nijansa ima odgovarajui psiholoki karakter.

 uta je najsvetlija od svih boja - to je boja sunca. Svetlo uta boja oznaava veselje, optimizam, toplinu sunevog svetla. To je boja mladosti. Tamni tonovi ute boje imaju sasvim drugaiji karakter: izdaja, zavist, sumnja, poraz, nepoverenje. Zelena je boja obnavljanja ivota, nade i mira, zadovoljstva i ponosa. Direktno ne izraava emocije i predstavnik je neutralnih boja Narandasta je boja aktivnosti, maksimalne topline i energije. Objedinjuje pozitivne karakteristike ute i crvene boje.

 Ljubiasta objedinjava osvajaki karakter crvene i plahovitost plave. Tuna je i melanholina.

Bela boja simbolizuje svetlo, nevinost. Nedostatak hromatskih elemenata ostavlja oseaj praznine i apsolutne tiine. Izaziva spektar emocija zavisno od asocijacija - od istoe i veselja do bolesti i hladnoe.

 Crna predstavlja snagu tame nepoznatog. Simbol je nestajanja i apsolutne granice iza koje nema ivota. Crna je boja kraja, konane predaje, praznine, utnje, nedefinisanog, nejasnog i mutnog. Mogue karakteristike ove boje su vrstina, i elegancija.

 Neki istraivai su boje podelili na tople i hladne (crvena i bela), suve i mokre (narandasta i plavo-zelena).

To potie od asocijacije na tople i suve predmete (sunce, vatra, leto) i hladne i mokre (kia, voda, led).

Boja kao posledica fizikog podraaja

Oseaj boja je posledica vidljivog zraenja. Kod vrednosti od 380 - 750 nm mogue je izdvajanje pojedinih talasnih duina, a time i dobijanje monohromatskog svetla. Svetlo nastaje u izvorima koji mogu biti primarni i sekundarni. Primarni izvori svetla emituju najee kontinuirani spektar koji ljudsko oko vidi kao belo svetlo.

Ako se ovo belo svetlo pomou prizme razloi na talasne duine, onda se uz povoljne uslove moe primetiti spektar boja.

 Spektar boja se u prirodi moe videti u dugi.

Osnovni zraci plave, zelene, ute i crvene, spajaju se meusobno formirajui sporedne boje kao to su tirkiz i narandasta.

 vidljivi spektar koji odgovara crvenoj, zelenoj i plavoj boji.

 Kada se neka od svetlosnih duina svetlosti ukloni, boja koju e mo videti formirana je od preostalih talasnih duina svetlosti.

Bela svetlost sadri sve talasne duine u priblino istom odnosu, to znai da se pri jednakom udelu crvene, zelene i plave dobija bela svetlost. Ako imamo kombinaciju nejednakih udela crvene, zelene i plave dobija obojena svetlost.

 Kompjuterski monitor i TV ekran rade na principu emitovanja individualnih zraka crvene, zelene i plave boje i kombinacijom njihovih razliitih odnosa u aditivnoj sintezi formiraju milione razliitih boja. Promene u transmisiji, refleksiji ili zraenju talasnih duina odreuju se spektrofotometrijskim metodama Za svaku boju, relativni sadraj svetlosti odreene talasne duine je jedinstven - kao otisak prsta

 Merenja spektralne raspodele vre se pomou spektrofotometra.

U spektrofotometru pomou monohromatora, izdvoji se svetlost odreene talasne duine. Dobijenom svetlou osvetljava se uzorak koji se ispituje. Postupak se ponavlja sa monohromatskim svetlima itavog spektra.

Temperatura boje
Jedna od karakteristika svetlosnog izvora je i temperatura boje svetlosti koju izvor zrai. Ako se neko telo zagreje, ono poinje da zrai svetlost crvene boje, zatim ute boje, pa preko neutralno bele do plave boje. Temperatura boje se meri Kelvinovom skalom (0 C = 273 K ).

Obojene povrine Povrina nekog predmeta nema odreenu boju, ali poseduje sposobnost da absorbuje odgovarajue talasne duine vidljivog svetla.

List drveta deluje zelen zato to sadri pigment koji absorbuje svetlost crvene i plave talasne duine i reflektuje samo zelenu boju koja je vidljiva posmatrau.

 Svetlo reflektovano od obojene povrine ima dve komponente. Prvi deo se reflektuje od prvog sloja povrine nepromenjen (na sl. A).

Ostatak svetlosti ulazi u strukturu predmeta i viestruko se prelama unutar njega (na sl. B ). Na kraju, ako predmet ne absorbuje svetlost, ona izlazi iz povrine kao difuzna refleksija (na sl. C)

 Tamo gde se svetlost susretne sa esticama pigmenta, u strukturi materijala, svetlost nekih talasnih duina bie absorbovana, dok e se svetlost drugih talasnih duina reflektovati i nastavie da prolazi kroz materijal. Svetlost koja izae iz materijala bie uoljiva od strane posmatraa i imae boju koja odgovara neabsorbovanim talasnim duinama.

Meanje boja
Svaka boja nastaje meanjem tri osnovne boje. Izbor osnovnih boja je neogranien Aditivna sinteza

Meanje boja najjednostavnije se moe prikazati pomou meanja obojenih svetlosti i to plave, zelene i crvene koje se dobijaju proputanjem belog svetla kroz plavi, zeleni i crveni filter.
Ako ta obojena svetla dovedemo na belu podlogu, doi e do meanja boja, u konkretnom sluaju do aditivne sinteze.

Tako e zbrajanjem (adiranjem) nastati: PLAVA + ZELENA = PLAVOZELENA (CIJAN) PLAVA + CRVENA = MAGENTA ZELENA + CRVENA = UTA

Totalnom aditivnom sintezom nastaje bela boja.

Suptraktivna sinteza Suptraktivna sinteza takoe polazi od belog svetla. U ovom se sluaju belom svetlu, pomou filtera, oduzimaju pojedini delovi spektra. Totalnom suptraktivnom sintezom nastaje crna boja.

 Suptraktivne osnovne boje - cijan, magenta i uta Ako bi spektralne absorpcije tri osnovne boje bile idealne, tampanjem cijana, magente i ute jedne preko druge absorbovale bi se sve aditivne osnovne boje (crvena, zelena, plava) i nastala bi crna boja. U praksi tampanje ove tri boje jedne preko druge (C+M+Y) dovodi do tamno braon boje i da bi se obezbedio iroki dinamiki raspon koristi se crna boja. Osim za dobijanje stvarno crne boje, crna boja u tamparstvu pojaava konture slike,

 Pri opisivanju boja sluimo se njihovim psihovizikim karakteristikama: ton, zasienje i svetlina.

Ton boje zavisi od talasne duine svetlosti i on opisuje boju koju nae oko opaa.
Zasienje boje je karakteristika koja pokazuje stepen odstupanja boje od boje iste svetline.

 Svetlina boje karakteristika je koja opisuje slinost boje sa nizom ahromatinih boja od crne, preko sivih do bele, odnosno svetlina odreuje stepen crne boje u dotinoj boji.

Merenje boja
Merenje boja obuhvata odreivanje njihovih psihofizikih karakteristika: ton, zasienje i svetlina. Ove karakteristike su subjektivne i zavise od posmatraa, uslova posmatranja i sl. Za merenje boja koriste se spektrofotometarske i kolorimetrijske metode.

Spektrofotometrijsko merenje boja obuhvata uporedno merenje obojenog uzorka (refleksnog ili transparentnog) i belog referentnog uzorka - etalona.

 Oba uzorka se naizmenino osvetljavaju monohromatskom svetlou celog spektra. Razliita refleksija pojedinih talasnih duina svetlosti, reflektovanih sa uzorka, prikazuju se grafiki u odnosu na beli etalon, i to u obliku spektrofotometrijskih krivih.

Kolorimetrijska metoda bazira se na uporeivanju boja sa bojom nastalom u kolorimetru. U ovom aparatu boja nastaje meanjem osnovnih boja aditivnom sintezom.

Sistemi boja
Danas su najee u upotrebi sledei sistemi boja: CIE L*a*b*, RGB, CMYK

RGB model
RGB obuhvata 3 osnovne boje: crvenu, zelenu i plavu, od kojih svaka moe da varira Model RGB se takoe naziva i aditivni primarni model, poto boja postaje svetlija kada se dodaje vie crvene, zelene ili plave svetlosti. Svi monitori, ureaji za projektovanje i drugi ureaji koji prenose ili filtriraju svetlost, ukljuujui televizore, monitore raunara, filmske projektore, obojena scenska svetla (reflektore) zasnivaju se na primarnom aditivnom modelu.

Crvena, zelena i plava svetlost meaju se na sledei nain: Crvena i zelena boja punog inteziteta meanjem daju utu boju. Ako se oduzme malo crvene boje, dobie se svetla zeleno-uta boja. Ako se oduzme malo zelene, dobija se narandasta. Sve ove boje, dobijene aditivnom sintezom crvene i zelene boje, predpostavljaju potpuno odsustvo plave boje.

 Zelena i plava boja punog inteziteta meanjem daju (bez primesa crvene) plavo zelenu (cijan) boju. Oko 65.000 boja u rasponu od tirkizne nebesko plave - morsko zelene. Plava i crvena boja punog inteziteta meanjem daju magentu. Ako se oduzme malo plave dobija se roza, a ako se oduzme malo crvene dobija se purpurna. Dobijanje ovih boja podrazumeva potpuno odsustvo zelene boje.

 Crvena, zelena i plava punog inteziteta daju belu boju koja je najsvetlija u vidljivom spektru. Niski inteziteti crvene, zelene i plave boje utapaju se u crnu boju.

RGB model boja idealan je za obradu kolor slika na monitoru raunara

 Mana RGB modela je ta to ovaj model omoguava pristup irem opsegu boja od onog to moe da se odtampa na tamparskoj maini Ako se priprema slika za tampu u punom koloru, moe se oekivati da e se izgubiti veliki broj najsjajnijih i najivljih boja sa slike.

esto se pristupa kompromisnom reenju pa se skanira u RGB modelu, u njemu obrauje slika, a zatim je transformie u CMYK model.

CMYK model Suptraktivne osnovne boje koje koriste tampari su: C cijan M magenta Y uta K crna
Cijan, magenta i uta pomeane zajedno ne daju crnu boju (kako bi trebalo po principu suptraktivne sinteze) ve prljavo-smeu boju.

 Zato se u ovom CMYK modelu boja koristi i etvrta boja - crna (blacK) koja pomae da se naglase konture crtea, da senke budu dublje i da odtampana crna bude prava crna boja. Boje u CMYK modelu se meaju na sledei nain: Cijan i magenta, punog inteziteta, meanjem daju tamno-plavu sa malom primesom ljubiaste. Oduzimanjem malo cijana dobija se purpurna, oduzimanjem malo magente dobija se srednje plava. Neophodan uslov za dobijanje svih ovih boja je nedostatak ute boje.

 Magenta i uta, punog inteziteta, meanjem daju briljantno crvenu boju. Oduzimanjem malo magente, dobija se iva oran,

a oduzimanjem malo ute dobije se roza boja.

Neophodan uslov za dobijanje svih ovih boja je potpuni nedostatak cijana.

 uta i cijan, punog inteziteta, meanjem daju jarko zelenu boju koja malo naginje ka plavoj boji.
Oduzimanjem malo ute dobija se tamno zeleno-plava, oduzimanjem malo cijana dobija se svetla zeleno-uta boja. Neophodan uslov za dobijanje svih ovih boja je potpuni nedostatak magente.

 HSB je model koji bi trebalo da se koristi kada se radi sa ortohromatskim fotografijama. Ovaj model se zove jo i siva skala (Gray scale)

CIE Lab CIE Lab Skraenica Lab odnosi se na tri vrednosti koje ovaj sistem koristi da bi opisao boju.

L (luminance=osvetljenje) je nivo svetline boje dok a i b vrednosti predstavljaju hromatinost boje

 CIE Lab kolor model negde se oznaava i sa CIE L*a*b. Ovaj model esto naziva i univerzalnim jer je nezavisan od ureaja za obradu boje, za razliku od model RGB i CMYK koji su razvijeni za potrebe raznih ureaja za obradu. RGB predstavlja kolor model raunarskog monitora, CMYK predstavlja kolor model reflektujueg lista papira na iju povrinu je naneen obojen pigment, a CIE Lab ne zavisi ni od svetlosti ni od obojenog pigmenta.

 CIE Lab karakteriu tri kanala boje, jedan za svetlinu i dva za spektar boja, a koji su oznaeni jednostavnim inicijalima a i b.

Kanal a sadri boje u rasponu od tamnozelene, preko sive do ruiaste. Kanal b ima raspon od jarko plave, preko sive do ute boje.

 Poto model CIE Lab ne zavisi od ureaja, moe se koristiti pri obradi bilo koje slike. Obrada u modelu CIE Lab jednako je brza kao i u modelu RGB, a nekoliko puta bra od obrade u modelu CMYK. Svaki put kada se slika konvertuje iz modela RGB u CMYK, najpopularniji program za obradu slike Adobe Photoshop automatski, kao meukorak konvertuje sliku u CIE Lab.

Da li je ZELENA osnovna boja? slikari: NE! slikarske osnovne boje: crvena, plava, uta psiholozi: DA!

ininjeri: DA! osnovne boje na ekranu: crvena, zelena, plava