1

PRORAUN PADA PRITISKA u cevovodima za prirodni gas Za proraun pada pritiska pri strujanju gasova kroz horizontalne gasovode cevovode koriste se razne formule. Obino su to formule koje podrazumevaju izotermsko strujanje. Jedna od najee korienih formula data je sledeim izrazom

de je !nglo saksonski sistem. )*.+* in 0 mi 4azduh 5 6 psia psia o 3 #o<=>*-& 0 Jedinice "etrki sistem #$%& ,*-+ mm 0 km

' . f 1 7 86 8: ; Z

(onstanta /nutranji prenik (oef. trenja .u2ina 3elativna gustina 8rotok /lazni pritisak %zlazni pritisak !psolutna temperatura gasa <aktor kompresibilnosti za srednje uslove strujanja

kp9cm: kp9cm: ( #o?=:)@& 0

.a bi se u obzir uzela razlika koja obuhvata i geodetsku visinu mo2e se koristiti i modifikacija prethodne jednaine u obliku #<ergusonova korekcija&

de je Jedinice !nglo saksonski "etrki sistem #$%& sistem. )*.+* ,*-+ in mm 0 0 mi km 4azduh 5 6 psia psia o 3 #o<=>*-& 0 kp9cm: kp9cm: ( #o?=:)@& 0

' . f 1 7 86 8: ; Z

(onstanta /nutranji prenik (oef. trenja .u2ina segmenta 3elativna gustina 8rotok /lazni pritisak %zlazni pritisak !psolutna temperatura gasa <aktor

2
kompresibilnosti za srednje uslove strujanja 3azlika visina pozitivno kada je uspon negativno kada je sputanje .imenziona konstanta 8rirodni logaritam A9#!;Z& Bfektivna du2ina (orekcioni faktor po visini

ft

! e s 1e es

:*.*>) :.)6+:+ 0 mi 0

6>.*@) :.)6+:+ 0 km 0

KOEFICI ENT TREN A (oeficijent trenja je jedan od koeficijenata koji je najkomplikovaniji za odredjivanje 8ostoji mnogo raznih formula kojima se mo2e odrediti ovaj koeficijent. / ovom tekstu predstavljen je nain koji se najee koristi u $!.. 1aminarno strujanje

3azvijeno turbulentno strujanje

(olbrukova formula zahteva iterativnu proceduru za reavanje

de je Jedinice !nglo saksonski "etrki sistem #$%& sistem. 0 0 in mm 0 0 in mm 0 0

f D ke e Re

(oeficijent trenja /nutranji prenik cevi 3elativna hrapavost !psolutna hrapavost 3e 0 broj

3ejnoldsov broj se u ovakvim sluajevima odredjuje na sledei nain

de je !nglo saksonski sistem. -.)-CC ft@9daD !ir 5 6 psia centipoise in o 3 Jedinice "etrki sistem #$%& 6:.@-@C m@9h 4azduh 5 6 kp9cm: kpf s9m: mm (

C Qb G Pb D Tb

(onstanta 8rotok na 8b i ;b 3elativna te2ina gasa 8ritisak 4iskoznost /nutranji prenik ;emperatura

DE!" INA #IDA CE$I #A %AS Odredjivanje potrebne debljine zida je dato sledeim izrazom

de je Jedinice !nglo saksonski "etrki sistem #$%& sistem. psig kp9cm: psig in in 0 0 kp9cm: mm mm 0 0

8 $ . t < B

"aksimalno dozvoljeni pritisak .ozvoljeni napon $poljanji prenik cevi .ebljina zida nominalna (orekcija #zavisi od klase 0 razred cevovoda& (orekcija #zavisi od proizvodnih uslova spajanje koef. valjanosti zavarenog spoja& (orekcija zavisi od tremperature

<aktor < obezbedjuje zatitu od gasovoda obzirom na gustinu naseljenosti i druge javne objekte

!$"B '@6.+ .efinie lokaciju klase 1okacija klase 6 je bilo koja sekcija od 6 milje koja ima 6- ili manje zgrada namenjenih za 2ivot ljudi .ivizija 6 obuhvata lokacije gde je projektni faktor cevi vei od -.): ali jednak ili manji od -E+- i gde je cevovod ispitFan pritiskom hidrostatikim koji je 6E:, puta vei od maksimalnog radnog pritiska .ivizija : obuhvata lokacije gde je projektni faktor cevi vei ili jednak -.): ali jednak ili manji od -E+- i gde se cevovodi ispituju pritiskom koji je 6E6 puta vei od maksimalnog radnog pritiska 1okacija klase : je bilo koja sekcija od 6 milje koja ima vie od6- ali manje od >* zgrada namenjenih za 2ivot ljudi Ge ukljuuje oblasti oko gradova industrijske zone...

1okacija klase @ je bilo koja sekcija od 6 milje koja ima vie od>* zgrada namenjenih za 2ivot ljudi uukoliko oblast ne spada u lokaciju klase >. 1okacija klase > obuhvatra podruje gde postoji gust saobraaj te gde su zgrade koje imaju vie od > sprata ukljuujui prizemlje.

<aktor spajanja 0 koef. valjanosti zavarenog spoja

6
;emperaturni faktor ; za eline cevi

PRO&ENA TE&PERATURE %ASA DU' CE$O$ODA 8romena temperature gasa du2 cevovoda se mo2e odrediti po sledeoj formuli #(utler i 'ardon&

de je !nglo saksonski sistem. o <9psi

o

Jedinice "etrki sistem #$%&

o

X1 X2 X

T1 T2 Tg

.2ul ;omsonov koeficijent .2ul ;omsonov efekat 3astojanje do ;6 od inicijalne take 3astojanje do ;: od inicijalne take H: H6 ;emperaturska razlika izmedju zemlje i gasa koja je neophodna da bi gas bio konstantne tempperature 8oetna temperatura gasa u taki H6 ;emperatura gasa u taki H: $rednja temperatura zemlje

?9kp9cm:
o

<9ft cevi ft in
o

? 9m m mm
o

0 <

0 ?

< < <

? ? ?

de je Jedinice !nglo saksonski "etrki sistem #$%& sistem. ft m ';/9hour9o<9sF.ft J9h9o?9cm: ';/9o<9"?< J9o?9m@

R U q Cp

8oluprenik cevi (oeficijent transporta toplote 8rotok gasa $pecifini toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku

KOEFICI ENT TREN A (oeficijent trenja je jedan od koeficijenata koji je najkomplikovaniji za odredjivanje 8ostoji mnogo raznih formula kojima se mo2e odrediti ovaj koeficijent. / ovom tekstu predstavljen je nain koji se najee koristi u $!.. 1aminarno strujanje

3azvijeno turbulentno strujanje

(olbrukova formula zahteva iterativnu proceduru za reavanje

de je Jedinice !nglo saksonski "etrki sistem #$%& sistem. 0 0 in mm 0 0 in mm 0 0

f D ke e Re

(oeficijent trenja /nutranji prenik cevi 3elativna hrapavost !psolutna hrapavost 3e 0 broj

3ejnoldsov broj se u ovakvim sluajevima odredjuje na sledei nain

de je !nglo saksonski sistem. -.)-CC ft@9daD !ir 5 6 psia centipoise in o 3 Jedinice "etrki sistem #$%& 6:.@-@C m@9h 4azduh 5 6 kp9cm: kpf s9m: mm (

C Qb G Pb D Tb

(onstanta 8rotok na 8b i ;b 3elativna te2ina gasa 8ritisak 4iskoznost /nutranji prenik ;emperatura

FAKTOR KO&PRESI!I"NOSTI # "o2e biti dobijen na standardni nain koji se koristi za dobijanje faktora kompresibilnosti za sve gasove pa i za prirodni gas odnosno ;G gasna faza. 3edukovana temperatura 3edukovani pritisak

de je Jedinice !nglo saksonski "etrki sistem #$%& sistem. o 3 ( psia

o

Tc Pc T P

!psolutna kritina temperatura !psolutni kritini pritisak !psolutna temperatura gasa !psolutni pritisak

kp9cm: ( kp9cm:

psia

10

<aktor kompresibilnosti Z za prirodni gas

11

PONA(AN E REA"NI) %ASO$A % pored toga to postoji vie razliitih jednaina koje povezuju veliine stanja relanih gasova najee se za preraunavanje koristi jednaina stanja idelnog stanja i njene modifikacije. Jednaina stanja idelnog gasa je primenljiva za izraunavanje veliina stanja realnih gasova na ni2im pritiscima. Ga viim pritiscima primena jednaine stanja idealnih gasova mo2e dovesti do greke izraunatih veliina stanja i vee od ,-- I. Ga pritiscima bliskim atmosferskim primena jednaine stanja idelnog gasa dovodi do greke od : @ I. 3ezultati su razliiti zbog toga to je jednaina stanja idelnog gasa postavljena za uslove da je zapremina molekula zanemarljiva i da nema medjudejstva izmedju molekula. (od relanih gasova navedeno nije sluaj. .a bi se jednaina stanja idelanog gasa privela primeni za realne gasove uveden je popravni faktor kojim se proiruje jednaina stanja idelanog gasa. Ovaj popravni faktor naziva se faktor kompresibilnosti #Z&E a proirena jednaina stanja idelnog gasa naziva se redukovana jednaina stanja idealnog gasa.

<aktor kompresibilnosti se definie na sledei nain

Ga osnovu mnogobrojnih ispitivanja dobijen je dijagram koji na osnovu odnosa pritisak9 kritini pritisak i odnosa temperatura9 kritina temperatura omoguava oitavanje faktoreakompresibilnosti #Z&. .ijagram je dat na prethodnim stranama ovog teksta.

de je Jedinice !nglo saksonski "etrki sistem #$%& sistem. psia bar 0 0 o 3 ( 0 0

o

p pred T Tred pkrit, Tkrit

pritisak u sistemu redukovani pritisak temperatura u sistemu redukovana temperatura (ritini pritisak i kritina temperatura

12
8seudo kritini pritisak i pseudo kritina temperatura mogu se odrediti za smee gasova po sledeoj relacijiJ

gde je Di 0 zapreminski udeo pojedinih komponenti K kritina temperatura i kritini pritisak pojedine komponente

Ovako odredjene vrednosti ne reprezentuju stvarne kritine karakteristike gasne smee. Ove pseudo karakteristike se koriste kao korelacioni parametri za odredjivanje karakteristika gasa. 8rimer 6. 3ezervoar za gas se nalazi pod pritiskom od @--- psia i 6+- o< sastav gasa je sledei

Odrediti faktor kompresibilnosti 3eenje

(orak 6. Odredjivanje pseudo kritinog pritiska ppc 5 ***.6+ (orak :. Odredjivanje pseudo kritine temperature

13

Tpc 5 @+@.@+ (orak @. %zraunavanje pseudo redukovanog pritiska i temperature

(orak > Odredjivanje vrednosti za Z z 5 -.+, 8rimer :. (oristei podatke iz primera 6. odrediti gustinu gasne faze. /porediti dobijeni rezultat sa rezultatom koji bi se dobio korienjem jednaine stanja idelanog gasa 3eenje

(orak6 "olekularna te2ina "a 5 :-E:@ (orak :. Odredjivanje pseudo kritinog pritiska

ppc 5 ***.@+

(orak @. Odredjivanje pseudo kritine temperature Tpc 5 @+@.@+ (orak >. %zraunavanje pseudo redukovanog pritiska i temperature

(orak ,. Odredjivanje vrednosti za Z 5 -.+, (orak *. Odredjivanje gustine

(orak ) Odrediti gustinu gasa korienjem jednaine stanja idealnog gasa

14

3ezultat izraunavanja pokazuje da je izraunata razlika u gustini 6, I. / sluaju da sastav prirodnog gasa nije poznat pseudo kritine vrednosti mogu biti odredjene korienjem specifine te2ine gasa gustine uz pomo sledeih izraza #$tendingE 6C)) & 8rirodni gas

as kondenzat sistem

de jeJ ;pc pseudokritina temperaturaE o3 Lg relativna te2ina gasne smee 8rimer @ /raditi pseudokritine karakteristike gasa iz primera 6 (orak 6. Odrediti relativnu te2inu gasa

Odrediti pseudokritine karakteristike primenjujui gornje jednaine

(orak @. %zraunati ppr i ;pr

15

(orak >. Odrediti faktor kompresibilnosti sa dijagrama z 5 -E+:> (orak ,. Odrediti gustinu

/ticaj gasova koji ne sadr2e ugljenik i vodonik zajedno na faktor kompresibilnosti z "ali sadr2aj azota i ugljen dioksida je ve uzet u obzir pri korienju gornjih formula. (oncentracija gasova koji u sebi ne sadr2e i ? i A: do i oko ,I ne utiu znaajno na rezultate dobijene navedenim metodama. reke u odredjivanju faktora kompresibilnosti vee od 6- I mogu se oekivati pri viim koncentracijama ovih gasova u meavini gasova. 4iert !ziz #6C):& korekcioni metod Ovaj metod je jednostavan za upotrebu i odnosi se prvenstveno na gasove koji u sebi sadr2e A :$E ?O:

de jeJ ;pc pseudokritina temperaturaE o3 8pc pseudokritini pritisakE psia korigovana pseudokritina temperaturaE o3 korigovani pseudokritini pritisakE psia ' molski udeo A:$ u gasnoj smei 0 faktor za korekciju

de je ! suma molskih udela A:$ i ?O: u meavini gasova

16

8rimer > 8rirodni gas ima relativnu te2inu -.). !naliza gasa pokazuje da sadr2i ,I ?O : i 6- I A:$. Odrediti gustinu gasa na @,-- psia i 6*- o<. (orak 6 Odredjivanje nekorigovanih pseudokritinih kaFrakteristika gasa

(orak :. Odrejdivanje faktora za korekciju M

(orak @ Odredjivanje pseudokritine korigovane temperature

(orak > Odredjivanje korigovane verednosti pseudokritinog pritiska

(orak , Odredjivanje ppr i ;pr

(orak *.<aktor kompresibilnosti z i molekulska te2ina

(orak ).

ustina

(ar (obajai 'arous #6C,>& korekcioni metod

17

"etod mo2e biti korien kada sastav prirodnog gasa nije poznat i kada su u prirodnom gasu prisutne komponente koje nemaju ? i A: zajedno (orak 6. Odredjivanje ;pc i ppc

(orak :. 8rocena pseudo kritinih vrednosti se vri prema sledeim izrazima

de je ;pc pseudokritina temperaturaE o3 8pc pseudokritini pritisakE psia korigovana pseudokritina temperaturaE o3 korigovani pseudokritini pritisakE psia Dco: molski udeo ?O: DA:$ molski udeo A:$ DGO: molski udeo GO: 8rimer , Za podatke iz primera > primenjujui proceduru (ar (obajai 'arous odrediti gustinu.

/koliko gas sadr2i gasove koji imaju veu molarnu masu izraunavanje se vri na poseban nain. 8reporuuje se $uton ov metod koji va2i za gasove koji imaju kompenetne velike molarne mase i ija je relativna te2ina vea od -E),.

18

$ISKO#NOST 4iskoznost fluida je mera unutranjeg trenja. 4iskoznost sei zra2ava u 8oazima Jedna poaz je jednak viskoznosti od jednog dina puta sekunda po centimetru na kvadrat. (onverzija se vri primenom sledeih relacija

4iskoznost gasova je funkcija pritiska temperature i udela pojedinih komponenti u smei. (ar (obajai 'arous #6C,>& su razvili proceduru kojom se uz pomo dijagrama mo2e odrediti viskoznost prirodnog gasa. (orak 6. Odredjivanje pseudo kritinih karakkteristika po nekoj od ranije prikazanih metoda (oraFk :. %zraunavanje viskoznosti prirodnog gasa na pritisku od jedne atmosfere na tra2enoj temperaturi. #N6&

(orak :. Bfekti uticaja azota ugljendioksida i sumporvodonika se ogledaju kroz poveanje viskoznosti smee i mogu biti obuhvaeni sledeom relacijom

19

gde jeJ N6 viskoznost gasa na pritisku od jedne atmosfere 0 korekcija vskoznosti zbog uticaja G: 0 korekcija vskoznosti zbog uticaja ?O: 0 korekcija vskoznosti zbog uticaja A:$ 0 nekorigovana viskoznost gasa

(orak @. Odredjivanje pseudo redukovane temperature i pritiska (orak >. $a narednog dijagrama se za pseudoredokovani pritisak i temperaturu odredjuje odnos viskoznosti Ng predstavlja viskoznost gasa na zahtevanim uslovima i vrednosti za N6

(orak ,. %zraunavanje Ng kao umno2ak kolinika

.empsej #6C*,& je predlo2io izraunavanje odnosa viskoznosti sledeom relacijom

20

21

DI&EN#IONISAN E CE$O$ODA #A RASTERE*EN E 4entili na gasovodima koji razdvajaju cevovodne sekcije opremaju se bD0pass granama. 'D0pass grane su opet opremljene cevovodnom armaturom. Zadatak ovih bD0pass grana je da se u sluaju potrebe hitnih sluajeva izvri pra2njenje sekcija razdvojenih sekcijskim ventilima.Jedan od tehnikih problema koji se javljaju je dimenzionisanje bD.pass grana i opreme na njima. Jedan od osnovnih parametara za dimenzionisanje je vreme potrebno za rastereenje sekcije ograniene sekcijskim ventilima. <ormulom datom u sledeem tekstu #izvor !merican vreme za koje e se izvriti rastereenje sekcije. as !ssociation "anual& mo2e se odrediti

de je Jedinice !nglo saksonski "etrki sistem #$%& sistem. min min -E-,++ -E-++* psia kp9cm: !ir 5 6 4azduh 5 6 in mm mi km in mm

Tm B P1 G D L d Fc

4reme rastereenja (onstanta 8oetni pritisakE aps. relativna te2ina /nutranji prenik cevi .u2ina cevne sekcije unutranji prenik bD0 pass0a <aktor priguenjaJ mlaznica 5 6Epriguen ulaz 5 6.* regularan ulaz 56.+ venturi ulaz 5 @E:

Oslonci koji sed tom prilikom konstruiu moraju biti takvi da mogu da prenesu optereenja koja su u cevovodima nastala kao posledica strujanja.

22

$lika :.

lavni sekcijski ventil sa bD0pass linijom i opremom na njoj

4entili sigurnosti se na instalacije postavljaju na sledei nainJ 8rikljuna cev na ventil sigurnosti mora biti najmanje jednaka ventilu sigurnosti #mo2e biti i vea od ventila sigurnosti& 8romena pravca strujanja kroz prikljunu cev treba da bude to je mogue manjaE i ukoliko je neophodno koristiti kolena sa velikim radijusom /koliko se vri drena2a ona mora biti takva da se vri u prostoru predvidjenom za to. Oslonci za cevi moraju se razmatrati uzevi u obzir reaktivne sile koje se javljau pri strujanju.

23
REAKTI$NA SI"A 8rikljuci za ventile sigurnosti velikih prenika i namenjenih viim pritiscima moraju biti konstruisani na takav nain da mogu da prenesu reaktivne sile !8% 38 ,:- deo :E daje sledeu formulu za odredjivanje ove sile

de je !nglo saksonski sistem. lb lb9h 0 o <=>*0 Jedinice "etrki sistem #$%& kp kp9h 0 o ?=:)@ 0

F Qh k T

3eaktivna sila na ventilu 8rotok odnos ?p9?v !psolutna ulazna temperatura "olekulska te2ina

24
&ETODE PRORAUNA PRSTENASTI) CE$O$ODA

25

26

27

28

29

"i+era+ura ,- Na..ar/ "-&-0 Piping )and1oo2/ seven+3 edi+ion/ &c%ro4)i55/ Ne4 6or2/ USA/ 7888 7- Tari2/A-0 Reservoir engineering 3and1oo2/ second edi+ion/ gu59 pro9essiona5 pu15is3ing/ !os+on/ USA/ 788,:- (a;i<-&-0 Transpor+ 95uida i =vrs+i3 /a+eri>a5a cevima/ Nau=na 2n>iga/ !eograd/ ,??8-