Dva patrijarha i medijsko cinkarenje

Tokom posete srpskog patrijarha Irineja ruskom patrijarhu Kirilu Drugom su izreeni stavovi koji su izazvali medijsku salvu napada na Crkvu koja se jel usudila da kritikuje vlat. Prilikom susreta dva patrijarha razgovarano je o ouvanju Kosova i Metohije. I srpski i ruski patrijarh imali su istovetne stavove prema problemu ouvanja Kosova, ali su se isto tako sloili u oceni politike zvaninog Beograda. I Irinej i Kiril su konstatovali da su vlasti u Beogradu pod uticajem Zapada. Srpski patrijarh je rekoa da je nae sadanje rukovodstvo je pod prilinim uticajem Zapada. Crkva ini sve da njihovu svest vee za monu rusku istoriju i za rusk u crkvu. Ruska re ima mo o pitanju Kosmeta, zatraivi na sastanku u Ruskoj patrijariji u Moskvi, pomo Ruske pravoslavne crkve i vlasti Rusije, u ouvanju Kosova i Metohije. Ruski patrijarh Kiril Drugi je na to dodao da bi srpska vlast trebala vie da slua glas crkve i da im je za to potrebna snag a. Ovo je naravno iskorieno od medija koji nisu skloni crkvi da to potenciraju kritiku vlasti i to jo iz Moskve. Odnosi izmedju crkve i vlade su bili zategnuti posle posle majskog zasedanja Svetog arhijerejskog Sinoda. SPC je odmah otro osudila potpisivanje Briselskog sporazuma. Posle gostovanja Vuia na majskom Saboru je dolo saoptenje koje je bilo mirnije i gde se pokazivalo vee razumevanje za politiku vlade prema Kosovu. Sadanje naglaavanje kritike vlasti (to je izgleda postalo zabranjeno kao u vreme titoizma) u ovom medijskom blickrigu ini se ima za cilj da pokvari odnose crkve i drave, prvu da prokae kao neodgovornu a drugu kao slabu. Da se vratimo na opasnu kritiku vlasti od strane crkve. Uopte ne znamo ta je sporno u izjavama dva patrijarha u Moskvi. Rukovodstvo Srbije zaista suvie zavisi od Zapada i moe se rei da Zapad kontrolie u Srbiji sve kljune politike, ekonomske, medijske i bezbednosne tokove. Stavovi dva patrijarha nisu isto to i stavovi dve vlade. Kao to je srpska vlada olako prista la na neprihvatljive pregovore u formatu Beograd Pritina ime se prihvata secesija, tako se i ruska vlast obazrivo ponaala ne alei na ovom pitanju da otvaraju novi front sa Zapadom. U ovom momentu ruska drava nema kapacitet da ima znaajnije geopolitiko prisustvo na Balkanu. Dakle izjave dvojice patrijarha nisu ile samo na raun srpskih vlasti ve posredno i ruskih. Isto tako ove izjave se mogu proitati i kao elja obojice patrijarha da se skrene panja i ruske javnosti i drave na znaaj Kosova ne samo za Srbiju ve i za Rusiju. Balkan Srbija i Kosovo su prostori na kojima se velike sile pokazuju kao takve. To je test za sve pa i za Rusiju. U izjavama patrijarha Irineja nema iznenaenja i promena kako tosugeriu mediji , jer je poznato da SPC ima negativan stav prema Briselskom sporazumu. Poruke patrijarha vidimo kao apel za pomo SPC ruskoj Crkvi i ruskoj dravi. Da podsetimo da pri tome ni sami tonovi u samoj SPC nisu tako jednoglasni, kao to su jo manje u naem drutvu. Ako sluamo mitropolita Amfilohija, onda ti stavovi deluju nepomirljivo. Ali, ako sluamo patrijarha Irineja, episkopa bakog ili episkopa Teodosija, onda to izgleda ipak neto drugaije. Umerenije krilo Crkve smatra da je sporazum lo, ali taj sporazum takoe smatra i realnou. Ovo to je reeno u Moskvi je bila vie poruka upuena Moskvi nego Beogradu. Crkva sebe vidi kao poslednjeg branioca Kosova i za to trai pomo Rusije. Ruska crkva je rekla svoje i uinila je dosta do sada da lobira za Srbe u kremaljskim koridorima moi. Malo je poznata injenica da je u poseti Moskvi pred rat 1999. Miloevi imao problem dag a primi Jelcin koji nije hteo da rizikuje kvarenje odnosa sa Ame rikom. Miloevi je boravio u naoj ambasadi ali ga predsednik Rusije nije eleo primiti. No posle po sredovanja patrijarha Rusije primljen je na najviem nivou i realizovao cilj posete. Tako i danas ruska crkva eli da posreduje izmeu Srbije i ruske vlasti i da anim ira Rusiju da pomogne koliko je to sada mogue oko Kosova.