Krajem maja su zapoeli protesti protiv unitavanja jednog od poslednjih veih parkova u centru Istambula, uz trg Taksim, u kome

je zapoela izgradnja prodajnog centra. Zbog preterane reakcije policije demonstracije su razbuktale, postale trajnijeg karaktera i proirili su se na vie turskih gradova. Vest o brutalnom napadu policije na mirne demonstrante je obila planetu preko drutvenih mrea, to nije mogla da sprei turska medijska kontrola i cenzura. Postavlja se pitanje ko protestvuje i zbog ega? Protestanti su heterogeni i socijalno i politiki, no najglasniji su leviarski i sekulrani elementi koji se konstituiu i kao produena ruka dela opozicije i kao vansistemska leviarska opozicija. ta bi to bili turski leviari pored klasinih levih i socijalnih pokreta i stranaka to su i sekulrani kemalisti koji se opiru reislamizaciji Turske pod vostvom premijera Erdogana. Turski premijer je poznat kao veliki zagovornik povratka Kurana u drutvo prilino sekularizovane Turske, ali i jaanja korporativnog kapitalizma i proamerike spoljne politike. Geopolitika nas ui da je Turska vekovima bila sila koja je spreavala jaanje Bea, Berlina ili Moskve na Balkanu ili na Bliskom Istoku. Do god je Turska igrala ulogu geopolitikog balansera u irokom prostoru od srednje Evrope do Bliskog istoka dotle je imala i podrku monih centara. Danas zbog potrebe nove uloge Turske na Balkanu i Bliskom Istoku da se parira regionalnim silama, a pre svega Rusiji, tolerie se islamizam. Erdoganova vlada je kombinujui islamizam i neosomanizam ula na velika vrata na regionalnu politiku scenu jasno naglaavajui svoje aspiracije. Na Balkanu Turska dobija zeleno svetlo od SAD da ojaa svoje pozicije i da tako dre pod kontrolom jaanje uticaja Nemake i Rusije. Na Bliskom istoku je Turska pored Izraelna kljuni ameriki saveznik. To se videlo i na sluaju izazivanja graanskog rata u Sriji (koji podsea na situaciju iz devedestih na naim prostorima). No tu se Turska pokazala znaajno autonominija no to se oekivalo. Duboko angaovana u ratu u Siriji, Turska je ipak pazila da ostane u normalnim odnosima sa Iranom. Tako je dolo i do raskida neformalnog saveza sa

Izraelom. Na taj nain je Turska kandidovala svoju novu i ambicioznu bliskoistonu politiku sa ciljem da postane muslimanska drava broj jedan, ali se se istovremeno i u oima zapadnih centara moi pokazuje kao jogunasta. Ove najnovije demonstracije u kojima uestvuju malobrojni mladi prozapadno rijentisani urbani pripadnici srednje klase, zapravo i nemaju podrku veine nacije. Neki islamistiki pokreti atlanstkog islama, kao sekularni pripadnici vojske i policije udruuju u ovoj situaciji da bi ograniili prejakog Erdogana. Oigledno je da je stvorena koalicija domaih i stranih igraa koje ele da sputaju ambicioznog Erdogana i njegovog okruenja. Veoma je bitan i kontekst sadanjeg neuspeha Zapada u Siriji da skloni sa vlasti Asada te nezadovoljstno nivoom angaovanosti Turske u njegovom ruenju. Stoga se protesti mogu smatrati za verovatno spontani izliv nezadovoljstva u poetku koji je dobio podrku zapadnih medija, kao oblik pritiska na Tursku sa namerom da joj sreu krila.