Prve aksiomatizacije teorije brojeva potiu jo iz 1861, kad je Hermann Grassmann izdao knjigu u kojoj se na aksiomatskoj osnovi zasniva

teorija celih brojeva !atim, 1888 godine "ichard #edekind daje aksiomatizaciju teorije brojeva, koja je danas poznata pod nazivom $Peanove aksiome% &aime, Peano 18'1 godine preuzima ovu aksiomatiku i uvodi znatno pogodniju simboliku Pokuaji da se #edekindove aksiome pretoe u potpuno (ormalnu teoriju, i da se prirodni brojevi opiu do izomor(izma teorijom predikatskog rauna prvog reda nisu uspeli )vaki (ormalni jezik ograniava aksiomu indukcije na svojstva koje je mogu*e de(inisati tim jezikom +edna takva (ormalna teorija je , , S ,, gde je tzv Peanova aritmetika ili teorija brojeva Standardni model teorije brojeva je N ,+ N skup prirodnih brojeva, ) (unkcija sledbenik a -, i , imaju svoje uobiajeno znaenje )ve druge .neizomor(ne standardnom/ modele nazivamo nestandardnim modelima &azovimo kompletnom teorijom brojeva skup svih reenica A jezika L koje su tane u standardnom modelu Postojanje nestandardnih modela kompletne teorije brojeva ustanovio je )kolem Posredstvom prethodne teoreme, slede*a teorema je tako0e jedna od posledica teoreme kompaktnosti1

7. ta dalje?
Predikatski raun prvog reda je od tridesetih godina 22 veka zauzimao centralno mesto u matematikoj logici 3li, nije uvek bilo tako &aime, do poetka 22 veka, predikatski raun prvog reda vodio je otru borbu sa tzv predikatskim raunom drugog reda 4e0utim, ubrzo se uvidelo da taj raun nema a predikatski raun prvog reda ima neke dobre osobine, veoma va5ne za primenu logike !a razliku od predikatskog rauna prvog reda, predikatski raun drugog reda dozvoljava kvanti(ikovanje po relacijskim i (unkcijskim simbolima, to ga ve* na prvi pogled ini nadmo*nim 6ako, na primer, ako bi se X ( x ) interpretiralo kao 7element x je u relaciji X $, odnosno 7element x ima svojstvo X $ i slobodnije se zapisivalo sa x X , onda bi (ormula ( X )( x ) x X bila tana u svakom modelu iji je univerzum neprazan ) druge strane, (ormula ( X )( x X x X ) bi uvek bila netana #alje, (ormula

( ) (1 8)
<

je tana u skupu prirodnih brojeva .dovoljno je uzeti obrnuti

poredak1 a b akko b < a , gde je (ormula

7prirodni$ poredak prirodnih brojeva/, dok je

( ) (18)

netana

Pojavljivanje predikatskog rauna prvog i drugog reda se, istorijski gledano, vezuje za problem zasnivanja matematike, koji se pojavio u drugoj polovini 292 veka Posebno je bio va5an i problem aksiomatizacije strukture prirodnih brojeva, kao osnove za dalja zasnivanja :uzepe Peano je krajem 292 veka dao slede*u aksiomatizaciju prirodnih brojeva1

Ax1 &ijedan broj nema nulu kao sledbenika .sledbenik broja n je n +1 / Ax 8 #va razliita broja imaju dva razliita sledbenika Ax; 3ko neko svojstvo T va5i za nulu i ako, kad god va5i za n , va5i i za n +1 , tada T va5i za svaki prirodan broj
<ve tri aksiome ine tzv Peanovu aritmetiku drugog reda Prve dve aksiome su vrlo jednostavne, i nikad nisu dovo0ene u pitanje &o, sa tre*om aksiomom je situacija drugaija #a bismo nju do kraja sagledali, uvedimo pojam induktivnog skupa =a5emo da je skup brojeva I induktivan ako1 1 8

,I n I n + 1 I

.6ako su, na primer, skupovi celih, racionalnih i realnih brojeva induktivni / 6re*a aksioma tvrdi da je skup prirodnih brojeva najmanji induktivni skup, tj sadr5an u svakom drugom induktivnom skupu <na predstavlja osnovu za svaki dokaz izveden matematikom indukcijom #anas je jezik Peanove aritmetike neto iri .vidi Primer ; > 6 i Primer ; > ?/ Pretpostavlja se da aksioma matematike indukcije uz pomo* ostalih dveju aksioma ne samo va5i, ve* i do kraja .rekli bismo kategoriki, do na izomor(izam itd / opisuje strukturu prirodnih brojeva N , ali i svih njegovih podskupova P ( N ) 6o mo5emo zapisati kao

( N , P( N ), s( ),,,+,, ) $aksioma indukcije@

gde je s ( ) operacija dodavanja jedinice <ekivalo se da nijedna druga struktura ne zadovoljava aksiome prirodnih brojeva, ali i da se iz tih aksioma .u okviru predikatskog rauna drugog reda/ mo5e izvesti svako tvr0enje o prirodnim brojevima #a bi se to pokazalo, bilo je nu5no prvo pokazati tzv stav kompletnosti za predikatski raun drugog reda .primenjenog na Peanovu aritmetiku/ koji glasi1

Sve to vai za ( N , P ( N ), s ( ),,,+,, ) i izrazivo e u predikatskom raunu drugog reda! moe se dokazati iz Peanovi" aksioma drugog reda# 4e0utim, nije mogu*e jedinstveno opisati prirodne brojeve, niti je mogu*e dokazati gornje tvr0enje #okaz da ne postoji stav kompletnosti za Peanovu aritmetiku ekvivalentan je sa propa*u pokuaja da se do kraja opiu prirodni brojevi <znaimo sa T skup .zatvorenih/ (ormula u predikatskom raunu prvog ili drugog reda koji mo5e biti i beskonaan Pri tome je od ranije poznat pojam neprotivrenog i protivrenog skupa 6ako0e znamo da T ima model ako postoji struktura .model/ u kojem va5e sve (ormule iz T 6ako, na primer, ( N , P ( N ), s ( ),,,+,, ) ini model za sve aksiome Peanove aritmetike