JA SAM TO

Razgovori sa SRI NISARGADATTA MAHARADOM

Prevod MAURICE FRYDMAN

Korektura i izvoa SUDHAKAR S. DIKSHIT Chetana, 1994 (SVESNOST)

"Ono u kome borave sva bia i koje boravi u svim biima, koje je davalac milosti svima, Svevinja Dua Univerzuma, Neogranieno Bie - Ja sam To." Amritbindu Upaniad

"Ono to sve proima, koje nita ne prevazilazi, i koje, kao univerzalni prostor oko nas ispunjava sve potpuno iznutra i spolja, taj Svevinji Jednorodni Brahman - to je tvoja umetnost". ankaraarja

Tragalac je onaj koji traga za sobom. Napustite sva pitanja osim jednog: ko sam ja? Konano, jedina injenica u koju ste sigurni jeste da vi jeste. Izvesno je da "ja jesam" "Ja sam ovo" nije. Teite da spoznate ta ste vi u realnosti. Da biste saznali ko ste vi, morate najpre tragati i saznati ta vi niste. Otkrijte sve to vi niste - telo, oseanja, misli, vreme, prostor, ovo ili ono - nita konkretno ili apstraktno to vi opaate ne moete biti vi. Sama akcija opaanja pokazuje da vi niste ono to opaate. to jasnije shvatite da na nivou uma vi moete biti opisani samo u negativnim pojmovima, to ete bre doi do kraja vaeg traganja i shvatiti da ste vi bezgranino bie. Sri Nisargadatta Maharaj

Predgovor Nije iznenaujue da je trebalo da se pojavi jo jedno novo izdanje knjige "JA SAM TO". Uzvienost, izvrsnost rei izgovorenih od Sri Nisargadata Maharade, njihova neposrednost, iskrenosti i lucidnost, jasnoa sa kojom se odnose na Najvie, Uzvieno, ine da je ova knjiga literatura, tivo, od najvie vanosti. Ustvari, mnogi je smatraju za jedinu, jedinstvenu knjigu duhovnog uenja, stvarno vrednu prouavanja. Postoje razliite religije i filozofski sistemi koji tvrde da donose smisao ljudskom ivotu. Ali oni pate od izvesnih bitnih ogranienja. Oni izlau svoja verovanja i ideologiju u milozvunim reima, bilo teolokim ili filozofski. Pre ili kasnije, vernici, meutim, otkrivaju ogranienost smisla i primenjivosti, pogodnost takvih rei, oni postaju otrenjeni i tee da napuste sisteme na isti nain kao to se naputaju naune teorije, kad se sazna za kontradiktorne iskustvene podatke koje one daju. Kada sistem duhovne interpretacije (tumaenja) postane neubedljiv i nesposoban da bude racionalno opravdan (podeen), veina ljudi dozvoljava sebi da bude preobraena u neki drugi sistem. Meutim, uskoro oni otkrivaju ogranienja i kontradikcije (suprotnosti) takoe i u drugim sistemima. U ovakom neostvarenom traganju prihvatanja i odbacivanja, ono to im ostaje je samo skepticizam i agnosticizam (stvarnost se ne moe spoznati), koji ih odvodi do iluzornog (bolesnog) naina ivljenja, obuzetog vie grubim koristima ivota, samo konzumirajui matrijalna dobra. Ponekad, meutim, mada retko, sumnja podie intuiciju o temeljnoj stvarnosti, mnogo temeljnijoj od svetih izreka, religija ili filozofskih sistema. udno, to je pozitivan aspekt skepticizma (sumnje).

U takvom stanju skepticizma, a imajui intuiciju o temeljnoj (izvornoj) stvarnosti desilo se da sam itao knjigu Sri Nisargadata Maharade: JA SAM TO. Bio sam odmah privuen (zaokupljen) knjigom i nepobitnim poverenjem njegovih rei. Mada su rei ograniene po svojoj samoj prirodi, pronaao sam da je iskazivanje (uenje) Maharade prozrano kao sjajno uglaani prozori, kako to behu. Meutim, ni jedna knjiga duhovnih uenja, ne moe da zameni prisustvo samog Gurua. Jedino rei izgovorene direktno vama od Gurua ire svoju neprozranost (neprovidnost) potpuno. U Guruovom prisustvu i poslednji otpori uma se raspruju (osvetljavaju) i nestaju. Sri Nisargadata Maharad je, zaista takav Guru. On nije propovednik (svetenik), ali On daje potpuno one nagovetaje (indikacije) koje tragalac treba. Stvarnost koja isijava iz njega je Apsloutna i nepromenjiva. To je autentino. Imajui iskustvo istinitosti njegovih rei na stranicama knjige JA SAM TO, i budui inspirisan njima, mnogi sa Zapada su nali put do Maharade tragajui za prosvetljenjem. Maharadino tumaenje Istine se ne razlikuje od onoga iz Dnana joge (Advaita Vedante). Ali On ima Svoj sopstveni put. Raznovrsni oblici oko nas, kae On, su stvoreni od pet elemenata. Oni su prolazni (privremeni) i u stanju neprestanog (veitog) toka (prolaza). Takoe su oni pod kontrolom zakona kauzalnosti (uzronosti). Sve ovo se odnosi na telo i na um takoe, jer su oba privremeni i podloni raanju i umiranju. Mi znamo da spoljanji svet moemo upoznati samo posredstvom telesnih ula i uma. Kako je po Kantovom gleditu to uzajamna veza ljudskog saznajnog subjekta (sistema), predstavlja temeljnu strukturu naeg naina saznavanja. Ovo znai da vreme, prostor i kauzalnost (uzronost) nisu "objektivni" ("stvarni"), ili strani elementi, ve mentalne kategorije u kojima je sve smeteno (oblikovano). Postojanje i oblik svih stvari zavise od uma. Poimanje (saznanje) je mentalni proizvod (plod). Svet vien umom je subjektivan i privatan (lian) svet koji se menja neprestano u saglasnosti sa nespokojstvom samoga uma. Naspram nespokojnog uma, sa njegovim ogranienim kategorizacijama (svojstima) dualnosti, subjektivnosti, hotiminosti, itd. - stoji uzvieni neogranieni opaaj "JA SAM". Jedina stvar u koju mogu da budem siguran da "JA SAM" nije mentalni "ja sam" u Kartezijanskom smislu, ali bez svih osobina. Neprestano nas Maharad navodi da obratimo panju na ovu osnovnu injenicu sa ciljem da bi ostvarili nae "JA SAM" i na taj nain se oslobodili svojih samostvorenih zatvora. On kae: Jedino istinito stanovite je "JA SAM". Sve drugo je samo zakljuivanje (izvoenje). Bez napora moete promeniti "Ja sam" u "Ja nisam". Sagledajte, stvarni iskusitelj (onaj koji doivljava) nije um, ve ja sam, svetlost u kojoj se sve pojavljuje. Sopstvo je zajedniki faktor (sutina) u korenu svakog iskustva, svesnost u kojoj se sve odigrava. Celokupno polje uma je samo film, ili trunka (mrlja), u "JA SAM" svesti. Ovo "ja sam" je, budui svesno svesnosti, svesno njega samog. A to je neopisivo, jer ono nema atributa (svojstava). Ono je samo bivanje mene samog, a bivanje mene samog (mog bia) je sve to to uistinu postoji (jeste). Sve to postoji postoji u meni samom (mom sopstvu). Nema niega, to je razliito od mene. Nema dualnosti, a prema tome ni bola. Nema problema. To je sfera ljubavi u kojoj je sve savreno. ta se deava, deava se spontano, bez namere, kao starenje ili rast kose. Ostvari ovo i budi slobodan od ogranienja uma. Sagledaj da u dubokom snu nema saznanja da sam ovo ili ono. Ipak "JA SAM" ostaje (postoji). Sagledaj veno sada. Seanje izgleda kao da donose stvari iz prolosti, ali sve to se deava deava se jedino u sadanjosti. Jedino u bezvremenskom sada pojave manifestuju same sebe. 2

Prema tome, vreme i uzronost ne postoje u stvarnosti. Ja sam nastojnik telu i umu. Ja sam sfera u kojoj se oni pojavljuju i nestaju. Ja sam izvor svih njih, univerzalna mo, pomou koje se svet sa svim svojim zabunama i promenama manifestuje. Uprkos svoje iskonske budnosti, oseaj "JA SAM" meutim nije Najvii (Svevinji). Nije Apsolutan. Oseaj ili ukus "ja sam" (I am-ness) nije apsolutno iznad vremena. Budui sutina od pet elemenata, on, na neki nain, zavisi od sveta. On izvire iz tela koje je, sa svoje strane, sagraeno od hrane, koja sadri pet elemenata. Ono nestaje kad telo umre, kao mrlja (taka) kada se tamjan zapali. Kada se ista svest ostvari nikakva potreba vie ne postoji, niti ak ni za "ja sam" koje je koristan ukaziva, direktni nagovetaj prema Apsolutnom. Svesnost "ja sam" onda lagano nestaje. Ono to ostaje (preovladava) je to to ne moe biti opisano, to je iznad rei (ostaje samo Apsolutno na koje je 'Ja sam' jedino direktno ukazivalo). To je to stanje koje je najstarije, stanje istog potencijala (mogunosti), koje je izvor (nastojnik) svega. Univerzum i "ja sam" su samo refleksije njegove. To je ono stanje koje je dnani (Mudrac) ostvario. Najbolje to moete uraditi je da paljivo sluate dnania (mudraca) - iji je Sri Nisargadata ivi primer - i da mu verujete i da se pouzdate. Takvim sluanjem vi ete shvatiti da je njegova stvarnost i vaa stvarnost. On vam pomae da vidite prirodu sveta i "Ja sam". On vam dokazuje (tera vas) da treba da studirate (posmatrate) ponaanje tela i uma sa intenzivnom i ozbiljnom koncentracijom, da bi prepoznali da vi niste ni jedno od njih i da treba da ih se odreknete (da ih ne smatrate za vau sutinu). On savetuje da se neprestano vraamo naoj sutini "ja sam" kao svom jedinom prebivalitu, izvoru kada nita ne postoji, dok ego kao ogranienje "ja sam" ne iezne. Tek onda e se najvie ostvarenje desiti bez napora. Zapazite rei dnania (mudraca) koje se probijaju kroz sve koncepte i dogme. Maharada kae: "Dok ne postanete samo-realizovani, dok ne steknete znanje o samom sebi, dok ne prevaziite sebe, sve dotle, sve ove "cock-and-bull" (izmiljotine) prie su potrebne, svi ovi koncepti. Da, one su koncepti (pojmovi), ak je to i "ja sam", ali sigurno nema koncepta vrednijeg od toga. Tragalac treba da ih razmatra najozbiljnije, jer oni nagovetavaju Najviu Stvarnost. Nikakvi bolji koncepti nisu u mogunosti da zamene sve koncepte. Zahvalan sam Sudhakar S. Dikitu, izdavau, koji me je pozvao da napiem predgovor ovom novom izdanju knjige JA SAM TO i tako mi omoguio da pokaem svoju zahnalnost Sri Nisargadata Maharadi, koji je proirio najuzvienije znanje na najjednostavniji, najjasniji i najubedljiviji nain. Teozofski Fakultet Douve Tiemersma Erazmus Univerzitet Roterdam, Holandija Juni, 1981

KO JE NISARGATA MAHARADA? Kada smo ga pitali o datumu njegovog roenja Majstor je odgovorio da On nije nikad roen! Pisanje biografije Sri Nisargadata Maharade je frustriraju i neuspean zadatak. Jer, ne samo da su podaci o njegovom roenju nepoznati, ve nema pouzdanih injenica o njegovim ranim godinama. Meutim neki od njegovih starijih roaka i prijatelja kau da je on roen u martu 1897 godine na dan punog meseca, koji se poklapa sa festivalom Hanumana Jaynti, kada Hindusi pokazuju svoje potovanje Hanumana, takoe zvanog i Maruti, majmunskom Bogu iz poznatog epa Ramajane. I do bi povezali njegovo roenje sa ovim povoljnim (svetim) danom, njegovi roditelji dali su mu ime Maruti. Pouzdane informacije o njegovom deatvu i ranoj mladosti su nepovezane i nesigurne (neispitane). Saznali smo da je njegov otac ivrampant, bio promaen ovek, koji je radio neko vreme kao kuni posluitelj u Bombaju, a kasnije dopunjavao svoje prinadlenosti kao sitan farmer u Kandalgaonu, malom selu u umskom predelu Ratnagiri distrikta (okruga) Maharatrea. Maruti je odrastao skoro bez obrazovanja (kolskog). Kao deko pomagao je ocu u takvim poslovima kao to su - uvanje stoke, rad na polju i donoenje porudbina, sve to je bilo potrebno u skladu sa njegovim mogunostima. Njegova zadovoljstva (zabave) bila su jednostavna kao i njegovi poslovi (rad), ali on je bio obdaren jednim radoznalim umom koje je vrvio pitanjima svih vrsta (oblasti). Njegov otac je imao prijatelja Brahmina koji se zvao Vinu Taribhani Gore, koji je bio poboan ovek i koji je polagao mnogo na poljske poslove. Gore je esto govorio o religioznim temama (pitanjima), a deko Maruti je paljivo sluao i bavio se ovim temama mnogo vie nego to bi bilo ko pretpostavljao. Gore je bio za njega idealan ovek - ozbiljan, ljubazan i mudar. Kada je Maruti napunio osamnaest godina njegov otac je umro, ostavljajui svoju udovicu, etiri sina i dve keri. Siromaan dohodak od male farme jo se je umanjio, posle smrti njegovog oca i nije bio dovoljan da ishrani tako mnogo usta. Maruti je napustio selo i otiao u Bombaj da trai posao, i Gore ga je pratio u tome neto kasnije. Govorilo se da je u Bombaju on radio nekoliko meseci kao slabo plaen mlai trgovaki pomonik u jednoj poslovnici, ali je napustio posao sa gaenjem. Zatim je uzeo malu trgovinu kao prodavnicu cvea i poeo je sa prodavnicom deje odee, duvana i runo pravljenih seoskih cigareta. Ovaj posao je procvetao tokom vremena i doneo mu neku vrstu finansijske sigurnosti. U toku tog perioda on se oenio i imao sina i tri keri. Detinjstvo, mladost, enidba, potomstvo - Maharad je iveo jednolian ivot bez posebnih dogaaja sve do svojih sudnjih godina bez neke naklonosti uopte ka svetosti da bi je sledio. Meu njegovim prijateljima, u to vreme, bio je neki Javantrao Bagkar, koji je bio poklonik Sri Sidharamevar Maharade, duhovnog uitelja Navnath Sampradaja, sekte Hinduizma. Jedne je veeri Bagkar odveo Marutija svom Guruu i te veeri se pokazalo da je to bila kljuna prekretna taka u njegovom ivotu. Guru mu je dao mantru i instrukcije za meditacije. Rano u svojoj praksi on je poeo da dobija vizije i povremeno je ak padao u trans. Neto je eksplodiralo (raspuklo se) unutar njega, kao da je dalo roenje kosmikoj svesnosti, oseaju venog ivota. Identitet Marutija, sitnog trgovca, rastopio se u prosvetljenu linost Sri Nisargadata koja se pojavila. Veina ljudi ivi u svetu ego svesti (odvojenosti) i nema elju ili snagu da to napusti. Oni postoje samo za sebe same, svi njihovi napori su usmereni prema dosezanju samozadovoljenja (sebinosti) i linog isticanja. Postoje, meutim, vidioci (sveci), uetelji i probuivai (gurui), koji, dok spolja oevidno ive u istom svetu, ive istovremeno u drugom svetu takoe - svetu kosmike svesnosti obasjani beskonanim znanjem. 4

Posle svog prosvetljujueg iskustva Sri Nisargadate Maharad poeo je da ivi takav dvostruki ivot. On je vodio svoju prodavnicu, ali je prestao da bude profitno orijentisan trgovac. Kasnije, naputajui svoju porodicu i posao, on je postao prosjak, hodoasnik prostrane i raznolike Indijske religiozne scene. Iao je bosonog na svom putu ka Himalajima, gde je planirao da provede ostatak svojih godina u traenju venog ivota. Ali uskoro je odluio da se vrati istim putem nazad kui, shvatajui besmislenost takvog traganja. Spoznao je da veni ivot ne treba traiti, on ga ve ima. Prevazilazei ideju ja sam telo, zadobio je mentalno stanje velike radosti, mira i uzvienosti, tako da je sve u poreenju s tim bilo bezvredno. On je ostvario samorealizaciju. Mada neobrazovan (kolski), Majstor je svoju konverzaciju pojasnio do jednog izvanrednog (uzvienog) nivoa. Mada roen i vaspitan u siromatvu, on je najbogatiji od najbogatijeg, jer ima neogranieno bogatstvo izvornog (venog) znanja, tako da su u poreenju s njim, i najvea blaga samo koljkice. On je srdaan i nean, lukavo humoristian, potpuno bez straha i apsolutno istinit inspiriui, poduavajui i podravajui (brinui) prema svakome ko mu doe. Svaki pokuaj da se napiu biografski podaci o takvom oveku je trivijalan i uzaludan. Jer on nije ovek sa prolou ili budunou. On je ivua sadanjost - vena i nepromenjiva. On je Sopstvo koje je sve.

KOMENTAR PREVODIOCA Susreo sam se sa Sri Nisargadata Maharadom pre nekoliko godina i bio sam zadivljen spontanom jednostavnou njegove pojave i ponaanja, dubinom i istinitou njegove ozbiljnosti u razjanjavanju svog iskustva. Mada je njegov mali stan u predgrau Bombaja skroman i vrlo teak za pronalaenje, ipak mnogi nalaze put do njega. Veina od njih su Indijci, koji slobodno konverziraju na njihovom maternjem jeziku, ali tu je bilo takoe mnogo stranaca, kojima je bio potreban prevodilac. Kad god sam bio prisutan taj zadatak bi bio poveren meni. Mnoga postavljena pitanja i dati odgovori bili su toliko zanimljivi i znaajni da je koriten i magnetofon. Dok je veina traka (magnetoskopskih) bila normanlnog Marati-engleskog tipa, neka su bila poliglotski ifrovana na nekoliko Indijskih i Evropskih jezika. Kasnije svaka traka je bila deifrovana i prevedena na engleski. Nije bilo lako prevesti doslovno, a u isto vreme izbei monotona ponavljanja i ponavljanja. To daje nadu da ovaj prevod magnetoskopskih traka nee umanjiti uticaj ovog jasnog, genijalnog i na mnogo naina neobinog ljudskog bia. Marati verzija ovih govora, lino verifikovana od samog Sri Nisargadata Maharade, bila je odvojeno publikovana. Bombaj, oktobar 16, 1973 Prevodilac, Marice Fridman

PRIMEDBA IZDAVAA Sadanje izdanje knjige JA SAM TO je preraena i ponovo izdata verzija 101 razgovora, koja se je pojavila u dva toma u ranijim izdanjima. Ne samo da je materija bila preureena na itljiviji slog i sa naslovima poglavlja, ve su nove slike Sri Nisargadate Maharade ukljuene, a dodaci sadre izvestan do sad nepublikovan vredan materijal. Preporuujem posebnu panju itaocu na prilog pod naslovom "Nisarga joga" (dodatak I), u kome je moj potovani prijatelj, pokojni Maurice Fridman, jezgrovito prikazao uenje Maharade. Jednostavnost i skromnost su osnovne karakteristike njegovog uenja, kako to Maurice primeuje. Majstor ne propagira nikakvo intelektualno uenje (koncept) ili doktrinu. On ne stavlja pred tragaoca neke preduslove i srean je sa njima. Ustvari Sri Nisargadata Maharad je naroito slobodan od svakog ponienja i osuivanja, grenik i svetac samo izmenjuju iskustva. Svetac je greio, a grenik moe da bude prosveen. Vreme ih je razdvojilo, vreme e ih spojiti. Uitelj ne procenjuje; njegova jedina briga je "patnja i okonavanje patnje". On zna iz svog linog i trajnog iskustva da su koreni patnje u umu i da je um taj koji se mora osloboditi od svojih destruktivnih i iskrivljenih navika. Od ovih navika identifikacija sebe sa projekcijama uma je najsudbonosnija. Sa primerom i poukom Sri Nisargadata Maharad pokazuje krai put, nelogian (nesvakidanji) ali iskustveno pouzdan. To deluje kad se razume. Revidiranje i izdavanje knjige JA SAM TO, bilo je za mene hodoae za moje unutarnje Sopstvo - odjednom oplemenjeno i prosvetljeno. Uradio sam moj posao u duhu prosveenosti, sa velikom ozbiljnou. Posmatrao sam pitanja svakog pitaoca kao moje sopstveno pitanje i upijao odgovore od Majstora sa umom ispranjenim od svega to sam znao. Meutim, u ovom procesu koji bi mogao biti nazvan dvoglasna (dvoizrazna) meditacija, mogue je da sam se na nekim mestima mogao izgubiti u hladnokrvnoj preciznosti oko sintakse i interpunkcije, oekivane od jednog izdavaa. Zbog takvih propusta, ako ih ima, molim oprotaj od itaoca. Pre nego to zakljuim, eleo bih da izrazim moju duboku zahvalnost (iz dna due) Profesoru Douve Fiemersma iz Filozofskog Fakulteta Erazmus, Univerzitet Roterdam, Holandija za priloeni novi Predgovor ovom izdanju. To to se on odazvao na moj zahtev odmah, ini me jo zahvalnijim. Bombaj Izdava Sudhakar S. Dikit Juli, 1981.

Sadraj: Predgovor Ko je Nisrgadata Maharad Primedba prevodioca Primedba izdavaa 1. Oseaj "JA SAM" 2. Opsednutost telom 3. Vena Sadanjost 4. Stvarni svet je iznad uma 5. Ono to je roeno mora umreti 6. Meditacija 7. Um 8. Sopstvo boravi iznad uma 9. Odgovori seanja 10. Svedoenje 11. Duhovna budnost (svesnost) i mentalna svesnost 12. Linost (individualnost) nije istina 13. Svevinji um i telo 14. Pojavno i istina 15. Svetac Gnani - znalac 16. Beeljnost, najvee blaenstvo 17. Uvek prisutan (sveprisutan) 18. Da biste znali ko ste - saznajte ta niste 19. Realnost poiva na bezlinosti 20. Svevinji je iznad svega 21. Ko sam ja? 22. ivot je ljubav i ljubav je ivot 23. Razlikovanje (razluivanje) dovodi do nevezanosti 24. Bog je sveinitelj. Gnani - mudrac je neinitelj 25. vrsto se drite za "ja jesam" 26. Linost (personalnost), prepreka 27. Bespoetnost poinje veno 28. Sva patnja se raa iz elje 29. iveti je jedini cilj ivota 30. Bi ste slobodni sad 31. Vrednujte panju 32. ivot je svevinji guru 33. Sve se deava samo od sebe 34. Um je sam po sebi uznemirenost 35. Najvei Guru je vae unutarnje Sopstvo 36. Ubijanje povreuje ubicu, ne povreenog 37. Iznad bola je blaenstvo 38. Duhovna praksa je potvrujua i ponovo potvrujua volja 39. Samo od sebe nita nema postojanje 40. Jedino je Sopstvo istina 41. Razvijajte stav svedoka 42. Istina se ne moe iskazati 43. Neznanje moe biti prepoznato - istina ne 44. Ja jesam je istina - sve drugo su posledice 45. Ono to dolazi i odlazi nema postojanje, sutinu 46. Svesnost Sopstva je blaenstvo 8

47. Posmatrajte svoj um 48. Svesnost je sloboda 49. Um prouzrokuje nesigurnost 50. Samosvest je svedok 51. Budite ravnoduni na bol i zadovoljstvo 52. Biti srean - pruati sreu - jeste ritam ivota 53. Ispunjena elja stvara vie elja 54. Telo i um su pokazatelji neznanja 55. Odustanite od svega i dobiete sve 56. Kad svesnost uskrsava, svet se raa 57. Iznad uma nema patnje 58. Savrenstvo, sudbina svih 59. elja i strah su egocentrina stanja 60. ivite injenice - ne matarije 61. Materija je svesnost 62. U Svevinjem se raa svedok 63. Utisak delovaoca je ropstvo 64. Sve to vas zadovoljava, vue vas unazad 65. Smiren um je sve to vam treba 66. Svo traganje za sreom je beda 67. Iskustvo nije realno 68. Tragajte za izvorom svesnosti 69. Prolazno je dokaz neistine 70. Bog je kraj svih elja i znanja 71. U samo-svesnosti vi uite o sebi 72. Ono to je isto potpuno, nevezano je realno 73. Smrt uma je roenje mudrosti 74. Istina je ovde i sada 75. U miru i tiini vi napredujete 76. Istinsko znanje je znati da ne zna 77. Lane ideje su "ja" i "moje" 78. Svo znanje je neznanje 79. Persona, svedok i svevinji 80. Probuenost - duhovna svesnost 81. Glavni uzrok straha 82. Apsolutno savrenstvo je ovde i sad 83. Istinski Guru 84. Va cilj je va Guru 85. "Ja jesam": temelj svakog iskustva 86. Nepoznato je dom realnog 87. Smirite um i otkriete 88. Znanje steeno umom nije istinsko znanje 89. Progres u duhovnom ivotu 90. Predajte se svom Sopstvu (vaoj dui) 91. Zadovoljstvo i srea 92. Idite iznad ideje: "JA SAM TELO" 93. ovek nije initelj - delovaoc 94. Vi ste iznad prostora i vremena 95. Prihvatite ivot onakav kakav je 96. Napustite oseanja i oekivanja 97. Svet i um nisu odvojeni 9

98. Oslobodite se samopoistoveivanja 99. Opaeno ne moe biti posmatra 100. Razumevanje vodi ka slobodi 101. Mudrac - gnani, se ne vezuje niti poseduje DODATAK I - PRIRODNA NISARGA YOGA DODATAK II - NAVANATH SAMPRADAYA DODATAK III - OBJANJENJE - RENIK TEKST NA PRVOM I POSLEDNJEM LISTU OMOTA KNJIGE

10

1. OSEAJ "JA SAM" Pitalac: Dnevno iskustvo, koje imamo kad se budimo, je da se svet iznenada pojavio. Odakle to dolazi? Maharad: Pre nego bilo ta moe da se pojavi naem biu, mora da postoji neko kome to dolazi. Svo pojavljivanje i nestajanje unapred pretpostavlja promenu nasuprot neke nepromenjive pozadine (osnove). P: Pre buenja ja sam bio nesvestan. M: U kom smislu? Da li zaboravljajui ili nemajui iskustvo? Da li moda imate iskustvo ak i kad ste nesvesni? Moete li postojati a da to ne znate? Gubitak pamenja; da li je to dokaz da i ne postojite? I da li vi moete opravdano govoriti o vaem sopstvenom nepostojanju kao stvarnom iskustvu? Vi ne moete rei ak i to da va um ne postoji. Ne budite li se vi kad vas pozovu (bude)? A pri buenju, nije li to bio oseaj "ja sam" koji prvi dolazi? Neko seme (zrnce, iskra) svesnosti mora da postoji i u toku spavanja, ili nesvesti. Pri buenju iskustvo se pokree u sledu: "Ja sam - telo (u) svet(u)." Moe izgledati da se to deava sukcesivno, ali u stvari, sve je to istovremeno, samo jedna ideja o imanju tela u svetu. Moe li postojati oseaj "ja sam", bez da budemo neko ili neto. P: Ja sam uvek neko sa svojim seanjima i navikama. Ja ne znam za drugo "ja sam". M: Moda te neto spreava da to zna. Kad ne zna neto to drugi znaju, ta radi? P: Ja traim izvor njihovog znanja po njihovim instrukcijama (uputima). M: Nije li vano za tebe da zna da li si ti samo telo ili neto drugo? Ili moda niste uopte? Ne vidite li da su svi vai problemi telesni problemi - hrana, odea, prevoz, porodica, prijatelji, ime, slava, sigurnost, preivljavanje - sve ovo gubi svoj smisao u momentu kada vi shvatate da ne moete biti samo telo. P: Kakve je koristi u saznanju da ja nisam telo? M: ak i kad kaete da vi niste telo to nije sasvim tano. Na neki nain svi ste vi telo, srce i umovi i mnogo vie. Idite duboko u oseaj "ja sam" i nai ete. Kako nalazite stvar koju ste izgubili ili zaboravili? Vi je drite u vaem umu ( mislite na nju) dok je ne naete. Ovaj oseaj bia (postojanja) "ja sam" je prvi koji se javlja. Pitajte sebe odakle on dolazi, ili samo posmatrajte to u tiini. Kada um boravi u "ja sam" bez pokreta (potpuno smiren), svi ulazite u stanje koje se ne moe reima opisati, ali se moe doiveti. Sve to treba da radite je da neprestano pokuavate. Na kraju krajeva oseaj "ja sam" je uvek sa vama (to ste vi), jedino ste vi vezali (poistovetili) sve druge stvari za njega - telo, oseanje, misli, ideje, posedovanje, itd. Sve ove samoidentifikacije (poistoveenja) su obmanjivanja. Zbog njih vi sebe poistoveujete sa onim to niste.

11

P: Onda ta sam ja? M: Dovoljno je da znate ta niste! Ne treba da znate ta jeste. Jer sve dok znanje predstavlja opis u izrazima (pojmovima) koje ve poznajete, opaanjem (shvatanjem), ili miljenjem (idejom), ne moe postojati tako neto kao to je samosaznanje (samoostvarenje), jer ono to ste vi se ne moe opisati, osim kao potpuna negacija. Jedino to moete rei je: "Ja nisam ovo, ja nisam ono". Vi ne moete rei: "ovo sam ja" ("ovo je ono to sam ja"), jer to upravo nema smisla. Kada vi moete oznaiti "ovo ili ono" za vas, to ne moe biti vae Sopstvo. Sigurno, vi ne moete biti "neto" drugo. Vi niste nita vidljivo (opaajno) ili zamislivo (zamiljeno). Ali ipak, bez vas ne postoji ni percepcija (opaanje) ni imaginacija (zamiljanje). Vi posmatrate oseaj srca, miljenje uma, delovanje tela; sam akt (in) percepcije (opaanja) pokazuje vam da vi niste ono to opaate. Moete li biti opaanja, iskustva, bez vas? Iskustvo mora "pripadati" nekome. Neko mora doi i izjasniti se (objaviti) to kao njegovo sopstveno. Bez onoga ko doivljava (ima iskustvo), iskustvo nije stvarno. Iskustvo koje vi ne moete imati, od koje je ono koristi vama? P: Oseaj da sam onaj koji ima oseaj "ja sam", nije li to takoe jedno iskustvo? M: Oevidno, sve to je doivljeno je iskustvo. A u svakom iskustvu tu se pojavljuje njegov iskusitelj (onaj koji doivljava). Seanje stvara iluziju kontinuiteta. U stvarnosti svako iskustvo ima svog sopstvenog iskusitelja (onog ko doivljava), a oseaj identiteta (linosti) je upravo zajedniki faktor u osnovi svih odnosa iskusitelj - iskustvo. Identitet i kontinuitet nisu isto. Upravo kao to svaki cvet ima svoju sopstvenu boju, mada su sve boje prouzrokovane od iste svetlosti, tako se mnoga iskustva pojavljuju u nepodeljenoj (jedinstvenoj) i neodvojivoj svesti, svako, odvojeno u seanju, identino u sutini. Ova sutina je koren, temelj, bezvremene i bezgranine "mogunosti" svih iskustava. P: Kako u ja to zadobiti (ostvariti)? M: Vi ne moete to da dobijete, jer ste vi to! To e ostvariti vas, ako mu vi date ansu. Napustite vau vezanost za nestvarno i stvarno (istinito) e neno i spremno zakoraiti u svojoj pravoj prirodi. Prestanite da zamiljate da ste vi ovo ili ono, ili da vi inite ovo ili ono, i spoznaja da ste vi izvor i srce svega e vam se sama razotkriti. Sa ovim e doi i velika ljubav, koja nije izbor ili pristrasnost, ve mo koja stvara sve stvari vredne ljubavi i dostojne ljubavi. 2. OPSEDNUTOST TELOM Pitalac: Maharad, Vi sedite ispred mene, a ja sam ovde pored Vaih stopala. ta je osnovna razlika meu nama? Maharad: Ne postoji sutinska razlika. P: Ipak mora postojati neka stvarna razlika, ja sam doao do Vas, Vi niste doli meni. 12

M: Vi zamiljate razlike pa idete tamo-amo u potrazi za "superiornim" ("uzvienim") ljudima. P: Vi ste takoe uzviena (sveta) osoba. Vi tvrdite da znate stvarnost, dok ja ne. M: Da li sam vam ikad rekao da ne znate i da ste zato inferiorni? Pustimo takvima koji izmiljaju (pronalaze) takve razlike da ih dokau! Ja ne tvrdim da znam ta vi niste. U stvari, ja znam mnogo manje to nego vi. P: Vae rei su mudre, Vae ponaanje dostojanstveno, Vaa milost (veliina) svemona. M: Ja ne znam nita o tome i ne vidim razliku izmeu vas i mene. Moj ivot je niz dogaaja, kao i va. Jedino to sam ja nevezan i vidim prolazeu dramu (igru) kao prolazni san (paradu), dok ste vi vezani za stvari i kreete se zajedno sa njima. P: ta vas ini tako spokojnim? M: Nita posebno. Desilo se tako da sam verovao svom Guruu. On mi je rekao da sam nita do moje Sopstvo i ja sam mu poverovao. Verujui njemu ponaao sam se dosledno tome i prestao da se brinem o onome to ja nisam i to nije moje. P: Zato ste Vi bili sretni da verujete Vaem Uitelju, dok je naa vera nominalna (naslovljena) i verbalna (usmena)? M: Ko zna zato? Tako se desilo. Stvari se deavaju bez uzroka i posebnog razloga i, posle svega, zato je vano ko je ko? Vae visoko miljenje o meni je samo vae miljenje. Svakog momenta ga moete promeniti. Zato vezivati, davati vanost miljenjima, ak i naim sopstvenim? P: Ipak Vi ste razliiti. Va um izgleda da je uvek smiren i sretan. I uda se deavaju oko Vas. M: Ja ne znam nita o udima, i sam se udim da li priroda doputa izuzetke u svojim zakonima, ako ne, mi se slaemo da je sve udo. U pogledu mog imena, ne postoji takva stvar (udo). Postoji svest u kojoj se sve deava. To je sasvim oevidno i u svaijem iskustvu. Vi samo ne gledate dovoljno paljivo. Posmatrajte dobro (jasno) i vidite ta ja vidim. P: ta Vi vidite? M: Ja vidim ono to i vi takoe moete videti, ovde i sada, ali vi gledate iz pogrenog fokusa (sredita) vae panje. Vi ne obraate panju na vas same. Va um je samo sa stvarima, ljudima i idejama, nikad sa vama samima. Dovedite sebe u fokus (sredite, izvorite), postanite svesni svog sopstvenog postojanja. Vidite kako funkcioniete, posmatrajte motive i rezultate vaih akcija. Prouavajte zatvor koji ste sagradili oko sebe nenamerno. Saznajui ta vi niste, vi ete doi do saznanja ta jeste. Povratak vama, vaem sopstvu, nazad je kroz odbijanje i odbacivanje. 13

Jedna stvar je izvesna (sigurna): stvarnost nije imaginarna (zamiljena), to nije proizvod uma. ak i oseaj "ja sam" nije neprekidan mada je to koristan indikator (nagovetaj), on pokazuje gde traite, ali ne ta traite. Samo imajte dobar pogled na to. Jednom kad budete ubeeni da moete rei o samom sebi istinski jedino "ja sam", i da nita do to ne moe biti oznaeno, to moete biti vi (vae Sopstvo), tada je potreba za "ja sam" prevaziena - vi vie nemate nameru verbalizovanja ta ste vi. Sve to vam je potrebno je da se oslobodite namere da definiete samog sebe. Sve definicije pripadaju samo vaem telu i njegovom izraavanju. Jednom kada vaa opsednutost telom nestane, vratiete se vaem prirodnom stanju, spontano i bez napora. Jedina razlika izmeu nas jeste da sam ja svestan svog prirodnog stanja, dok ste vi udubljeni u misli. Upravo kao to zlato oblikovano u ornamente (ukrase) nije razliito od zlatnog praha, tako smo i mi jedno u sutini - jedino se razlikujemo po spoljanjem izgledu i aktivnostima uma. Mi otkrivamo to kad bivamo marljivi, kada istraujemo, ispitujemo, postavljamo pitanja i danju i nou, dajui ivot da bi to otkrili.

3. VENA SADANJOST Pitalac: Kako mogu da shvatim, nema niega loeg u vezi sa mojim telom niti sa mojim stvarnim biem. Oba nisu moj produkt i ne moraju da budu poboljavana. Ono to je krenulo na loe je "unutarnje telo", nazovimo ga umom, materijalnom svesnou, antahkaranom (unutarnjim organom), bilo kako da se zove. Maharad: ta vi smatrate da je loe sa vaim umom? P: On je nemiran, pohlepan na zadovoljstvo a uplaen od neprijatnog (neugodnog). M: ta je pogreno u njegovom traenju prijatnog i odbijanja neprijatnog? Izmeu obala bola i zadovoljstva reka ivota protie! Jedino kada um odbija da prati taj tok ivota, i vezuje se za obale, tada nastaje problem. Smatram prihvatanjem toka ivota stav: neka doe ta e doi i neka ode ta e otii. elje nema, straha nema, posmatrajte stvarnost, kako i kad se deava, jer vi niste ono to se deava, vi ste onaj kome se to deava. Konano, vi ak niste ni posmatra kome se to deava. Vi ste krajnja svest koja omoguava sve, i materijalnu manifestaciju i onoga kome se ona ispoljava. P: Ali izmeu tela i Sopstva su oblaci misli i oseanja, koji ne slue ni telu ni Sopstvu. Ove misli i oseanja su nesolidni, prolazni i besmisleni, samo mentalna praina koja zaslepljuje i priguuje, oni su unitavajui i zamraujui. M: Svakako, seanje na neki dogaaj se ne moe smatrati kao dogaaj sam po sebi. Niti moe biti predvianje. Postoji neto izuzetno i jedinstveno u vezi sadanjeg dogaaja (u sadanjosti), to predhodni ili dolazei nemaju. Postoji ivotnost u njemu, jedna aktuelnost (stvarnost, zbilja), on upravo prosvetljava. Postoji "obeleje stvarnosti" o sadanjosti (zbilji), to prolost i budunost nemaju. 14

P: ta daje sadanjosti to "obeleje stvarnosti"? M: Nema nita posebno u sadanjim dogaaju to ga ini razliitim od onog iz prolosti ili budunosti. Za trenutak prolost je bila stvarna (realna), a budunost e biti takoe. ta ini sadanjost tako razliitom? Oevidno, moje prisustvo. Ja sam stvaran, jer Ja sam uvek upravo u sada, u sadanjosti, i ono to je sa mnom sudeluje u mojoj stvarnosti. Prolost je u seanju, budunost u imaginaciji. Nema nita i samom sadanjem dogaaju to ga ini izdvojenim kao stvarnim. To moe biti neka jednostavna povremena pojava (dogaaj) kao kucanje asovnika. Uprkos naem znanju da je periodino kucanje identino, sadanji otkucaj je sasvim razliit od predhodnog i sledeeg - kao zapamen ili oekivan. Stvar fokusirana (usredsreena) u sadanjosti je sa mnom, jer Ja sam uvek prisutan, to je moja sopstvena realnost (stvarnost) da ja sudelujem u sadanjem dogaaju. P: Ali mi se bavimo stvarima kojih se seamo kao da su stvarne. M: Mi razmatramo seanja jedino kad ona dou u sadanjost. Zaboravljeno nije od vanosti (ne uzima se) dok se osoba ne seti - to sadri u sebi (zahteva) dovoenje u sadanjost. P: Da, ja mogu da vidim da postoji u sadanjosti neki nepoznat faktor (inilac) koji daje trenutno stvarnost prolaznoj stvarnosti. M: Ne treba da kaete da je to nepoznato, jer to vidite u stalnom delovanju. Otkad ste se rodili da li se to ikad promenilo? Stvari i misli se menjaju neprestano. Ali oseaj da je stvarno ono to je u sadanjosti, nije se nikad promenio. ak ni u snu. P: U dubokom snu nema iskustva o sadanjoj stvarnosti. M: Praznina dubokog sna je uglavnom zbog gubitka posebnih memorija. Ali glavno seanje o dobrobiti je tu. Postoji razlika u oseaju kad mi kaemo "ja sam bio u dubokom snu" od "ja sam bio odsutan". P: Ponoviu pitanje sa kojim smo poeli: izmeu izvora ivota i ispoljavanja ivota (koji je telo), postoji um i njegova stalna promenljiva stanja. Strujanje (talasanje) mentalnih stanja je beskrajno beznaajno i bolno. Bol je stalni faktor. Ono to mi zovemo zadovoljstvom to je samo meuprostor (praznina) interval (izmeu dva bolna stanja). elja i strah su izopaeni sainitelji ivota, i oba su sainjena od bola. Nae pitanje je: postoji li radostan um? M: elja je seanje na zadovoljstvo, a strah je seanje na bol. Oba ine um nemirnim. Trenuci zadovoljstva su samo pauze u ivotnom toku. Kako um moe biti radostan? P: Istina je da elimo zadovoljstvo, ili oekujemo bol. Ali postoje trenuci neoekivane, nepredviene radosti. iste radosti, nezagaene eljom - netraene, nezasluene, Bogom dane. M: Ipak, radost je samo radost naspram pozadine bola. P: Da li je bol kosmika injenica, ili isto mentalna? 15

M: Univerzum je potpun kao celina, a gde je potpunost, gde nita ne nedostaje, ta moe da zada bol? P: Univerzum moe biti potpun kao celina, ali nepotpun u delovima (detaljima). M: Deo celine vien u odnosu (povezanosti) na celinu je takoe potpun. Jedino kad je vien odvojeno (izolovano) on postaje nedovoljan (nepotpun) i na taj nain mesto (sedite) bola. ta nas dovodi do izolacije (odvojenosti)? P: Ogranienja uma, naravno. Um ne moe da vidi celinu za deo celine. M: Potpuno tano. Um, po svojoj prirodi, deli (odvaja) i suprotstavlja. Moe li postojati drugaiji um, koji sjedinjuje i harmonizuje (usaglaava), koji vidi celinu u delu celine i deo celine kao potpuno sjedinjen sa celinom? P: Drugaiji um - gde tragati za njim? M: U prevazilaenju (nadilaenju) ogranienog, podeljujueg (razdvajajueg) i suprotstavljajueg uma. U naputanju mentalnog procesa (naina miljenja) koga smo dotad poznavali. Kada se to desi, um je roen ponovo. P: U takvom umu (koji sjedinjuje) problem radosti i bola (tuge) vie ne postoji? M: Ne onako kako ih mi znamo, kao poeljne ili odvratne (neprijatne). To sad (tad) postaje vie pitanje ljubavi koja tei da se ispolji i susretne sa preprekama. Sveobuhvatni (celoviti) um je ljubav u akciji, koja se bori sa okolnostima, u poetku frustrirajuih, ali na kraju pobeuje. P: Izmeu duha i tela, da li je ljubav ta koja osigurava povezanost? M: A ta bi drugo? Um stvara pakao razdvojenosti, srce ga prevazilazi.

4. STVARNI SVET JE IZNAD UMA Pitalac: U izvesnim prilikama pitanje se pojavljuje da li je Univerzum podvrgnut zakonu uzroka, ili da li on postoji i funkcionie van zakona. Vi ste dakle miljenja, da je on neuzroan, da se sve, ma kako malo, bez uzroka, pojavljuje i iezava bez nekog znanog razloga. Maharad: Poto je prostor (i vreme) fiziki ili mentalan, to uzronost znai sled dogaaja u prostoru i vremenu. Vreme, prostor, uzronost su mentalne kategorije, koje se pojavljuju i nestaju (prestaju) sa umom. P: Sve dok um funkcionie (deluje), uzronost je valjan (pravovaljan) zakon. M: Kao i sve mentalno, takozvani zakon uzronosti je kontradiktoran sam sebi. Nita u postojanju (egzistenciji) nema poseban uzrok, ceo Univerzum doprinosi postojanju ak i najmanje stvari, nita ne moe biti onako kakvo je bez Univerzuma. 16

Kada je izvor i temelj celine, jedini uzrok i svega pojedinanog, govoriti o uzronosti kao univerzalnom zakonu je pogreno. Univerzum nije ogranien sa svojim sadrajem, poto su njegovi potencijali beskonani; pored toga on je manifestacija ili izraz principa i fundamentalnosti (bitnosti) i potpune slobode. P: Da, moe da se uoi da je sasvim pogreno kada, generalno govorei o nekoj stvari, istiemo da je ona jedini uzrok drugoj stvari. U svakodnevnom ivotu mi zapoinjemo stalno delovanje sa oekivanjem rezultata (sa svrhom ishoda). M: Da, ima takvih aktivnosti koje se odvijaju zbog neznanja. Kad bi ljudi znali da se nita ne moe desiti dok ceo Univerzum ne uini da se to desi, oni bi postigli mnogo vie sa manje rasipanja energije. P: Ako je celina uzrok svega, kako moemo govoriti o usmerenom delovanju prema odreenom uspehu? M: Samo zalaganje (tenja) za uspehom (dostignuem) je takoe jedino izraavanje ukupnog Univerzuma. To se pokazuje smo kada se energetski potencijal povea na odreenoj taki. Zabluda vremena vas zavodi da govorite o uzronosti. Kada se prolost i budunost sagledaju u bezvremenom (venom) sada kao delovi zajednikog uzora, ideja o uzronom efektu (posledici) gubi svoju verodostojnost i kreativna sloboda zauzima njegovo mesto. P: Ipak, ne mogu da shvatim kako ita moe da doe (da se desi) bez uzroka. M: Kad ja kaem da je stvar (pojava) bez uzroka, ja mislim da ona moe biti bez posebnog uzroka. Vaa roena majka nije bila neophodna da vam da roenje; vas je mogla roditi neka druga ena. Ali vi niste bili u mogunosti da se rodite bez Sunca i Zemlje (planete). ak ni ovo nije moglo prouzrokovati vae roenje bez najvanijeg faktora: vae sopstvene elje da se rodite. To je elja koja daje ivot (roenje), koja daje oblik i ime. elja je zamiljena i manifestuje samu sebe kao neto opipljivo ili shvatljivo. Zato je i stvoren svet u kome mi ivimo, na personalni (individualni) svet. Stvarni svet je iznad vidokruga (znanja) uma, mi ga vidimo kroz mreu naih elja, podeljeni u bolu i zadovoljstvu, ispravnom i pogrenom, unutranjem i spoljanjem. Da bi videli Univerzum onakav kakav jeste, morate zakoraiti iznad mree. To nije tako teko, jer je mrea puna rupa. P: ta vi podrazumevate pod rupama? I kako ih pronai? M: Gledajte u mreu i njene mnoge suprotnosti (kontradiktornosti). Vi inite i ne inite pri svakom koraku. Vi elite mir, ljubav, sreu (radost) a radite naporno da stvorite bol, mrnju i rat. Vi elite dug ivot a jedete previe, elite prijateljstvo a eksploatiete. Gledajte vau mreu kako je satkana od takvih protivurenosti i otklonite ih samo vae prepoznavanje e uiniti da one nestanu. P: Poto moje uoavanje protivurenosti ini da one odu, ne postoji li uzrona veza izmeu mog gledanja i njihovog odlaska? M: Uzronost ak i kao koncept (pojam), ne dovodi do haosa. 17

P: Do kog stepena je elja uzroni faktor? M: Jedan od mnogih. Za sve postoje nebrojeni uzroni faktori. Ali izvor svih njih je Beskonana Mogunost, Svevinja Stvarnost, koja je u vama i koja daje svoju mo i svetlost i ljubav svakom iskustvu. Ali ovaj izvor nije uzrok, a uzrok nije izvor. Zbog ovoga, ja kaem da je sve bezuzrono. Vi znate da pokuate da uete u trag kako se stvari deavaju, ali ne moete da naete zato su stvari takve kakve jesu. Stvar je onakva kakva je, jer je Univerzum takav kakav je.

5. ROENO MORA DA UMRE Pitalac: Da li je svesnost svedoenja stalna ili nije? Maharad: Nije stalna. Znalac (onaj koji zna) pojavljuje se i odreuje zajedno sa znanim (saznanjem). Ono u emu oba, i znalac i znano, nastaju i odreuju se, jeste izvan vremena. Rei stalno ili veno nisu prikladne. P: U snu nema ni saznanja ni znalca. ta odrava telo osetljivim i prijemivim? M: Sigurno da vi ne moete rei da je znalac odsutan. Iskustvo o stvarima i mislima nije prisutno, to je sve. Ali iskustvo o odsustvu iskustva je takoe iskustvo. To je isto kao kad se ue u mranu sobu i kae: "Ne vidim nita". ovek slep od roenja ne zna ta je mrak. Slino, jedino znalac zna da ne zna. San je samo gubitak pamenja. ivot ide dalje. P: A ta je smrt? M: To je promena ivotnog procesa odreenog (posebnog) tela. Integracija (sjedinjenost) se zavrava i dezintegracija nastupa. P: ta biva tad sa znalcem? Sa nestankom tela, da li nestaje i znalac (saznavalac)? M: Upravo kako se spoznavatelj (znalac) tela pojavljuje pri roenju, tako on nestaje pri smrti. P: I nita ne ostaje? M: ivot ostaje. Svesti je potreban nosa i instrument za njeno manifestovanje. Kad ivot stvori novo telo, novi saznavalac se raa. P: Postoji li uzrona veza izmeu uzastopnih (naizmeninih) saznavatelja tela, ili telesnih umova? M: Da, postoji neto to bi se moglo nazvati memorija tela, ili kauzalnost (uzrono telo), zapis svega to je miljeno, eljeno i uraeno. To je kao vie slika spojenih zajedno. P: ta je ovaj oseaj odvojenog postojanja? 18

M: On je odraz jedne stvarnosti u odvojenom telu. U tom odrazu neogranieno i ogranieno su u konfuziji i smatraju se istovetnim. Svrha toga je da ukloni ovu konfuziju. P: Da li smrt uklanja ovu konfuziju? M: U smrti samo telo umire. ivot ne umire, svesnost ne umire, stvarnost ne umire. A ivot nikad nije tako ivotan (svestan) kao posle smrti. P: Da li se osoba ponovo raa? M: Ono to je roeno mora umreti. Samo neroeno je besmrtno. Pronaite ta je to to nikad ne spava i nikad se ne budi, a ija bleda refleksija je na oseaj "ja". P: kako da to pronaem? M: Kako vi tragate za bilo im drugim? Vezujui svoj um i srce za to. Mora postojati interes za to i neprestano podseanje. Seanje na ono to je neophodno da bude podseano je tajna uspeha. Doi ete do toga kroz ozbiljnost i marljiv rad. P: Da li mislite da kaete da je samo elja za iznalaenjem dovoljna? Sigurno, da su potrebni i uslovi (kvalifikacije) i mogunosti (prilike). M: To e doi sa ozbiljnim radom. Ono to je najvanije je osloboditi se protivrenosti (kontradikcija); cilj i put ne mogu biti na razliitim nivoima; ivot i svetlost ne mogu da se suprotstavljaju (svaaju); ponaanje ne sme da izda verovanje. Nazovite to potenjem (estitou), integritetom (celovitou), jedinstvom; ne moete ii nazad, ne raditi i napustiti ono to elite da osvojite. Istrajnost i estitost svrhe (odlunosti) i estitosti u tenji dovee vas do vaeg cilja. P: Istrajnost i estitost su sigurno darovi. Ja nemam ni traga od njih. M: Sve e doi kako budete nastavili traganje. Prvo koraknite prvi korak. Svi blagoslovi e doi iznutra. Okrenite se unutra, "ja sam" vi znate. Budite s tim celo vreme koje moete odvojiti, dok se ne okrenete (vratite) tome spontano (prirodno). Ne postoji jednostavniji ni laki put.

6. MEDITACIJA Pitalac: Svi duhovni uitelji savetuju da se meditira. Kakva je svrha i cilj meditacije? Maharad: Mi znamo spoljanji svet oseaja (opaaja, oseta) i delovanja (akcija), ali o naem unutranjem svetu misli i oseanja znamo vrlo malo. Glavni cilj meditacije je da postanemo svesni, i bliski s naim unutarnjim ivotom. Konani cilj je dosegnuti izvor ivota i svesti. Povremeno praktikovanje meditacije deluje duboko na na karakter. Mi smo robovi onoga to ne znamo; ono to znamo mi smo tu gospodari. ta god da otkrijemo u sebi porono ili slabo i 19

razumemo njegove uzroke i njegovo delovanje, mi to prevazilazimo sa samim saznanjem; nesvesno se rastvara (nestaje) kada se dovede u svesnost. Rastapanje nesvesnog oslobaa (vezanu) energiju; um se osea zadovoljno i postaje smiren. P: Kakva je korist od smirenog uma? M: Kada je um miran, mi spoznajemo sami sebe kao istog (potpunog) svedoka. Mi se povlaimo (izdvajamo) iz iskustva i onoga-ko-iskuava i stojimo odvojeno, u istoj svesti, koja je izmeu i iznad oba. Individualnost zasnovana na odvojenoj samoidentifikaciji koja zamilja sebe da je neto, "ja sam ovo", "ja sam ono", se nastavlja, ali samo kao deo objektivnog (predmetnog) sveta. Njegova identifikacija sa svedokom (Sopstvom) prestaje. P: Kako mogu da razaberem (shvatim), ja ivim na vie nivoa, a ivot na svakom nivou zahteva energiju. Sopstvo po samoj svojoj prirodi oivljuje (ushiuje) u svemu i njegove energije teku spolja. Nije li cilj meditacije da pregradi (odvoji) energije na viim nivoima, ili da ih vodi dole gore sa ciljem da snabde vie nivoe da procvetaju takoe? M: Nije u pitanju toliko u vezi sa nivoima, koliko od svojstava (guna). Meditacija je satvina (istinita, ista) aktivnost i ima za cilj da potpuno eliminie (odstrani) lenjost (tamas) i strastvenu elju (raas). ista sattva (harmonija) je savrena sloboda od lenjosti (tromosti) i uznemirenosti (nemira). P: Kako ojaati i proistiti sattvu (harmoniju)? M: Sattva (harmonija) je uvek ista i stabilna (snana). Ona je kao sunce. Ona moe da izgleda zamraena oblacima ili prainom, ali samo iz take gledita posmatraa (gledaoca), koji se bavi uzrocima zamraenja (nejasnosti), a ne sa suncem. P: Od koje je koristi sattva (harmonija)? M: Koja je korist od istine, dobrote, harmonije, lepote? One su svoj sopstveni cilj. One se manifestuju spontano (prirodno) i bez napora (lako), kada su stvari preputene same sebi, nisu ometane sa izbegavanjem, ili eljom, ili zamiljanjima (koncepcijama), ve samo iskuane (doivljene) u punoj (istoj) stvarnosti (svesnosti). Takva svesnost (stvarnost) sama po sebi je sattva (harmonija). Ona ne koristi stvari i ljude ona ih ispunjava. P: Poto ja ne mogu da poboljam sattvu (harmoniju), da li da se bavim sa tamasom (lenjou) i raasom (agresijom) jedino? Kako da se borim s njima? M: Posmatranjem (uoavanjem) njihovog uticaja na vas i u vama. Budite svesni njih u delovanju, posmatrajui njihovo izraavanje u vaim mislima, reima i delima, i postepeno e se njihov uticaj (stisak) na vas smanjiti i pojavie se jasna svetlost sattve (sklada). To nije ni teak ni dugaak proces; ozbiljnost (upornost) je jedini uslov uspeha.

7. UM 20

Pitalac: Postoje vrlo zanimljive knjige koje su pisali oevidno vrlo kompetentni ljudi, u kojima su razotkrivene obmane sveta (mada ne i njihove prolaznosti). Saglasno sa njima, postoji hijerarhija bia, od najniih do najviih; na svakom nivou savrenost (sloenost) organizma omoguava i odraava dubinu, irinu i jainu svesnosti bez neke vidljive ili poznate kulminacije (vrhunca). Jedan svevinji zakon vlada svuda; oblici evoluiraju za rast i obogaenje svesti i manifestacije njenog neogranienog potencijala. Maharad: To moe, ali i ne mora biti tako. ak i da je tako, to je samo tako sa take gledita uma, ali u stvari ceo univerzum (mahadaka), postoji jedino u svesti (chidaka) dok ja boravim u apsolutu (paramaka). U istom postojanju (biu) svest se javlja; u svesti se svet pojavljuje i nestaje. Sve to postoji je u Meni, sve to postoji je Moje. Pre svih bia, posle svih svretaka (krajeva) - Ja sam. Sve ima svoje postojanje u Meni, u "ja sam", koje sija u svakom ivom biu. ak i nebie je nezamislivo bez Mene. togod da se desi, Ja moram biti tamo kao svedok toga. P: Zato vi negirate postojanje sveta? M: Ja ne negiram svet. Ja ga vidim kao pojavnog u svesti, koji je totalitet znanog u neizmernosti neznanog. Ono to poinje i zavrava se samo je pojavnost. Moe se rei da se svet pojavljuje ali ne postoji. Pojavnost moe trajati vrlo dugo u nekoj vremenskoj skali, ili na nekoj drugoj vrlo kratko, ali konano deava se isto. Sve to je ogranieno vremenom je trenutno i nema realnosti (biti). P: Vi svakako vidite aktuelni svet kako vas okruuje? Vi se izgleda ponaate sasvim normalno! M: To je kako se on pojavljuje vama. Ono to u vaem sluaju zaokuplja celo polje vae svesti, je samo mrlja (taka) u mojoj svesti. Svet traje, ali za trenutak. Samo vae seanje tera vas da mislite da je svet neprekidan. Ja lino ne ivim sa seanjem. Ja vidim svet onakav kakav je, kao trenutno pojavljivanje u svesti. P: U vaoj svesti? M: Svaka ideja "ja" i "moje", ak i "ja sam" je u svesti. P: Da li je onda Vae "apsolutno postojanje (paramaka) nesvesno? M: Ideja o nesvesnom postoji jedino u svesnosti. P: Onda, kako vi znate da ste u uzvienom stanju? M: Jer sam u njemu. To je jedino prirodno stanje. P: Moete li ga opisati? M: Jedino negacijom, kao bezuzronim, nezavisnim, nedeljivim, nesastavljenim, neuzdrmanim, neospornim, nedostinim pomou napora. Svaka pozitivna definicija je iz seanja, i zbog toga, neprimenjiva. A ipak moje je stanje savreno stvarno i, prema tome, mogue ostvarivo, dostupno. 21

P: Niste li vi utonuli u vanvremensku apstrakciju (mentalnu odvojenost)? M: Apstrakcija (odvojenost) je mentalna i verbalna i iezava u snu, ili nesvesti, ona se vraa vremenom; Ja sam u mom sopstvenom stanju (svarupa) neprekidno u sadanjosti (sada). Prolost i budunost su jedino u umu - Ja sam sada. P: Svet je takoe u sadanjosti (sada). M: Koji svet? P: Svet oko nas. M: To je va svet koji imate u umu, ne moj. ta vi znate o meni, kad je ak i moj razgovor sa vama samo u vaem svetu? Vi nemate razloga da verujete da je moj svet identian sa vaim. Moj svet je realan, istinit onakav kakav je opaen, dok se va pojavljuje i nestaje, saglasno stanju vaeg uma. Va svet je neto strano (protivureno) i vi ste uplaeni od njega. Moj svet je moj sopstveni. Ja sam kod kue. P: Ako ste vi svet, kako moete biti svesni njega? Nije li subjekat svesti razliit od njegovog objekta? M: Svesnost i svet se pojavljuju i nestaju zajedno, zato su oni dva aspekta istog stanja. P: U snu ja nisam, a svet postoji. M: Kako to znate? P: Kad se probudim ja saznam. Moje seanje mi kae. M: Seanje je u umu. Um postoji u snu. P: To je delimino u nesvesnosti. M: Ali njegov svet slike nije dirnut. Sve dok je um tu, vae telo i va svet su tu. Va svet je mentalan, subjektivan, zarobljen (ograen) u umu, fragmentaran (podeljen), privremen, individualan, okaen o nit seanja. P: Isto tako je i Va? M: Oh, ne. Ja ivim u svetu realnosti (bivstvovanja), dok je va imaginaran (nestvaran). Va svet je lian, privatan, intimno va sopstveni. Niko ne moe ui u njega, vidi kako vi vidite, slua (uje) kako vi ujete, osea vae emocije i misli vae misli. U vaem svetu vi ste zaista sami, zatvoreni u vaim uvek promenljivim snovima, koje vi smatrate ivotom. Moj svet je jedan otvoren svet, jedinstven za sve, pristupaan svima. U mom svetu je jedinstvo, sagledavanje, ljubav, istinski kvalitet; individualno je u celini, apsolutna celina je u individualnom i individualno je celovito. Sve je Jedno i Jedno je sve. P: Da li je Va svet pun stvari i ljudi kao i moj? 22

M: Ne, on je pun mene samog. P: Da li vi vidite i ujete kao i mi? M: Da, ini se da sluam, vidim, govorim i radim, ali za mene to se samo deava, kao vama varenje ili znojenje. Telesno-mentalna maina deluje iza toga, ali me to ne uznemirava (Ja sam izvan toga). Upravo kao to ne morate da brinete o rastu kose, tako ja ne moram da brinem o reima i akcijama (delovanjima). One se jednostavno deavaju i ostavljaju me bezbrinog, jer u mom svetu nita nikad ne ide pogreno.

8. SOPSTVO JE IZNAD (IZVOR) UMA Pitalac: Kao dete sam vrlo esto doivljavao stanja potpune sree, pribliavajui se ekstazi. Kasnije, ona su prestala, ali otkad sam doao u Indiju ona su se ponovo pojavila, posebno posle susreta sa vama. Ipak ova stanja toliko predivna ne traju dugo. Ona dou i odu i ne zna se kad e se ponovo vratiti. Maharad: Kako bilo ta moe biti stabilno (pouzdano) u umu, koji sam po sebi nije smiren (postojan) ? P: kako mogu moj um da uinim postojanim? M: Kako jedan nesmiren um moe sam sebe da umiri? Naravno da to on ne moe. Priroda je uma da on luta okolo. Sve to moete da uinite je da promenite usredsreenost svesti iza uma. P: Kako se to radi? M: Odbacite sve misli sem jedne misli: "Ja sam". Um e se u poetku buniti (odupirati), ali sa strpljenjem i istrajnou on e se predati i postati smiren. Jednom kad se smirite, stvari e poeti da se dogaaju spontano (svojevoljno) i sasvim prirodno, bez bilo kakvog intervenisanja (posredovanja) sa vae strane. P: Da li mogu da izbegnem ovu dugotrajnu borbu sa mojim umom? M: Da, moete. Samo ivite va ivot kako se odvija (dolazi), ali svesno (paljivo), sa oima iroko otvorenim, doputajui svemu da se desi to e se desiti, radei prirodne stvari, patei, radujui se kako ivot donese. Ovo je takoe put. P: Dakle, ja mogu isto tako da se oenim, imam decu, jurim za poslom... budem srean. M: Svakako. Vi moete biti ili ne biti srean, uzmite to kao va napredak. P: Ipak, ja elim da budem srean. M: Istinska srea ne moe da se pronae u stvarima koje se menjaju i prolaze (nestaju). Zadovoljstvo i bol se neumoljivo smenjuju. Srea dolazi iz Sopstva i jedino moe da se nae u Sopstvu. Naite svoje istinsko Sopstvo (svarupa), a sve drugo e doi sa tim. 23

P: Ako je moje istinsko Sopstvo mir i ljubav, zato je ono tako uznemireno (nespokojno)? M: Vae istinsko bie (vae Sopstvo) nije ono koje je nespokojno (uznemireno), ve njegova refleksija (odraz) u umu, koja izgleda nespokojna, jer je um nespokojan. To je upravo kao meseev odsjaj u vodi koja se talasa od vetra. Vetar elje talasa um i "mene", to je samo refleksija (odraz) Sopstva u umu, pojavljujui se tako kao da je promenljiv. Ali ove ideje o kretanju, uznemirenosti, zadovoljstvu i bolu su sve u umu. Sopstvo stoji iznad uma, svesno, ali neuznemireno. P: Kako to ostvariti? M: Vi ste Sopstvo, ovde i sada, samo napustite um, budite sreni i bezbrini i shvatiete da kad ste paljivi (svesni), a nevezani (odvojeni) dok posmatrate dogaaje kako dolaze i odlaze, da je to aspekt vae istinske prirode. P: ta su drugi aspekti? M: Aspekti (izrazi) su bezbrojni. Shvatite jedan i shvatili ste sve. P: Kaite mi neto to bi mi pomoglo. M: Vi znate najbolje ta vam treba. P: Ja sam uznemiren. Kako mogu zadobiti mir? M: Zato elite mir? P: Da bih bio srean. M: Vi niste sad sreni? P: Ne, nisam. M: ta vas ini nesrenim? P: Imam ono to ne elim, a elim ono to nemam. M: Zato to ne obrnete; elite ono to imate, a ne brinite o onome to nemate? P: Ja elim ono to je prijatno i ne elim ono to je bolno. M: Kako vi znate ta je prijatno, a ta ne? P: Iz prolog iskustva, naravno. M: Vi ste sledili zadovoljstvo, a izbegavali nezadovoljstvo, voeni seanjem. Da li ste uspeli? P: Ne, nisam. Zadovoljstvo nije trajalo, a bol se ponovo vratio. M: Koji bol? 24

P: elja za zadovoljstvom, strah od bola, oba su stanja elja. Postoji li stanje nepromenljivog (istog) zadovoljstva? M: Svako zadovoljstvo, fiziko ili mentalno, zahteva instrument (objekat). Oba, i fiziki i mentalni instrumenti (objekti) su materijalni, oni malaksavaju i habaju se ( iscrpljuju se). Zadovoljstvo koje oni donose je svakako ogranieno i po intenzitetu i u trajanju. Bol je pozadina svih vaih zadovoljstava. Vi ih elite zato jer patite. S druge strane samo traganje za zadovoljstvom je uzrok bola. To je grean (poroan) krug. P: Mogu da vidim mehanizam (nain stvaranja) moje konfuzije, ali ne vidim svoj put izlaska iz toga. M: Smo istraivanje naina stvaranja mehanizma pokazuje put. Konano, vaa konfuzija je jedino u vaem umu, koji se nikad ne buni mnogo protiv konfuzije i nikad se sa njom ne hvata u kotac. On se buni jedino protiv bola. P: Onda, sve to mogu da uinim je da ostanem konfuzan (smuen)? M: Budite svesni (budni). Pitajte, posmatrajte, istraujte, uite sve to moete o konfuziji (pometnji), kako ona radi, ta ini vama i drugima. Postajui svesni konfuzije, postajete slobodni od pometnje. P: Kada gledam unutar sebe, nalazim da je moja najvea elja da stvaram spomenike, da stvorim neto to e me nadiveti. Isto tako kad razmiljam o domu, eni i deci, to je zato to mi je to postojanost, solidnost, potvrivanje mene samog. M: Pravilno, graditi sam sebi spomenik. Kako predlaete da se to radi? P: Nije vano ta gradim, sve dotle dok je to stalno (permanentno). M: Svakako, vi moete videti i sami da nita nije stalno. Sve se obre, slama i rastapa. Sam temelj na kome gradite nestaje. ta moete sagraditi da moe due da traje? P: Intelektualno, verbalno, ja sam svestan da je sve prolazno. Ipak, na neki nain moje srce eli trajnost (postojanost). elim da stvorim neto to e trajati. M: Onda morate graditi neto to e trajati. ta vi imate to je trajno? Niti vae telo niti va um nee ostati. Morate traiti negde drugde. P: Ja teim za stalnou, ali je nigde ne nalazim. M: Da li ste vi sami po sebi nestalni? P: Roen sam, umreu. M: Moete li zaista rei da niste bili pre nego to ste se rodili, i da li moete s verovatnoom rei kada umrete: "Sada ja vie ne postojim"? Vi ne moete iz svog sopstvenog iskustva rei da niste postojali. Moete samo rei: "Ja jesam", jer vi sad postojite. Drugi takoe ne mogu rei vama da "vi niste". 25

P: Ne postoji "ja sam" u snu. M: Pre nego to donesete takav dalekosean (potpun) zakljuak, prouite paljivo vae budno stanje. Uskoro ete otkriti da je ono puno pukotina (praznina), kada je um prazan (bezizraajan). Primetite kako se vrlo malo seate ak i kad ste sasvim budni. Vi ne moete rei da niste bili svesni u toku sna. Vi se samo ne seate. Praznina u seanju nije obavezno i praznina u svesnosti. P: Mogu li da osposobim sebe da se setim mog stanja u dubokom snu? M: Naravno! Sa eliminacijom intervala nepaljivosti (nesvesnosti) u toku vaih budnih asova vi ete postepeno eliminisati dug interval odsutnosti - svesnosti (uma), koju vi zovete san. Biete svesni da spavate. P: Ipak, problem stalnosti, kontinuiteta bia, nije reen. M: Stalnost (trajnost) je samo ideja, roena od delovanja vremena. Vreme opet ovisi od seanja. Sa stalnou vi podrazumevate neiscrpnu memoriju kroz beskrajno vreme. Vi elite da ovekoveite um to nije mogue. P: Onda ta je veno? M: Ono to se ne menja s vremenom. Vi ne moete da ovekoveite prolaznu stvar - jedino nepromenljivo je veno. P: Ja sam upuen u glavni smisao o emu vi govorite. Ne udim za vie znanja. Sve to elim je mir. M: Moete imati sav mir koji elite, ako traite molei. P: Ja molim. M: Morate moliti sa nepodeljenim (punim) srcem i da vodite integralan (jedinstven) ivot. P: Kako? M: Odvojte (oslobodite) sebe od svega onoga to uznemirava va um. Odrecite se svega to uznemirava njegov mir. Ako elite mir, zasluite ga. P: Svakako, svi zasluuju mir. M: Zasluuju ga samo oni koji ga ne uznemiravaju. P: Na koji nain ja uznemiravam mir? M: Postajui rob svojim eljama i strahovima. P: ak i kad su oni opravdani! M: Emocionalne reakcije, stvorene neznanjem ili nepanjom, nisu nikad opravdane. Tragajte za jasnim (smirenim) umom i istim srcem. 26

Sve to vam je potrebno je da budete smireno budni (svesni), istraujui istinsku prirodu vas samih. Ovo je jedini put ka miru.

9. ODGOVORI SEANJA Pitalac: Neki kau da je univerzum stvaran. Drugi kau da je on oduvek postojao i da je zauvek podvrgnut (trpi) promenama. Neki kau da je on podvrgnut venim zakonima. Drugi poriu ak i uzronost. Neki kau da je svet istinit. Drugi - da on nikad i nije postojao. Maharad: Koji ste svet vi istraivali? P: Svet mojih opaaja, naravno. M: Svet koji vi moete da opazite je zaista vrlo mali. I on je potpuno individualan. Smatrajte da je on san i budite zadovoljni s tim. P: Kako svet mogu smatrati snom? San ne traje dugo. M: Koliko e dugo va sopstveni mali svet trajati? P: Uostalom, moj mali svet je deo ukupnog. M: Nije li shvatanje da ukupni svet sadri va individualni svet samo jedna predstava? Univerzum nije doao kod vas da vam kae da ste vi deo njega. Vi ste izmislili da totalnost (ukupnost) sadri vas kao deo. Ustvari, sve to vi znate je va sopstveni privatni (individualni) svet; onoliko dobar koliko ste ga opremili sa vaim imaginacijama i oekivanjima. P: Ali percepcija nije zamiljanje!? M: A ta je drugo? Opaanje je prepoznavanje, nije li? Neto potpuno nepoznato moe da bude opaeno ulima, ali ne mora da bude prepoznato. Prepoznavanje zahteva seanje. P: Sigurno, ali seanje ne ini to iluzijom (obmanom). M: Opaanje, zamiljanje, oekivanje, predvianje, obmana - svi su bazirani na seanju. Teko da postoji neka granina linija meu njima. Oni se jednostavno stapaju meusobno jedno u drugom. Svi su oni odgovori (reakcije) seanja. P: Ipak, seanje je tu da potvrdi realnost moga sveta. M: Koliko se vi seate? Pokuajte da napiete po seanju ta ste mislili, govorili, i radili 30-tog prolog meseca. P: Da, postoji praznina. M: To nije tako loe. Vi se seate mnogo ega - nesvesno seanje stvara svet u kome vi ivite tako prisno. 27

P: Priznajem da je svet u kome ja ivim subjektivan i parcijalan (pristrasan). A ta je sa vama? U kojoj vrsti sveta vi ivite? M: Moj svet je upravo kao va. Ja vidim, ujem, oseam, mislim, govorim i radim u svetu koji opaam, ba kao i vi. Ali za vas to je sve, a za mene to je skoro nita!! Znajui da je svet deo mene samog, ja ne obraam veu panju na njega nego to vi obraate panju na hranu koju ste pojeli! Dok ste je spremali i jeli, hrana je bila odvojena od vas i va um ju je posmatrao; kad ste je progutali jednom, postali ste potpuno nesvesni njenog prisustva. Ja sam progutao svet i nemam potrebe da mislim na njega vie. P: Da li to znai da ste postali potpuno neodgovorni?! M: Kako bih mogao? Kako bih mogao povrediti neto to je jedno sa mnom. Naprotiv, bez razmiljanja o svetu, to god da radim bie mu od koristi!! Upravo kao to telo nesvesno odrava samo sebe, tako i ja prestajem da budem aktivan u ispravnom ureivanju sveta. P: Ipak, da li ste vi svesni ogromne patnje sveta? M: Naravno, mnogo vie nego to to vi opaate. P: ta onda radite? M: Ja gledam na patnju Boanskim oima i vidim da je sve dobro!! P: Kako moete rei da je sve dobro? Pogledajte na ratove, eksploataciju, okrutne sukobe izmeu graana i drave. M: Sve te patnje su delo ljudi i u ljudskoj je moi da prestanu sa tim. Bog pomae da ljudi sagledaju rezultate (posledice) njihovih dela i zahteva da ravnotea bude uspostavljena. Karma je zakon koji radi za pravednost; to je isceliteljska ruka Boja.

10. SVEDOENJE Pitalac: Imam puno elja i elim da ih ispunim. Kako u dobiti ono to elim? Maharad: Da li vi zasluujete ono to elite? Na ovaj ili onaj nain moraete da radite da biste ispunili svoje elje. Utroite energiju i ekajte na rezultate. P: Gde u dobiti energiju? M: elja sama po sebi je energija. P: Zato se onda svaka elja ne ispuni? M: Moda nije dovoljno jaka i trajna. P: Da, to je moj problem. Ja elim stvari, ali sam lenj kada doe do rada. 28

M: Kada vaa elja nije ni jasna ni jaka, ona se ne moe razviti. Pored toga, ako je vaa elja lina, za vae sopstveno uivanje, energija koju joj dajete je neminovno ograniena, ona ne moe biti vea nego to vi elite. P: Ipak, esto obine osobe dobiju ono to ele. M: ak i posle dugotrajne i jake elje, ak i onda njihovo ostvarenje je jako ogranieno. P: A kako je sa nesebinim eljama? M: Kada vi elite zajedniko dobro, ceo svet eli sa vama. Uinite humane elje vaim sopstvenim i radite za njih. Tu ne moete zakazati. P: ovekoljublje, Boanski rad, ne moj! Ja sam zabrinut za samog sebe. Nemam li ja prava da vidim moje sopstvene elje kako se ispunjavaju? One nee povrediti nikoga. Moje su elje legitimne. One su ispravne elje, zato se one ne bi ispunile? M: elje su ispravne ili loe zavisno od okolnosti, one zavise od toga kako ih gledate. Jedino je za pojedinca opravdano (vredno) razlikovanje izmeu dobrog i loeg. P: Kakvi su principi za takvo razlikovanje? Kako da znam koje su od mojih elja dobre, a koje loe? M: U vaem sluaju elje koje vode ka patnji su pogrene, a one koje vode srei su ispravne. Ali vi ne smete zaboraviti na druge. Njihove patnje i srea se takoe uzimaju u obzir. P: Rezultati su u budunosti. Kako mogu da znam kakvi e biti? M: Koristite va um. Pamtite. Posmatrajte. Vi niste drugaiji od drugih. Mnoga od njihovih iskustava vredna su i za vas. Razmiljajte jasno i duboko, uite u celokupnu strukturu vaih elja i njihovo razgranavanje. One su najvaniji deo vaeg mentalnog i emocionalnog sastava (naravi) i mono deluju na vae akcije. Zapamtite, vi ne moete napustiti neto to ne znate. Da biste se podigli iznad sebe, morate poznavati sebe. P: ta to znai da poznajem sebe? ta u ja tano saznati upoznavanjem sebe? M: Sve ono to vi niste. P: A ne ono to ja jesam? M: Ono to ste vi, vi ste to ve sad. Sa saznavanjem onoga to vi niste, vi ste osloboeni od toga i ostajete svoj sopstveni u svom prirodnom stanju. To se sve deava sasvim spontano i beznaporno. P: I ta u otkriti? M: Otkriete da nema ta da se otkriva. Vi ste ono to ste i to je sve!! P: Ali u krajnjoj istini ta sam ja? M: Krajnja istina osporava sve ono to vi niste. 29

P: Ne razumem! M: Vaa je fiks ideja da vi morate biti ovo ili ono, to vas zaslepljuje (zavarava). P: Kako se mogu osloboditi ove ideje? M: Ako mi verujete, imajte poverenja kad vam kaem da ste vi ista svest (bit), koja osvetljava svesnost i njen beskrajan sadraj. Shvatite ovo i ivite po tome. Ako ne verujete meni, onda idite unutra u vau nutrinu (bit) i istraujte "Ko sam ja?", ili usredsredite va um na "Ja jesam!", koje je isto i jednostavno bie (postojanje). P: Od ega moja vera u vas zavisi? M: Od vaeg sagledavanja srca drugih ljudi. Ako ne moete videti moje srce, gledajte u vae sopstveno. P: Ja ne mogu ni to. M: Proistite sebe sa dobro ureenim i korisnim ivotom. Posmatrajte vae misli, oseanja, rei i delovanja. To e razbistriti vau viziju. P: Ne moram li ja prvo da se odreknem svega i ivim ivotom prosjaka? M: Vi se ne moete odrei. Moete napustiti va dom i doneti nevolja vaoj porodici, ali vezanosti su u umu i nee vas napustiti sve dok ne spoznate va um unutra i spolja. Prva stvar: prvo upoznajte sebe, sve drugo e doi sa tim. P: Ali vi ste mi ve rekli da sam ja Svevinja Istina. Nije li to samospoznaja? M: Naravno, vi ste Svevinja Istina!! I, ta? Svako zrno peska je Bog; znati je vano, ali to je samo poetak. P: E pa, vi ste mi rekli da sam ja Svevinja Stvarnost (Istina). Ja Vam verujem. ta je sad sledee za mene to treba da radim? M: Ve sam vam rekao. Otkrijte sve ono to vi niste. Telo, oseanja, misli, ideje, vreme, prostor, postojanje i nepostojanje, ovo ili ono - nita konkretno ili apstraktno to vam moe ukazati da ste vi. Smo verbalno stanovite nee delovati - moete ponavljati formulu beskonano bez ikakvog rezultata. Morate posmatrati sebe neprestano - posebno va um - iz momenta u momenat, ne proputajui nita. Ovo svedoenje je bitno (sutinsko) za odvajanje Sopstva od ne-sopstva. P: Svedoenje - nije li to moja sutinska priroda? M: Za svedoenje mora postojati neto drugo da svedoi. Mi smo jo u dualnosti! P: Kako stoji sa svedoenjem svedoka? Svesnost svesnosti? M: Stavljajui rei jednu do druge, neete stii daleko. Uite unutra i otkrite ono to vi niste. Nita drugo nije vano. 30

11. DUHOVNA BUDNOST (SVESNOST) I MENTALNA SVESNOST Pitalac: ta vi radite kad spavate? Maharad: Ja sam svestan da spavam. P: Nije li to stanje nesvesnosti? M: Da, ja sam svestan da sam nesvestan. P: A kad se probudite ili kad sanjate? M: Svestan sam da sam budan, ili da spavam. P: Ne razumem vas. ta tano mislite? Dopustite da pojasnim moje izraze; biti u snu ja smatram da je to nesvesnost, a u budnom stanju to je svesnost, u snovima ja smatram svesnost uma, ali nesvesnost okoline. M: Da, to je izgleda isto kao kod mene. Ipak, izgleda da ima razlike. U svakom stanju vi zaboravljate druga dva, dok za mene postoji Jedno stanje bia (Sopstva), koje ukljuuje i prevazilazi tri mentalna stanja: budnosti, snevanja i stanje dubokog sna. P: Vidite li svrhu i pravac sveta? M: Svet je samo odraz moje imaginacije. to god elim da vidim, ja mogu da vidim. Ali zato bih izmiljao obrasce stvaranja, evolucije i transformcije (destrukcije)? Ja ih ne trebam. Svet je u meni, svet je Ja sm (moj sopstveni). Ja nisam uplaen zbog njega i nemam elju da ga zatvaram u mentalnu sliku. P: Vraajui se u san, da li sanjate? M: Naravno. P: Kakvi su vai snovi? M: Odjeci mog budnog stanja. P: A va duboki san? M: Svesnost mozga je obustavljena. P: Da li ste onda nesvesni? M: Nesvestan moje okoline - da. P: Ne potpuno nesvesni? M: Postajem svestan da sam nesvestan!! P: Vi koristite rei: "budan" i "svestan". Nisu li one isto? 31

M: Budnost (duhovna) je prapoetna (osnovni princip); ona je originalno poetno stanje, bez poetka, beskrajna, bezuzrona, nepotpomognuta, nedeljiva, bez promena. Svesnost (mentalna) je povrna refleksija objekata, stanje dualnosti (subjekta sa objektima). Ne moe biti svesnosti (mentalne) bez budnosti (duhovne), ali moe biti budnosti (duhovne) bez svesnosti (mentalne), kao u dubokom snu. Duhovna budnost je apsolutna (potpuna), mentalna svesnost je relativna (zavisna) u odnosu na svoj sadraj; ona je uvek od neega (nekoga). Ona je delimina i promenljiva, duhovna budnost je totalna (sveukupna), nepromenljiva, spokojna i smirena. I ona je zajednika matrica (zaetak) svakog iskustva. P: Kako se prelazi iznad mentalne svesnosti u duhovnu budnost? M: Poto je duhovna budnost ta koja omoguava postojanje mentalne svesti, duhovna budnost je prisutna u svakom stanju mentalne svesti (obuhvata je). Prema tome, sama mentalna svesnost postajui svesna sebe je ve tada kretanje u duhovnoj budnosti (svesti). Posmatranje vaeg toka mentalne svesti dovodi vas do duhovne budnosti (svesti). To nije novo stanje. Ono se odmah prepoznaje kao izvorna osnova egzistencije (postojanja), ono je sam ivot, a takoe i ljubav i radost. P: Poto je istina sve vreme sa nama, ta sadri u sebi samorealizacija? M: Ostvarenje je jednostavno suprotnost neznanju. Smatrati svet kao istinit, a sebe samog kao neistinitog (prolaznog) je neznanje, uzrok patnje. Znati (smatrati) sebe kao jedinu istinitost (stvarnost), a sve ostalo kao privremeno i prolazno je sloboda, mir i radost. To je sasvim jednostavno!! Umesto da vidite stvari kao zamiljene, nauite da ih vidite onakve kakve jesu. Kad moete da vidite stvari onakve kakve jesu (sve onako kako je), vi ete takoe videti i sebe onakvim kakvi ste. To je kao ienje ogledala. Isto ogledalo koje vam pokazuje svet onakvim kakav je, pokazae vam i vae sopstveno lice. Misao (vodilja) "ja jesam" je glaajua tkanina. Koristite je.

12. LINOST (INDIVIDUALNOST) NIJE ISTINA Pitalac: Kaite nam, molim vas, kako ste se vi samorealizovali? Maharad: Sreo sam mog gurua kad sam imao 34 godine i do 37-me sam ostvario realizaciju. P: ta se desilo? Kakva je bila promena? M: Zadovoljstvo i bol su izgubili svoj uticaj na mene. Postao sam osloboen od elje i straha. Oseao sam se ispunjen, nita mi nije nedostajalo. Video sam da u okeanu iste duhovne svesti, na povrini univerzalne mentalne svesti, niu i nestaju bezbrojni talasi pojavnih (stvari) svetova bez poetka i bez kraja. Kao mentalna svest, oni su svi ja. Kao dogaaji, oni su svi moji. Postoji tajanstvena mo koja brine o njima. Ta mo je duhovna svesnost, Sopstvo, ivot, Bog, bilo koje od ovih imena da joj date. To je temelj, osnovna potpora (oslonac) svega to jeste (postoji), upravo kao to je zlato osnova za sav zlatni nakit.. I ona nam je tako biska! Odbacite ime i oblik dragulja i zlato e postati oevidno. 32

Oslobodite se imena i oblika i elja i strahova koje oni stvaraju, i ta onda ostaje? P: Nitavilo. M: Da, praznina ostaje. Ali praznina je puna do vrha. To je veni potencijal svesti i vena stvarnost. P: Pod potencijalom vi mislite budunost? M: Prolost, sadanjost i budunost - oni su svi tu. I daleko vie. P: Ali poto je praznina prazna, ona je od malo koristi za nas? M: Kako moete to rei? Bez prekida u kontinuitetu kako bi moglo biti ponovnog roenja? Kako bi moglo biti obnavljanja bez smrti? ak i mrak sna je osveavajui i podmlaujui. Bez smrti zaglibili bismo se zauvek u venu senilnost. P: Postoji li uopte neto tako kao besmrtnost? M: Kada ivot i smrt budu vieni kao neophodnost jedno drugom, kao dva aspekta jednog bia (postojanja), onda je to besmrtnost. Videti kraj u poetku i poetak u kraju je prisutnost u venosti. Konano, besmrtnost nije kontinuitet. Jedino se proces promene nastavlja. Nita ne ostaje. P: Duhovna svesnost ostaje? M: Duhovna svesnost nije u vremenu (od vremena). Vreme postoji jedino u mentalnoj svesti. Iznad mentalne svesti, gde su vreme i prostor? P: U vaoj mentalnoj svesti takoe je vae telo. M: Naravno. Ali ne postoji ideja "moje telo", kao razliito od drugih tela. Za mene to je "telo", ne "moje telo", i "um", ne "moj um". U redu, um pazi na moje telo, nemam potrebu da se uznemiravam. ta treba da se uradi biva uraeno, na normalan i prirodan nain. Vi moete biti objektivno svesni (mentalno) vaih fiziolokih funkcija (potreba kao nesvesnih), ali kad doete do misli i oseanja, elja i strahova, vi postajete sasvim subjektivni (poistoveeni). Za mene ovo poslednje je takoe u velikoj meri nesvesno. Ja vidim sebe da govorim s ljudima, ili da radim stvari sasvim ispravno i odgovarajue a da sam ih vrlo malo svestan (mentalno). To izgleda kao da ivim moj fiziki, budan (mentalni) ivot automatski i reagujui spontano i precizno. P: Da li ova spontanost (spontano ponaanje) dolazi kao rezultat ostvarenja, ili od uvebanosti? M: I od jednog i od drugog. Posveenost vaem cilju navodi vas da ivite ist i uredan (skladan) ivot, posveen traganju za istinom i pomaganju ljudima, a ostvarenje donosi predivne (plemenite) vrednosti (vrline) lako i spontano uklanjajui smetnje u obliku elja i strahova i pogrenih ideja. P: Da li imate jo elja i strahova? M: Moja sudbina je bila da se rodim kao obian ovek, osoba treeg stalea, ponizni zanatlija, sa malo formalnog obrazovanja. Moj ivot je bio obian, sa obinim eljama i strahovima. 33

Kada sam kroz veru u mog uitelja, i poslunou prema njegovim reima, ostvario svoju istinsku prirodu (bie), ostavio sam za sobom moju ljudsku prirodu da se brine sama o sebi, dok se njena sudbina ne istroi. Povremeno neka stara reakcija, emocionalna ili mentalna, se dogodi u umu, ali ona je odmah sagledana (opaena) i odbaena. Posle svega, sve dok je osoba optereena sa linou, ona je izloena njenim navikama i nainom ponaanja. P: Bojite li se vi smrti? M: Ja sam ve mrtav!! P: U kom smislu? M: Ja sam dvostruko mrtav. Ne samo da sam mrtav za moje telo, ve i za moj um takoe. P: Dobro, ali vi ne izgledate mrtvi nipoto!! M: Tako vi kaete! Vi izgleda znate moje stanje bolje nego ja. P: Izvinite, ali ja samo ne razumem. Vi kaete da ste bez tela (odsutni telom) i bez uma (odsutni umom), dok vas ja vidim potpuno ivog i sposobnog za razgovor. M: Ogroman i kompleksan posao se svo vreme odvija u vaem mozgu i telu, da li ste vi njega svesni? Uopte ne. Ipak, za jednog posmatraa sve izgleda da se odvija inteligentno i namerno. Zato ne dopustiti da se neiji celokupan individualni ivot moe spustiti u velikoj meri ispod praga svesti (mentalne), a ipak odvijati zdravo i prijatno? P: Da li je to normalno? M: ta je normalno? Da li je to va ivot - opsednut eljama i strahovima, pun nesloge i borbe, besmislen i bez radosti - normalan? Biti stvarno svestan (mentalno) vaeg tela, da li je to normalno? Zdravo telo i zdrav um deluju u velikoj meri neprimeeni od njihovih vlasnika; jedino povremeno, kroz bol i patnju oni privlae panju i sagledavanje. Zato to isto ne proiriti na celokupan individualan ivot? Osoba moe da funkcionie pravilno, odgovorno i potpuno na sve to joj se deava, a da ne mora da to iznosi (donosi) u sredite panje duhovne svesti. Kada samokontrola postane druga (sporedna) priroda, duhovna svesnost pomera (usmerava) svoje sredite panje u dublje nivoe postojanja i delovanja. P: Da ne postajete robot? M: Kakva je teta da se automatizuje neto to je uobiajeno (deo navike) i stalno se ponavlja? To je ionako automatsko. Ali kad je to konfuzno, ono prouzrokuje bol i patnju i odvlai panju (zahteva brigu). Celokupna svrha istog (posveenog) i dobro ureenog (disciplinovanog) ivota je da oveka oslobodi od ropstva haosa i tereta patnje. P: Vi ste izgleda skloni kompjuterizovanju ivota? M: ta je pogreno u ivotu koji je osloboen od problema? Linost (individualnost) je samo refleksija istinskog bia. Zato ne bi refleksija sama po sebi bila automatska u odnosu na stvarni original? Ima li potrebu linost da projektuje sebe samu? ivot, iji je ona izraz, e je voditi. 34

Jednom kad shvatite da je osoba samo senka istinskog bia, a ne bie smo, vi ete prestati da se sekirate i brinete. Vi ete dopustiti da budete voeni iznutra i ivot e postati putovanje u nepoznato.

13. SVEVINJI UM I TELO Pitalac: Iz onog to nam govorite izgleda da vi niste sasvim svesni (mentalno) vae okoline. Nama vi izgledate krajnje svesni (budni) i aktivni. Mi ne moemo uopte da verujemo da ste vi u nekoj vrsti hipnotikog stanja, koje je bez memorije. Naprotiv, vaa memorija izgleda savrena. Kako mi da razumemo da svet i sve to on sadri ne postoji, to se tie vas? Maharad: To je stvar fokusa (sredita) usredsreenja. Va um je usredsreen na svet. Moj je usredsreen na stvarnost (sutinu). To je slino kao mesec na dnevnoj svetlosti - kad sunce sija mesec se teko moe videti. Ili posmatrajte kako vi uzimate hranu. Sve dok je ona u vaim ustima, vi ste je svesni; kad je progutate, ona vas vie ne zabrinjava. Bilo bi vrlo muno da je stalno drimo na umu do njenog izluivanja. Normalno je da um bude privremeno ne delatan - neprestana aktivnost je morbidno stanje. Univerzum deluje sam po sebi - to ja znam. ta bi drugo trebalo da znam? P: Dakle, Gnani (prosvetljeni) saznaje ta radi jedino kad usmeri svoj um na to; inae on samo dela, a da nije svestan. M: Prosean ovek nije svestan svog tela kao takvog. On je svestan svojih oseta, misli i oseanja. ak i onda, kad nastupi nevezanost, pomeraju se iz centra (mentalne) svesnosti i dogaaju se spontano i bez napora. P: ta je onda u centru (mentalne) svesnosti? M: Ono emu se ne moe dati ime i oblik, jer je to bez kvaliteta (materijalno - umnih) i iznad mentalne svesnosti. Moete rei da je to taka u mentalnoj svesnosti, koja je iznad nje (mentalne svesnosti). Kao rupa u papiru, jeste u papiru, a ipak nije papir, tako je i uzvieno stanje u samom centru (mentalne) svesnosti, a ipak iznad nje. To kao da je otvor u umu kroz koji prosijava svetlost svesti u um. Otvor ak nije ni svetlost. To je samo otvor. P: Otvor je samo praznina, odsustvo. M: Sasvim tako. Sa take gledita uma to je samo otvor kroz koji svetlost duhovne svesti dospeva u mentalno stanje (prostor). Samo po sebi svetlost moe jedino da se uporedi sa neprekidnom, neprozirnom, kao stena homogenom i nepromenjivom masom iste duhovne svesnosti koja je slobodna od mentalnih obrazaca (ablona) imena i oblika. P: Postoji li neka povezanost izmeu mentalnog prostora i svevinjeg (duhovnog) boravita? M: Duhovno (Svevinje) daje postojanje (egzistenciju) umu. I daje postojanje telu. P: A ta boravi iznad? 35

M: Uzmimo jedan primer. Dostojastveni jogi, majstor umetnosti dugovenosti, star preko 1000 godina, doao je da me ui tu svoju umetnost. Ja potpuno uvaavam i potujem njegovo dostignue, ali ipak sve ono to mogu da mu kaem je: od kakve koristi je dugovenost za mene? Ja sam iznad vremena. Ma koliko dugo moj ivot trajao, on je samo trenutak i san. Na isti nain ja sam iznad svih kvaliteta. Oni se pojavljuju i nestaju u mojoj svetlosti, ali me ne mogu opisati. Univerzum je sav od imena i oblika zasnovan na kvalitetama (gunama) i njihovim razlikama, dok sam ja iznad toga. Svet je tu zato to ja jesam, ali ja nisam svet. P: Ali vi ivite u svetu?!! M: To je ono to vi kaete! Ja znam da postoji svet, koji obuhvata i ovo telo i ovaj um, ali ih ja ne smatram vie "Mojim" nego ostala tela i umove. Oni su tu u meni, u vremenu i prostoru, ali sam ja bezvremen i beskonaan. P: Poto sve postoji od Vae Svetlosti, niste li vi stvaralac (Kreator) sveta? M: Ja nisam ni potencijal ni stvarnost (dogaanja), niti stvarnost stvari. U mojoj svetlosti oni dolaze i odlaze kao takice praha koje pleu na sunevim zracima. Svetlost osvetljava takice, ali ne zavisi od njih. Niti se moe rei da ih stvara. ak se ne moe rei i da ih poznaje. P: Ja vam postavljam pitanje, a vi odgovarate. Da li ste vi svesni (mentalno) pitanja i odgovora? M: U Istini ja niti ujem niti odgovaram. U svetu dogaanja pitanje se deava i odgovor se dogaa. Nita se ne dogaa meni. Sve se samo dogaa!! P: A vi ste svedok? M: ta znai biti svedok? Samo znanje. Padala je kia i sada je prestala. Ja se nisam smokrio. Ja znam da je padala kia, ali nisam dodirnut, samo sam svedoio kiu. P: Potpuno ostvaren ovek, spontano boravi u svevinjem (duhovnom) stanju, izgleda da jede, pije itd. Da li je on svestan toga ili ne? M: Ono u emu se (mentalna) svesnost deava, u univerzalnoj svesti ili umu, mi nazivamo etar mentalne svesnosti. Svi objekti mentalne svesti formiraju univerzum. ta je iznad oba, to je svevinje (duhovno) stanje, stanje potpunog mira i istine. Bilo ta da ode tamo, nestaje. To je nedostino reima ili umu. To moete nazvati Bog, ili Parabrahman, ili Svevinja Istina, ali to su imena data mentalno. To je bezimeno, besadrajno, oputeno i spontano stanje, iznad bitisanja i ne bitisanja. P: Ali, da li osoba ostaje (mentalna) svesna? M: Kako je univerzum telo uma, tako je i mentalna svest telo svevinje (duhovne) svesti. Ona nije mentalno svesna, ali daje roenje mentalnoj svesti. P: U mojim dnevnim aktivnostima veina se odvija po navici, automatski. Ja sam svestan glavne namere, cilja, ali ne svakog pokreta u detaljima. Kako se moja mentalna svest proiruje i produbljuje, detalji tee da se izgube, ostavljajui mi slobodu za glavne namere. Da li se isto deava sa znalcem (Svecem), ili slino? 36

M: Na nivou mentalne svesti - da. U duhovnoj svesnosti - ne. Ovo stanje je potpuno jedinstveno i nedeljivo, jedinstven vrsti blok Istine. Da bi se on opazio nisu potrebna ula; da bi se on spoznao nije potreban um. P: Tako Bog upravlja svetom? M: Bog ne upravlja svetom. P: Onda ko to radi? M: Niko. Sve se deava samo po sebi. Vi postavljate pitanje i vi dajete odgovor. A vi znate odgovor kad postavljate pitanje. Sve je igra u svesnosti. Sve podele su iluzorne. Vi moete znati samo lano. Da bi znali istinu, morate biti. P: Postoji osvedoena prola svesnost i postoji svesnost svedoenja (sadanja). Da li je druga duhovna (svevinja)? M: Postoje dvoje - osoba i svedok, posmatra. Kada ih vidite kao jedno, i odete iznad, vi ste u duhovnom (svevinjem) stanju. To nije vidljivo, jer je to (ono) to ini opaanje moguim. To je iznad bia i nebia. To nije ni ogledalo niti slika u ogledalu. To je ono to je - bezvremena istina, neopisivo vrsta i stvarna. P: Dnani (Svetac) - da li je on svedok ili Svevinji? M: On je Svevinji, naravno, ali on moe biti takoe smatran kao univerzalni svedok. P: Ali on ostaje persona ( osoba)? M: Kad smatrate sebe za personu (osobu), vi vidite osobe svuda. U istini ne postoje osobe, jedino niti (tkanje) seanja i navika. U momentu ostvarenja (realizacije) osoba prestaje da postoji. Identitet ostaje, ali identitet nije persona (osoba); identitet je spojen sa samom istinom. Osoba (persona) nema sutinu (bie) u sebi; ona je refleksija u umu svedoka, u "ja jesam", koji je opet oblik samog bia (sutine). P: Da li je Svevinji (mentalno) svestan? M: Niti svestan niti nesvestan, ja vam to kaem iz iskustva. P: Prognanam Brahma. ta je Progna? M: To je ne-samosvesno (ne-mentalno) znanje o ivotu samom. P: Da li je to vitalnost (ivotna snaga), energija ivota, ivotnost (postojanje)? M: Energija dolazi prvo. Sve je oblik energije. Svesnost je najstvarnija u budnom stanju. Jednolika u sva etiri stanja. Iznad je neizrecive monolitne stvarnosti (istinitosti), boravite Sveca (Dnania). P: Posekao sam ruku. Zarasla je. Kojom snagom se izleila? M: Snagom ivota. 37

P: ta je ta snaga? M: To je svesnost. Sve je svesnost. P: ta je izvor svesnosti? M: Svesnost sama po sebi je izvor svega. P: Moe li biti ivota bez svesnosti? M: Ne, niti svesnosti bez ivota. Oni su oboje jedno. Ali u stvarnosti jedino je Konano (Osnovno) istinito. Ostalo je stvar imena i oblika. I sve dok vi naginjete ideji da jedino to ima ime i oblik postoji, Svevinji e se vama initi nepostojeim. Kada shvatite da su imena i oblici samo prazne ljuture bez bilo kakvog sadraja, a ono to je istinito da je bez imena i oblika, ista energija ivota i svetlost svesti, biete uronjeni u duboki mir istine. P: Ako su vreme i prostor samo iluzije, a vi ste iznad toga, molim vas, recite mi, kakvo je vreme u Njujorku? Da li je toplo ili pada kia tamo? M: Kako to mogu da vam kaem? Takve stvari zahtevaju poseban trening. Ili, jednostavno otputovati u Njujork. Ja mogu biti sasvim siguran da sam izvan vremena i prostora, a ipak u nemogunosti da prenesem sebe po volji u neku taku (mesto) vremena i prostora. Ja nisam za to zainteresovan dovoljno i ne vidim svrhu da se podvrgnem posebnom jogijskom treningu. Ja sam samo uo o Njujorku. Za mene to je samo re. Zato bih trebao da znam vie nego to re saoptava (prenosi)? Svaki atom moe biti univerzum, tako sloen kao na. Moram li ih ja znati sve? Mogao bih ako bi uvebao!! P: Pri postavljanju pitanja o vremenu u Njujorku, gde sam napravio pogreku? M: Svet i um su stanja bia. Svevinji (Duh) nije stanje. On prevazilazi sva stanja, ali nije stanje neeg drugog. On je potpuno bezuzroan, nezavisan, potpun sam po sebi, izvan vremena i prostora, uma i materije. P: Na koji nain, kojim zakonom, vi to prepoznajete? M: Stvar je u tome to to ne ostavlja tragove!! Ne postoji nita ime bi se to prepoznalo. To mora biti vieno direktno, naputajui svako traganje za znacima (zakonima) i pristupima. Kada sva imena i oblici budu naputeni, stvarnost je u vama. To ne treba da traite. Mnotvo i promena (razliitost) su samo igra uma. Stvarnost je jedna. P: Ako istina ne ostavlja traga, nema rezona govoriti o njoj. (Ne moe se o njoj govoriti). M: Tako je! Ona ne moe biti poricana (da ne postoji). Ona je duboka i skrivena, tajna nad tajnom. Ali ona jeste (postoji), dok se sve ostalo uglavnom (samo) deava. P: Da li je to Nepoznato (Nesvesno)? M: Ono je iznad oba, znanog i neznanog. Kad god je neto saznato, to je istina koja je saznana. 38

P: Da li je tiina svojstvo istinitog? M: Ona je takoe od uma. Sva stanja i uslovi (okolnosti) su od uma. P: Gde je mesto samadhija? (Nadsvesno stanje)? M: Nekorienjem (mentalne) svesnosti osoba dospeva u stanje samadhi-ja (nadsvesno stanje). Jednostavno ostavite va um po strani. Vi ne elite nita, niti od vaeg tela, niti od vaeg uma.

14. POJAVNO I ISTINA Pitalac: Vie puta ste bili rekli da su dogaaji bezuzroni, stvari se jednostavno dogaaju i nikakav uzrok ne moe da im se odredi. Svakako sve ima uzrok, ili vie uzroka. Kako da razumem bezuzronost stvari? Maharad: Sa najvie take gledita, svet nema uzroka. P: Ali ta je vae sopstveno iskustvo? M: Sve je bezuzrono. Svet nema uzroka. P: Ja ne istraujem uzroke koji su doveli do stvaranja sveta. Ko je video stvaranje sveta? On moe biti bez poetka, uvek postojei. Ali ja ne govorim o svetu. Ja smatram da svet postoji na neki nain. On sadri tako mnogo stvari. Sigurno, svaka mora imati uzrok, ili vie uzroka. M: im stvarate za sebe svet u vremenu i prostoru, koji je podloan uzronosti, vi ste na putu da tragate i naete uzroke za sve. Vi postavljate pitanje i nameete odgovor. P: Moje pitanje je vrlo jednostavno: ja vidim stvari svih vrsta i shvatam da svaka mora imati uzrok, ili bezbroj (vie) uzroka. Vi kaete da su one bezuzrone - sa vae take gledita. Ali za vas nita ne postoji i prema tome, pitanje uzronosti se ne pojavljuje. Ipak vi izgleda priznajete postojanje stvari, a negirate njihovu uzronost. To je ono to ja ne mogu da shvatim. Ako jednom prihvatate postojanje stvari, zato odbacujete njihovu uzronost? M: Ja vidim jedino svesnost, i znam da je sve samo svest, kao to vi znate da je slika na bioskopskom platnu samo svetlost. P: Ipak, pokretanja svetlosti imaju uzrok. M: Svetlost se uopte ne kree. Vi znate vrlo dobro da je pokret iluzoran, niz isprekidanih slika i kolorita u filmu. Ono to se pokree je film - koji je um. P: Ne ini li ovo sliku prouzroenom: postoji film, i glumci sa tehniarima, reiser, producent, razni radnici. Svet je regulisan uzronou. Sve je meusobno povezano. M: Naravno, sve je meusobno povezano, te prema tome ima brojne uzroke. Ceo univerzum doprinosi krajnjoj, trajnoj, stvari. A stvar je onakva kakva je, jer je svet onakav kakav je. 39

Vidite, vi pravite od zlata ukrase i, oni su uvek zlato. Izmeu razliitih ukrasa nema uzrone povezanosti (odnosa). Kada vi ponovo pretopite ukras da bi napravili drugi, ne postoji uzrona veza izmeu njih. Zajedniki faktor je zlato. Ali vi ne moete rei da je zlato uzrok. Ono ne moe biti nazvano uzrokom, jer ono ne uzrokuje nita samo po sebi. Ono je reflektovano u umu kao "ja jesam", kao posebno ime i oblik ukrasa. Ipak, sve je samo zlato. Na isti nain, istina ini sve moguim, a ipak, nita to ini stvar onakvom kakva je, njeno ime i oblik, ne dolazi od istine. Ali zato toliko brinuti o uzronosti? to pridavati tome takav znaaj, kad su stvari same po sebi prolazne? Pustimo da doe to doe i neka ide to odlazi - zato se vezivati za stvari i istraivati njihove uzroke? P: Sa relativne take gledita, sve mora imati uzrok. M: Od koje je koristi za vas takvo (relativno) gledite? Vi ste sposobni da vidite iz apsolutne (sveobuhvatne) take gledita - zato se vraati na relativnu? Da li se vi plaite apsolutnog? P: Plaim se, bojim se da ne padnem u san preko moje takozvane apsolutne sigurnosti. Jer ivei ivot apsolutno siguran ne pomae. Kad je vama potrebna koulja, kupujete platno, zovete krojaa itd. M: Sav ovaj govor pokazuje neznanje. P: A kakav je stav znalca? M: Postoji samo svetlost i svetlost je sve. Sve drugo je samo slika sainjena pomou svetlosti. Slika je u svetlu i svetlo je u slici. ivot i smrt; Sopstvo i ne-Sopstvo - napustite sve te ideje. One su za vas beskorisne. P: Sa koje take gledita vi negirate (poriete) uzronost? Sa relativne - univerzum je uzrok svega. Sa apsolutne - stvari ne postoje uopte. M: Sa kojeg stanovita vi pitate? P: Sa svakodnevnog budnog (mentalnog) stanja u kome se jedino sve ove razlike dogaaju. M: U svakodnevnom budnom stanju svi ovi problemi se pojavljuju, jer je takva njihova priroda. Ali vi niste uvek u tom stanju. ta dobro vi moete uraditi u stanju u koje bespomono zapadate vraate? Na koji nain moe da vam pomogne to to vi znate da su stvari uzrono povezane - kako se one mogu pojaviti u vaem budnom stanju. P: Svet i budno stanje se pojavljuju i iezavaju zajedno. M: Kada je um miran, potpuno miran (utian), budnog stanja vie nema. P: Rei kao Bog, univerzum, total, apsolut, svevinje su samo buka u vazduhu, jer nikakva akcija ne moe da se izvede na njima. M: Postavljate pitanja, na koja jedino vi moete odgovoriti. 40

P: Nemojte me terati na takav nain! Vi ste tako ustri da govorite o totalnosti, univerzumu i takvim imaginarnim stvarima! One ne mogu doi i zabraniti vam da govorite u njihovu korist. Ja mrzim takva neodgovorna uoptavanja! A vi ste tako skloni da ih prisvojite. Bez uzronosti ne bi bilo reda; niti korisne akcije. M: Da li vi elite da znate sve uzroke svih dogaaja? Da li je to mogue? P: Znam, to nije mogue! Sve to elim da znam jeste: ako postoje uzroci za sve, i ako se na njih moe uticati, da li se na taj nain moe uticati i na dogaaje? M: Da utiete na dogaaje, vi ne treba da znate uzroke. Zato zaobilazite put reavanja stvari!! Niste li vi izvor i kraj svih stvari (dogaaja)? Kontroliite ih na samom izvoru. P: Svako jutro kupujem novine i itam sa uasom da se svetske patnje - siromatvo, mrnja i ratovi - nastavljaju nesmanjenom estinom. Moja pitanja se odnose na injenicu patnje, uzrok, otklanjanje. Ne terajte me govorei da je to Budizam! Ne etiketirajte me. Vae nastojanje na bezuzronosti uklanja svaku nadu sveta za nekom promenom sveta. M: Vi ste konfuzni, zato to vi verujete da ste u svetu, a ne svet u vama!? Ko dolazi prvo - vi ili vai roditelji? Vi zamiljate da ste se rodili u odreeno vreme i na odreenom mestu, da imate oca i majku, telo i ime. To je va greh (greka) i vaa nesrea (propast)! Sigurno da moete promeniti va svet ako radite na tome. Svakako, radom. Ko vas zadrava? Ja vas nisam nikad obeshrabrio. Uzronost ili neuzronost, vi ste stvorili ovaj svet i vi ga moete promeniti. P: Bezuzroni svet je potpuno izvan moje kontrole. M: Naprotiv, svet iji ste vi jedini izvor i temelj je potpuno u vaoj moi promene. Ono to je stvoreno uvek moe biti rastvoreno i ponovo stvoreno. Sve e se desiti kako vi to elite, uzevi da vi to stvarno i elite. P: Sve to ja hou je kako da se borim sa svetskim patnjama. M: Vi ste ih stvorili zbog vaih sopstvenih elja i strahova, i vi se nosite (borite) sa njima. Sve je to zbog toga to ste zaboravili vae sopstveno bie. Posmatrate datu realnost kao sliku na platnu, volite ljude na slici i patite zbog njih i elite da ih spasite. To nije tako. Morate poeti sa sobom. Nema drugog puta. Radite, naravno. Nema tete u radu. P: Va univerzum izgleda da sadri svako mogue iskustvo. Individua trasira put kroz njega i doivljava prijatna i neprijatna stanja. To ga nagoni da postavlja pitanja i da traga, to proiruje sagledavanje i osposobljava pojedinca da ide iznad svog skuenog i samostvorenog sveta, ogranienog i egocentrinog. Ovaj lini svet moe da se promeni - vremenom. Univerzum je bezvremen i savren. M: Uzimati pojavnost za istinitost je bolna pogreka i uzrok svih nesrea. Vi ste sveproimajua, vena i beskonana stvaralaka duhovna svest. Sve ostalo je ogranieno i privremeno. Ne zaboravite ko ste!! U meuvremenu radite na sadraju vaeg srca. Rad i znanje treba da idu ruku pod ruku. P: Moje sopstveno oseanje je da moj duhovni razvoj nije u mojim rukama. Sopstveni planovi koje pravim i sprovodim, ne vode me nikuda. Ja jednostavno jurim u krug oko samog sebe!? Kada Bog 41

smatra da je voe zrelo, on e ga ubrati i pojesti. Bilo koji plod, ako njemu izgleda nedozreo, ostae na drvetu sveta za neki drugi dan. M: Vi mislite da vas Bog zna? ak ni svet On ne zna!!? P: Va Bog je drugaiji. Moj je drugaiji. Moj je milostiv. On pati zajedno sa nama. M: Vi se molite da spasete jednoga, dok hiljade umiru. I kad bi svi prestali da umiru, ne bi vie bilo mesta na zemlji. P: Ja se ne plaim smrti. Moja zabrinutost je zbog bola i patnje. Moj Bog je jednostavan Bog i veoma bespomoan. On nema snage da nas primora da budemo mudri. On jedino moe da stoji i eka!? M: Ako ste vi i va Bog oba bespomoni da li vas to ne navodi na pomisao da je svet sluajan? I ako je to tako, jedina stvar koju vi moete da uinite je da idete izvan njega.

15. PROSVETLJENI (DNANI) - ZNALAC Pitalac: Bez Boanske moi nita se ne moe uraditi. ak ni vi ne biste sedeli ovde i govorili sa nama bez njega. Maharad: Sve je njegovo delo, bez sumnje. ta to znai meni, jer ja ne elim nita? ta mi Bog moe dati, ili uzeti od mene? Ono to je moje, moje je, i bilo je moje, kada Bog nije bio. Naravno, to je vrlo mala, sitna stvar, mrlja - oseaj "ja jesam", injenica biti. Ovo je moje sopstveno mesto, niko mi ga nije dao. Zemlja je moja; ono to raste na njoj je Boije. P: Da li je Bog uzeo Zemlju (planetu) na zakup od Vas? M: Bog je moj poklonik (posveenik) i sve je ovo uradio za mene. P: Ne postoji li Bog odvojeno od vas? M: Kako to moe biti? "Ja sam" je koren, Gospod (Bog) je drvo. Kome ja da se molim i zbog ega? P: Da li ste vi posveenik i objekat oboavanja? M: Nisam ni jedno ni drugo, Ja sam oboavanje (posveenost) smo!! P: Nema dovoljno posveenosti u svetu. M: Vi ste uvek iza poboljanja sveta. Da li vi stvarno verujete da svet eka da vi budete spaeni? P: Ja samo ne znam koliko mogu da uradim za svet. Sve to mogu da uradim je da pokuam. Postoji li neto drugo to bi vi htetli da uradim?

42

M: Bez vas, postoji li svet? Vi znate sve o svetu, ali o sebi ne znate nita. Vi ste sami sebi instrument vaeg rada, nemate druge maine. Zato ne brinete o instrumentu pre nego to mislite o radu? P: Ja mogu da ekam, dok svet ne moe. M: Sa neistraivanjem vi ostavljate svet da eka. P: eka na ta? M: Ne nekoga ko moe da ga spase. P: Bog pokree svet, On e ga spasiti. M: To je ono to vi kaete! Da li je Bog doao do vas i rekao vam da je svet njegova briga i kreacija, a ne vaa? P: Zato bi to bila moja iskljuiva briga? M: Razmislite. Svet je ono u emu vi ivite, ko drugi zna o tome? P: Vi znate. Svi znaju. M: Da li je neko doao spolja van vaeg sveta da vam kae? Ja i svako drugi se pojavljuje i nestaje u vaem svetu. Mi smo svi na vaoj milosti. P: To ne moe biti tako loe! Ja postojim u vaem svetu i vi postojite u mom. M: Vi nemate iskustva o mom svetu. Vi ste potpuno zamotani u svet koji ste sami stvorili. P: Shvatam. Potpuno, ali - beznadeno? M: U zatvoru vaeg sveta pojavljuje se osoba koja vam kae da je svet pun bolnih suprotnosti koje ste vi stvorili, i da nije ni stalan ni neprekidan i da je zasnovan na nerazumevanju. On se raspravlja sa vama da izaete iz njega, na isti nain na koji ste uli u njega. Vi ste uli u njega zaboravljajui ko ste, i vi ete izai iz njega spozanavajui ko ste. P: Na koji nain to utie na svet? M: Kad ste slobodni (nevezani) od sveta, moete da uradite neto u vezi njega. Sve dok ste zatvorenik u njemu, vi ste bespomoni da ga promenite. U suprotnom, to god da uradite oteae situaciju. P: Pravinost e me osloboditi. M: Pravinost e bez sumnje uiniti vama i vaem svetu da vam bude udobno, ak sreno mesto. Ali od kakve koristi? Nema stvarnosti u tome. To ne moe potrajati. P: Bog e pomoi. 43

M: Da bi vam Bog pomogao on mora znati vae postojanje. Ali vi i va svet ste u stanju sna. U snu moete patiti u agoniji. Niko to nee znati, i niko vam ne moe pomoi. P: Dakle, sva moja patnja, moja traganja i prouavanje su beskorisni? M: Ona su samo komeanja oveka koji je umoran od spavanja. Ona nisu uzroci buenja, ali su njegovi rani znaci. Ali vi ne smete postavljati nekorisna pitanja, na koja ve znate odgovor. P: Kako da dobijem pravi odgovor? M: Postavljajui pravo pitanje ne reima, ve smelo da ivite u saglasnosti sa vaom svetlou. ovek koji je spreman da umre za istinu dobie pravi odgovor. P: Jo jedno pitanje. Postoji osoba. Postoji i saznavalac osobe. Postoji svedok. Da li su saznavalac i svedok isto, ili su oni odvojena stanja? M: Da li su saznavalac i svedok dvoje ili jedno? Kada se saznavalac vidi kao odvojen od saznajnog, tada svedok stoji sam. Kada se saznajno i saznavalc vide kao jedno, svedok postaje jedno sa njima. P: Ko je prosvetljeni, svedok ili Svevinji? M: Mudrac (Svetac) je Svevinji, a takoe i svedok. On je oboje i bit (sutina) i duhovna svest. U odnosu na svesnost spoljnjeg sveta, on je duhovna svesnost. U odnosu na univerzum, on je isto bie (bit). P: A ta je sa personom (osobom)? ta dolazi prvo, persona (pojedinac) ili svedok? M: Osoba (pojedinac) je vrlo mala stvar (pojava). U stvari ona je sklop, i ne moe se rei da ona postoji sama po sebi. Nezapaena, ona jednostavno nije tamo. Ona je samo senka uma, suma zbira memorija. isto bie (bit) se reflektuje u ogledalu uma kao saznavanje. Ono to je znano ima oblik osobe (persone), zasnovano na memoriji i navici. To je samo senka ilil projekcija saznavaoca na platnu uma. P: Ogledalo je tamo, refleksija je tamo. Ali gde je sunce? M: Svevinji je sunce. P: To mora biti svesnost. M: To nije ni svesnost ni nesvesno. Ne razmiljajte o tome u pojmovima svesnosti i nesvesnosti. To je ivot koji sadri i jedno i drugo, a iznad je i jednog i drugog. P: ivot je tako inteligentan. Kako on moe biti nesvestan? M: Vi govorite o nesvesnom kad postoji odsustvo pamenja. U stvarnosti postoji samo svesnost. Sav ivot je svestan, sva svesnost - iva. P: ak i kamenje? M: ak i kamenje je svesno i ivo. 44

P: Nevolja sa mnom je da sam sklon da negiram postojanje onoga to ne mogu da zamislim. M: Bili bi mudriji da negirate postojanje onoga to zamiljate. Nestvarno je ono to je zamiljeno. P: Da li je svo zamiljanje nerealno? M: Imaginacija (zamiljanje) zasnovana na memoriji (seanju) je neistinita. Budunost nije potpuno neistinita. P: Koji deo budunosti je istinit, a koji nije? M: Neoekivano i nepredvidivo (neiskazivo) je istinito.

16. BEELJNOST, NAJVEE BLAENSTVO Pitalac: Sreo sam mnoge ostvarene osobe, ali nikad osloboenog oveka. Da li ste vi proli kroz fazu osloboenog oveka, ili da li osloboen ovek, takoe naputa telo? Maharad: ta vi podrazumevate pod ostvarenim i osloboenim? P: Pod ostvarenjem ja smatram prekrasno iskustvo mira, dobrote i lepote, kad svet ima smisla i kad postoji sveproimajue jedinstvo oboje: i supstance i sutine. Iako to iskustvo ne traje dugo, ono moe biti zaboravljeno. Ono svetli u umu, i kao seanje i kao tenja, oboje. Ja znam o emu govorim, jer sam imao takva iskustva. Pod osloboenjem smatram stalno boravljenje u tom blaenom stanju. Ono to sam pitao je, da li je osloboenje u skladu sa opstankom tela. M: ta je pogreno sa telom? P: Telo je tako slabo i kratkotrajno. Ono stvara potrebe i udnje. Ono preteko ograniava osobu. M: Pa ta? Neka fizika iskustva budu ograniena. Ali osloboenje je osloboenje od samog sebe, od svojih pogrenih i samonametnutih ideja; ono nije sadrano u nekom posebnom iskustvu, ma kako ono bilo velianstveno. P: Da li ono traje veno? M: Svako iskustvo je ogranieno vremenom. Sve to ima poetak mora imati i kraj. P: Dakle, osloboenje, u mom shvatanju te rei ne postoji. M: Naprotiv, osoba je uvek slobodna! Vi ste oboje i svesni i slobodni da budete svesni. Niko ovo ne moe da vam oduzme. Da li ste vi ikad znali sebe kao nepostojeeg ili nesvesnog? 45

P: Ne mogu da se setim, ali to ne opovrgava da je moje bie povremeno nesvesno. M: Zato se ne okrenete od iskustva ka onome ko iskuava i ostvarite potpun znaaj jedinog istinskog stanja kojeg moete imati: "ja jesam" P: Kako to uraditi? M: Ne postoji "kako" ovde. Samo drite u umu oseaj "ja jesam", utonite u njega, dok va um i oseanje (ja jesam) ne postane jedno. Pomou stalnog ponavljanja pokuaja vi ete stei ispravnu ravnoteu izmeu panje i oseaja i va e um biti snano utvren u misaono - oseajno "ja sam". ta god da mislite, govorite ili radite, ovaj oseaj nepromenjivog i nenog bia ostaje kao uvek prisutna osnova uma. P: Da li vi to nazivate osloboenjem? M: Ja to nazivam normalnim. ta je loe u tome ako ivimo, saznajemo i delujemo bez napora i sreno? Zato smatrati to neobinim i oekivati neposredno unitenje tela? ta je loe sa telom koje treba da umre? Popravite vae ponaanje prema telu i ostavite ga na miru! Nemojte ga razmaziti, a ni terorisati. Samo ga ostavite, najvei deo vremena ispod praga svesne panje. P: Seanja na moja prekrasna iskustva mi ne daju mira. Ja bi ih eleo ponovo. M: Poto ih elite ponovo, vi ih ne moete imati; stanje udnje za neim blokira sva dublja iskustva. Nita se vredno ne moe desiti u umu koji tano zna ta eli. Jer nita nije od velike vrednosti to um moe da zamisli i eli. P: ta ima vredno eleti? M: eleti najbolje. Najviu sreu, najveu slobodu. Beeljnost je najvee blaenstvo. P: Sloboda od elje nije sloboda od 'ja elim'. Ja elim slobodu da ispunim moju udnju. M: Vi ste slobodni da ispunite svoje udnje. U stvari, vi i ne radite nita drugo. P: Ja pokuavam, ali postoje prepreke koje me ostavljaju frustriranog, neispunjenog. M: Prevaziite ih. P: Ne mogu. Slab sam. M: ta vas ini slabim? ta je slabost? Drugi ispunjavaju svoje elje, zato ne biste i vi? P: Mora da gubim energiju. M: ta se deava sa vaom energijom? Gde ona odlazi? Niste li vi rasuli nju na tako mnogo kontradiktornih elja i tenji? Vi nemate beskonaan izvor energije. P: Pa zato da ne? 46

M: Vae tenje su male i niske. One ne obavezuju na neto vie. Jedino Boanska energija je beskonana - jer on ne eli nita za sebe. Budi kao on i sve tvoje elje e se ispuniti. to su uzvienije vae ideje (ciljevi), i sveobuhvatnije (nesebinije) vae elje, vie ete imati energije za njihovo ispunjenje. elite dobro svima i univerzum e raditi sa vama. Ali ako vi elite vae sopstveno zadovoljstvo, morate to zasluiti na mukotrpan nain. Pre eljenja, zasluite. P: Ja sam angaovan na studiranju filozofije, sociologije i obrazovanju. Mislim da je vii mentalni razvoj potreban pre nego to ja budem mogao da sanjam o samoostvarenju. Da li sam na pravoj stazi? M: Da bi zaradili za izdravanje neko specijalizovano znanje je potrebno. Opte znanje razvija um, bez sumnje. Ali ako idete za tim da protraite va ivot u nagomilavanju znanja, vi gradite zid oko sebe. Da bi otili iznad uma, dobro snabdeven um nije potreban. P: ta je onda potrebno? M: Ne verovati svom umu i ii iznad. P: ta u nai iznad (izvan) uma? M: Direktno iskustvo postojanja (bia), znanja i ljubavi. P: Kako da se dospe iznad uma? M: Postoje mnoge polazne take - sve one vode ka istom cilju. Moete poeti sa nesebinim radom, odriui se, naputajui plodove svoga rada; zatim moete prestati da mislite i elite sve vae elje. Ovde je odustajanje (tyaga) operativni faktor. Ili moete da se ne brinete ni o jednoj stvari koju elite, ili mislite, ili radite i jednostavno se prenesete u misao i oseanje "ja jesam" usredsreujui "ja jesam" snano u svoj um. Razne vrste iskustva vam se mogu dogoditi - ostanite nepokolebivi u saznanju da je sve to opaate (spolja) prolazno, a da jedino "ja jesam" traje. P: Ne mogu ceo svoj ivot utroiti na takve vebe. Imam svoje obaveze o kojima moram brinuti. M: Na svaki nain brinite o svojim dunostima. Delovanje, u kome vi niste emocionalno ukljueni, a koje je korisno i ne prouzrokuje patnju, nee vas vezivati. Vi moete biti angaovani u nekoliko pravaca i raditi sa ogromnim uivanjem, a ipak iznutra biti slobodni i mirni, sa umom kao ogledalom, koji reflektuje sve, a da nije uznemiren. P: Da li je takvo stanje ostvarivo? M: Ja ne bih govorio o tome, ako to ne bi bilo mogue. Zato bih se angaovao u iluzijama? P: Svi citiraju svete knjige. M: Oni koji znaju samo svete knjige, ne znaju nita. Znati znai biti. Ja znam o emu govorim, to nije od itanja ili uvenja. P: Ja sam studirao sanskrit, ali sam stvarno samo itao svete knjige. Tragam za samoostvarenjem i doao sam da naem neophodno vostvo. Lepo vas molim, ta treba da radim? 47

M: Poto ste itali svete knjige zato onda pitate mene? P: Svete knjige pokazuju glavna usmerenja, dok individualna (osoba) treba line instrukcije. M: Vae Sopstvo (bie) je va vrhunski (krajnji) uitelj (Sadguru). Spoljanji Uitelj (guru) je samo putokaz. Samo va unutranji uitelj je onaj koji e ii sa vama do cilja, jer on sam je cilj. P: Unutarnjeg uitelja nije lako dosegnuti. M: Poto je on u vama i sa vama, tekoa ne moe biti tako ozbiljna. Zagledajte se unutra, i nai ete ga. P: Kad gledam unutra ja nalazim oseaje i opaanja, misli i oseanja, elje i strahove, seanja i oekivanja. Ja sam uronjen u taj oblak i ne vidim nita drugo. M: Onaj koji vidi sve to, i nita drugo, je unutarnji uitelj. On jedini jeste, sve ostalo se samo priinjava da jeste. On je vae Sopstvo (svarupa), vaa nada i pouzdanje slobode. Pronaite ga i drite ga se i biete spaeni i sigurni. P: Ja vam verujem, ali kad doem do stvarnog pronalaenja tog unutarnjeg Sopstva, vidim da mi ono bei. M: Ideja "to mi bei", gde se ona raa? P: U umu. M: A ko zna um? P: Svedok uma zna um. M: Da li je neko doao kod vas i rekao vam: "Ja sam svedok vaeg uma"? P: Svakako da nije. To bi bila smo jo jedna ideja u umu. M: Onda ko je svedok? P: Ja sam. M: Dakle, vi znate svedoka, jer ste vi svedok. Vi ne morate da vidite svedoka ispred vas. Ovde ponovo (opet vidimo), znati je biti. P: Da, vidim da sam ja svedok, sama duhovna svest. Ali na koji nain mi to uopte koristi? M: Kakvo pitanje! Kakavu vrstu koristi vi oekujete? Da spoznate ko ste vi, nije li to sasvim dovoljno? P: Kakvu primenu ima samospoznaja? M: Samospoznaja vam pomae da spoznate ko niste i oslobaa vas od pogrenih ideja, elja i delovanja. 48

P: Ako sam ja samo svedok, ta odreuje ta je ispravno, a ta je pogreno? M: Ono to vam pomae da spoznate sebe je ispravno. Ono to vas spreava je pogreno. Znati svoje istinsko Sopstvo je blaenstvo, zaboraviti - je bol (patnja). P: Da li je svedoea svesnost istinsko Sopstvo? M: Ona je refleksija stvarnosti u umu (budhi). Stvarnost je iznad (uma). Svedok je kopija kroz koju vi prolazite iznad. P: ta je cilj meditacije? M: Vienje lanog kao lanog je meditacija. Ovo mora da se sprovodi celo vreme. P: Vi ste rekli da se meditira redovno (sistematino). M: Promiljena svakodnevna veba u razluivanju izmeu istinskog i lanog i odricanje od lanog je meditacija. Postoje mnoge vrste meditacija sa kojima se poinje, ali se sve one konano stapaju u jedno. P: Molim vas, recite mi, koji je put ka samoostavrenju najkrai? M: Nijedan put nije ni kratak ni dugaak, ve su neki ljudi revnosniji, a neki nisu. Mogu vam rei o sebi. Ja sam bio obian, jednostavan ovek, ali sam verovao mom Guruu. Ono to mi je rekao da uradim, ja sam uradio. Rekao mi je da se koncetriem na "ja jesam" - i ja sam to radio. Rekao mi je da sam ja iznad svega to je vidljivo i shvatljivo - i ja sam poverovao. Dao sam mu moje srce i duu, moju sveukupnu panju i celokupno moje raspoloivo vreme (morao sam da radim da izdravam porodicu). Kao rezultat vere i revnosne predaje, ja sam ostvario Sebe (svarupa) kroz tri godine. Moete odabrati bilo koji put koji vam odgovara - vaa revnost (iskrenost) e odrediti brzinu vaeg napretka. P: Postoji li nada za mene? M: Uvrstite se snano u svesnost (duhovnu) "ja jesam". To je poetak, a takoe i kraj sveg nastojanja. xxx 17. UVEK PRISUTAN (SVEPRISUTAN) Pitalac: Najvee sposobnosti (moi) uma su razumevanje, inteligencija i sagledavanje (pronicljivost). ovek ima tri tela - fiziko, mentalno i kauzalno (prana, mana, karana). Fiziko telo reflektuje njegovo postojanje; mentalno njegovo znanje i kauzalno (uzrono) njegovu radosnu kreativnost (stvaralatvo). Naravno, sva su ona (tela) oblici u svesnosti. Ali ona izgledaju (pojavljuju se) da su odvojena svojim posebnim kvalitetima. Inteligencija (budhi) je refleksija u umu sposobnosti znanja (chit). To je ono to ini um obavetenim. to je bistrija (*) inteligencija, ire je, dublje je i istinitije je saznanje. 49

Poznavati stvari, ljude i znati sebe su funkcije inteligencije; a poslednje (znati sebe) je najvanije i sadri prethodna dva. Pogreno shvatanje sebe i sveta dovodi do lanih ideja i elja, koje opet vode do robovanja (vezivanja). Ispravno razumevanje sebe je potrebno zbog slobode iz ropstva iluzija. Ja razumem sve ovo teorijski, ali kada doem do prakse, vidim (uviam) da padam beznadeno sa mojim reagovanjima na situacije i ljude, i sa mojim neumesnim ispadima ja sve vie stvaram moje ropstvo. ivt je tako brz za moj tupi ( glupi) i spori um. Ja shvatam (konano) ali suvie kasno; da, kad se stare greke ponovo ponavljaju. Maharada: ta je onda va problem? P: Ja trebam odgvor (odziv) za ivot, ne samo za intelekt (inteligentan), ali takoe i vrlo brzo. On ne moe biti brz dok nije potpuno spontan. Kako mogu da ostvarim takvu spontanost (prirodnost)? M: Ogledalo ne moe da uini nita da privue sunce. Ono jedino moe da postane isto (sjajno). im je um spreman, sunce sija u njemu. P: da li je svetlo od Sobstva ili od uma? M: Od oba! Ono je bezuzrono i nepromenjivo (stabilno) samo po sebi i obojeno (kolorisano) umom, kako se on kree i menja. To je vrlo slino bioskopu. Svetlo nije u filmu, ali film boji svetlost i ini je vidljivom da se kree... P: Da li ste Vi sad u savrenom stanju? M: Perfekcija (savresntvo) je stanje uma, kad je on ist. Ja sam iznad uma, ma kakava da su njegova stanja, ista ili neista. Duhovna svesnost (probuenost) je Moja priroda, konano (naposletku) Ja sam iznad bia i nebia. P: Da li e mi meditacija pomoi da dosegnem to stanje? M: Meditacija e vam pomoi da pronaete svoje okove (lance), izgubite (oslobodite se) ih, da se otpetljate od njih i zbacite vae vezanosti. Kada vie niste vezani za nita, vi ste uradili va deo (posao). Ostalo e biti uraeno za vas. P: Od koga? M: Od iste moi (sile) koja vas je dovela tako daleko, da je podstakla vae srce da eli istinu i va um da je trai. To je ista mo koja vas dri u ivotu. Moete je nazvati ivot ili Svevinji. P: Ista sila e me ubiti u svoje vreme (kad doe vreme). M: Niste li vi bili prisutni pri vaem roenju? Neete li vi biti prisutni u vreme vae smrti? Pronaite onoga ko je uvek prisutan i va problem spontanosti i savrenog ponaanja (odgovora) e biti reen. P: Ostvarenje venog i beznaporan i odgovarajui odgovor (ponaanje) na veno promenljive dogaaje (prilike) su dva razliite i odvojena pitanja (problema). Izgleda da ih Vi uvijate (spajate) u jedno. ta vas navodi na to? 50

M: Ostvariti Veno je postati Venost, celina, univerzum, sa svim to on sadri u sebi. Svaki dogaaj je efekat (rezultat) i izraz (naznaenje) celine i u temeljnoj je harmoniji (skladu) sa celim. Svi odgovori iz celine moraju biti ispravni (pravi), beznaporni (laki) i brzi (neposredni). Ne moe biti drugaije, ako je to ispravno. Odloen (zaustavljen) odgovor je pogrean odgovor. Misli, oseanja i delovanje (vladanje) moraju biti jedno i jednovremeno sa situacijom (stanjem) koja ih zahteva. P: Kako to dolazi (ostvaruje se)? M: Ve sam vam rekao. Naite onoga ko je bio prisutan pri vaem roenju i koji e svedoiti (biti prisutan) pri vaoj smrti. P: Moj otac i majka? M: Da, va otac-majka, izvor iz kog ste vi doli (potekli). Da, reite problem, vi ga morate pratiti do njegovog izvora. Samo u rastapanju (raslanavanju) problema u univerzalnim rastvaraima (solventima) istraivanja spokojstva, nepristrasnosti, mogu se nai njegova ispravna reenja.

18. DA BI STE ZNALI KO STE, SAZNAJTE TA NISTE Pitalac: Vae objanjenje univerzuma, koje govori da se on sastoji od materije, uma i duha, je jedno od mnogih. Postoje i drugi obrsci (modeli) po kojima se oekuje prilagoavanje univerzumu, te je ososba zbunjena, koji je od ovih modela (obrazaca) istinit, a koji nije. Na kraju osoba je u sumnji, (dilemi) da su svi modeli samo verbalni (doslovni) i da ni jedan model ne moe da sadri istinitost. Po vama realnost (istinitost) se sastoji od tri prostranstva (ekspanzije); prostranstva materije - energije (mahadoka), prostranstvo svesnosti (chidoka) i istog duha (paramaka). Prvi je neto to ima i pokret i energiju, oboje. To mi opaamo. Mi takoe znamo da mi opaamo - mi smo svesni i takoe svesni (znamo) da smo svesni. Dakle mi imamo dvoje: materiju - energiju i svesnost. Materija se vidi u prostoru, dok je enrgija uvek u vremenu; povezane su promenom i odreene su koliinom promene. Svesnost izgleda kao da je na neki nain ovde i sada, u jednoj taki (trenutku) vremena i prostora. Ali izgleda da Vi sugeriete (navodite) da je svesnost takoe univerzalna - to je ini bezvremenom, neogranienom i impersonalnm (bezlinom). Ja nekako mogu da razumem da ne postoji suprotnost izmeu bezvremenog i neogranienog i ovde i sada, ali impersonalnu (bezlinu) svesnost ja ne mogu da dokuim (razumem). Za mene je svesnost uvek usmerena, centrirana, individualizovana, osoba. Vi izgleda kaete da moe da postoji opaanje bez opaaoca, saznavanje bez znalca, voljenja bez ljubavnika, delovanja bez aktera!? Ja mislim (oseam) da trojstvo saznavanja, znalca i znanog moe da se vidi u svakom pokretu ivota. Svesnost sadri u sebi svesno bie, objekt svesnosti i injenicu postojanja svesnosti. Onoga ko je svestan ja zovem personom (linou). Persona (lice) ivi u svetu, kao njegov deo, utie na njega i svet utie na nju. 51

Maharada: Zato vi ne istraujete koliko je istinit svet i persona (osoba)? P: O, ne! Nemam potrebu da istraujem. Jedino ako osoba nije manje istinita (realna) od sveta u kojoj osoba postoji. M: Onda ta je u pitanju? P: Da li su osobe istinite, i univerzalno zamiljeno (koncenptualno), ili je univerzalno stvarno (istinito) a personalno zamiljeno (imaginarno)? M: Nijedno nije istinito (realno). P: Sigurno, ja sam stvaran dovoljno da bih mogao da zasluim (steknem) Va odgovor i ja sam persona (linost). M: Niste kad spavate. P: Utapanje ( u san) nije otsustvovanje. ak i kad spavam ja jesam (sam) osoba. M: Da bi bili persona (osoba) vi morate biti samo-svesni. Da li ste vi to uvek? P: Ne kad spavam, naravno, i kad sam u nesvesti, ili drogiran (uspavan). M: U toku vaih budnih asova da li ste vi neprestano samo-svesni? P: Ne, ponekad sam mentalno odsutan, ili jednostavno obuzet (iezao). M: Da li ste vi persona (linost) u toku praznina u samo-svesnosti? P: Naravno, ja sam ista persona (linost) celo vreme. Ja se seam sebe kako sam postojao jue i prole godine - to je jasno, ja sam ista persona. M: Dakle, da biste bili poersona, potrebna vam je memorija (seanje)? P: Naravno. M: A bez memorije (seanja), ta ste vi? P: Nepotpuna memorija stvara nekompletnu personalnost. Bez memorije ja ne mogu da postojim kao persona (linost). M: Svakakao da vi moete postojati bez memorije. Vi to jeste - pri spavanju. P: jedino u smislu da ostajem iv. Ne kao persona. M: Poto vi doputate da kao persona imate samo naizmenino (povremeno) postojanje, moete li mi rei: ta ste vi u intervalima (pauzama) izmeu kada doivljacate sebe kao personu? P: Ja sam, ali ne kao persona (linost). Poto ja nisam svestan sebe u intervalima (pauzama), mogu samo da kaem da postojim, ali ne kao persona. 52

M: Hoemo li to nazvati impersonalnim (bezlinim) postojanjem? P: Ja bih to nazvao radije nesvesno postojanje; ja sam, ali ja ne znam da sam. M: Upravo ste rekli sad: "Ja sam, ali ne znam da ja jesam." Moete li to rei, eventualno o vaem biu u nesvesnom stanju? P: Ne, ne mogu. M: Vi jedino to moete opisati u prolom vremenu: "Ja nisam znao. Bio sam nesvestan", u smislu neseanja. P: Poto sam bio nesvestan, kako se mogu seati i ta? M: Da li ste bili stvarno nesvesni, ili se samo ne seate? P: Kako to da protumaim? M: Razmislite. Da li se vi seate svakog sekunda od jue? P: Naravno da ne! M: Da li ste onda bili nesvesni? P: Naravno da ne! M: Dakle, vi ste svesni, a ipak se ne seate? P: Da! M: Moda ste bili svesni u snu (spavanju) i da se samo ne seate. P: Ne, nisam bio svestan. Spavao sam. Nisam se ponaao kao svesna persona (linost). M: Ponovo, kako to znate? P: Reeno mi je tako od nekoga ko me je video da spavam. M: Sve to oni mogu da potvrde jeste, da su vas videli da leite mirno sa zatvorenim oima i diete ravnomerno. Oni nisu mogli da zakljue da li ste vi svesni ili niste. Va jedini dokaz (potvrda) je vaa memorija (seanje). Ona je vrlo nesigurni dokaz! P: Da, ja se slaem sa moje strane da sam ja persona (linost) jedino u toku mojih budnih asova. ta sam ja izmeu, ne znam. M: Konano vi znate da ne znate! Poto vi smatrate da nisate svesni u intervalima izmeu budnih asova, pustimo sad intervale na miru. Razmotrimo sad samo budne asove. 53

P: Ja sam ista persona u mojim snovima. M: Sloio sam se (slaem se). Razmotrimo oih sad zajedno - budno i stanje sna. Razlika je samo u kontinuitetu. kada bi se vai snovi stalno ponavljali (bili neprekidni), donosei sobom iz nii u no istu okolinu i iste ljude, vi biste bili u zabuni da odredite koje je budno stanje, a koje je san. Ubudue (od sada), kada mi govorimo o budnom stanju, mi emo tu ukljuivati (podrazumevati) takoe i stanje sna. P: Saglasan sam. Ja sam persona (linost) u svesnom odnosu sa svetom. M: Da li su svet i va svesni odnos sa njim bitni za postojanje vas kao persone (linosti)? P: ak i zazidan u kavezu (peini), ja sam linost (persona). M: To odvodi u vezu (podrazumeva) telo i peinu (kavez). I svet u kome oni mogu postojati. P: Da, mogu da shvatim. Svet i svesnost o postojanju sveta su bitni (neophodni) za moje postojanje kao linosti (persone). M: Ovo ini linost delom i odeljkom (komadom) sveta ili obrnuto (uzajamno). Dva su jedno. P: Svesnost postoji posebno (izdvojeno). Linost i svet se pojavljuju u svesnosti. M: Vi ste rekli: pojavljuje. Moete li dodati i: iezava? P: Ne, ne mogu. Ja sam jedino svestan mog pojavljivanja i pojave sveta. Kao osoba (linost) ja ne mogu rei: "Svet ne postoji". Bez sveta ni ja ne bih bio tu da to kaem. Poto svet postoji, ja sam ovde da kaem: "Postoji svet". M: Moda bi to bilo i obrnuto. Zbog vas postoji svet! P: Za mene takvo stanovite izgleda besmisleno (nevano)! M: njegova besmislenost moe da nestane u toku istraivanja (traganja). P: Odakle da ponemo? M: Sve to Ja znam jeste da sve to zavisi nije istinito (realno). Istinito je zaista neovisno!! Poto postojanje linoisti zavisi od postojanja sveta i ogranieno je i definisano (ustanovljeno) svetom, ono ne moe biti istinito. P: Ona (linost) ne moe biti san, sigurno. M: ak i san ima postojanje, kada je on svestan i uivan ili prepaen. Sve to vi mislite i oseate ima postojanje. Ali to ne moe da bude ono to vi smatrate da jeste. Ono to vi mislite da je linost (persona) moe biti neto sasvim razliito. P: Ja sam ono to znam o sebi da sam. M; Vi ne moete sa sigurnou (verovatnoom) rei da ste vi ono to mislite o sebi da ste! 54

Vae ideje o vama menjaju se iz dana u dan i iz trenutka u trenutak. Vaa sopstvena slika (imid) je najpromenljivija stvar koju imate. Ona je potpuno (krajnje) ranjiva, zavisna od misloti prolaznosti. Otpori, alost, gubitak posla, uvrede, utiu na vau sliku o sebi, koju vi zovete linou (personom), i ona se jako (temeljno) menja. Da biste znali ko ste vi morate prvo ispitati ono to vi niste. A da biste znali ono to niste, morate posmatrati sebe paljivo, odbacujui sve ono to ne ide neophodno sa osnovnim temeljom (injenicom): "Ja jesam". Ideje: ja sam se rodio na odereenom mestu, u odreeno vreme, rodili su me moji roditelji i danas sam ovo ili ono, ivim negde, oenjen sam, otac, zaposlen u, i tako dalje, nisu nerazdvojivi (neophodni) u oseanju "ja jesam". Nae uobiajeno ponaanje je tipa "ja sam ovo ili ono. Odvojte svesno i trajno "ja jesam" od "ovo" ili "ono" ("to") i pokuajte da to (ja jesam) znai biti, jednostavno biti, bez postojanja "ovo" ili "ono". Sve vae navikeidu protiv toga i va zadatak borbe sa njima je dug i teak (naporan) ponekad, ali jasno razumevanje mnogo pomae. to jasnije vi razumete da na nivou uma moete samo biti opisani u negativnim (nepovoljnim) pojmovima (izrazima), bre ete doi do kraja vaeg traganja i ostvarenja vaeg neogranienog bia.

19. ISTINITOST (REALNOST) POIVA NA OBJEKTIVNOSTI (BEZLINOSTI) Pitalac: Ja sam slikar i zaraujem slikajui slike. Da li to ima neku vrednost sa duhovne take gledita? Maharada: Kad slikate o emu mislite? P: Kad slikam postoji samo slikanje i ja. M: ta radite tamo? P: Slikam. M: Ne, vi to ne radite (slikate). Vi gledate da se slikanje deava! Vi samo gledate, sve se ostalo deava. P: Slika se slika sama od sebe? Ili, postoji li neko dublje (savrenije) "ja", ili Bog, ko slika? M: Svesnost sama je najvei slikar. Ceo svet je slika. P: Ko je naslikao sliku sveta? M: Slikar u slici!! P: Slika je u umu slikara, a slikar je u slici, koja je u umu slikara, koji je u slici!! Nije li ovaj beskraj stanja i dimenzija (veliina) apsurdan (besmislen)?! U momentu kada govorimo o slici u umu, koji je i sam u slici, mi dolazimo do beskrajnog ponavljanja (uzastopnih) svedoka, vii svedok svedoi nieg. Nije li to kao da stojimo izmeu dva ogledala i lutamo (udimo se) u gomili (guvi)! M: Upravo tako, vi sami i duplo ogledalo ste tu. Izmeu dvoje, vai oblici i imena su bezbrojni. 55

P: Kako vi gledate na svet? M: Ja vidim slikara, koji slika sliku. Sliku Ja nazivam svetom, a slikara Bogom. Ja nisam ni jedno ni drugo. Ja ne stvaram, niti sam stvoren. Ja sadrim sve, nita ne sadri Mene. P: Kad vidim drvo, lice, zalazak sunca, slika je savrena! Kad zatvorim oi, slika u mom umu je slaba i maglovita. Ako je to moj um koji projektuje (prenosi) sliku, zato moram da otvorim oi da bih video divan cvet, dok ga sa zatvorenim oima vidim maglovito (nejasno)? M: To je zato to su vae spoljanje oi bolje od vaih unutranjih. Va um je sav okrenut napolje (spoljnjem svetu). Kada nauite da gledate va mentalni svet videete ga ak vie obojenim i savrenijim nego to to telo moe da prui. Naravno, trebae vam odreeni trening. Ali zato dokazivati (argumentovati)? Vi zamiljate da slika mora doi od slikara, koji je stvarno slika. Celo vreme vi traite izvore (porekla), i uzroke. Uzronost je u umu jedino; seanje daje iluziju o kontinuitetu, a ponavljanje (neprekidno) raa ideju uzronosti. Kada se stvari deavaju zajedno ponavljajui se, mi smo skloni da vidimo uzronu vezu meu njima. To stvara mentalnu naviku (stanje), a navika nije potreba. P: Upravo ste rekli da je Bog stvorio svet. M: Zapamtite da je jezik (govor) insterument uma, um ga je stvorio, zbog uma. Kada jednom dopustite uzrok, onda je Bog glavni uzrok, a svet, efekat (ostvarenje). Oni su razliiti, ali nisu odvojeni. P: LJudi govore o vienju Boga. M: Kada vidite svet vi vidite Boga. Ne moe se videti Bog, odvojeno (osim) od sveta. Videti Boga izvan sveta je biti Bog. Svetlost s kojom vi vidite Boga, koja je Bog, je sitna mala mrlja: "ja jesam", naizgled (oigledno) tako mala, a ipak prva i poslednja u svakom aktu (akciji) saznavanja i voljenja. P: Moram li ja videti svet da bih onda video Boga? M: Kako drukije? Ako nema sveta, nema ni Boga. P: ta ostaje? M: Vi ostajete kao isto (istinsko) bie. P: A ta biva sa svetom i Bogom? M: Istinsko (isto) bie (avjakta). P: Da li je to isto kao Veliki Prasak (ekspanziija) - paramaka? M: Moete to tako nazvati. Rei nisu bitne, jer one ne doseu to. One se odbijaju (vraaju) u potpunoj negaciji (odricanju). P: Kako mogu da vidim svet kao Boga? ta to znai videti svet kao Boga? 56

M: To je kao ui u mranu sobu. Ne vidite nita - moete dotai, ali ne vidite - nema boja, nema kontura (obrisa). Prozor se otvara i soba se ispunjava svetlou. Boje i oblici se pojavljuju. Prozor je davalac svetla, nije njegov izvor. Slino, materija je kao mrana soba, svesnost - prozor - ispunjavajua (izlivajua) materija sa osetima (senzacijama) i percepcijama, a Svevinji je sunce; izvor oboje: i materije i svetlosti. Prozor moe biti otvoren ili zatvoren, meutim sunce sija sve vreme. Ovo ini svu razliku za sobu, ali ne za sunce. Ipak, sve je ovo drugorazredno za malu, sitnu stvar koja je "ja jesam". Bez "ja jesam" nema niega. Svo znanje je o "ja jesam". Pogrene ideje o ovom "ja jesam" vode ka ropstvu, ispravno znanje vodi ka slobodi i srei. P: Da li je "ja jesam" i "postoji" isto? M: "Ja jesam" oznaava (znai) unutarnje, a "postoji" - spoljanje. Oba su zasnovana na oseanju bivanja (bia). P: Da li je to isto kao iskustvo postojanja (egzistencije)? M: Postojati, znai biti neto, stvar, oseanje, misao, ideja. Svo postojanje je odreeno (lino). Jedino je bivanje (bitisanje) univerzalno, u smislu da je svako bie u harmoniji (saglasnosti), sa svakim drugim biem. Postojanje se sukobljava (u neskladu), bivanje nikad. Postojanje znai postati, menjati se, roenje i smrt i smrt i roenje ponovo, dok je u biti tihi mir. P: Ako sam ja stvorio svet, zato sam ga uinio tako loim? M: Svako ivi u svom vlastitom svetu. Nisu svi svetovi jednako dobri ili loi. P: ta odreuje razliku? M: Um koji projektuje (stvara) svet, kolorie ga na svoj sopstveni nain. Kada sretnemo oveka, on je stranac. Kad se venate za njega, on postaje va sopstveni. Kada se svaate, on je va neprijatelj. Takvo je pinaanje vaeg uma, koje odreuje ta je on vama. P: Mogu da vidim da je moj svet subjektivan. Da li ga to ini takoe iluzornim (nestvarnim)? M: On je nestvaran sve dokle je subjektivan i samo do tog stepena. Istinitost boravi u objektivnosti (bezlinosti). P: ta objektivnost (bezlinost) znai? Vi kaete svet je subjektivan, a sad govorite o objektivnosti. Nije li sve subjektivno? M: Sve je subjektivno, ali je istinito objektivno. P: U kom smislu? M: Ono ne zavisi od seanja i oekivanja, elja i strahova, svianja ili nesvianja. Sve je vieno onakvo kakavo je. P: Da li je to to Vi nazivate etvrto stanje (turija)? M: Nazovite je kako hoete. Ono je vrsto, stabilno, nepromenjivo, bez poetka i bez kraja, uvek novo, uvek svee. 57

P: Kako ga dosei (ostvariti)? M: Beeljnou i hrabrou (neustraivou) ete doi tamo. 20. SVEVInjI JE IZNAD SVEGA Pitalac: Vi kaete, istinitost (realnost) je jedna. Jednota, jedinstvo je kvalitet linosti (persone). da li je onda istinitost linost, sa univerzumom kao svojim telom? Maharada: Bilo ta da vi kaete bie oboje istina i la. Rei ne doseu iznad uma. P: Samo pokuavam da razumem. Vi nam govorite o personi (linosti), Sopstvu i Svevinjem (vjakti, vjakta, avjakta). Svetlost iste svesnosti (pragna), postavljena (usredsreena) kao "ja jesam" u Sopstvo (jivatma) i kao ivot (prana) oivljava (oivotvoruje) telo (deha). Sve ovo je lepo sve dok rei teku. Ali kad to doe u raspoznavanje (razlikovanje) u meni samom linosti( persone) od Sopstva i Sopstva od Svevinjeg, postajem zbrkan (sve mi se pomea)!! M: Persona (linost) nije nikada subjekt (sutina). Vi moete videti linost, ali vi niste linost, Vi ste uvek Svevinji, koji se pojavljuje na datom mestu i prostoru kao svedok, most izmeu iste Svesti (duhovne) Svevinjeg i pojedinane (umnoene) svesnosti linosti. P: Kada posmatram sebe, ja nalazim da sam vie linosti koje se bore meusobno za korienje (upotrebu) tela. M: One se sporazumevaju (usaglaavaju) sa razliitim naklonostima (samskarama) uma. P: Mogu li ja dovesti do mira meu njima? M: Kako moete? One su tako kontradiktorne (protivurene)! Vidite (gledajte) ih onakve kakve su same navike misli i oseanja, gomile seanja i udnji (elja). P: Ipak one (linosti) sve kau "ja jesam". M: To je jedino zato, jer se vi identifikujete (poistoveujete) sa njima. Jednom kad shvatite (spoznate) da bi bilo ta to se pojavljuje pred vama ne moe biti vi (vi sopstveni), i da za to ne moete rei "ja jesam", tek onda ste slobodni od svih vaih "persona" ("linosti") i njihovih zahteva (elja). Oseaj "ja jesam" je va sopstveni. Vi ga ne moete deliti (podeliti), ili dodeliti neemu, kao na primer govorei: ja sam mlad, ja sam bogat i tako dalje. Takva samo-poistoveivanja (identifikacije) su oevidno (jasno) lana i uzrok robovanju (ogradama). P: Sada mogu da razumem da nisam persona (linost), nego onaj, koji je reflektovan (odran) u osobi, i daje joj oseaj bia. Sada o Svevinjem? Na koji nain da ja znam sebe kao Svevinjeg? M: Izvor svesti ne moe biti objekat (predmet) u ssvesti. Znati izvor je biti izvor. Kada vi spoznate da niste persona (linost), nego ist (jasni) i smireni (neposredni) svedok i da je neustraiva (bez straha) svest (duhovna) vae sopstveno bie, vi ste bit (sutina). To je izvor, Neiscrpna Mogunost (Potencijal). 58

P: Postoji li mnogo izvora ili je jedan za sve? M: To zavisi kako vi gledate na to, sa kog kraja. Objekata na svetu je mnogo, ali oko koje ih vidi je jedno. Vie se uvek javlja kao jedno niem, a nie kao mnotvo prema viem. P: Da li su oblici i imena od jednog istog Boga? M: Opet vam kaem, da to zavisi od toga kako vi gledate na to. Na verbalnom (usmenom) nivou sve je relativno (zavisno). Apsolutno (sveobuhvatno) treba da se doivi (iskusi), a ne da se o tome raspravlja. P: Kako se Apsolutno (Potpuno) doivljava? M: To nije neki objekat koji treba da bude prepoznat i da je pothranjen (skladiteno) u seanju. To je u sadanjosti i vie u oseanju. To je vie povezano da se uini sa "kako" nego sa "ta". To je u kvalitetu (kakvoi), u vrednovanju (vrednosti); budui da je izvor svega, ono je u svemu. P: Ako je Ono izvor, kako i zato Ono sebe manifestuje (izraava). M; Ono daje roenje svesnosti. Sve ostalo je u svesnosti. P: Zato ima tako mnogo centara svesti? M: Pojavni (objektivni) univerzum (mahadaka) je u stalnom kretanju, stvarajui i transformiui (rastvarajui) bezbrojne oblike. Kadgod je oblik udahnut (uliven) sa ivotom (prana), svest (chetana) se pojavljuje sa refleksijom (odrazom) svesnosti (duhovne) u materiji (stvarima). P: Kako je Svevinje podravano? M: ta Ga moe podravati i kako? Izvor nije podravan od udljivosti reke, niti je metal - od oblika nakita. Da li je svetlost podravana slikom na paravanu? Svevinji ini da je sve ostalo mogue, On je sve. P: Kako to da se neke stvari deavaju, a neke ne? M: Traenje (traganje) uzroka je razonoda (provod) uma. Nema dualnosti uzrok i efekta (posledice). Sve je svoj sopstveni uzrok. P: Da li je onda mogua namerna (svrsishodna) akcija? M: Sve to sam Ja rekao jeste da svesnist sadri sve. U svesnosti je sve mogue. Vi moete imati uzroke, ako ih elite, u vaem svetu. Neko drugi e moda biti zadovoljan sa jednim uzrokom Boijom Voljom. Temeljni uzrok je jedan: oseaj "ja jesam". P: Kakva je veza izmeu Sopstva (Vjakta) i Svevinjeg (Avjakta)? M: Sa sopstvenog gledita (iz take gledita sopstva) svet je poznat (znan) a Svevinji (Nepoznat). Poznato (saznajno) je beskonano, Nepoznato (Nesaznajno) beskonano od beskonanog. Upravo kao zrak svetlosti koji sd nikad ne vidi dok nije uhvaen (predsretnut) od takica praine, tako Svevinji ini sve saznanjem, a On sam ostaje Nepoznat. 59

P: Da li to znai da je Nesaznano nepristupano? M: Oh, ne! Svevinji je najlaki za dosezanje (ostvarenje) jer je On samo vae bie. Dovoljno je prestati misliti i ne eleti nita (bilo ta), sem Svevinjeg. P: Svet je pun elja. Svako eli neto, ovo ili ono. Ko je taj ko eli? Persona (linost) ili Sopstvo? M: Sopstvo. ve elje, potene (svete) ili grene (nepotene), dolaze od sopstva; sve su one obeene (okaene) na oseaju "ja jesam". P: A ako ja ne elim nita, ak ni Svevinjeg? M: Onda ste vi tako dobri, kao mrtav, ili ste Svevinji. P: Ja mogu da razumem svete (potene) elje (satja-kama) da se pojavljuju (emituju) iz sopstva. Ali zato nesvete (grene) elje? K: Sve elje su usmerene ka srei. njihov oblik i kvalitet zavisi od psihe (antahkarane). Kada lenjost (tamas) preovlada, mi nalazimo pokvarenost (izopaenost). Sa energinou (rajas), javlja se ljutnja (naglost). Sa bistrinom (satva) motiv iza elje je dobra volja, saoseanje, poziv da se neko uini srenim vie nego da se bude srean. Ali Svevinji je iznad svega, ak zbog svog neogranienog prisustva (sveproimanja), sve snanije (uverljivije) elje mogu biti ispunjenjene. P: Koje su elje uverljive (prave)? M: elje koje unitavaju svoje subjekte (tvorece), ili objekte (predmete), ili se ne stiavaju (smiruju) pri zadovoljavanju (ispunjenju) su samo-protivne (samo-suprotstavljajue) i ne mogu biti ispunjennj. Samo elje motivisane s ljubavlju, dobrom voljom i saoseanjem i korisnosti (*) za oboje: i subjekat i obejkat, mogu biti potpuno zadovoljene (ispunjene). P: Sve elje su bolne, bilo svete ili grene (samo-suprotstavljajue). M: One nisu iste, a i bol nije isti. Strast (agresivnost, bes, ljutnja) je bolna, saoseanje - nikada. Ceo univerzum nastoji (bori se) da se ispuni elja nastala iz saoseanja (samilosti). P: Da li Svevinji zna samog sebe? Da li je bezlino svesno? M: Izvor svega ima sve. Sve to tee iz Izvora mora ve tamo biti u semenoj (klici) formi. A kao seme je krajnje (poslednje) od bezbrojsemena, i sadri iskustvo i obeanje brojnih uma (predaka), tako da Nepoznato sadri sve to je bilo, ili je moglo biti i sve to e biti ili bi moglo biti. Sveukupno polje postojanja je otvoreno i pristupano; prolost i budunost postoje zajedno u venom sada. P: Da li Vi ivite u Svevinjem Nepoznatom? M: A gde drugo? P: ta vas navodi da kaete to? M: Ni jedna elja se ne pojavljuje u Mom umu. P: Da li ste vi onda nesvesni? 60

M: Naravno da ne! Ja sam potpuno svestan, ali poto ni jedna elja niti strah se ne pojavljuju (ulaze) u Mom umu, postoji u Meni savren mir (tiina). P: Ko saznaje tiinu? M: Tiina saznaje samu sebe. To je tiina smirenog uma, kada su strast i elje umirene (ne postoje). P: Da li Vi imate povremeno elje? M: elje su samo talasi u umu. Kad vidite jedan talas vi znate ta je to. elja je samo stvar meu mnogima. Ne oseam potrebu da ih zadovoljim, i nikakavo delovanje nije potrebno za to. Sloboda od elje znai ovo: prinuda (prisiljavanje) za zdovoljenje ne postoji (odsuno je). P: Zato se uopte javlja elja? M: Zato to vi zamiljate da ste bili roeni i da ete umreti ako ne vodite brigu o svom telu. elja za telesnim (utelovljenjem) postojanjem je temeljni (osnovni) uzrok nevolje. P: Ipak, toliko mnogo jivas (dua) je utelovljeno (dobilo tela). Sigurno da to ne moe biti neka greka prosuivanja (rasuivanja). Mora postojati svrha. ta to moe biti? M: Da biste saznali sebe Sopstvo mora biti suoeno sa svojom suprotnosti - nesopostvom. elja vodi ka iskustvu. Iskustvo vodi ka prosuivanju, vezanosti, samorazumevanju, slobodi. I ta je osloboenje uopte? To je saznanje da ste iznad roenja i smrti. Zaboravljajui ko ste i zamiljajui sebe smrtnom kreacijom (stvorenjem), vi ste stvorili toliko mnogo nevolje (patnje) za sebe da se morate probuditi, kao posle loeg sna. Traganje vas takoe probuuje. Ne treba da ekate na patnju, tragajte u srei. To je bolje, jer je um u harmoniji (skladu) i miru. P: Ko je stvarno (tano) krajnji iskuenik - Sopstvo ili Nesaznajni? M: Sopstvo, naravno! Zato se onda uvodi naziv Svevinji Nesaznajni? M: Da bi se objasnilo Sopstvo. P: Ali, postoji li neto iznad Sopstva? M: Izvan Sopstva ne postoji nita. Sve je jedno i sve je sadrano u "ja jesam". U stanjima budnosti i sna postoji persona (linost). U dubokom snu i turija (samadhi) najvia svest je Sopstvo. Iznad budnog stanja najvie svesti (turije) lei velianstveni, tihi mir Svevinjeg. Ali ustvari sve je jedno u sutini (biti), a podvojeno ( u odnosu) u pojavnosti. U neznanju videlac postaje vieno, a u mudrosti (spoznaji) on je vienje. Ali zato biti zabrinut (brian) za Svevinjeg? Znaj (saznaj) znalce (one koji znaju) i sve e biti saznato.

21. KO SAM JA? 61

Pitalac: Savetovani smo da oboavamo istinu personificiranu (olienu) kao Boga, ili kao Savrenog oveka. Reeno nam je da ne pokuavamo da oboavamo (glorifikujemo) Apsolutno (Bezgranino), jer je to mnogo tee za modano usmerenu svesnost. Maharada: Istina je jednostavna i otvorena za sve. Zato vi komplikujete (zapetljavate)? Istina je voljenje i voljeni. Ona ukljuuje sve, prihvata sve, proiava sve. Neistina je ta koja je teka (muna) i izvor nevolje. Ona uvek eli, oekuje, zahteva. Budui lana, ona je prazna, uvek u potrazi (trci) za potvrivanjem i poverenjem. Ona je uplaena i izbegava istraivanje (propitivanje). Ona se poistoveuje sa nekom potporom (potpomaganjem), meutim uvek slabom i trenutnom. to god da dobije, ona guvi i trai jo. Prema tome ne stvarajte sukob (borbu) u svesti! Nita nije tako kako vidite, oseate ili mislite. ak i greh i vrlina, zasluga i kazna nisu ono to mi smatramo. Obino su dobro i loe stvar konvencije (dogovora) i obiaja, a odobravani su ili izbegavani, saglasno kako su se te rei koristile (upotrebljavale). P: Ne postoje li dobre i loe elje, vie (uzviene) i nie (grene) elje? M: Sve elje su loe, ali su neke gore od drugih. Sledei (pratei) bilo koju elju, dovee vas uvek do nevolje. P: ak i elje da se bude slobodan od elja? M: Zato elja uopte? elei stanje slobode iz (od) elja nee vas dovesti do slobode. Nita vas ne moe osloboditi, jer ste ve slobodni. Pogledajte (vidite) sebe sa beeljnom jasnoom, to je sve. P: Potrebno je vreme da spoznamo sebe. M: Kako vam vreme moe pomoi? Vreme je skup (niz) trenutaka; svaki trenutak se pojavljuje iz niega i iezava u niemu, nikad se ne pojavljujui ponovo. Kako moete graditi na neemu tako prolaznom (iezavajuem)? P: ta je trajno? M: Traite u sebi trajno. Zaronite duboko unutra i naite ta je istinito u vama. P: Kako da tragam za sobom? M: to god da se desi deava se vama. Ono to radite radi onaj (tvorac) u vama. Naite subjekat (uzrok), svega onog to ste kao persona (linost). P: ta drugo mogu biti? M: Pronaite. ak i ako vam ja kaem da ste svedok, tihi posmatra (gledalac), to vam nee nita znaiti, dok vi ne naete put do vaeg sopstvenog bia. P: Moje pitanje je: kako nai put do svog sopstvenog bia? M: Napustite sva pitanja sem jednog: "Ko sam ja?" Naposletku, jedina injenica u koju ste sigurni je da vi jeste (postojite). Pouzdano je da "ja jesam". "Ja sam ovo" - nije. Teite (trudite se) da saznate da ste vi u realnosti (istini). 62

P: I ne radim nita drugo ve 60 (ezdeset) godina! M: ta ima loe u nastojanju (trudu)? Zato oekivati rezultate? Trud (nastajanje) sam po sebi je vaa istinska priroda. P: Nastojanje (traganje) je bolno. M: Vi ga inite takvim oekujui (traei) rezultate. Tragajte (nastojte) bez oekivanja, borite se bez pohlepe (poude). P: Zato me je Bog stvorio ovakvim kakav sam? M: O kom Bogu vi govorite? ta je Bog? Zar nije On sama svetlost pomou koje vi postavljate pitanje? "Ja jesam" samo po sebi je Bog? Traganje samo po sebi je Bog. U traganju (nastojanju vi otkrivate da vi niste ni telo niti um, a ljubav sopstva u vama je za Sopstvo u svemu. Dvoje je jedno. Svesnost u vama i svesnost u meni, prividno dve, istinito jedna, tee jedinstvu, a to je ljubav. P: Kako da naem tu ljubav? M: ta vi volite sada? "Ja jesam". Predajte vae srce i um tome, ne mislite nita drugo. Ta predaja, kad je laka i prirodna, je najvie stanje. U njemu ljubav sama je ljubavnik i voljeno. P: Svako voli (eli) da ivi, da postoji. Nije li to samoljublje? M: Sve elje imaju svoj izvor u sopstvu. To je sve stvar izbora ispravne elje. P: Ono to je dobro ili loe varira sa navikom i obiajem. Standardi (norme) se menjaju sa drutvima. M: Odbacite sve tradicionalne (uobiajene) standarde (norme). Ostavite ih hipokratima (licemerima). Jedino ono to vas oslobaa od elja i straha i loih (pogrenih) ideja je dobro. Sve dotle dok vi brinete o grehu i vrlini neete imati mira. P: Ja se slaem da su greh i vrline (ednosti) drutvene norme. Ali moraju postojati takoe duhovni gresi i vrline. Mislim pod duhovnim apsolutno (sveukupno). Postoji li takva stvar kao apsolutni greh ili apsolytna vrlina? M: Greh i vrlina se odnose samo na linost (personu). Bez grene i edne osobe (linosti) ta (gde) je greh ili vrlina? Na nivou apsolutnog (sveukupnog) nema persona (linosti); okean iste duhovne svesnosti niti je grean niti edan (svetiteljski). Greh i vrlina su sigurno (neocenjivo) relativni (nepostojani). P: Mogu li ja izai na kraj sa takvim nepotrebnim pogledima (stavovima)? M: Ne sve dotle dok mislite o sebi da ste persona (linost). P: Na koji nain (kojim znakom) u znati da sam iznad greha i vrline? M: Kad postanete slobodni od svih elja i strahova, i od same ideje da ste persona. Hraniti (gajiti) ideje: "Ja sam grenik", "ja nisam grenik" je greh! Poistoveivati se sa partikularnim (posebnim, linim) je sav greh koji postoji. Bezlino (sveopte) je istinito, lino se pojavljuje i iezava. 63

"Ja jesam" je sveopte Bie. "Ja sam ovo" je persona (linost). Linost je relativna (prolazna), a isto Bie - temeljna (osnovna). P: Svakako da isto Bie nije nesvesno, niti je lieno razluivanja (raspoznavanja). Kako mogu da budem iznad greha i vrline? Samo nam recite, molim Vas, ima li to smisla ili ne? M: Sva ova pitanja nisu iz vaeg verovanja o sebi da ste persona. Idite iznad linog (personalnog) i vidite. P: ta vi stvarno mislite kad mi kaete da prestanem da budem osoba? M: Ja vam ne kaem da prestanete da budete - ono to ne moete. Ja vam samo kaem da prestanete da zamiljate da ste bili roeni, da imate roditelje, da imate telo, da ete umreti i tako dalje. Samo pokuajte, uinite pokuaj (poetak) - to nije tako teko kako mislite. P: Misliti o sebi kao o personi je greh sveobuhvatnog (opteg). M: Opet lini nain gledanja! Zato vi insistirate na prljanju (blaenju) sveopteg (bezlinog) sa vaim idejama o grehu i vrlini? To se jednostavno ne moe dovesti u vezu. Sveopte (bezlino) ne moe biti opisano u izrazima dobro i loe. Ono je Bie (stvarnost) - Mudrost - LJubav - sve apsolutno (bezgranino). Gde postoji podruje greha ovde? P: Vi govorite o boanskoj (duhovnoj) vrlini. M: Istinska vrlina je duhovna (boanska) priroda (svarupa). Ono to ste vi uistinu (realno) je vaa vrlina. Ali suprotnost grehu, to vi nazivate vrlinom, je samo pokornost (poslunost) roena iz straha. P: Onda zato sav napor da se bude dobar? M: On vas dri u pokretu. Vi idete i idete dok ne pronaete Boga. Onda vas Bog uzima u Sebe - i stvara vas onakvim kakav je On. P: Ista akcija (postupak) se smatra prirodnom s jedne take gledita, a greh s druge. ta je ini grenom? M: ta god vi radite protiv vaeg vieg znanja (spoznaje) je greh. P: Znanje je zasnovano na memoriji (seanju). M: Seanje na svoje Sopstvo je vrlina, zaboravljanje je greh. To se sve opet svodi na mentalnu ili psiholoku vezu izmeu duha i materije. Mi moemo zvati to psihikom vezom (antahkarana). Kada je psiha gruba, nerazvijena, skoro primitivna, ona je subjekat (inilac) materijalnih (prostih) iluzija. Kako onda napreduje (narasta) u irini i senzibilitetu (osetljivosti), ona postaje savrena veza izmeu iste materije i istog duha i daje smisao materiji i izraavanje (ispoljavanje) duhu. Postoji materijalni svet (mahadaka) i duhovni (paramaka). Izmeu lei (boravi) univerzalni um (chidaka), koji je takoe univerzalno srce (premaka). To je mudra ljubav koja dvoje ini jednim. 64

P: Neki ljudi su glupi, a neki inteligentni. Razlika je u njihovoj psihi. Oni koji su zreli (iskusni) imaju vie iskustva sa sobom. Upravo kao dete kad raste jedui i pijui, spavajui i igrajui se, tako je ovekova psiha uobliena (razvijena) sa svim to ovek misli i osea i ini, sve dok nije dovoljno savrena da slui kao most izmeu duha i tela. Kako most obezbeuje prelaz izmeu obala, tako i psiha spaja u jedno izvor i njegovo ispoljavanje (izraz). M: Zovite to ljubav. Most je ljubav. P: Konano sve je iskustvo. togod da mislimo, oseamo, inimo, je iskustvo. Iza toga je iskuenik. Tako da sve to znamo sadre ovo dvoje (dva), iskuenik i iskustvo. Ali dva su uistinu jedno - sam iskuenik je iskustvo. Ipak, iskuenik smatra da je iskustvo spolja. A na isti nain duh i telo su jedno; a samo se pojavljuju (izgledaju) kao dvoje. M: Za Duh nema drugoga. P: Kome se onda drugo pojavljuje? Izgleda mi da je dualnost iluzija proizvedena (izazvana) nesavrenou psihe. Kada je psiha savrena, dualnost se vie ne vidi. M: Vi ste to rekli. P: Ipak u Vam ponoviti moje jednostavno pitanje: ko je stvorio razliku (posebnost) izmeu greha i vrline? M: Onaj koji ima telo, grei sa telom, onaj koji ima um, grei sa umom. P: Sigurno, samo posedovanje tela i uma ne prisiljava (tera) na greh. Mora postojati i trei faktor u osnovi ovoga. Ja se vraam neprestano na ovo pitanje greha i vrline, jer u dananje vreme mladi ljudi dre se devize da nema takve stvari kao to je greh, da ne treba biti gadljiv i da treba slediti rado trenutne elje. Oni ne prihvataju ni tradiciju, ni autoritet i mogu biti pod uticajem jedino solidne i potene ideje (misli). Ako se oni uzdravaju od izvesnih dela (akcija), to je vie zbog straha od policije nego zbog ubeenja ili osude. Nedvosmisleno postoji neto u emu se oni izjanjavaju, jer moemo videti kako se nae vrednosti menjaju od mesta do mesta i s vremena na vreme. Na primer - ubijanje u ratu je danas velika vrlina, a moe biti smatrano kao uasan zloin u narednom stoleu. M: ovek koji se pokree (okree) zajedno sa Zemljom e sigurno (neminovno) doiveti dan i no. Onaj koji ostaje (se zadrava) sa Suncem nee znati za mrak. Moj svet nije va. Kako ja vidim to, vi ste svi na pozornici glumei. Nema istinitosti oko vaih dolazaka i odlazaka. A vai problemi su tako nerealni (neistinit)! P: Mi moemo biti uspavani etai, ili subjekti(*) nonih mora (komara). Postoji li neto to Vi moete uiniti? M: Ja ve radim. Ja sam uao u stanje vaeg sna i kaem vam - "Prestanite da povreujete sebe i druge, prestanite da patite, probudite se!" P: Zato se mi ovde ne budimo? 65

M: Hoete, Ja neu biti prepreka. To moe da traje neko vreme. Kada vi ponete da ispitujete (istraujete) va san, probuenje e doi, ne tako daleko.

22. IVOT JE LJUBAV I LJUBAV JE IVOT Pitalac: Da li je vebanje yoge uvek svesno? Ili, moe li ona biti sasvim (dosta) nesvesna, ispod praga svesnosti (duhovne)? Maharada: U sluaju poetnika praksa yoge je esto prominjena i zahetva veliko ogranienje (odreenje). Ali za one koji praktikuju iskreno vie godina, i koji misle (smeraju) na samoostvarenje sve vreme, ona (yoga) moe biti svesna ili nesvesna. Nesvesna sadhana je najefektivnija, jer je spontana i ne priinjava napor (i postojana je). P: Kakav je poloaj oveka, koji je bio iskren student yoge neko vreme, i onda se obeshrabrio i napustio sve napore (ulaganja)? M: Ono to ovek izgleda da radi, ili ne radi, esto je obmanjujue. njegova vidljiva letargija (apatija) moe biti samo (jednostavno) prikupljanje energije (snage). Uzroci vaeg ponaanja su vrlo suptilni (tanani). Ne sme se biti brzoplet u osuivanju (kritikovanju), niti isto tako u hvaljenju. Zapamtite da je joga rad unutarnjeg sopstva (vjakta) na spoljanjem sopstvu (vjakti). Sve ono to ini spoljanje je uglavnom (samo) odgovor prema unutarnjem. P: Ipak i spoljanje pomae. M: Koliko ono moe pomoi i na koji nain? Ono ima izvesnu kontrolu nad telom i moe poboljati njegove poloaje i disanje. Nad mislima uma i oseanjima ono (spoljanje) ima malo kontrole, jer ono je i samo um. Samo unutarnje moe kontrolisati spoljanje. Spoanje e biti mudro da poslua. P: Ako je unutarnje ono koje je krajnje odgovorno za ljudski duhovni razvoj, zato je spoljanje tako mnogo podstaknuto (angaovano) i ohrabreno? M: Spoljanje moe pomoi ako je smireno i slobodno od elja i straha. Treba da primetite da su svi saveti spoljanjem o obliku negacija: nemoj, stani, uzdravaj se, predupredi, odustani, posveti se (rtvuj se), predaj se (samopredaj), vidi lano kao lano. ak i mali opis istine (realnosti) koji je dat je dat kroz (posredstvom) poricanje (liavanje) "ne ovo, ne ovo" (neti, neti). sve pozitivnosti (boanskosti) pripadaju unutarnjem sopstvu, kao sve apsolutno (opte) Istini (Realnosti). P: Kako emo razlikovati unutarnje od spoljanjeg u sadanjem (stvarnom) iskustvu? M: Unutarnje je izvor inspiracije (nadahnua), spoljanje se pokree sa memorijom (seanjem)? Izvor je neogranien (nesaznajan, bez poetka), dok seanje negde ima poetak. Prema tome spoljanje je uvek odreeno (utvreno), dok unutarnje ne moe biti ogranieno (sadrano) u reima. 66

Greka studenata se sastoji u njihovom zamiljanju da je unutarnje neto to se moe dohvatiti (opaziti), a zaboravljaju da je sve pojavno (opaajno) prolazno i, prema tome, neistinito. Jedino ono to ini opaanje moguim, nazovimo Ga ivot ili Brahman, ili kako hoete, je istinito. P: Mora li ivot imati telo za svoju samo-manifestaciju (samo-iskazivanje)? M: Telo tei da ivi. ivot nije taj koji treba telo, telo je ono to treba ivot. P: Da li ivot to ne ini dragovoljno (ve promiljeno)? M: Da li ljubav deluje promiljeno? I da i ne! ivot je LJubav, a LJubav je ivot. ta dri telo u celini (ivotu) nego LJubav. ta je elja nego LJubav Sopstva? ta je strah nego urba za zatitom? I ta je znanje nego LJubav Istine? Znaenje (postupci) i oblici mogu biti pogreni, ali motiv (pokreta) iza njih je uvek LJubav - LJubav od mene i moja. Ja i moje moe biti malo, ili moe eksplodirati (proiriti se, ekspandirati) i zagrliti ceo univerzum, ali LJubav ostaje. P: Ponavljanje Boanskog imena je vrlo esto (svakodnevno) u Indiji. Ima li neke vrednosti (moi) u tome? M: Kada znate ime stvari, ili osobe, vi moete to (je) nai lako. Prizivajui Boga njegovim imenom, moete uiniti da On doe do vas. P: U kakavom e obliku On doi? M: U skladu sa vaim oekivanjima. Ako vam se desilo da ste bili nesreni, i neka sveta dua da vam mantru (svetu himnu) za dobru sreu, a vi je ponavljate sa verom i pobonou (odanou), vaa loa srea (nesrea) je spreena da se vrati. Snana vera je jaa od sudbine. Sudbina (karma) je rezultat uzroka, uglavnom sluajnih (uzgrednih), te prema tome neodreeno satkana (stvorena). Poverenje i dobra nada (nesalomiva vera) e je lako prevazii. P: Kada se peva mantra, ta se ustvari (stvarno) deava? M: Zvuk mantre stvara oblik (formu) koji e delotvoriti (uobliiti) Sopstvo. Sopstvo moe da otelotvori svaki oblik - i radi kroz njega. Posle svega, Sopstvo izraava sebe u akciji - a mantra je primarna (izvorna) energija u delovanju. Ona deluje u vama, i deluje na vau okolinu. P: Mantra je tradicionalna (obiajna). Mora li to ona biti? M: Od pamtiveka (drevnih vremena) veza je bila stvorena izmeu odreenih rei i odgovarajuih energja i pojaavana je brojnim ponavljanjima. To izgleda upravo kao put kojim se koraa. To je jedan laki put - samo je potrebna vera. Vi verujete putu koji e vas odvesti do vaeg odredita. P: U Evropi nema tradicije mantre, osim u nekim kontemplativnim (verskim) redovima. Od koje je koristi to (mantranje) modernim mladim Zapadnjacima? M: Od nikakave, ako nisu jako privueni (zainteresovani). Za mladog Zapadnjaka ispravan postupak je da se slae (usvaja) sa milju (uenjem) da je on temelj svog znanja, nepromenjena i postojana (vena) svest (duhovna) svega to se deava ulima (osetima) i umom, da je on sposoban 67

(da skoi) da raskine ogranienja nesvesnosti (sna) i utopi se (pojavi se) u isti ivot, svetlost i ljubav. Ideja: "Ja sam samo svedok" e proistiti telo i um i otvoriti oko mudrosti. Onda ovek ide iznad iluzije (obmane), a njegovo srce je slobodno od svih elja. Upravo kao to se led pretvara u vodu, a voda u paru, a para rastvara (rastapa) u vazduhu i nestaje u prostoru, tako se telo rastapa (rastvara) u istu svesnost (duhovnu) - chidaka, a onda u isto bie (paramaka), koje je iznad svakog postojanja i nepostojanja. P: Samo-ostvareni (realizovani) ovek jede, pije i spava. ta ga pokree da to radi? M: Ista sila (mo) koja pokree univerzum, pokree njega takoe. P: Sve se pokree istom silom; kakva je razlika? M: Samo ovo: Realizovan (samo-ostvaren) ovek zna, dok drugi samo uju, a ne iskuavaju (ne doivljavaju). Intelektualno oni mogu da izgledaju ubeeni (uvereni), ali u delovanju oni ispoljavaju (ne mogu da sakriju) svoje ropstvo (podjarmljenost) dok je ostvaren (realizovan) ovek uvek slobodan (pravedan). P: Svi kau: "JA JESAM". Realizovan ovek takoe kae: "Ja jesam." U emu je tu razlika? M: Razlika je u znaenju (sutini), koja se pripisuje (pripada) reima "JA JESAM". Za realizovanog oveka iskustvo: "Ja sam svet, svet je moj" je najvrednije (vrhovno samo-potvrivanje). On misli, osea i deluje integralno (celovito) i u jedinstvu sa svim to ivi. On ak moe i da ne zna teoriju i praksu samo-ostvarenja, i bude roen i odgajan osloboen od religioznih i metafizikih ideja (pojmova). Ali nee biti ni najmanje pukotine (sitnice) u njegovom saznavanju i saoseanju (milosru). P: Ja mogu doi do prosjaka, golog (nagog) i gladnog i upitati Ga: "Ko ste vi?" On moe odgovoriti: "Ja sam Svevinje Sopstvo". "Dobro", kaem ja, "poto ste Vi Svevinji, promenite Vae sadanje stanje". ta e On uraditi? M: On e vas pitati: "Koje stanje? ta ima tu da treba da se menja? ta nije uredu samnom?" P: Zato bi On tako odgovorio? M: Zato to On nije vie zarobljen (ogranien) sa pojavnostima (*), On sebe ne poistoveuje (identifikuje) sa imenom i oblikom. On koristi seanje (memoriju), ali memorija ne moe da koristi njega. P: Nije li svo znanje zasnovano na memoriji? M: Nie znanje - da. Vie znanje, znanje o Istini (Realnosti), je usaeno (nerazdvojivo) u ovekovu istinsku prirodu. P: Mogu li vam rei da ja nisam ono ega sam svestan (mentalno), niti sam svestan sebe samog? M: Sve dotle dok ste tragalac (iskuenik), bolje se prikljuite (drite) ideji da ste vi ista svest, osloboena svih sadraja (mentalno-materijalnih). Otii iznad svesti je svevinje stanje. P: elja za realizacijom, da li ona potie iz svesti, ili iznad nje? 68

M: U svesti, naravno. Sve elje se raaju iz memorije (seanja), a ono je u carstvu svesti. Ono to je iznad je osloboeno (slobodno) svih enji (udnji). Sama elja da se ide iznad svesnosti je u svesnosti (svesti). P: Postoji li neki trag (nagovetaj) ili utisak (oznaka), onoga iznad u svesti? M: Ne, ne moe biti! P: Onda gde je veza (spoj) izmeu njih? Kako se moe nai prolaz (prelaz) izmeeu dva stanja koji nemaju nita zajednikog? Da li je ista svest (duhovna) veza meu njima? M: ak i ista svest je oblik svesti. P: Onda ta je iznad? Praznina? M: Praznina se opet (jedino) odnosi samo na svesnost. Punina i praznina su relativni (uzroni) pojmovi (termini). Istina (Realno) je stalno iznad - iznad i nije u odnosu (vezi) sa svesnou, ve iznad svih odnosa (veza, uzroka) bilo koje vrste. Tekoa se pojavljuje sa reju "stanje". Istina nije stanje neeg drugog - to nije stanje uma, ili svesti, ili psihe - niti neega to ima poetak i kraj, postojanje ili nepostojanje. Sve suprottnosti su sadrane u njoj (Istini) - ali Ona nije u igri (na pozornic) suprotnosti. Vi ne morate uzeti da to (ono) bude kraj prelaza. To je samo po sebi, posle svesti kao takvo i nita vie. Onda rei "ja sam ovek", ili "ja sam Bog" nemaju znaenja (smisla). Jedino u tiini i u tami to se moe uti i videti.

23. RAZLIKOVANJE (RAZLUIVANJE) DOVODI DO NEVEZANOSTI Maharada: Vi ste potpuno pokisli jer jako pada kia. U Mom svetu uvek je lepo vreme. Ne postoji ni no ni dan, niti je toplo, ni hladno. Ne opsedaju me tamo brige, niti aljenja (alosti). Moj um je slobodan od misli, jer ne postoje elje koje zarobljavaju (porobljavaju)! Pitalac: Da li postoje dva sveta? M: va svet je prolazan, promenljiv. Moj svet je savren, nepromenjiv. Vi Mi moete rei: - ta volite u Vaem svetu - Ja u sluati paljivo, ak i sa interesovanjem, ipak ak ni za tren Ja neu zaboraviti da va svet ne postoji, da vi sanjate. P: ta je to to razlikuje Va svet od moga? M: Moj svet nema karakteristike (osobine) pomou kojih on moe biti identifikovan (utvren). Vi ne moete rei nita o njemu (tome). Ja sam Moj svet. Moj svet sam Ja Sopstveni. On je potpun i savren. Svaka impresija (utisak) je izbrisan, svako iskustvo. Ja ne trebam nita, ak ni Samog sebe (materijalno), jer samog sebe ne mogu izgubiti. P: ak ni Boga? 69

M: Sve te ideje i razlike postoje u vaem svetu; u Mom nema niega takvoga (te vrste). Moj svet je jedinstven (jedini) i vrlo jednostavan. P: Tamo se nita ne deava? M: Sve to se desi u vaem svetu, jedino tamo ima vrednosti i prouzrokuje (izaziva) odgovore. U Mom svetu se nita ne deava. P: Sama injenica Vaeg doivljavanja Vaeg sopstvenog sveta zahteva (sadri) dualitet usaen (nerazdvojiv) u svo-postojanje. M: Verbalno (usmeno) - da. ali va svet ne dosee (ne dopire) Moj. Moj svet je ne-verbalni (neusmeni) svet. U vaem svetu neizgovoreno (neizrecivo) nema postojanje. U Mom - rei i njihovi sadraji nemaju postojanje. U vaem svetu nita ne stoji, u Mome se nita ne menja. Moj svet je istinit, dok je va sainjen od snova. P: Ipak, mi razgovaramo. M: Razgovor je u vaem svetu. U Mome - je vena Tiina. Moja Tiina peva, Moja praznina je puna, ne zahtevam (oskudevam) nita. Vi ne moete znati Moj svet dok ste tamo. P: To izgleda da ste Vi sami u vaem svetu. M: Kako moete rei sam ili ne (sam), kad se svetovi ne dodiruju (kontaktiraju)? Naravno, Ja sam sam, jer sam Ja sve. P: Da li Vi ikad dolazite u na svet? M: ta je odlaenje i dolaenje za mene? To su opet rei? Ja jesam. Otuda imam li Ja odakle da doem ili gde da odem? P: Od kakve je koristi Va svet za mene? M: Vi morate razmotriti (rastumaiti) poblie va sopstveni svet, prouiti ga kritiki, i, odjedanput, jednog dana, vi ete se nai u Mom svetu. P: ta mi dobijamo sa tim? M: Vi ne dobijate (postiete) nita. Vi ostavljate za sobom ono to nije vae sopstveno i nalazite ono to nikad niste izgubili - vae sopstveno bie. P: Ko je Vladalac Vaeg sveta? M: Ne postoji tamo (ovde) Vladalac i onaj kojim se vlada. Ne postoji dualitet uopte. Vi samo projektujete (prenosite) svoje sopstvene ideje. Vae svete knjige i vai bogovi nemaju svrhe (znaenje) ovde (tamo). P: Vi jo uvek imate ime i oblik, ispoljavajuu (pokazujuu) svesnost i aktivnost.

70

M: U vaem svetu Ja se pojavljujem takoe. U Mom svetu ja imam samo postojanje. Nita drugo. Vi ljudi, vi ste bogati sa Vaim idejama posedovanja, kvantiteta i kvaliteta. Ja sam potpuno bez ideja. P: U mom svetu postoji uznemirenje, tuga (alost), i beznadenost (oajanje). Izgleda da Vi ivite na nekom skrivenom (tajnom) bogatstvu, dok ja moram da robujem da bih preiveo. M: Uradite kako vam je volja. Slobodni ste da napustite va svet i doete u Moj. P: Kako se ostvaruje prolazak? M: Sagledajte va svet onakav kakav je, a ne kako vi zamiljate da je!! Sposobnost razlikovanja (razluivanja) e vas dovesti do nevezanosti; nevezanost e osigurati ispravno delovanje; ispravno delovanje e sagraditi unutarnji most ka vaem istinskom biu. Delovanje je dokaz iskrenosti (ozbiljnosti). inite ono to vam se kae sa puno vere i marljivo i sve prepreke e nestati. P: Da li ste Vi sreni? M: U vaem svetu Ja bih bio najbedniji. Buditi se, jesti, razgovarati, ponovo spavati - kakva dosada! P: Tako da vi ne elite ni da ivite? M: iveti, umreti - kako su to besmislene rei! Kad Me vidite da sam iv, Ja sam mrtav. kad vi mislite da sam mrtav, Ja sam iv! Kako ste vi zbunjeni ( u konfuziji)! P: Kako ste vi indiferentni (nezainteresovani)? Sve patnje naeg sveta su nita za vas! M: Ja sam potpuno svestan vaih nevolja. P: Onda ta Vi radite sa njima? M: Ne postoji nita to Ja trebam da radim. One dolaze i odlaze. P: Da li one odlaze sa samim aktom Vae panje koju dajete? M: Da, Tekoe mogu biti fizike, emocionalne, mentalne; ali su uvek individualne (pojedinane). iroka skala nesrea su suma (skup) brojnih individualnih sudbina, i treba vremena da se srede (zadovolje). Ali smrt nije nikada nesrea. P: ak i kad je ovek ubijen? M: Nesrea je ubicina! P: Ipak, izgleda da postoje dva sveta: Va i moj. M: Moj je istinit, va je od uma. P: Zamislite stenu i jamu u steni i abu u jami. aba moe provesti svoj ivot u savrenom blaenstvu, neuznemirenosti, skladnosti. Izvan stene svet postoji (deava se). Ako bi se abi u jami kazalo o spoljanjem svetu, ona bi rekla: "Ne postoji tako neto. Moj svet je od mira i blaenstva. 71

Va svet je samo struktura rei, on nema postojanje". To je isto sa vama. Kad Vi kaete nama da na svet jednostavno ne postoji, ne postoji zajednika osnova za diskusiju. Ili, uzmimo drugi primer. Ja idem kod doktora i alim sena bol u stomaku. On me pregleda i kae: "Vi ste uredu (dobro). "Ali bol (boli me)", kaem ja. "Va bol je mentalan" tvrdi on. Ja kaem: "To mi nita ne pomae, to znam da je moj bol mentalan. Vi ste doktor, izleite moj bol. Ako me ne moete izleiti, vi niste moj doktor." M: Sasvim uredu (ispravno). P: Vi ste sagradili eleznicu (prugu), ali zbog nedostatka mosta nijedan voz ne moe da proe. Sagradite most. M: Nema potrebe za mostom. P: Mora postojati neka veza izmeu Vaeg sveta i moga. M: Ne postoji potreba za vezom izmeu istinskog sveta i imaginarnog (zamiljeng) sveta, jer ne moe postojati nikakva. P: Dakle, ta emo da radimo? M: Istraujte (ispitujte) va svet, usredsredite va um ka njemu, ispitujte ga kritiki, prouite svaku ideju o njemu, to e pomoi. P: Svet je suvie velik za istraivanje. Sve to ja znam jeste da ja jesam, da svet jeste, svet me zabrinjava (uznemirava) i ja zabrinjavam (uznemiravam) svet. M: Moje je iskustvo da je sve blaenstvo. Ali elja za blaenstvom stvara bol. Tako blaenstvo postaje seme bola. Ceo univerzumbola je roen od elje. Odustanite od elje za zadovoljstvom i vi ak neete ni znati ta je bol! P: Zato bi zadovoljsttvo bilo seme bola? M: Zato to, zbog cilja zadovoljstva vi inite (izvravate) mnogo grehova (sagreenja). A plodovi greha su patnja i smrt. P: Vi kaete da nam svet nije od koristi - samo patnja. Ja oseam da ne moe biti tako. Bog nije takva budala (obmanjiva). Svet mi izgleda kao veliko preduzee (fabrika) za donoenje potencijala u stvarnost (aktuelnost), materije u ljivot, nesvesnog u punu svesnost. Da bismo ostvarili svevinje, moramo iskusiti suprotnosti. Upravo kao za graenje hrama, mi trebamo kamen i malter, drvo i gvoe, staklo i crep, da bi oveka uinili boanskim mudracem, gospodarom ivota i smrti, potreban je materijal (graa), svakog iskustva. Kao kad ena ide u trgovinu, kupuje hranu raznih vrsta, dolazi kui, kuva, pee i hrani svog gospodara, tako mi peemo (eliimo) sami sebe prijatno u vatri ivota i hranimo naeg Boga. M: Dakle, ako vi mislite tako, radite na tome. Hranite vaeg Boga na svaki nain. P: Dete ide u kolu i ui mnoge stvari, koje emu malo koristiti kasnije. Ali u toku uenja ono raste. Tako mi prolazimo kroz brojna iskustva i sve ih zaboravljamo, ali u meuvremenu mi odrastamo sve vreme. A ta je gnani (znalac), nego ovek genije za realnost (istinu). Ovaj moj svet ne moe biti nesrean sluaj (nezgoda). On ima smisao, mora biti plan za njega. 72

Moj Bog ima plan. M: Ako je svet laan, onda su i plan i njegov kreator takoe lani (varljivi). P: Ponovo Vi negirate svet. Nema mosta meu nama. M: Ne postoji potreba za mostom. Vaa greka (*) lei u tome to vi mislite (verujete) da ste roeni. Vi niste nikad roeni niti ete ikad umreti, ali vi verujete da ste roeni u odreeni dan i na odreenom mestu i da je to posebno telo vae sopstveno. P: Svet jeste, ja jesam. To su injenice. M: Zato vi brinete o svetu pre nego to se pobrinete o sebi? Vi hoete da spasite svet, neete li? Moete li vi spasiti svet pre nego to spasite sebe? I ta znai biti spaen? Spaen od ega? Od iluzije (zablude). Spaenje je videti stvari onakvima kakve jesu. Ja stvarno ne vidim Sebe u odnosu sa bilo kim ili bilo im, niti ak prema Sebi, mata bi Moje Sopstvo moglo biti. Ja ostajem zauvek - nedefinisan (neodreen). Ja sam unutra i iznad (izvan) - prisan (intiman) i nepristupaan. P: Kako ste Vi doli do toga? M: Sa Mojom verom u Mog Gurua. On Mi je rekao: "Ti jedino postoji (jesi)", i Ja nisam sumnjao u ono to Mi je On rekao. Ja sam (bio) jednostavno uporno razmiljao o tome, dok nisam shvatio da je to apsolutna istina. P: Ubeenje uz pomo ponavljanja? M: Pomou samo-ostvarenja (samo-realizacije). Ja sam pronaao (dosegao) da sam potpuno svestan i srean i jedino grekom sam mislio da Ja posedujem bit-svesnost-blaenstvo pomou tela i sveta tela. P: Vi niste obrazovan (svetovno) ovek. Vi niste itali mnogo i ono to ste itali, ili uli verovatno nije bilo kontradiktorno (*) samo sebi. Ja sam poprilino dobro obrazovan (edukovan) i itao sam mnogo i uvideo sam da su knjige i uitelji beznadeno (*) kontradiktorni(*) meusobno. Otuda sam sumnjao u sve ono to sam itao ili uo. "To moe biti tako", "To ne moe biti tako", je bila moja prva reakcija. I kako je moj um nesposoban da odlui ta je istina, a ta nije, ja sam ostao na cedilu (bespomoan) sa mojim sumnjama. Sumnjiavi um u jogi je ogromna semtnja (prepreka). M: Meni je drago to to ujem, ali Me je Moj Guru takoe uio da sumnjam - u sve i potpuno. On je govorio: "Porii (demantuj) postojanje potpuno (sasvim) osim sebe samoga (svog Sopstva)". Kroz elju vi ste stvorili svet sa njegovim bolovima i zadovoljstvima. P: Mora li to biti tako bolno? M: Kako drugaije? Po svojoj samoj prirodi zadovoljstvo je ogranieno i prolazno. Iz bola elja se raa, u bolu ona trai ispunjenje, i to se zavrava u bolu neispunjenja i oaja. Bol je pozadina (poreklo) zadovoljstva, svo traganje za zadovoljstvom je roeno u bolu i zavrava se u bolu. 73

P: Sve to kaete jasno mi je. Ali kada doe neka psihika ili fizika nevolja, moj um postaje tup (glup) i siv (mraan), ili trai pomamno (izbezumljeno) olakanje (pomo). M: Da li to neto znai? (to je to vano?). To je um koji je glup i uznemiren, ne vi. Pogledajte, sve mogue vrste stvari se deavaju u ovoj sobi. Da li sam Ja uzrok tom ddeavanju? One se jednostavno deavaju. Tako je i sa vama - kolo sudbone se odmotava samo od sebe i aktuelizuje (ostvaruje) neizbenost. Vi ne moete izmeniti tok dogaaja, ali vi moete promeniti vae ponaanje, a ta je stvarno vano je ponaanje (stav), a ne prazan (razgolien) dogaaj (sluaj). Svet je boravite (kraljevstvo) elja i strahova. Vi ne moete nai mir u njemu. Za mir vi morate otii iznad (izvan) sveta. temeljni uzrok sveta je samo-ljubav. Zbog toga mi traimo zadovoljstvo i izbegavamo bol. zamenite samo-ljubav za ljubav Sopstva i slika e se promeniti. Brahma stvoritelj je zbir svega-totala elja. Svet je instrument za njihovo ispunjenje. Due uzimaju sva zadovoljstva njihovih elja i plaaju zbog njih u suzama. Vreme udvostruuje (multiplicira) sve raune (bolove). Zakonom ravnotee (sklada) vlada Svevinji. P: Da bi bio supermen (savren ovek) mora se prvo biti ovek. Zrelost (ovekova) je plod bezbrojnih iskustava. elje pokreu ka iskustvu. otuda u svoje vreme i na svom nivou (stanju) elja je ispravna. M: Sve ovoje istina na neki nain. Ali dan e doi, kada ete se dovoljno obogatiti (iskustvom) i moraete poeti da gradite. Onda e biti apsolutno neophodno da razvrstavate (sortirate) i odbacujete (viveka - vairagja). Sve mora biti proueno, i nepotrebno nemilosrdno (bez pogovora) uniteno (transformisano). Verujte Mi, ne moe biti suvie mnogo unitenja (transformisanja). Jer u realnosti (istini) nita nije od vrednosti. Budite strasno (obuzeto) bestrasni - to je sve.

24. BOG JE SVEINITELJ, GNANI - MUDRAC JE NEINITELJ Pitalac: Neke Mahatmas (velike Due - prosvetljena bia) tvrde (poduavaju) da svet nije ni sluajan niti Boja igra, ve rezultat i izraz svemogueg (monnog) plana rada sa ciljem buenja i razvijanja svesti kroz univerzum. Od beivotnosti (smrti) ka ivotu, od nesvesnosti ka svesnosti, od neznanja (gluposti) ka istoj inteligenciji, od nerazumevanja ka jasnoi (bistrini) - to je pravac u kome e svet kree neprekidno i neminovno. Naravno, postoje momenti (periodi) odmora i oiglednog mraka, kada univerzum izgleda zaspao, ali odmor se zavrava i rad na osveivanju ponovo se nastavlja. Sa nae take gledita svet je dolina suza, mesto sa kojega treba pobei, na svaki mogui nain i to to pre. Za prosvetljena bia svet je dobar i on slui u dobru svrhu (dobrom cilju). Oni ne poriu da je svet mentalna struktura, da je konano sve jedno, ali oni vide i kau da struktura ima smisao i slui savrenoj neophodnoj (poeljnoj) svrsi. Ono to mi nazivamo Bojom Voljom nije kapriciozni (namerni) ef nestanog Boanstva, ve izraz jedne apsolutne potrebe da se raste (odgaja) u ljubavi, mudrosti i moi (snage), da se ostvare (aktueliziraju) beskonani potencijali ivota i svesti. 74

Kao to batovan odgaja cvee iz malog semena do velianstvenog savrenstva, tako ini Bog u svom sopstvenom vrtu, meu drugim biima, ljudima, ka super-ljudima, onih koji znaju i vole i rade sa njim. Kada se Bog odmara (pralaya) oni ije odgajanje (odrastanje duhovno) nije zavreno, postaju nesvesni neko vreme, dok oni savreni, koji su otili iznad svih oblika i sadraja svesti ostaju svesni univerzalne tiine (mira). Kada vreme doe za pojavljivanje (raanje) novog univerzuma, spavai se bude i njihov rad poinje. Najnapredniji se bude prvi i pripremaju temelj (tlo) za manje napredne koji tako nalaze oblike i obrasce ponaanja (prakse) pogodne za njihov dalji napredak. Dakle, nastavimo priu. Razlika u vaem uenju je ova: Vi insistirate (tvrdite) da svet nije dobar i treba da bude izbegavan. Oni kau da je izbegavanje (nevoljenje) sveta prolazno stanje, neophodno i da se uskoro zamenjuje sa sve-proimajuom (sveprisutnom) ljubavlju, i vrstom voljom da se radi sa Bogom. Maharada: Sve to kaete je uredu za spoljanju (svetovnu) stazu (pravritti). Za unutarnju (duhovnu) stazu (nivritti), za stazu povratka, nitavnost (bezvrednost) sebe samoga je neophodna. Moj stav (stajalite) koji sam uzeo, je bio najvie (paramakash) - nedokuivo jeste. Rei tamo ne dopiru niti msili. Za um to je sve mrak i tiina. Zatim svest poinje da pokree (razdrma) i budi um (chidakash), koji projektuje (smilja) svet (mahadakash), gradi memoriju i imaginaciju (matu). Jednom kad svet doe u postojanje, sve to moete rei moe biti tako. U prirodi je uma da mata o ciljevima, da stremi prema njima, da istrauje smisao i puteve, da iri viziju, energiju i hrabrost. Ovo su boanski (sveti) kvaliteti i Ja ih ne poriem. Ali Ja drim do stanovita boravita tamo gde ne postoje razlike, gde nema stvari, niti uma da ih stvara. Tamo sam Ja kod kue. tagod da se desi, ne utie na Mene - stvari deluju na stvari, to je sve. Slobodan od seanja i oekivanja, Ja sam sve, nevin (bezazlen) i punog srca (iskren). Um je veliki radnik (mahakarta) i on treba odmor. Nemajui potrebe za niim, Ja sam neustraiv (bez straha). Od koga da budem uplaen? Ne postoji odvojenost, mi nismo odvojena sopstva. Postoji samo jedno Sopstvo, Svevinja Istina (Realnost), u kojoj su personalno (lino) i impersonalno (bezlino - sveopte) jedno. P: Jedino to elim je da pomognem svetu. M: Ko kae da vi ne moete pomoi? Vi ste oformili (stvorili) va um tako da niste sigurni ta znai pomo i potreba, i doveli ste sebe samog u sukob izmeu onoga to trebate i ta moete, izmeu neophodnog i mogueg. P: Ali zato mi tako radimo? M: Va um projektuje (stvara) strukturu, a vi poistoveijete (identifikujete) sebe sa tim. U prirodi je elje da pobuuje (nadahnjuje) um da stvara (kreira) svet za svoje ispunjenje. ak i mala elja molje da zapone dugi put (niz) delovanja; a ta je tek sa nekom veom eljom?! elja moe da proizvede (rodi) univerzum; njene snage (moi) su zauujue (udotvorne). ak i mala eravica moe da zapali veliku umu, tako ini elja potpaljujui (palei) vatre manifestovanja (ostvarivanja). Samo svrha stvaranja je ispunjenje elje. elja moe biti plemenita, ili grena (demonska), prostor (akash) je neutralan (neodreen) - on se moe puniti (ispuniti) sa onim to se eli: vi morate biti vrlo paljivi, to se tie onoga to elite. A kada vi elite da pomognete ljudima (narodu), oni su u njihovim posebnim (linim) svetovima zbog cilja (interesa) njihovih elja, tako da ne postoji drugi nain da im se pomogne osim kroz njihove elje. 75

Vi ih jedino moete uiti da imaju ispravne elje, tako da oni mogu da se uzdignu iznad njih i da mogu da budu osloboeni od urbe da stvaraju i ponovo stvaraju svetove elja, prebivalita bola i zadovoljstva. P: Ali dan mora doi kad e ou (parada) da se zavri, ovek mora umreti, a univerzum dolazi do svog kraja. M: Upravo onako kao kad usnuli ovek zaboravi sve i probudi se za novi dan, ili on umire i pojavljuje (raa) se u novom (drugom) ivotu, tako ine i svetovi elja i straha. Rastapaju se i nestaju. Ali univerzalni svedok, Svevinje Sopstvo, nikad ne spava i nikad ne umire. Veno Veliko Srce kuca i svakim otkucajem novi univerzum dolazi u postojanje (raa se). P: Da li je Ono svesno? M: Ono je iznad svega to um moe da shvati (pojmi). Ono je iznad postojanja i nepostojanja. Ono je da i Ne za sve, iznad i unutra, stvaraoc i transformator (unitavatelj), nezamislivo istinito (realno). P: Bog i Mahatma (Velika Dua), da li su oni jedno ili dvoje. M: Oni su jedno. P: Mora postojati neka razlika. M: Bog je Sveinitelj, Gnani je neinitelj. Bog sam za sebe ne kae: "Ja inim sve". njemu se stvari deavaju po njihovoj sopstvenoj prirodi. Za Gnanija sve je uraeno od Boga. On ne vidi razliku izmeu Boga i prirode. Oboje, i Bog i Gnani (Znalac) se znaju meusobno da su nepokretni (nepromenjivi) centar pokretanja (promenjivog), veni svedok prolaznog (nestalnog). Centar je taka praznine (prostora) a svedok je taka iste svesti; oni se znaju meusobno da su kao nita, te prema tome nita im se ne moe odupreti. P: Kako se to vidi i osea u Vaem linom iskustvu? M: Budui da nisam nitaa, Ja sam sve!? Sve je Ja, sve je Moje. Upravo kako se Moje telo pokree samo sa mojom pomilju o kretanju, tako se i stvari deavaju kako ja pomislim na njih. Shvatate li, ja ne radim nita. Ja samo vidim da se stvari deavaju. P: Da li se stvari deavaju zato to Vi hoete da se one dese, ili da li Vi elite da se one dese, kako se deavaju? M: I jedno i drugo (oboje). Ja prihvatam i ja sam prihvatan. Ja sam sve i sve sam Ja. Budui da sam svet, Ja se ne bojim sveta. Budui da sam sve, ega bi se plaio? Voda se ne plai vode, niti vatra vatre. Takoe ni ja nisam uplaen, jer sam Ja nita da bih mogao iskusiti (doiveti) strah, ili da budem u opasnosti. Ja nemam oblik niti ime. Vezanost za ime i oblik je ono to raa (proizvodi) strah. Ja nisam vezan, Ja sam nita, a nita se ne boji od nita. Suprotno (u suprotnom), sve se boji od Niega, jer kad stvari dodirnu Nita (Prazninu), one postaju nita. To je isto kao jama bez dna, to god padne u nju, nestaje. P: Da li je Bog osoba (linost)? 76

M: Sve dotle dok vi mislite o sebi kao o osobi, On je takoe osoba (linost). Kad ste vi sve, vi vidite i njega kao sve. P: Mogu li ja promenom ponaanja (dranja) da promenim injenice (dela, istinu)? M: Ponaanje je delo (injenica). Uzmite ljutnju. Ja mogu biti besan (furiozan), etajui se po sobi gore dole (tmo amo; ali u isto vreme Ja znam da Ja jesam (ko sam), centar mudrosti i ljubavi, atom isotg postojanja. Sve se stiava (smiruje) i um se utapa u tiinu (smirenost). P: Ipak, moda ste Vi ponekad ljuti?! M: Prema kome da budem ljuti i zbog ega? LJutnja je dolazila i rastvarala se (rastapala se) pri priseanju (imati na umu, podseanju) na ono to sam (na Mene). Sve je to igra guna (svojstava kosmike materije). Kada Ja poistovetim (identifikujem) Sebe sa njima, Ja sam njihov rob. Kada stojim odvojeno (nezavisno), Ja sam njihov gospodar. P: Moete li Vi, uticati na svet s Vaim stavom (ponaanjem)? Odvajajaui sebe od sveta, Vi gubite svu mogunost (nadu) da mu pomognete. M: Kako to moe biti? Sve sam Ja sam - da li ja ne mogu da pomognem Sebi? Ja se ne poistoveujem (identifikujem) sa nikim pojedinano (posebno), jer ja sam sve - i posebno i univerzalno (sveopte). P: Moete li onda pomoi meni, pojedinanoj osobi (linosti)? M: Ali Ja vam pomaem uvek - iz unutranjosti (Due). Moje sopstvo i vae sopstvo su jedno. Ja to znam, ali vi ne. To je sva razlika i to ne moe tako stalno trajati. P: A kako vi pomaete celom svetu? M: Gandhi je mrtav, ipak njegov um proima (rasprostire se) zemlju. Misao Gnanija (mudraca) proima oveanstvo i deluje neprekidno za dobrobit. Budui anonimna (bezimena), i dolazei iznutra, ona je monija i kompletnija (primoravajua). Na taj nain se svet usavrava (popravlja) - unutarnje potpomae i blagosilja spoljanje. Kada Gnani (mudrac) umre, On nije prisutan, na isti nain kao to reka nije vie kad se ulije u more; ime, oblik, ne postoje vie, ali voda ostaje i postaje jedno sa okeanom. Kad se gnani (mudrac) spoji (sjedini) sa univerzalnim umom, sva njegova dobrota i mudrost postaju nasledstvo (batina) oveanstva i uzdiu (unapreuju) svako ljudsko bie. P: Mi smo vezani za nau linost. Nau individualnost (posebnost), nau razliitost od drugih, mi cenimo (vrednujemo) jako mnogo. Vi izgleda da napadate (kritikujete) oboje kao beskorisne. Vae manifestovanje, od kakve je koristi (primene) za nas? M: Nemanifestovanost, manifestovano, individualno, personalno (lino) - (margina, saguna, vyakta, vyakti); sve su to samo rei, take (pitanja) posmatranja, mentalno delovanje (ponaanje). Nema istinitosti (realnosti) u njima. istina se doivljava (iskuava) u tiini. Vi se vezujete za lino - ali vi ste samo svesni da ste linost kad ste u nevolji (opasnosti) kada niste u nevolji vi ne mislite o sebi. P: Niste mi kazali o korienju (primeni) Nemanifestovanog. 77

M: Sigurno (svakako), vi morate spavati da biste se probudili. Vi morate umreti da biste iveli, vi se morate rastopiti (rastvoriti) da biste ponovo dobili novi oblik. Vi morate poruiti da biste ponovo gradili, unititi (transformisati) da biste kreirali (ponovo stvarali). Svevinji je univerzalni rastvara, koji nagriza svaku sadrinu (koja je u njemu), koji sagoreva (ytransformie) svaku prepreku (smetnju). Bez apsolutnog (sveopteg) negiranja svega tiranija (despotizam) stvari bila bi apsolutna (bezgranina). Svevinji je najvei usklaiva (harmonizer), garant (*) sveopte i savrene ravnotee ivota u slobodi. On vas rastapa i na taj nain ponovo utvruje (usposttavlja) vae istinsko bie. P: To je sve lepo (dobro) na njegovom sopstvenom nivou. Ali kako se to odvija u svakodnevnom ivotu? M: Dnevni ivot je ivot delovanja (akcije). Voleli vi to ili ne, vi morate funkcionisati (delovati). Bilo ta da radite za svoju sopstvenu korist (cilj, interes) akumulira se (nakuplja se) i postaje eksplozivno (razarajue); jednog dana se to oslobaa (odapinje) i stvara pusto u vama i vaem svetu. Kada vi obmanjujete (zavaravate) sebe da radite za dobrobit svih, to ini stvar jo gorom, jer vi ne treba da budete voeni vaim sopstvenim idejama o tome ta je dobro za druge. ovek koji proklamuje (obavetava) da zna ta je dobro za druge, je opsan. P: kako onda da se osoba angauje? M: Niti za sebe, niti za druge, ve za cilj samoga rada. Stvar (predmet) koja je vredna da se uradi ima svoju sopstvenu svrhu i smisao. Ne initi nita ima smisao neeg sasvim drugog. Ne vezuje (ne sputava). Bog nije stvorio stvar da slui drugoj. Svaka je stvorena za svoju sopstvenu korist. Poto je ona stvorena za sebe samu, ona ne sukobljava (ne uplie se). Vi koristite stvari i ljude za svrhe koje su njima tue (strane) i vi stvarate haos (pusto) sa svetom i samim sobom. P: Vae istinsko bie je stalno sa nama, Vi to kaete. Kako to da Ga mi ne primeujemo? M: Da, vi ste uvek Svevinji. Ali je vaa panja usredsreena na stvari, fizike ili mentalne. Kada je vaa panja dalje od stvari i nije fiksirana (usmerena) na neto drugo, u tom intervalu (razmaku) vi ste isto bie. Kada kroz praksu razluivanja i neveznosti (viveka - vairagya), vi izgubite uvid (oseaj) ula i mentalnih stanja, isto bie (sopstvo) izranja (pojavnjuje se) kao prirodno stanje. P: Kako da se uini kraj ovom oseaju odvojenosti? M: Sa usredsreenjem uma na "JA JESAM" na oseaj sopstva (bia) "ja sam ovo ili ono" se rastapa (nestaje); "ja sam jedino svedok" ostaje i to se takoe stapa (utapa) u "ja sam sve". Onda sve postaje Jedno i Jedan - svoj sopstveni, neodvojiv od Mene. Napustite ideju odvojenosti, "Ja" ("mene") i pitanje "ije iskustvo"? se nee pojavljivati. P: Vi govorite iz Vaeg sopstvennog iskustva? Kako bih ja to mogao uiniti svojim? M: Vi govorite o Mom iskustvu kao razliitim od vaeg iskustva, jer vi verujete da smo mi odvojeni. Ali mi nismo. Na dubljem nivou Moje iskustvo je i vae iskustvo. Zaronite (*) duboko unutar sebe samog i vi ete pronai to lako i jednostavno. Idite u smeru "JA JESAM". 78

25. VRSTO SE DRITE ZA "JA JESAM" Pitalac: Da li ste vi ikada radosni ili tuni? Da li vi poznajete radost i bol (alost)? Maharada: Nazovite ih kako elite. Za mene su oni samo stanje uma, a ja nisam um. P: Da li je ljubav stanje uma? M: Ponovo, to zavisi ta vi podrazumevate pod ljubavlju. elja je, naravno, stanje uma. Ali ostvarenje jedinstva je iznad uma. Za Mene, nita ne postoji sem njega (Jedinstva). Sve je Sopstvo, sve sam Ja sam. Videti sebe u svakome i svakoga u sebi najsigurnije (najpouzdanije) je LJubav. P: Kada vidim neto lepo (poeljno), ja to elim. Ko tano eli to? Sopstvo iili um? M: Pitanje je pogreno postavljeno. Ne postoji "ko". Postoji elja, strah, ljutnja, a um kae - ovo sam ja, ovo je moje. Ne postoji stvar, koja bi se mogla nazvati "ja" ili "moje". elja je stanje uma, viena i imenovana (nazvana) umom. Bez uma koji uvia (opaa) i imenuje, gde je elja? P: Postoji li tako neto kao opaanje bez imenovanja? Naravno. Imenovanje (nazivanje) ne moe ii iznad uma, dok je opaanje sama svesnost. P: Kada neko umre ta se stvarno deava? M: Nita se ne deava!! Neto postaje nita. Nita biva (je bilo), nita ostaje. P: Sigurno da postoji razlika izmeu ivota i smrti. Vi govorite o ivotu kao smrti i smrti kao ivotu. M: Zato se vi sekirate ako jedan ovek umre, a ne brinete bar malo o milionima koji umiru svakodnevno? Celi univerzumi implodiraju (stapaju) i eksplodiraju svakog momenta - da li da pleem za njima? Jedna stvar Mi je sasvim jasna: da sve to postoji, ivi i pokree se i ima sopstvenu bit u svesnosti, a Ja sam u i iznad te svesti. Ja sam u njoj kao svedok. Ja sam iznad toga kao Bie. P: Sigurno da Vi brinete kad je vae dete bolesno, sigurno da? M: Ja ne postajem frustriran (usplahiren). Samo inim najneophodnije. Ja ne brinem o budunosti. Ispravan odgovoro u svakoj situaciji je u Mojoj prirodi. Ja ne stajem da razmislim ta da radim. Ja delujem i kreem se (idem dalje). Rezultati ne utiu ne Mene. Ja ak i ne brinem da li su oni dobri ili loi. Makakavi da su oni, oni su tu - ako se vrate k Meni, ja se bavim njima ponovo. Ne postoji oseaja (shvatanja) svrhe u Mom radu bilo ega. Stvari se deavaju kako se deavaju- ne zbog toga o sam Ja uinio da se dese, ve je to zbog ja jesam da se one deavaju. U stvarnosti (istini) nita se nikada ne deava. Kada je um uznemirenon plee iva ples, kao to uznemirene vode jezera ine da Mesec plee u njihovom odsjaju. To je sve pojavljivanje usled pogrenih ideja. 79

P: Svakakao vi ste sveni mnogih stvari i ponaate se u saglsnosti sa njihovom prirodom. Vi gledate (postupate) na dete kao na dete, a odraslog kao odraslog. M: Upravo kao to ukus soli proima veliki okean i svaka pojedinana kap morske vode ima isti ukus, tako Mi svako iskustvo daje dodir (kontakt) istine (realnosti), uvek sveeg ostvarenja Mog sopstvenog bia. P: Da li ja postojim u vaem svetu, kao to Vi postojite (egzistirate) u mom? M: Naravno, vi jeste i Ja jesam. Ali samo kao take u svesnosti. Mi nismo nita odvojeno od svesnosti Ovo mora biti potpuno shvaeno; svet lebdi (visi) u svesnosti; nema svesnosti, nema sveta. P: Postoje mnoge take u svesti (svesnosti); da li su one mnogi svetovi? M: Uzmite san kao primer. U bolnici moe biti mnogo pacijenata, svi spavaju, svi sanjaju, svako sanja svoju sopstvenu privatnost, lini san, nesrodan, iskren (prirodan), kojii ima jedan zajedniki faktor - bolest. Slino, mi smo odvojili sebe u naem zamiljanju od istinitog (realnog) sveta opteg iskustva i zakljyili sebe u oblak (zamraenost) linih elja, strahova, slika i misli, ideja i koncepta (planova). P: Ovo mogu da razumem. Ali ta bi mogao biti uzrok ogromnim razlikama personalnih svetova? M: Razlike nisu tako velike. Svi snovi su super nametnuti (propisani) preko (od) zajednikog (opteg) sveta. Do izvesnog stepena oni oblikuju i utiu jedan na drugi (meusobno). Osnovna jednakost (sklad) deluje (upravlja) uprkos svega. U sutini (biti) toga svega lei (nalazi se) samo-zaboravljanje; neznanje ko sam ja. P: Da bih zaboravio, prethodno moram znati. Da li sam ja znao ko sam, pre nego to sam to zaboravio? M: Naravno. Samozaboravljanje je usaeno (pripada) u samo-znanje. Svesnost i nesvesno su dva aspekta (pogleda) ivota. Oni koegzistiraju (postoje zajedno). Da biste znali svet vi zaboravite sebe - da biste znali sebe vi zaboravite svet. ta je svet uopte? Kolekcija (skup) seanja. Prilepi se za jednu stvar, koja vredi, drite se vrsto za "JA JESAM" i napustite sve ostalo. Ovoi je sadhana. U realizaciji (ostvarenju) ne postoji nita za ta se treba drati i nita to treba zaboraviti. Sve je poznato, nita nije zapameno. P: ta je uzrok samo-zaboravljanja? M: Ne postoji uzrok, jer nema zaboravljanja. Mentalna stanja slede (prate) jedno za drugim, i svako iskorenjuje (brie) prethodno. Samo-seanje je jedno mentalno stanje, a samo-zaboravljanje je drugo. Ona se smenjuju kao dan i no. Istina (realnost) je iznad oba. P: Sigurno da mora postojati razlika izmeu zaboravljanja i nesaznavanja. Nesaznavanje ne treba uzrok. Zaboravljanje predstavlja prethodno saznavanje, a takoe i sposobnost ili nameru (tendenciju) da zaboravi. Ja prihvatam da ja nemogu istraivati (ispitivati) sa razumom nesaznajno, ali zaboravljanje mora imati neku osnovu. M: Ne postoji takva stvar kao nesaznavanje. Postoji samo zaboravljanje. ta je loe u zaboravljanju? Jednostavno je zaboravljati kao i seati se. 80

P: Nije li propast (nesrea) zaboraviti sebe? M: Isto tako loe kao i seati se sebe neprestano. Postoji stanje iznad zaboravljanja i nezaboravljanja - prirodno stanje. Seati se, zaboravljati - sve su to stanja uma, umne ograde, misaone ograde, svetovne ograde. Uzmimo jedan primer, ideja biti roen. Ja sam roen - to Mi je reeno. Ja se ne seam, reeno Mi je da u umreti. Ja to ne oekujem. Vi ste mi rekli da sam zaboravio, ili Ja oskudevam u imaginaciji. Ali Ja se samo ne mogu setiti onoga to se nikada nije desilo, niti oekivati potencijalno (moguno) nemogue. Tela su roena i tela umiru, ali ta je to za Mene? Tela dolaze i odlaze u svesnosti, a svesnost sama ima svoj izvor (koren) u Meni. Ja sam ivot, a Moji su um i telo. P: Vi kaete da je u temelju sveta samo-potpuno-zaboravljanje. Da bih zaboravio ja moram da se seam. ta sam zaboravio, da bih se setio? Ja nisam zaboravio da ja jesam. M: Ovaj "JA JESAM" takoe moe biti deo zablude (iluzije). P: Kako to moe biti? Vi mi ne moete dokazati (potvrditi) da ja nisam. ak i kad sam ubeen da ja nisam - ja jesam. M: Istina ne moe biti dokazana niti nedokazana. Unutar uma vi to moete, a iznad uma nemate potrebe. U realnom (istinitom), pitanje "ta je istina (realno)?" se ne pojavljuje (raa se). Manifestovano (saguna) i nemanifestovano (nirguna) nisu razliiti. P: U tom sluaju sve je istinito (realno). M: Ja sam sve. Kao ja sam sve je istinito. Odvojeno pd mene nita nije stvarno (istinito). P: Ja ne oseam da je svet rezultat pogreke. M: Vi to moete rei nakon potpunog istraivanja, ne pre. Naravno, kad vi razaznate i odbacite sve to je neistinito, ono to ostaje je istinito. P: Da li ita ostaje? M: Istinito ostaje. Ali ne budite obmanuti reima! P: Od pradavnih vremena, u toku bezbrojnih roenja, ja sam gradio i poboljavao (unapreivao) i ulepavao moj svet. On niti je savren, niti je nerealan (neistinit). To je proces (tok). M: Vi greite. Svet nema postojanje odvojeno od vas. U svakom momentu on je samo refleksija. (odraz) vas samih. Vi ga stvarate, i vi ga transformiete (razarate). P: I ponovo se gradi i usavrava. M: Da bi ga usavrili (poboljali) vi ga morate opovrgnuti. Mora se umreti da bi se ivelo. Ne postoji ponovno roenje, a da nema smrti (jedino kroz smrt). P: Va svet moe biti savren. Moj lini svet se poboljava (usavrava). M: Va lini univerzum ne postoji sam po sebi. On je samo ogranien i iskrivljen pogled istinitog. Nije univerzum onaj koji treba usavravanje (popravljanje), ve Va nain posmatranja (oekivanja). 81

P: Kako vi gledate na to? M: To je stanje (pozornica) u kojem se odigrava svetovna drama. Kvalitet predstave (dela), sve ono to je vredno (vano); nije ta akteri (uesnici) govore i rade, ve kako to rade i govore. P: Ja ne volim tu ideju o igri (lila). Ja bih radije uporedio svet sa radnim poljem u kome smo mi graditelji. M: Vi uzimate to suvie ozbino. ta ima loe u igri? Vi imate cilj (svrhu) jedino dotle dok niste kompletni (potpuni) purna; sve dotle punina, savrenstvo, je cilj. A kada ste vi potpuni (savreni) u sebi samom, potpuno integrisani (celoviti) iznutra i spolja onda vi uivate univerzum; vi se ne muite (napreete) uopte. Za necelovite (neostvarene) vi ete im izgledati da radite naporno, ali to je samo njihova obmana (iluzija). Sportista izgleda da ini ogromne napore, ali njegov jedini motiv je igra i paradiranje (razmetanje). P: Da li vi hoete (nameravate) da kaete da se Bog samo ali (igra), da je On angaovan u besciljnu (nekorisnu) akciju? M: Bog nije samo istinit i dobar, On je takoe prelep (satyam - shivam - sundaram). On stvara lepotu. P: Dakle, onda je lepota njegov cilj! M: Zato vi uvodite (umeete) cilj? Cilj (svrha) uplie (stavlja do znanja), kretanje, promenu, oseaj nesavrenosti (nedovoljnosti). Bog ne tei lepoti - sve to On radi je prelepo (lepota). Da li bi vi rekli da cvet pokuava da bude lep? On je lepota po samoj svojoj prirodi. Slino tome Bog je savrenstvo Sam po Sebi, a ne napor (pokuaj) za savrenstvom. P: Cilj ispoljava sebe u lepoti. M: ta je lepo (lepota)? Sve ta se opaa s blaenstvom (savrenom sreom) je lepo. Blaenstvo je sutina lepog. P: Vi govorite o Sat - Chit - Anandi (Postojanje - Svest - Blaenstvo). To ja jesam je jasno (oevidno). Da ja znam je jasno. To ja sam srean nije potpuno jasno. Gde je moja srea nestala ((otila)? M: Budite potpuno svesni vaeg sopstvenog bia i vi ete biti neprekidno u blaenstvu. Poto vi odvodite (sklanjate) svoj um od sebe samog i inite da on luta tamo gde vi niste (po onome to vi niste), vi gubite va oseaj o dobrobiti, da budete dobro. P: Postoje dva puta pred nama - put napora (yoga marga), i put lagodnosti (bhoga marga). Oba vode istom cilju - osloboenju. M: Zato vi zovete bhoga (lagodnost) putem? Kako vam lagodnost moe doneti osloboenje? P: Savren isposnik (yogi) e nai istinu. Savren uivalac (bhogi) takoe e doi do nje. M: Kako to moe biti? Nisu li oni kontradiktorni (suprotstavljeni)? P: Ekstremi se sureu. Biti savren bhogi (uivalac) je mnogo tee nego biti savren yogi (isposnik). 82

Ja sam ponizan ovek i ne smem se usuditi da procenjujem vrednost (merilo). Oba, i yogi i bhogi, na kraju krajeva, su zabrinuti (zainteresovani) sa traganjem za sreom. Yogi je eli neprestano, bhogi je zadovoljan sa prekidima. esto bhogi tei (udi) jae (snanije) nego yogi. M: Kakva je vrednost vae sree kad vi morate da teite i radite za nju? Srea je spontana (prirodan, izvorna) i beznaporna (laka). P: Sva bia tragaju za sreom. Smisao je samo drugaiji. Neki je trae unutra i zato su nazvani yogiji. Neki je trae napolju i proglaeni su krivim (osueni su) kao bhogiji. Ipak oni su potrebni jedni drugima (meusobno). M: Zadovoljstvo i bol se smenjuju naizmenino. Srea je nepromenjiva (neuzdrmana). Ono to vi moete traiti (tragati za tim) i nai nije prava stvar. Naite ono to nikad niste izgubili, naite neotuivo.

26. LINOST (PERSONALNOST), PREPREKA Pitalac: kako ja mogu da sagledam, svet je kola yoge, a sam ivot je yoga praksa. Svako udi za savrenstvom, a ta je yoga nego tenja za veim (jedinstvom). Nema nieg prezrenog (*) u vezi "obinog" ("jednostavnog") oveka (ljudi) i njihovih "zajednikih" ("optih") ivota. Oni tee toliko snano i pate isto kao i yogiji, jedino to oni nisu svesni njihovog stvarnog cilja. M: Na koji su nain vai obini (opti, jednostavni) ljudi - yogiji? P: njihov konani cilj je isti. Ono to yogi ostvaruje pomou odricanja (tyaga), obini ovek to ostvaruje putem iskustva (bhoga). Put bhoge je nesvestan i prema tome ponavljajui (*) i produen (dugo traje), dok je put yoge promiljen i intenzivan (napet) i, prema tome, moe biti bri. M: Moda se periodi yoge i bhoge maizmenino smenjuju, prvo bhogi, zatim yogi, onda ponovo bhogi, onda ponovo yogi. P: ta tu moe biti svrha (cilj)? M: Slabe elje mogu da se ne prihvate (odbace) pomou ispitivanja i meditacije, ali jake elje, duboko ukorenjene moraju biti ispunjene i njihovi plodovi, slatki ili gorki, kuani (oprobani). P: Zato bi mi onda hvalili yogije a nipodatavali bhogije? Svi su yogiji na neki nain. M: Na ljudskoj skali vrednosti promiljen napor se smatra dostojnim hvale. U stvarnosti oba i yogi i bhogi slede svoju sopstvenu prirodu saglasno prilikama i mogunstima. Yogijski ivot je rukovoen jednom eljom - nai Istinu; bhogi slui mnogo gospodara. Ali bhogi postaje yogi, a yogi moe da se ponovo vrati na put bhoge. Konani rezultat je isti. P: Buda je objavio da je rekao da je strahovito vano uti da postoji prosvetljenje, potpuni preobraaj i transformacija (prosvetljenje) u svesnosti. Dobra vest se moe uporediti sa iskrom u brodskom tovaru pamuka; polako ali nemilosrdno ceo tovar ona e pretvoriti u pepeo. Slino e i dobra vest o prosvetljenju, ranije ili kasnije, doneti transformaciju (preobraaj). 83

M: Da, prvo sluanje (shravana), zatim zapamivanje (smarana), razmiljanje (manana) i tako dalje. Mi smo na poznatom terenu. ovek koji je uo vest postaje yogi, dok ostali nastavljaju u njihovoj bhogi. P: Ali vi se slaete da ivei ivot - jednostavno ivei ljudski ivot u svetu, budui roen da umre i umirui da bude roen - napredan (duhovan) ovek sa svojom istom (lakom) zapreminom (masom) nae svoj put upravo kao to reka nae svoj put do mora sa istom masom vode koju skupi. M: Pre nego to je postojao svet bila je svest. U svesnosti on je doao u bitisanje (postojanje), u svesnosti je trajao (traje), i u istoj svesnosti (svesti) e nestati (rastopiti se). U temelju (korenu) svega je oseaj "JA JESAM". Stanje uma: "postoji svet" je drugorazredno (sporedno), jer da bih bio, ne trebam svet, svet treba Mene. P: elja za ivotom je izvanredna (strahovita) stvar. M: Ipak, vea je sloboda od zalaganja za ivotom. P: Sloboda od kamena? M: Da, slobodfa od kamena, i mnogo vie pored toga. Sloboda neograniena i svesna. P: Da li je linost potrebna za skupljanje iskustva? M: U stanju u kakvom ste vi sad, linost je samo prepreka (smetnja). Samopoistoveivanje sa telom moe biti dobro za dete, ali istinsko odrastanje (napredovanje) zavisi od sklanjanja tela s puta. Normalno, ve u ranom periodu ivota treba prerasti elje zasnovane na telesnom. ak i bhogi, koji ne odbacuje uivanja, ne bi trebalo da tei (stremi) za onim eljama, koje je ve iskusio (oprobao). Navika, elja za ponavljanjem, frustrira (osujeuje) oboje i yogija i bhogija. P: Zato vi samtrate da persona (vyakti) nije od vanosti i ne vrednujete je? Linost je primarni faktor nae egzistencije. Ona zauzima celokupnu predstavu (ivot u svetu). M: Sve dok vi ne vidite da je to smo navika, sagraena na seanju, podstaknuta eljom, vi ete misliti o sebi kao linosti - koja ivi, osea, misli, deluje, odmara se, uiva ili pati. Postavite sebi pitanje, zapitajte se, "da li je to tako?", "ko sam ja?", "ta je iza i iznad svega ovoga?" I uskoro ete uvideti vau pogreku. A u samoj prirodi pogreke jeste da prestaje da bude, kada se uoi (uvidi). P: Yogu ivljenja, samog ivota, moemo nazvati Prirodna Yoga (nisarga yoga). To me podsea na Svevinju Yogu (Adhi Yoga), koja se spominje u Rig-Vedi, i koja je opisana kao venanje ivota sa umom. M: ivot koji se ivi misaono (osmiljeno), u punoj svesnosti, je sama po sebi Nisarga Yoga (Prirodna Yoga). P: ta znai venanje ivota i uma? M: iveti u spontanoj svesnosti, svesnosti beznapornog (spontanog) ivljenja, potpuno zainteresovan za svoj ivot - sve ovo je ukljueno. 84

P: Shorada Devi, supruga Sri Ramakrine Paramahamse, imala je obiaj da ukori svoje uenike zbog suvie velikog napora. Ona ih je uporedila sa mangoima na drvetu, koji su otkinuti pre nego to su sazreli. "Zato urba (uriti)?", ona je obino govorila. "Saekajte dok potpuno ne sazrite, razmekani i slatki (ljubazni)." M: Koliko je ona bila u pravu! Ima ih tako mnogo koji smatraju zoru (svitanje) za podne, trenutno iskustvo za potpunu realizaciju (ostvarenje) i unitavaju ak i ono malo to su dobili (ostvarili) neumerenim ponosom (oholou). Poniznost i mirnoa (smirenost) su bitni za tragaoca (sadhaku), koji je napredan. Jedino potpuno sazreo gnani (mudrac) moe dopustiti sebi potpunu spontanost (prirodnost). P: Postoje izgleda kole yoge gde je student posle prosvetljenja obavezan da bude u tiini (utnji) od 7, ili 12, ili 15, ili ak 25 godina! ak je Bhagavan (Svevinji) Sri Ramana Maharshi nametnuo (propisao) Sam Sebi 20 godina utanja (tiine) pre nego to je poeo da poduava. M: Da, unutarnji plod mora da sazri. Dok se to ne desi, disciplina (sadhana) ivljenja u svesnosti, mora da se nastavi. Postepeno praksa (sadhana) postaje sve vie i vie prefinjena (suptilnija), dok ne postane potpuno (konano) .... (*) ... P: Krishnamurti takoe govori o ivljenju u svesnosti. M: On je uvek ciljao (teio) direktno u "bitno" ("osnovno") - "konano". Da, konano sve se yoge zavravaju u vaoj Adhi yogi (Svevinjoj yogi), venanju svesti (neveste) - sa ivotom (mladoenjom). Svesnost i bie (bit-sad-chit) se susreu u blaenstvu (ananda). Da bi se blaenstvo rodilo (nastalo) mora postojati spajanje (susret), kontakt, potvrivanje (ostvarivanje) jedinstva u dualnosti. P: Budha je takoe rekao da je za postizanje nirvane neophodno postojanje ivih bia. Svesnosti je neophodan ivot da bi rasla (napredovala). M: Svet sam po sebi je kontakt (dodir) - ukupnost svih kontakata aktuelizuje se (ostvaruje se) u svesnosti. Duh dodiruje materiju, a svesnost sledi (daje) rezultate. Takva svesnost, kada se uprlja (okrui) sa memorijom (seanjem) i oekivanjem postaje prepreka (ograda). isto iskustvo ne vezuje (sputava); oekivanje uhvaeno (zarobljeno) izmeu elje i straha je neisto (greno) i stvara karmu ((sudbinu). P: Moe li postojati srea u jedinstvu? Ne zahteva li svaka srea obavezno kontakt, prema tome dualitet? M: Nema nita loe u dualnosti sve dok ona ne stvara konflikt (sukob). Mnotvo irazliitost bez sukoba je radost. U istoj svesnosti je svetost. Za toplotu (oduevljenje), potreban je kontakt. Iznad jedinstva postojanja je jedinstvo ljubavi. LJubav je smisao i svrha dualnosti. P: Ja sam usvojeno dete. Moga pravog oca nisam upoznao. Majka mi je umrla kad sam se rodio. Moj hranitelj (ouh), zamolio je svoju suprugu, koja nije imala dece, da me usvoje - sasvim sluajno. On je jednostavan (obian) ovek - poseduje tovarna kolica i vozi. Moja majka je domaica. Sada imam 24 godine. Poslednjih dve ipo godine sam putovao, neumorno, tragajui. elim da ivim dobrim (potenim) ivotom, svetim ivotom. ta treba da radim? 85

M: Idite kui, preuzmite teret posla svog oca, pazite na svoje roditelje u njihovoj starosti. Oenite devojku koja vas eka, budite lojalni (*), budite jednostavni, budite ponizni. Skrivajte svoje vrline, ivite smireno. Pet ula i tri kvaliteta prirode (gunas) su vaih osam stupnjeva yoge. A "JA JESAM" je Veliki Podsetnik (mahamantra). Moete iz njih nauiti sve to vam je potrebno da znate. Budite paljivi, istraujte neprestano. To je sve. P: Ako samo ivljenje ivota oslobaa, zato svi nisu osloboeni? M: Svi e biti osloboeni. Nije vano ta vi ivite, ve kako ivite, to je vano. Ideja prosvetljenja je od vrlo velike (*) vanosti. Samo saznanje da postoji takva mogunost, menja potpuno ljudsku perspektivu. To deluje kao zapaljiva ibica u gomili suve strugotine. Svi veliki uitelji nisu radili nita drugo. Mrvica (iskra) istine moe da sagori planinu lai. Suprotno je takoe istina. Sunce istine ostaje sakriveno iza oblaka samo - poistoveivanja sa telom. P: Ovo rasprostiranje (irenje) dobre vesti (evanelja) prosvetljenja izgleda je vrlo vano. M: Samo sluanje (saznanje) o njoj (toj vesti o prosvetljenju), je obeanje (nada) prosvetljenja. Samo susret sa guruom je osiguranje prosvetljenja. Savrenstvo je posveenje (predanje) ivota i stvaralaki napor. P: Da li ostvareni ovek ikada misli: "Ja sam ostvaren?" Nije li on iznenaen kad mu ljudi ukazuju veliku panju? Ne smatra li on sebe za obino (svakodnevno) ljudsko bie? M: Niti obino, niti ekstra obino. Samo biti svestan i nean (srdaan) - intenzivno (duboko). On posmatra sebe bez povlaivanja (zadovoljavanja) u samo - odreivanjima i samo poistoveivanjima. On ne zna sebe kao mesto odvojeno od sveta. On je svet. On je potpuno osloboen sebe, kao oveka koji je veoma bogat, ali neprestano poklanja svoje bogatstvo. On nije bogat jer on nema nita; on nije siromaan, jer on daje (poklanja) izobilno (preobilno). On je upravo bez svojine. Slino, ostvareni ovek je bez ega; on je izgubio sposobnost da se identifikuje (poistoveuje) sa bilo im. On je bez odredita, bez mesta (boravita), iznad prostora i vremena, iznad sveta. On je iznad (izvan) misli i rei. P: Dobro, to je duboka (najvea) tajna za mene. Ja sam obian (jednostavan) ovek. M: Vi ste onaj koji je dubok (skriven), kompleksan (zapetljan), tajanstven, teak za rzumevanje. Ja sam jednostavnost sama, u uporeenju sa vama. Ja sam ono to jeste - bez ikakvog razlikovanja (posebnpsti) biti to unutra ili spolja, bilo moje ili vae, dobro ili loe. Ono to je svet, ja jesam, ono to sam Ja, svet jeste. P: Kako se to desilo da svaki ovek stvara svoj sopstveni svet? M: Kad veina ljudi spava, svako sanja svoj sopstveni san. Jedino se onda pojavljuje pitanje o mnogim razliitim snovima (u budnom stanju) kad se oni svi vide kao snovi, kao neto zamiljeno. P: ak i snovi imaju temelj (osnovu). M: U seanju. ak i onda, ono to je zapameno, je samo drugi san. Seanje neistine (lanog) moe dati jedino izvor (pojavljivanje) neistini. Nema nita loe u seanju kao takvom. Ono to je neistinito je njegov sadraj. 86

Zapamtite injenice, zaboravite miljenja. P: ta je injenica (fakat)? M: Ono to je opaeno pri (u) istoj svesnosti, nedodirnuto (prirodno) eljom i strahom je fakat (injenica).

27. BESPOETNOST POINJE VENO Pitalac: Prethodnog dana sam Vas pitao o dva puta napredovanja (evolucije) - odricanja i uivanja (yoge i bhoge). Razlika nije toliko velika kako ti izgleda - yogi se odrie da bi uivao, bhogi uiva da bi se odricao!? Yogi se prvo odrie, a bhogi prvo uiva. M: Pa ta? Ostavite yogija njegovoj yogi, a bhogija njegovoj bhogi (uivanju). P: Put bhoga meni izgleda bolji. Yogi je kao zeleni mango, odvojen od drveta neprestano i ostavljen da sazri u slamnoj koari. Bez vazduha i pregrejan, on ne zri, ali pravo cvetanje (cvet) i miris su izgubljeni. Mango ostavljen na drvetu raste do pune veliine, boje i slatkoe, i uiva na svaki nain. Ipak, na neki nain, yoga donosi sve hvale, a bhoga sva prokletstva. Kako ja to vidim, bhoga je bolja od yoge. M: Zbog ega tako govorite?? P: Ja sam posmatrao yogije i njihove ogromne napore. ak i kad postanu ostvareni, ima neeg gorkog ili jetkog (oporog) u tome. Ono izgleda provode mnogo vremena u transevima (ekstazama), a kada govore, oni uglavnom izgovaraju njihove svete knjige. U njihovom najboljem izdanju su takvi gnani -(mudraci) kao cvetovi- savreni, ali samo mali cvetovi, irei (pronosei) svoj miris u malim radijusima (odstojanjima). Postoje i neki drugi koji su kao ume - bogati, raznoliki, ogromni, puni iznenaenja, svetovi u njima samima. Mora postojati razlog za ovu raznolikost (razliitost). M: Dobro, vi tako kaete. Po vama jedan zadobija podvige (dobrobiti) u svojoj yogi, dok se drugi rascetava u bhogi. P: Nije li to tako? Yogi se plai ivota i traga za mirom, dok je bhogi avanturista (pustolov), pun duha, ide napred. Yogi je vezan za jedan ideal, dok je bhogi uvek spreman da istrauje. M: Stvar je u tome: biti zadovoljan sa malim, ili teiti ka viem. Yogi je ambiciozan (astoljubiv), dok je bhogi vie pustolov (avanturista). va bhogi izgleda da je bogatiji i zanimljiviji, ali to nije tako u realnosti (istinitosti). Yogi je uvek oprezan, kao na otroj ivici noa. On mora da bude - da zaseca duboko i neno, da bi prodro (probio se) nepogreivo u mnoge naslage neistine (obmane). Bhogi oboava na mnogo oltara; yogi slui samo svom sopstvenom Sopstvu. Nema svrhe u suprotstavljanju (sukobljavanju) yogija bhogiju. Put koji vodi spolja (u prirodu) - pravritti, obavezno prethodi putu povratka (nivritti) - odricanje. Smeno je sedeti, davati miljenje (prosuivati) i deliti etikete. Sve doprinosi konanom savrenstvu. Neki kau da postoje tri aspekta (vida) stvarnosti: Istina - Mudrost - Blaenstvo. 87

Onaj koji traga za istinom postaje yogi, onaj koji traga za mudrou postaje gnani (mudrac); onaj ko traga za sreom postaje ovek od akcije (delovanja). P: uli smo o blaenstvu nedualnosti. M: Takvo blaenstvo je vie od prirode bilo kog mira. Zadovoljstvo i bol su plodovi delovanja - pravednosti i nepravednosti. P: ta ini razliku? M: Razlika je u davanju i grabljenju. Makakv da je put prilaza, na kraju svi postaju jedno. P: Poto ne postoji razlika u cilju, zato postoji razlika u prilazima? M: Neka svako deluje saglsno (u skladu) svojoj prirodi. Krajnji cilj (svrha) e biti ostvaren na svaki nain. Sve vae diskriminacije (razlikovanja) i klasifikacije su sasvim uredu, ali one ne postoje u Mom sluaju. Kao to opis sna moe biti detaljan i precizan, mada nema neku osnovu, tako i va obrazac (struktura) ne ini nita drugo do vae sopsrvene predpostavke. Vi poinjete sa jednom idejom i vi zavravate sa istom idejom u razliitoj odei. P: Kako vi vidite stvari? M: Jedna i sve su iste za Mene. Ista svesnost (chit) se pojavljuje kao bie (sat) - postojanje i kao blaenstvo (ananda). Chit (svesnost) u kretanju je Ananada (Blaenstvo). Svesnost (chit) u mirovanju je bie (postojanje). P: Vi ipak pravite razliku izmeu kretanja i mirovanja. M: U tiini govori ne-razliitost (posebnost). Rei donose razliku. Nemanifestovano (nirguna) nema ime, sva imena se odnose na manifestovano (saguna). Beskorisno je pokuavati (*) reima izraziti ono to je iznad rei. Svesnos (chidananda) je duh (purusha), svesnost je materija (prakriti) Nesavren duh je materija, savrena materija je duh. U poetku, kao i na kraju sve je jedno. Sve razlike (posebnosti) su u umu (chitta); ne postoji ni jedna u realnosti (chit) - istini. Kretanje i mirovanje su stanja uma i ne mogu postojati bez svojih suprotnosti. Samo po sebi nita se ne kree, nita ne miruje. Ogromna (alosna) je pogreka pripisivati mentalne konstrukcije apsolutnom postojanju. Nita ne postoji samo po sebi. P: Vi izgleda poistoveujete mirovanje sa Svevinjim stanjem. M: Postoji mirovanje kao stanje postojanja (bia) - atmaram. Prvo dolazi i odlazi, dok je istinsko mirovanje samo srce (sutina) akcije (delovanja). Svakako (naalost), jezik (govor) je mentalni alat (instrument) i deluje jedino u suprotnostima. P: Kao svedok, da li Vi radite ili mirujete? M: Svedoenje je iskustvo, a mirovanje je sloboda od iskustva. P: Mogu li oni koegzistirati (stapati), kao uzburkanost talasa i smirenost duboke koegzistencije (stapanja) u okeanu? 88

M: Iznad uma ne postoji tako neto (stvar) kao iskustvo. Iskustvo je dualistiko stanje. Vi ne moete govoriti o realnosti (istini) kao o iskustvu. Jednom kad se ovo shvati (razume) vi neete vie gledati na bivanje i postajanje kao odvojene i suprotne. U istini (realnosti) oni su jedno i nerazdvojivo, kao koren i grane istog drveta. Oboje mogu postojati jedino u svetlosti svesti, koja opet, izranja (raa se) u javi (saznanju) oseanja "JA JESAM". Ovo je glavna injenica (fakt). Ako ovo izgubite (ne spoznate), propustili ste sve. P: Da li je oseaj bivanja (postojanja "JA JESAM") jedino produkt iskustva? Velika objava (Mahavakya) tat - sat nije bilo samo (vie) nain pominjanja? M: togod da je reeno jedino je govor. tagod da je zamiljeno samo je misao. Stvarni smisao (znaenje) je neobjanjiv, mada moe da se iskusi (doivi). Mahavakya (tat- sat) je istina, ali vae ideje su lane (neistinite), jer su sve ideje (kalpana) lane. P: Da li je tvrenje: "Ja sam to" lano? M: Naravno! Tvrenje je mentalno stanje. U "To" ne postoji "JA JESAM". Sa saznanjem "JA JESAM" se pojavljuje. "To" je zamraeno (zasenjeno). Ali kao o zvezde blede kada se sunce raa, i kao to sa suncem dolazi svetlost, tako sa saznanjem sopstva dolazi blaenstvo (chidananda). Uzrok blaenstva je traen u "ne - ja" i na taj nain poela je prepreka (ropstvo). P: Da li ste Vi u Vaem svakodnevnom ivotu svesni Vaeg stvarnog (istinskog) stanja? M: Niti svestan, niti nesvestan. Ja ne trebam potvrivanja (ubeivanja). Ja ivim hrabro. Hrabrost je Moja sutina, koja je ljubav ivota. Ja sam osloboen od seanja i oekivanja, nezabrinut (ravnoduan) time ta Ja jesam ili ta nisam. Ja se ne odajem (ravoj navici) samoopisivanju; soham i brahmasmi ("Ja sam On", "Ja sam Svevinji") nemaju svrhu za Mene. Ja imam hrabrost da budem nita, i da vidim svet onakakv kakav jeste: nita. To zvui jednostavno, samo pokuajte! P: Ali, ta Vam daje hrabrost? M: Kako su izopaeni vai pogledi (shvatanja)? Treba li hrabrost da bude data? Vae pitanje sadri u sebi to da je uznemirenost normalno stanje, a da je hrabrost nenormalna. To je poseban krug. Uznemirenost i iekivanje su roeni od imaginacije (zamiljanja) - Ja sam slobodan od oboje. Ja sam jednostavno postojanje i nemam potrebe za niim da bih se na to oslanjao. P: Ako vi ne znate sebe, od koje je svrhe vae postojanje (bie) Vama? Da biste bili sreni sa onim to ste, Vi morate znati ono to jeste. M: Postojanje (bie) sija (osvetljava) kao saznanje, saznavanje je toplota (sutina) u ljubavi. To je sve jedno. Vi zamiljate odvojenosti i zabrinjavate sebe pitanjima. Ne zabrinjavajte sebe previe formulacijama (opisivanjima). isto postojanje (bie) ne moe biti opisano. P: Ako stvar nije saznata i uivana (prijatna), nije od koristi za mene. Ona moe postati deo mog iskustva, pre svega. M: Vi srozavate realnost (istinu) na nivo iskustva. Kako moe realnost (istina) zavisiti od iskustva, kad je ona sam temelj (adhar) iskustva. Realnost (istina) je u samoj injenici (faktu) iskustva, ne u njegovoj prirodi. Iskustvo je posle svega (na kraju krajeva), stanje uma, dok postojanje (istina) konano (sigurno) nije stanje uma. P: Ponovo sam zbunjen. Da li je postojanje odvojeno od saznavanja (spoznavanja)? 89

M: Odvojenost je pojavljivanje (spoljanost). Kao to san nije odvojen od snevaa, tako i saznavanje (spoznaja) nije odvojeno od postojanja (bia). San je sanja, saznavanje je znalac, razlika je samo verbalna. P: Mogu sad da shvatim (vidim) da su sat (postojanje) i chit (svesnost) jedno. Ali ta je sa blaenstvom (ananadom)? Postojanje i svesnost su uvek prisutni zajedno, ali blaenstvo zasija (sevne) samo povremeno. M: Neuznemireno stanje postojanja (biti) je blaenstvo; uznemireno stanje je ono to se pojavljuje kao svet. U nedualnosti (jedinstvu) postoji (vlada) blaenstvo; u dualnosti - ikustvo. Ono to dolazi i odlazi je iskustvo sa svojom dualnosti bola i zadovoljstva. Blaenstvo nije da bude saznavano. Jedno (osoba) je uvek blaenstvo, ali nikad blaena (srena). Blaenstvo nije kvalitet (svojstvo). P: Imam da Vam postavim jedno drugo pitanje. Neki yogiji ostvare svoj cilj, ali to nije od koristi drugima. Oni ne znaju, ili nisu sposobni da ti dele. Oni koji mogu da dele (podele drugima) ono to imaju, iniciraju druge. Gde lei razlika? M: Ne postoji razlika. Va pristup je pogrean. Ne postoje drugi da pomau. Bogat ovek, kad razdeli sve svoje bogatstvo svojoj porodici, ne ostaje mu ni krajcar (novi) da udeli prosjaku. Tako i mudar ovek (gnani) se liava (*) svih svojih moi i posedovanja. Nita, doslovno nita, se ne moe rei o njemu. On ne moe pomoi nikome, jer on je svako. On je siromah, a takoe i svoje siromatvo, lopov a takoe i svoj lopovluk. Kako se njemi moe rei da pomogne, kad on nije odvojen (poseban)? Ko misli o sebi kao odvojenom od sveta, neka on pomae svetu. P: Jo postoji dualnost, postoje pitanja, postoji potreba da se pomogne (za pomoi). Sa okrivljavanjem (osuivanjem) to je samo kao san, nita nije sotvareno. M: Jedino se moe pomoi u buenju iz sna. P: Potreban je probuiva (onaj koji probuuje). M: Opet, ko je u snu? Probuiva oznaava poetak kraja. Ne postoje veni snovi. P: ak kad je to bezpoetnost? M: Sve poinje sa vama. ta je drugo bezpoetnost? P: Ja poinjem sa roenjem. M: To je ono to vi kaete. Da li je to tako? Da li vidite sebe kao poetak? P: Ja sam poeo upravo sad. Sve sotalo je seanje. M: Upravo tako. Bezpoetnost poinje veno (zauvek). Na isti nain, Ja dajem veno, jer Ja nemam nita. Biti nita, nemati nita, ne zadravati nita za sebe je najvei dar, najvea dareljivost. P: Da li postoji neka samo-zabrinutost (samo-zainteresovanost)? 90

M: Naravno, ja sam samo - zainteresovan (samo-odgvoran), ali sopstvo je sve. U praksi Ja oblikujem dobru volju, neisrcpnu i univerzalnu. Vi moete to nazvati ljubavlju, sveproimajuu, sve - ublaujuu (sve - iskupljujuu). Takva ljubav je vrhovno (savreno) aktivna - bez oseanja (bez napora).

28. SVA PATNJA SE RAA IZ ELJA Pitalac: Ja dolazim iz daleka. Imam neka unutarnja iskustva, moja sopstvena, i eleo bih da uporedim zapaanja. Maharada: Na svaki nain. Da li vi poznajete sebe? P: Ja znam da ja nisam telo. Niti sam um. M: ta vas navodi da to kaete? P: Ja ne oseam da sam u telu. Oseam da sam svuda. U pogledu uma, ja mogu da ga takorei iskljuim ili ukljuim. To mi daje oseaj da ja nisam um. M: Kada vi doivljavate sebe da ste svuda u svetu, da li vi ostajete odvojeni od sveta? Ili ste vi svet? P: I jedno i drugo. Ponekad oseam sebe da nisam ni telo, ni um, ve jedno jedino svevidee oko. Kada idem dublje u to, vidim sebe da sam sve to vidim i svet i ja postajemo jedno. M: Vrlo dobro, a ta je sa eljama? Imate li neke? P: Da, one dolaze kratko i povrno. M: I ta vi radite sa njima? P: ta mogu da radim? One dolaze, one odlaze. Ja ih posmatram. Ponekad ja vidim moje telo i moj um kako su angaovani u njihovom ispunjavanju. M: Koje su elje bile ispunjene? P: One su deo sveta u kojem ivim. One su upravo tamo kao drvee i oblaci. M: Nisu li one znak neke nesavrenosti? P: Zato bi one bile to? One su takve kakve jesu, a ja sam onakav kakav sam. Kako moe pojavljivanje i nestajanje elja uticati na mene? Naravno one utiu na oblik i sadraj uma. M: Vrlo dobro. ta je vaa profesija? P: Ja sam zatvorski oficir (brine o bivim zatvorenicima). M: ta to znai? 91

P: Maloletni okrivljeni se putaju na probni rad i postoje posebne ustanove i oficiri (zatvorski) koji posmatraju njihovo ponaanje i pomau im da dobiju obuku (osposobljavanje) i nau posao. M: Morate li vi da radite. P: Ko radi? Rad se deava. M: Imate li potrebu da radite? P: Rad mi je potreban zbog novca. Ja ga volim, jer me on dovodi u kontakt sa ivim biima. M: Zato vam oni trebaju? P: Oni mogu mene da trebaju i to je njihova sudbina, koja ini da ja uzimam da radim. To je ivot na kraju krajeva. M: Kako ste vi doli (dospeli) u sadanje stanje? Uenja Sri Ramana Maharshija su me dovela na moj put. Zatim sam sreo Douglasa Hardinga, koji mi je pomogao pokazavi mi kako da radim na pitanje: "Ko sam ja?" M: Da li je to bilo odjedanput ili postepeno? P: To je bilo sasvim nenadano (iznenada). Kao neto sam zaboravljeno to se vratilo nazad u um. Ili kao iznenadni bljesak razumevanja. "Kako jednostavno", rekao sam, "kako jednostavno; ja nisam ono to sam mislio da sam! Ja nisam ni posmatra ni posmatrano; ja sam samo posmatranje." M: ak ne ni posmatranje, ve onaj koji ini to posmattranje moguim. P: ta je ljubav? M: Kad je oseaj razlike u odvojenosti odsutan, to moete nazvati ljubav. P: Zato je toliki naglasak (stres) na ljubav izmeu mukarca i ene? M: Zato to je elemenat (osnov) sree u tome tako naglaen (istaknut). P: Nije li to u svakoj ljubavi? M: Ne obavezno (neminovno). LJubav moe izazvati bol. Vi to zovete tad saoseanje. P: ta je srea? M: Harmonija (sklad) izmeu spoljanjeg i unutranjeg je srea. S samopoistoveivanje (identifikovanje) sa spoljnim uzrocima (stvarima) je patnja. P: Kako se deava samopoistoveivanje? M: Sopostvo po svojoj prirodi zna jedino sebe. Zbog nemanja (oskudice) iskustva togod ono opazi to samtra da je ono samo. Udareno (povreeno), ono ui da pazi (viveka) i da ivi samo (vairagya). Kada ispravno ponaanje (uparati) postane normalno, snana unutarnja tenja (mukmuksutva) 92 druge strane,

pokree ga da traga za svojim izvorom. Svea (svetlost) tela je upanjena i sve postaje jasno i svetlo (atmaprakash). P: ta je stvarni uzrok patnje? M: Samopoistoveivanje sa ogranienim (vyaktitva). Senzacije (oseaji) kao takve, makoliko jake, ne proizvode patnju. To je um, zbunjen pogrenim idejama, okoreo razmiljajui: "Ja sam ovo", "ja sam ono", koji se plai guvitka i udi za dobitkom (napredovanjem) i pati kad je osujeen (frustriran). P: Moj prijatelj je imao strane (uasne) snove iz noi u no (neprestano). Odlazak na poinak je bio teror za njega. Nita mu nije moglo pomoi. M: Drutvo stvarno (isitnski) dobrih bi mu pomoglo. P: ivot sam po sebi je nona mora. M: Plemenito prijateljstvo (satsang) je svevinji lek za sve bolesti, fizike i mentalne. P: Uglavnom se ne moe nai takvo prijateljstvo. M: Tragajte unutra. Vae sopstveno Sopstvo je va najbolji prijatelj. P: Zato je ivot tako pun suprotnosti (kontradikcija)? M: On slui (stremi) slamanju (unitenju) mentalnog ponosa. Mi moramo shvatiti kako smo jadni (beznaajni) i bespomoni. Sve dotle dok mi zavaravamo sebe sa onim to mi zamiljamo da smo, da znamo, da imamo, da radimo, mi smo zaista u tunoj nevolji (neprilici). Jedino u potpunoj samonegaciji (odricanju) postoji ansa da otkrijemo nae istinsko bie. P: Zato je toliko stresa (bola) pri samoodricanju? M: Isto toliko koliko i za samoostvarenje (realizaciju). Lano ja (Sopstvo) mora biti naputeno pre nego to istinsko Sopstvo moe biti pronaeno. P: Sopstvo (ja) koje Vi smatrate (tvrdite) lanim za mene je najtunije stvarno. To je jedino ja (Sopstvo) koje ja znam. Ono to vi nazivate istinskim Sopstvm je samo koncept (pojam), nain govora, kreacija (produkt) uma, jedan privlaan duh. Moje svakodnevno Sopstvo (ja) nije lepo, ja priznajem (se slaem), ali ono (ja) je moje sopstveno i jedino. Vi kaete da ja jesam, ili imam, drugo (istinsko) Sopstvo. Da li ga Vi vidite - da li je ono istinito za Vas, ili da li Vi elite da ja poverujem ono to i Vi sami ne vidite? M: Ne skaite (jurite) brzo za zakljucima. Konkretna (stvarna) potreba nije istinita, zamiljena poptreba nije lana. Percepcije (opaanja) zasnovane na osetima i uobliene u memoriju (seanjem) zahtevaju (sadre u sebi) posmatraa, iju prirodu nikad niste pokuali (pomislili)) da istraite. Dajte tome punu panju, istraujte to sa voljenom panjom i vi ete otkriti visine i dubine postojanja (Sopstva) o kojima uopte niste sanjali, zaokupljeni, kao to ste, u vau slabanu sliku (predstavu) o sebi. P: Moram biti u dobrom (pravom) raspoloenju da bih uspeno (plodonosno) istraivao sebe samog. 93

M: Morate biti ozbiljni (nepokolebljivi), odani (s ciljem), istinski zainteresovani. Morate biti puni elje za dobrobiti za sebe samog. P: Ja sam sebian, uredu (dobro). M: Ne niste. Vi celo vreme unitavate sebe samog, a vi sami (*) sluei udnim dobrima, tetnim i lanim. Na svaki nain budite sebini - ispravnim putem. elite sebi najbolje, radite na onome to je dobro za vas. Razorite sve prepreke (to stoji) izmeu vas i sree. Budite sve - volite sve - budite radosni - pruajte radost. P: Zato ima tako mnogo patnje u ljubavi? M: Sva patnja je roena iz elje. Istinska ljubav nije nikad razoaravajua (osujeena). Kako moe oseaj jedinstva biti razoaravajui (frustrirajui)? Ono to moe biti razoaravajue je elja za ispoljavanjem (izraavanjem). Takva elja je od uma. Kako je to sa svim mentalnim stvarima, razoarenje je neminovno. P: Kakvo je mesto (uloga) seksa u ljubavi? M: LJubav je stanje postojanja (bia). Seks je nergija. LJubav je mudra, seks je slep. Jednom kad se shvati istinska priroda ljubavi i seksa, nee biti sukoba (konflikta) ili konfuzije (zabune). P: Ima mnogo seksa bez ljubavi. M: Bez ljubavi sve je zlo. Sam ivot bez ljubavi je zlo. P: ta da inim da volim? M: Vi ste ljubav sami po sebi - kada niste uplaeni. 29. IVETI JE JEDINI CILJ IVOTA Pitalac: ta znai ne uspeti u yogi? Ko je neuspean u yogi? (yoga bhrashta)? Maharada: To je samo pitanje nekompletnosti (necelovitosti). Onaj koji ne moe da kompletira (dovri) svoju yogu iz nekih razloga naziva se (smatra se) neuspenim u yogi. Ovakav neuspeh (neizvrenje) je samo privremen, jer ne moe biti neuspeha (poraza) u yogi. Bitka se uvek dobija, jer to je borba izmeu istinitog i lanog. Lano nema anse. P: Ko ne uspeva? Osoba - persona (vyakti) ili sopstvo (vyakta)? M: Pitanje je pogreno postavljeno. Nema uopte pitanja o neuspehu, niti u kratkoj trci (putu) niti u dugoj. To je kao putovanje dugakim i tekim (napornim) putem u nepoznatom kraju. Od svih bezbrojnih koraka postoji jedino (samo) poslednji koji vas dovodi do vaeg odredita. Ipak vi neete smatrati sve prethodne korake kao neuspene. Svaki vas dovodi blie vaem cilju, ak i kad morate da se vratite nazad da premostite (zaobiete) prepreku. U stvarnosti svaki vas korak dovodi do vaeg cilja, jer biti uvek u kretanju (napredovanju), uei, otkrivajui, otpetljavajui, je vaa vena sudbina. iveti je jedini cilj ivota. Sopstvo ne poistoveuje sebe sa uspehom ili neuspehom - sama ideja o postojanju (neko u svetu) ovo ili ono je nezamisliva. Sopstvo razume da su uspeh i neuspeh relativni (povezani) i 94

uslovljeni, da su oni sama osnova i potka (*) ivota. Uite od oboje i idite iznad. Ako niste nauili, ponovite. P: ta treba da nauim? M: Da ivite bez samo-zabrinutosti. Zbog toga morate znati vae sopstveno isitnsko bie (snjarupa) kao nesavladivo, hrabro (bez straha), uvek pobedniko (pobedonosno). Jednom kada vi saznate sa potpunom sigurnou da vam nita ne moe nakoditi, sem vae sopstvene imaginacije, (uobraenja), vi dolazite do toga da ne obraate panju na vae elje i strahove, koncepte (pojmove) i ideje i ivite samo sa istinom. P: ta moe biti razlog da neki ljudi uspevaju a drugi ne u yogi? Da li je to sudbina ili karakter, ili jednostavno sluaj? M: Niko nikad ne neuspeva u yogi. To je jedino stvar brzine (tempa) napretka. On je spor u poetku i brz (rapidan) na kraju. Kad je neko potpuno sazreo (spreman), realizacija (ostvarenje) je eksplozivna (nagla). To se deava spontano (prirodno), ili pri najmanjem (najlakem) nagovetaju. Brzo nije bolje od sporog. Sporo sazrevanje i brzo cvetanje se smenjuju. Oba su prirodna i ispravna. Ipak, sve ovo je takoe jedino u umu. Kako Ja vidim to ne postoji stvarno nita od toga. U velikom ogledalu svesti (svesnosti) slike se pojavljuju i nestaju i jedino im seanje daje kontinuitet. A seanje je materijalno - propadljivo (razorivo), prolazno, kvarljivo (koje nestaje). Na takvim klimavim (slabim) temeljima mi gradimo oseaj (smisao, sutinu) linog postojanja - nejasnim (maglovit), nestalnim (promenjiv) sanjalakim. Ovakvo nejasno (maglovito) ubeenje "Ja sam ovo ili ono" zamrauje (zamagljuje) nepromenjivo stanje iste svesnosti (svesti) i ini da verujemo da smo mi roeni, da patimo i da umiremo. P: Kao to se detetu ne moe pomoi u raenju, tako i ovek, prisiljen prirodom, ini napredak (progres). emu onda napor? Gde je potreba yoge? M: Postoji napredak sve vreme. Sve doprinosi (kree se) ka progresu. Ovo je progres u neznanju. Krugovi neznanja mogu biti stalno proirivani, no oni ostaju ipak ograde (zatvori). Blagovremeno (u pravo vreme) se pojavljuje Guru (koji vodi iz mraka u svetlost) da nas ui i inspirie da vebamo (praktikujemo) yogu i dogaa se sazrevanje (zrelost) kao rezultat od koga se drevna mo neznanja rastapa pred roenjem sunca mudrosti. Ali u stvarnosti (istini) se nita ne dogaa. Sunce (mudrosti) je uvek tu, nema za njega noi, um rascepljen sa idejom "ja sam telo" beskonano vrti svoju preu iluzije (zablude). P: Ako je sve deo prirodnog procesa, gde je (zato) tu potreba za naporom? M: ak i napor je deo toga (prirodnog procesa). Kada neznanje postane uporno (tvrdoglavo) i teko (gorko), a karakter postane izopaen, napor i bol od toga postaju neizbeni. U potpunoj poslunosti (saglsnosti) prirodi nema napora. Seme duhovnog ivota raste u tiini i u mraku do svog odrenog asa. P: Mi smo sluajno naili na neke velike ljude, koji su, u njihovim starim godinama postali detinjasti (bezazleni), uskogrudi (sitniavi), svadljivi (prgavi) i pakosni. Kako su mogli toliko da se pogoraju? M: Oni nisu bili savreni yogiji, te nisu imali potpunu kontrolu nad svojim telima. Ili, oni moda nisu vodili brigu da zatite svoja tela od prirodnog propadanja. Ne mogu se donositi zakljuci bez razumevanja svih faktora. Povrh svega, ne mogu se donositi osude (presude) o inferiornosti ili superiornosti. Mladost ima u sebi vie vitalnosti (prane) nego mudrosti (gnane). 95

P: Neko moe ostareti, ali zato treba da izgubi svu opreznost (pripravnost) i razboritost (sposbnost razluivanja)? M: Svesnost i nesvesnost, dok su u telu, zavise od stanja mozga. Ali je Sopstvo iznad oba, iznad mozga, iznad uma. Pogreka instrumenta se ne odnosi (ne utie) na njegovog korisnika. P: uo sam (reeno mi je) da realizovan ovek nee nikad da se ponaa (da uradi neto) neprikladno. On e se uvek ponaati na primeran nain. M: Ko je postavio primer? Zato se ne bi osloboen ovek ponaao mimo utvrenih konvencija? Onog momenta kada on postane predvidljiv, on ne moe biti slobodan. njegova sloboda lei u njegovom biu slobodnom da ispuni, potrebu trenutka, da poslua (se povinuje) potrebu (nunost) situacije. Sloboda koja podrazumeva da se radi ta se hoe (ko ta eli) je stvarno (zaista) nesloboda (zatvor), dok biti slobodan da se radi ta se mora, ta je ispravno, je stvarna sloboda. P: Ipak, mora biti neki nain kako prepoznati (protumaiti) ko je realizovan, a ko nije. Ako se jedan ne razlikuje (ne moe se razlikovati od drugog, od koje je onda on koristi? M: Onaj ko zna sebe (ostvareni) ne sumnja u to, niti ga je briga da li drugi prepoznaju njegovo stanje ili ne. Redak je realizovan ovek koji obelodanjuje (otkriva) svoju realizaciju (samoostvarenje) i sreni su oni koji ga sretnu, jer to on ini za njihovu trajnu dobrobit. P: Kad se ovek osvrne okolo, on je zaprepaen sa koliinom nepotrebne patnje koja se stalno obnavlja (nastavlja). LJudi, kojima bi trebalo pomoi, ne dobijaju pomo. Zamislite veliko bolniko odeljenje puno neizleivih, koji se prevru (bacakaju) i stenju (jee). Da li biste Vi bili autoritet (vlast) da ih ubijete sve i zavrite njihovu torturu (muenje), da li biste Vi to uradili? M: Ja bih to ostavio njima da odlue. P: Ali, ako je njihova sudbina da pate, kako Vi moete ometati (remetiti) sudbinu? M: njihova sudbina je ono to se desi. Nema (ne postoji) spreavanje od sudbine. Vi elite da kaete da je svaiji ivot potpuno odreen pri njegovom roenju? Kakva udna ideja! Kada bi to bilo tako, mo koja to odreuje bi se postarala za to da niko ne pati. P: A ta je sa uzrokom i posledicom? M: Svaki trenutak sadri celinu prolosti i stvara celinu budunosti. P: Da li prolost i budunost postoje? M: Jedino u umu. Vreme je u umu, prostor je u umu. Zakon uzroka i posledica je takoe nain miljenja. U stvarnosti (istini) sve je ovde i sada i sve je jedno. Umnoavanje (raznovrsnost) i razliitost (podeljenost) su jedino u umu. P: Ipak, Vi ste u prilici (situaciji) da preivljavate (doivite) patnju, ak i kroz destrukciju (raspadanje) neizleivo bolesnog tela.

96

M: Opet vi gledate od spolja, dok Ja gledam iznutra. Ja ne vidim patnike (paenike), Ja sam paenik. Ja znam njega iznutra i radim ono to je ispravno spontano i beznaporno (lako). Ja ne sledim pravila niti postavljam (odreujem) pravila. Ja plovim sa ivotom - veno i nezadrivo. P: Opet Vi izgledate vrlo praktini sa punom kontrolom vae neposredne okoline. M: ta drugo vi oekujete od Mene da bude? Nespretan ovek? P: Ipak, Vi ne moete pomoi mnogo drugome?! M: Sigurno, Ja mogu pomoi. Vi takoe moljete pomoi. Svako moe da pomogne. Ali patnja se ponovo sve vreme stvara. ovek jedino moe da uniti u sebi koren bola. Drugi jedino mogu pomoi sa (oko) bola, ali ne sa njegovim uzrokom, koji je velika glupost oveka (oveanstva). P: Da li e ova glupost ikada da doe do svog kraja (da prestane)? M: U oveku - naravno. Svakog momenta u ljudskom rodu - kao to znamo - posle mnogo, vrlo mnogo godina. U kreaciji (stvoreno) - nikad, jer je sama kreacija (svet) ukorenjena u neznanju. Ne znati i ne znati da ne zna je uzrok ovekove beskonane patnje. P: uli smo o velikim Avatarima, spasiocima sveta. M: Da li Oni spasavaju? Oni dolaze i odlaze - a svet ne napreduje (vue se). Naravno, Oni ine mnogo i otvaraju nove diomenzije u ljudskom umu. Ali govoriti o spaavanju sveta je preuveliavanje. P: Ima li (Nema li) spasa za svet? M: iji svet vi elite da spasite? Svet vae sopstvene projekcije (zamisli)? Spasite ga sami! Moj svet? Pokaite mi Moj svet i Ja u se pozabaviti s tim (njim). Ja nisam svestan ni jednog sveta odvojenog od Mene samog, koji sam ja slobodan da spasim ili ne spasim. Kakav posao (dunost) imate vi u spasavanju sveta, kad ceo svet ima potrebu da bude spasen od vas? Izaite iz slike i vidite da li je neto ostalo da se spasi. P: Vi izgleda naglaavate misao da bez Vas i Va svet ne bi postojao i prema tome jedina stvar koju Vi moete da uradite je da zavrite predstavu. To nije izlaz. ak i ako je svet bio moja sopstvena tvornica (kreacija), ovo znanje ga ne spasava. To ga jedino objanjava. Pitanje ostaje: zato sam Ja stvorio takav bedan svet i ta mogu da uradim da to (ga) promenim? Vi izgleda kaete: zaboravite to sve i divite se svojoj sopstvenoj slavi (sjaju). Sigurno da vi to ne mislite. Opis bolesti i njenih uzroka ne lei je. Ono to mi trebamo je prava medicina. M: Opis i uzrok su lek za bolest prouzrokovanu tupou i glupou. Upravo kao i nedostatak (mana), bolest se lei, pomou dobavljanja (obezbeenja) nedostajueg faktora (bitisanja), tako se i bolesti ivljenja lee sa dobrom dozom inteligentne (mudre) nevezanosti (viveka - vairagya) razluivanje (dobro ili loe) i nevezanost (za telo i materijalna dobra). P: Ne moete spasiti svet propovedajui savete o savrenstvu. LJudi su onakvi kakvi su. Moraju li oni patiti? M: Sve dotle dok su oni onakvi kakvi su, ne postoji spas (beanje) od patnje, otklonite oseaj odvojenosti i nee biti konflikta (sukoba). 97

P: Poruka ottampana moe biti samo papir i mastilo. To je tekst koji vredi (je od znaaja). Analizirajui svet u elementima (delovima) i kvalitetima mi proputamo najvanije - njegov smisao. Vaa redukcija (*) svega na san ne obazire se (ne uzima u obzir) na razliku sna jednog insekta i sna jednog poete. Sve je san svakoga. Ali svi nisu jednaki. M: Snovi nisu jednaki, ali je sanjar jedan (isti). Ja sam insekt, ja sam poeta - u snu. Ali u stvarnosti Ja nisam ni jedno ni drugo, Ja sam iznad svih snova. Ja sam svetlost u kojoj se svi snovi pojavljuju. Ja sam i u snu i van sna oboje. Kao to ovek kad ima glavobolju zna za bol i takoe zna da on nije taj bol, tako isto Ja znam san, sebe koji sanja i sebe koji ne sanja - sve u isto vreme. Ja sam to sam bio ranije, u toku i posle sna. Ali ono to Ja vidim u snu Ja nisam. P: To je sve stvar zamiljanja (imaginacije). Neko zamilja da sanja, drugi zamilja da onaj ne sanja. Nisu li oba isto? M: Isto, i nisu isto. Nesanjanje, kao period (interval) izmeu dva sna, je naravno, deo sna (sanjanja). Ne sanjanje kao stanje (stabilnog) oslonca i bezvremeno prebivanje u stvarnosti nema nita da radi sa sanjanjem. U tom smislu Ja nikad ne sanjam, niti u ikad sanjati. P: Ako su oba san i bekstvo od sna imaginacije, gde je izlaz? M: Nema potrebe za izlazom (putem napolje)! Zar ne vidite da je put napolje (izlaz) opet deo sna? Sve to morate da inite (radite) je da vidite san kao san. P: Ako ponem da praktikujem da odbacujem (otputam) sve kao san, gde e me to odvesti? M: Gde da vas to odvede, to e opet biti san. Sama ideja odlaska iznad (puta u nebo) sna je iluzorna (besmislena). Zato ii bilo gde? Samo shvatite (razumite) da sanjate san koji vi nazivate svetom, i prestanite da traite izlaz (put napolje). San nije va problem. Va problem je da vi kao deo vaeg sna, a ne drugog, volite sve, ili nita od toga, i prekinite da se alite. Kada budete videli san kao san, vi ste uradili sve to treba da se uradi. P: Da li je sanjanje prouzrokovano miljenjem? M: Sve je igra ideja. U stanju bezidejnom (slobodnom od ideja) - nirvikalpa samadhiju - nita se ne opaa. Osnovna (temeljna) ideja je: "JA JESAM". Ona raspruje stanje iste svesti i praena je bezbrojnim senzacijama i opaanjima, oseanjima i idejama koje u njihovoj sveukupnosti vide Boga i njegov svet. "JA JESAM" ostaje kao svedok, ali to je po Bojoj Volji da se sve deava. P: Zato ne po mojoj volji? M: Ponovo (opet) vi ste podelili (razdvojili) sebe - u Bogu i svedoku. Oboje su jedno.

30. VI STE SLOBODNI SAD Pitalac: Postoje mnoge teorije o prirodi oveka i univerzuma. Teorija stvaranja, iluziona (*) teorija, teorija sna - veliki broj njih. Koja je istinita? 98

Maharada: Sve su istinite i sve su lane. Vi moete prihvatiti bilo koju vi smatrate ((volite) najboljom. P: Izgleda da ste vi naklonjeni teoriji sna. M: Ovo su sve naini da se rei dovedu u meusobnu vezu. Neki koriste jedan nain, a neki vole neki drugi. Teorije nisu ni ispravne, a ni pogrene. One su pokuaji da se objasni neobjanjivo (neizrecivo). Nije to teorija koja je bitna, ve nain na koji je ona bila proveravana. To je proveravanje teorije, koje je ini ostvarivom (upotrebljivom). Eksperimentiite (probajte) sa bilo kojom teorijom koju volite - ako ste stvarno iskreni (ozbiljni) i poteni (asni) postignue (ostvarenje) stvarnosti bie vae. Kao ivo bie vi ste uhvaeni (zarobljeni) u jednu neodrivu i bolnu situaciju i vi tragate za izlazom. Vama su bili ponueni brojni planovi (reenja) vaeg zatvora, nijedan potpuno istinit. Ali svi oni su od neke vrednosti, jedino ako ste vi potpuno ozbiljni. Ozbiljnost je ta koja oslobaa, a ne teorija. P: Teorija moe biti besmislena (obmanjujua), a ozbiljnost - slepa. M: Vaa iskrenost (posveenost) e vas voditi. Devocija (posveenost) prema cilju osloboenja i savrenosti e uiniti da napustite sve teorije i sisteme i ivite sa mudrou, inteligencijom i aktivnom ljubavi. Teorije mogu biti dobre kao poetne take, ali moraju biti naputene, to pre to bolje. P: Postoji yogi koji kae da je za realizaciju nije potrebna osmostruka yoga, da samo mo volje moe to da ostvari, dovoljno je koncetrisati se na cilj sa punim poverenjem (pouzdanou) u mo iste volje, da bi zadobili bez napora i brzo ono to je drugima potrebno decenijama da ostvare. M: Koncentracija, puno poverenje, ista volja!! Sa ovakvim preimustvima nije udo da osoba odmah ostvari cilj. Ova yoga volje je dobra za naprednog, zrelog tragaoca, koji je odbacio (oslobodio se), sve elje osim jedne. Na kraju krajeva ta je volja nego vrstina (postojanost) uma i srca. Onome kome je data takva postojanost sve je dostupno (ostvarljivo). P: Ja mislim da yogi nije mislio samo na postojanost cilja (odluke), ili usredsreenosti uma, koji daju (omoguuju) prekidanje traganja i praktikovanja (discipline). On je mislio da fiksiranom (usredsreenom voljom) na cilj nije potrebna disciplina (praktikovanje) i traganje. Sama injenica (delo) voljnosti (spremnosti) privlai svoj objekat (cilj). M: Makoje ime da mu (joj) date, volja, ili stabilna (postojani) svrha (cilj) ili usredotoenost (postojanost) uma, vi dolazite ponovo (nazad) ka ozboljnosti, iskrenosti, ovenosti (estitosti). Kada ste vi u iskrenoj ozbiljnosti, vi morate posvetiti svaki dogaaj (iskustvo) svaki sekund vaeg ivota vaem cilju. Vi ne gubite vreme i energiju na druge stvari. Vi ste potpuno psveeni, nazovite to voljom, ili ljubavlju, ili stvarnom estitou. Mi smo kompleksna (sloena) bia, u ratu iznutra i spolja. Mi se suprotstavljamo (protureimo) sami sebi celo vreme, upropaavajui (unitavajui) danas posao od jue. Nije ni udo to smo u orsokaku. Malo integriteta (*) uinilo bi *. P: ta je monije elja ili sudbina? M: elja uobliuje (oformljuje) sudbinu. 99

P: A sudbina oformljuje elju. Moje elje su uslovljene sa okolnostima (stanjem) i nasleem, mogunostima (prilikama) i nezgodama (nemogunostima), sa onim to mi nazivamo sudbinom. M: Da, moete rei tako. P: Do kog stepena (granice), sam ja slobodan da elim onoto elim? M: Vi ste sad slobodni. ta je to to vi elite da ostvarite (imate)? elite, imajte. P: Naravno da sam slobodan da elim, ali ja nisam slobodan da ostvarujem (delujem) moju elju. Drugi nagoni (tenje) e me zavesti da zalutam (odem u pogrenom pravcu). Moja elja nije doboljno jaka, ak i kad ima moje slaganje (odluku). Druge elje, koje ja ne odobravam (osuujem) su jae. M: Moda vi obmanjujete sebe. Moda vi dajete oduke (slobodu) vaim stvarnim eljama, a one koje odobravate drite na povrini (za publiku) u svrhu uvaavanja (potovanosti). P: Moe biti kao to vi kaete, ali to je druga teorija. injenica je da ja ne oseam slobodu da elim ono to mislim da bi trebalo, i kad izgleda da elim ispravno, ja ne delujem u tom pravcu (po tome). M: To je sve zbog slabosti uma i dezintegracje (rastapanja, nepovezanosti) mozga. Prikupite (usredsredite) i stabilizujte (ojaajte) va um i videete da e se vae misli i oseanja, rei i delovanja (postupci) usredsrediti (centrirati) u smeru vae volje. P: Ponovo savet o savrenosti. Integrisati (objediniti) i ojaati um nije lak zadatak! Kako treba poeti? M: Jedino moete poeti odande gde se sad nalazite (od stanja u kome ste sad). Vi ste ovde i sad, vi ne moete pobei od stanja ovde i sada. P: To je sve? M: To je sve. Nema vie nita do to. P: Svo moje hodanje i sanjanje i ja sam svestan sebe. To mi ne pomae mnogo. M: Vi ste bili svesni miljenja, oseanja, delovanja. Ali niste bili svesni vaeg bia. P: ta je novo to treba da uvedem u moju praksu? M: Stav (ponaanje) istog (potpunog) svedoenja, posmatranje dogaaja bez uzimanja uea u njima. P: ta e mi to doneti? M: Slaboumnost (raspojasanost) je zbog nedostatka inteligencije, razumevanja, to opet rezultira u nesvesnosst. Sa udnjom (stremljenjem) za svesnou vi dovodite va um u harmoniju (sklad) i osnaujete ga. P: Ja mogu biti potpuno svestan onoga to se deava, a ipak sasvim nemoan da utiem na to na bilo koji nain. 100

M: Vi greite. Ono to se deava je projekcija (stvaranje) vaeg uma. Slab um ne moe kontrolisati svoje sopstvene projekcije (stvaranja). Vi nemoete kontrolisati ono to ne znate. S druge strane znanje daje mo. U praksi to je veoma jednostavno. Kontroliite sebe, upoznajte sebe. P: Moda u ja moi da kontroliem sebe, ali da li u biti sposoban da se nosim (borim) sa haosom (neredom) u svetu? M: Ne postoji haos u svetu, sem onog koji je stvorio va um. On je samo-stvoren (auto-kreiran) u tom smislu, da u njegovom centru boravi lana ideja o sebi kao stvari razliitoj i odvojenoj od drugih stvari. U stvarnosti (istini) vi niste stvar (telo - um), niti ste odvojeni. Vi ste beskonani potencijal (mogunost), neiscrpan izvor kreativnosti. Jer vi ste sve to moe biti. Univerzum je samo delimina manifestacija (ispoljavanje) vaeg neogranienog kapaciteta postojanja. P: Ja vidim da sam potpuno motivisan sa eljom za zadovoljstvom i strahom od bola. Meutim, moja plemenita elja i opravdani moj strah, zadovoljstvo i bol su dva pola izmeu kojih mmoj ivot oscilira (balansira). M: Idite do izvora i bola i zadovostva, elje i straha. Posmatrajte, istraujte, pokuavajte da razumete. P: elja i strah su oseanja prouzrokovana sa fizikim ili mentalnim faktorima. Oni su tamo (tu), lako primetni. Ali zato su oni tamo? Zato ja elim elju zadovoljstva i strah bola? M: Zadovoljstvo i bol su stanja uma. Sve do onda dook mislite vi ste um, ili tanije telo-um, vi ste ogranieni (vezani) i primorani da postavljate takva pitanja. P: I kad shvatim da nisam telo, da li u biti osloboen (slobodan) od elje i straha? M: Sve dok postoji telo, i um da titi telo, privlanosti (atrakcije) i odbijanje e delovati (funkcionisati). Oni e biti tu (tamo) van u polju dogaanja (sluaja), ali vas nee zabrinjavati (interesovati). Fokus (ia) vae panje bie negde drugde. Vi neete biti uznemireni (rastrojeni). P: I dalje e oni biti tu. Da li e ovek (da li se moe) ikad biti slobodan? M: Vi ste potpuno slobodni ak i sad. Ono to vi nazivate sudbinom (karma) je rezultat vae sopstvene volje da ivite. Kako je jaka ova volja vi moete proceniti po univerzalnom uasu smrti. P: LJudi umiru svojevoljno vrlo esto. M: Jedino kad je alternativa (*) gora nego smrt. Ali takva spremnost da umru izvire (tee) iz istog izvora kao i volja za ivotom, izvora koji je dublji i od samog ivota. Biti ivo bie nije konano stanje, postoji neto iznad toga, mongo vie, koje nije ni bie ni nebie, niti ivo ni neivo. To je stanje iste svesti, iznad ogranienja prostora i vremena. Jednom kada se napusti obmana da je telo - um postojanje, smrt gubi svoj uas, i postaje deo ivljenja (ivota).

31. VREDNUJTE PANJU 101

Pitalac: Kada vas posmatram Vi izgledate kao siromah sa vrlo ogranienim sredstvima, suoavajui se sa svim problemima siromatva i starosti, kao i svako drugi. Maharada: Kada bih bio jako bogat, kakvu bi to razliku inilo? Ja sam Ono to Jesam. ta bih drugo mogao biti. Ja nisam niti bogat, niti siromaan, Ja sam Ja. P: Ipak, i Vi iskuavate zadovoljstvo i bol. M: Ja to doivljavam u svesnosti (mentalnoj), jer ja nisam svesnost, niti njen sadraj. P: Vi kaete da smo mi potpuno isti u naim istinskim (realnim) biima. Kako to da je vae iskustvo tako razliito od naeg? M: Moje stvarno iskustvo nije razliito. Ono to se razlikuje je Moja evolucija (duhovna) i ponaanje (stav). Ja vidim isti svet kao i vi, ali ne na isti nain. Nema nita tajanstveno u tome. Svako vidi svet kroz ideju kakvu on ima o sebi. Onako kako mislite o sebi da ste, tako mislite da je i svet takav. Ako vi smatrate (zamiljate) sebe odvojenim od sveta, svet e vam izgledati odvojen od vas i vi ete iskuavati (doivljavati) elje i strah. Ja ne vidim svet odvojen od Sebe i tako nema niega to Ja elim, ili da se neega plaim. P: Vi ste taka svetlosti u svetu. Nije li svako to. M: Ne postoji apsolutno (potpuno) nikakave razlike izmeu mene i drugih, osim u Mom saznanju da Ja Jesam. Ja sam sve. Ja znam to zasigurno (pouzdano), a vi ne. P: Mi se tako ipak razlikujemo. M: Ne, ne razlikujemo se. Razlika je jedino u umu i privremena (prolazna). Ja sam bio kao vi, vi ete biti kao Ja. P: Bog je stvorio najraznolikiji (najraznovrsniji) svet. M: Razlika je jedino u vama. Sagledajte (vidite) sebe onakvog kakavi ste ( u biti) i videete svet onakav kakav jeste - nedeljiv, neopisiv. Vaa sopstvena kreativna snaga projektuje (stvara) od toga sliku i sva vaa pitanja se odnosi na sliku (koja zamenjuje dogaaj - stvarnost). P: Tibetanski Yogi je napisao da je Bog stvorio svet sa svrhom (ciljem) i da ga vodi po planu. Svrha je dobra, a plan je najmudriji, najsavreniji. M: Sve je to privremeno, dok se ja bavim sa venim. Bogovi i njihovi univerzumi dolaze i prolaze, Avatari prate jedan drugog u beskonanom nizu, i na kraju sse vraamo izvoru. Ja govorim samo o bezvremenom izvoru svih Bogova sa svim njihovim Univerzumima, i prolou, sadanjosti i budunosti. P: Da li ih Vi znate sve? Da li ih se seate? M: Kad nekoliko glumaca igraju ale radi, ta tu onda ima da se vidi ili zapamti? P: Zato je pola oveanstva muko, a pola ensko? 102

M: Zbog njihove sree. Impersonalno - bezlino (avyakta) postalo je lino - personalno (vyakta) u cilju sree u meusobnom odnosu (povezanosti). Pomou milosti Moga Gurua Ja mogu da gledam na impersonalno (bezlino), a isto tako i na lino (personalno). Oboje su jedno za Mene. U ivotu se personalno stapa (integrie) sa impersonalnim (bezlinim). P: Kako se personalno raa (pojavljuje) iz bezlinog (impersonalnog)? M: Oboje su aspekti (vidovi) jedne Realnosti (Istine). Nije ispravno govoriti o jednom, a ne uzimati u obzir drugo. Sve ove ideje pripadaju budnom (mentalnom) stanju. P: ta donosi budno stanje? M: U temelju (korenu) sve kreacije lei elja. elja i imaginacija (mata) gaje i pojaavaju jedna drugu. vrsto stanje (turiya) je stanje istog (potpunog) svedoenja, nepristrasne stvarnosti (budnosti), bestrasno i neiskazno (bez rei). To je kao prostor (vasiona) neizvetaen (nepromenjen) sa bilo im da sadri. Telesne i mentalne nevolje ga ne dotiu (uznemiruju) - one su napolju "tamo", dok je svedok uvek "ovde". P: ta je realno (stvarno), subjektivno (lino) ili objektivno (bezlino)? Ja sam naklonjen misli da varujem da je objektivni univerzum realan (stvaran), i da je moj subjektivni svet i psiha promenljivi i prolazni. Vo izgleda tvrdite da je realnost Vaa unutranjost, subjektivna stanja i negirate svu realnost, konkretan, spoljanji svet. M: Oba, i subjektivni i objektivni su promenljivi i prolazni. Nema niega istinskog (realnog) u njima. Naite stalno u prolaznom, jedan stalni faktor (inilac) u svakom iskustvu. P: ta je to stalni faktor (inilac)? M: Moete mu davati razliita imena i oznaavati ga na mnogo naina, ali vam to nee pomoi mnogo, dok ne budete u stanju da vidite. ovek slabog vida nee videti papagaja na grani drveta, ma koliko vi pokuavali da ga podstiete da vidi, gleda. U najboljem sluaju on e videti va uperen, ispruen prst. Prvo proistite vau viziju, vidno polje, nauite da vidite, umesto da buljite, zurite, i vi ete primetiti, opaziti papagaja. Takoe vi morate biti eljni da vidite. Vama je potrebno oboje, i jasnoa i ozbiljnost za samo-otkrivanje, samo-spoznaju. Vama je potrebna zrelost srca i uma, koja se zadobija kroz ozbiljnu primenu u svakodnevnom ivotu, da bi bilo ta, ak i najmanje, mogli razumeti. Ne psotoji tako Neto kao kompromis u yogi. Ako vi elite da zgreite, greite svesno i otvoreno. Greke takoe imaju svoj nauk, lekcije, da naue ozbiljnog grenika, kao vrline - pravog sveca. To je meutim meavina, konglomerat i jednog i drugog koja je katastrofalna. Nita vas ne moe tako blokirati, spreiti, kao kompromis, jer on pokazuje manjak, nedostatak, ozbiljnosti, bez ega se nita ne moe uraditi. P: Ja odobravam uzdrljivost, tedljivost, ali u praksi ja sam za rasko. Navika jurenja za zadovoljstvom i izebgavanje bola je tako ukorenjena u meni da sve moje dobre namere, sasvim ive na nivou teorije, ne nalaze oslonac u mom svakodnevnom ivotu. Govoriti mi da nisam astan, ne pomae mi, jer ja upravo ne znam kako da sebe uinim asnim. M: Vi niste ni poteni, ni nepoteni. Davanje imena mentalnim stanjima je dobro samo za izraavanje vaeg odobravanja ili neodobravanja. Problem nije va, to je samo va um. Ne poistoveujte sebe sa svojim umom. 103

Podsetite sebe odluno da vi niste um i da njegovi problemi nisu vai. P: Ja mogu stalno da govorim sebi, da ja nisam um, i da nisam zabrinut zbog njegovih problema, ali um ostaje i njegovi problemi su upravo onakvi kao to su i bili. Sada, molim vas nemojete mi rei da je to zato to ja nisam dovoljno ozbiljan i da treba da budem ozbiljniji! Ja to znam i priznajem to i samo vas pitam - kako je to mogue? M: Konano vi pitate! Vrlo dobro, za poetak. Nastavite sa razmiljanjem, prouavanjem, sa pitanjima i uenjem, budite eljni, udite da neete put, izlaz. Budite svesni sebe, posmatrajte svoj um, dajte mu punu panju. Ne teite brzim rezultatima, ne mora biti ni jedan, koji ete vi primetiti. Neznano vama, vaa psiha e pretrpeti promenu, bie mnogo vie jasnoe u vaem miljenju, milosra, ljuvavi u vaim oseajima, istote u vaem ponaanju. Vi ne morate da ciljate, da se trudite, da teite ovome - vi ete se osvedoiti o promeni isto tako i bez nastojanja, jer ono to ste vi sad je rezultat nepanje, a ono to ete postati bie plod panje. P: Zato bi samo panja inila, predstavljala svu razliku? M: Do sad je va ivot bio mraan i uznemiren, tamas i rajas. Panja, budnost, opreznost, jasnoa, ivotnost, vitalnost, sve su manifestacije integriteta, jedinstva, jednote sa vaim isitnskim biem prirodom, sattva. U prirodi je sattve da ponire, uskadi i neutralie tamas, lenjost i rajas i preobrazi, sagradi novu linost u saglasnosti sa istinskom prirodom Sopstva. Sathva je veran sluga sopstva, uvek paljiv, usluan i posluan. P: I da li u doi do toga kroz vie panje? M: Ne potcenjujte, obezvreujte panju. To podrazumeva interes, zainteresovanost i takoe ljubav. Da bi saznali, uinili, otkrili ili kreirali, sstvorili, morate tome dati vae srce, to znai panju. Svi blagosovi teku, dolaze, odatle. P: Vi nam savetujete da se koncnjentriemo na "JA JESAM". Da li je to takoe oblik panje? M: A ta drugo? Podarite vau panju najvanijem u vaem ivotu - sebi samima, svom Sopstvu. Vi ste centar vaeg linog univerzuma - bez poznavanja centra ta vi drugo moete znati? P: Ali kako da ja spoznam sebe? Da spoznam sebe ja moram biti izvan sebe. Ali ono to je izvan mene ne mogu biti ja. Tako izgleda da ja ne mogu spoznati sebe, samo ono to je uzmem smatram da sam ja. M: Sasvim ispravno. Kada vi ne moete videti svoje lice, ve samo njegov odraz u ogledalu, tako vi moete znati samo vau reflektovanu sliku u neumrljanom ogledalu iste svesti. P: Kako u ja da dobijem stvorim, takvo neumrljano ogledalo? M: Oevidno, sa uklanjanjem mrlja. Otkri mrlje i ukloni ih. Drevno uenje je potpuno punovano, opravdano. P: ta treba da se vidi, ta da se ukloni? M: Priroda savrenog ogledala je takva da ga vi ne moete videti. ta god da vidite, tagod moete videti, je sigurno mrlja. Udaljite se od nje, ostavite je, spoznajte je kao neeljenu. 104

P: Sve opaeno, samo su njegove mrlje? M: Sve su mrlje. P: Ceo svet je mrlja? M: Da, jeste. P: Kako uasno! Dakle, univerzum je bezvredan? M: On je od ogromne vanosti. Sa odlaskom iznad njega, vi ostavljate sebe. P: Ali zato je to dolo u Postojanje u tom, takvom sluaju? M: Vi ete to znati, kad se to zavri. P: Da li e se to ikad zavriti? M: Da, za vas. P; Kad e to poeti? M: Sada. P: Kad e se to zavriti? M: Sada. P: To se nee zavriti sad? M: Vi to ne doputate. P: Ja elim to da dopustim. M: Ne, vi ne elite. Sav va ivoot je povezan s tim. Vaa prolost i budunost, vae elje i strahovi, svi oni imaju svoje korene u svetu. Bez sveta gde ste vi, ko ste vi? P: Ali to je upravo ono, to sam doao da istraim, pronaem. M: A ja vam kaem tano ovo, pronaite, saznajte za uporite, oslonac, iznad i sve e biti jasno i lako. 32. IVOT JE SVEVINJI GURU Pitalac: Nas dvojica dolazimo iz dalekih zemalja, jedan od nas je iz Britanije, a drugi iz Amerike. Svet u kome smo mi roeni propada i, budui da smo mladi, mi smo zabrinuti. Stariji ljudi se nadaju da e umreti prirodnom smru, ali mladi nemaju takvu nadu. Neki od nas mnogih odbijaju da ubiju, ali se niko ne slae da bude ubijen. Moemo li se mi nadati da za naeg ivota doe do poboljanja? Maharada: ta vas navodi na pomisao da e svet nestati? 105

P: Orua unitenja su postala neverovatno mona. Takoe, sama naa produktivnost je postala unitavajua za prirodu i nae kulturne i drutvene vrednosti. M: Vi govorite o sadanjim vremenima. To je bilo tako svuda i uvek. Ali zabrinjavajua situacija moe biti lokalna i privremena, prolazna. Jednom kad se zavri bie zaboravljena. P: Razmera predstojee, bliske katastrofe je neverovatno velika. Mi ivimo usred eksplozije. M: Svaki ovek pati sam i umire sam. Brojevi su nevani. Postoji onoliko mnogo smrti kad milion umre, kao i kad jedan nestane. P: Prirodu ubijaju milioni, ali to me toliko ne plai. Moe biti tragedije ili tajne u tome, ali ne i okrutnosti. Ono to me uasava je patnja koju je ovek stvorio, unitavanje i pustoenje. Priroda je velianstvena u svom kreiranju i postojanju, ali postoji ludilo i zloba u ponaanju i delovanju oveka. M: Svakakao. Dakle, nisu patnja i smrt vai problemi, ve zloba i ludost u njihovom korenu. Nije li zloba takoe jedan oblik ludila? A nije li ludilo zloupotreba uma? LJudski problem lei u zloupotrebi uma. Sva blaga, vrednosti, prirode i duha su otvorena za oveka koji e koristiti um ispravno. P: ta znai koristiti um ispravno, onako kako treba? M: Strah i pohlepa prouzrokuju zloupotrebu uma. Ispravno korienje uma je u slubi ljubavi, ivota, istine i lepote. P: Lake je rei nego uraditi. LJubav istine, oveka, dobre volje - kakav luksuz, rasko. Nama je potrebno mnogo toga da bi popravili svet, ali ko e to obezbediti, kako to ostvariti? M: Vi moete provesti venost traei istinu na sve strane, kao i ljubav, dobru volju i inteligenciju, moliti Boga i preklinjati oveka - ali sve uzalud. Vi morate poeti u sebi, sa samim sobom - ovo je neumoljiv zakon. Vi ne moete promeniti sliku, izgled, bez promene lica. Prvo shvatite da je va svet samo refleksija vas samih i prestanite traiti pogreke u odrazu. Pazite na sebe, postavite se ispravno - mentalno i emocionalno. Fiziko e to pratiti automatski. Vi govorite toliko mnogo o reformama: ekonomskim, drutvenim, politikim. Pustite na miru reforme i brinite o reformatoru. Kakvu vrstu sveta moe da stvori ovek, koji je glup, pohlepan, bez srca, bezduan? P: Ako mi moramo da ekamo na promenu srca, moraemo da ekamo neodreeno. Va je savet o savrenstvu, takoe i bez nade, oaja. Kada je sve savreno i svet je savren. Kakva beskorisna oevidna istina! M: Ja nisam to rekao. Vi ne moete promeniti svet pre nego ste promenili sebe. Ja nisam rekao pre nego to se promene svi. To niti je neophodno, niti je mogue promeniti druge. Ali ako vi moete promeniti sebe vi ete uvideti da druga promena nije ni potrebna. Da biste promenili sliku vi samo menjate film, vi ne atakujete na filmsko platno! P: Kako vi moete biti sigurni u to? Kako vi znate da je istina ono to kaete? M: Ne samo da sam Ja siguran u Sebe, Ja sam siguran i u vas. Sve to treba da uradite pa da prestanete da tragate izvan vas za onim to se jedino moe nai u vama, unutar vas. Postavite 106

ispravno vau viziju pre nego to ponete da tragate. Vi patite od akutnog nesporazuma, zablude. Proistite va um, proistite vae srce, osvetite, posvetite va ivot, ovo je najbri put da promenite va svet. P: Tako mnogo je ivelo i umrlo svetaca i mistika. Oni nisu promenili moj svet. M: Kako bi oni to mogli? Va svet nije njihov, niti njihov va. P: Sigurno da postoji stvarni svet zajedniki za sve. M: Svet stvari, energije i materije? ak i da je bio takav zajedniki svet stvari i sila, to nije svet u kome mi ivimo. Na je svet od oseanja i ideja, od privlanosti i odbojnosti, skala vrednosti, motiva i inicijativa, potpuno mentalni svet. Bioloki nae su potrebe veoma male, nai problemi su drugoga reda. Problemi stvoreni od elja i strahova i pogrenih ideja mogu biti reeni samo na nivou uma. Vi morate pobediti svoj sopstveni um i zbog toga vi morate ii iznad njega. P: ta to znai otii iznad uma? M: Vi ste otili iznad tela, niste li? Vi ne pratite blisko, aktivno vae varenje, cirkulaciju i eliminaciju. Oni su postali automatski. Na isti nain um treba da radi automatski, bez zahtevanja panje. Ovo se nee desiti dok um ne bude radio besprekorno, bez greke. Mi smo vainu naeg vremena, um i telesna - svesnost, jer oni neprestano zovu u pomo. Bol i patnja su jedini telesni i umni povidi za panjom. Da biste otili iznad tela morate biti zdravi, da biste otili iznad uma, morate imati um u savrenom stanju. Vi ne moete napustiti, ostaviti za sobom zbrku i otii iznad. Nered e vas zgrabiti, utpopiti. "Poistite, pokupite vae smee" - izgleda da treba da bude univerzalni zakon. I takoe, samo zakon! P: Da li mi dozvoljavate da Vas pitam, kako ste Vi otili iznad uma? M: Milou Moga Gurua. P: Kako je izgledala, u emu se ogledala njegova mislot? M: Rekao mi je ono to je istina. P: ta vam je rekao Va Guru? M: Rekao Mi je da sam Svevinja Stvarnost. P: ta ste Vi uradili s tim? M: Ja sam Mu verovao i zapmatio sam to. P: Da li je to sve? M: Da, Ja sam se seao njega, seao sam se stalno ta je On rekao. P: Vi hoete da kaete da je to bilo dovoljno? 107

M: ta vie treba da bude uraeno? Bilo je sasvim dovoljno seati se Gurua i njegovih rei. Moj savet vama je ak i manje teak nego ovaj - samo se seajte Sebe. "JA JESAM" je dovoljno da izlei va um i odvede vas iznad. Samo imajte malo vere. Ja vas ne obmanjujem. Zato bih?! Da li ja elim neto od vas? Ja vam elim dobro - takva je Moja priroda. Zato bih vas ja obmanjivao? Zdrav razum e vam takoe rei da bi ispunili elju vi morate svoj um vezati, drati za nju. Ako elite da znate vau istinsku prirodu, vi morate obratiti panju na sebe svo vreme, dok se tajna o vaem biu ne pone otkrivati. P: Zato bi samo priseanje donelo nekom samo-ostvarenje, samo-realizaciju? M: Zato to su to dva aspekta, vida, istog stanja. Samo-priseanje je u umu, a samo-ostvarenje je iznad uma. Slika u ogledalu je od lica iznad ogledala. P: Sasvim tako. Ali ta je svrha? M: Da bi pomogla drugima, osoba mora biti iznad potreba za pomoi. P: Sve to ja elim jeste da budem srean. M: Budite sreni da inite sreu. P: Pustimo drugima da vode brigu o sebi. M: Gospodine, vi niste odvojeni. Srea koju vi ne moete da delite je lana. Jedino je sposobnost poklanjanja, deljenja, istinski potrebna. P: U redu. Ali, da li ja trebam Gurua? Ono to mi Vi kaete je jednostavno i uverljivo. Ja u to upamtiti. Ovo vas ne ini mojim Guruom. M: Nije oboavanje osobe ono to je presudno, nego stabilnost, postojanost i dubina vae devocije, odanosti prema cilju, zadatku. Sam ivot je Svevinji Guru, budite paljivi na njegove lekcije i posluni njegovim zapovestima. Kada vi personalizujete, dajete mu oblik, njegov izvor, vi imate spooljanjeg Gurua, kada Ga vi uzimate iz ivota direktno, Guru je unutra. Seajte se, pitajte se, prouavajte, studirajte, ivite sa tim, volite to, urastite u to, rastite sa tim, uinite to svojim sopstvenim - re vaeg Gurua, spolja od iznutra. Dajte sve i dobiete sve. Ja sam to radio. Svo Moje vreme Ja sam davao Mom Guruu i onome to Mi je rekao. P: Ja sam pisac po profesiji. Moete li mi dati neki savet, za mene posebno. M: Pisanje je i talenat i vetina, oboje. Rastite u talentu i razvijajate se u vetini. elite ono to je vredno da se eli i elite to snano. Upravo kao kad vi probijate svoj put u gomili ljudi, prolazei izmeu njih, tako naite svoj put izmeu dogaaja, iskustava, ne gubei svoj glavni pravac. To je lako, ako ste vi ozbiljno predani. P: Toliko mnogo puta ste spomenuli potrebu da se bude predan, ozbiljan. Ali mi nismo ljudi od jedne volje. Mi smo meavina, elja i potreba, instikata, i izazova, inspiracija. Oni se svaaju meusobno, ponekad jedan, a ponekad drugi dominira, ali ne zajedno. 108

M: Ne postoje potrebe, samo elje. P: Jesti, piti, boravite za telo, iveti? M: elja da se ivi je temeljna, osnovna elja. Sve ostale zavise od nje. P: Mi ivimo, jer moramo. M: Mi ivimo, jer udimo za ulnim postojanjem. P: Stvar tako univerzalna ne moe biti loa, pogrena. M: Nije pogrena, naravno. U svoje vreme, i na odgovarajuem mestu, nita nije pogreno. Ali kad ste vi zainteresovani za istinu, za stvarnost, vi morate ispitati sve, i sam va ivot. Sa slaganjem, tvrenjem o potrebi, neophodnosti ulne i intelektualne egzistencje, vi smanjujete, suavate vae traganje, teei komforu, i nalazei utehu u udobnosti. P: Ja tragam za sreom, ne za udobnou i utehom. M: Za koju sreu vi znate iznad udobnosti, komfora uma i tela? P: Postoji li neka druga? M: Pronaite to za sebe. Ispitajte svaku tenju, ne mojte se drati ni jedne elje zvanino. Odrecite se, oslobodite se posedovanja, fizikog i mentalnog, oslobodite se ssvih linih briga, budite otvoreni za razotkrivanje, istraivanje. P: Deo Indijske duhovne tradicije je da vie ive u blizini sveca ili mudraca, to je korisno za osloboenje i drugo nita nije potrebno. Zato Vi ne oformite Aram, tako da ljudi mogu da ive pored vas? M: U trenutku kad bih Ja stvorio jednu organizaciju, postao bih njen zarobljenik. Ustvari, Ja sam na raspolaganju svima. Zajedniki krov i hrana, ne ine ljude vie dobrodolim. "iveti pored" ne znai disati isti vazduh. To znai poverenje i poslunost, ne dopustiti da dobri ciljevi uitelja budu uzaludni. Imajte svog Gurua uvek u svom srcu i seajte se njegovih instrukcija - to je stvarno povinovanje, boravljenje u Istini. Fizika bliskost je najmanje vana. Uinite ceo svoj ivot izrazom, manifestom, vae vere i ljubavi za vaeg Uitelja, to je istinsko ivljenje, bitisanje sa Guruom.

33. SVE SE DEAVA SAMO OD SEBE Pitalac: Da li svetac, Gnani, umire? Maharada: On je iznad ivota i smrti. Ono to mi smatramo da je neizbeno - roditi se i umreti oni vide, samo nainom izraavanja kretanja u nepokretnom, promenjivog u nepromenjivom, konanog u beskonanom. Za Gnanija, sveca, je oevidno da se nita ne raa i nita ne umire, nita ne traje i nita se ne menja, sve je kako jeste - bezvremeno. 109

P: Vi kaete da je svetac, Gnani, iznad. Iznad ega? Iznad znanja? M: Znanje ima svoj uspon i svoj zalazak. Svesnost dolazi u bie i izlazi iz bia. To je stvar svakodnevnog dogaanja i opaanja. Mi svi znamo da smo ponekad svesni, a ponekad ne. Kada nismo svesni to nam se javlja kao mrak ili praznina. Svetac je svestan sebe, niti kao svestan, niti kao nesvestan, nego isto probuen, svestan tri stanja uma i njihovih sadraja. P: Kad ovo svedoenje poinje? M: Za sveca nita ne poinje niti se zavrava. Kao to se so rastvara u vodi, tako se sve rastvara u istom postojanju, biti. Mudrost je veno negirati nestvarno. Videti nestvarno je mudrost. Iznad ovoga boravi, lei, neizrecivo. P: U meni postoji ubeenje: JA SAM TELO. Priznajem, ja govorim iz nemudrosti, nemudro. Meutim, kada je poelo to stanje oseanja da smo telo, telo-um, ili ak isti um? M: Vi ne moete govoriti o poetku svesnosti. Same ideje i poetku i vremenu su unutar svesnosti. Da biste govorili o poetku neega, vi morte stati izvan toga, biti odvojeno od toga. A u momentu kada vi stanete pored toga, izvan toga, vi shvatate da ne postoji takvo neto i da nikad nije ni bilo. Postoji samo realnost, istinitost, u kojoj ni jedna "stvar" nema postojanje svoje sopstveno. Kao to su talasi neodvojivi od okeana, tako je i sva "egzistencija" ukorenjena u biti, postojanju. P: injenica je da Vas ja sada i ovde pitam: kada se konstatacija: - JA SAM TELO - pojavila? Pri mom roenju? ili ovog jutra? M: Sada. P: Ali ja se seam da sam to oseanje imao i jue takoe. M: Seanje od jue je jedino danas. P: Ali sigurno da ja postojim u vremenu. Imam i prolost i budunost. M: To je kako vi zamiljate - sada. P: Mora da postoji poetak. M: Sada. P: A te je sa svretkom, krajem? M: Ono to nema poetka, ne moe se zavriti. P: Ali ja sam svestan moga pitanja. M: Na lano pitanje se ne moe odgvoriti. Ono jedino moe biti vieno kao pogreno, lano. P: Za mene ono je realno. M: Kad vam se ono uinilo realnim? Sada. 110

P: Da, ono je sasvim stvarno meni - sada. M: ta je realno, stvarno u vaem pitanju? To je stanje uma. Ni jedno stanje uma ne moe biti realno kao ni um sam. Da li je um realan, istinit? To je samo skup stanja, a svako od njih je prolazno. Kako moe niz, skup, prolaznih stanja biti smatran realnim, istinitim? P: Kao perle, zrnca, na ici, niski, dogaaji slede dogaaje - veno, zauvek. M: Oni su svi postavljeni na osnovnoj ideji: JA SAM TELO. Ali isto tako i ovo je mentalno stanje koje je prolazno. Ono dolazi i odlazi kao i druga stanja. Iluzija, obmana, da smo telo-um je tu, jedino zato to nije istraivana, ispitivana. Neistraivanje je konac - nit na kome su sva stanja uma, postavljena. To je kao mrak u zatvorenoj sobi. On je tu oigledno. Ali kad se soba otvori, gde on odlazi? On ne ide nikud, jer on nije bio tu. Sva stanja uma, sva imena i oblici postojanja su utemeljeni u neistraivanju, netraganju, u imaginaciji lakovernosti. Ispravno je rei: JA JESAM, ali rei: ja sam ovo, ja sam ono, znak je neistravanja, mentalne slabosti ili letargije, zaboravnosti. P: Ako je sve svetlo, kako se mrak, tama pojavljuje? Kako moe biti mraka usred svetlosti? M: Ne postoji tama usred svetlosti. Samo-zaboravljanje je mrak, tama. Kada smo mi absorbovani, zadubljeni u druge stvari, u ne-sopstvo, mi zaboravljamo sebe. Nema niega neprirodnog u tome. Ali zato zaboraviti Sopstvo zbog neumerenosti i vezanosti? Mudrsot postoji u stalnom nezaboravljanju Sopstva, kao veno prisutnog izvora oboje: iskuenika i njegovog iskustva. P: U mom sadanjem stanju :ja sam telo" ideja dolzi spontano, prirodno, dok ideja "ja sam isto Sopstvo" mora biti nametnuta umu kao neto istinito, ali ne doivljeno, iskuano. M: Da, sadhana, praksa, se sastoji u prisilnom, nametnutom, podseanju osobe na njeno isto "postojanje", "bit', da ona nije nita odvojeno, posebno, niti je suma posebnosti, pojedinosti, niti ak i totalitet, sveukupnost, posebnosti, koji sainjava univerzum. Sve egzistira, postoji, u umu, ak je i telo jedna intergracija, sklop, u umu od velikog broja ulnih opaaja, percepcja, a svako opaanje je takoe mentalno stanje. Ako vi kaete: JA SAM TELO, pokaite to. P: Evo ga, tu je. M: Jedino kada vi mslite o njemu. Oboje, i um i telo su prekidna, naizmenina stanja. Suma ukupnosti ovih odsjaja, javljanja, stvara iluziju postojanja. Istraite ta je stalno u prolaznom, stvarno u nestvarnom. To je sadhana, duhovna praksa. P: injenica je da ja mislim o sebi kao o telu. M: Mislite o sebi na bilo koji nain. Jedino nemojte uzimati ideju tela u slici. Postoji samo tok opaaja, seanja i stvaranja ideja. Telo je apstrakcija, saetak - uoptenost, stvorena naom tendencijom, namerom, da tragamo za jedinstvom u razliitosti to opet nije pogreno. P: Meni je reeno, da je misliti: JA SAM TELO, oteenje, nedostatak uma. M: Zato tako govoriti? Takva izraavanja, iskazi, stvaraju probleme. Sopstvo je izvor svega, i za sve - krajnje odredite. Nita nije spoljanje. P: Kada ideja o telu postane opsesivna, obuzimajua, nije li ona sasvim pogrena. 111

M: Nema nita pogreno u ideji o telu, niti ak u ideji "ja sam telo". Ali, ograniavati sebe samo na telo je pogreno. U stvarnosti, svo postojanje, svaki oblik je moj sopstveni, u mojoj svesnosti. Ja ne mogu rei ta sam ja, jer rei mogu opisati samo ono to ja nisam. Ja jesam, i poto ja jesam, sve jeste. Ali ja sam iznad svesnosti, i prema tome, u svesnosti ja ne mogu rei da ja jesam. Ipak, ja jesam. Pitanje: ko sam ja, nema odgvor. Ni jedno iskustvo ne moe da odgovori na to, jer je Sopstvo iznad iskustva. P: Ipak, pitanje: - ko sam ja - mora biti od neke koristi. M: Ono nema odgovor u svesnosti i, zato, pomae da se ode iznad svesnosti. P; Ja sam ovde - u ovom trenutku. ta je realno, stvarno u tome, a ta nije? Sada, molim Vas, nemojte mi rei da je moje pitanje pogreno. Pitajui, moja pitanja, nee me odvesti nigde. M: Vae pitanje nije pogreno. Ono je nepotrebno! Vi kaete: "Ovde i sad ja jesam!" Stanite tu, ovo je realno, stvarno. Ne izvrite injenicu u pitanje. Tu lei vaa pogreka. Vi niste ni saznanje, ni nesaznanje, niti um niti materija, ne pokuavajte da opiete sebe u izrazima uma i materije. P; Upravo sad je doao deko do vas sa problemom. Vi ste mu rekli nekoliko rei i on je otiao. Da li ste mu pomogli? M: Naravno. P: Kako moete biti sigurni? M: Nema potrebe da znam. To se odvija samo od sebe. P: Ipak, Vi ste napravili zakljuak. Na emu je on zasnovan? M: Na onome to mi ljudi kau. Ali vi ste onaj ko trai dokaze. Ja ih ne trebam. Postavljanje stvari ispravno lei u samoj Mojoj prirodi, koja je sathyam, shivam, sundaram - istina, dobrota, lepota. P: Kada ovek doe do vas po savet i Vi mu date savet, odakle to dolazi i sa kojom snagom to pomae? M: njegovo sopstveno bie utie, deluje, na njegov um i podstie odgvor. P; A koja je Vaa uloga? M: U Meni se sastaju ovek i njegovo Sopstvo. P: Zato Sopstvo ne pomogne oveku bez vas? M: Ali Ja sam Sopstvo! Vi Mene zamiljate kao odvojenog, otuda vae pitanje. Ne postoji "Moje Sopstvo" i "njegovo Sopstvo". Postoji Sopstvo, jedino Sopstvo svega. Obmanuti razlikom imena i oblika, umova i tela, vi zamiljate mnotvo, viestruka Sopstva. Mi oboje smo Sopstvo, ali vi izgleda niste u to ubeeni. Ovaj razgovor personalnog Sopstva i univerzalnog Sopstva, je ueniki stepen, faza, idite iznad, ne budite u orsokaku dualnosti. 112

P: Vratimo se ka oveku u potrebi za pomoi. On dolazi kod vas. M: Ako on dolazi, on je siguran da e dobiti pomo. Jer je on predodreen da dobije pomo, on dolazi. Nema niega nestvarnog, tajanstvenog, u tome. Ja ne mogu pomoi nekima, a druge odbiti. Svi koji dou dobijaju pomo, jer takav je zakon. Jedino oblik pomoi je promenljiv zavisno od potrebe. P: Zato on mora doi ovde da dobije savet? Moe li ga on dobiti iznutra? M: On nee sluati. njegov um je okrenut napolje. Ali, ustvari, ovo iskustvo je u umu, i sam njegov dolazak ka Meni i dobijena pomo je sve unutar njega samog; umesto da pronae odgvor u sebi samom, on zamilja odgovor od spolja. Za Mene ne postojim ja, nema oveka i nema davanja. Sve ovo je samo treperenje u umu. Ja sam beskonani mir i tiina u kojima se nita ne pojavljuje, jer sve to se pojavi - nestane. Niko ne dolazi po pomo, niko ne nudi pomo, niko ne dobija pomo. Sve je to samo ispoljavanje, pokazivanje, u svesnosti. P: Ipak, snaga, mo, za pomo je tu i tu je neko ili neto to ispoljava tu mo, snagu, nazvali to Bog ili Sopstvo ili Univerzalni Um. Ime nije bitno, vano, ali injenica, delo, jeste. M: Ovo je stav, miljenje, koje ima telo-um. isti um vidi stvari onakvim kakave jesu. Mehuri, klobuci u svesnosti. Ovi mehuri se pojavljuju, nestaju i ponovo obnavljaju, pojavljuju, a da nemaju stvarno postojanje, bit. Nikakav poseban uzrok ne moe biti propisan, dodeljen njima, jer svaki je prouzrokovan sa svim i utie na sve. Svaki mehur je telo, i sva ta tela su Moja. P: Da li vi hoete da kaete, da vi imate mo da sve uradite ispravno? M: Ne postoji snaga, mo, koja je odvojena od Mene. Ona je ugraena, nerazdvojna, u samu Moju prirodu. Nazovite to kreativnou. Od grumena zlata vi moete napraviti puno ornamenata, ukrasa, svaki e sadrati zlato. Slino, u ma kojoj se ulozi Ja mogu pojaviti i ma koju funkciju mogu da obavljam, Ja ostajem ono to sam, "JA JESAM" nepokretan, stabilan, neuzdrman, nepotresan, nezavistan. Ono to vi nazivate Univerzum, priroda, je Moja spontana kreativnost, togod da se desi, deava se. Ali, takva je Moja priroda, da se sve zavrava u radosti. P: Ja imam sluaj deaka koji je oslepeo, jer ga je njegova glupa majka hranila metil alkoholom. Ja sam Vas zamolio da mu pomognete. Vi ste prepuni samilosti, oevidno, eljni da pomognete. Kakvom snagom, moi, Vi moete pomoi njemu? M: njegov sluaj je registrovan, zabeleen u svesnosti. On je tamo - neizbrisivo. Svesnost e delovati. P: Da li ini neku razliku da Vas ja zamolim za pomo? M: Vae pitanje je deo deakove slepoe. Poto je on slep, vi pitate. Vi niste dodali nita. P: Ali, vaa pomo e biti novi faktor? M: Ne, sve je sadrano u deakovoj slepoi. Sve je u tome - majka, deak, vi i Ja, i sve drugo. To je jedan dogaaj. 113

P: Vi hoete da kaete da je i pored nae diskusije deakov sluaj bio prdodreen, unapred odreen? M: Kako drugaije? Stvari sadre svoju budunost. Deko se pojavio u svesnosti. Ja sam iznad. Ja ne izdajem nareenja svesnosti. Ja znam da je u prirodi svesti, duhovnoj, da postavi stvari ispravno. Neka svesnost pazi na svoju kreaciju! Deakov bol, vae saaljenje, saoseanje, Moje sluanje i svesnost deluju - sve to je jedna jedina injenica - ne razdvajajte to na komponente i onda postavite pitanja. P: Kako udno va um funkcionie, deluje. M: Vi ste udni, ne Ja. Ja sam normalan. Ja vidim stvari onakvim kakve jesu, i otuda, Ja nisam uplaen od njih. Ali, vi ste uplaeni od stvarnoisti. P: Zato bih ja to bio? M: To je neznanje o sebi, koje vas ini uplaenim, a takoe nesvesnog da ste vi uplaeni. Ne pokuavajte da ne budete uplaeni. Prvo sklonite zid neznanja. LJudi su uplaeni da e umreti, jer oni ne znaju ta je smrt. Gnani, svetac, je umro pre svoje smrti, On je video da nema nieg ega bi se trebao bojati. U trenutku kada vi spoznate vae stvarno bie, vi se prestajete plaiti bilo ega. Smrt daje slobodu i mo. Da biste bili slobodni u svetu, vi morate umreti za svet. Tada je univerzum va sopstveni, on postaje vae telo, izraz, manifestovanje, i instrument, alat. Srea postojanja, bia, potpuno slobodnog je iznad moi opisivanja, objanjenja. S druge strane, onaj ko je uplaen od slobode ne moe umreti. P: Vi mislite da onaj ko ne moe umreti, ne moe ni iveti? M: Uzmite to kako hoete, vezanost je zatvor, nevezanost je sloboda. eleti je ropstvo. P: Da li iz tog sledi, proizilazi, da ako ste vi spaeni - i svet je speen? M: Kao celina svet ne treba spaavanje. ovek ini greke i stvara patnju; kad to ue u polje svesnosti, svesnosti Gnanija, sveca, to je postavljeno ispravno. Takva je njegova priroda. P: Mi moemo posmatrati ono to bi mogli nazvati duhovnim napretkom, progresom. Sebian ovek posveen religiji, kontriolie sebe, proiava svoje misli i oseanja, sprovodi duhovnu praksu, ostvaruje svoje istinsko bie. Da li je takav napredak voen uzronou, ili je on sluajan? M: Sa Moje take gledita, posmatranja, sve se deava samo od sebe, sasvim, potpuno, spontano. Ali ovek zamilja da on radi na podsticaju prema cilju. On uvek ima nagradu, priznanje, na umu i tei za njom. P: Gruib, zaostao ovek, neevoluiran ovek, nee raditi bez nagrade. Nije li u redu i njemu nuditi podsticaje? M: On e stvoriti za sebe podsticaje bilo kako, svakakao. On ne zna da je napredovati u prirodi svesnosti. On e napredovati od motiva do motiva i nai e, jurei, Gurua, za ispunjenje svojih elja. Kada uz pomo zakona svoga postojanja, bia, on pone da pronalazi put povratka, nivritti, on e napustiti sve motive, jer njegovo interesovanje za svet je zavreno. On ne eli nita - niti od drugih, niti od sebe samog. On umire za sve i postaje Sve. Ne eleti nita i ne raditi nita - to je istinska kreacija, stvaranje. 114

Gledati univerzum, koji se pojavljuje, raa se, i opada, slee se, u svom sopstvenom srcu, je udo. P: Velika prepreka unutarnjem naporu, nastojanju, je *. Ueniku postaje dosadno. M: Inercija, lenjost, i uznemirenost, tamas i rajas, deluju zajedno i sputaju, smanjuju, jasnost i harmoniju, sattva. Tamas, lenjost, i rajas, uznemirenost, moraju biti pobeeni pre nego to se sattva, harmonija, moe pojaviti. To e sve doi blagovremeno, potpuno spontano. P: Nije li onda napor nepotreban? M: Kada je napor potreban, on e se pojaviti. Kada beznapornost, lakoa, postane bitna, ona e se pojaviti sama od sebe. Vi nemate potrebe da se u vezi toga zabrinjavate, napreete. Samo plovite sa tim i predajte sebe potpuno zadatku sadanjeg trenuttka, koji umirui sada za sada, sadanjost. Zbog ivljenja je umiranje. Bez smrti ivot ne postoji, ne moe biti. Drite se vrsto glavne stvari da su svet i sopstvo jedno i savreni. Samo je vae ponaanje pogreno i treba ga promeniti, prilagoditi. Ovaj proces ili ponovno prilagoavanje je ono to vi zovete sadhanom. Vi dolazite do tog saznanja stavljajui taku na indolenciju, neaktivnost, i koristite svu svoju energiju da rasvetlite put zbog jasnoe, bistrine, i dobrotvornosti, milosra. A u stvarnosti ovo su sve znaci sigurnog, nesumnjivog, napretka, duhovne evolucije. Nemojte se plaiti, ne mojte se protiviti, nemojte kasniti, odlagati. Budite ono to ste. Nema niega ega biste se plaili. Verujte i pokuajte. Probajte iskreno. Dajte svome stvarnom biu ansu da kreira va ivot. Neete zaaliti.

34. UM JE SAM PO SEBI UZNEMIRENOST Pitalac: Ja sam veanin po roenju. Sada ja poduavama Hatha Yogu u Meksiku i u SAD. Maharada: Gde ste to nauili? P: Imao sam uitelja u SAD, jednog indijskog snjamya, monaha. M: ta vam je to donelo? P: To mi je donelo dobro zdravlje i sredstva za ivot. M: Sasvim dovoljno. Da li je to sve to vi elite? P: Tragam za smirenou uma. Ja oseam otvorenost prema svim svirepim stvarima uinjenim od takozvanih hriana u ime Hrista. Neko vreme bio sam izvan religije. Onda me je privukla yoga. M: Koliko ste napredovali, razvili se? P: Studirao sam filozofiju yoge i to mi je pomoglo. M: Na koji nain vam je to pomoglo? Pomou kojih ste znakova vi zakljuili da vam je to pomoglo? Bez sumnje, vrlo je prijatno to osetiti. Da li je zadovoljstvo sve to ste vi iskusili, dobili, od yoge? 115

P: Radost blagostanja, je nagrada od Hatha yoge. Ali yoga uglavnom donosi vie od toga. Ona odgovara na mnoga pitanja. M: ta vi podrazumevate pod yogom? P: Celokupno uenje Indije - evolucija, reinkarnacija, karma, itd. M: Uredu, vi ste dobili svo znanje koje ste eleli. Ali na koji nain ste vi imali koristi od toga? P: To mi je dalo mir uma. M: Da li je? Da li je va um u miru? Da li je vae traganje zavreno? P: Ne, nije jo. M: Prirodno. Nee biti kraja tome, jer ne popstoji tako neto kao mir uma. Um znai uznemirenost; um je sam po sebi nesreenost. Yoga nije svojstvo uma, niti je stanje uma. P: Neku koliinu mira ja sam dobio od yoge. M: Ispitajte dobro, detaljno, i vi ete videti da um prepun vrvi od misli. On privremeno moe biti prazan, ali to se deava za kratko i ponovo se vraa u svoju uobiajenu rastreenost. Smiren um nije miran, tih um. Vi kaete da hoete da smirite svoj um. Da li je onaj ko eli da smiri svoj um, sam smiren? P: Ne, ja nisam u miru. Traim pomo od yoge. M: Da li vidite protivrenost? Mnogo godina vi traite va mir uma. Vi ga niste mogli nai, jer on je u sutini, u osnovi. Uznemirujue ne moe biti u miru. P: Postoji neko poboljanje. M: Mir koji vi elite da imate je vrlo lomljiv, nestalan; bilo koja mala stvar moe da ga razbije. Ono to vi nazivate mirom je samo otsustvo uznemirenja. Teko je zavrediti ime. Pravi mir ne moe da bude uznemiren. Moete li eleti mir uma, koji je stalan? P: Ja teim za tim. M: Tenja je takoe oblik uznemirenosti. P: Onda ta ostaje? M: Sopstvo nema pottrebu da bude stavljeno na odmaranje. Ono je mir sam po sebi, a ne u miru. Jedino je um uznemiren. Sve to on zna je uznemirenost, sa njenim mnogim oblicima, nainima i stepenima. Prijatnost se smatra izvanrednom, a bol se opovrgava. Ono to mi zovemo progresom samo je promena ili prelaz od neprijatnog ka prijatnom. Ali promene sa njima samima ne mogu nas dovesti do nepromenjivog, jer to god ima poetak ima i kraj. Stvarno, istinito, ne poinje, ono samo otkriva sebe kao bespoetno i beskrajno, sveprisutno, nepokretno, najbolji pokreta, bezvremeno i nepromenjivo. P: Dakle, ta treba osoba da radi? 116

M: Kroz yogu vi ste prikupili znanje i iskustvo. To se ne moe porei. Ali, od koje je to sve koristi vama? Yoga znai sjedinjenje, spajanje. ta ste vi ponovo sjedinili, spojili? P: Pokuao sam da ponovo spojim linost sa stvarnim sopstvom. M: Linost (vyakti) je samo proizvod imaginacije, zamiljanja. Sopstvo je rtva ovog uobraenja. To je smatrati sebe da smo ono to nismo, a to nas zarobljava, vezuje. Za personu, linost, se ne moe rei da postoji sama od sebe; to je sopstvo koje veruje da je osoba, persona, i svesna je da je to. Iznad sopstva (vyakte) postoji, lei, nemanifestovano, avyakta, uzronost uzroka svega. ak i govoriti o ponovnom spajanju osobe sa sopstvom nije ispravno, jer ne postoji osoba, persona, jedino mentalna projekcija, koja daje lanu sliku stvarnosti po ubeenju, uverenju. Nita nije bilo podeljeno i nema ta da se sjedinjuje. P: Yoga pomae u traganju i pronalaenju sopstva. M: Vi moete nai ono to ste izgubili, ne moete nai ono to niste izgubili. P: Da ja nisam nikada nita izgubio, bio bih sada prosvetljen. Ali, ja nisam. Ja tragam. Nije li samo moje traganje dokaz da sam neto izgubio? M: To jedino pokazuje da vi verujete da ste neto izgubili. Ko veruje? U ta se veruje da je izgubljeno? Da li ste vi izgubili osobu, personu, slinu vama? ta je sspstvo za kojim vi tragate? ta vi tano oekujete da ete pronai? P: Istinsko znanje o sebi. M: Istinsko znanje o sebi nije znanje. To nije neto to ete vi nai traganjem, traei svuda. To se ne moe nai u prostoru i vremenu. Znanje je samo memorija, seanje, nain miljenja, mentalna navika. Sve je to motivisano zadovoljstvom i bolom. Zato ste vi podstaknuti zadovoljstvom i bolom i da ste u potrazi za znanjem. Biti ono to uistinu jesi, sopstvo, je sasvim iznad svih podsticaja. Vi ne moete biti vi, sopstvo, zbog nekog razloga. Vi ste vi, sopstvo, a razlog nije potreban. P: Radei yogu ja u nai mir. M: Moe li postojati mir odvojeno od vas, sopstva? Da li vi govorite iz sopstvenog iskustva, ili samo iz knjiga? Vae knjiko znanje je korisno da se sa njim pone, ali uskoro ono mora biti ostavljeno, naputeno zbog direktonog iskustva, koje je po svojoj samoj prirodi neizrecivo. Rei mogu da se koriste takoe za destrukciju, razaranje, od rei se stvaraju slike, sa reima one se unitavaju. Vi ste sebe doveli u sadanje stanje kroz verbalno miljenje, morate iz toga izai na isti nain. P: Ja sam dobio izvestan stepen unutarnjeg mira. Da li sam ja to izgubio, unitio? M: Ono to je zadobijeno moe biti ponovo izgubljeno. Jedino kada vi ostvarite istinski mir, mir koji nikad niste izgubili, taj mir e ostati sa vama, jer on nikad nije nigde otiao. Umesto traenja onoga to nikad niste izgubili, pronaite ono to nikad niste izgubili. To to je tu pre poetka i pre kraja svega; ono koje je tu nema roenja ni smrti. To nepokretno stanje, koje nije pod uticajem, izvetaeno od roenja i smrti tela ili uma, to stanje vi morate opaziti, ostvariti. P: kakav je smisao, sutina, takve percepcije? 117

M: U ivotu nita se ne moe ostvariti bez prevazilaenja prepreka. Prepreke ka jasnoj percepciji, opaanju sopstvenog istinskog bia su elja za zadovoljstvom i strah od bola. To je zadovoljstveno-bolna motivacija, inicijativa, koja stoji na putu. Istinska sloboda od svih motivacija, podsticaja, stanje u kome se nijedna elja ne pojavljuje je prirodno stanje. P: Takvo odustajanje od elja, da li to zahteva vreme? M: Ako to ostavite vremenu bie potrebno milion godina. Odustajanje od jedne elje za drugom, dug je proces sa krajem koji se ne sagledava. Ostavite vae elje i stavove same i usredsredite svu panju na subjekat, sopstvo, ka onome ko je iznad iskustva, elja i strahova. Pitajte: ko eli? Dopustite svakoj elji da vas vrati, podseti na vas, vae sopstvo. P: Koren svih elja i strahova je isti - udnja, traganje za sreom. M: Srea o kojoj vi moete misliti i teiti je samo fizika ili mentalna satisfakcija, zadovoljenje. Takvo ulno ili mentalno zadovoljstvo nije relano, istinito, apsolutna srea. P: ak i ulna i mentalna zadovoljstva i glavni oseaj dobrobiti, blagostanja, koji se pojavljuje sa fizikim i mentalnim zdravljem, moraju imati svoje korene u stvarnosti. M: Oni imaju svoje korene u imaginaciji, zamiljanju. oveku kome je dat kamen i koji je ubeen, siguran, da je to neprocenjiv dijamant bie jako, puno, zadovoljan dok ne shvati svoju pogreku; na isti nain zadovoljstva gube svoj ukus, ar, i bolovi svoju otrinu, kad se upozna Sopstvo. Oboje se vide onakvim kakvi su - prinueni odgovori, odzivi, samo reakcije, impulsi, bolne privlanosti i odbijanja. Obino bol i zadovoljstvo se doivljavaju kad se oekuju. To je sve stvar steenih navika i ubeenja. P: Dobro, zadovoljstvo moe biti imaginarno, zamiljeno. Ali bol je stvaran. M: Bol i zadovoljstvo idu uvek zajedno. Sloboda od jednog znai slobodu i od drugog, od oboje. Ako vi ne brinete o zadovoljstvu, vi neete biti uplaeni ni od bola. Ali postoji srea koja nije ni jedno ni drugo, koja je potpuno iznad. Srea koju vi poznajete je opisiva i merljiva. Ona je objektivna, telesno-umna - tako se kae. Ali objektivno ne moe biti vae sopstveno. Bila bi velika greka identifikovati sebe sa neim spoljanjim. Oovo talasanje nivoa ne vodi nigde, niemu. Realnost, istinitost je iznad subjektivnog i objektivnog, iznad svih nivoa, iznad svakog odredita, razlikovanja. Najodreenije se moe rei da spoljanje nije izvor, temelj ili koren zadovoljstva, istinske sree. Jer spoljanje dolazi iz neznanja o stvarnosti, istinitosti, koja je neunitiva, iznad postojanja i nepostojanja. P: Imao sam mnogo uitelja i sledio njihove doktrine, ipak, ni jedan mi nije dao ono to sam eleo. M: elja da pronaete sopstvo bie sigurno ispunjena, ako ne budete eleli nita drugo. Ali vi morate biti iskreni sa samim sobom i zaista ne elite nita drugo. U meuvremenu vi elite mnogo drugih stvari i angaovani ste u njihovom ispunjavanju, traenju; va glavni cilj, svrha, moe da kasni dok vi ne stasate mudriji i ne prekinete da budete podeljeni, izmeu kontradiktornih, suprotnih tenji. Idite unutra, bez skretanja, bez bilo kakvog gledanja spolja. P: Ali moje elje i strahovi su jo tu. M: Gde su oni nego u vaoj memoriji, seanju? Shvatite da je njihov koren u oekivanju roenom iz seanja, memorije i oni e prestati da vas opsedaju. 118

P: Ja sam razumeo vrlo dobro da je drutvena sluba jedan beskonaan zadatak, jer poboljanje i raspad, propadanje, napredak i nazadovanje, idu ruku pod ruku. Mi to moemo videti na svim stranama i na svim nivoima. ta mi preostaje? M: Ma koji rad, posao da ste poduzeli, zavrite ga. Ne preduzimajte nove zadatke, jedino, ako to nije izazvano konkretnom situacijom patnje ili oslobaanja od patnje. Prvo pronaite sebe, i sledie vas beskrajno blaenstvo, blagoslovi. Nita ne koristi svetu tako, kao odustajanje od profita, dobiti. ovek koji vie ne misli o pojmovima gubitka i dobitka je stvarno nenasilan ovek, jer je on iznad svakog konflikta, sukoba. P: Da, ja sam uvek bio privuen, zaokupljen, idejom ahimse, nenasilja. M: Izvorno, ahimsa znai kad se kae: "ne povredi". Nije da prvo dolazi da se radi dobro, poteno, nego prekidanje povreivanja; ne dodavanje na patnju. Ugaanje drugima nije ahimsa. P: Ja nisam govorio o ugaanju, ve sam ja potpuno za pomaganje drugima. M: Jedina pomo vredna davanja je oslobaanje od potrebe za davanjem pomoi. Ponovljena pomo nije pomo uopte. Nemojte govoriti o pomoi drugom, sve dok ga ne moete staviti iznad svake potrebe za pomoi. Vi moete pomoi drugom sa poukom i primerom i iznad svega, svojim postojanjem, biem. Vi ne moete dati ono to nemate i vi nemate ono to niste. Vi moete dati samo ono to jeste - a od toga vi moete dati neogranieno. P: Ali, da li je istina da je svo postojanje, egzistencija, bolno? M: ta bi drugo bio uzrok ovog univerzalnnog, opteg, traganja za zadovoljstvom? Da li sretan ovek trai sreu? Kako su ljudi uznemireni, nespokojni, kako neprestano u pokretu, haosu! To je zato to su oni u bolu i trae olakanje u zadovoljsttvu. Sva srea koju oni mogu da zamisle je u obezbeenju ponovljenog zadovoljstva. P: Ako sam ja ono to sam, osoba - to samtram da jesam, i da ne mogu biti srean, onda, ta treba da radim? M: Vi moete jedino prestati da budete ono to vam izgleda da ste sad. Nema niega okrutnog u onome to ja kaem. Probudite oveka iz none more, komara, je milost, blagoslov. Vi ste doli ovde, jer ste vi u bolu, i sve to ja kaem je: probudite se, upoznajte sebe, budite ono to jeste! Kraj bola ne lei u srei!?! Kad vi spoznate da ste vi iznad oba: i bola i zadovoljstva, daleko i nesavladivi, onda prestaje gonjenje, jurenje, sree i rezultirajueg bola takoe. Jer bol navodi na zadiviljstvo, traga za zadovoljstvom, a zadovoljstvo zavrava u bolu sigurno, neizbeno. P: U konanom, krajnjem stanju, ne moe biti nikakve sree. M: Niti bola. Samo sloboda. Srea zavisi od neega ovoga ili onoga, bilo ega, i moe biti izgubljena; sloboda od svega, ne zavisi od bilo ega i ne moe biti izgubljena. Sloboda od bola, patnje, nema uzrok i prema tome, ne moe biti unitena. Ostvarite tu slobodu. 119

P: Nisam li ja roen da patim kao rezultat moje prolosti? Da li je sloboda uopte mogua? Da li sam ja roen po svojoj sopsttvenoj volji? Nisam li ja samo kreatura, stvor? M: ta je roenje i smrt nego poetak i kraj toka dogaaja i svesnosti? Zbog ideje o odvojenosti i ogranienosti zbivanja su bolna. Trenutno olakanje od bola mi nazivamo zadovoljstvom - i mi gradimo kule u vazduhu, zamkove u oblacima, nadajui se beskrajnom zadovoljstvu, uzivanju, koje mi nazivamo sreom. Sve je to nesporazum, nerazumevanje i zloupotreba. Probudite se, idite iznad, ivite istinski. P: Moje je znanje ogranieno, a moja mo, snaga, neznatna. M: Budui da je izvor za oboje, sopstvo je iznad oboje: i znanja i moi, snage. Primetno, opaajue je u umu. Priroda sopstva je ista svesnost, isto svedoenje, neuslovljeno, nedotaknuto, prisustvom ili odsustvom znanja ili naklonosti, simpatije. Ostvarite vae bie, sopstvo, izvan ovog tela od roenja do smrti i svi vai problemi e biti reeni. Potekoe postoje zato to vi verujete da ste roeni i da ete umreti. Ne obmanjujte sebe i budite slobodni. Vi niste osoba, persona.

35. NAJVEI GURU JE VAE UNUTARnjE SOPSTVO Pitalac: Sa svih strana sam uo da je sloboda od elja i naklonosti, navika, prvi uslov samoostvarenja. Ali sam video da je uslov nemogue ispuniti. Neznanje o sebi stvara elje, a elje ovekoveuju neznanje. Istinski zaarani krug. Maharada: Ne postoje uslovi koji treba da se ispune. Nema nita to treba da bude uraeno, niega to treba napustiti. Samo gledajte i seajte se, pamtite: to god vi opaate niste vi, niti je vae. To je tamo u polju svesnosti, ali vi niste polje i njegov sadraj, niti ak ni saznavalac polja. Vaa je ideja da vi treba neto da radite i ona vas vezuje za rezultate vaih napora - motiva, elja, neuspeha, ostvarenja, oseanja neispunjenja, frustracije - sve vas ovo zadrava, ne daje vam napre. Jednostavno, gledajte na sve to se dogaa, i znajte da ste vi iznad. P: Da li to znai da ja treba da odustanem od obavljanja bilo ega? M: Vi ne moete! to se deava, mora se desiti. Ako vi prestanete iznenadno, vi ete se slomiti. P: Da li je to stvar kad saznajno i saznavaoc postaju jedno?!? M: Ove su ideje u umu i rei koje ih izraavaju. Nema sopstva u njima. Sopstvo nije ni izmeu, niti iznad. Traiti ga na mentalnom nivou je besmisleno, uzaludno. Prestanite tragati, i gledajte - to je ovde i sad - to je to: "JA JESAM", vi znate vrlo dobro. Sve to vam je potrebno da radite je da prestanete govoriti sebi da ste vi unutar polja svesnosti. Ako vi niste ve razmotrili ovu materiju, sluajui Mene jednom nee vam pomoi. Zaboravite svoja prola iskustva, ostvarenja i dostignua, ostanite nagi, izloite se vetrovima i kiama ivota i imaete ansu, priliku. P: Ima li devocija, bhakti, neko mesto u vaem uenju? 120

M: Kada niste dobro, vi odete kod lekara, koji e vam rei ta nije u redu i ta je lek. Ako imate poverenja u njega, to ini stvari jednostavnijim; vi uzimate lek, sledite uputstva u vezi ishrane i naina ivota, i bude vam doboro. Ako mu ne verujete, vi moete jo imati ansu, moete studirati medicinu i sami! U svim sluajevima vas pokree vaa elja za oporavkom, a ne lekar. Bez vere nema mira. Nekome ili drugome, vi uvek verujete - to moe biti vaa majka ili vaa ena. Od svih ljudi poznavalac sebe, sopstva, slobodan ovek, najvie je dostojan poverenja. Ali samo verovati nije dovoljno. Vi moete takoe eleti slobodu. Bez elje za slobodom, od kakve je koristi poverenje da vi moete ostvariti slobodu? elja za slobodom i poverenje moraju ii zajedno. to jae vi elite, to e bre, lake, doi pomo. I najvei Guru je nemoan sve dotle dok uenik nije eljan da ui. Ozbiljnost i iskrenost, udnja, su najvaniji. Poverenje e doi sa iskustvom. Budite posveeni, predani, vaem cilju, a devocija njemu cilju - koji vas moe voditi, e uslediti, doi. Ako su vaa elja za slobodom i poverenje jaki, oni e delovati i odvee vas do vaeg cilja, jer vi neete odgaati u oklevanju, nesigurnosti i kompromisima, ustupcima. Najvei Guru je vae unutarnje sopstvo. Istina, ona je svevinji uitelj. Ona vas samo moe odvesti do vaeg cilja, i ona e vas samo sresti na kraju vaeg puta. Budite sa poverenjem u sopstvo i nee vam trebati drugi Guru. Ali ponovo vi morate imati jaku elju, za slobodom. Ne radite nita to e stvarati prepreke i oklevanje. Ne gubite, ne rasipajte energiju i vreme na opravdavanje. Uite na svojim grekama i ne ponavljajte ih. P: Ako ne zamerate, mogu li vas pitati lino pitanje? M: Da, samo napred. P: Vidim da vi sedite na koi od antilope. Kako se to poklapa sa nenasiljem? M: Ceo Moj radni vek bio sam prodavac cigareta, pomaui ljudima da narue svoje zdravlje. A ispred mojih vrata, optina je sagradila javni njC naruavajui moje zdravlje. U ovom nasilnom svetu kako neko moe da se sauva, skloni od nasilja bilo koje vrste. P: Svakako da bi trebalo izbegavati svako nasilje koje se moe izbei. A ipak u Indiji svaki sveti ovek ima za sebe tigrovu, lavlju, leopardovu ili antilopinu kou, da sedi na njoj. M: Moda zato to je plastika bila nedostupna, nije postojala u drevna vremena, a koa je bila najbolja da sprei vlanost pri sedenju. Reumatizam nije poeljan ak ni za svece. Tako je tradicija postala da je za dugu meditaciju potrebna koa. Upravo kao i opna na dobou u crkvi, tako je koa antilope yogiju. Mi teko to primeujemo. P: Ali ivotinja mora biti ubijena. M: Nisam nikad uo da je neki yogi ubio nekog tigra da bi posedovao kou. Ubice nisu yogiji, i yogiji nisu ubice. P: Ne biste li vi trebali da izrazite svoje neslaganje sa ubijanjem ivotinja, odnosno, da li biste trebali da odbijete sedenje na koi? M: Zato bih samo ja osuivao kou, koja je ideal celog sveta? P: ta je loe sa univerzumom? 121

M: Zaboravljanje svog sopstva je najvea rana, povreda - greh. Sve neseree, propasti, proizilaze iz toga. Vodite brigu o najvanijem, manje e voditi brigu same od sebe. Vi ne ureujete mranu sobu. Vi prvo otvorate prozore. Putajui svetlost unutra sve se lake odvija. Dakle, saekajmo sa poboljavanjem, obraanjem, drugih dok mi ne vidimo samo sebe onakvim kakvi smo - i ostvarimo promenu. Nema potrebe da se vrtimo u krugu i beskonano postavljamo pitanja; pronaite, otkrite sebe i sve e doi na odgovarajue, pravo, mesto. P: udnja za vraanjem izvoru je vrlo retka. Da li je to sasvim prirodno? M: Otvorenost ka spolja je prirodna u poetku, okrenutost ka unutra - je na kraju. Ali u stvarnosti, istini, oba su jedno, upravo kao disanje, udah i izdah, koji su jedno. P: Na isti nain nisu li telo i stanovnik u njemu jedno? M: Dogaaji u vremenu i prostoru - roenje i smrt, uzrok i posledica - oni mogu biti smatrani kao jedno; ali telo i utelovljenje, sopstvo, nisu istog reda, kvaliteta, realnosti, istine. Telo postoji u vremenu i prostoru, prolazno je i ogranieno, dok je stanovnik bezvremen i neogranien, vean i sveproimajui, sveprisutan. Izjednaiti ih, to dvoje, je ogromna greka i uzrok beskrajne patnje. Vi moete govoriti o umu i telu kao jednom, ali telo-um nije temeljna, osnovna, realnost, istina. P: Ma ta on mogao biti, stanovnik u telu, kontrolie telo i prema tome, odgovoran je za njega. M: Postoji univerzalna sila koja kontrolie i koja je odgovorna. P: I tako mogu da radim ta hou i bacim krivicu na neku univerzalnu silu? Kako lako! M: Da, vrlo lako. Samo upoznajte, realizujte, Jednog Pokretaa iza svega, koji pokree i ostvarite sve njemu. Ako ne oklevate, ako se ne kolebate, ili ne varate, to je nakrai put ka istini, realnosti. Budite, stojte, bez elja i straha, prepustivi svu kontrolu i svu odgvoronost. P: Kakvo ludilo, haos! M: Da, boansko ludilo. ta ima loe u naputanju iluzije, obmane, personalne kontrole ili personalne odgvornosti? Oboje su jedino u umu. Naravno, sve dok vi zamiljate da ste kontrolor, vi ete sebe zamiljati kao odgovornog. Jedno sadri u sebi i drugo. P: Kako moe biti univerzalno odgovorno za pojedinano, posebno? M: Sav ivot na zemlji zavisi od Sunca. Ipak vi ne moete kriviti Sunce za sve to se desi, mada je to glavni uzrok. Svetlost prouzrokuje boju cveta, ali ona nije odgovorna ni za kontrolu, niti je odgovorna direktno za to. Ona to omoguava, to je sve. P: Ono to ja ne volim u svemu ovome je zaklanjanje, uzimanje utoita, u neku univerzalnu silu. M: Vi se ne moete svaati, prepirati, sa injenicama. P: Sa ijim injenicama? Vaim ili mojim? 122

M: Vaim. Vi ne moete poricati Moje injenice, jer ih ne znate. Kad biste mogli da ih znate, vi ih ne biste poricali. Ovde lei nevolja. Vi samtrate svoja zamiljanja za injenice, a Moje injenice za zamianja, imaginaciju. Ja znam sigurno da je sve jedno. Razlike ne razdvajaju. Ili ste odgovorni za nita ili za sve. Zamiljati da vi kontroliete i odgovrate samo za jedno telo je samo nenormalnost, nesavrenost tela-uma. P: Ipak, vi ste ogranieni vaim telom. M: Jedino u stvarima, funkcijama, koje se odnose na telo. O tome Ja ne vodim brigu. To je kao trajanje godinjih doba. Ona dou, ona prou - i ona vrlo teko slabo utiu na mene. Na isti nain tela-umovi dou i prou - ivot je veno u potrazi za novim izraavanjima, manifestovanjima. P: Sve dotle dok vi ne stavite sav teret, breme avola na Boga, ja sam azadovoljan. Moda postoji Bog za sve znam, ali za mene On je koncenpt, ideja, projektivan, stvoren, ljudskim umom. On moe biti realan, istinit, za Vas, ali za mene drutvo, svet, je mnogo realnije nego Bog, jer sam ja oboje: njegova kreatura, stvor, i njegov zatvorenik. Vae vrednosti su mudrost i samilost, drutveno je pametna sebinost. Ja ivim u svetu sasvim razliitom od Vaeg. M: Niko se ne ali, ne prisiljava. P: Niko ne prisiljava vas, meutim ja sam pod pritiskom, prisiljavan. Moj svet je avolski svet, pun suza, tekog rada i bola. Objasniti ovo izvan intelektualisanja, jasnoe, pomou nametanja teorija evolucije i karme, sudbine, je samo dodavanje povrede na ranu. Bog avolskog sveta je okrutan, svirep Bog. M: Vi ste Bog vaeg sopstvenog sveta, i vi ste oboje glupi i okrutni. Neka Bog bude koncept, ideja, vaa sopstvena kreacija. Pronaite ko ste vi, kako ste doli na svet, u ivot, tenju za istinom, dobrotu i lepotu u svetu punom zla. Od koje je koristi vae prepiranje, dokazivanje za i protiv Boga, kada vi uopte ne znate ko je Bog, i uopte, o emu vi govorite. Bog roen iz straha i nade, uoblien, projektovan sa eljom i imaginacijom, zamiljanjem, ne moe biti Mo, Snaga, koja je Um i Srce univerzuma. P: Ja se slaem da su svet u kome ja ivim i Bog u Koga verujem, i jedno i drugo, obooje, kreature, pojmovi, imaginacije. Ali, na koji su nain oni stvoreni pomou elje? Zato ja zamiljam svet tako bolnim, a Boga tako nezainteresovanim? ta nije uredu sa mnom da ja treba da muim, torturiem sebe tako surovo? Prosvetljeni ovek dolazi i kae mi: "To je samo san, zavrite ga", ali nije li i On samo deo sna? Vidim sebe u zamci i ne vidim izlaz. Vi kaete da ste slobodni. Od ega ste slobodni? Za ime Boga, ne zatrpavajte me reima, prosvetlite me, pomozite mi da se probudim, poto ste vi onaj koji vidi da se prevrem u mom snu. M: Kada ja kaem da sam slobodan, Ja samo potvrujem stanje. Ako ste vi odrastao ovek, vi ste slobodni od detinjstva. Ja sam slobodan od svih opisa i identifikacija, poistoveivanja. togod vi moete videti, uti, i o neemu razmiljati, Ja to nisam. Ja sam slobodan da sam utisak, opaanje, ili koncept, pojam. P: Vi jo imate telo i zavisite od njega. 123

M: Ponovo, vi smatrate, mislite, da je vaa taka gledanja jedino ispravna. Ja ponavljam: Ja nisam bio, nisam i neu biti telo. Za Mene, ovo je injenica. Ja sam takoe bio u obmani, iluziji, da sam bio roen, ali je Moj Guru uinio da vidim da su roenje i smert samo ideje - roenje je samo ideja: "Ja imam telo". A smrt: "Ja sam izgubio moje telo". Sada, kada ja znam da nisam telo, telo moe biti tu, ili ne mora - kakavu to razliku ini? Telo-um je kao soba. Ona je tu, ali ja nemam potrebu da budem u njoj celo vreme. P: Ipak, postoji telo i vi vodite brigu o njemu? M: Sita koja ga je stvorila brine o njemu. P: Mi skaemo sa nivoa na nivo celo vreme. M: Postoje dva nivoa koja posmatramo - fiziki od injenica, i mentalni od ideja. Ja sam iznad oba. Niti vae injenice, niti vae ideje, nisu Moje. Ono to Ja vidim je iznad. Preite na Moju stranu i gledajte sa mnom. P: Ono to ja elim da kaem je vrlo jednostavno. Sve dotle dok ja verujem: "Ja sam telo", ja ne mogu rei: "Bog e paziti na Moje telo". Bog nee. On e ga pistiti da gladuje, da boluje i umre. M: ta vi drugo oekujete od samog tela? Zato ste vi tako uzbueni, uznemireni, zbog toga? Zato to vi mislite da ste telo, vi ga lite neunitivim. Vi moete produiti njegovo trajanje sa odgvovarajuim vebama, ali zbog kog konanog dobra? P: Bolje je iveti dugo i zdravo. To nam daje ansu da izbegnemo pogreke detinjstva i mladosti, frustracije, neispunjenja zrelosti, bedu i imbecilnost, slaboumnost starosti? M: Na svaki nain ivite dugo. Ali vi niste gospodar. Moetet li vi odluiti, precizirati, dane vaeg roenja i smrti? Mi ne govorimo istim jezikom. Va je prividan, iluzoran, govor, zasnovan na pretpostavkama, nepouzdanostima i nagaanjima. Vi govorite sa sigurnou, uverenjem, o stvarima u koje niste sigurni. P: Dakle, ja sam ovde. M: Vi niste ipak ovde. Ja sam ovde. Uite! Ali vi neete. Vi hoete da ja ivim va ivot, oseam na va nain, koristim va jezik, govor. Ja ne mogu, i to vam nee pomoi. Vi morate doi do Mene. Rei su od uma, a um je nejasan, pomraen i iskrivljen, neistinit. Prema tome apsolutna je potreba otii iznad rei i prei na Moju stranu. P: Vodite me tamo preko, iznad. M: Ja to radim, ali se vi opirete. Vi dajete realnost konceptima, idejama, dok su ideje, koncepti iskrivljena relanost. Napustite svo zamiljanje, pojavnost i budite, zaustavite se tihi i paljivi. Budite ozbiljni u vezi toga i sve e biti dobro sa vama.

36. UBIJANJE POVREUJE UBICU - NE UBIJENOG 124

Pitalac: Pre hiljadu godina ovek je iveo i umro. njegov identitet, antahkarana, se ponovo pojavio u novom telu. Zato se on ne sea svog prethodnog ivota? I ako se sea, moe li seanje biti doneeno u svesnost? Maharada: Kako vi znate da se ista osoba pojavila u novom telu? Novo telo moe da znai i potpuno novu osobu u isto vreme. P: Zamislite erpu ghija, indijskog butera. Kada se erpa razbije, buter ostaje i moe biti prenesen u drugu erpu. Stara erpa ima svoj sopstveni miris, nova - svoj sopstveni. Buter e nositi miris od erpe do erpe. Lini identitet je prenosan od tela u telo. M: To je uredu. Kad postoji telo, njegove posebnosti, specifinosti, utiu na osobu, personu. Bez tela mi imamo ist identitet u smislu : "JA JESAM". Ali kad ste vi roeni u novom telu, gde je svet prethodno doivljen? P: Svako telo doivljava svoj sopstveni svet. M: U sadanjem telu staro telo - da li je ono samo ideja, ili je to seanje? P: Ideja, naravno. Kako se moe seliti mozak onoga to nije iskusio, doiveo? M: Vi ste odgovorili na svoje sopstveno pitanje. Zato se igrate sa idejama? Budite zadovoljni sa onim u ta ste sigurni. A jedina stvar u koju vi moete biti sigurni je "JA JESAM". Ostanite s tim, i odbacite, ostavite sve drugo. To je yoga. P: Ja mogu samo odbaciti to verbalno. U najboljem sluaju ja se samo seam da ponavljam formalnu reenicu: "Ovo nisam ja, ovo nije moje, ja sam iznad svega ovoga". M: Sasvim dovoljno. Prvo verbalno, zatim mentalno, i emocionalno, potom u akciji, delovanju. Posvetite panju realnosti unutar vas i to e izneti, doneti, svetlost. To je kao bukanje mleka za buter. inite to ispravno i marljivo i rezultat e sigurno doi. P: Kako moe apsolutno biti rezultat procesa, postupka? M: Vi ste u pravu, relativno ne moe evoluirati u apsolutno, ali relativno moe blokirati, zaustaviti apsoolutno, upravo kao to ne bukanje mleka moe da sprei buter od odvajanja. Realno, istinito je ono koje stvara, kreira, tenju; unutarnje podstie spoljanje, a spoljanje odgovara, odaziva se, u ueu, korisnosti i naporu, pokuaju. Ali u konanom, apsolutnom, ne postoji unutarnje, niti spoljanje, svetlost svesnosti je oboje, i kreator-stvoritelj, i stvoreno-kreirano, iskuenik i iskustvo, telo i utelovljeno. Vodite brigu o sili koja projektuje sve ovo i vai problemi e biti reeni, bie im kraj. P: ta je sila koja projektuje? M: To je imaginacija, zamiljanje, potpomognuta eljom. P: Ja sam sve ovo, ali nema sile nad tim. M: Ovo je jedna vaa zabluda, roena iz udnje, oekivanja, za rezultatima. P: ta nije uredu sa namernim. svrsishodnim delovanjem? 125

M: To ne vai, ne funkcionie. U ovim stvarima, pojavama, nije pitanje svrhe, niti akcije. Sve to je potrebno, jeste da sluate, seate se, pamtite, razmislite. To je kao uzimanje hrane. Sve to vi moete da uinite jeste da pregrizete, savaete i progutate. Sve drugo je podsvesno i automatski. Sluajte, seajte se, pamtite i razmislite - um je i jedno i drugo, oboje, i akter-uesnik, i pozornicascena. Sve je od uma, a vi niste um. Um stvara svet i sve predivne, udesne njegove varijetete, raznolikosti. Upravo kao u dobrom komadu, igri, sve vrste karaktera i situacija, tako da vi trebate od svega po malo da bi stvorli svet. P: Niko ne pati u igri. M: Ne poistoveujte sebe sa svetom i neete patiti. P: Drugi hoe. M: Onda stvorite svoj svet savrenim, na sve mogue naine. Ako verujete u Boga, radite sa njim. A ako ne, postanite Jedno. Ili gledajte na svet kao na igru, ili posao u njemu, sa svom svojom snagom, moi. Ili oboje. P: ta je sa identifikacijom umirueg oveka. ta se tu deava kad je on mrtav? Da li se vi slaete da on nastavlja u drugom telu? M: Nastavlja se, a ipak i ne. Sve zavisi kako vi gledate na to. ta je identitet linosti na kraju krajeva? Nastavak u seanju, memoriji? Moete li vi govoriti o identitetu, bez seanja? P: Da, ja mogu. Dete moe da ne zna svoje roditelje, ipak nasledne karakteristike e biti tu. M: Ko ih identifikuje? Neko sa memorijom da ih registruje i uporedi. Zar vi ne vidite da je memorija, seanje, osnova vaeg mentalnog ivota? A identitet, linost, je samo obrazac, uzorak, dogaanja u vremenu i prostoru. Promenite obrazac ponaanja, stil ivota, i vi ste promenili oveka. P: Stil ponaanja je znaajan i vaan. On ima svoju sopstvenu vrednost. Govorei da je izatkana ara samo obojeni konac, vi gubite ono najvanije - lepotu toga. Ili opisujui knjigu kao papir za mrljama mastila, boje, vi proputate, gubite, njen smisao. Identitet je vredan, jer je on osnova individualiteta, posebnosti koji nas ini jedinstvenim i nezamenjivim. "JA JESAM" je intuicija, direktno znanje jedinstvenosti. M: Da i ne. Identitet, individuanost, jedinstvenost - su najvrednije stvari, vidovi uma, ali samo od uma. "Ja sam sve to jeste" takoe je jedno iskustvo, jednako vredno. Posebno i univerzalno su nerazdvojni, oni su dva aspekta, vida. Bezimenog, opteg, kako gledamo spolja i iznutra? Naravno, rei samo spominju, ali ne pronose. Pokuajte da odete iznad rei. P: ta umire sa smru? M: Ideja "Ja sam telo" umire, svedok ne. P: aini veruju u mnotvo svedoka, veno odvojenih. M: To je njihova tradicija zasnovana na iskustvu nekih velikih ljudi. Jedan svedok reflektuje, odraava, sebe u bezbrojnim telima kao "JA JESAM". 126

Sve dotle dok tela, makako savrena, traju, "JA JESAM" se pojavljuje kao mnotvo. Iznad tela postoji samo Jedno. P: A Bog? M: Spasitelj je osoba (linost) ije je telo svet. Bezimeno je iznad svih Bogova. P: Sri Ramana Mahari je umro. Kakavu razliku to ini njemu? M: Nikakvu. Ono to je bio, On jeste - Apsolutna Istina, Realnost. P: Ali za obinog oveka smrt je razliita. M: Ono to on misli o sebi da je pre smrti, on nastavlja da bude i posle smrti. njegov sopstveni imid, predstava o sebi, preivljava. P: Prolog dana ovde je bio razgovor o korienju ivotinjske koe pri meditaciji, itd. od strane mudraca. Ja nisam bio ubedljiv. Lako je opravdati sve u vezi sa tradicijom i obiajem. Obiaji mogu biti okrutni, a tradicija korumpirana. One objanjavaju ali ne opravdavaju. M: Nikad nisam nameravao da kaem da bezakonje prati samo-ostvarenje. Osloboen ovek je ekstremno onaj ko se pridrava zakona. Ali njegoovi zakoni su zakoni od njegovog istinskog, realnog, sopstva, ne od njegovog drutva, socijalnog. Ove on posmatra, ili kri, saglsno okolnostima i potrebama. Ali on nee biti nikad izmiljen, nestvaran i nasilan. P: Ono to ja ne mogu da prihvatim je opravdavanja sa obiajem i navikom. M: Razlike lee u naim razliitim takama gledanja. Vi govorite iz tela-uma. Moj govor je od svedoka. Razlika je temeljna. P: Ipak, surovost je surovost. M: Niko vas ne prisiljava, nagoni, da budete okrutni. P: * M: Ako paljivo zagledate u proces ivota, vi ete nai surovost svuda, jer ivot hrani ivot. Ovo je injenica, ali to ne ini da se vi oseate krivim poto ste ivi! Vi poinjete ivot surovosti stvarajui svojoj majci mnoge tekoe. Do poslednjeg dana vaeg ivota vi ete se takmiiti za hranu, odeu, prevoz, odravanje tela, boriti se za njegove potrebe, eleti da budete sigurni u svetu nesigurnosti i smrti. Iz ivotinjske take posmatranja biti ubijen nije gore od umiranja; siguno bolje od bolesti i senilnog, starosnog propadanja. Okrutnost lei u motivu, ne u injenici. Ubijanje povreuje ubicu, ne ubijenog. P: Slaem se, onda se ne smeju prihvatiti usluge lovaca i mesara. M: Ko eli da vi prihvatite? P: Vi prihvatate. 127

M: To je kako vi vidite Mene. Kako brzo vi optuujete, osuujete, izriete presudu i izvravate kaznu. Zato poinjete samnom a ne sa samim sobom? P: ovek kao vi treba da bude primer. M: Da li ste vi spremni da sledite Moj primer? Ja sam mrtav za svet, Ja ne elim nita, ak ni da ivim. Budite kao Ja, radite ono to Ja radim. Vi Me optuujete za Moju odeu i hranu; dok Ja jedino gledam na vae motive; ako vi verujete da ste telo i um i delujete po tome, vi ste krivac, grenik, najvee okrutnosti - okrutnosti prema vaem sopstvenom, istinskom biu. U poreenju s tim sve ostale okritnosti se ne raunaju. P: Vi se zaklanjate u tvrenju da vi niste telo. Ali vi kontroliete telo i odgovorni ste za sve to ono ini. Dati telu potpunu autonomiju bilo bi imbecilno, maloumno, ludo. M: Smirite se. Ja sam takoe protiv svakog ubjanja ivotinja zbog mesa i krzna, ali Ja odbijam da tome dam prvo mesto. Vegetarijanstvo je dostojan razlog, ali ne najbitniji; svi razlozi slue najbolje onome oveki koji se vratio svome izvoru. P: Kada sam bio u Sri Ramanashramu, oseao sam Bhagavana svuda u njemu, sveprisutnog, sveprimetnog, sveopaajueg. M: Vi ste imali potrebnu, neophodnu, veru. Oni koji imaju istinsku veru u njega, videe Ga svuda i u svako vreme. Sve se deava u saglsnosti sa vaom verom, a vaa vera je uobliitelj, konstruktor, vae elje. P: Vera koju Vi imate u sebi, nije li ona takoe stvaralac elje? M: Kada kaem: "JA JESAM", Ja ne mislim o odvojenom entitetu, biu, sa telom kao svojim nukleusom, jezgrom. Ja mislim na ukupnost postojanja, okean svesnosti, celokupan univrzum svega to on jeste i zna. Ja nemam nita da poelim, jer Ja sam potpun zauvek. P: Moete li Vi dotai, posmatrati, unutarnji ivot drugih ljudi? M: Ja sam ljudi! P: Ja ne mislim o identitetu sutine, niti o slinosti oblika. Ja mislim o stvarnom ulasku u umove i srca drugih i uestovanje u njihovim linim iskustvima. Moete li vi patiti i radovati se samnom, ili vi samo zakljuujete ono to ja oseam iz posmatranja i analogije, slinosti. M: Sva bia su u Meni. Ali sputanje, ulazak, u mozak i sadraj mozga drugog, zahteva specijalan trening. Nema niega to se ne bi moglo dosegnuti treningom. P: Ja nisam Vaa projekcija, izraz, niti ste Vi moja. Ja sam u svom sopstvenom stanju, ne samo kao vaa kreacija. Ova gruba, sirova filozofija, imaginacije i projektovanja, graenja, ne odnosi se na mene. Vi ste me liili sve realnosti. Ko je slika ega? Vi ste moja slika ili sam ja Vaa? Ili sam ja slika u mojoj sopstvenoj slici! Ne, neto je pogreno negde. M: Rei izdaju, odaju, svoju prazninu. Istinito, realno ne moe biti opisano, to mora biti doivljeno, iskuano. Ja ne mogu nai bolje rei od onih koje znam. Ono to Ja kaem moe izgledati smeno. Ali ono to rei pokuavaju da prenesu je najvia istina. Sve je jedno, mi mnogo cepidlaimo. I sve je uraeno da zadovolji jedan izvor i cilj svake elje, koji mi svi znamo kao "JA JESAM". 128

P: Bol je taj koji je u korenu elje. Osnovni cilj je pobei od bola. M: ta je u osnovi bola? Neznanje o sebi. ta je koren elje? udnja da pronaemo sebe. Sva kreacija teko radi za sebe samu i nee stati sve dok se ne vrati tome, svome izvoru. P: Kad e se ona vratiti? M; Ona se moe vratiti kadgod vi to zaelite. P: A svet? M: Moete ga povesti, uzeti sa sobom. P: Moram li ja ekati sa pomaganjem svetu dok ne ostvarim savrenstvo? M: Na svaki nain pomozite svetu. neete pomoi mnogo, ali e napor uiniti da napredujete, rastete. Nema nita loeg u pokuavanju da se pomogne svetu. P: Sigurno da je bilo ljudi, obinih ljudi, koji su pomogli mnogo. M: Kada vreme doe da se svetu treba pomoi, neka ljudi dobijaju volju, mudrost i mo da uine velike promene.

37. IZNAD BOLA I ZADOVOLJSTVA JE BLAENSTVO Maharada: Vi morate ostvariti pre svega da ste vi otisak, dokaz, svega, ukljuujui i vas same. Niko ne moe dokazati vae postojanje, jer njegovo postojanje mora biti potvreno prvo od vas. Vae postojanje i poznavanje vas samih niko ne poznaje i ne poseduje. Zapamtite, vi ste potpuno svoj sopstveni. Vi niste doli odnekud, vi ne idete nigde. Vi ste bezvremeno bie, postojanje i svesnost. Pitalac: Postoji osnovna razlika izmeu nas. Vi znate istinu, realnost, dok ja znam samo delovanje, funkciju, moga uma. Prema tome, ono to Vi kaete je jedno, a ono to ja ujem je drugo. Ono to Vi kaete je istina; a ono to ja razumem je lano, mada su rei iste. Postoji velika praznina, jaz, izmeu nas. Kako prebroditi ovaj jaz? M: Odbacite, ostavite, ideju da ste ono to mislite o sebi da ste i nee biti jaza. Sa zamiljanjem o sebi kao odvojenom vi ste stavili prazninu. Vi ne morate da je prebrodite. samo je nemojte stvarati. Sve ste vi i vae. Ne postoji niko drugi. To je injenica. P: Kako udno! sasvim iste rei koje su vama istina, za mene su la. "Ne postoji niko drugi". Kako oevidna neistina! M: Pustite ih da budu istinite ili neistinite. Rei nisu vane. Ono to je vano je ideja koju vi imate o sebi, jer vas to blokira, spreava. Ostavite je. P: Od ranog detinjstva ja sam poduavan da mislim da sam ogranien na moj oblik i ime. Samo stanovite, tvrenje, u suprotno, nee izbrisati mentalni trag. Potrebno je ispravno ispiranje mozga - ako uopte to moe da se uradi. 129

M: Vi nazivate to ispiranje mozga, Ja to nazivam Yoga - podii nivo svim mentalnim tragovima, oplemeniti ih. Vi ne smete biti prinueni, prisiljeni, da mislite iste misli neprestano. Idite dalje, napredujte! P: Lake je rei nego uraditi. M: Ne budite detinjasti. Lake je promeniti nego patiti. Izrastite iz vaeg detinjstva, detinjarija, to je sve. P: Takve stvari nisu uraene. One se deavaju, dogaaju. M: Sve se deava neprekidno, ali vi morate biti spremni za to. Spremnost je zrelost. Vi ne vidite istinu, realno jer va um jo nije spreman za to. P: Ako je istina moja stvarna priroda, kako ja mogu biti ikad nespreman? M: Nespreman znai uplaen. Vi ste uplaeni od onoga to ste vi. Vaa destinacija, odredite, je celina. Ali ste vi uplaeni da ete izgubiti va identitet. To je detinjasto, biti naklonjen igrakama, vaim eljama i strahovima, miljenjima i idejama. Ostavite ih sve i budite spremni za istinito da ostvarite sebe. Ovo samo-ostvarenje je najbolje izraeno u reima: "JA JESAM". Nita drugo nema postojanje. O ovome ste vi potpuno sigurni, uvereni. P: "JA JESAM" naravno, ali i "JA ZNAM" takoe. A ja znam da sam i ovo i ono, vlasnik tela, u mnogostrukim odnosima sa drugim vlasnicima. M: To je sve memorija, seanje, koja se prenosi u sadanjost. P: Mogu biti siguran samo u ono to je sada. Prolost i budunost, seanje i zamiljanje, to su samo mentalna stanja, ali ona su sve to ja znam, i ona su tu sada. Vi mi govorite da ih napustim. Kako neko da napusti sada? M: Vi se kreete u budunost sve vreme, eleli vi to ili ne. P: Ja se kreem od sada do sada - ja se uopte ne kreem. Sve ostalo se kree - a ja ne. M: Svakako. Ali va se um kree. U sadanjosti vi ste oboje i pokretni i nepokretni. sve dok vi smatrate sebe pokretnim i ne obazirete se na nepokretno. Okrenite svoj um unutra. Ne obazirite se na pokretno i vi ete pronai sebe da ste sveprisutni, veni, nepromenjiva istina, realnost, i vrsti kao stena. P: Ako je to sad, zato ja nisam svestan toga? M: Jer se vi drite ideje da vi niste svesni toga. Napustite tu ideju. P: To me nee uiniti svesnijim. M: ekajte, vi elite da budete sa obe strane zida u isto vreme. Vi moete, ali morate ukloniti zid. Ili shvatiti da su zid i obe strane jedan isti prostor, kome nikakva ideja kao "ovde" ili "tamo" ne pripada, ne odgovara. 130

P: Poreenja ne dokazuju nita. Moja jedina alba je ova: zato ja ne vidim ono to Vi vidite, zato Vae rei ne zvue istinito u mom umu. Dopustite mi da znam ovo vie i volje; sve ostalo moe da eka. Vi ste mudri, a ja sam glup. Vi vidite, a ja ne. Gde i kako u ja nai moju mudrost? M: Ako vi znate sebe da ste glupi, vi uopte niste glupi! P: Samo moje saznanje da sam bolestan, nee mi pomoi da se oseam bolje, takoe i saznanje da sam budalast nee me uiniti mudrijim. M: Da biste vi znali da ste bolesni, ne morate li vi biti dobro u poetku, prethodno? P: Oh, ne. Ja znam sa uporeivanjem. Ako sam ja slep od roenja i vi mi kaete da vi poznajete stvari, a da ih ne dotiete, dok ja moram da ih dodirnem da bih znao, ja sam svestan da sam ja slep bez saznanja ta to znai videti. Slino ja znam da ja oskudevam u neemu kad Vi tvrdite stvari koje ja ne moogu da shvatim. Vi mi kaete tako predivne stvari o meni; po Vama ja sam vean, sveprisutan, savreno srean, kreator, stvaralac, odravatelj i transformator-unitavatelj svega to postoji; izvor celokupnog ivota, srce postojanja, gospodar i voljeni svakoga stvora. Vi me izjednaavte sa Svevinjom Istinom, Realnou, izvorom i ciljem celog postojanja, egzistencije. Ja samo trepnem, priznajem, jer ja znam sebe da sam samo sitni mali zamotuljak elja i strahova, mehur patnje, prolazna iskra svesnosti u okeanu mraka. M: Pre nego to je postojao bol, vi ste bili. Poto je bol otiao, vi ste ostali. Bol je prolazan. Vi niste. P: Oprostite, ali ja ne vidim ono to vi vidite. Od dana kada sam bio roen, pa sve do dana smrti, bol i zadovoljstvo e plesti, tkati, obrasce, modele, ponaaanja moga ivota. O postojanju pre roenja i posle smrti, ja ne znam nita. Ja niti prihvatam vas, niti vas negiram. Ja ujem ono to vi kaete, ali ja too ne znam. M: Vi ste sada svesni, niste li? P: Molim vas ne pitajte me o pre i posle, ja ssamo znam ta je sad. M: Sasvim dovoljno. Vi ste svesni. Zadrite se na tome. Postoje stanja kada vi niste svesni. Nazovite to nesvesno postojanje. M: Nesvesno postojanje? M: Svesno i nesvesno se ne dovodi u vezu, ne primenjuje ovde. Egzistencija je u svesnosti, sutina, bit je neovisna od svesnosti. P: Je li to praznina? Da li je to tiina? M: Zato elaborirati, razraivati? Postojanje, bit prevazilazi svesnost. Objektivna, materijalno-umna svesnost je deo iste svesnosti, ne iznad nje. Kako vi dolazite do saznanja o stanju iste biti, koja nije ni svesnost, ni nesvesno? Svo znanje je jedino u svesnosti. Mora postojati stanje kao iekivanje uma. Da li se svesnost onda pojavljuje kao svedok? 131

M: Svedok samo registruje, belei dogaaje. U iekivanju uma, ak se i oseaj "JA JEAM" rastapa, nestaje. Ne postoji: "JA JESAM" bez uma. P: Bez uma - znai - bez misli. "JA JESAM" kao misao postoji. "JA JESAM" kao oseaj biti, sutine ostaje. M: Sve iskustvo nestaje, prestaje, sa umom. Bez uma ne moe biti ni iskuenika, osobe, ni iskustva. P: Da li ostaje svedok? M: Svedok samo belei, registruje prisustvo ili otsustvo iskustva. To nije iskustvo samo po sebi, ve to postaje iskustvo kada se misao: "JA SAM SVEDOK" pojavljuje. P: Sve to ja znam jeste, da um ponekad radi, a ponekad stane. Iskustvo mentalne tiine ja zovem iekivanje uma. M: Nazovite to tiinom, prazninom, ili iekivanjem, iskustvo i iekivanje. U svedoenju, u svesnosti, duhovnoj, samo-svesnost, oseaj postojanja ovog ili onog, ne postoji. Ne identifikovano, neuoblieno, postojanje oostaje. P: Kao stanje neizvesnosti? M: Sa svedoenjem prema niemu, to je suprotnost. A to je takoe izmeu i iznad svih suprotnosti. To niti je ssvesnost, niti nesvesnost, niti neto izmeu, u sredini, niti izmeu oboje.To je samo po sebi, ni sa kakavim odnosom nisaim, to bi moglo biti nazvano iskustvo ili njegovo otsustvo. P: kakavo udo! Vi govorite o tome kao da je to bilo iskusivo. M: Kada Ja mislim na to - ono postaje iskusivo. P: Kao nevidljiva svetlost, zatvorena, zaustavljena u svetu, postaje boja. M: Da, vi moete tako rei. Ona je u boji, ali nije boja. P: Ista stara etvorostruka negacija Nagarctune, niti ovo niti ono; niti oboje; niti bilo ta; niti ni jedno ni drugo. Moj um se muti! M: Vaa tekoa proizilazi iz ideje da je istina stanje svesti, jedno meu mnogima. Vi se zaguujete idejom da je realnost stanje svesti, jedno od mnogih. Vi ne nameravate da kaete: "Ovo je istina. Ovo je dleimina istina. Ovo nije istina. A ovo je delimino istina, a delimino neistina", kao da je istina neko svojstvo ili kvalitet, koja ima promenljivu vrednost, kao da varira u merenju. P: Dopustite da postavimo to drugaije. Posle svega, svessnost postaje problem samo kad je bolna. Jedno stalno blaeno stanje ne doputa da se poajve pitanja. Mi nalazimo svu svest da je meavina prijatnoog i bolnog. Zato? M: sva svesnost, materijalna, je ograniena i prema tome. U korenu svesnosti lei elja, udnja za iskustvom. P: Da li vi hoete da kaete da bez elje nema svesnosti? I kakva je prednost biti nesvestan? Ako ja moram da napustim zadovoljstvo radi osloboenja od bola, ja bih bolje zadrao oboje. 132

M: Iznad bola i zadovoljstva je blaenstvo. P: Nesvesno blaenstvo, od kakve je ono koristi? M: Nije ni svesno, ni nesvesno. Istinito, realno. P: ta je va progovor, zamerka, svesnosti materijalno-umnoj? M: Ona je teret-breme. Telseno-umni teret. Opaanja, elje, misli - to su sve tereti. Sva svesnost je od konflikata. P: Realnosst, Istinitost je opisana kao istinsko bie postojanja, beskrajno blaenstvo. ta tu ima da trai bol. M: Bol i zadovoljstvo se deavaju, dogaaju, jer je bol cena za zadovoljstvo, a zadovoljstvo je nagrada bolu. U ivotu takoe vi esto ugaate, pomaete sa povreivanjem, a povreujete kad ugaate, udovoljavate. Znati da su bol i zadovoljstvo jedno je mir. P: Sve ovo je interesantno, bez sumnje, ali moj cilj je jednoostavniji. Ja elim vie zadovoljstva, a manje bola u ivotu. ta da radim? M: Sve dotle dok postoji svesnoost, moraju postojati zadovoljstvo i bol. To je u prirodi "JA JESAM", od svesnosti, da identifikuje, poistoveti, sebe sa suprotnostima. P: Onda, od kakve je koristi za mene sve ovo? To ne zadovoljava. M: Ko ste vi? Ko je nezadovoljan? P: Ja sam ovek bola i zadovljstva. M: Bol i zadovoljstvo, oba su ananda, blaenstvo. Ja ovde sedim ispred vas i kaem vam - iz Mog sopstvenog neposrednog i nepromenjivog iskustva - bol i zadovoljstvo su vrhovi i doline talasa u okeanu blaenstva. Duboko dole je potpuna apsolutna punina, punoa. P: Da li je vae iskustvo konstantno, stalno? M: Ono je bezvremeno, veno, i nepromenjivo. P: Sve to ja znam je elja za zadovoljstvom i strah od bola. M: To je ono to vi mislite o sebi. Prekinite s tim. Ako vi ne moete prekinuti naviku od jednom, razmotrite, uzmite u obzir, poznati, utvreni, put-nain-miljenje i vidite njegovu lanost, varljivost. Preispitivanje uobiajenog, ukorenjenog je dunost uma. Ono to je um stvorio, um mora i promeniti, transformisati, unititi. Ili da shvatite da nema elje izvan uma i budite izvan. P: Iskreno, ja sumnjam, nemam poverenja, u ovo objanjenje, da je sve prodikt uma. Um je samo instrument. Moete li rei da je percepcija kreacija, tvorevina? Ja vidim svet kroz prozor, ne u prozoru. Sve to vi kaete se poklapa dobro zajedno zbog zajednikog temelja, osnove, ali ja ne znam da li je va temelj u istini, realnosti, ili samo u umu. Ja mogu da imam samo mentalnu sliku o tome. ta to znai vama ja ne znam. 133

M: Sve dotle dok vi boravite u umu, vi ete videti Mene u umu. P: Kako su neodgovarajue, neprikladne, rei za razumevanje! M: ta ima da se razume ako nema rei? Potreba za razumevanjem pojavljuje se zbog nerazumevanja. Ono to Ja kaem je istina, a za vas je to samo teorija. Kako ete vi doi do toga da je to to ja govorim istina? Sluajte, pamtite, razmiljajte, vizualizirajte, doivljavajte, iskuavajte. Takoe dovedite to u vezu sa vaim svakidanjim ivotom. Imajte strpljenja samnom i iznad svega, imajte panje i strpljenja sa samim sobom, jer ste vi vama vaa najvea prepreka. Put vodi kroz vas ka iznad vas. Sve dotle dokle vi verujete da je samo posebno-izdvojeno stvarno-realno, u svesnost, materijalnu, i sreu i odbijate nedualistiku, celovitu, realnost kao mesto zamiljeno, apstraktni koncept, vi ete me nai da sam podeljen izvan koncenpta i apstrakcija, zamisli. Ali jednom, kad vi dodirnete realno, istinto, u vaem sopstvenom postojanju, biu, vi ete me pronai da Mi opiete ta je za vas najblie i najdrae. 38. DUHOVNA PRAKSA JE POTRVRUJUA I IZNOVA POTVRUJUA VOLJA Pitalac: Zapadnjaci koji povremeno dolaze da Vas vide, suoeni su sa posebnom potekoom. Sama zamisao osloboenog oveka, poznavaoca samog sebe, znalca Boga, oveka iznad sveta, je nepoznata njima. Sve to oni imaju u svojoj hrianskoj kulturi je ideja o svecu, pobonom oveku, zakonima pokornom oveku, Bogobojaljivom bratoljubeem oveku, molitvenom, Bogomoleem oveku, ponekad sklonom ekstazama, ushienjima i potvrenom sa nekoliko udesa. Sama ideja znalca, Gnanija, je strana zapadnoj kulturi, kao neto egzotino, strano i vie neverovatno. ak i kad je njegovo pstojanje prihvaeno, on se gleda sa sumnjom, kao sluaj samo-stvorene euforije, prouzrokovane udnim fizikim poloajima i mentalnim ponaanjima. Sama ideja o novoj dimenziji, kvalitetu, u svesnosti, izgleda im neverovatna i neoekivana. Ono to e im pomoi je mogunost da uju Gnanija, mudraca, kako iznosi svoja sopstvena iskustva realizacije, ostvarenja, njene povode i ciljeve, poetke, njen napredak i dostignua, i njenu stvarnu, istinsku praksu u svakodnevnom ivotu. Mnogo od onoga to on kae, moe izgledati udno, ak besmisleno, ipak e ostati oseaj Realnosti, istinitosti, centar - sr, iz koga se moe iveti jedan primeran ivot. M: Iskustvo moe da bude nekomunikativno, nesaoptivo, neiskazivo. Moe li neko saoptiti, preneti, iskustvo? P: Da, ako je glumac, umettnik. Sutina umetnosti je komunikacija, prenoenje oseanja, od iskustva. M: Da bi primili komunikaciju, morate biti prijemivi, sposobni da primite, shvatite. P: Naravno. Mora postojati primalac. Ali ako prenosilac ne prenosi, od kakave je koristi primalac? M: Gnani, mudrac, pripada svima. On daje sebe neumorno i potpuno svakome ko doe do njega. Ako on nije davalac, on nije Gnani, mudrac. Sve to ima on deli. P: Moe li on da deli ono to on jeste? M: Vi mislite, moe li on druge uiniti mudracima, Gnanijima? Da i ne. Ne, poto se Gnaniji ne stvaraju, ne prave, oni ostvaruju sami sebe kao takvi, kad se vrate svom izvoru, svojoj istinskoj 134

prirodi. Ja ne mogu uiniti, stvoriti, vas u ono to vi ve jeste. Sve to vam mogu rei je put koji sam preao i pozvati vas da ga i vi preete. P: Ovo nije odgovor na moje pitanje. Ja imam na umu kritikog i skeptikog Zapadnjaka, koji negira i samu mogunost viih stanja svesnosti. Nedavno su droge probile prolaz u njegovom neverovanju, bez uticaja na njegov materijalistiki pogled. Sa ili bez droga, telo je ostalo primarni faktor, a um sekundarni, drugorazredni. Iznad uma oni ne vide nita. Od Buddhe naovamo, stanje samo-ostvarenja je opisivano u negatvnim tonovima, izrazima, kao "ne ovo", "ne ono". Da li je to dragoceno? Nije li to mogue ilustrovati, objasniti, ako ne opisati, ja se slaem, nikakvo verbalno kazivanje to ne moe opisati, jer je stanje iznad rei. Ipak ono je takoe unutar rei. Poezija je umetnost, koja stavlja, unosi, u rei neizrecivo. M: Ne postoji nedostatak religioznih pesnika. Sve dok sam Ja zainteresovan, Moje uenje je jednostavno; verujte Mi neko vreme, nakratko, i radite ono to vam kaem. Ako istrajete, vi ete uvideti da je vae verovanje bilo opravdano. P: A ta raditi sa ljudima, koji su zainteresovani, ali ne mogu da veruju? M: Ako oni mogu da ostanu samnom, oni bi trebalo da Mi poveruju. Jednom kad Mi poveruju, oni e slediti Moje savete i otkriti za sebe. P: Ja, upravo sad ne pitam za praksu, duhovnu, ve i za njene rezultate. Vi ste imali oboje, i jedno i drugo. Vi ste voljni da nam govorite o praksi, ali kad ona doe do rezultata, Vi odbijate da uestvujete, podelite. Ili Vi kaete da je Vae stanje iznad rei, ili da ne postoji razlika; da gde mi vidimo razliku, Vi je ne vidite. U oba sluaja mi smo ostavljeni bez bilo kakvog uvida u Vae stanje. M: Kako vi moete imati uvida u Moje stanje kad ste vi bez uvida u vae sopstveno? Kad sam instrument uvida nedostaje, nije li vano njega prvo nai? To je kao kad slep ovek eli da naui da slika pre no to ponovo dobije svoj oni vid. Vi hoete da znate Moje stanje - a da li vi znate stanje vae ene ili posluge? P: Ja samo pitam za neke znake, nagovetaje. M: Dobro, dau vam vrlo znaajnu indiciju, nagovetaj: gde vi vidite razlike, Ja ih ne vidim. Za Mene to je doboljno. Ako vi mislite da to nije dovoljno, Ja mogu samo da ponovim, to je dovoljno. Razmislite o tome duboko i vi ete doi do vienja onoga to i Ja vidim. Vi izgleda elite brzi, trenutni znak, zaboravljajui, da brzom uvek prethodi duga priprema. Plod padne iznenada, a sazrevanje trai vreme. Na kraju, kad Ja govorim o verovanju u Mene, Ja to inim samo za kratko vreme, ali to je sasvim dovoljno da ponete da se kreete. to vie ozbiljnosti imate, manje vam je verovanja potrebno, jer ete vi uskoro pronai vau veru u Mene, i znaete da je opravdana. Vi hoete da vam Ja potvdrim, da sam Ja vredan poverenja, vere. Kako Ja to mogu i zato bih? Na kraju krajeva, ono to vam Ja nudim je operacioni pristup, tako vrednovan, cenjen, u zapadnjakoj nauci. Kad naunik opie jedan eksperiment i njegove rezultate, obino vi prihvatate njegova objanjenja, stavove, sa poverenjem i ponavljate njegov eksperiment kako ga je on opisao. Jednom kad vi dobijete iste ili sline rezultate, vi nemate potrebu vie njemu da verujete; vi verujete svom sopstvenom eksperimentu, iskustvu. Ohrabreni, vi nastavljate i dolazite na kraju na sutinski identine rezultate. 135

P: Po svojoj prirodi i kulturi indijski um je uvek bio spreman za metafizike eksperimente. Za Indijca, rei, kao npr. "direktna percepcija Svevinje istine, Realnosti" ima smisla i donosi odgvore iz same dubine njegovog bia, postojanja. One znae vrlo malo Zapadnjaku. ak i kad je vaspitan u svom sopstvenom obliku Hrianstva, on ne razmilja iznad konformizma sa Bojim zapovestima i Hristovim naelima. Znanje iz prve ruke o stvarnosti, Realnosti, nije samo iznad ambicija, astoljublja, ve takoe i izvan shvatanja, razumevanja. Neki Indijac mi je rerkao: "Beznadeno. Zapadnjak nee, jer on ne moe. Nemojte mu nita rei o samo-realizaciji. Pustite ga da ivi koristan ivot i zaslui ponovno roenje u Indiji. Jedino e onda on imati ansu". Neki kau: "Realnost, Istina je za sve ista, ali nisu svi jednako snabdeveni, obdareni, kapacitetom da to shvate, razumeju. Kapacitet e doi sa eljom, koja e prerasti u pobonost, devociju, i konano u potpunu samopredanost. Sa celokupnou, integritetom, i ozbiljnou i gvozdenom odlunou, reenou, da prebrodi sve prepreke, Zapadnjak ima iste anse kao i ovek Orijenta. Sve to on treba je buenje interesa". Probuditi njegov interes u samosaznanje potrebno mu je da bude ubeen u njegove prednosti. M: Vi verujete da je mogue preneti, komunicirati, lino iskustvo. P: Ja ne znam. Vi govorite o jedinstvu, identitetu, jednakosti, videoca sa vienim? Kad je sve jedno, komunikacija treba da bude izvodljiva. M: Da bi imali direktno iskustvo zemlje, naroda, mora se otii tamo i iveti tamo. Ne pitajte za nemogue. ovekova duhovna pobeda bez sumnje koristi oveanstvu, ali pomoi drugoj individui, zahteva blizak meusobni odnos. Takav odnos nije sluajnost i ne moe svako pretendovati, na njega, zahtevati ga. S druge strane nauni prilaz je za sve. "Veruj - isprobaj, ispitaj - oseti". ta vam vie treba? Zato kljukati silom Istinu u neeljena, nerada, grla?! To se ne moe uraditi ni na koji nain. Bez primaoca ta moe davalac da uradi? P: Sutina umetnosti jeste da koristei se spoljanjom formom prenese, saopti, unutranje iskustvo. Naravno, osoba mora biti senzitivna, osetljiva, prema unutarnjem, pre no to spoljanje moe biti osmiljeno, od znaaja. Kako se odrasta, odgaja, u osetljivosti, senzibilitetu? M: Ma u koji put vi stavili to, dolazi se do istog. Davalaca ima mnogo, gde su primaoci? P: Da li moete Vi deliti svoj sopsteveni senzitivitet, osetljivost? M: Da, Ja mogu, ali deljenje je dvosmerna ulica! Dvoje je potrebno u deljenju. Ko je eljan da primi, ono to sam Ja voljan da dam? P: Vi kaete da smo mi jedno, nije i to dovoljno? M: Ja sam jedno sa vama. Da li ste vi jedno samnom? Ako jeste, vi neete postavljati pitanja. A ako niste, ako vi ne vidite ono to Ja vidim, ta mogu Ja da uradim, koji sam iznad sveta, pokazujui vam put da poboljam vau viziju? P: Ono to Vi ne moete dati nije Vae sopstveno? M: Ja ne tvrdim da je ita Moje. Kada "Ja" ne postoji, gde je "moje"? Dva oveka gledaju drvo. Jedan vidi plod skriven meu liem, a drugi ne vidi. Drugaije nema razlike meu njima. Jedan koji vidi zna da e sa malo panje i drugi videti takoe, ali pitanje deljenja sposobnosti se ne pojavljuje. 136

Verujte mi, Ja nisam stisnuta pesnica, da se uzdravam da vam delim Istinu, Relnost. Naprotiv, Ja sam sav va, jedite Me i pijte Me. Ali, dokle god vi ponavljate verbalno "daj, daj", vi ne radite nita da uzmete to je ponueno. Ja sam vam pokazao lak i kratak put da postanete sposobni da vidite ono to i Ja, ali se vi priklanjate vaim starim navikama miljenja, oseanja i delovanja i svaljujete svu krivicu na Mene. Ja nemam nita to vi nemate. Samo-saznavanje, samo-ostvarenje nije komad svojine koji se nudi i prihvata. To je sasvim nova dimenzija postojanja, gde ne postoji nita da se daje ili uzima. P: Dajte nam bar neki uvid u sadraj Vaeg uma dok Vi ivite Va svakodnevni ivot. Kako se Vi oseate iz Vaeg ugla, dok jedete, pijete, razgovarate, spavate? M: Uobiajene stvari ivota. Ja ih doivljavam upravo kao i vi. Razlika lei u onome to Ja ne doivljavam. Ja ne doivljavam strah ili pohlepu, grabe, mrnju ili ljutnju, gnev. Ja ne pitam, ne traim nita, ne dobijam nita, ne drim nita. U tim stvarima, Ja nemam kompromisa. Moda je ovo istaknuta glavna razlika meu nama. Ja se neu kompromitovati, odstupiti od ispravnog, Ja sam iskren, istinit, prema Sebi, dok ste vi uplaeni od stvarnosti, Realnosti, istine. P: Iz zapadnjake take gledanja postoji neto uznemirujue, nestabilno, u vaim putevima. Sedete u uglu sam sa sobom i ponavljati neprestano: "Ja sam Bog. Bog Ja jesam", izgleda da je jasno, isto ludilo. Kako ubediti Zapadnjaka da takve prakse, tehnike, vode do savrenog duevnog zdravlja. M: ovek koji namerava, pretenduje, da bude Bog, i ovek koji sumnja u to - obojica su obmanuti, prevareni. Oni govore u svojim snovima. P: Ako je sve sanjanje, ta je buenje? M: Kako opisati budno stanje u jeziku sanjanja, sna? Rei ne opisuju, one su samo simboli. P: Ponovo isto izvinjenje da rei ne mogu da prenesu istinu, Realnost. M: Ako vi elite rei, Ja u vam dati neke, od drevnih rei moi. Ponavljajte neke od njih neprestano, one mogu uiniti uda. P: Da li ste vi ozbiljni? Da li biste vi rekli Zapadnjaku da ponavlja "OM" ili "RAM" ili "Hare Krina" neprestano, mada on nema uopte vere i uverenja, ubeenja koja vode poreklo iz istinskog religioznog i kulturnog naslea? Bez poverenja i ara, oduevenja, ponavljajui mehaniki, iste zvuke, da li e on ikada neto ostvariti? M: Zato da ne? Ono to je vano je cilj, tenja, skriveni motiv, a ne oblik koji on ima. Sve to on radi ako radi u cilju pronalaenja istinskog sebe, e sigurno dovesti njega samom sebi. P: Nije potrebna vera u efikasnosti postupka? M: Nije potrebna vera koja je oekivanje rezultata. Ovde se jedino delovanje rauna. Sve togod vi radite u svrhu istine e vas dovesti do istine. Samo budite ozbiljni i iskreni. Forma, koja se sprovodi teko da je vana, oblik koji se sprovodi slabo je vaan. P: Onda gde je potreba davanja izraza, neijoj tenji?

137

M: Nema potrebe. Ne raditi nita je isto tako dobro. Samo udnja, tenja, nerazvodnjena, nerazblaena, mislima i delovanjem, ista, koncentrisana udnja, e vas bre dovesti do Vaeg cilja. Ono to je vano je istinski motiv, a ne nain. P: Neverovatno! Kako moe glupo, tupo ponavljanje u dosadi, naginjui oajanju biti efikasno? M: Sama injenica ponavljanja sve dalje borbe i izdrljivosti i istrajnosti, uprkos dosadi i oajanju i potpunom nedostatku uberenja, vere, su stvarno problemi, kritini. Oni nisu vani sami po sebi, ali ozbiljnost koja ih prati je najvanija, svevaea. Mora postojati podsticaj, guranje iznutra i napor, vuenje, spolja. P: Moja pitanja su tipina od jednog Zapadnjaka. Tamo ljudi razmiljaju u izrazima, odnosima uzroka i posledica, naina sredstava i ciljeva. Oni ne vide kakva uzrona povezanost moe da postoji izmeu posebnog sveta i Apsolutne istine, Realnosti. M: Nijedan bilokad. Ali postoji povezanost izmeu sveta i njegovog smisla, znaenja, izmeu delovanja i njegovih motiva, pobuda. Duhovna praksa je volja koja potvruje i ponovo potvruje. Onaj ko nema odvanu volju, ne prihvata realno, istinito, ak kad je ono ponueno. Nevoljnost, nerad, roen iz straha je jedina prepreka. P: ta je to od ega ima da se boji? M: Nepoznatog. Nepostojanja, nebia, neznanog, neineeg, neradeeg. Onog Iznad. P: Vi mislite da kaete da iako vi moete da delite nain Vaeg dostignua, ponaanje kojim ste do njega doli, Vi ne moete da delite plodove? M: Naravno, Ja mogu da delim plodove i Ja to radim sve vreme, ali je Moj jezik govor tiine. Nauite da sluate i razumete. P: Ja ne razumem kako neko moe poeti bez uverenja?! M: Ostanite samnom neko vreme, ili prepustite va um onom to Ja kaem i radim i uverenje e se roditi, osvanuti. P: Nemaju svi ansu da Vas susretnu. M: Susretnite vae sopstveno Sopstvo, bie. Budite sa samim sobom, sluajte to Sopstvo, povinujte mu se, negujte ga, drite ga u umu neprestano. Vi ne trebate drugog vodia. Sve dok vas vaa tenja za istinom proima i utie u vaem svakidanjem ivotu, sve je dobro sa vama. ivite svoj ivot ne povreujui nikoga. Nenasilje, nepovreivanje, je najmoniji oblik Yoge i on e vas odvesti najbre do vaeg cilja. To je ono to Ja nazivam nisarga yoga, prirodna yoga. To je umetnost ivljenja u miru i harmoniji, u prijateljstvu i ljubavi. Plod od toga je srea, neuslovljena i beskrajna. P: Ipak, sve ovo pretpstavlja izesnu veru. M: Okrenite se unutra i vi ete poeti da verujete sebi samom. U svemu drugom poverenje dolazi sa iskustvom. P: Kad mi ovek kae da zna neto to ja ne znam, imam pravo, da ga pitam: "ta je to to vi znate, a to ja ne znam?" 138

M: I ako vam on kae da se to ne moe preneti reima? P: Onda ga ja posmatram paljivo i pokuavam da razaberem, protumaim. M: I ovo je tano ono to Ja elim da vi radite! Budite zainteresovani, poklonite panju, dok se tok meusobnog, uzajamnog razumevanja ne uspostavi. Onda e deljenje, biti lako, komunikacija neometana. Pravo da kaem, svo ostvarenje je samo deljenje. Vi ulazite u iru svesnost i delite u njoj. Nevoljnost, lenjost da se ue i deli je jedino prepreka. Ja nikad ne govorim o razlikma, jer za Mene ne postoji ni jedna. Vi govorite o razlikama, tako je na vama da mi ih pokaete. Na svaki nain, pokaite Mi razlike. Zbog ovoga vi ete morati da me razumete, ali onda vi neete vie govoriti o razlikama. Razmislite, shvatite jednu stvar dobro, i vi ete morati stii, ostvariti. Ono to vas spreava od saznavanja nije nedostatak mogunosti, prilike, ve nedostatak sposobnosti da fokusirate, da se usredsredite u vaem umu na ono to vi elite da razumete. Kada bi vi mogli da zadrite u vaem umu ono to neznate, to bi otkrilo vama svoje tajne. Ali kako ste vi povrni i nestrpljivi, nedovoljno ozbiljni da gledate i ekate, vi ste kao dete koje plae za mesecom.

39. SAMO OD SEBE NITA NEMA POSTOJANJE Pitalac: Dok Vas sluam, ja shvatam da je Vama beskorisno postavljati pitanja. Makakvo da je pitanje, Vi ga uvek preokreete i iznosite mi osnovnu injenicu da ja ivim u iluziji, obmani, koju sam sam stvorio i da je Realnost, Istina, neizreciva, neobjanjiva reima. Rei samo pojaavaju konfuziju, zabunu i jedini mudar pravac, staza, jeste tiho traganje unutar sebe. Maharada: Konano, um je taj koji stvara obmanu i onaj koji oslobaa od nje. Rei mogu da pogoraju obmanu, rei takoe mogu da pomognu da se ona odagna. Nema nita loeg u ponavljanju eprestano iste istine dok ona ne postane Realnost, istinitost. Majin posao nije zavren sa roenjem deteta. Ona ga hrani svakog dana, godinu za godinom, dok je ono vie ne treba. LJudi imaju potrebu da uju rei, sve dok injenice ne govore glasnije od rei. P: Znai, mi smo deca, koja treba da budu hranjena reima? M: Sve dok vi budete davali vanost reima, vi ste dete. P: Uredu. Onda budite naa majka. M: Gde je bilo dete pre nego to je roeno? Da li je ono bilo sa majkom? Dete je moglo biti roeno tek poto je bilo sa majkom. P: Sigurno da majka nije mogla da nosi dete, kad je i sama bila dete. M: Potencijalno, moguno, ona je bila majka. Idite iznad obmane vremena. P: Va odgvor je uvek isti: vrsta satnog mehanizma, koji otkucava iste asove neprestano. 139

M: Tu nema pomoi. Upravo, kao to se jedno sunce reflektuje u bilion taaka rose, tako je i bezvremeno neprekidno ponavljanje. Kad Ja ponavljam: "JA JESAM, JA JESAM", Ja samo potvrujem i ponovo afirmiem jednu veno prisutnu injenicu, istinu. Vi ste postali umorni od Mojih rei, jer vi ne vidite ivuu istinu iznad njih. Dodirnite to, poveite se s tim, i vi ete pronai pun smisao rei i tiine - svoje. P: Vi kaete da je mala devojica ve majka njenog buddueg deteta. Potencijalno - da. Stvarno ne. M: Mogunost postaje stvarna sa miljenjem. Telo i njegove aktivnosti, delovanja, egzistiraju, postoje, u umu. P: A um je svesnost u pokretu, kretanju, dok je svesnost uslovljeni aspekt, saguna, Sopstva. Neuslovljenost, nirguna, je drugi aspekt, a iznad je punina apsolutnog, paramartha. M: Sasvim tako - to ste postavili prelepo. P: Ali to su samo rei za mene. Ponavljati ih i sluati ih nije dovoljno, one moraju biti doivljene. M: Nita vas ne zaustavlja sem preokupacije, zaokupljenosti, sa spoljanjim, koje vas spreava da se usredsredite na unutarnje. To ne moe biti od pomoi, i vi ne moete tako propustiti vau sadhanu. Morate se okrenuti od sveta i ii unutra, dok se unutranje i spoljanje ne stope i vi moete otii iznad uslovljenosti, bilo ona unutarnja ili spoljanja. P: Svakako, neuslovljenost je samo jedna ideja u uslovljenom umu. Samo po sebi nema postojanja. M: Samo po sebi nita nema postojanje. Sve ima potrebu za svojim sopstvenim odsustvom. Postojati, je biti odvojeno, razlikovati se, biti ovde a ne tamo, biti sada a ne onda, biti ovako, a ne drugaije. Kao voda uobliena kontejnerom, tako je sve odreeno sa uslovljenostima, gunama. Kao to voda ostaje voda bez obzira na sudove u kojima je, kao to svetlost ostaje ono to je bez obzira na boje koje donosi, isto tako i realno ostaje realno, bez obzira na stanja u kojima se reflektuje, odraava. Zato se usredsreivati, samo na refleksiju u svesnosti? Zato ne na sebe istinskog? P: Svesnost sama po sebi je refleksija. Kako ona moe sadravati realno, istinito? M: Znati da su svesnost i njen sadraj samo refleksije, otsjaji, promenjivi i prolazni, je usredsreivanje na realno. Odbijanje da vidimo zmiju u konopcu, je neophodno stanje za vienje konopca. P: Samo neophodno, ili takoe i dovoljno? M: Osoba mora takoe znati da konopac postoji, a izgleda kao zmija. Slino, mora se znati da realno, istinito, postoji i da je po prirodi svedok-svesnost. Naravno, ona je iznad svedoka, ali da bismo doli do toga, moramo prvo ostvariti stanje istog svedoenja. Stanje duhovne svesnosti dovodi osobu do neuslovljenog. P: Moe li neuslovljeno biti doivljeno? 140

M: Znati uslovljeno kao uslovljeno je sve to se moe rei o neuslovljenom. Pozitivni izrazi, termini, su samo nagovetaji i varljivosti, obmane. P: Moemo li govoriti o svedoenju realnog? M: Kako bi mogli? Mi moemo samo govoriti o nerealnom, neistinitom, iluzornom, prolaznom, uslovljenom. Da bi otili iznad, mi moramo proi kroz potpuno negiranje svega, kako bismo imali neovisno postojanje. Sve stvari su zavisne. P: Od ega one zavise? M: Od svesnosti. A svesnost zavisi od svedoka. P: A svedok zavisi od Realnosti, istine? M: Svedok je refleksija realnog u svoj njegovoj istoti. On zavisi od stanja uma. Gde preovladavaju jasnoa i nevezanost, svedok - svesnost dolazi u postojanje. To je upravo kao kad se kae da tamo gde je voda bistra i mirna, pojavljuje se slika, odsjaj meseca. Ili kao dnevna svetlost koja se pojavljuje kao iskra, bljesak u dijamantu. P: Moe li postojati svesnost bez svedoka? M: Bez svedoka ona postaje nesvesno, samo postojanje. Svedok je latentan, sakriven, u svakom stanju svesti, kao svetlost u svakoj boji. Ne moe biti znanje bez znalca, niti znalca bez svedoka/ Ne samo da vi znate, nego vi znate da vi znate. P: Ako neuslovljeno ne moe biti doivljeno, jer je svako iskustvo uslovljeno, onda zato o tome uopte govoriti? M: Kako onda postoji znanje uslovljenog bez neuslovljenog? Mora postojati izvor iz koga sve ovo istie, temelj na kome sve poiva. Samostvarenje je prvenstveno znanje sopstvenog stanja svesnosti da beskonani varijeteti uslovljenog zavise od nae beskonane sposobnosti da budemo uslovljeni i dajemo rast varijetetima, razliitostima. Za usovljeni um neuslovljeno izgleda kao totalitet kao i otsustvo svega. Nita ne moe biti direktno doivljeno, ali to ne ini to nepostojeim. P: Da li je to oseanje? M: Oseanje je takoe stanje uma. Kao to zdravo telo ne stvara probleme, ne zaokuplja panju, tako je i neuslovljeno slobodno od iskustva. Uzmite iskustvo smrti. Obian ovek je uplaen da umre, jer je on uplaen od promene. Svetac, Gnani, nije uplaen, jer je njegov um ve mrtva. On ne misli: Ja ivim, on zna: postoji ivot. Nema promene u njemu, i nema smrti. Smrt se java kao promena u vremenu i prostoru. Tamo gde nema ni vremena ni prostora, kako tamo moe biti smrti? Mudrac, Gnani, je ve mrtav za ime i oblik. Kako njihov gubitak, nedostatak, moe uticati na NJega? ovek u vozu putuje iz mesta u mesto, ali ovek van voza ne ide nikuda, jer on nije vezan za odredite. On nema nigde da ode, nita da ridi, nita da postane. Oni koji stvaraju planove bie roeni da ih izvedu. Oni koji ne planiraju nemaju potrebe da se rode. P: ta je svrha bola i zadovoljstva? 141

M: Da li oni postoje sami od sebe, ili jedino, samo u umu? P: Ipak, oni postoje. Nije vaan um. M: Bol i zadovostvo su samo simptomi, indikacije, posledice, rezultati pogrenog znanja, neznanja, i pogrenog oseanja. Rezultat ne moe imati svrhu od njega samog, svoju sopstvenu. P: U Boanskoj ekonomiji, privredi, sve mora da ima svrhu. M: Da li vi poznajete Boga, da tako slobodno govorite o NJemu? ta je Bog za vas? Zvuk, glas, re na papiru, ideja u umu? P: Iz NJegve moi ja sam roen i odravam se u ivotu. M: I patite i umirete. Da li ste zadovoljni? P: Moe biti moja sopstvena pogreka da patim i umrem. Ja sam stvoren za veni ivot. M: Zato vean u budunosti, a ne u prolosti? Ono to ima poetak mora imati i svoj kraj. Samo bespoetno je beskrajno, veno. P: Bog moe biti samo koncept, radna, delujua teorija. Vrlo koroistan koncept ipak. M: Za ovo mora se biti slobodan od unutranjih suprotnosti, to nije sluaj. Zato ne raditi na teoriji da ste vi svoj sopstveni kreator i kreacija. Naposletku, nee postojati spoljanji i vanjski Bog da se s njim suoavate. P: Svet je bogat i komplikovan, kompleksan, kako bih ja mogao da ga stvorim? M: Da li vi poznajete dovoljno sebe, da znate ta vi moete da uradite, a ta ne moete? Vi ne znate svoje sopstvene moi!! Niste nikad istraivali. Ponite sa sobom sada. P: Svi veruju u Boga. M: Za Mene vi ste svoj sopstveni Bog. Ali ako vi mislite drugaije, vi mislite do kraja. Ako postoji Bog, onda je sve Boje i sve je za dobrobit, sve je najbolje. Pozdravite sve to doe sa radosnim i zahvalnim srcem, i volite sva stovrenja. Ovo e vas takoe voditi ka vaem Sopstvu.

40. JEDINO JE SOPSTVO ISTINA Maharada: Svet je samo ou, koji bljeti i koji je prazan. On jeste, postoji, a ipak nije, ne postoji. On je tu sve dok Ja elim da ga vidim i uzmem uea u njemu. Kad prestanem da se brinem, on se rastapa. On nema uzrok i ne slui niemu, nema svrhe. On se samo deava kad smo mi otsutni umom, kad smo smireni. On se pojavljuje tano onakav kakav izgleda, ali nema dubine, sutine, u njemu, niti smisla, cilja. Samo je posmatra realan, stvaran, zovite ga Sopstvo ili Atma. Za Sopstvo, svet je samo obojeni, premazani ou, koji ono uiva dok traje i zaboravlja kad je on gotov, zavren. togod da se desi na pozornici ini da se trese od straha u teroru, nasilju, ili da 142

se valja od smeha, ali svo vreme on je svestan da je to samo ou, predstava. Bez elje ili straha on ga uiva, onako kako se deava. Pitalac: Osoba koja se pojavljuje, stapa, u svetu, ima ivot sa puno osobenosti, zainjenosti. Ona plae, smeje se, voli i mrzi, eli i strahuje, pati i veseli se. Gnani, mudrac, koji je bez elja i straha, kakav On ivot ima? Da li je On otiao u nevolji u svojoj rezervisanosti, da li je ostao na cedilu u svojoj povuenosti? M: NJegovo stanje nije tako opustoeno, turobno. Ono ima ukus istog, neuslovljenog, neobmanjujueg, osloboenog, ublaavajueg blaenstva. On je srean i potpuno svestan, da je srea, njegova sama priroda, i da on ne treba da radi nita, niti da se napree za bilo im, da bi to osigurao, obezbedio. To prati, sledi, njega, stvarnije, istinitije nego telo, blie nego i sam um. Vi zamiljate da bez uzroka ne moe biti sree. Za Mene zavisnost od bilo ega za sreu je krajnja beda. Zadovoljstvo i bol imaju uzroke, dok je Moje stanje Moje sopstveno, potpuno bezuzrono, nezavisno, nepobitno. P: Kao igra, komad, na pozornici. M: Igra je bila napisana, planirana i uvebavana. Svet jednostavno izmakne, pojavi se u postojanje iz niega i vraa se u nita, niemu. P: Postoji li Tvorac? Nije li svet bio u umu Brahme, pre nego to je stvoren? M; Sve dotle dok ste vi izvan Moga stanja, vi ete imati Tvorca, Odravatelja i RazoriteljaPreobraatelja, ali kad jednom budete Samnom, vi ete znati samo Sopstvo i videti sebe u svemu. P: Pri svemu tom Vi delujete. M: Kada ste vi bunovni, vrti vam se u glavi, vi vidite kako se svet okree oko vas u krugovima. Opsednuti idejom znaenja i kraja rada i svrhe, vi Me vidite prividno da funkcioniem, delujem. U stvarnosti Ja samo posamtram. ta god da se desi, uradi, ili je uraeno, desilo se, desilo se na pozornici. Radost i bol, ivot i smrt, oni su svi stvarni za oveka u kavezu (u ropstvu); za Mene oni su svi u ou, predstavi, kao nestvarni, kao i sama predstava. Ja mogu da posmatram svet upravo kao i vi, ali vi verujete da ste u njemu, dok Ja to vidim kao jednu kap u irokom prostranstvu svesnosti. P: Mi emo svi ostariti. Starost nije prijatna - sva patnja i bol, slabost i pribliavanje kraja. Kako se osea Gnani, mudrac, kao star ovek? Kako njegovo unutarnje Sopstvo gleda na njegovu sopsvenu senilnost, izlapelost? M: Kako On stari, On raste, napreduje, sve vie i vie i sve je vie srean i smiren. Konano On odlazi Domu Svome. Kao putnik koji se pribliava svom odreditu i prikuplja svoj prtljag, On naputa voz bez aljenja. P: Sigurno da postoji kontradikcija, suprotnost. Mi smo govorili da je Gnani iznad svih promena. NJegova srea niti raste, niti opada. Ne smanjuje se. Kako On moe biti sreniji poto postaje stariji, i to uprkos fizikoj slabosti i tako dalje?

143

M: Ne postoji kontradikcija, protivurenist. Toak sudbine pribliava se svom kraju - um je srean. Magla, zavesa, telesnog postojanja je otklonjena, rasterana; ograda, ropstvo tela se sve vie i vie smanjuje iz dana u dan. P: Recimo, Gnani, mudrac, je bolestan. On se prehladio, ima temeperaturu i svaki Ga zglob boli i iga, gori. Kakvo je NJegovo stanje uma? M: Svaki oseaj, utisak je kontempliran, razmatran u savrenoj mirnoi, staloenosti. Ne postoji elja za tim, a niti odbijanje. To je kako jeste i On gleda na to sa osmehom i nenom, prijatnom, nevezanou. P: On moe biti nevezan od svoje sopstvene patnje, ali je ona jo tu. M: Ona je tu, ali to nije vano. Ma u kakvom stanju da sam, Ja vidim to kao stanje uma koje prihvatam onakvim kakvo jeste. P: Bol je bol. Vi doivljavate to na isti nain pri svem tom. M: Onaj koji doivljava telo, doivljava njegove bolove i zadovoljstva. Ja nisam ni telo, niti iskuiva, iskuenik, tela. P: Recimo da Vi sad imate dvadeset pet godina. Vae venanje, organizovano i izvedeno, zavreno je, i dunosti domaina koje su velike su na Vama. Kako biste se Vi oseali? M: Isto kao to se oseam i sada. Vi nastavljate da insistirate na tome da je Moje unutarnje stanje modelirano pod uticajem spoljanjih dogaaja. To jednostavno nije tako. tagod da se desi, Ja ostajem. U korenu, temelju Moga bia, postojanja, je ista duhovna svesnost, iskra mone svetlosti. Ova iskra, po svojoj sutinskoj prirodi, obasjava, zrai i stvara slike u prostoru i dogaaje u vremenu - beznaporno, lako, i spontano, prirodno. Sve dotle dok je to jedva svesno nema problema. Ali kad diskriminator koji razlikuje um doe u postojanje i stvori razlike, pojavljuju se bol i zadovoljstvo. U toku sna um je u otsistvu, ne deluje, a takoe i bol i zadovoljstvo. Proces stvaranja se nastavlja, ali ne postoji opaanje toga. Um je oblik svesnosti, a svesnost je aspekt, vid, ivota. ivot stvara sve, ali Svevinji je iznad svega. P: Svevinji je gospodar, a svesnost - NJegov sluga. M: Gospodar je u svesnosti, ne iznad nje. U svesnosti Svevinji je oboje: kreator i transformer, rastvara, stvaran i apstraktan, zamiljen, arite i univerzalno. A takoe On nije ni jedno ni drugo. Rei ne dopiru donde, niti um. P: Gnani, Svetac, je izgleda vrlo usamljeno bie, sav sa samim sobom. M: On je usamljen, ali On je sve. On ak nije ni bie. On je bit, postojanje, svih bia. ak nije ni to. Ni rei tu ne vae, ne pomau. On je Ono to On jeste, temelj, podloga, iz koje sve nie, stvara se. P: Da li se Vi bojite smrti? Plaite li se umreti? M: Ja u vam rei kako je Moj Guru umro. Poto nam je saoptio da je NJegov kraj blizu, On je prestao da jede, ali nije menjao svoj uobiajeni dnevni ivot. Jedanaestog dana u vreme molitve On je pevao i pljeskao energino i iznenada umro. Upravo tako, izmeu dva pokreta, kao gaenje plamena svee. 144

Svako umire onako kako ivi. Ja se ne bojim smrti, jer se Ja ne bojim ivota. Ja ivim sretan ivot i umreu sretnom smru. Beda je roditi se, a ne umreti!?! Sve zavisi kako vi gledate na to. P: Ne moe biti dokaza, oevidnosti, o Vaem stanju. Sve to ja znam o tome je ono to Vi kaete. Sve to ja vidim je vrlo zanimljiv, interesantan, stari ovek. M: Vi ste zanimljiv, stari ovek, ne Ja. Ja nisam nikad roen. Kako Ja mogu ostariti? Sve ono to vama izgleda da sam Ja, postoji samo u vaem umu. Ja nisam zabrinut oko toga. P: ak i kao san, Vi ste najneobiniji san. M: Ja sam san koji vas moe probuditi. Vi ete imati dokaz o tome u vaem neposrednom buenju. P: Zamislite, vest vam stie da sam umro. Neko vam kae: "Znate, tako i tako! On je umro". Kakva bi bila Vaa rekacija? M: Ja bih bio vrlo radostan da ste se vrtili domu svom. Zaista zadovoljan da vas vidim izvan ovih ludosti. P: Kakava ludost? M: Od miljenja: da ste roeni i da ete umreti, da ste vi telo koje se vidi, pokazuje u umu i sve takve gluposti. U Mom svetu niko nije roen i niko ne umire. Neki ljudi odlaze na putovanje i vraaju se, neki nikad ne odlaze, naputaju. Kakavu razliku to ini, kad oni putuju u snevajue zemlje, zemlje snova, i svaki zavrava u svom sopstvenom snu. Jedino je buenje vano. Dovoljno je znati da "JA JESAM" kao Realnost, ISTINU i takoe voleti. P: Moj pristup nije tako uopten, sveobuhvatan, otudai moje pitanje. Mada su Zapadnjaci u potrazi za neim istinitim, oni se okreu nauci, koja im kae dosta o materijalnom, malo o umu, a nita o prirodi i svrsi svesnosti. Za njih je Realnost objektivna, izvan primetnog i eljenog, direktna, neposredna, ili pomou zakljuivanja; o subjektivnom aspektu realosti oni ne znaju nita. Krajnje je vano da im se dopusti da znaju da postoji Realnost, Istina, i da treba da se nae u osloboenju od svesnosti od materijalnog i njegovih ogranienja i iskrivljenosti, neistinitosti. Veina ljudi u svetu upravo ne zna da postoji Realnost, Istina, koja moe da se nae, dosegne. i doivi u svesnosti. Veoma je vano da ljudi treba da uju dobru vest, jevanelje, od nekoga ko je stvarno doiveo istinu. Takva svedoenja su uvek postojala, i njihova svedoenja su dragocena. M: Naravno, Jevanelje, dobra vest, o samoostvarenju, kad se jednom uje, nee biti nikad zaboravljena. Kao seme posejano u zemlju, ono e ekati na pravu sezonu i proklijati i rasti u mono drvo.

41. RAZVIJAJATE STAV SVEDOKA Pitalac: Kakvo je dnevno i asovno stanje uma ostvarenog oveka? Kako on vidi, uje, jede, pije, budi se i spava, radi i odmara se? Kakav dokaz postoji o njegovom stanju kao razliitom od nas? 145

Pored verbalnog svedoenja od tzv. ostvarenih ljudi, ne postoji li nain provere, verifikovanja, njihovog stanja objektivno? Postoji li neka vidljiva razlika u njihovom psiholokom i nervnom reagovanju, u njihovom metabolizmu, ili u njihovoj psihosomatskoj strukturi, grai? Maharada: Vi moete pronai razlike, ili ne moete. Sve zavisi od vaeg kapaciteta posmatranja. Objektivne razlike su meutim najmanje vane. Ono to je vano je njihovo gledite, njihovo ponaanje, koje je od potpune nevezanosti, odvojenosti, postojanja, odvojeno. P: Ne osea li Gnani, Svetac, bol kad NJegovo dete umre, da li On pati? M: On pati sa onima koji pate. Dogaaj, sluaj, je od male vanosti, ali je On pun saoseanja za bie koje pati, bilo ivo ili mrtvo, u telu ili izvan njega. Konano, ljubav i milosre, saoseanje, su njegova istinska priroda. On je jedno sa svima, koji ivi i voli i koji je jednota u delovanju. P: LJudi su jako uplaeni od smrti M: Gnani, mudrac, nije uplaen od bilo ega. Ali On je pun saoseanja sa ovekom koji je uplaen. Konano, roditi se, iveti i umreti je prirodno. Biti uplaen nije. Dogaaju, naravno, odata je panja. P: Zamislite da ste Vi bolesni - velika groznica, bolovi, drhtanje. Doktor Vam kae da je vae stanje ozbiljno, imate samo jo nekoliko dana da ivite. ta bi bila Vaa prva rekacija? M: Bez iakave reakcije. Prirodno je za tamjanov tapi da izgori. Tako je isto prirodno da telo umre. To je stvar od vrlo male vanosti. Ono to je bitno jeste da Ja nisam ni telo ni um, Ja Jesam. P: Vaa porodica bi bila oajna, naravno. ta biste im Vi rekli? M: Uobiajene rei: ne plaite se, ivot se nastavlja, Bog vas titi, mi emo uskoro biti ponovo zajedno i sl. Ali za Mene, celokupna gungula je besmislena, sav taj urnebes. Ja nisam entitet, bie, koje sebe zamilja ivim ili mrtvim. Ja niti sam roen, niti mogu da umrem. Ja nemam niega da se seam ili da zaboravim. P: ta mislite o molitvama za mrtve? M: Svakako, molite se za umrle. To ih mnogo zadovoljava. Oni su hvaljeni. Gnani, mudrac, nema potrebe za vaim molitvama. On je sam odgovor na vae molitve. P: Kako Svetac, Gnani, putuje-boravi posle smrti? M: Mudrac, Svetac, je ve mrtav. Da li vi oekujete da on umre ponovo? P: Svakako, rastapanje, razgradnja tela je jedan vaan dogaaj, ak i za Sveca. M: Ne postoji vaan niti jedan dogaaj za Sveca, osim kad neko ostavri najvii cilj. Jedino se onda NJegovo srce raduje. Sve ostalo nije od vanosti, interesovanja. Ceo univerzum je njegovo telo, sav ivot je Njegov ivot. Kao u gradu svetlosti, kada jedna sijalica pregori, to ne utie na celu mreu, tako i smrt tela ne utie na celinu. P: Posebno, izdvojeno, moe da ne vai za celinu, ali je veoma vano za pojedinano. Celina je jedna apstrakcija, zamisao, posebno-pojedinano, konkretno, je stvarno. 146

M: To je ono to vi kaete. Za Mene to moe biti na drugi nain - celina je realna, a deo doe i proe. Pojedinano je roeno i ponovo se raa, menjajui ime i oblik. Gnani, Ssvetac, je Nepromenjiva Realnost, koji ini promenjivo moguim. Ali on vam ne moe biti uverenje, ubeenje. Ono mora doi sa vaim sopstvenim iskustvom. P: Da li su greh i vrlina jedno isto? M: To su sve vrednosti koje je ovek stvorio! ta su one za Mene? to se zavri u srei je vrlina, a to se zavri u bolu je greh. Oboje su stanja uma. Moje stanje nije stanje uma. P: Mi smo kao slepci koji ne razumeju ta to znai videti. M: Moete to uzeti kako elite. P: Da li je praksa tihovanja kao sadhana efikasna? M: Sve to radite u cilju prosvetljenja, dovodi vas blie cilju. Sve to radite bez priseanja na prosvetljenje vas udaljava od cilja. Ali zato komplikovati? Samo znajte da ste vi gore i iznad svih stvari i misli. Ono to elite da budete, to vi ve jeste. Samo imajte to na umu. P: ja ujem da Vi to kaete, ali ne mogu da veryjem. M: Ja sam bio i sam u takvom poloaju. Ali sam verovao Mom Guruu i On je bio u pravu. Verujte Meni ako moete. stalno mislite na ono to sam vam rekao; ne elite nita, vama nita ne nedostaje. Samo traganje vas spreava od pronalaenja. P: Vi ste izgleda jako nezainteresovani za bilo ta! M: Ja nisam nezainteresovan, Ja sam nepristrasan. Ja ne dajem prednost Meni i Mojem. Koara zemlje i koara dragulja - obe su neeljene. ivot i smrt su isto za Mene. P: Nepristrasnost Vas ini indifirentnim! M: Naprotiv, saoseanje i ljubav su sama Moja sutina, jezgro. Ispranjen od svoh naklonosti, Ja sam slobodan da volim. P: Buda je rekao da je ideja o prosvetljenju veoma vana. Veina ljudi proe kroz svoje ivote ak i neznajui da postoji tako neto. Naputeni, sami u traganju, kad jednom, meutim uju o tome, seme je posejano koje nikada ne umire. Zbog toga je Buda slao svoje uenike, bhikhus, da propovedaju jevanelje, neprestano, po osam meseci svake godine. M: Moj Guru je imao obiaj da kae: "Neko moe dati hranu, odeu, prevoz, znanje, nakolonost, ali najvei je dar jevanelje, dobra vest, prosvetljenja". Vi imate pravo, prosvetljenje je najvee dobro, blagostanje. Jednom kad to imate, niko vam ga ne moe oduzeti. P: Ako Vi ovako govorite na Zapadu, ljudi bi smatrali da ste poludeli.

147

M: Naravno, oni bi! Za neznalicu, sve ono to on ne moe da razume je ludost. Pa ta? Pustimo ih da budu ono to jesu. Ja sam ono to sam, bez Moje zasluge, a oni su ono to su bez njihove pogreke. Svevinja Realnost, Istina, se manifestuje na beszbrojne naine. Bezbrojan je broj NJenih imena i oblika. Sve nie i sve se stapa u istom okeanu, izvor svega je jedan. Traganje za uzrocima i posledicama je samo razonoda, provod uma. Ono to jeste je ljubazno. LJubav nije rezultat, posledica, ona je sami temelj bia. Ma gde vi uli, vi ete nai bie, postojanje, svesnost i ljubav. Zato i zbog ega stvarati prioritete? P: Kada su zbog prirodnih uzroka hiljade i milioni ljudskih ivota ugaeni, kako se to deava u poplavama i zemljotresima, ja ne tugujem. Ali kada ovek umre od ruke drugog oveka, ja tugujem esktremno, do krajnosti. Neminovno ima svoju sopstvenu velianstvenost, ali ubijanje je ono to se moe izbei i, prema tome, i runo i konano, uasno! M: Sve se deava kako se deava. Katastrofe, bilo prirodne ili od strane oveka, se deavaju i nema potrebe da se bude uasnut, prestraen. P: Kako bilo ta moe biti bez uzroka? M: U svakom dogaaju ceo univerzum je reflektovan, odrava se. Konani, osnovni uzrok se ne moe pratiti, nesaglediv je. Sama ideja o uzronosti je samo nain miljenja i govora. Mi ne moemo zamisliti, bezuzrono pojavljivanje. Ovo, meutim, ne potvruje postojanje uzronosti. P: Priroda je nerazumna, otuda neodgvorna. Ali ovek ima um. Zato je on tako izopaen, pokvaren, nerazuman? M: Uzroci izopaenosti su takoe prirodni, nasledni, uslovljeni sredinom ivljenja itd. Vi ste suvie brzi u osuivanju. Nemojte brinuti o drugima. Borite se, bavite se, prvo sa vaim sopstvenim umom. Kada vi saznate da je va um takoe deo prirode, dualnost e prestati. P: Postoji neka misterija, tajna, u tome, koju ja ne mogu da protumaim. Kako moe um biti deo prirode? M: Zato to je priroda u umu; bez uma gde je priroda. P: Ako je priroda u umu. a um je moj sopstveni, ja bih trebao da sam sposoban da kontroliem, upravljam prirodom, a to u stavrnosti nije sluaj. Sile iznad moje kontrole odreuju moje ponaanje. M: Razvijte ponaanje svedoka, i vi ete saznati iz vaeg sopstvenog iskustva da nevezanoistodvojenost, donosi-daje kontrolu. Stanje svedoenja je puno moi, snage, nema nieg pasivnog u vezi toga. 42. ISTINA SE NE MOE ISKAZATI Pitalac: Primetio sam da se novo Sopstvo, novo Ja, pojavljuje u meni, neovisno do staroga. Oni na neki nain koegzistiraju, postoje zajedno. Staro sopstvo, ja, nastavlja sa svojim starim nainom ponaanja. Novo Ja dozvoljava starom da bude, ali ono ne poistoveuje sebe sa njim. Maharada: ta je glavna razlika izmeu starog i novog Ja? 148

P: Staro ja, sopstvo, eli sve definisano, utvreno i objanjeno. Ono eli da podesi stvari meusobno verbalno. Novo Ja ne brine o verbalnim objanjenjima - ono prihvata stvari onakve kakve jesu i ne traga, ne bori se, da ih dovede u vezu sa zapamenim stvarima, prolou. M: Da li ste vi potpuno i neprestano svesni razlike izmeu uobiajenog i duhovnog? Kakvo je ponaanje novog Ja u odnosu na staro? P: Novo samo posmatra staro. Ono nije ni prijateljski ni neprijateljski prema njemu. Ono samo jednostavno prihvata staro ja zajedno sa svim ostalim. Ono ne negira njegovo postojanje, ali ne prihvata njegove procene, vrednovanja, i pravovaljanosti, potvrenosti. M: Novo je potpuno negiranje starog. To novo, nije zaista stvarno novo. To je samo novo ponaanje starog. Istinsko, zbiljsko, novo, unitava, iskorenjuje, staro potpuno. Dva ne mogu biti zajedno. Postoji li proces samo-otkrivanja, stalnog odbijanja da se prihvate stare ideje, ili da li postoji meusobna tolerancija, razumevanje? Kakav je njihov odnos? P: Ne postoji podvojen, poseban, odnos. Oni koegzistiraju, sarauju. M: Kada vi govorite o starom sebi, ja, i novom, koji vi imate na umu? Da li postoji kontinuitet, stalnost, u seanju, memoriji, izmeu njih dvoje; jedno se sea drugog meusobno? Kako vi moete govoriti o dva Ja, Sopstva? P: Jedan je rob navika, drugi nije. Jedan je misaon, drugi je slobodan od svih ideja. M: Zato dva Ja, Sopstva? Izmeu ogranienja, zatvora, i slobode, ne moe biti nikakvog odnosa. Sama injenica koegzistencije, saradnje, dokazuje, potvruje, njihovo bazino jedinstvo. Ali postoji samo jedno Sopstvo - i ono je uvek sada, u sadanjosti. Ono to vi nazivate drugo Sopstvo, Ja, staro ili novo, samo je modalitet, oblik, drugi vid, aspekt, jednog Ja, Sopstva. Sopstvo je jedno, beskonano. Vi ste to Sopstvo i vi imate ideje o onome to ste bili ili to ete biti. Ali jedna ideja nije Sopstvo. Upravo sad, kako vi sedite ispered Mene, koje ste vi Sopstvo, Ja? Staro ili novo? P: Oba su u sukobu. M: Kako moe biti sukob izmeu onoga to jeste i onoga to nije? Sukob je karakteristika starog. Kada se novo pojavi, staroga vie nema. Vi ne moete govoriti o novom i konfliktu u istom trenutku. ak i napor opiranja, naprezanja za novim Sopstvom je staro. Kadgod postoji sukob, napor, borba, tenja, enja za promenom, novoga nema. Do kog stepena ste vi slobodni od uobiajenog ponaanja da stvarate i produavate sukobe. P: Ja ne mogu rei da sam sad drugi ovek. Ali sam otkrio nove stvari o meni samom, stanja tako drugaija, koja nisam poznavao ranije, da se oseam pozvanim da ih nazovem novim. M: Staro Sopstvo je vae sopstveno Sopstvo. Stanje koje bukne iznenada i bez uzroka, ne nosi poreklo od sopstva; vi ga moete nazvati "Bog". Ono to je bez semena i korena, ono to ne ika i ne raste, ne cveta i ne zri, to dolazi u postojanje, bie, iznenada i u punoj slavi, u punom sjaju, tajanstveno i neobino, natprirodno, vi moete nazvati "Bog". To je potpuno neoekivano - a ipak dragoceno, potpuno prisno, familijarno - a ipak najiznenaujue, iznad svih nada- a ipak potpuno izvesno, sigurno. Poto je to bez uzroka, to je i bez zapreke, smetnje. Ono potuje samo jedan zakon, zakon slobode. 149

Sve to zahetva, nagovetava kontinuitet, sekvencu, nastajanje, prelazak od stanja do stanja, ne moe biti realno, istinito. Nema napretka u istinitom, ono je konano, savreno, nesagledavajue, neizvesno. P: Kako ja to mogu doznati? M: Vi ne moete uiniti nita u vezi toga, ali moete da izbegnete izvesne smetnje, prepreke. Posmatrajte va um, kako je on doao u postojanje, kako on funkcionie, radi. Kako budete gledali va um ozbiljno, otkriete sebe kao posmatraa. Kada ste nepomini, samo posmatrajui, vi ete otkriti vae Sopstvo kao svetlost iznad, iza, posmatraa. Izvor svtlosti je mrak, skriven, nepoznat je izvor znanja. Taj izvor jedino jeste, postoji. Idite nazad ka tom izvoru i boravite tamo. To nije na nebu, niti u sveproimajuem, sveprisutnom eteru. Bog je sve i to je velianstveno i predivno. I Ja sam nita, nemam nita, ne mogu da uradim nita. Ipak sve proizilazi iz Mene - izvor sam Ja, koren sam Ja, poreklo - poetak sam Ja. Kada Realnost, Istina, eksplodira, iri se, u vama, vi moete to nazvati iskustvom Boga. Ili bolje, to je Bog, koji vas doivljava, iskuava. Bog zna vas kad vi upoznate sebe. Istina, Realnost, nije rezultat procesa, to je jedna eksplozija, ekspanzija, irenje. To je potpuno iznad uma, i jedino to vi moete da uradite jeste da upoznate um dobro. Ne da e vam um pomoi, nego sa upoznacanjem svog uma moete da izbegnete da vas va um onemogui, sprei, ili oslabi. Vi morate biti vrlo oprezni, budni, ili e va um da vas prevari. To je kao posmatranje lopova - ne da vi oekujete neto od lopova, ali ne elite da budete pokradeni. Na isti nain vi poklonite mnogo panje vaem umu, a da nita ne oekujete od njega. Ili uzmite drugi primer. Mi se budimo i mi spavamo. Posle dnevnog rada san dolazi. Sad da li Ja odlazim da spavam ili omakom, nenamerno, karakteristika stanja spavanja dolazi meni? Drugim reima - mi se budimo zato to smo spavali. Mi se ne budimo u stvarno budno stanje. U budnom stanju svet se pojavljuje, raa se, zbog neznanja i odvodi osobu u budno-sanjajue stanje. I san i budno stanje, oboje su pogreni. Mi samo sanjamo. Istinsko buenje i isitnsko spavanje samo Mudrac, Gnani, zna. Mi sanjamo da smo budni, mi takoe sanjamo da spavamo. Tri stanja su samo varieteti, raznolikosti, stanja sna. Smatrajui, tretirajui sve kao san, ovek se oslobaa. Sve dok vi pridajete Realnost snu, njegov ste rob. Zamiljajui da ste roeni kao ovaj ili onaj, vi postajete rob toga: ovoga ili onoga. Sutina ropstva je zamiljati sebe da si proces, tok, razvoj, da imate prolost i budunost, da imate istoriju. Ustvari, mi nemamo istoriju, mi nismo proces, postupak, mi se ne razvijamo, niti stagniramo; vidite sve kao san i budite izvan toga. P: Kakvu korist u ja izvui sluajui Vas. M: Ja vas zovem nazad vama samima! Sve to vas Ja molim jeste da gledate sebe, prema sebi i u sebe. P: Sa kojim ciljem? M: Vi ivite, vi oseate, vi mislite. Obraajui panju na vae ivljenje, oseanja i miljenje, vi ih se postepno oslobaate i idete iznad, izvan njih. Vaa se linost, personalnost rastapa i ostaje jedino svedok. Potom vi odlazite iznad svedoka. Ne pitajte kako se to deava. Samo tragajte unutar vas. P: Kakva je razlika izmeu linosti, osobe, i svedoka? M: Oba su oblici svesnosti. U jednom vi elite i plaite se, u drugom vi ste nedirnuti, nevezani sa zadovoljstvom i bolom i uzrujani, uznemireni dogaajuma. Vi ih putate da dolaze i odlaze. 150

P: Kako se ustaliti, uvrsdtiti u najviem stanju, stanju istog, pravog svedoenja? M: Materijalna svesnost ne sija sama od sebe. Ona sija sa svetlou iznad nje. Uvidevi snevajui kvalitet svesnosti, tragajte za svetlou u kojoj se ona pojavljuje, koja joj daje postojanje. Postoji sadraj svesnosti, a isto tako i svesnost toga. P: Ja znam i Ja znam da ja znam. M: Sasvim tako. Zaboravite saznanje, poznato, ali se setite da ste vi znalac. Nemojte sve vreme biti zadubljeni u vaa iskustva. Zapamtite da ste vi iznad znalca, da niste nikad roeni i da ste besmrtni!! U priseanju ovoga, pojavie se kvalitet istog znanja, spoznaje, svetlost neuslovljena duhovne svesnosti. P: Na kojoj taki se iskuava, doivljava Realnost, Istina? M: Iskustvo je od promene, ono dolazi i odlazi. Istina, Realnost, nije dogaaj, ona ne moe biti doivljena. Ona nije opaajua, percipirajua, na isti nain kao to je neki dogaaj koji se moe opaziti. Ako vi ekate da se dogaaj desi, od dolaenja istine, vi ete ekati veno, jer Istina niti dolazi niti odlazi. To treba da bude opaeno, ne doivljeno. Ne treba biti pripremljen za to i predusretljiv. Ali samo traganje i tenja za istinom je kretanje, operacija, delovanje Realnosti. Sve to vi moete da uradite, jeste da shvatite centralnu sutinu, da stvarnost nije dogaaj i da se ne deava, a sve ono to se desi ili sve to doe i ode, nije Realnost, Istina. Vidite dogaaj samo kao dogaaj, prolaznost kao prolazno, iskustvo samo kao iskustvo i vi ste uradili sve to ste mogli. Onda ste vi izloeni istini, realnoti, a ne vie blokirani u odnosu na nju, kao kad ste smatrali da su dogaaji i iskustva istinitost, Realnost. im postoji neko svianje, ili nesvianje, nenaklonost, vi ste stvorili pregradu, blokadu. P: Da li hoete da kaete da se Realnost, Istina, ispoljava vie u akciji nego u znanju? Ili je to oseanje neke vrste? M: Niti akcija, niti oseanja, niti misao ispoljava, izraava, Realnost, istinu. Ne postoji tako neto, stvar, kao ispoljavanje istine, Realnosti. Vi ste upoznati, uvueni sa dualnou, u kojoj nema niega. Jedino Istina jeste, ne postoji nita drugo. Tri stanja budnosti, sanjanja i spavanja nisam Ja i Ja nisam u njima. Kada budem umro, svet e rei: "Oh, Maharad je umro!! Ali za Mene su to rei bez sadraja; one nemaju smisao. Kada se ini Bogosluenje pred slikom Gurua, sve se odvija, kao da se On eta i kupa i jede i odmara, odlazi na izlet i vraa se, blagosilja sve i odlazi na spavanje. Sve je voeno, uraeno do najsitnijih detalja, a ipak postoji oseaj nestvarnosti o svemu tome. Takav je sluaj samnom. Sve se deava kako treba, ipak, nita se ne deava. Ja radim to izgleda da je potrebno, ali u isto vreme, Ja znam, da nita nije potrebno, da je ivot sam po sebi samo in vere, ubeenja. P: Zato onda ivite uopte? Zato sve ovo nepotrebno dolaenje i odlaenje, buenje i spavanje, jedenje i varenje, komplikacije? M: Nita nije uraeno od Mene, sve se samo dogaa. Ja ne oekujem, Ja ne planiram, samo posmatram dogaanja, znajui da su ona nestvarna. 151

P: Da li ste Vi uvek bili ovakvi, od prvog momenta prosvetljenja? M: Tri stanja se smenjuju, obru, kao uobiajeno: buenje i spavanje i spavanje i buenje i spavanje i buenje ponovo, ali oni se ne deavaju Meni. Oni se jednostavno deavaju. Meni se nikad nita ne deava. Postoji neto nepromeljivo, nepokretno, neosetljivo, neto kao stena solidno, nedodirljivo; solidna masa istog postojanja - svesnosti - blaenstva. Ja nikad nisam izvan toga. Nita me ne moe izbaciti iz tog stanja, nikakava tortura, nasilje, nikakva katastrofa, propast. P: Ipak, Vi ste svesni spoljanjeg sveta! M: Da i ne. Postoji mir dubok, neizmeran, neuzdrman. Dogaaji su zapisani, u memoriji, pamenju, ali nisu od vanosti. Ja sam njih jedva i svestan. P: Ako Vas ja dobro razumem, ovo stanje ne dolazi, nije dolo, sa kultivisanjem, razvojem, mentalnog znanja. M: Nije bilo dolaenja. Ja sam bio takav uvek. Bilo je otkria, spoznaje, i to je bilo iznenada. Upravo, kao kad se rodite, vi otkrivate svet iznenada, tako sam i Ja iznenada otkrio Moje istinsko bie, postojanje. P: Da li je to bilo zamraeno, zamagljeno, i Vaa je sadhana, duhovna disciplina, rasterala, rastopila, maglu? Kad je vama vae istinsko stanje postalo jasno, da li je ono i ostalo jasno, ili se ponovo zamaglilo? Da li je vae stanje stalno, trajno ili nije trano? M: Potpuno je stabilno, postojano. Bilo ta da radim, ono ostaje kao stena - nepokretno. Jednom kada se vi probudite u istini, vi ostajete u njoj. Dete se ne vraa u matericu! To je jednostavno stanje, manje od najmanjeg, vee od najveeg. Ono je samo oigledno, a ipak izvan, iznad opisa, deskripcije. P: Postoji li put ka tome, ka istini? M: Sve moe biti put, samo ako ste vi zainteresovani. Samo razmiljajte duboko o Mojim reima i pokuajte da shvatite njihovo puno znaenje i to je sadhana, duhovna praksa, sasvim dovoljna da razrui, ukloni zid. Mene nita ne uznemirava, mui. Ja se ne opirem nevoljama - zbog toga, one se ne zaustavljaju kod Mene. Na vaoj strani, neduhovnoj, postoji tako mnogo nevolja. Na Mojoj strani, duhovnoj, uopte nema problema. Doite na Moju stranu! Vi ste skloni nevoljama. Ja sam imun. Bilo ta se moe desiti - ono to je potrebno je iskren interes, panja. Ozbiljnost, iskrenost, to ini. P: Mogu li ja to uraditi? M: Naravno!! Vi ste dovoljno sposobni da preete preko, na drugu obalu. Samo budite iskreni. 43. NEZNANJE MOE BITI PREPOZNATO - ISTINA NE Pitalac: Iz godine u godinu Vae uenje ostaje isto. Izgleda da nema napretka u onome to nam Vi govorite. 152

Maharada: U bolnici bolesnik se lei i ozdravi. Tretman je rutinski, sa vrlo malo promena, ali nema nieg monotonog u vezi zdravlja. Moje uenje moe biti uobiajeno, ali je njegov plod nov od oveka do oveka. P: ta je ostvarenje, realizacija? Ko je ostvaren ovek? Kako se Mudrac, Svetac prepoznaje? M: Ne postoje karakteristina obeleja znanja, istinskog. Jedino neznanje moe biti prepoznato, opaeno, ne Istina, znanje. Mudrac ne tvrdi da je on neto posebno. Svi oni koji objavljuju svoju sopstvenu veliinu, plemenitost i jedinstvenost, nisu oni koji znaju, Mudraci. Oni su pogreno procenili neki redak stepen razvoja za realizaciju. Znalac ne pokazuje nameru da sebe objavi kao Mudraca. On smatra sebe potpuno normalnim, istinskim, u svojoj realnoj prirodi. Proglaavanje sebe za svemogueg, sveznajueg i sveprisutnog Boga je znak neznanja. P: Moe li Svetac preneti, saoptiti, svoje iskustvo neznalici istine? Moe li znanje, Istina, da se prenese od jednog drugom oveku? M: Da, to se moe? Rei Sveca imaju mo rasterivanja, osvetljavanja, neznanja i mraka u umu. Nisu toliko vane rei, ali je vana mo iza njih, u pozadini njihovoj. P: ta je to mo? M: Mo ubeenja, uverenja, zasnovana je na linom ostvarenju, na neijem sopstvenom, direktnom iskustvu. P: Neki ostvareni ljudi kau da znanje mora biti zaslueno, osvojeno, a ne poklonjeno, dobijeno. Neko moe samo da poduava, ali je uenje svoje sopstveno. M: To se svodi na isto. P: Postoje mnogi koji su praktikovali yogu godinama i godinama bez nekog rezultata. ta moe biti uzrok njihovog promaaja, neupeha? Neki su se odali transu u privremenoj obustavi svesnosti. Bez potpune svesnosti kakav progres moe da bude? Mnogi su praktikovali samadhis, stanje ushiene udubljenosti. U samadhiju svest je potpuno aktivna, duboka, ali ipak to nije dalo nekih rezultata. M: Kakve rezultate vi oekujete? I zato bi znanje, spoznaja, bilo rezultat bilo ega? Jedna stvar vodi ka drugoj, ali znanje nije ogranieno, Istina nije ograniena uzrocima i posledicama. Znanje je iznad uzronosti potpuno. Ono je stanovnik, itelj u sopstvu. Yogi dolazi do saznanja mnogih uda, ali o sopstvu on ostaje u neznanju. Svetac, Znalac, moe izgledati i oseati se sasvim obino, ali on zna Sopstvo potpuno dobro. P: Postoje mnogi koji tee, tragaju, iskreno, ka samo-ostvarenju, ali sa oskudnim rezultatima. ta moe biti uzrok tome? M: Oni nisu dovoljno istraivali izvor znanja, svoje opaaje, oseanja i misli oni ne poznaju dovoljno. Ovo moe biti jedan uzrok odugovlaenja. Drugi jeste da su neke elje moda jo ive. P: Uzdizanje i padovi u sadhani, duhovnom razvoju, su neminovni. Ipak, iskren tragalac, uprkos svemu napreduje polako. ta moe Mudrac, Gnani, da uradi za takvog tragaoca? 153

M: Ako je tragalac iskren, svetlost e biti data. Svetlost je za sve i uvek je tu, ali tragalaca je malo, i meu tom manjinom, oni koji su spremni su veoma retki. Sazrevanje srca i uma je neophodno. P: Da li ste Vi ostvarili vau realizaciju naporom ili miliu Gurua? M: NJegovo je bilo uenje, a Moje je bilo poverenje, Moja je bila vera. Moje poverenje u NJega uinilo je da prihvatim NJegove rei kao istinu, da odem duboko u njih, da ih ivim. Tako sam Ja doao do ostvarenja onoga to Sam sada. Guruova linost i NJegove rei su uinile da Mu verujem, i Moje verovanje uinilo ih je plodonosnim. P: Ali da li moe Guru dati ostavrenje bez rei, bez poverenja, upravo ovako jednostavno, bez neke pripreme? M: Da, On moe, ali gde je primalac? Vidite, Ja sam bio jako u harmoniji sa Mojim Gururom, tako sam Mu potpuno verovao, da je postojalo vrlo malo otpora u Meni, te se sve desilo brzo i lako. Ali nisu svi tako sreni. Lenjost i uznemirenost esto stoje na putu i dok oni nisu uoeni i otklonjeni, napredak je spor. Svi oni koji su imali ostvarenje brzo, samo dodirom, pogledom ili milju, bili su sazreli za to. Ali takvi su vrlo retki. Zrelost trai neko vreme za sazrevanje. Sadhana ubrzava sazrevanje. P: ta ini da neko sazri? ta je faktor sazrevanja? M: Iskrenost, ozbiljnost, naravno, osoba mora biti zaista puna udnje za istinom. Na kraju krajeva, ostvaren ovek je najozbiljniji ovek. Bilo ta da On radi, On to radi potpuno, kompletno, bez ogranienja i rezervi, zadravanja. Integritet, sveobuhvatnost, vas vode ka istini, Realnosti. P: Da li Vi volite svet? M: Kada se vi povredite, plaete. Zato? Zato to vi volite sebe. Nemojte zatvarati vau ljubav ograniavajui je na telo, ostavite je otvorenom. Onda e ona biti ljubav za sve. Kada se odbace sve lane samoidentifikacije, ono to ostane je svegrlea, sveobuhvatna ljubav. Oslobodite se svih ideja, predstava o sebi, ak i od ideje da ste vi Bog. Nesamodefinisanje je vredno, samozaborav je punovaan. P: Ja sam umoran od obeanja. Umoran sam od sadhana, tehnika, koje uzimaju sve moje vreme i svu moju enrgiju, a ne donose nita. Ja elim Realnost, istinu, sada i ovde. Da li mogu imati to? M: Naravno da moete, ako ste vi siti svega, ukljuujui i vae sadhane. Kada vi ne zahtevate, ne oekujete nita od sveta, niti od Boga, kada vi ne elite nita, ne tragate za bilo im, ne oekujete nita, onda e Svevinje Stanje doi ka vama nepozvano i neoekivano. P: Ako je ovek angaovan porodinim ivotom i uz poslove sveta, radi svoju sadhanu, duhovnu praksu, striktno, strogo, kako je propisano, da li e on imati rezultata? M: Rezultate e on imati, ali e biti obuzet njima kao u auri. P: Tako mnogo mudraca kae da kad ste sazreli i spremni, vi ete se realizovati, samoostvariti. NJihove rei mogu biti istinite, ali one su od male koristi. Mora postojati izlaz, spas, neovisan od sazrevanja koje zahteva vreme, od sadhane koja zahetava napor. 154

M: Nemojte to zvati putem. To je vie vrsta vetine, umetnosti. To nije ak ni to. Budite otvoreni i smireni, to je sve. Ono za im tragate je tako blizu vas, da ne postoji mesta za put. P: Postoji tako mnogo ljudi u neznanju, a tako malo mudraca, svetaca. ta moe da bude uzrok tome? M: Nemojte se brinuti o drugima, vodite brigu o sebi. Vi znate da jeste. Nemojte se ograniavati sa imenima, samo budite. Bilo koje ime ili oblik koji vi dajete sebi zamrauje, zamagljuje vau istinsku prirodu. P: Zato bismo tragali za krajem, pre nego to se moemo samoostvariti? M: elja za istinom je najvia od svih elja, ipak, ona je i dalje samo elja. Sve elje moraju biti odbaene, da biste stvarno bili. Zapamtite, vi jeste. To je va radni kapital, bogatstvo. Obrite, angaujte to i bie mnogo profita, koristi. P: Zato bi uopte bilo traganja? M: ivot je traganje, osobi ne moe pomoi traganje. Kada sva traganja prestanu, to je Svevinje Stanje. P: Zato svevinje stanje dolazi i odlazi? M: Ono niti odlazi, niti dolazi. Ono jeste. P: Da li Vi govorite iz svog sopsptevnog iskustva? M: Naravno. To je bezvremeno stanje, uvek prisutno. P: A mene ono dolazi i odlazi, za Vas ne. Zato ova razlika? M: Moda zato to Ja nemam elja. Ili vi ne elite Svevinje dovoljno snano. Vi se morate oseati razoarano, beznadeno, kad va um nije u kontaktu, kad je izvan povezanosti sa Svevinjim. P: Sav moj ivot je bio traganje, tenja, a postigao sam, dosegao, tako malo. itao sam, sluao sam - ali sve uzalud. M: Sluanje i itanje su postali vaa navika. P: Ja sam to ostavio takoe. Ja ne itam u dananje vreme. M: Ono ega ste se vi odrekli nije sada vano. ega se niste odrekli? Pronaite to i odrecite se toga. Sadhana je traganje, zato se i nje odrei. Ispraznite sebe potpuno. P: Kako moe budala eleti mudrost? Osoba mora da zna objekat elje, da bi ga elela. Kada Svevinji nije poznat, kako moe biti eljen? M: ovek prirodno sazreva i postaje spreman za samoostvarenje. P: Ali ta je faktor sazrevanja? 155

M: Samo-priseanje, svesnost "Ja jesam" dovodi ga do sazrevanja brzo i snano, mono. Odrecite se od svih ideja o sebi i jednostavno budite. P: Umoran sam od svih puteva, staza, i znaenja, htenja, i vetina i trikova, svih tih mentalnih akrobatika, perturbacija. Postoji li put koji pokazuje, opaa, istinu direktno i odmah, trenutno? M: Prestanite da koristite va um i gledajte ta se deava. Radite samo ovu jednu stvar potpuno, direktno. To je sve. P: Kad sam bio mlai, imao sam udna iskustva, kratka, ali vredna, da sam nita, upravo nita, a ipak potpuno svestan. Ali opasnost je to osoba ima elju da ponovo stvori, obnovi, iz memorije, seanja, trenutke, dogaaje, koji su proli. M: Ovo je sve imaginacija, zamiljanje. U svetlosti svesnosti sve vrste stvari se dogaaju i ne treba da osoba daje posebnu vanost bilo kojoj. Lepota cveta je predivna kao vizija Boga. Dopustite im neka budu. Zato ih se seati i onda stvarati memoriju, seanje, kao problem? Budite neni, blagi, u vezi njih; ne delite ih u vie i nie, unutarnje i spoljanje, trajne i prolazne. Idite iznad, idite nazad ka izvoru, idite ka sebi, Sopstvu, koje je isto, nepromenjeno, ma ta da se desi. Vaa slabost je zbog vaeg ubeenja da ste vi bili roeni u svetu. U stvarnosti, istini, svet se uvek ponovo stvarao u vama i sa vama. Vidite sve kao emanaciju, produkt, iz svetlosti koja je izvor vaeg sopstvenog bia. Vi ete videti, otkriti, da u svetlosti postoji ljubav i energija. M: Da biste znali, morate imati znajui, znalaki um, um sposoban da zna. Ali va um je neprestano u trci, nikad smiren, nikad sa punom refleksijom, otsjajem. Kako moete videti mesec u njegovom punom sjaju kad su oi zamagljene, zamraene, sa boleu? P: Moemo li rei, poto je sunce uzrok senci, da se ono ne moe videti u senci. Osoba se mora okrenuti. M: Ponovo ste vi uveli trojstvo sunca, tela, i senke. Nema takve podele u stvarnosti, realnoj, istini. Ono o emu govorim nema nita sa dualnostima i trojstvima. Ne materjalizujte i ne verbalizujte. Samo gledajte i budite. P: Mogu li ja videti, biti? M: Vidite ono to ste. Ne pitajte druge, nemojte dopustiti da vam drugi kau o vama. Gledajte unutra i vidite. Svi uitelji mogu vam rei samo to. Nema potrebe ii od jednog do drugog. Ista voda je u svim sudovima, izvorima. Vi samo uzmite iz najblieg. U Mom sluaju voda je unutar Mene i Ja sam voda.

44. JA JESAM JE ISTINA - SVE DRUGO JE POSLEDICA Maharada: Posamatra sveta, da li je on stariji, prioritetniji od sveta, ili je on doao u postojanje, bie, zajedno sa svetom? 156

Pitalac: Kakvo neobino pitanje! Zato vi postavljate takva pitanja? M: Sve dok vi ne znate ispravan ofgvor, vi neete nai mir. P: Kad se probudim ujutru, svet je ve tu, eka na mene. Sgurno svet dolazi u postojanje prvi. Ja takoe dolazim, ali mnogo kasnije, najranije pri mom roenju. Telo meditira, premilja, misli, izmeu mene i sveta. Bez tela ne bi bilo ni mene ni sveta. M: Telo se pojavljuje u vaem umu; va um je sadraj vae svesti; vi ste nepokorni svedok reke svesnosti, mentalne, koja se menja veno bez ikakve promene u vama na bilo koji nain. Vaa sopstvena nepromenjivost je tako oevidna da je vi ne primeujete. Dobro pogledajte u sebe i sva ova nerazumevanja i pogrene koncepcije e se rastopiti, nestati. Upravo kao to svaka mala kapljica boravi u vodi i ne moe biti bez vode, tako i sav Univerzum je y vama i ne moe biti bez vas. P: Mi to zovemo Bog. M: Bog je samo ideja u vaem umu. injenica ste vi. Jedina stvar koju vi znate sigurno jeste: "ovde i sada Ja jesam" Uklonite "ovde i sada" i "Ja jesam" ostaje, nepobitno. Svet postoji u seanju, memoriji, seanje dolazi u svest. Svesnost, mentalna, postoji u svesti, duhovnoj, a duhovna svest je odraz svetlosti na vodama postojanja. P: Ipak, ja ne shvatam, ne vidim, kako svet moe biti u meni, kad je oevidno suprotno: "ja sam u svetu". M: ak i rei: "ja sam svet, svet je moj" je znak neznanja. Ali kad Ja imam na umu i potvrujem, svedoim u ivotu moj identitet sa svetom, mo se raa sa svetom, mo se raa u meni koja unitava neznanje, spaljuje ga potpuno. P: Da li je svedok neznanja, odvojen od neznanja? Da li on kae: "Ja sam neznalica", deo neznanja? M: Naravno, sve to mogu da kaem iskreno je: "Ja jesam", sve ostalo je posledica, izvoenje. Ali posledica je postala navika. Unitite sve navike miljenja i gledanja. Oseaj "Ja jesam" je manifestacija dubljeg uzroka, koji vi moete zvati Sopstvo, Bog, Istina, Realnost ili nekim drugim imenom. "Ja jesam" je u svetu; ali to je klju koji moe da otvori vrata izvan sveta. Meseev ples na vodi se vidi u vodi, ali on je uslovljen mesecom na nebu a ne vodom. P: Ipak mi glavni smisao izgleda izmie, bei. Ja mogu da prihvatim da je svet u kome ivim i kreem se i postojim, moja kreacija, moja projekcija, moja imaginacija u nepoznatom svetu, svetu kakav jeste, svet "apsolutne materije", "apsolutne supstance", ma ta bila ta materija. Svet moje sopstvene kreacije moe biti sasvim drugaiji krajnjem cilju, isitintom svetu, kao to je bioskopsko platno sasvim drugaije od slika, koje se projektuju na njemu. I pri svem tom ovaj apsolutni svet postoji, sasvim nezavosno od mene. M: Sasvim tako, Svet Apsolutne Istine, Realnosti, na kome je va um projektovao svet relatvine neistine, nerealnosti, je neovisan od vas, iz vrlo prostog razloga, jer je on vi sami. P: Da li ovde postoji suprotnost u izrazima? Kako moe neovisno dokazati, potvrditi identitet? M: Istraite kretanje promene i videete. Ono to se moe menjati dok se vi ne menjate, moe da se kae da je neovisno od vas. Ali ono to je promenjivo mora biti jedno sa onim bilo kojim drugim promenjivim. 157

Jer, dualitet zahteva interakciju, a meudelovanje znai promenu. Drugim reima, apsolutno materijalno i apsolutno duhovno, potpuno objektivno i potpuno subjketivno su identini, i u substanci, sadraju, i u sutini, biti. P: Kao u trodimenzionalnoj slici, svetlost formira svoju sopstvenu podlogu, platno. M: Bilo koje uporeenje e odgvorati. Glavna sutina koju treba razumeti jeste da ste vi projektivali iz sebe svet vae sopstvene imaginacije, zasnovane na memoriji, na eljama i strahovima, i da ste vi zarobili sebe u tome. Slomite aroliju i budite slobodni. P: Kako se slama arolija, obmana? M: Osigurajte, uspostavite vau nezavisnost u mislima i delu. Iznad svega, sve prebacite, oslonite, na vau veru u sebe, na ubeenju da ono to vi vidite i ujete, mislite i oseate je realno, istinito. Zato ne preispitate vau veru? Bez sumnje, ovaj svet je naslikan, formiran, od vas, na platnu svesnosti i on je potpuno va privatni svet. Jedino va oseaj "Ja jesam" mada u svetu, nije od sveta. Bez napora logike ili imaginacije, da li vi moete promeniti "Ja jesam" u "Ja nisam"? U samom negiranju vaeg bia vi to tvrdite. Jednom kada vi shvatite da je svet vaa sopstvena projekcija, vi ste slobodni od njega. Vi ne treba da se oslobodite od sveta da on ne postoji, jedino u vaoj sopstvenoj imaginaciji, zamiljanju. Makakva da je slika sveta, lepa ili runa, vi ste je naslikali i vi niste vezani za nju. Spoznajte da ne postoji niko ko vas prisiljava na to, da je to zbog navike, obiaja smatranja imaginarnog, zamiljenog kao istinitog. Vidite imaginarno kao imaginarno i budite slobodni od straha. Upravo kao to su boje na ovom tepihu pobuene svetlou, ali svetlost nije boja, tako je i svet uzrokovan, izazvan od vas, ali vi niste svet. Ono to stvara i odrava, podupire svet, moete nazvati Bog ili provienje, promisao, ali u konanom vi ste dokaz da Bog postoji, ne na neki drugi nain. Jer, pre bilo kog pitanja o Bogu koje se moe postaviti, vi morate biti tamo da ga postavite. P: Bog je iskustvo u vremenu, ali iskuenik je bezvremen, vean. M: ak je i iskuenik drugorazredan. Primarno je beskonana ekspanzija sveti, vena mogunost, nemerljiv potencijal od svega to je bilo i to e biti. Kada vi gledate u neto, bilo ta, to je konanost, krajnjost, to vidite, a vi zamiljate da vidite oblak ili drvo. Nauite da gledate bez imaginacije, mate, da sluate bez iskrivljavanja; to je sve. Prestanite da pripisujete, dajete imena i oblike sutiniski bezimenom i bezoblinom, bezformnom, shvatite da je svaki nain opaanja subjektivan, da ono to se vidi i uje, dodiruje i mirie, osea ili misli, iskuava, doivljava ili zamilja, da je u umu, a ne u stvarnosti, istini, i vi ete tad doiveti mir i osloboenje od straha. ak i oseaj "Ja jesam" je sastavljen, kombinovan od iste svetlosti i oseanja, postojanja bia. Ovde je ak i bez "jesam". Tako je ista svetlost tamo bilo da vi kaete "Ja" ili ne. Postanite svesni te iste svetlosti i vi je nikad neete izgubiti. Beskonana u postojanju, svesnost duhovna u svesti, panja, sila u svakom iskustvu - koju nije mogue opisati, a ipak savreno pristupana, jer ne postoji nita osim nje. P: Vi govorite o Realnosti direktno - kao sve proimajuoj, sveprisutnoj, venoj, sveznajuoj, svemonom prvom uzroku. Postoje drugi uitelji, koji odbijaju da govore o Realnosti, istini, uopte. Oni kau da je Istina iznad uma, dok se sve diskusije, razgovori, u carstvu uma, koji je 158

domen stvarnog, neistine. NJihov pristup je negativan, oni tano odreuju nerealno, neistinu, i zato idu iznad nje u realno, istinu. M: Razlike postoje samo u reima. Na kraju krajeva, kad Ja govorim o sytini, Ja je opisujem, kao ne-realnu, bezprostornu, beskonanu, bezvremenu, venu, bezuzronu, bez poetka i bez kraja. To dolazi na isto, kao prethodno. Sve dotle dok to vodi prosvetljenju ta izraavanje uopte znai? Da li ima znaaja, ako vi vuete taljige ili ih gurate, sve dok se one kotrljaju? Vi se moete oseati da ste privueni ka istini, Realnosti, u jednom trenutku, a odgurnuti od lanog u drugom; to su samo naini, obrasci, koji se smenjuju; a oba su potrebna za savrenu slobodu. Vi moete ili jednim ili drugim putem, ali u svakom trenutku, to e biti ispravan put toga tenutka; samo idite sa punim srcem, ne guvite vreme u sumnjama i oklevanju. Razne vrste hrane su potrebne da bi dete odraslo, ali sam akt uzimanja hrane je isti. Teorijski svi prilazi su dobri. U praksi, i u datom trenutku, vi nastavljare samo jednim putem. Pre ili kasnije vi ste primorani, u obavezi, da otkrijete, da ako stavno elte da naete, vi morate kopati, zaroniti, samo na jednom mestu - unutar sebe. Niti vae telo, niti va um mogu da vam daju ono za im vi tragate - za Sopstvom, postojanjem i spoznajom sebe samog i velikim, neopisivim mirom, koji sa tim dolazi. P: Sigurno da ima neto vredno i dragoceno u svakom pristupu, nainu traganja. M: U svakom sluaju, postupku, vrednost postoji, jer vas dovodi do potrebe za traganjem unutar vas. Poigravanje sa razliitim postupcima, metodama, moe da bude uzrok stvaranja otpora traganju unutra, ka naputanju iluzije koju ste imali da ste neko i neto posebno. Da bi pronali vodu vi ne kopate male rupe po celom polju, nego duboku buotinu samo na jednom mestu. Slino, da bi pronali sebe vi morate da istraujete sebe. Kada shvatite da ste vi svetlost sveta, vi ete takoe spoznati i to da ste vi ljubav sveta; da znati znai voleti, a voleti znai znati. Od svih svojstava ljubavi, ljubav nas samih dolazi prvo. Vaa ljubav prema svetu je odraz vae ljubavi prema samom sebi, jer va svet je vaa sopstvena kreacija. Svetlost i ljubav su bezlini, ali oni se reflektuju u vaem umu kao poznavanje i dobrobit, voljenje, prema vama samima. Mi smo uvek naklonjeni prema nama, ali nismo uvek mudri. Yogi je ovek ija je dobra volja, blagodat, ujedinjena sa mudrou.

45. ONO TO DOLAZI I ODLAZI NEMA POSTOJANJE, SUTINU Pitalac: Ja sam doao da budem sa Vama, radije nego da Vas sluam. Vrlo malo se moe kazati reima, mnogo vie moe biti preneseno, saopteno, u tiini. Maharada: Prvo rei, pa onda tiina. Tiina zahteva od osobe odreenu duhovnu zrelost. P: Mogu li ja iveti u tiini, miru? M: Nesebian rad vodi vas do tiine, jer kad vi radite sebino, vi nemate potrebe da traite pomo. Nezainteresovani za rezultate rada, vi ste voljni da radite, pod najnepovoljnijim uslovima. Vi ne vodite brigu o tome da budete dobro nagraeni i dobro opremljeni. Niti vi traite priznanje i pomo. Vi samo radite ono to treba da se uradi, preputajui uspeh i neuspeh nepoznatom. 159

Sve je prouzrokovano bezbrojnim faktorima, injenicama, od kojih je jedan vae lino nastojanje, napor. Ipak, takva je magija, arobnst, ljudskog uma i srca da se najneverovatnije stvari, pojave, dogaaju kada se sjedine ljudska volja i ljubav. P: ta ima loe u traenju pomoi kad je posao vredan, dostojan? M: Gde postoji potreba za pomoi? To samo pokazuje slabost i uznemirenost. Nastavite sa radom i univerzum e raditi sa vama. Na kraju krajeva sama ideja da se radi ispravno dolazi vam od nepoznatog, tajnovitog. Prepustimo to neznanom sve dotle dok rezultati postoje, samo idite kroz potrebna kretanja, delatnosti. Vi ste samo jedna od karika u dugom lancu uzroka. Temeljno, u sutini, sve se deava samo u umu. Kada vi radite za neto sa punim srcem i uporno, to se deava, jer je to funkcija, uloga, uma, da omogui da se stvari, pojave deavaju. U stvarnosti, istini, nita nije potrebno i nita ne nedostaje, sav posao, dogaaji su samo na povrini. U dubinama postoji savren mir. Svi vai problemi se pojavljuju, jer ste vi sebe definisali, odredidili, i zato ograniili sebe. Kada vi ne mislite o sebi da ste ovo ili ono, svi konflikti prestaju. Svaki, bilo koji, pokuaj da se neto uradi u vezi vaih problema je osuen da propadne, jer sve to je prouzrokovano eljom, moe da bude uraeno samo u sluaju osloboenja od elja. Vi ste zarobili sebe u vreme i prostor, skuili, sabili, sebe u raspon, trajanje ivotnog veka i zapremninu tela i otuda stvarate bezbrojne sukobe ivota i smrti, zadovoljstva i bola, nade i straha. Vi ne moete da se otarasite problema ako ne napustite iluzije, obmane. P: Osoba, linost, je prirodno ograniena. M: Ne postoji takvo neto kao osoba, linost. Postoje samo restrikcije i ogranienja. Ukupna suma ovih definie, oznaava osobu. Vi mislite da znate sebe kad znate ko ste! Ali vi nikad ne znate ko ste! Osoba, persona, samo izgleda da postoji, kao prostor u loncu to se pojavljuje i izgleda da ima oblik i zapreminu i miris lonca. Uoite da vi niste ono to verujete o sebi da ste. . Borite se svom snagom kojom raspolaete protiv ideje da ste vi ogranieni imenom, slikom, i da ste opisivi. Vi to niste. Odbijajate da mislite o sebi na nain da ste ovo ili ono. Ne postoji drugi izlaz iz bede, koju ste stvorili za sebe pomou slepog prihvatanja, bez iztraivanja, traganja. Patnja je poziv na traganje, svaki bol trai ispitivanje. Nemojte biti lenji da razmiljate. P: Aktivnost je esencija, sutina, Realnosti. Nema vrednosti, vrline, u neradu. Zajedno sa miljenjem neto mora da se uradi. M: Raditi u svetu je naporno, a uzdravati se od svakog nepotrebnog rada je ak i tee. P: Za osobu kao to sam ja sve ovo izgleda nemogue. M: ta vi znate o sebi? 160

Vi jedino moete biti ono to ste u Realnosti, istini; vi moete samo izlgedati, pojaviti se, ono to vi niste. Vi se niste nikad udaljili, selili, od savrenstva. Cela ideja o samo-dokazivanju, samopopravljanju je konvencionalna, uobiajena i verbalna. Kao to sunvce ne zna za mrak, tako Sopstvo ne zna za nesopstvo. Um je taj, koji upoznavajui drugo, i posystaje drugo. Ipak, um nije nita drugo do Sopstvo!?!? To je Sopstvo koje je posystalo drugo, nesopstvo, i ipak ostaje Sopstvo. Sve ostalo je pretpostavka. Upravo kao kad oblak zakloni, zamrai sunce, a da ni na koji nain ne utie na njega, tako i preuzimanje, lano postojanje, zaklanja Realnost, a da je ne unitava. Samo ideja o unitavanju Realnosti, istine, je smena; unitavalac, promenjiva je uvek realniji od unitavanog. Realnost je krajnji, konaan unitavatelj, transformator. Svo podvajanje, svaka vrsta otuivanja i razdvajanja je lana. Sve je jedno - ovo je krajnje reenje svih sukoba. P: Kako to da uprkos tako mnogo instrukcija obuke i pomoi mi ne napredujemo? M: Sve dok mi nas zamiljamo kao odvojene personalnosti, osobe, jednog sasvim odvojenog od drugog, mi ne moemo, razumeti Realnost, istinu koja je sutinski, u biti bezlina. Prvo vi morate spoznati sebe samo kao svedoka, bezdimenzionalnog i bezvremenog centra posmatranja, a zatim spoznati taj ogromni okean iste svesti, koji je oboje i um i materija, a takoe i iznad njih. P: togod bi mogao biti u Realnosti, istini, ipak ja se oseam da sam mala i odvojena osoba, jedan meu mnogima. M: Vae postojanje kao osobe je zbog obmane prostora i vremena; vi zamiljate sebe da ste na nekom mestu i tu zauzimate neki prostor; vaa personalnost je zbog vae samo-identifikacije sa telom. Vae misli i oseanja postoje u nizovima, ona imaju svoj vek u vremenu i ine da vi zamiljate sebe zbog memorije, seanja, kao da imaju trajanje, postojanje. U Realnosti vreme i pstostor postoje u vama, vi ne postojite u njima, vremenu i prostoru. Oni su naini, obrasci, opaanja ali oni nisu samo jedno. Vreme i prostor su kao rei napisane na papiru; papir je realan, a rei su samo konvekcija, prenoenje. Koliko imate godina? P: etrdeset osam. M: ta vas navodi na to da kaete etrdesetosam? ta vas navodi na to da kaete ovde sam. Verbalne navike roene iz pretpostavke, preuzimanja. Um stvara vreme i prostor i smatra svoju sopstvenu kreaciju za Realnost, Istinu. Sve je ovde i sada, ali mi to ne vidimo. Stvarno, sve je u Meni, i zbog Mene. Ne postoji nita drugo. Sama ideja "drugog" je katastrofa i nesrea. P: ta je uzrok personifikacije, obiaja samoograniavanja u vremenu i prostoru?

161

M: Ono to ne postoji ne moe imati uzrok. Ne postoji takva stvar kao odvojena linost. Uzimajui ak i taku gledanja koja uzima u obzir iskustvo, empiriju, oevidno je da je sve uzrok svemu, da je sve onakvo kakavo jeste, jer je ceo univerzum onakav kakav jeste. P: Ipak personalnost, linost, mora imati uzrok. M: Kako linost dolazi u postojanje? Pomou memorije, seanja. Sa identifikacijom sadanjeg sa prolim i projektovanjem toga u budunost. Razmiljajte o sebi u ovom trenutku: prisutan stalno, bez prolosti i budunosti, i vaa e se linost rastopiti. P: Da li: "JA JESAM" ostaje? M: Re "ostaje" ne odgovara, ne vai. "JA JESAM" je uvek prisutno. Vi imate potrebu da se seate da biste postojali. U stvari, pre nego to vi moete da doivite bilo ta morate postojati, biti, imati oseaj postojanja. U sadanjosti vae postojanje je pobrkano, upetljano, sa doivljavanjem, iskuavanjem. Sve to je potrebno jeste da razmrsite, odmotate, postojanje od zapleta, zbrke, iskustva. jednom, kada vi spoznate isto postojanje, bez postojanja ovoga ili onoga, kao linosti, vi ete to razlikovati, raspoznati i neete biti vie obmanuti imenima i oblicima. Samo-ograniavanje je sama sutina linosti. P: Kako mogu da postanem univerzalan? M: Ali vi jeste univerzalni. Vi ne trebate i vi ne moete postati ono to ve jeste. Samo prestanite da sebe zamiljate izdvojenim, posebnim. Ono to dolazi i odlazi nema postojanje. Ono poseduje samo svoje pojavljivanje, to dobija od Realnosti, Istine. Vi znate da postoji svet, ali da li svet zna vas? Svo znanje potie od vas, kao i svo postojanje i sva radost. Spoznajte da ste vi veni izvor i prihvatite sve kao vae sopstveno. Ovakvo prihvatanje je istinska ljubav. P: Sve to vi kaete izgleda vrlo lepo. Ali kako se moe to uiniti nainom ivljenja? M: Ne naputajui nikad kuu vi pitate za put ka domu. Oslobodite se pogrenih ideja, to je sve. Skupljajui pogrene ideje, a takoe i ispravne, nigde neete stii. Samo prestanite da zamiljate. P: To nije stavr ostvarenja, dostignua, ve razumevanja. M: Ne pokuavajte da razumete! Dovoljno je ako ne razumete pogreno. Nemojte se pouzdati u va um za osloboenje. Um je onaj koji vas je doveo u ropstvo. Idite sasvim iznad njega. Ono to je bez poetka ne moe imati uzrok. To nije da ste vi znali da vi jeste, a onda da ste to zaboravili. Jednom kad znate, vi ne moete zaboraviti. Neznanje nema poetka, ali moe imati kraj. Istraite ko je u neznanju i neznanje e se rastopiti kao san. Svet je pun kontradikcija, suprotnosti, otuda i vaa potraga za harmonijom i mirom. Ovo vi ne moete nai u svetu, jer je svet dete haosa, nereda. Da biste nali red vi moaret tragati unutra. Svet dolazi u postojanje samo kad ste vi roeni u telu. Bez tela nema sveta. Prvo istraite da li ste vi telo. Razumevanje sveta doie kasnije. 162

P: Ono to vi kaete zvui ubedljivo, ali od koje je to koristi privatnoj osobi, koja zna sebe da postoji u svetu i od sveta? M: Milioni jedu hleb, ali malo ih zna o penici. I samo oni koji znaju mogu da poboljaju hleb. Slino, samo oni koji znaju sebe, Sopstvo, koji su videli iznad sveta, mogu poboljati svet. NJihova vrednost je ogromna za privatne osobe, jer su oni njihova jedina nada za spasenje. Ono to je u svetu ne moe spasiti svet. Ako vi stvarno vodite brigu da pomognete svetu, morate biti izvan njega. P: Ali, moe li neko biti izvan sveta? M: Ko je roen prvo, vi ili svet? Sve dok vi dajete svetu prvo mesto, vi ste zarobljeni od njega; jednom kad vi spoznate iznad svih tragova sumnje da je svet u vama, a ne vi u svetu, vi ste izvan njega. Naravno, vae telo ostaje u svetu, od sveta, ali vi niste obmanuti, prevareni tim. Sve svete knjige kau da je pre sveta bio Stvaralac. Ko zna Stvaraoca? Samo onaj ko je bio pre Stvaraoca, vae sopstveno, isitnsko bie, izvor svih svetova sa njihovim stvaraocima. P: Sve to vi kaete povezano je u jedno sa vaom predpostavkom, tvrdnjom, da je svet Vaa sopstvena projekcija. Vi doputate da predodreujete va lini, subjektivni svet, svet koji vam je dat pomou vaih ula i vaeg uma. U tom smislu svako od nas ivi u svetu svojesopstvene projekcije. Ti privatni svetovi vrlo teko dodiruju jedan drugoga i oni se raaju i stapaju, sjedinjuju, u "JA JESAM" u njihovom centru. Ali sigurno da iza ovih privatnih svetova mora postojati zajedniki objektivni, iji su privatni svetovi samo njegove senke. Da li vi negirate, poriete, postojanje takvog objektivnog sveta, zajednikog za sve? M: Realnost, Istina, nije ni objektivna ni subjektivna, niti um, niti materija, niti vreme, niti prostor. Ovakve podele odvojenosti su potrebne nekome kome se to deava, svesno izdvojeni centar. Ali Realnosat, Istina, je sve i nita, totalitet, sveukupnost, i iskljuivost, punina i praznina, potpuno konzistentno, dosledno, apsolutno paradoksalno, neverovatno. Vi ne moete govoriti o tome, jedino se moete izgubiti u tome. Kada vi negirate Realnost prema bilo emu, vi dolazite do ostatka koji ne moe biti negiran, a to je sama sutina. Sav razgovor o Gnani, spoznaji, je znak neznanja. To je um koji zamilja da to nezna i onda dolazi do saznanja. Realnost ne zna nita od ovih iskrivljenosti, izopaenosti. ak i ideja Gospoda kao Stvaraoca, je lana. Da li Ja dugujem moje postojanje nekom drugom postojanju. Poto "JA JESAM", sve jeste. P: Kako to moe biti?? Dete je roeno u svetu, a ne svet u detetu. Svet je star, a dete je mlado, novo. M: Dete je roeno u vaem svetu. Dakle, da li ste vi roeni u vaem svetu, ili se va svet vama pojavljuje? Biti roen znai stvoriti svet oko sebe kao centar. Ali da li ste vi ikad stvorili sebe? Ili da li je neko stvorio vas? Svako stvara svet za sebe i ivi u njemu zadovoljan svojim neznanjem. Sve to treba da uinomo, jeste da negiramo stvarnost, istinu, kao na zatvor. P: Upravo kao to budno stanje postoji u semenu, zametku, za vreme sna, tako i svet ini da se dete rodi, postoji, pre njegovog roenja. U emu postoji seme? 163

M: U onome ko je svedok roenja i smrti, ali nije ni roen, niti umire. On je jedini seme stvaranja, a isto tako i njegova sr, ostatak. Nemojte da pitate um da vam potvrdi ono to je iznad uma. Direktno iskustvo je jedino vredna potvrda.

46. SVESNOST SOPSTVA JE BLAENSTVO Pitalac: Po profesiji ja sam lekar. Poeo sam sa hirurgijom, nastavio sa psihijatrijom i takoe sam napisao nekoliko knjiga o mentalnom zdravlju i leenju verom. Doao sam kod Vas da nauim zakone duhovnog zdravlja. Maharada: Kad ste pokuavali da leite bolesnike, ta ste tano pokuavali da leite? ta je leenje? Kad moete rei da je ovek izleen? P: Ja sam tragao za leenjem tela, a isto tako da ojaam, poboljam vezu izmeu tela i uma. Takoe sam teio da * M: Da li ste vi istraivali vezu izmeu tela i uma? U kojoj su taki oni povezani? P: Izmeu tela i unutranje svesti lei, postoji, um. M: Nije li telo sainjeno od hrane? I moe li postojati um bez hrane? P: Telo je sagraeno i odrava se hranom. Bez hrane obino i um postaje slab. Ali um nije samo hrana. Postoji transformacioni, preobraavajui faktor, inilac, koji stvara um u telu. ta je taj preobraavajui inilac? M: Kao to drvo daje, proizvodi vatru koja nije drvo, tako telo proizvodi um koji nije telo. Ali kome se um pojavljuje? Ko je posmatra misli i oseanja, koje vi nazivate umom? Postoji drvo, postoji vatra i tu je uivalac vatre. Ko uiva um? Da li je uivalac takoe rezultat hrane, ili je on neovisan? P: Posmatra je neovisan. M: Kako to vi znate? Govorite iz svog sopstvenog iskustva. Vi niste ni telo ni um. Vi kaete tek tako. Kako znate? P: Ja stvarno ne znam. Samo nagaam. M: Istina je stalna. Realno je nepromenjivo. Ono to je promenjivo nije rnjalno, istinito, ono to je realno ne menja se. Dakle, ta je to u vama to se ne menja? Sve dok je tu hrana, tu su i telo i um. Kad se hrana ne uzima, telo umire, a um se rastapa, nestaje. Ali da li posmatra nestaje? P: Ja nagaam da on ne nestaje. Ali ja nemam dokaz. M: Vi sami sebi ste dokaz. Vi nemate niti ete imati drugi dokaz. Vi ste vai, vi znate sebe, vi volite sebe. 164

togod da um ini, on ini za ljubav sebe samog. Sama priroda Sopstva je LJubav. Ono je voljeno, voli i privlai. To je Sopstvo koje stvara telo i um tako zanimljivim, tako jako dragim. Sama panja, koja se odnosi na njih, telo i um, dolazi od Sopstva. P; Ako Sopstvo nije ni telo ni um, moe li ono postojati bez tela i uma? M: Da, ono moe. To je stvar stvarnog, aktuelnog iskustva da Sopstvo ima postojanje neovisno od tela i uma. To je postojanje - duhovna svesnost, blaenstvo. Duhovna svesnost je Blaenstvo. P: To moe biti stvar stvarnog iskustva za Vas, ali to nije sluaj samnom. Kako ja mogu dospeti do takvog iskustva? Kakve prakse da sledim, da se pridravam, kakve vebe da preduzmem? M: Saznati da vi niste ni telo ni um, treba neprestano posmatrati sebe i iveti nedirnut od vaeg tela i uma, potpuno odvojeno, neovisno, kao kad biste bili mrtvi. A to znai da vi nemate steene interese, zainteresovanost, niti za telo, niti za um. P: Opasno! M: Ja ne traim od vas da izvrite samoubistvo. Niti vi moete. Vi moete jedino ubiti telo, vi ne moete prekinuti mentalni proces, niti moete uiniti kraj osobi za koju mislite da ste vi. Samo ostanite nedodirnuti, neovisni. Ova potpuna odvojenost, nezavisna, slobodna od uma i tela, najbolji je dokaz da je srce vaeg bia, koje ste vi, i da nije ni um ni telo. ta se deava telu i umu ne moe biti u vaoj moi promene, ali vi uvek moete prestati sa vaim imaginacijama, zamiljanjima, da ste telo i um. Mata da se desi, podseajte sebe da ste ne dodirnuti, ve su to samo va um i telo. to ste vie iskreni u pamenju, priseanju onoga to treba da bude zapameno, skorije ete biti svesni o sebi ta ste, jer e memorija postati iskustvo. Ozbiljnost, iskrenost, otkriva postojanje. Ono to se zamisli i ta se eli, postaje stvarno, realno - tu lei opasnost, a isto tako i izlaz, spas. Recite Mi, kakve ste vi korake preduzeli da izdvojite vae stvarno, istinsko Sopstvo, ono u vama to je nepromenjeno, od vaeg uma i tela? P: Ja sam ovek medicine, studirao sam mnogo, uveo sam sebi striktnu disciplinu na putu vebanja i periodinog posta, a ja sam i vegetarijanac. M: Ali u dubini vaeg srca, ta je to to vi elite? P: elim da spoznam Istinu. M: Kakavu cenu vi elite da poloite za Istinu? Bilo koju cenu? P: Dok sam teorijski spreman da platim bilo koju cenu, u stvarnom ivotu neprestano sam podstican da se ponaam na naine koji stvaraju prepreku zmeu mene i Istine. elje me odvlae. M: Poveajte i proirite vae elje sve dotle, dok ih nita sem Istine ne moe ispuniti. Nije u tome da je elja pogrena, ve njena uskost i besmislenost. elja je dovocija, pobonost. 165

Na svaki nain budite predani, poboni, istinitom, beskonanom, venom srcu postojanja, biti. Preobratite elje u LJubav. Sve to vi elite je da budete sreni. Sve vae elje, makakve one mogle biti, su izrazi vae tenje, nastojanja za sreom. U osnovi, sutini, vi elite sebi najbolje. P: Znam da ne bi trebalo... M: ekajte! Ko vam je rekao da ne biste trebali? ta je pogreno da se bude srean? P: Sopstvo mora otii, ja znam. M: Ali Ono, Sopstvo, je tu. Vae elje su tu. Vaa enja da budete sreni je tu. Zato? Zato to vi volite sebe. Na svaki nain volite sebe - ali mudro. Ono to je pogreno je voleti sebe glupo, pogreno, tako da stvarate sebi patnju. Volite sebe mudro. Oboje: i samouzdravanje, umerenost i zadovoljenje, imaju istu nameru u vidu - da vas uine srenim. Zadovoljenje je pogrean, glup put, samouzdravanje, disciplinovanost, je mudar put. P: ta je samouzdravanje? M: Jednom kada proete kroz neko iskutvo, ne prolazite kroz njega ponovo, to je samouzdravanje. Izbegavati nepotrebno je samouzdravanje. Ne prihvatanje, ne oekivanje zadovoljstva ili bola je samouzdranost. elja sama po sebi nije pogrena. To je ivot sam po sebi, udnja da se odrasta, napreduje u znanju i iskustvu. Izbori koje pravite su pogreni. Zamislite da je neka mala stvar: hrana, seks, mo, slava koja e vas uiniti srenim, obmanjivanje sebe. Jedino neto tako prostrano, iroko, i duboko kao vae istinsko Sopstvo moe vas uiniti istinski i trajno srenim. P: Poto ne postoji nita u osnovi, sutini, pogreno u elji kao izrazu, manifestaciji ljubavi prema sebi, od Sopstva, kako bi trebalo elje sprovoditi, rukovoditi? M: ivite svoj ivot inteligentno, sa panjom na vae najdublje Sopstvo. Ono vas moe uiniti istinski i trajno srenim. P: Poto ne postoji nita u osnovi, sutini pogreno u elji kao izrazu, manifestaciji, ljubavi prema sebi, od Sopstva, kako bi trebalo elje sprovoditi, rukovoditi? M: ivite va ivot inteligentno sa panjom na vae najdublje Sopstvo, bit, uvek na umu. Na kraju krajeva, ta vi zaista elite? Ne savrenstvo, vi ste ve savreeni!! Ono za im vi tragate je da izrazite u akciji, na delu, ono to vi uistinu jeste. Zbog ovoga vi imate telo i um!! Drite ih spremnim i uinite da vam slue za ono zata su namenjeni. P: Ko je ovde upravlja? Ko dri u pripravnosti telo i um? M: Proieni, Bogu usmereni um, je verni sluga Sopstva. On se brine o instrumentima, unutarnjim i spoljanjim, i prisiljava ih da slue svojoj nameni. P: A ta je njihova svrah? 166

M: Sopstvo je univerzalno i njegovi ciljevi su univerzalni. Nema nita lino, personalno u odnosu na Sopstvo. ivite uredan, smiren ivot, ali ne inite ga ciljem samim po sebi, on treba da bude poetna taka ka najvioj avanturi, pustolovini. P: Da li mi savetujete da doem u Indiju ponovo? M: Ako ste ozbiljni, predani, ve nemate potrebe da idete. Vi ste svoji ma gde da ste i vi stvarate svoju sopstvenu klimu, atmosferu. Kretanje i premetanje, saobraaj, nee vam doneti spasenje. Vi niste telo i premetanje tela iz mesta u mesto nee vas dovesti nikud. Va um je slobodan da tumara, luta, u tri sveta - iskoristite to u punoj meri. P: Ako sam slobodan, zato sam u telu? M: Vi niste u telu, telo je u vama. Um je u vama. Oni se deavaju u vama. Oni su tu, postoje, jer ih vi smatrate zanimljivim. Vaa stvarna priroda ima baskonaan kapacitet da uiva. Ona je puna oduevljenja, poleta, i ljubavi, naklonosti. Ona iri, rasprostire, svoje zraenje, bliskost, na sve to doe u njen fokus, arite, svesnosti i nita nije iskljueno. Ona ne zna ni zlo niti runou, ona se nada, ona veruje, ona voli. Vi ljudi, ne znate, koliko mnogo gubite, to ne znate vae sopstveno, istinsko Sopstvo, bit. Vi niste ni telo, niti um, niti gorivo, ogrev, niti vatra, oganj. Oni se pojavljuju i nestaju u skladu sa njihovim sopstvenim zakonima. Ono to ste vi je vae istinsko Sopstvo, vi ga volite, i ta god da radite, vi to inite za vau sopstvenu sreu. Da ga pronaete, da ga spoznate, da ga odgajate, negujete, je va osnovni cilj. Od davnih vremena vi ste voleli sebe, ali ne mudro. Koristite vae telo i um mudro u sluenju Sopstvu, to je sve. Budite iskreni prema vaem sopstvenom Sopstvu, volite Sebe potpuno, apsolutno. Nemojte se pretvarati da volite druge kao sebe. Sve dok niste njih spoznali kao jedno sa vama, neraskidivo, vi ih ne moete voleti kao sebe. Nemojte pretendovati da budete ono to niste, nemojte se pretvarati, da ste ono to niste. Nemoje odbijati, libiti se, da budete ono to jeste. Vaa ljubav prema drugima je rezultat samospoznaje, a ne njegov uzrok. Bez samorealizacije, spoznaje, nikakva vrlina, ednost, nije prava, istinska. Kada vi znate bez i trunke sumnje da isti ivot tee, struji, kroz sve, i da ste i vi taj ivot, vi ete voleti prirodno sve spontano. Kada vi spoznate dubinu i punou vae ljubavi prema sebi, od sebe, vi znate da je svako ivo bie i ceo univerzum ukljuen u vau ljubav, saoseajnost. Ali kada vi gledate na bilo koga ili to kao odvojeno od vas, vi ne moete voleti, jer ste vi uplaeni od toga. Otuenost prouzrokuje strah, a strah produbljuje otuenost, odvojenost. To je zaaran krug. Jedino samo-ostvarenje moe to da otkloni. Idite za timo dluno.

47. POSMATRAJTE SVOJ UM Pitalac: U traganju za bitnim, sutinskim, osoba uskoro shvata svoju nedovoljnost, nepotpunost, i potrebu za vostvom ili uiteljem. Ovo zahteva izvesnu disciplinu, jer od vas se oekuje da verujete vaem vodiu, i da sledite bezuslovno njegove savete i instrukcije. Meutim, socijalne potrebe i 167

pritisci su tako veliki, line elje i strahovi tako moni, da prostota uma i volje, bitne u poslunosti, nisu spremne. Kako uspostaviti, odrati ravnoteu izmeu potreba za Guruom, i tekoa u bezuslovnoj poslunosti prema NJemu? Maharada: Ono to je uraeno pod pritiskom drutva i okolnosti, injenica, ne znai mnogo, jer je to uglavnom mehaniki, automatski, vie reagovanje na udarce, odnose. Dovoljno je posmatrati sebe nespristrasno i izolovati se potpuno od onoga to se deava. Ono to je uraeno bez razmiljanja, naslepo, moe se dodati sopstvenoj karmi, sudbini, drugaije to nema znaenje. Guru zahetva samo jednu stvar, jasnou, bistrinu i intenzitet cilja, oseaj odgvoronosti za sebe. Samo Realnost, Istina, sveta, mora biti izraavana, zapitana!! Ko je Guru, na kraju krajeva? On je onaj koji zna stanje u kome ne postoji ni svet, ni misao o njemu, On je Svevinji Uitelj. Pronai NJega, znai dosei stanje u kome nema vie mesta imaginaciji, to je stanje nae budnosti kao Realnosti, istine same. Molim vas, shvatite da Guru izraava istinitost, Realnst, Istinu, ono to jeste. On je realista, Istina, u najviem smislu te rei. On ne moe i niti hoe da doe na izraze, pojmove, uma i njegove obmane. On je doao da vas vodi ka Istini, Realnosti, ne oekujte od NJega da radi neto drugo. Gurua, koga vi imate na umu, onoga koji vam daje informacije i instrukcije, to nije pravi Guru. Istinski Guru je Onaj koji zna Istinu, iznad glamure, iluzije, iskustva. NJemu su vaa pitanja o poslunosti i disciplini besmislena, jer u NJegovim oima, osoba za koju vi smatrate sebe da ste uopte ne postoji! Vaa pitanja su o nepostojeoj osobi. Ono to postoji za vas, ne postoji za NJega. Ono to vi smatrate vrednim, sigurnim, On potpuno negira. On eli da vi vidite sebe onako kako vas On vidi. Onda vi neete imati potrebe za Guruom, da Ga sluate, sluite, i sledite, jer vi ete sluiti i slediti vau sopstvenu Realnost, Istinu. Spoznaja da mata vi mislili o sebi da ste, je samo tok dogaaja; da dok sve dolazi i odlazi, deava se, vi jedino jeste, nepromenjivi u promenjivom, samooevidan, prisutan, u beznaajnom, meu nevanim i posledinim. Razluite, izdvojite, posmatrano od posmatraa i napustite lane, pogrene identifikacije, poistoveenja. P: Da bi pronali Realnost, Istinu, potrebno je odbaciti sve, odrei se svega to tome stoji na putu. S druge strane, potreba za preivljavanjem unutar datog drutva, prisiljava osobu da radi i pretrpi, podnese, mnoge stvari. Da li je potrebno da neko napusti delatnost, profesiju, kojom se bavi i drutveni poloaj, da bi spoznao istinu? M: Da li vi radite? Kada imate slobodan trenutak, gledajte, zadubite se unutra. Ono to je vano je: ne izgubiti priliku, kada je ona prisutna. Ako ste ozbiljni vi ete koristiti vae slobodno vreme potpuno. To je dovoljno. P: U mom traganju za Sutinom, Sopstvom i u mom naputanju nebitnog, postoji li bilo kakva svrha za kreativno, stvaralako ivljenje? Na primer, ja volim da slikam. Da li e mi pomoi ako posvetim svoje slobodno vreme slikanju? M: Mata mogli ili morali da radite, posmatrajte svoj um. Takoe vi morate imati momente, periode, potpunog unutanjeg mira i tiine, kada je va um potpuno smiren. Ako vi propustite to, vi ste propustili celu stvar. A ako niste, smirenost uma e rastopiti i apsorbovati sve drugo. 168

Vaa tekoa lei u tome to vi elite Istinu, Realnost, a u isto vreme ste uplaeni od NJe. Vi se plaite NJe, jer je ne poznajete. Familijarne, bliske stvari su poznate, i vi se oseate sigurno sa njima. Nepoznato je neizvesno i otuda, prema tome, opsano. Ali znati Realnost, Istinitost, znai biti u harmoniji, skladu, sa njom. A u skladu ne postoji mesto za strah. Dete zna svoje telo, ali ne i razlike zasnovane na telu. Ono je samo svesno i sreno. A to je ustvari bio i cilj, zbog kog je ono i roeno. Zadovoljstvo popstojanja, biti, je najjednostavniji oblik samo-ljubavi, koje kasnije prerasta u ljubav Sopstva, Budite kao dete bez iega to stoji izmeu tela i Sopstva. Tu postoji potpuno otsustvo neprestane buke psihikog, mentalnog ivota. U dubokoj tiini Sosptvo kontemplira telo. To je kao beli papir na kome jo nita nije pisano. Budite kao dete, umesto to pokuavate da budete ovo ili ono; budite sreni da biste bili. Vi ete biti potpuno probueni svedok polja svesnosti. Ali ne bi trebalo da postoje oseanja i ideje, misli, koje stoje izmeu vas i polja svesnosti. P: Biti zadovoljan samo sa postojanjem "JA JESAM" izgleda da je najsebiniji put provoenja, utroka, vremena. M: Najvredniji put sebinog postojanja!! Na svaki nain budite sebini u zaboravljanju svega osim Sopstva! Kada vi volite Sopstvo i nita drugo, vi idete, penjete se, iznad sebinosti i nesebinosti. Sva razlikovanja posebnosti tada gube svoj smisao. LJubav za jednog i ljubav za sve se stapaju u zajedniku ljubav, istu i jednostavnu, neadresovanu ni na koga, ne iskljuujui bilo koga. Budite, ostanite u toj ljubavi, zaronite, idite sve dublje i dublje u nju, istraujte sebe i volite traganje, istraivanje, i vi ete reiti ne samo svoje probleme ve takoe i probleme oveanstva. Vi ete znati ta da radite. Nemojte postavljati povrna pitanja, posvetite se temeljnim, sutinskim pitanjima, samim korenima svog postojanja. P: Postoji li put za mene da ubrzam moju samo-realizaciju, osloboenje? M: Naravno, da postoji. P: Ko e uraditi to ubrzanje? Da li ete to Vi uraditi za mene? M: Niti u Ja to uraditi, niti ete vi to uraditi. To e se jednostavno desiti. P: Moj sami dolazak ovde je to obezbedio, predodredio. Da li je to ubrzanje, napredak, zbog druenja sa duhovnim osobama? Kada sam odlazio proli put, nadao sam se da u opet doi. I evo, doao sam! Sada sam razoaran, oajan, jer uskoro moram da se vratim u Englesku. M: Vi ste kao novoroena beba, dete. Ono je bilo tamo pre, ali nije svesno svoga postojanja. Pri njegovom roenju svet je uskrsnuo u njemu, a sa njim i svesnost postojanja. Sada vi morate jednostavno da odrastete u svesnosti, to je sve. Dete je kralj sveta - kada ono odrasta, ono preuzima odgovornost, brigu, za svoje kraljevstvo. Zamislite da je u njegovom detinjstvu ono bilo ozbiljno bolesno i da ga je lekar izleio. Da li to znai da mladi kralj duguje za svoje kraljevstvo lekaru? Samo, verovatno kao jedan od dodatnih faktora. Bilo je tako mnogo drugih. Svi su delovali. Ali glavni faktor, najpresudniji, najkritiniji, je bila injenica biti roen kao sin kralja. 169

Slino, Guru moe pomoi. Ali glavna stvar koja pomae je imati Realnost, istinu, unutra. Ona e potvrditi, afirmisati, samu sebe. Va dolazak ovde svakako, sigurno, e vam pomoi. To nije jedina stvar koja e vam pomoi. Glavna stvar je vae sopstveno bie. Sama vaa ozbiljnost e to nagovestiti, osvedoiti. P: Da li moje radno mesto, moj posao, umanjuje moju ozbiljnost? M: Ve sam vam rekao. Sve dok vi doputate sebi u toku posla trenutke mira, vi moete sigurno praktikovati vau potenu profesiju. Ovi momenti unutarnjeg mira e ukloniti sve prepreke, bez pogovora. Nemoje sumnjati u njegovu efikasnost. Pokuajte to. P: Ali ja sam pokuao! M: Nikad sa punom verom, nikad stabilno. Jer da je drugaije vi ne bioste postavljali takva pitanja. Vi pitate jer niste sigurni u sebe. A vi niste sigurni u sebe, jer vi nikad niste posvetili panju sebi, samo vaim iskustvima. Budite zainteresovani za sebe iznad svakog iskustva, budite sa sobom, volite sebe, potpuna sigurnost se zadobija samo u samospoznaji. Glavna stvar je ozbiljnost. Budite poteni, iskreni, prema sebi i nita vas nee izdati, zavesti. Vrline i moi su samo simboli za decu da se time igraju. One su korisne u svetu, ali vas ne vode izvan toga. Da biste otili iznad, vama je potrebna budna imobilnost, nepokretnost, tiha panja. P: ta se onda deava sa fizikim postojanjem osobe? M: Sve dotle, dok ste zdravi, vi nastavljate da ivite. P: Ovakav ivot, ovakvo stanje unutarnje nepokretnosti, nee li uticati nepovoljno na zdravlje osobe? M: Vae telo se menja, transformie sa hranom. Kakva je vaa hrana, teka ili laka, takvo e biti i vae zdravlje. P: A ta se deava sa instinktom seksa? Kako on moe da se kontrolie? M: Seks je jedna steena navika. Idite iznad. Sve dok je vaa panja usmerana na telo, vi ete ostati u zagrljaju, okovima, hrane i seksa, straha i smrti. Pronaite sebe i budite slobodni.

48. SVESNOST JE SLOBODA Pitalac: Upravo sam doao iz Sri Ramana arama. Proveo sam tamo sedam meseci. Maharada: Kakvu ste sadhanu sledili u aramu? 170

P: Koliko god sam mogao koncetrisao sam se na: "KO SAM JA?" M: Na koji nain ste to radili? Verbalno? P: U slobodnim trenucima, za vreme kursa, u toku dana. Ponekad sam mrmljao u sebi: "Ko sam ja?" "Ja jesam, ali ko sam Ja?" Ili sam to radio mentalno. Ponekad bih imao neko fino oseanje, ili bi dospeo u stanje smirene sree. U celini pokuavao sam da budem smiren i prijemiv vie nego da radim u vezi iskustva. M: ta je bilo vae stvarno iskustvo kad ste bili u predivnom raspoloenju? P: Oseaj unutranje tiine, mira i smirenosti. M: Da li ste primetili da ste postali nesvesni? P: Da, povremeno i za jako kratko vreme. Inae sam bio samo smiren, iznutra i spolja. M: Kakva je to bila vrsta smirenosti? Neto slino, srodno, dubokom snu, a ipak svesni celo vreme takoe? Vrsta potpuno budnog, svesnog, sna? P: Da. Budno spavanje, jagrit sushupti. M: Glavna stvar je biti osloboen negativnih emocija - elja, strahova, i tako dalje, "est neprijatelja" uma. Jednom kad se um oslobodi njih, ostalo e doi lako. Upravo kao kad se odea, tkanina, dri u nasapunjenoj vodi i postaje ista, tako e se i um proistiti u stanju, toku, istih oseanja. Kada sedite u miru, tihovanju, i posmatrate sebe, sve vrste moguih stvari, mogu doi na povrinu. Nemojte raditi nita sa njima, ne reagujte na njih, jer kako su dole, tako e i otii same od sebe. Sve to je vano jeste biti svestan, bitna je potpuna svesnost samog sebe ili tanije, svog uma. P: Pod izrazom "sebe" da li Vi mislite dnevnog sebe? M: Da, mislim na osobu, koju je jedino stvarno mogue posmatrati. Posmatra je iznad posmatranog. Ono to se posmatra nije stvarno, realno, istinsko Sopstvo. P: Ja mogu uvek posmatrati posmatraa, u beskrajnom povlaenju. M: Vi moete posmatrati posmatranje, ali ne i posmatraa. Vi znete da ste vi posmatra sa direktnim uvidom, shvatanjem, a ne sa loginim procesom zasnovanim na posmatranju. Vi ste ono to jeste, ali vi znete ono to niste. Sopstvo je znano kao bit, postojanje, nesopstvo je znano kao prolazno. Ali u Realnosti, Istini, sve je u umu. Posmatrano, posmatranje i posmatra su mentalne konstrukcije. Sopstvo jedino jeste. P: Zato um stvara sve te podele? M: Sama priroda uma je delenje i partikularizam, izdvajanje. Nema nita loe u delenju. Ali odvajanje ide protiv injenica stvarnosti. Stvari i ljudi su razliiti, ali oni nisu odvojeni. Priroda je jedno, Istina je jedno. Postoje suprotnosti, razliitosti, ali ne postoje otpori, sukobi. 171

P: Uvideo sam da sam po prirodi vrlo aktivan. Ovde me savetuju da izbegavam aktivnost. to vie pokuavam da ostanem neaktivan, to je vea elja, potreba da radim neto. To me ini ne samo aktivnim spolja, ve se takoe napreem i unutra da budem ono to po prirodi nisam. Postoji li lek protiv udnje za radom? M: Postoji razlika izmeu rada i iste aktivnosti. Sva priroda radi. Rad je priroda, priroda je rad. S druge strane, aktivnost je zasnovana na elji i strahu, na udnji za posedovanjem i uivanjem, na strahu od bola i unitenja, razaranja. Rad je sa celinom za celinu, aktivnost je sa sobom za sebe, pojedinca. P: Da li postoji lek protiv aktivnosti? M: Posmatrajte je i ona e prestati. Koristite svaku priliku da se podsetite, da ste u kavezu, zatvoru; da sve to vam se deava proizilazi iz vaeg telesnog postojanja. elje, strahovi, nevolje, radost, one se ne mogu pojaviti ako vi ne postojite, ako niste tu da se pojavite. Ipak, sve to se deava, ukazuje na vae postojanje, kao centra posmatranja, poimanja. Ne obazirite se na ukazivae i budite svesni onoga na ta oni ukazuju. To je sasvim jednostavno, ali je potrebno da se uradi. Ono to je bitno jeste istrajnost sa kojom se vi vraate vama samima, sebi. P: Ja sam dospevao u udesna stanja duboke apsorpcije, iezavanja u sebe, ali neoekivano, nepotvreno i trenutno. Nisam oseao da mogu da kontroliem takva stanja. M: Telo je materijalna stvar i zahteva vreme da se promeni. Um je samo skup mentalnih navika, naina miljenja i oseanja, a da bi se oni promenili, moraju biti izneseni na povrinu i proueni, istraeni. Ovo takoe zahteva vreme. Samo odluite smelo i budite istrajni, postojani, ostalo e se samo pobrinuti o sebi. P: Izgleda mi da imam jasnu ideju o tome ta treba da se uradi, ini, ali zatiem sebe kako sam umoran i depresivan i traim ljudsko drutvo i tako gubim vreme koje bi trebalo iskoristiti za meditaciju i osamljivanje, poniranje u sebe. M: Radite ono to vi mislite, oseate da vam se svia, da volite da radite. Nemojte se svaati sa sobom. Nasilje e vas uiniti okrutnim, tvrdim, i ukoenim, strogim. Ne borite se sa onim to vi smatrate da je prepreka, tekoa, na vaem putu. Samo budite zainteresovani, radoznali, za njih, posmatrajte ih, istraujte ih i udubite se u njih. Dopustite neto, bilo ta, da se desi, dobro ili loe. Ali ne dozvolite sebi da budete zaokupljeni, vezani, sa onim to se deava. P: ta je cilj u podseanju sebe celo vreme, da sam ja posmatra? M: Um mora da naui, spozna, da iznad pokretnog, lutajueg uma, postoji podloga, temelj, svesnosti, koji se ne menja. Um mora doi do saznanja istinskog Sopstva, sebe, i to potovati i prestati da ga prekriva, kao mesec, koji zaklanja sunce u toku sunevog pomraenja. Samo shvatite da nita primetno, to se vidi, ili iskuava, doivljava, u vama ili vas ograniava, niste vi. Ne obraajte panju na ono to niste vi. P: Da bih radio ono to mi Vi kaete, ja moram biti neprestano svestan. 172

M: Biti budan je biti budan, svestan. Nesvestan znai zaspao. Vi ste svesni svakako, vi ne treba da pokuavate da budete to. Ono to je potrebno jeste da budete svesni promiljeno i svesno proirite i produbite vau svesnost, vae polje svesnosti. Vi ste uvek svesni uma, ali vi niste svesni sebe, kao da ste svesni. P: Kako ja mogu da zakljuim, Vi dajete odreena, posebna, znaenja reima "um", "svesnost", i "probuenost-duhovna svesnost". M: Gledajte, shvatite to, na ovaj nain. Um proizvodi, donosi misli neprestano ak i kad vi ne obraate panju, ne gledate na njega, vi to nazivate svesnou. To je vae budno stanje - vaa svesnost se menja, pomera, od senzacije, utiska, ka senzaciji, od opaanja ka opaanju, od ideje ka ideji, u neprekidnom nizu. Zatim dolazi budnost, duhovna svesnost, direktno sagledavanje, uvid, u celokupnu, totalnu, svesnost, celinu svesnosti, totalitet uma. Um je kao reka, tee neprestano u postelji, koritu tela; vi se identifikujete, poistoveujete, za trenutak sa nekim posebnim talasom, talasiem, i zovte to: "moja misao". Svesnost vaeg uma je sve ono ega ste vi svesni. Probuenost, duhovna svesnost je prepoznavanje, poimanje, svesnosti kao celine. P: Svako je svestan, ali nije svako probuen, duhovno svestan. M: Nemojte rei: "Svako je svestan". Recite: "Postoji svesnost", u kojoj se sve pojavljuje i nestaje. Nai umovi su samo talasi na okeanu svesnosti. Kao talasi oni odlaze i dolaze. Kao okean oni su beskonani i veni. Upoznajte sebe kao okean postojanja, matricu, temelj, celokupnog postojanja. Ovo su samo metafore. Naravno, Realnost, Istina, je iznad mogunosti, objanjenja, deskripcije. Vi moete saznati to, ako to postanete, budete. P: Da li je potraga za tim vredna nevolja, da li je duhovni put vredan truda? M: Bez duhovnosti, sve je nevolja. Ako vi elite da ivite zdravo, kreativno, i radosno i imate beskonana bogatstva da delite, tragajte za onim to ste. Dok je um usredsreen na telo i svesnost je usredsreena u umu, probuenost duhovna je slobodna. Telo ima svoje prohteve, a um svoje bolove i zadovoljstva. Duhovna probuenost je nevezana, slobodna, i neuzdrmana. Ona je lucidna, mudra, tiha, puna mira, svesna, i neuplaena, hrabra, bez elja i straha. Meditirajte na nju kao vae istinsko bie, postojanje, i pokuajte da budete u njoj u vaem svakodnevnom ivotu, i vi ete to ostvariti u njenoj punoi. Um je zainteresovan za ono to se deava, dok je probuenost, duhovna, zainteresovana za um. Dete je vezano za lutku, ali majka nadgleda dete, a ne lutku. Neumornim posmatranjem, postao sam sasvim prazan, isparanjen, i sa tom prazninom, istotom, sve mi se vratilo nazad sem uma. Uvideo sam da sam izgubio um nepovratno. P: Dok nam Vi sad upravo govorite, da li ste Vi nesvesni? M: Ja nisam ni svestan, ni nesvestan, Ja sam iznad uma i njegovih razliitih stanja i raspoloenja, elja. Um stvara razlike i one samo njemu pripadaju. Ja sam ista Svesnost sama po sebi, vena probuenost, duhovna, svega to jeste. Ja sam u mnogo realnijem, istinitijem, stanju, nego to je 173

vae. Ja sam neuznemiren, neometen razlikama i odvojenostima, koje oformljuju, sainjavaju, osobu, personu. Sve dok telo traje, ono ima potrebe, kao i svako drugo, ali Moj mentalni proces je doao do kraja. P: Vi se ponaate kao osoba koja misli. M: Zato da ne? Ali Moje miljenje, kao i Moje varenje, metabolizam, je nesvesno i svrsishodno, mudro. P: Ako je vae miljenje nesvesno, kako znate da je ono ispravno? M: Ne postoje elje, niti strah da e biti neispunjena. ta moe u tome biti loe? Jednom kada sam spoznao Sebe i ono to Mi je temelj, Ja nemam potrebe da proveravam sebe sve vreme. Kada vi znate da va sat radi ispravno, vi ne sumnjate u njega i ne proveravate ga svaki put. P: U ovom sadanjem trenutku ko govori, ako ne um? M: Ono to uje pitanje, ono daje i odgovor. P: A ko je to, ta je to? M: Ne "ko", ve "ta". Ja nisam osoba u vaem razumevanju te rei, mada se Ja vama tako inim. Ja sam taj beskonaan okean svesnosti u kome se sve deava. Ja sam takoe iznad svakog postojanja, i prepoznavanja, isto blaenstvo postojanja. Ne postoji nita od ega sam Ja odvojen, poto sam Ja sve. Nijedna stvar nisam Ja, tako da sam Ja nita. Ista sila koja ini da vatra gori i da voda tee, da seme klija i drvee raste, daje mi odgovor na vaa pitanja. Nema nieg personalnog, linog, u vezi sa mnom, mada se jezik i stil mogu prepoznati, mogu izgledati kao personalni, osobni. Osoba, persona, je skup, zbir, obrazaca, naina, elja i misli, i rezultirajuih, posledinih delovanja, akcija; ne postoje takvi obrasci ponaanja u Mom sluaju. Nema niega to Ja elim ili se plaim, kako onda moe biti nekih obrazaca ponaanja? P: Svakako Vi ete umreti. M: ivot e utei, telo e umreti, ali to nee uticati, delovati na Mene uopte, ni najmanje. Ja sam iznad prostora i vremena, neuzrokovan i uvek bez uzroka, a ipak ustvari matrica, zaetak, postojanja. P: Da li smem da Vas pitam, kako ste dosegli Vae sadanje stanje? M: Moj Uitelj mi je rekao da se pridravam oseaja, saznanja, "JA JESAM" postojano, uporno, i da ne odstupim, da ne skrenem, od toga ni za trenutak. Ja sam dao sve od Sebe da sledim NJegov savet i za relativno kratko vreme, Ja sam saznao unutar Mene Istinu NJegovog uenja. Sve to sam radio bilo je da se priseam neprestano NJegovog uenja, NJegovog lica, NJegovih rei u svakom trenutku. Ovo je donelo kraj umu. U smirenosti uma video sam sebe onakvog kakav uistinu jesam - neogranien, nevezan. 174

P: Da lije Vaa realizacija bila iznenadna ili postupna, dugotrajno?

da li je Vae saznanje bilo trenutno ili

M: Ni jedno, ni drugo, ni na koji nain. Osoba je ono to je oduvek, od postanka. Um je taj koji shvata, razmilja, kako i kad su se stvorile, razjasnile elje i strahovi. P: ak i elja za ostvarenjem? M: elja da se zavri sa svim eljama je najposebnija elja, upravo kao to je strah od straha najneobiniji strah. Jedno vas oslobaa od vezivanja, a drugo od beanja. Vi moete koristiti iste rei, ali stanja nisu ista. ovek koji traga za samorealizacijom se ne predaje eljama; on je tragalac koji ide protiv elja, ne sa njima. Generalna, glavna, tenja, udnja za osloboenjem je samo poetak; nai prava znaenja i koristiti ih je sledei korak. Tragaoc ima samo jedan cilj u pameti, u vidu, pronai svoje sopstveno, istinsko bie. Od svih elja, to je najambicioznija, jer je niko i nita ne moe zadovoljiti, zameniti. Tragalac i traeno, Sopstvo, su jedno i traganje je jedino to je vano. P: Traganje e doi do kraja. Tragalac e ostati. M: Ne, tragalac e se rastopiti, nestati, a traganje za Istinom e ostati. Traganje je konana i bezvremena Realnost, Istina. P: Traganje znai eljenje, nekompletnost, nesavrenost i oskudevanje. M: Ne, to znai odbijanje i odbacivanje nesavrenosti i nedovoljnosti, nekompletnosti. Traganje za Realnou je samo po sebi pokretanje, kretanje Realnosti. Na svoj nain svo traganje za istinom je zbog istinskog blaenstva, ili blaenstva Realnog, Istine. Ali ovde pod traganjem mi podrazumevamo traganje za samim sobom kao temeljom, sutinom, za ostvarenje svesnosti, kao svetlom iznad uma. Ovo traganje se nee zavriti dok se nespokojno, neobuzdano, preklinjanje, moljenje, za sve ostalo ne prekine, i tako omogui da se stvarni napredak dogodi. Osoba, tragalac, mora da shvati da je traganje za Realnou, Istinom, ili Bogom, ili Gururom, i traganje za sobom, Sopstvom, isto; kad ste sebe pronali, sve ste pronali. Kad "JA JESAM" i Bog JESTE, postane u vaem umu utvreno, onda e se neto desiti i vi ete znati bez traga sumnje, neizvesnosti, da je Bog zato to vi jeste, vi jeste zato to Bog jeste. Dvoje su jedno. P: Poto je sve predodreeno, bilo kad, da li je i naa samo-realizacija takoe unapred utvrena? M: Sudbina se odnosi samo na ime i oblik. Poto vi niste ni telo ni um, sudbina nema kontrolu nad vama, vaim Sopstvom. Vi ste potpuno slobodni!! aa je uslovljena svojim oblikom, materijalom, upotrebom, primenom; pehar je ogranien kvalitetima, kakvoom. Ali prostor u ai je slobodan. Taj prostor u ai postoji, kao takav, samo kad se posmatra povezano sa aom. Drugaije, on je samo prostor. Sve dok postoji telo, vi ste utelovljeni. Bez tela vi niste neutelevljeni, osloboeni tela - vi jednostavno jeste. ak i sudbina je samo jedna ideja. Rei mogu da se uzajamno poveu na mnogo razliitih naina! Stanja mogu da se razlikuju, ali da li ona ine neku, bilo kakvu promenu u zbilji, postojanju? Postoji tako mnogo teorija namenjenih da objasne stvari - sve su prividne, nijedna nije 175

istinita. Kada vozite kola, vi ste podvrgnuti, izloeni, zakonima mehanike i hemije; kad izaete iz kola vi ste pod zakonima psihologije i biohemije. P: ta je meditacija i ta je njena primena, potreba? M: Sve dok ste vi poetnik, izvesne formalizirane, neobine, meditacije ili molitve mogu biti dobre za vas. Ali za tragaoca za Realnou, Istinom, postoji samo jedna meditacija - rigorozno odbijanje biti utoite, skladite, misli. Biti slobodan od misli je samo po sebi meditacija. P: Kako se to ostvaruje? M: Poinjete sa tim da dopustite da misli teku i vi ih posmatrate. Samo posmatranje usporava, smiruje, um dok se on ne zaustavi potpuno. Jednom kad je um smiren, drite ga smirenim, tihim. Nemojte biti nestrpljivi sa mirom, budite u njemu, idite dublje u njega. P: uo sam da zadravanje na jednoj misli ima za cilj odstranjivanje svih drugih misli. Ali kako drati sve misli po strani, kako ih odstraniti? Sama ideja je takoe misao. M: Eksperimentiite, meditirajte, ponovo, nemojte ii za prolim iskustvom. Posmatrajte svoje misli i posmatrajte sebe kako gledate misli. Stanje osloboenja od svojih misli desie se iznenada i sa blaenstvom toga stanja vi ete se prepoznati. P: Niste li vi uopte zabrinuti u vezi sudbine, stanja sveta? Pogledajte na uase u Istonom Pakistanu.* Da li Vas oni uopte dodiruju, da li utiu na Vas? M: Ja itam novine, i znam ta se deava! Ali Moje rekacije nisu kao vae. Vi gledate na leenje, dok sam Ja zabrinut za preventivu. Sve dok postoje uzroci, mora takoe biti i rezultata, posledica. Sve dok su ljudi skloni deljenju i odvojenostima, sve dok su sebini i agresivni, takve stvari e se deavati. Ako elite mir i harmoniju, sklad u svetu, vi morate imati mir i harmoniju u vaim sracima i umovima. Ta promena se ne moe nametnuti; ona mora doi iznutra. Oni koji se gnuaju rata, moraju imati rad izvan njihovog sistema. Bez smirenih ljudi, kako vi moete imati mir u svetu? Sve dok se ljudi ponaaju tako kako se ponaaju, svet mora biti ovakav kakav jeste. Ja radim Moj deo u pokuavanju da pomognem ljudima da spoznaju sebe kao jedinog uzronika njihove sopstvene bede. U tom smislu ja sam koristan ovek. Ali ono to sam Ja, ta je Moje normalno stanje, to ne moe biti izraeno reima socijalne, drutvene, svesnosti i korisnosti. U Mom govoru o tome Ja mogu da koristim metaforei parabole, ali sam stvarno svestan da tojednostavno nije tako. Ne da To ne moe biti doivljeno, To je doivljavanje NJega samog! Ali To ne moe biti opisano izrazima, reima uma, koji mora odvojiti i suprotstaviti da bi znao. Svet je kao komad papira na kome je neto ottampano. itanje i znaenje e se menjati sa promenom itaoca, ali papir je zajedniki faktor, uvek prisutan, retko primetan. Kada je traka uklonjena, kucanje ne ostavlja trag na papiru. Tako je i sa Mojim umom. Impresije dolaze stalno, ali ne ostavljaju traga. P: Zato Vi sedite ovde sa ljudima i razgovarate sa njima? ta je va stvarni motiv? 176

M: Nema motiva. Vi kaete da ja moram imati motiv. Ja ne sedim ovde, niti govorim, nema potrebe da tragam za motivima. Nemojte Me pobrkati sa telom. Je na moram da radim, nikakvu dunost da ispunim. Onaj deo Mene, koji Vi moete nazvati Bog e brinuti o svetu. Ovaj va svet, koji tako mnogo treba pomoi, negovanja, ivi i kree se, odvija se, u vaem umu. Zadubite se u njega, i vi ete nai vae odgvore tamo, jedino tamo. Gde bi ih na drugom mestu oekivali, da se pojave? Izvan vae svesnosti, da li bilo ta postoji? P: Moe postojati, a da ja nikad to ne saznam. M: Kakva bi to vrsta postojanja bila? Moe li postojanje biti odvojeno, posebno, od saznavanja? Svo postojanje, kao i svo znanje, su u odnosu, relaciji sa vama. Stvar postoji, jer vi znate da postoji ili u vaem postojanju, ili u vaem biu. Vae telo i um postoje sve dok vi verujete u to. Prestanite da mislite da su oni vai i oni e se jednostavno rastopiti, nestati. Na svaki nain dopustite svom umu i telu da funkcioniu, ali ne dopustite da vas ograniavaju. Ako primetite nesavrenosti, samo ih konstatujte i posmatrajte; samo vae obraanje panje na njih e postaviti vae srce i um i telo u ispravno delovanje. P: Mogu li da izleim sebe od ozbiljne bolesti samo pomou njenog prepoznavanja? M: Prepoznajte celinu toga, ne samo spoljne simptome. Sve bolesti poinju u umu. Prvo se pobrinite za um, pronaite i eliminiite sve loe ideje i emocije. Zatim ivite i radite ne obraajui panju na bolest i vie ne mislei na nju. Sa otklanjanjem uzroka rezultat, efekat, e se sigurno pojaviti. ovek postaje ono to on veruje o sebi da jeste. Napustite sve ideje o sebi i vi ete uvideti da ste ista svesnost, iznad svega to se moe desiti telu i umu. P: Ako postanem neto, bilo ta, i mislim o sebi da sam to, i ponem da mislim da sam Svevinja Realnost, Istina, nee li moja Svevinja Istina ostati samo ideja? M: Prvo dosegnite To Stanje, a onda postavite pitanje. * Ova konverzacija i nekoliko drugih na sledeim stranama, desile su se 1971-e godine, kada je rat bio u Istonom Pakistanu, sada poznatom kao Bangla De.

49. UM PROUZROKUJE NESIGURNOST Pitalac: LJudi dolaze do vas za savet. Kako Vi znate ta da odgovorite? Maharada: Kako ujem pitanje, tako ujem i odgovor. P: I kako znate da je Va odgvor ispravan? M: Jednom kad znam istivnski izvor odgovora, nemam vie sumnji u njih. Iz istog izvora samo e ista voda tei. Ja nisam uznemiren sa strahovima i eljama ljudi, nisam uznemiren zbog njih. Ja sam u harmoniji, skladu, sa injenicama, ne sa miljenjima. 177

ovek uzima svoje ime i oblik da bude svoj, dok Ja ne uzimam nita da bih bio Ja. Kada bih ja mislio o sebi da sam telo pznato po svom imenu, Ja ne bih bio sposoban da odgovorim na vaa pitanja. Kada bih Ja smatrao vas da ste samo telo, ne bi bilo koristi za vas od Mojih odgovora. Istinski Uitelj ne odaje se, ne preputa se miljenjima. On vidi stvari onakvim kakave su, i pokazuje ih onakvim kakve jesu. Ako vi smatrate da su ljudi ono to oni misle o sebi da su, vi ete ih samo povrediti, jer oni neprestano povreuju sebe tako teko, alosno. Ali ako ih vi vidite onakve kakavi su u Realnosti, Istini, to e im doneti ogromnu dobrobit. Ako vas oni upitaju ta e da rade, kakavoj praksi da se prilagode, kakav nain ivota da slede odgovorite: "Ne inite nita, samo budite! U postojanju sve se deava prirodno." P: Izgleda mi da Vi u Vaem govoru koristite rei "prirodno" i "sluajno" nasumice, zbrkano. Ja mislim da postoji duboka razlika u znaenju ove dve rei. Prirodno je mirno, uredno, potinjeno zakonu; moe se verovati prirodi; sluajnost je haotina, neoekivana, nepredvidiva. Moglo bi se govoriti, zastupati, da je sve prirodno podvrgnuto prirodnim zakonima; podravati da je sve sluajnost, bez ikakavog uzroka, sigurno je preterivanje, preuveliavanje. M: Da li bi ste vi vie voleli da Ja koristim rei "spontano", "izvorno" umesto "sluajno?" P: Vi moete koristiti re "spontano" ili "prirodno" kao suprotne "sluajnom". U sluajnosti postoji elemenat nereda ili haosa. Sluaj je uvek naruavanje pravila, izuzetak, iznenaenje. M: Nije li ivot i sam po sebi tok iznenaenja? P: Postoji harmonija, sklad, u prirodi. Sluajnost je uznemirenje. M: Vi govorite kao osoba, ograniena vremenom i prostorom, redukovana, smanjena na sadraje tela i uma. Ono to vi volite, vi zovete "prirodnim", a ono to ne volite, vi zovete sluajnim. P: Ja volim prirodno, postojei zakon, oekivano, a plaim se krenja zakona, nereda, neoekivanog, besmislenog, besciljnog. Sluajnost je uvek monstruozna, udovina. Mogu da postoje takozvane "srene sluajnosti", ali one samo dokazuju, potvruju pravilo, da bi u jednom - sluaju sklonom univerzumu - ivot bio nemogu. M: Mislim, oseam, da se ne razumemo. Pod "sluajem" Ja podrazumevam neto to nije poznato zakonu koji poznajemo. Kad Ja kaem sve je sluajno, bezuzrono, Ja samo smatram da uzroci i zakoni u ijoj saglsnosti oni rade su iznad naeg znanja, ili ak nae imaginacije. Ako vi nazivate prirodnim ono to doivljavate kao uredno, harmonino, predvidljivo, onda bi ono to se povrgava viim zakonima moglo biti nazvano kao spontano. Tako, mi bismo imali dva prirodna reda, stepena: personalno i predvidivo, i impersonalno, bezlino, ili superpersonalno i nepredvidivo. Nazovimo to nia priroda i via priroda i odbacimo svet sluaja. Kako vi odrastate, sazrevate u znanju i sagledavanju, granica izmeu nie i vie prirode se smanjuje, odstupa. Dvoje postoje sve dok se ne vide kao jedno. Jer, ustvari, sve je najudnije, divno, neobjanjivo! P: Nauka je dosta razjasnila. 178

M: Nauka se bavi sa imenima i oblicima, kvantitetima i kvalitetima, nainima ponaanja i zakonima; to je uredu na njenom sopstvenom podruju. Ali ivot je da se ivi, da bude ivljen; nema vremena za analize. Odgvovor mora biti brz, trenutan - otuda je i vanost spontanosti, bezvremenog. U neznanom, nepoznatom je da mi ivimo i kreemo se. Znano je prolost. P: Ja zauzimam svoj stav na onome to ja oseam, mislim da jesam. Ja sam individua, persona, osoba meu personama. Neki ljudi su integrisani, celoviti i usklaeni, a neki nisu. Neki ive lako, beznaporno, reaguju spontano na svaku situaciju ispravno, dajui punu opravdanost potrebi trenutka, dok su ostali nespretni, gree i uglavnom ine neprilike sebi. Usklaeni ljudi se mogu nazvati prirodnim, ono se vladaju po zakonu, dok su neceloviti, dezintegrisani, haotini i podleu sluajevima, nesreama. M: Sama ideja haosa pretpostavlja oseaj reda, sistematinosti, meu-odnosa. Haos i kosmos - nisu li oni dva aspekta istog stanja? P: Ali Vi izgleda kaete da je sve haos, sluajnost, nepredvidivo. M: Da, u tom smislu da svi zakoni postojanja nisu poznati i da svi dogaaju nisu predvidivi. to ste vie sposobni da razumete, sve vie univerzum postaje zadovoljavajui, emocionalno i mentalno. Realnost, Istina je dobra, mi stvaramo haos. P: Ako ste vi eleli da kaete da je slobodna volja oveka ta koja prouzrokuje sluajnost, ja bih se sloio s tim. Ali mi nismo govorili jo o slobodnoj volji. M: Va red je ono to vam daje zadovostvo, a nered je ono to vam donosi bol. P: Moete to tako rei, na taj nain, ali nemojte mi rei da su dvoje jedno. Govorite mi na mom sopstvenom jeziku - jeziku jedne individue, osobe, koja je u traganju za sreom. Ja ne elim da budem obmanut sa nedualistikim razgovrima. M: ta je to to utie na vas da vi verujete da ste odvojena individua? P: Ponaam se kao individua. Funkcioniem po svome. Smatram sebe primarnim, glavnim, a drugi su samo u odnosu samnom. Ukratko, zauzet sam sa sobom. M: Dobro, nastavite da budete zauzeti sa sobom. Po kom poslu ste doli ovde? P: Po mom starom poslu da uinim sebe sigurnim i srenim. Priznajem, nisam bio suvie uspean. Nisam ni siguran, niti sam srean. Otuda me Vi nalazite ovde. Ovo mesto je novo za mene, ali je stari razlog zbog kog sam doao ovde: traganje za sigurnom sreom, za srenom sigurnou. Do sad ja to nisam naao. Moete li mi Vi pomoi? M: Ono to nikad nije izgubljeno ne moe biti nikad naeno. Sama vaa potraga za sigurnou i radou odvaja vas od njih. Prestanite da tragate, prekinite da guvite. Bolest je jednostavna i lek isto tako jednostavan. Samo je va um taj koji vas ini nesigurnim i nesrenim. Oekivanje vas ini nesigurnim, seanje - nesrenim. Prekinite da zloupotrebljavate svoj um i sve e biti dobro sa vama. Vi nemate potrebe da prepravljate um, on e sam sebe popraviti, im vi ostavite sve brige prolosti i budunosti i ivite stalno u sadanjosti. 179

P: Ali sadanjost nema dimenziju, veliinu, pojam. Ja u postati niko i nita. M: Tano! Kao niko i nita vi ste sigurni i sreni. Moete imati iskustvo tog stanja. Samo pokuajte. Ali vratimo se nazad, onome ta je sluajno, a ta spontano, ili prirodno. Vi kaete prirodno je sreeno, smireno, dok je sluajno znak haosa. Ja negiram, poriem razliku i kaem da mi nazivamo jedan dogaaj sluajnim kad su njegovi uzroci nepoznati, kad im se ne moe ui u trag. Ne postoji mesto za haos u prirodi. Jedino u umu oveka postoji haos. Um ne shvata, ne dosee celinu - njegov fokus, arite, je vrlo suen. On vidi samo fragmente, delove, i proputa da opazi sliku. Upravo kao kad ovek koji uje zvukove, a ne razume jezik, moe da optui spikera zbog besmislenog brbljanja i da bude sasvim u pogrenom saznanju. Ono to je za nekoga haotina buka, za drugog je prelepa poema. Kralj Janaka je jednom sanjao da je bio prosjak. Kad se probudio upitao je svog Gurua Vasishta: "Da li sam ja kralj koji je sanjao da je prosjak, ili sam ja prosjak koji sanja da je kralj?" Vi niste ni jedno ni drugo, a i oboje ste. Vi jeste, a ipak i niste ono to mislite da jeste. Vi to jeste, jer se tako ponaate, a niste, jer to ne traje. Moete li vi biti kralj ili prosjak veno? Sve se mora promeniti. Vi ste ono to se ne menja. ta ste vi? Janaka ree: "Da ja nisam ni kralj ni prosjak, ja sam nepristrasni svedok." Guru ree. Ovo je vaa poslednja iluzija, obmana, da ste vi nani, znalac, svetac, da ste vi razliiti ili vii, superiorniji od obinog oveka. Vi ponovo identifikujete, poistoveujete sebe sa vaim umom, u ovom sluaju sa dobro ponaajuim i na svaki nain uzornom umu. Sve dok vi vidite i poslednju razliku, vi ste stranac u Realnosti, Istini. Vi ste na nivou uma. Kad "ja sam ja" ode, nestane, "ja sam sve" dolazi. Kad "ja sam sve" ode, "ja jesam" dolazi. Kad "ja jesam" ode, Istina, Realnost jedino jeste i u njoj, istini, sve "ja jesam" se opaa, odrava, i slavi proslavlja. Razliitost bez odvojenosti je konano to um moe dosegnuti. Iznad toga sva aktovnost prestaje, jer u tom stanju svi ciljevi su dostignuti i sve svrhe dunosti ispunjeene. P: Jednom kad se Svinje Stanje ostvari, moe li ono da se deli sa drugima? M: Svevinje Stanje je univerzalno, ovde i sada, svako se ve u njemu nalazi, boravi. To je stanje postojanja - znanja i voljenja. Ko ne voli da bude, ili ne zna svoje sopstveno postojanje? Ali mi ne koristimo prednosti, koristi, ove radosti da budemo svesni, mi ne ulazimo u nju i ne proiavamo je od svega to je njoj strano, tue. Ovaj rad mentalnog samoproiavanja, ispiranja, ienja psihe duhom, je bitan. Upravo kao to trn u oku moe da prouzrokuje zapaljenje i na taj nain zamagli svet, tako i pogrena ideja - ja sam telo-um - prouzrokuje samozabrinutost, koja zamrauje univerzum. Beskorisno je boriti se za smisao postojanja ograniene i odvojene persone sve dok su njeni koreni ogoljeni. Sebinost je ukorenjena u pogrenim idejama o sebi. Razbistravanje uma je Yoga.

50. SAMOSVEST JE SVEDOK 180

Pitalac: Rekli ste mi da ja mogu da posmatram sebe u tri aspekta, da se shvatim u tri vida: personalno - vyakti, nad-personalno - vyakta i impersonalno - avyakta, bezlino. Avyakta, bezlino, je univerzalno, kao "ja jesam", vyakti, personalno, je totalitet, sveukupnost, fizikih i vitalnih procesa. Unutar ogranienih, uskih granica sadanjeg trnutka, super-personalno je svesno osobe i u vremenu i prostoru; ne samo jedne osobe, ve duga serija, nizovi osoba nanizanih zajedno na nizaljku, taku karme. Bitno je svedoenje kao i isto tako ostatak nagomilanih iskustava, sedita memorije, povezujue karike, spoja, sutratma. To je ljudski karakter koga ivot gradi i oblikuje od roenja, do roenja. Univerzalno je iznad svih imena i oblika, iznad svesnosti i karaktera, isto, nesamosvesno, postojanje. Da li sam ja pravilno postavio, formulisao vae poglede, miljenja? M: Na nivou uma - da! Iznad mentalnog nivoa ni jedna re ne odgovara, pristaje. P: Ja mogu da razumem da je osoba mentalno oformljena, kolektivna, skupna imenica, pojam, za skup, zbir memorija i navika. Ali, onaj kome se osoba deava, dogaa, centar svedoenja, da li je on mentalan takoe? M: Osobi je potrebna osnova, temelj, telo, da bi identifikovala sebe sa njim, upravo, kao to boja treba povrinu da bi se na njoj pojavila. Vienje boje je neovisno od boje - ono je isto makakva boja bila. Potrebno je oko da se vidi boja. Boja ima mnogo, oko je jedno. Personalno, persona je kao svetlost u boji, a takoe i u oku, mada prirodna, posebna, nevidljiva i neopaajua, osim u svom manifestovanju. Nesaznajna, neopaajua, neodvojiva, nepredmetna, ne-objektivna. Niti materijalna niti mentalana, niti objektivna, niti subjektivna, ona je koren, izvor materije i izvor svesnosti. Iznad samog ivljenja, i umiranja, ona je sveobuhvatni, i sveiskljuujui ivot u kom je roenje smrt, a smrt roenje. P: Apsolutno ili ivot - o kome vi govorite, da li je On Realan, Istinit, ili je samo teorija da prikrije nae neznanje? M: Oboje, i jedno i drugo. Za um je teorija; u sebi, po sebi samom Realnost, Istina. To je Istina, Realnost, u svom spontanom i potpunom odbacivanju lanog, neistinitog. Upravo kao to svetlost unitava mrak sa samom svojom prisutnou, tako i apsolutno unitava zamiljanje, imaginaciju. Videti da je svo znanje oblik neznanja je samo po sebi trenutak kretanja Realnosti, Istine. Svedok nije persona, osoba. Persona dolazi u postojanje kada postoji baza, osnova za to, jedan organizam, telo. U njoj, tome, apsolutnbo je reflektovano, odrano, kao svesnost, duhovna probuenost. ista svesnost, duhovna, postaje samosvesnost, probuenost. Kada postoji sopstvo, samosvesnost je svedok. Kada ne postoji sopstvo da svedoi, nema takoe ni svedoenja. To je sve vrlo jednostavno; prisustvo persone, osobe, je ono to stvara komplikacije. Uvidite da ne postoji takvo neto kao potpuno odvojena persona, osoba, i sve postaje jasno. Svesnost, probuenost - um - materija, oni su jedna realnost u svoja dva aspekta, vida kao nepokretna i pokretna i tri kvaliteta inercije, energije i harmonije. P: ta dolazi prvo, svesnost ili probuenost - duhovna svesnost?

181

M: Probuenost - duhovna svesnost, postaje svesnost kad ona ima objekat, predmet. Objekat se stalno menja. U svesnosti postoji kretanje, probuenost - duhovna svesnost je nepokretna i bezvremena, ovde i sada. P: U sadanjem momentu postoji patnja i krvoprolie, ubijanje, u Istonom Pakisanu. Kako Vi gledate na to? Kako to Vama izgleda, kako Vi reagujete na to? M: U istoj svesnosti, duhovnoj probuenosti nikad se nita ne deava! P: Molim vas, siite sa Svojih metafizikih visina! Od kakave je koristi oveku koji pati da mu se kae da niko nije svestan njegove patnje do on sam?! Predati sve iluziji, smatrati sve obmanom, uvreda je, ruganje, pridodano nasilju, povredi. Bengali Istonog Pakistana je injenica i njegova patnja je injenica. Molim Vas, nemojte ih analizirati van egzistencije, ivljenja! Vi itate novine, ujete i ljude da govore o tome. Vi ne moete da se izgovarate, da negirate, da to ne znate. Sada, kakavo je Vae dranje, stav, prema onome to se deava? M: Nikakvo dranje, stav, nita se ne deava. P: Jednoga dana moe da se desi pobuna upravo neposredno ispred Vas, verovatno e se ljudi meusobno ubijati. Sigurno da Vi ne moete rei: nita se ne deava, i ostati rezervisani. M: Ja nikad nisam govorio o ostajanju po strani, nezainteresovano. Vi bi mogli da me vidite jako dobro da skaem u okraj, sukob, da spasem nekoga i da pri tom poginem. Ipak, za Mene, nita se nije desilo. Zamislite veliku zgradu koja se rui. Neke sobe su upropatene, neke su ostale itave. Ali da li vi moete govoriti o prostoru kao upropatenom, sreenom, ili nedirnutom? Jedino je struktura, graa ta koja pati i ljudi koji su se zadesili da tu budu. Nita se nije desilo samom prostoru. Slino, nita se ne deava sa ivotom kad se oblici unite i kad se imena izbriu. Zlatar topi stari nakit da bi napravio nov. Ponekad dobar komad ide sa loim. On ga uzima i koristi efikasno, jer on zna da ni najmanje zlata ne moe biti izgubljeno, nije izgubljeno. P: Nije samo smrt protiv koje se ja bunim. To je i nain umiranja. M: Smrt je prirodna, a nain umiranja je ljudsa tvorevina, izmiljotina. Odvojenost izaziva strah i agresivnost, koja zatim ponovo izaziva nasilje. Uinite kraj sa odvojenou, koja je ovekov izum, i sav ovaj uas ubijanja. Istina ne umire, a nerealno, neistinito, nikad nije ivelo. Sredite, oformite svoj um ispravno i sve e biti uredu. Kada vi spoznate da je svet jedno, da je oveanstvo jedno, vi ete delovati prema tome, saglsno sa tim. Ali pre svega morate voditi panju na nain na koji vi oseate, mislite i ivite. Sve dok nema reda u samom sebi, nee biti reda u svetu. U stvarnosti, Istini, nita se ne deava. Na ekranu uma sudbina, samsara, uvek projektuje svoje slike, seanja ranijih, bivih projekcija i tako iluzija neprestano obnavlja sebe. Slike dolaze i odlaze - svetlost je zadrana sa neznanjem. Vidite svetlost i neobraajte panju, izostavite sliku. P: Kakav nain gledanja na stvari! LJudi se ubijajau i bivaju ubijeni, a ovde Vi govorite o slikama. M: Na svaki nain, svakako, idite i ubite se, ako je to to vi mislite da treba da uradite. Ili ak da ubijate, ako smatrate da je to vaa dunost. Ali to nije nain da uinite kraj zlu. Zlo je smrad uma koji je bolestan. Izleite va um i on e prestati da projektuje iskrivljene, bolesne, lane slike. 182

P: Ono to vi kaete, ja razumem, ali emocionalno to ne mogu da prihvatim. Ovaj potpuno idealistiki pogled na ivot duboko me pogaa i odbija. Ja jednostavno ne mogu da mislim o sebi da sam stalno u stanju sna. M: Kako vi moete neprestano biti u stanju koje prouzrokuje nepostojano telo? Nesporazum, nerazumevanje je zasnovano na vaoj ideji da ste telo. Prouite, istraite ideju, uvidite njene suprotnosti, shvatite da je vaa sadanja egzistencija kao pljusak kapi, svaka kap traje sekundu, a sam pljusak minut ili dva. Sigurno da stvar iji je poetak i kraj ne moe imati sredinu. Potujte vae izraavanje. Realnost, Istina, ne moe biti momentalna, trenutna. Ona je bezvremena, ali nebezvremeno nije trajno, nije trajanje. P: Ja prihvatam, priznajem, da svet u kom ivim nije realan, istinit, svet. Ali postoji realan, istinski svet, od koga ja vidim iskrivljenu sliku. Iskrivljenost moe biti zbog neke mane u nekom telu ili umu. Ali kad Vi kaete da ne postoji realan svet, ve samo svet sna u mom umu, ja to ne mogu da prihvatim. Ja bih voleo da mogu da verujem da su svi uasi, strahote, egzistencije zbog toga to imam telo. Samoubistvo bi bilo spas, izlazak. M: Sve dok vi obraate panju na vae sopstvene ideje, ili na ideje drugih, vi ete biti u nevolji. Ali ako vi odbacite, zanemarite sva uenja, sve knjige, sve to je smeteno u rei i zaronite duboko u sebe, i pronaete sebe, to e jedino reiti vae probleme i dovesti vas u potpuno stanje ovladavanja, gospodarenja svakom situacijom, jer vi neete biti pod dominacijom, torturom vaih ideja o nekoj situaciji. Uzmite jedan primer. Vi ste u drutvu privlane ene. Vi imate, dobijate ideje o njoj i to stvara seksualnu situaciju. Problem je stvoren i vi poinjete da gledate po knjigama za zadovoljenje ili uzdravanje. Da ste bili bebe, mala deca, oboje biste mogli biti potpuno goli i problem meu vama se ne bi pojavio. Samo prestanite da mislite da ste tela i problemi ljubavi i seksa e izgubiti svoj smisao, sav oseaj ograniesnoti e nestati, strah i traganje za zadovoljstvom - sve prestaje. Jedino duhovna svesnost ostaje. 51. BUDITE RAVNODUNI NA BOL I ZADOVOLJSTVO Pitalac: Ja sam Francuz po roenju i doseljenik sam, i ve oko deset godina praktikujem Yogu. Maharada: Posle deset godina rada, praktikovanja, da li ste neto, bilo koliko, blie vaem cilju? P: Neto malo blie, moda, to je naporan rad, Vi to znate. M: Sopstvo je blizu i put ka njemu je lak. Sve to treba da radite jeste da ne radite nita. P: Ipak ja oseam, mislim, da je moja sadhana, duhovna praksa, veoma teka. M: Vaa sadhana je da budete. Delovanje, rad se deava. Samo budite paljivi, budni. Gde je tu tekoa u priseanju da vi jeste? Vi jeste neprestano. P: Oseaj postojanja, bivanja, je tu stalno, sve vreme, bez sumnje. Ali je polje panje, budnosti, esto okrenuto i preoptereeno svim vrstama mentalnih dogaanja: emocija, slika, ideja. ist oseaj postojanja je obino prekriven, povuen. 183

M: Kakav je va postupak za proienje uma od nepotrebnoga? Kakavi su vai naini, sredstva, vai alati, orue za proienje uma? P: U sutini, u osnovi, ovek je preplaen. On je najvie uplaen od sebe samog. Oseam se kao svedok koji nosi sa sobom borbu koja e da eksplodira. On ne moe da je ukloni, da je baci od sebe. On je uasno uplaen i frenetino, pomamno, traga za reenjem, koje ne moe da nae. Za mene se osloboenje dobija otresanjem, odstranjenjem ove bombe. Ja ne znam mnogo o bombi. Znam samo da se pojavila u detinjstvu. Oseam se kao uplaeno dete koje protestuje, buni se estoko, zato to nije voljeno. Dete moli, udi, za ljubavlju i poto je ne dobija, ono je uplaeno i ljuto, srdito. Ponekad se oseam kao da ubijam nekoga, ili samog sebe. Ova elja je tako jaka da sam neprestano uplaen. Ne znak kako da se oslobodim straha. Vidite, postoji razlika izmeu Hindu uma i Evropskog uma, miljenja. Hindu um je potpuno jednostavan. Evropski je mnogo vie kompleksan, sloen. Hindu je u osnovi sattviki, duhovan. On ne razume Evropsku uznemirenot, njeno neumorno sleenje onoga to ona misli da treba da bude uraeno; njeno uzvieno, generalno, glavno znanje. M: njihov rezonski kapacitet je tako velik, da e on rezonovati sam * svakog rezona! njegovo samopotvrivanje je zbog njegovog verovanja, poverenja, u logiku. P: Ali miljenje, rezonovanje, to su normalna stanja uma. Um jednostavno ne moe da prestane da radi. M: To moe biti naviknuto, uobiajeno, stanje, ali to ne mora biti normalno stanje. Normalno stanje ne moe biti bolno, puno bola, dok pogrene navike esto dovode do hroninog bola. P: To nije normalno, ili normalno stanje uma, ali kako ga onda zaustaviti? Mora postojati put za smirenje uma. Koliko sam puta rekao sebi: dosta je, molim te stani, dosta je onog beskonanog kretanja reenica, koje se stalno ponavljaju u krugu! Ali moj um ne eli da stane! Ja oseam da se moe zaustaviti na kratko, ali ne za dugo. ak i takozvani "duhovni" ljudi koriste trikove, vetine, da bi odrali svoj um smirenim. Oni ponavljaju formule, mantre, pevaju, igraju, mole se, diu ubrzano, snano, ili polagano, tresu se, drhte, okreu se u krug, koncentriu se, meditiraju, padaju u trans, razvijaju, praktikuju, vetine i vrline - rade neprestano, da bi prestali raditi, prestaju da se kreu, prestaju sa jurnjavom. Da nije to tako tragino, bilo bi smeno. M: Um egzistira, boravi u dva stanja; kao voda i kao med. Voda vibrira pri najmanjem potresu, dok med, meutim, uznemiren, protreen, vraa se brzo u mirovanje. P: Po samoj svojoj prirodi um je uznemiren. On moe verovatno da se smiri, uini smirenim, ali on nije smiren sam po sebi, po svojoj prirodi. M: Vi moete imati hroninu groznicu, uznemirenost, neprestano. To su elje i strahovi koji ine um uznemirenim. Osloboenje od ovih negativnih emocija - to je smirenje, mir. P: Vi ne moete zatiti dete od negativnih emocija. im se ono rodi, ono ui, spoznaje, bol i strah. Glad, hranjenje je okrutan gospodar i ui zavisnosti i mrnji. Dete voli majku jer ga ona hrani, a i mrzi je ako je ona zakasnila sa hranom. 184

Na nesvesni um je pun konflikata, sukoba, koji se podiu, dospevaju u svesnost. Mi ivimo na vulkanu, mi smo uvek u opasnosti. Ja se slaem da je druenje sa ljudima iji je um smiren jako korisno; ima jak efekat, uticaj, ali im sam daleko od njih, stara nevolja poinje. Zato ja dolazim periodino, povremeno u Indiju, da budem u prisustvu moga Gurua. M: Vi moete da dolazite i odlazite, prolazei kroz razna stanja i raspoloenja. Ja vidim stvari onakve kakave one jesu, predstavljajui, pojavljujui se Meni, u brzim nizovima, sledovima, proizlazei, izvlaei svoje postojanje od Mene, ipak, konano, na kraju, niti su Ja, niti su Moje. Meu pojavama Ja nisam jedan, poseban, niti uzrok nijednog, Ja sam neovisan tako jednostavno i potpuno, da va um prilagoen suprotnosti i negiranju, ne moe to da shvati, razume. Ja mislim doslovno ono to kaem; Ja nema potrebe da se suprotstavljam ili negiram, jer Mi je jasno da Ja ne mogu biti suprotstavljen ili da negiram bilo ta. Ja sam jednostavno iznad potpuno u drugoj dimenziji. Nemojte Me gledati kao identifikaciju ili suprtoonost neemu: Ja sam tamo gde straha i elje nema. Sada, ta je vae iskustvo? Da li vi takoe oseate da stojite potpuno izdvojeno od svih prolaznih stvari? P: Da, oseam - povremeno. Alo odjednom se oseaj opasnosti pojavi, nastupi. Oseam se izolovano, izvan svih odnoisa sa drugima. Vidite ovde lee razlike u naim mentalitetima. Kod Hindusa emocija prati misao. Daj Hindusu ideju i njegove emocije e se probuditi. Sa Zapadnjakom je drugaije; daj mu emociju i on e stvoriti ideju. Vae ideje su vrlo privlane - intelektualno, a emocionalno ja ne reagujem na njih. M: Ostavite va inteleekt po strani. Nemojte ga koristiti u ovim stvarima. P: Od koje je koristi savet, ako ga ja ne mogu ispuniti? To su sve ideje i Vi elite da ja reagujem oseajno, emocionalno na ideje, jer bez oseanja ne moe biti akcije. M: Zato vi govorite o akciji, delovanju? Da li vi ikad delujete? Neka nepoznata sila deluje i vi zamiljate da vi delujete. Vi samo gledate ta se deava, a da niste sposobni da utiete na to ni na koji nain. P: Zato postoji u meni tako izvanredno ogroman otpor protiv prihvatanja toga da ja, jednostavno ne mogu da uradim nita? M: Ali ta vi moete da uradite? Vi ste kao bolesnik pod anesteticima, lekovima, na kom hirurg izvodi operaciju. Kad se probudite vi vidite da je operacija uraena, gotova. Moete li vi rei da ste neto uradili? P: Ali to sam bio ja koji sam operisan. M: Svakakao da ne!? To je vaa bolest s jedne strane, i pritisak vaeg lekara i porodice s druge strane, tako da ste vi morali da se odluite. Vi nemate izbora, samo imate iluziju, obmanu o tome. P: Ipak ja nisam tako bespomoan kako se Vama ini da jesam. Ja oseam da mogu da radim sve. Mogu da se seam, * jedno ja ne znam kako. To nije snaga, mo u kojoj oskudevam, ve znanje. M: Neznati smisao, nain, je po optem miljenju isto tako loe kao i nemati snage!! Ali ostavimo tu temu, stvar, za trenutak; konano, posle svega, nije toliko vano zato se mi oseamo bespomoni sve dok mi vidimo jasno koliko dugo smo mi bespomoni do sada. 185

Ja sad imam 74 godine. A ipak, Ja se oseam kao dete. Ja oseam jasno da sam Ja dete uprkos svim promenama!! Moj Guru Mi je rekao da dete koje ste vi ak i sad, jeste Vae istinsko Sopstvo, Snjarupa. Idite nazad u to stanje, istog postojanja, gde je "JA JESAM" u svojoj istoti pre nego to je postalo zagaeno, kontaminirano, sa "TO SAM JA" ili "OVO SAM JA". Va teret je od lanog samo-identifikovanja - napustite ih sve. Moj Guru Mi je rekao: "Veruj mi - Ja vam kaem, vi ste boanski. Uzmite to kao Apsolutnu Istinu. Vaa radost je boanska, vaa patnja je takoe boanska. Sve dolazi od Boga. Uvek to pamtite. Vi ste Bog, jedino Vaa volja se ostvaruje, ini". Ja sam Mu verovao i uskoro shvatio kako su njegove rei bile izvanredno, udesno, istinite i preecizne, tane. Ja nisam trenirao, uvebavao, svoj um mislei: "Ja sam Bog, Ja sam aroban, izvanredan, Ja sam iznad." Ja sam jednostavno sledio njegove instrukcije, koje su bile da usredsredim um na isto postojanje, bie, "JA JESAM" i budem u njemu. Sedeo sam satima sa niim drugim u umu osim "JA JESAM" i uskoro su mir i radost i duboka svegrlea, sveobuhvatna ljubav postali moje normalno stanje. U tome je sve nestajalo - i Ja sam, Moj Guru, ivot koji sam iveo, svet oko Mene. Jedino je mir ostao, i neverovatna, nedokuiva tiina. P: To sve izgleda vrlo jednostavno i vrlo laako, ali to nije ba tako. Ponekad predivno stanje radosnog mira osvane u meni i ja gledam i udim se kljko je lako to dolo i kako intimno, blisko, to izlgeda, kako potpuno moje sopstveno. Zato jee bilo potrebno naprezati se tako naporno za stanje tako blisko pri ruci, blizu? Ovoga puta, sigurno, ono je dolo da ostane. Ali kako brzo sve se to rastopi i napusti me zauenog, iznenaenog - da li je to bilo iskuenje realnosti ili jo jedno lutanje. Ako je to bila Realnost, Istina, zato je otila? Moda je bilo potrebno jedno jedinstveno iskustvo da me ustali za uvek u novom stanju i dok presudnoo, konano, iskustvo ne doe, ova igra skrivanja i traganja se mora nastaviti. M: Vae oekivanje neega jedinstvenog i dramatinog, od neke prekrasne, arobne eksplozije, je samo skrivanje, beanje i odlaganje vae samorealizacije. Vi ne oekujete eksploziju, jer se eksplozija ve desila - u trenutku kad ste roeni, kad ste realizovali, ostvarili, sebe kao postojanje, * - saznavanje - oseanje. Postoji samo jedna greka koju ste uinili: vi ste smatrali unutarnje za spoljanje, a spoljanje za unutarnje. Ono to je u vama, vi ste smatrali da je spoljanje, a ono to je spoljanje, vi ste smatrali da je u vama. Um i oseanja su spoljanji, ali vi ste ih smatrali da su unutarnji. Vi verujete da je svet objektivan, stvaran, dok je on potpuno projekcija, tvorevina vae psihe. Ovo je osnovna konfuzija, zbrka, i nikakva nova eksplozija ne moe je postaviti da bude ispravna. Vi morate misliti o sebi da ste izvan, iznad toga. Nema drugog naina. P: Kako da ja mislim o sebi da sam izvan, iznad, kad moje misli dolaze i odlaze kako im se svidi. njihovo besknano brbljanje, avrljanje, me uzbunjuje, zaluuje i iscrpljuje. Posmatrajte vae misli kao to gledate ulinu guvu, promet. LJudi dolaze i odlaze, a vi registrujete, svedoite, bez uzbuenja, reagovanja. To moda nee biti lako u poetku, ali uz neto prakse, vebanja, vi ete uvideti da va um moe da funkcionie, boravi, na mnogo nivoa u isto vreme i vi moete biti svesni svih njih. Jedino kada vi imate steen interes, u neki poseban nivo, vaa panja je zarobljena u njemu i blokira, zamrauje, vas za druge nivoe. ak i onda rad na zamraivanju se nastavlja, izvan polja svesnosti. Nemojte se boriti sa vaim seanjima, memorijama, i mislima. Pokuajte samo da ukljuite u vae polje panje druga, mnogo vanija pitanja, kao to su: "ko sam ja?", "kako se desilo da sam se rodio?", "odakle ovaj univerzum oko mene?", "ta je Realno, Istinito, a ta trenutno?" Nikakvo seanje nee istrajati, biti veno, ako vi izgubite interes za to; emocionalna veza je ta koja stvara, izvrava ropstvo. 186

Vi ste uvek u traganju za zadovoljstvom, izbegavajui bol, uvek posle sree i mira. Da li vi vidite da je vaa sama potraga za sreom ono to ini da se oseate bedno? Pokuajte na drugi nain, budite nezainteresovani za bol i zadovoljstvo, niti zahtevajte, molite, niti odbijajte, obratite svu vau panju na nivo na kome je "JA JESAM" bezvremeno prisutno. Uskoro ete shvatiti da su mir i srea u samoj vaoj prirodi, i jedino ako se oni trae kroz neke posebne kanale, tada to uznemirava, uzbunjuje. Izbegnite uznemiravanje, to je sve. Nema potrebe za traganjem, ne biste trebali da tragate za onim to ve imate. Vi sami ste Bog, Svevinja Realnost. Za poetak, verujte Mi, verujte Uitelju. To vas osposobljava da uinite prvi korak - a onda e se vaa vera potvrditi, opravdati vaim sopstvenim iskustvom. U svakom koraku ivota poetna vera je bitna, bez toga malo ta se da uraditi. Svaki poduhvat, angaovanje, je akt, delo, vere. ak i vau dnevnu hranu jedite sa verom. Sa seanjem na ovo to sam vam rekao vi ete postii sve. Ponovo vam kaem: mislite, oseajte i delujte u harmoniji, skladu sa celinom i stvarno, istinsko iskustvo o kome sam vam govorio e osvanuti za vas ubrzo. Nikakav napor nije potreban. Imajte vere i radite na tom. Molim vas shvatite da Ja ne traim nita od vas. U vaem je sopstvenom interesu ono to vam govorim, jer iznad svega vi volite sebe, vi elite sebi sigurnost i sreu. Vi ste sveproimajua, sveprevazilazea Realnost, Istina. Nemoje se stideti toga da elite sebi sigurnost i sreu, nemojte to poricati. Prirodno je i dobro voleti sebe. Ponaajte se dosledno prema tome. Jedino ta biste vi trebali da znate jeste, ta treba tano da volite. To nije telo koje volite, to je ivot - posmatrajte, oseajte, mislite, radite, volite, stvarajte. To je onaj ivot koji volite, koji ste vi, koji je sve. Ostvarite to u njegovoj totalnosti, sveukupnosti, iznad svakih podela, razlika, i ogranienja, i sve vae elje e se stopiti u to, jer vee sadri manje, u velikom je sve ostalo. Prema tome pronaite sebe, jer u pronalaenju toga vi nalazite sve. Svako je zadovoljan, radostan, da bude, da postoji. Ali samo nekolicina, vrlo mali broj, zna puninu toga. Vi dolazite do saznanja boravei u vaem umu na idejama "JA JESAM", "JA ZNAM", "JA VOLIM" - sa voljom dosezanja, ostvarivanja, najdubljeg smisla ovih rei. P: Mogu li da mislim: "JA SAM BOG?" M: Nemojte se identifikovati sa jednom idejom. Ako vi smatrate pod Bogom Nesaznajno, Nepoznato, onda vi samo recite: "Ja ne znam ko sam". Ako znate Boga kad vi znate sebe samog, to ne morate rei. Najbolje je jednostavno oseati "JA JESAM". Boravite u tome strpljivo. Ovde je strpljenje mudrost: ne mislite na neuspeh. Ovde ne moe biti neuspeha u ovakvom angaovanju. P: Nee mi dopustiti moje misli. M: Ne odbacujte panju. Nemojte se boriti sa njima. Samo nemojte initi nita u vezi njih, pustite ih da budu makakve da su. Sama vaa borba sa njima, mislima, daje im snagu, ivot!! Samo ne odbacujte panju, ne obazirite se, na njih. Gledajte kroz. Zapamtite da se seate: togod da se desi - deava se zato to "JA JESAM". Sve vas podsea da vi jeste. Izvucite punu korist iz toga, iz injenice, da morate vi postojati, da biste imali iskustvo. Nemate potrebe da prestanete da mislite, samo prestanite da budete zainteresovani (za misli). Nevezanost, ravnodunpost je ono to oslobaa. Nemojte se vezivati, vrsto drati, to je sve. Svet je sainjen od prstenova. Kuke, zakake, su sve vae. Ispravite vae kuke, zakake, i nita vas ne moe drati, vezivati. Odustanite od vaih navika, Ne postoji nita drugo ega se treba 187

odrei. Prestanite sa navikom sticanja bogatstva, kao i da teite rezultatima, i sloboda univerzuma je vaa. Budite beznaporni, sa lakoom. P: ivot je napor, borba. Postoji tako mnogo stvari, koje treba uraditi. M: Ono to treba da se uradi, uradite to. Nemojte se opirati. Vaa ravnotea mora biti dinamina, zasnovana na obavljanju onoga to se stvarno treba uraditi, pravih stvari, od trenutka do trenutka. Nemojte biti dete koje ne eli da odraste. Stereotipne- uobiajene, gestikulacije- kretnje i pozestavovi, nee vam pomoi. Oslonite se, pouzdajte se, potpuno, na jasnou vae misli, uenja, istoti motiva i sveobuhvatnosti, celovitosti delovanja. Vi verovatno ne moete pogreiti. Idite iznad i ostavite sve iza sebe. P: Ali, moe li neto da ostane kao dobro, za stalno? M: Vi elite neto kao punu asovnu ekstazu. Ekstaza doe i proe, to je neophodno, jer ljudski mozak ne moe da bude u tenziji, napetosti, due vreme. Produena ekstaza bi spalila, povredila, va mozak, ako nije ekstremno, krajnje ista i suptilna, prefinjena. U prirodi nita nije u mirovanju, sve pulzira, pojavljuje se i nestaje. Srce, dah, metabolizam, spavanje, buenje, hodanje, kretanje - roenje i smrt, sve dolazi i odlazi u talasima. Ritam, periodinost, harmonina suprotnost, ekstremna, krajnosti, to je pravilo, zakon. Nemojte se buniti, odupirati protiv samoga modela, sutine, ivota. Ako tragate za nepromenjivim, idite iznad iskustva. Kad ja kaem: seajte se "JA JESAM" neprestano, Ja mislim: "vratite se nazad tome hitno". Nikakava posebna misao ne moe biti prirodno stanje uma, jedino tiina! Kad je um u svom prirodnom stanju, on se spontano vraa tiini, miru, posle svakog iskustva ili tanije svako se iskustvo deava protiv pozadine, temelja tiine. Dakle, ono to vi morate da nauite, ovde postaje seme, klica. Vi moete to zaboraviti prirodno. Ali ono e iveti i u pravo vreme proklijati, zatim e rasti, pocvetati i doneti plodove. Sve e se desti samo od sebe. Ne treba da radite nita, samo nemojte to spreavati, stvarati prepreke.

52. BITI SREAN - PRUATI SREU - JESTE RITAM IVOTA Pitalac: Doao sam iz Evrope pre nekoliko meseci u jednoj od mojih povremenih poseta mom Guruu, koji je blizu Kalkute. Sada se vraam u domovinu. Prijatelj me zamolio da se sretnem sa Vama i meni je drago da sam doao. Maharaxa: ta ste nauili od svog Gurua i kakvu ste praksu, sadhanu, sledili, praktikovali? P: On je dostojanstven, preasni stari ovek, od oko osamdeset godina. Filozofski On je Vedantist, a praksa njegovog uenja ima mnogo zajednikog, povezanog sa podizanjem, buenjem, nesvesnih energija uma i iznoenjem, donoenjem skrivenih prepreka, smetnji i blokada u svesnost. Moja lina sadhana se odnosila na moj poseban problem iz mog ranog detinjstva i deatva. Moja majka mi nije mogla dati oseanje sigurnosti i ljubavi, tako neophodnih za deiji normalan razvoj. 188

Ona je bila ena koja nije bila spremna, sposobna da bude majka; koena, muena neurozama i uznemirenostima, nesigurna u sebe, smatrala me je teretom i odgovornou iznad njenih moi, sposobnosti, da to podnese. Nije nikad elela da se rodim. Nije elela da odrastem i razvijem se, elela je da se vratim u njenu utrobu, matericu, neroen, nepostojei. Bilo kakav pokret ivota u meni, ona je guila, svaki pokuaj da odem izvan, iznad suenog kruga njenog uobiajenog ivljenja, ona je svirepo kanjavala, spreavala. Kao dete ja sam bio i osetljiv i nean. Ja sam grcao za ljubavlju iznad svega ostalog i ljubav, jednostavna, instiktivna ljubav majke za njeno dete, mi je bila uskraena. Deije traganje za majkom, postao je vodei motiv moga ivota i ja nikad nisam to prerastao. Sreno dete, sreno detinjstvo, postali su moja opsesija, opsednutost. Trudnoa, roenje, detinjstvo, to me je zanimalo strasno, pasionirano. Ja sam postao akuer od renomea i doprineo sam razvoju metode bezbolnog poroaja. Sreno dete srene majke - to je bio moj ideal celog ivota. Ali je moja majka bila uvek tamo - nesrena sama sa sobom, ne elei i nemajui sposobnost da me vidi srenog. To se manifestovalo na vrlo udne naine. Kad god sam ja bio loe, ona se oseala bolje; kad god sam ja bio dobro, u dobrom stanju, ona se oseala ponovo loe, proklinjui i sebe i mene takoe. Kako ona nikad nije mogla da zaboravi, da mi oprosti, moj zloin to sam se rodio protiv njene elje, i kako me je okrivljavala, ja sam se oseo krivim to sam iv. "Ti ivi zato to me mrzi. Ako me voli - umri!" Bila je to njena stalna, mada tiho-utljiva poruka. I tako sam proveo svoj ivot, i bio stalno nuen smru umesto ljubavlju. Kako sam bio zarobljen u svetu moje majke kao veito dete, nisam mogao da razvijem prisan odnos sa enom; slika moje majke je stajala izmeu neopratanja i neoprotenog. Naao sam olakanje u mom radu i pronaao mnogo toga; ali nisam mogao da se odmaknem od provalije detinjstva. Konano sam se okrenuo duhovnom traganju i na ovom sam putu stabilno, uporno vie godina. Ali, na neki nain to je opet samo traganje za majinom ljubavlju, nazvali mi to Bog ili Atma ili Svevinja Realnost. U sutini eleo sam da volim i da budem voljen; na alost mnogi takozvani religiozni ljudi su protiv ivota i potpuno su za um. Kad sam se suoio sa ivotnim potrebama i ciljevima, nagonima, oni su poeli da se klasifikuju, odreuju, saimaju konceptualiziraju, apstraktno zamiljaju i zatim da ine klasifikaciju, odreenost mnogo vaniju nego i sam ivot. Oni zahtevaju stalnu koncentraciju na njih i igraju ulogu koncepta, pojma. Umesto spontane integracije, sveobuhvatnosti kroz ljubav oni preporuuju promiljenu, neslobodnu, i munu koncentraciju na formulu, ideju. Da li je to Bog ili Atma, meni ili drugome, to dolazi na isto! Na nekoga treba misliti, ne nekoga voleti. To nisu teorije i sistemi koji su meni potrebni, postoje drugi mnogo privlaniji i verodostojniji, ili isto tako vredni. Meni su potrebni uzbuenje, probuenje srca, obnavljanje ivota, a ne novi nain miljenja. Ne postoje novi naini miljenja, ali oseanja mogu biti uvek, uopte svea. Kada volim nekoga, meditiram na njega spontano i snano, sa energijom i toplinom, kojima moj um ne moe da komanduje, dominira. Rei su dobre za uoblienje oseanja; rei bez oseanja su kao odela bez tela u njima hladna i mlitava. Ova moja majka mi je iscrpela sva oseanja - moji izvori su presahnuli. Mogu li ja ovde nai bogatstvo i izobilje emocija, koje su mi trebale u takvoj koliini, kao kad sam kao dete trebao dobiti? M: Gde je sad vae detinjstvo? I ta je vaa budunost? P: Rodio sam se, odrastao sam i umreu. 189

M: Mislite na vae telo, naravno. A va um?! - Ja ne govorim o vaoj fiziologiji i psihologiji. Oni su deo prirode i voeni su, pokoravaju se, prirodnim zakonima. Ja govorim o vaem traganju za ljubavlju. Da li je to imalo poetak? Da li e to imati kraj? P: Zaista to ne mogu rei. To je tamo - od najranijeg do poslednjeg momenta moga ivota. Ovo traganje, grcanje, za ljubavlju - kako je neprestano i kako je beznadeno! M: U vaem traganju za ljubavlju ta tano vi u tom traganju traite? P: Jednostavno ovo: voleti i biti voljen. M: Mislite na enu? P: Ne, neophodno. Prijatelja, uitelja, vodia - sve dok je oseanje jasno i svetlo, arko. Naravno, ena je uobiajen odgovor. Ali to ne treba da je samo jedno. M: Od dva ta biste vi vie voleli: da volite ili da budete voljeni? P: Ja bih najvie voleo i jedno i drugo. Ali ja mogu da vidim da je voleti vee, dublje i plemenitije. Biti voljen je slatko, ali to ne ini da osoba odraste, sazreva. M: Moete li vi da volite iz vas samih, spontano, ili morate imati povod, osoobu da biste voleli? P: Mora se sresti neko sipmpatian, naravno. Moja majka ne samo da je bila nesimpatina, bila je takoe ona koja nije volela. M: ta ini osobu simpatinom? Nije li to biti voljen? Prvo vi volite, a onda traite razloge. P: Moe biti i obrnuto postavljeno. Vi volite ono to vas ini srenim. M: Ali ta vas ini srenim? P: Ne postoji pravilo u vezi toga. Ceo problem je jako individualan i nepredvidiv. M: Ispravno. Na bilo koji nain da vi to shvatite, ako ne volite nema sree. Ali, da li vas ljubav uvek ini srenim? Nije li asociranje ljubavi sa sreom prerano, infantilno stanje. Kada voljena pati, da li i vi patite takoe? I da li vi prestajete da volite kad patite? Moraju li ljubav i srce doi i ii zajedno? Da li je ljubav samo izraz zadovoljstva? P: Naravno, da ne! Moe biti mnogo patnje u ljubavi. M: Onda ta je ljubav? Nije li to stanje postojanja pre nego stanje uma? Morate li vi znati da volite, da biste voleli? Da li vi niste voleli svoju majku neznajui za to? Vae grevito traganje za njenom ljubavi, za jednom * da je volite, nije li to kretanje ljubavi? Nije li ljubav vie deo vas kao svesnost postojanja? Vi ste tragali za ljubavlju vae majke, jer ste je voleli. P: Ali ona mi ne bi dozvolila! M: Ona vas nije mogla spreiti! P: Onda, zato sam bio nesrean celog svog ivota? 190

M: Zato to niste ili duboko do samih korena vaeg postojanja, bia. To je vae potpuno neznanje o samom sebi, koje pokriva vau ljubav i sreu i ini da vi tragate za onim to nikada niste izgubili. LJubav je volja, volja da delite svoju sreu sa svima. Biti srean - initi sreu - to je ritam ivota, ljubavi.

53. ISPUNJENA ELJA STVARA VIE ELJA Pitalac: Ja se moram ispovediti, dolazim danas u buntovnom raspoloenju. Doiveo sam nepravedan postupak u kancelariji aerodroma. Kad se suoite sa takvim situacijama sve izgleda sumnjivo, neizvesno, sve izgleda beskorisno. Maharaxa: To je vrlo korisno raspoloenje. Sumnjati u sve, odbaciti sve, ne eleti uiti kroz drugoga. To je plod vae duge sadhane. Konano, ne studire se, ne ui se veno. P: Dovoljno o tome. To me nee dovesti nikuda. M: Nemojte rei "nikuda". To e vas odvesti tamo gde ste vi - u sadanjost. P: To je opet dete sa svojim udljivostima, zlovoljnostima. Nisam se pomerio ni pedalj od onog gde sam bio pre. M: Poeli ste kao dete i zavrili kao dete. togod da ste stekli u meuvremenu, vi to morate izgubiti i poeti izpoetka! P: Ali dete se protivi, otima. Kada je ono nesreno ili odbijeno, lieno, ono se buni. M: Pustite ga da se buni, protivi. Samo posmatrajte protivljenje. I ako ste suvie uplaeni drutva da se protivite samouvereno, posmatrajte i to takoe. Ja znam da je to bolan posao. Ali, ne postoji lek sem jednoga - traganje za lekovima mora prestati. Ako ste ljuti ili u bolu, odvojite se od ljutnje i bola i posmatrajte ih!! Ekstrenalizacija, izdvajanje je prvi korak ka slobodi. Iziite van, izdvojte se i posmatrajte. Fiziki dogaaju e nastaviti da se odvijaju, deavaju, ali oni sami po sebi nemaju vanost. Samo je um onaj koji je vaan. Mata da se desi, vi ne moete da se bunite i vietet u kancelarijiaerodroma, ili u banci. Drutvo to ne dozvoljava. Ako vi ne volite njihove postupke, ili niste pripremljeni da ih podnesete, nemojte leteti ili nositi novac. Hodajte, a ako ne moete da hodate, nemojte putovati. Ako ste u drutvu i imate posla sa njim, morate prihvatiti njegove zakone, jer su njegovi zakoni, ponaanja i vai. Vae potrebe i zahtevi su ih stvorili. Vae elje su tako sloene i kontradiktorne, protivrene, i nije udo to je drutvo koje stvarate takoe sloeno i protivreno. P: Ja vidim i priznajem, prihvatam, da je spoljanji haos uglavnom odraz moje sopstvene unutarnje neskladnosti. Ali ta je lek? M: Nemojte tragati za lekovima. P: Ponekad, osoba je u "stanju milosti" i ivot joj je srean i skladan. Ali takvo stanje ne traje dugo! Raspoloenje se menja i sve kree naopako, loe. 191

M: Ako biste mogli samo da budete smireni, tihi, osloboeni od seanja i oekivanja, vi biste bili u stanju da prepoznate prekrasni model, nain, odvijanja dogaaja. Vaa uznemirenost je ta koja prouzrokuje haos, vae nespokojstvo ima za posledicu nemir. P: Puna tri asa sam proveo u kancelariji aerodroma, carini, i tu sam praktikovao prinudno strpljenje i uzdranost. Nisam ubrzavao stvari, postupak. M: Konano, to ga nije usporilo, kako bi to vae opiranje, pobuna, sigurno uradila! Vi elite odmah rezultate! Mi ovde ne rasturamo magiju. Svako ini istu pogreku: odbacuje sredstvo, postupak, ali eli krajeve, rezultate. Vi elite mir i harmoniju u svetu, ali odbijate da ih imate u vama samima. Sledite Moj savet bezuslovno i neete biti razoarani. Ja ne mogu reiti va problem samo reima. Morate da delujete, morate da radite na onome to sam vam Ja rekao i morate da budete istrajni, da ne popustite. Nije pravi savet onaj koji oslobaa, ve delovanje, akcija, zasnovano na tome. Upravo kao doktor, posle davanja injkecije bolesniku, kae mu: "Sada budite mirni. Nita nemojte raditi, samo budite mirni." Kaem vam: "Vi ste sada dobili injkeciju, sad samo budite mirni". Nemate nita drugo da radite. Moj Guru je to isto uradio. On bi Mi neto rekao i onda bi kazao: "Sad budi miran. Nemoj sada da ide i da premilja, prevakava celo vreme. Stani. Budi tih, smiren." P: Mogu da budem smiren jedan sat ujutru. Ali dan je dug i mnoge se stvari dogaaju koje me izbacuju iz ravnotee. Lako je rei "budite smireni", ali biti smiren kad sve u meni vriti i okruuje me - molim Vas recite kako je do toga dolo. M: Sve to treba da se uradi moe biti uraeno u miru i tiini. Nema potrebe biti uznemiren, zbunjen. P: To je sve teorija, koja ne odgovara injenicama. Vraam se u Evropu sa tim da tamo nita ne radim. Moj ivot je potpuno prazan. M: Ako vi samo pokuate da budete smireni, sve e doi - posao, snaga za rad, ispravan motiv. Morate li vi sve znati unapred? Nemojte biti uznemireni zbog budunosti - budite smireni sada i sve e doi na mesto. Neoekivano je na putu da se desi, dok oekivano ne mora nikad doi. Nemojte rei da ne moete da kontroliete svoju prirodu. Nemate potrebe da je kontroliete. Sve to napustite, bacite preko ograde. Ne morate se boriti s prirodom, i pokoravati joj se. Nikakavo iskustvo vas nee povrediti, samo ako ga vi ne pretvorite u naviku. Vi ste suptilni, prefinjeni uzrok celog univerzuma. Sve je zato to vi jeste. Uhvatite se za ovo vrsto i duboko i boravite u tome neprestano. Realizovati, ostvariti, ovo kao apsolutnu istinu, je osloboenje. P: Ako sam ja seme, uzrok mog univerzuma, onda sam ja trulo, nerodno seme! Seme se poznaje po svom plodu. M: ta ima loe u vaem svetu da ga vi proklinjete? P: On je pun bola. M: Priroda sama po sebi nije ni bolna niti prijatna. Ona je sva lepota i inteligencija. Bol i zadovoljstvo su u umu. 192

Promenite skalu vaih vrednovanja i sve e se promeniti. Zadovoljstvo i bol su samo uznemirenosti, poremeenosti ula. Tretirajte ih, vrednujte ih podjednako, i onda e postojati samo blaenstvo. A svet je onakav kakvim ga vi stvorite; na svaki nain uinite ga srenim. Jedino vas zadovoljstvo moe uiniti srenim. Ispunjene elje stvaraju vie elja. Drati se izvan svih elja i zadovoljstva u koje dospete, koja se dese sama po sebi, vrlo je plodonosno, ispunjeno stanje - preduslov stanja ispunjenja, punoe. Verujte Mi, to je satisfakcija, ispunjenje elja koje stvaraju bedu. Sloboda od elja je blaenstvo. P: Postoje stvari koje su nam potrebne. M: Ono to vam je potrebno doie vam ako ne traite ono to vam je nepotrebno!! Samo nekolicina ljudi je dosegla, ostvarila, ovo stanje potpune nepristrasnosti, uzdranosti, i neovisnosti, nevezanosti. To je jako visoko stanje, sami prag osloboenja. P: U poslednje dve godine bio sam jako neplodan, povuen, usamljen i prazan i esto sam se molio da mi doe smrt. M: Dakle, vaim dolaskom ovde, stvari su poele da se kreu, kotrljaju. Pustite da se stvari deavaju kako se deavaju - one e same sebe rasplesti, razmrsiti lepo, povoljno - na kraju. Nemate potrebe da se napreete zbog budunosti - budunost e vam doi sama po sebi. Za neko due vreme vi ete ostati u stanju usnulog hodanja, kao to vi to radite sad, ucveljeni od smisla, znaenja i obeanja, pouzdanja; ali e se taj period zavriti i vi ete pronai va posao i lako i plodonosno. Postoje uvek trenuci kad se neka osoba osea prazno i otueno. Ovi momenti su najpoeljniji jer to znai da je dua odbacila, prekinula svoje sidrite, zatvor, i jedri, plovi, ka dalekim mestima. Ovo je nevezanost - kada je staro zavreno, a novo jo nije dolo. Ako ste vi uplaeni, stanje moe da bude zabrinjavajue, ali zaista nema niega ega se treba bojati. Zapamtite uputstvo, instrukciju: idite iznad svega na ta naiete, bez obzira ta bi to moglo biti. P: Budino pravilo: Zapamtite ono to je potrebno da bude zapameno. Ali sam ja uvideo da je tako teko zapamtiti pravu stvar u pravom momentu. to se mene tie zaboravljanje mi je izgleda pravilo! M: Nije lako zapamtiti kada svaka situacija donosi oluju elja i strahova. udnja roena iz memorije, seanja, takoe je i unititelj memorije. P: Kako da se oduprem elji? Nema niega jaeg! M: Vode ivota grme, bue preko stena objekata predmeta, poeljno ili mrsko. Uklonite stene sa nevezanou i promiljenou i iste vode e tei duboke i mirne i brzo, sa velikom koliinom i sa velikom snagom. Nemojte se odnositi teorijski prema ovome, dajte vremena da se razmotri i razmisli, promisli; ako vi elite da budete slobodni, ne zanemarujte najblii korak ka slobodi, ne proputajte ga. To je kao kad se penjete na planinu: ni jedan se korak ne moe propustiti. Jedan korak manje i vrhunac nije dosegnut.

54. TELO I UM SU POKAZATELJI NEZNANJA 193

Pitalac: Jednog dana smo bili razgovarali o personi, vyakti, zatim o svedoku, vyakta, i apsolutu avyakta. Koliko se dobro seam Vi ste rekli da je apsolut jedino realan, istinit, a da je svedok apsolut samo na datom mestu prostora i vremena. Persona, osoba, je organizam, grub i suptilan, obasjan prisustvom svedoka. Ne oseam da sam shvatio sutinu stvari jasno; momo li o tome razgovarati ponovo? Vi takoe koristite izraze, pojmove, mahadakash, chidakash i paramakash. Kako se oni odnose, povezani, prema osobi, svedoku, i apsolutu? Maharaxa: Mahadakash je priroda, okean postojanja, egzistencije, fiziki prostor sa svim onim to moe da bude kontaktirano, dodirnuto, pomou ula. Chidakash je irina, prostor, irenje svesnosti, mentalni prostor vremena, percepcija, opaanje, i poimanje, razumevanje. Paramakash je bezvremena i beskonana realnost, istina, gde um miruje potpuno, nediferencirana; beskonani potencijal, izvor i poreklo, supstanca i sutina, i materija i svesnost - a ipak iznad i jednog i drugog, iznad svega. Ona ne moe biti opaena, ali moe biti iskuena, doivljena kao veno svedoenje i svedok, opaanje i posmatra, izvor i cilj, kraj, svih manifestacija, pojavljivanja, koren vremena i prostora, primarni osnovni uzrok u svakom nizu, lancu, uzroka. P: Kakava je razlika izmeu vyakta i avyakta? M: Ne postoji razlika. To je isto kao svetlost i dnevna svetlost. Univerzum je pun svetlosti koju vi ne vidite; ali istu tu svetlost vi vidite kao dnevnu svetlost. Ono to dnevna svetlost osvetljava, je vyakti. Osoba, persona, uvek je objekat, svedok je subjekat i njihov odnos meusobne zavosnosti je refleksija, odraz, njihovog apsolutnog identiteta. Vi zamiljate da su oni razliiti i odvojena stanja. Oni nisu. Oni su ista svesnost u mirovanju i u kretanju, svako stanje je svesno drugog. U chit stanju ovek zna Boga i Bog zna oveka. Chit je veza, most izmeu ekstrema, krajnosti, uravnoteujui i sjedinjujui faktor u svakom iskustvu. Totalitet, sveukupnost, opaenog je ono to mi nazivamo materijom. Ukupnost, totalitet svih posmatraa, gledaoca, je ono to mi nazivamo univerzalni um. Identitet od dva, dvoje, koji manifestuje sebe kao opaeno-vieno, i opaanje, harmoniju-sklad i inteligenciju, voljenost i voljenje, veno ponovo potvruje samog sebe. P: Postoje tri gune: sattva - duhovnost, rajas - aktivnost, tamas - inertnost; da li su one samo u materiji, ili takoe u umu? M: U oboje, naravno, jer ovo dvoje nisu rastavljeni. Jedino je apsolutno ono koje je iznad guna. Ustvari, to je samo taka posmatranja, nain gledanja. One, gune, postoje samo u umu. Iznad uma sve razlike nestaju. P: Da li je univerzum produkt, proizvod ula? M: Upravo kao to i vi ponovo stvarate va svet budei se, tako je i univerzum ispoljen. Um se sa svojih pet organa percepcije, pet organa akcije, i pet organa svesnosti, ispoljava, manifestuje, pojavljuje kao saoseanje, miljenje i misao, i kao individualnost - personalnost. P: Nauka je uinila veliki napredak. Mi poznajemo telo i um mnogo bolje nego nai preci. Va tradicionalni pristup opisivanja i analiziranja uma i materije, nije vie punovaan, opravdan. M: Ali gde su vai naunici sa njihovim naukama? Nisu li oni ponovo slike u vaim sopstvenom umu? 194

P: Ovde lei, postoji, osnovna razlika! Za mene oni nisu moja sopstvena projekcija, konstrukcija. Oni su bili pre mog roenja i bie tu kad ja budem mrtav. M: Naravno. Jednom kad ste vi prihvatili vreme i prostor kao realnost vi ete smatrati sebe prolaznim, svrenim, i kratkog veka. Ali, da li su oni realni, istiniti? Da li oni zavise od vas ili vi od njih? Kao telo vi ste u prostoru. Kao um vi ste u vremenu. Ali da li ste vi samo telo sa umom u njemu? Da li ste vi ikad to istraivali, ispitivali? P: Nisam imao motiv, a ni metod. M: Ja vam savetujem oboje. Ali stvarni, neposredni rad sagledavanja i nevezanosti - viveka i vairagya - je va. P: Jedini motiv koji mogu da prihvatim, primetim jeste moja sopstvena bezuzrona* i bezvremena srea. A kakav je metod? M: Srea je iznenadna, sluajna. Istinit i delotvoran, efektivan motiv je ljubav. Vi vidite ljude koji pate i traite najbolji nain da im pomognete. Odgovor je jasan, prvo morate sebe da dovedete u stanje iznad, izvan, potrebe za pomoi. Budite sigurni u vae ponaanje, dranje, iz iste dobre volje, osloboene od bilo koje vrste oekivanja. Oni koji tragaju samo za sreom mogu zavriti u uzvienoj, sublimiranoj, ravnodunosti - dok ljubav nee nikad biti ravnoduna, neaktivna. Kao metod, postoji samo jedan - vi morate da upoznate, spoznate sebe, onoga koji izgleda da ste vii onoga koji ste ustvari - vi ste to. Jasnoa, bistrina, i milosre, saoseanje, idu zajedno svako ima potrebu za drugim, i ojaavaju jedno drugo. P: Saoseanje zahteva postojanje jednog objektivnog sveta, punog neizbene patnje, tuge. M: Svet nije objektivan i njegova bol i nije neizbena. Saoseanje je samo jedna druga re izbegavanja, odbijanja, da se pati zbog imaginarnih, zamiljenih razloga. P: Ako su razlozi imaginarni, umiljeni, zato bi patnja bila neizbena? M: Uvek je lano ono koje ini da patite, lane elje i strahovi, lane vrednosti i ideje, lani meusobni odnosi meu ljudima. Napustite lano i vi ste osloboeni od bola; istina vas ini srenim, istina oslobaa. P: Istina je ta da sam ja um koji je zarobljen u telu i to je vrlo nesrena istina. M: Vi niste telo, niti ste u telu - ne postoji takva stvar kao telo. Vi ste jako alosno, pogreno, shvatili, upoznali sebe; da biste razumeli ispravno - istraujte. P: Ali ja sam roen kao telo, u telu i ja u umreti sa telom, kao telo. M: To je vrlo pogreno razumevanje. Istraujte, ispitujte, sumnjajte u sebe i druge. Da biste pronali istinu, vi moete da se priklonite vaim ubeenjima, moete da ih se drite. Ali, ako ste vi sigurni u neposredno, trenutno, vi nikada neete dosei, ostvariti, krajnji cilj. Vaa ideja da ste vi bili roeni i da e te umreti je apsurdna, besmislena; i logika i iskustvo protivuree tome. P: Uredu. Neu insistirati da sam telo. Vi imate ovde cilj, svrhu. Ali ovde i sada, dok ja govorim sa Vama, ja sam u mom telu oevidno. Telo moe biti da nisam ja, ali je ono moje. 195

M: Ceo univezum doprinosi, pomae neprestano vaoj egzistenciji, postojanju. Ceo Univerzum je vae telo. U tom smislu Ja se slaem. P: Moje telo duboko, snano, utie na mene. Moje telo je na mnogo naina moja sudbina. Moj karakter, moja raspoloenja, oseanja, priroda mojih reakcija, moje elje i strahovi, uroeni ili steeni, zasnovani su na telu. Malo alkohola, neto droge ili neeg drugog i sve se menja. Dok droga deluje ja postajem sasvim drugi ovek. M: Sve se to deava jer vi smatrate o sebi da ste telo. Ostvarite istinskog sebe, svoje Sopstvo, i ak i droga nee imati uticaj, mo na vas. P: Vi puite? M: Moje telo ima nekoliko navika koje mogu tako da se nastave, dok ono ne umre. Te navike Meni ne kode. P: Vi jedete meso? M: Ja sam roen meu ljudima koji jedu meso i moja deca su jela meso. Ja jedem vrlo malo - i ne stvaram nepotrebnu uznemirenost, ne probiram. P: Jedenje mesa zahteva ubijanje. M: Oevidno, ja ne vodim brigu o doslednosti. Vi mislite da je apsolutna doslednost mogua, pokaite to primerom. Nemojte propovedati ono to vi ne sprovodite, to ne praktikujete. Vratimo se nazad na ideju o tome da smo bili roeni, da se raamo. Vi ste vezani za ono to su vam rekli vai roditelji. Drite se svega to su vam saoptili o zaeu, trudnoi i roenju, detinjstvu i deatvu, mladikom dobu, monatvu i tako dalje. Sada, oslobodite se ideje da ste vi telo, uz pomo suprotne ideje da niste telo. To je takoe jedna ideja, bez sumnje. Posmatrajte telo kao neto to je naputeno, kada je njegov posao uraen, kada je njegova svrha prola. Ideja da Ja nisam telo daje telu realnost, mada ustvari, ne postoji takvo neto kao telo - to je samo stanje uma. Vi moete da imate toliko mnogo tela i toliko razliitih, kolko vi elite. Samo zapamtite, uporno, stalno, ono to elite i odbacite ono to je neharmonino, neskladno. P: Ja sam kao kutija u kutiji, unutar kutije spoljanja kutija deluje kao telo, a ona sledea do nje kao unutar-boravea, unutar-stanujua dua. Uklonite spoljanju kutiju i sledea e postati telo, a sledea do nje dua. To je jedna beskonana serija, jedno beskonano otvaranje kutija, i da li je ona poslednja, Krajnja, Svevinja Dua? M: Ako imate telo, morate imati duu; ovde vae poreenje sa nizovima, slojevima kutija, jedne u drugoj, je primenjivo, prihvatljivo. Ali ovde i sad, kroz sva naa tela i due sija svesnost, duhovna probuenost, ista svetlost, chite. Drite se za to nepokolebivo. Bez svesnosti duhovne, telo ne bi trajalo ni sekunde. Postoji u telu tok energije, ljubav-naklonost i inteligencija, koji vode, odravaju i energiziraju, aktiviraju telo. Otkrijte taj tok i budite sa njim. Naravno, sve su ovo naini govora. Rei su isto toliko prepreka kao i most, spajanja. Pronaite iskru ivota koja tka, stvara tkivo vaeg tela i budite sa njom. Ona je jedina realnost, istinitost, koju telo ima. P: ta se deava sa tom iskrom ivota posle smrti? 196

M: Ona je iznad vremena. Roenje i smrt su samo take vremena. ivot tka veno svoja mnoga tkanja. Tkanje je u vremenu, a ivot sam po sebi je vean, bezvremen. Kadgod ime i oblik date njegovim pojavnostima, manifestaciji, on je kao okean - nikad nepromenjiv i uvek promenjiv. P: Sve to vi kaete zvui prekrasno ubedljivo, ipak moj oseaj da sam samo persona, osoba, u svetu udnom i otuenom, esto neprijateljskom i opasnom, nikako ne prestaje. Budui da sam osoba, ograniena u prostoru i vremenu, kako bih ja mogao eventualno, verovatno, ostaviti sebe kao suprotnost onome to mislim da sam; depersonalnost, bezlinost, univerzalnost svesnosti duhovne, niega posebnog, izdvojenog? M: Vi pristajete na to da o sebi mislite kao o onome to vi niste, a poriete, negirate sebe onakvog kakav ste ustvari, u sutini. Vi proputate, gubite, osnov, temelj, element iste spoznaje, duhovne svesnosti osloboene od svih linih deformisanosti. Sve dok vi ne prihvatite realnost, istinitost chite, vi nikad neete spoznati sebe. P: ta da radim? Ja ne vidim sebe onakvim kakavim me Vi vidite. Moda ste Vi u pravu, a ja greim, ali kako da ja prestanem da budem ono to ja oseam da jesam? M: Princ koji veruje da je prosjak moe da bude ubeen jedino, konano, na jedan nain: on se mora ponaati kao princ i videti ta se deava. Ponaajte se onako kako sam vam Ja rekao da je ispravno i prosudite ta e se stvarno desiti. Sve to Ja zahtevam, molim, je malo vere koja je potrebna da se uini prvi korak. Sa iskustvom e doi poverenje i vi vie neete trebati Mene. Ja znam ko ste vi i Ja vam to kaem. Verujte Mi malo za neko vreme. P: Biti ovde i sada, potrebno je da imam telo i njegova ula. Da bih razumeo, potreban mi je um. M: Telo i um su samo pokazatelji, simtomi neznanja, nerazumevanja, zablude. Ponaajte se kao da ste ista svesnost, duhovna, beztelesni i smirenog uma, bezvremeni i beskonani, iznad "gde i kad" i "kako". Boravite u tome, mislite na to, nauite da prihvatite njenu duhovnu stvarnost, istinitost, realnost. Nemojte stalno da se suprotstavljate, protivite i negirate to! Konano, drite um otvorenim, bez predrasuda. Yoga je potinjavanje spoljanjeg unutarnjem, kontrolisanje spoljanjeg unutarnjim. Uinite svoj um i telo izrazom, manifestacijom realnog, istinitog koje je sve i iznad svega. Radei vi uspevate, a ne sa prepiranjem. P: Molim Vas ljubazno da se vratimo na moje prvo pitanje. Odakle potie greka da ovek postaje persona? M: Apsolutno prethodi vremenu, uzrok je vremenu. Duhovna svesnost dolazi prvo. Klupko zamrenih seanja i mentalnih navika privlai panju, svesnost biva fokusirana, usredsreena i osoba se iznenada pojavljuje. Uklonite svetlo duhovne svesnosti, idite na spavanje i ako padnete u nesvest i osoba nestaje, iezava. Osoba-vyakti podrhtava, treperi; svesnost-vyakta sadri sve vreme i prostor; apsolutnoavyakta jeste, biva.

55. ODUSTANITE OD SVEGA I DOBIETE SVE Pitalac: Kakvo je vae stanje u sadanjem trenutku? 197

Maharaxa: Stanje ne-doivljavanja. U njemu je ukljueno svo iskustvo. P: Moete li ui u um i srce drugog oveka, moete li da delite njegovo iskustvo, da uestvujete u njemu? M: Ne, za takve stvari potreban je specijalan trening. Ja sam kao diler, trgovac itom. Ja znam malo o hlebu i keksu. ak ni ukus penine kae ja ne moram da znam. Ali o peninom zrnu, semenu, Ja znam sve i to dobro. Ja znam izvor svih iskustava. Ali bezbrojne posebne, pojedinane oblike iskustva, koja mogu da se pojave, Ja ne znam. Niti Ja to treba da znam. Iz trenutka u trenutak, malo ta mi je potrebno da znam da ivim. Moj ivot, nekako se desi da saznam. P: Vae posebno iskustvo i moje posebno iskustvo, da li su ona oba u umu Brahme? M: Univerzalno nije svesno posebnog. Iskustvo kao osoba je personalna, lina stvar. Osoba postoji u vremenu i prostoru, ima ime i oblik, poetak i kraj; univerzalno ukljuuje sve osobe i apsolutno je u osnovi, korenu, i iznad svega. P: Ja nisam zabrinut za totalitet, apsolutno. Moja lina svesnost i Vaa lina svesnost - ta je veza izmeu njih dve? M: Izmeu dve snevaa, sanjara, ta moe biti povezanost? P: Oni mogu sanjati jedan o drugom. M: To je ono to ljudi rade. Svako zamilja "druge" i traga za vezom sa njima. Tragalac je veza, ne postoji niko drugi. P: Sigurno da mora biti neto zajedniko izmeu mnogih taaka, iskri, svesnosti, koje smo mi. M: Gde su mnoge take, iskre? U vaem umu. Vi insistirate, navaljujete, da va svet bude neovisan od vaeg uma. Kako to moe biti? Vaa elja da saznate um drugih osoba je zbog toga to vi ne znate svoj sopstveni um. Prvo saznajte svoj sopstveni um i vi ete uvideti da se pitanje o drugim umovima uopte ne pojavljuje, jer ne postoje drugi ljudi! Vi ste zajedniki faktor, jedina veza izmeu umova. Postojanje, sutina je svesnost. "Ja jesam" vai za sve. P: Svevinja Istina, Parabrahman, moe biti prisutan u svakom od nas. Ali od koje je koristi to za nas? M: Vi ste kao ovek koji kae: "Potrebno mi je mesto gde da stavim svoje stvari, ali od koje je koristi prostor za mene?", ili "potrebno mi je mleko, aj, kafa, ali za vodom ja nemama potrebe". Ne vidite li vi da je Svevinja Istina, Realnost, ono to ini svemu mogunost postojanja? Ali ako vi pitate od koje je koristi To za vas, Ja moram odgovoriti: "Od nikakve". U stvarima, dogaajima, svakodnevnog ivota, znalac Realnog, Istine nema prednost; On moe biti pre u gubitku, biti hendikepiran; budui da je osloboen straha i pohlepe On ne titi sebe. Sama ideja o profitu, dobiti, njemu je strana. On se gnua gomilanja novca, bogatstva; njegov ivot je stalno liavanje, deljenje, davanje. P: Ako ne postoje prednosti zadobijanja Svevinjeg, zato se onda stvaraju nevolje? 198

M: Ne postoji nevolja, nesrea, jedino ako se vi vezujete, prianjate za neto, onda postoji. Kada se vi ne vezujete za nita, nevolje se ne pojavljuju. Odricanje od manjeg je dobijanje veeg. Odrecite se svega i dobiete sve. Onda ivot postaje ono to bi trebao da bude: isto zraenje iz jednog neiscrpnog izvora. U tom svetlu svet se pojavljuje nejasan, zamraen, kao san. P: Ako je moj svet samo san i Vi ste njegov deo, ta vi moete uraditi za mene? Ako san nije realan, istinit, nemajui postojanje, kako realnost moe da utie na njega? M: Dok traje, san ima prolazno postojanje. Vaa je elja ta koja stvara vezanost za to to stvara problem. Napustite je. Prestanite da zamiljate da je san va. P: Vi izgleda da primate kao istinu da moe da postoji san bez snevaa i da ja sebe identifikujem sa snom po mojoj sopstvenoj slobodnoj, dragoj volji. Ali ja sam sneva i san takoe. Ko e da zaustavi sanjanje? M: Pustite da se san odvija sam od sebe do svoga samog kraja. Vi tu ne moete pomoi. Ali vi moete gledati na san kao san, nemojte mu pripisivati etiketu realnosti. P: Ja sam ovde, sedim ispred Vas, sanjam i Vi me gledate i govorite u mom snu. Kakava je povezanost meu nama? M: Moja namera da vas probudim je povezanost. Moje srce eli da se vi probudite. Ja vidim da vi patite u svom snu i Ja znam da se vi morate probuditi da zavrite va jad, bedu. Kada vi vidite va san kao san, vi ete se probuditi, vi se budite. Ali u samom vaem snu, i o vaem snu opte, Ja nisam zainteresovan. Dovoljno je za mene da se vi morate probuditi. Vi ne morate va san da dovodite do konanog zakljuka, zavretka, ili da ga uinite plemenitim, ili radosnim, ili lepim; sve to vi trebate jeste da shvatite, da sanjate. Prestanite da zamiljate, prestanite da verujete. Uvidite suprotnosti, kontradiktornosti, nepodudarnosti, lai, neistine, i patnju ljudskog stanja; i potrebu da se ide iznad, izvan. Unutar bezmernosti, beskonanosti prostora lebdi, plovi, mali, sitni, atom, svesnosti i u njemu se nalazi ceo Univerzum. P: Postoje naklonosti u snu koje izgledju stvarne i vene. Da li one nestaju pri buenju? M: U snu vi volite neke, a druge ne volite. Kad se probudite vi vidite sebe samog, i da grlite sve. Lina ljubav, makoliko intenzivna i iskrena-prava, sigurno- nepromenjivo, vezuje; ljubav u slobodi je ljubav za sve. P: LJudi dolaze i odlaze. Osoba voli onoga koga sretne, pronae, ne moe voleti sve. M: Kada vi volite sebe, vi ste iznad vremena i brojeva. Volei jednoga vi volite sve, volei sve, vi volite svakoga. Jedan i sve nisu iskljuujui. P: Vi kaete da ste u bezvremenom stanju. Da li to znai da su prolost i budunost otvoreni za Vas? Da li ste Vi sreli Vashishta Muni-a, Raminog Gurua? M: Pitanje je u vremenu i o vremenu. Ponovo Me vi pitate o sadraju sna. Bezvremeno je iznad iluzije, obmane, vremena, to nije neki raspon vremena. Onaj koji naziva sebe Vashishta zna 199

Vashishta. Ja sam iznad svih imena i oblika. Vashishta je san u vaem snu. Kako Ja mogu da znam njega? Vi ste suvie mnogo zabrinuti oko prolosti i budunosti. Sve je to zbog vae udnje da nastavite, da zatitite sebe od umiranja. I kako vi elite da nastavite, vi elite da vam i drugi prave drutvo, otuda i vaa briga o njihovom preivljavanju. Ali ono to vi nazivate preivljavanjem je samo preivljavanje sna. Smrt je bolja* to. Tu postoji ansa buenja. P: Vi ste svesni venosti, zato vi niste zabrinuti za preivljavanje. M: To je drugi put okolo. Sloboda od elja je venost. Sve vezanosti izazivaju, sadre u sebi strah, jer sve stvari su prolazne. A strah ini oveka robom. Ova sloboda od vezanosti ne dolazi sa praksom; ona je prirodna, kad osoba zna svoje pravo postojanje. LJubav ne prianja, prianjanjeodanost nije ljubav. P: Dakle, ne postoji put zadobijanja nevezanosti? M: Nema niega da se dobije. Napustite sva zamianja i spoznajte sebe onakvim kakvi ste. Samospoznaja, realizacija je nevezanost. Sva kukanja, udnje, su zbog oseaja suvinosti, nedovoljnosti. Kada vi spoznate da vi ne oskudevate u niemu, da sve to postoji ste vi i da je sve vae, elja prestaje. P: Da bi spoznao sebe da li moram praktikovati svesnost? M: Nema nita da se praktikuje. Znajte sebe, budite ono to ste vi u sutini. Da bi bili svoji, ono to ste, prestanite da zamiljate o sebi da ste vo ili ono, u svetovno- socijalnom smislu. Samo budite. Dopustite da se vaa istinska priroda pojavi. Nemojte uznemiravati svoj um sa traganjem. P: Potrajae mnogo vremena, ako ja samo ekam na samo-realizaciju. M: ta vi morate da ekate, kad je to ve tu i sada? Vi samo morate da gledate i vidite. Gledajte sebe i vae sopstveno postojanje. Vi znate da vi jeste, i to vam se dopada. Napustite sva razmiljanja, to je sve. Nemojte se pouzdati u vreme. Vreme je smrt. Ko eka - umire. ivot je samo sada. Nemojte mi govoriti o prolosti i budunosti - oni postoje samo u vaem umu. P: Vi ete takoe umreti. M: Ja sam ve mrtav. Fizika smrt ne ini nikakavu razliku, nesporazum u Mom sluaju. Ja sam bezvremeno bie, postojanje. Ja sam osloboen straha i elje, jer se ja ne seam prolosti, ili da zamiljam budunost. Tamo gde ne postoje imena i oblici, kako moe biti elje i straha? Sa beeljnou dolazi bezvremenost. Ja sam siguran, jer ono to nije, ne moe dotai ono to jeste. Vi se oseate nesigurno, jer vi zamiljate opasnost. Naravno, vae telo kao takvo je kompleks, sloeno, i ranjivo i treba zatitu. Ali ne vi!!! Jednom kada spoznate vae sopstveno nesavladivo bie, vi ete biti u miru. P: Kako mogu da naem mir, kad svet pati? M: Svet pati zbog vrlo opravdanih razloga. Ako vi elite da pomognete svetu, vi morate biti iznad potrebe za pomo. Tada e svo vae injenje i neinjenje pomoi svetu najefikasnije. 200

P: Kako moe nedelovanje biti od koristi tamo gde je akcija potrebna. M: Gde je delovanje potrebno, ono se deava. ovek nije akter. njegovo je da bude svestan ta se deava. njegovo samo prisustvo je delovanje, akcija. Prozor je odsustvo zida i on daje vazduh i svetlost zato to je prazan. Budite ispranjeni od svakog mentalnog sadraja, od svih zamiljanja i napora, i samo otsustvo prepreka, smetnji, e prouzrokovati da Realnost, Istina, jurne unutra. Ako vi stvarno hoete da pomognete osobi, drite se podalje! Ako ste vi emocionalno angaovani, posveeni, za pomaganje, vi ete propustiti da pomognete. Vi moete biti vrlo zauzeti i biti vrlo zadovoljni sa vaom milosrdnom prirodom, ali malo e biti uraeno. ovek je stvarno pomognut, kada on vie zadugo dalje nije u potrebi da mu se pomogne. Sve ostalo je samo uzaludnost. P: Nema dovoljno vremena da se eka na pomo da se desi. Osoba mora neto da uradi. M: Na svaki nain radite! Ali ono to vi moete uraditi je ogranieno; Sopstvo je jedino neogranieno. Dajte neogranieno od vaeg Sopstva, Sebe. Sve ostalo vi moete dati samo u maloj koliini, meri. Samo vi, vae Sopstvo ste nemerljivi. Pomagati je u samoj vaoj prirodi, to je sama vaa priroda. ak i kad vi jedete i pijete vi pomaete svom telu. Za sebe, svoje Sopstvo, vi ne trebate nita. Vi ste isto davanje, bespoetno, beskrajno, nepresuno. Kada vidite alost i patnju, budite sa tim. Ne jurite u aktivnost. Niti uenje, niti delovanje, ne mogu uistinu pomoi. Biti sa alou, razgolititi je, rasvetliti njene korene - pomaui da se razume, razotkrije - isitnska je pomo. P: Moja smrt se pribliava. M: Vae je telo kratkog veka, ali vi ne. Vreme i prostor su samo u umu. Vi niste ogranieni, u kavezu. Samo razumite sebe - to Ono samo po sebi je Venost.

56. KAD SVESNOST USKRSAVA, SVET SE RAA Pitalac: Kada jedan obian ovek umre, ta se deava sa njim? Maharaxa: Deava se ono to odgovara njegovom Verovanju. Ako je ivot pre smrti samo imaginacija, zamiljanje, san, tako e biti i ivot posle smrti. San se nastavlja. P: A ta je sa mudracem, gnanijem? M: Mudrac, svetac, ne umire, jer On nikad nije ni roen. P: Ali On se pojavljuje drugima kao bie. M: Ali ne i sebi samom. U sebi On je osloboen od stvari - fiziki i mentalno. P: Ipak, Vi morate znati stanje oveka koji je umro. Konano i Vaih sopstvenih prolih ivota. 201

M: Dok nisam sreo Mog Gurua, Ja sam znao toliko mnogo stvari. Sada Ja ne znam nita, jer svo znanje je samo u snu i nije vredno. Ja znam Sebe i ne nalazim u Meni ni ivot ni smrt, samo isto postojanje, bit - ne oseaj da sam ovo ili ono, ve samo postojanje, sopstvo. Ali u trenutku kada um privlai svoje skladite memorije, seanja, poinje da zamilja, da se sea, on puni prostor sa objektima, predmetima, i vremenom sa dogaajima, sluajevima. Kako Ja ne zman ak ni ovo roenje, kako Ja mogu da znam prola roenja? Um je taj koji je stalno u pokretu, i vidi da se sve kree, i stvara vreme i brige o prolosti i budunosti. Sav univerzum je uljuljkan, plovi, u svesnosti, moha tattva, koji se poijavljuje, raa, kada postoji savreni red i harmonija, skladnost - moha sattva. Kako su svi talasi u okeanu, tako su sve stvari, pojave, fizike i mentalne u svesnosti, duhovnoj. Zato je svesnost, duhovna, sama po sebi najvanija, najbitnija, a ne njen sadraj. Udubite se i proirite vau duhovnu svesnost o sebi, svom sopstvu, i svi blagoslovi e slediti, doi. Vi ne treba da tragate ni za im, sve e vam doi najprirodnije i bez napora. Pet ula i etiri funkcje uma: seanje, miljenje, razumevanje i linost - individualnost; pet elemenata _ zemlja, voda, vatra, vazduh i eter; dva aspekta, vida stvaranja: kreacije: materija i duh; svi su sadrani u svesnosti, duhovnoj. P: A ipak vi morate verovati da ste morali iveti ranije. M: Svete knjige to kau, ali Ja ne znam nita o tome. Ja znam sebe ono to sam; kako sam se pojavio ili kako u se pojaviti nije u Mom iskustvu. Nije da se Ja ne seam. Ustvari i nema niega da se seam, ega bi se trebalo seati. Reinkarnacija zahteva, sadri u sebi, reinkarniranje sebe. Ne postoji takva stvar. Gomila, uma seanja i nada, zvano "ja" zamilja sebe da postoji veno, trajno, i stvara vreme da prilagodi svoju lanu venost; biti - postojati ne zahteva ni prolost ni budunost. Svo iskustvo je roeno iz imaginacije, zamiljanja; Ja ne zamiljam, tako da se ni roenje, ni smrt ne deavaju Meni. Samo onima koji misle o sebi da su roeni, dolazi razmiljanje o ponovnom roenju. Vi ste Me optuili da sam bio roen - Ja se pravdam da nisam kriv! Sve postoji u svesnosti, duhovnoj, a duhovna svesnost niti umire, niti se ponovo raa, to je sama nepromenjiva realnost, Istina. Ceo Univerzum iskustva se raa sa telom i sa telom i umire. On ima svoj poetak i kraj u svesnosti, duhovnoj, dok duhovna svesnost ne zna ni za poetak, ni za kraj. Ako razmislite o tome paljivo, i zadrite se na tome, analizirate se due vreme, vi ete doi do spoznaje svetlosti duhovne svesti u svoj njenoj jasnoi, bljetavosti, i svet e postepeno da se gubi iz vae vizije. To je kao gledanje u gorui komad tamjana; vi vidite u poetku komad tamjana i dim; kada vi primetite, zapazite, vatrenu taku, iku; vi shvatate da ona ima mo da proguta planine takvih komada tamjana i ispuni univerzum dimom. Vanvremeno Sopstvo ostvaruje, manifestuje sebe bez iscrpljivanja svog beskonanog potencijala, mogunosti. U komadu tamjana jednostavno je komad tela, a dim je um. Sve dotle dok je um zauzet sa svojim izopaenostima, trivijalnostima, one ne primeuje, ne opaa, svoj sopstveni izvor. Guru dolazi i okree vau panju ka iskri, biti, unutra. Po samoj svojoj prirodi, um je okrenut spoljanjem; on uvek tei da traga za izvorom stvari meu stvarima samim; na neki nain poetak novog ivota je okretanje uma ka izvoru unutra. Duhovna svesnost zauzima mesto materijalnoj svesnosti; u meterijalnoj svesnosti postoji "ja", koje je svesno, dok je duhovna svesnost nedeljiva, jedinstvena; duhovna svesnost je svesna sebe same. "Ja jesam" je misao, dok duhovna svesnost nije misao: ne postoji "ja sam svestan, duhovno" u duhovnoj stvarnosti. Svesnost, mentalno-materijalna je atribut, kvalitet, dok duhovna svesnost nije.; neko moe biti svestan duhovno da je svestan mentalno, ali ne moe biti svestan mentalno da je svestan duhovno. 202

Bog je sveukupnost svesnosti mentalne, ali duhovna svesnost je iznad svega - postojanje i nepostojanje. P: Ja sam poeo sa pitanjem o stanju oveka posle smrti. Kada je njegovo telo uniteno, ta se deava sa njeogovom mentalnom svesti? Da li on nosi svoja ula vida, sluha, itd, sa sobom ili ih on ostavlja? I, kako on gubi svoja ula, ta se deava sa njegovom mentalnom svesti? M: ula su samo nain opaanja. Kad grubi naini opaanja ieznu, finija stanja mentalne svesnosti se pojavljuju. P: Postoji li prelaz ka duhovnoj svesnosti posle smrti? M: Ne moe biti prelaza od mentalne svesnosti ka duhovnoj, jer duhovna svesnost nije oblik, forma, mentalne svesnosti. Mentalna svesnost moe da postane samo suptilnija, finija, i rafiniranija, proienija, i to je ono to se deava posle smrti. Kako razni prenosnici, organi, oveka odumiru, oblici mentalne svesnosti pobueni njima takoe nestaju. P: Dok samo ne ostane nesvesno? M: Pratite sebe dok govorite o nesvesnom kao o neemu to dolazi i odlazi! Ko tu postoji da bude svestan nesvesnog? Sve dotle dok je prozor otvoren, postoji svetlost u sobi; kada je prozor zatvoren, sunce ostaje, ali da li se vidi mrak u sobi? Postoji li takva stvar kao mrak u suncu? Ne postoji takva stvar kao nesvesno, jer nesvesno nije ono to se doivljava. Mi izvodimo zakljuak o nesvesnom kad postoji gubitak u seanju ili komunikacija. Ako ja prestanem da reagujem, vi ete rei da sam Ja nesvestan. U stvarnosti Ja mogu biti najstvarnije svestan, jedino ne mogu da komuniciram ili da se seam. P: Ja sam pitao jednostavno pitanje: postoji otprilike etiri milijarde ljudi u svetu i svi su oni osueni, predodreeni da umru. Kakvo e biti njihovo stanje posle smrti - ne fiziki, ve psihologiki? Da li e se njihova svesnost nastaviti? I ako hoe u kakvom obliku - formi? Nemojte mi rei da ne pitam pravo pitanje, ili da Vi ne znate odgovor, ili da je u vaem svetu moje pitanje besmisleno; jer u trenutku kada vi ponete govoriti o Vaem svetu i mom svetu kao razliitim i nekompletnim, neuporedivim, Vi gradite zid izmeu nas. Bilo da mi ivimo u istom svetu ili ne Vae iskustvo nama ne koristi. M: Naravno da mi ivimo u jednom svetu. Jedino to ga Ja vidim onakvim kakav jeste; dok vi ne. Vi vidite sebe u svetu, dok Ja vidim svet u Meni. Za vas, vi smatrate da ste bili roeni i da ete umreti, dok za Mene, svet se pojavljuje i nestaje. Na svet je istinit, realan, ali va pogled, poimanje, na njega nije. Ne postoji zid izmeu nas, osim u onome koji ste vi stvorili. Nema nieg loeg u vaim ulima, to je samo vae zamiljanje, imaginacija, koja vas obmanjuje. Ona skriva potpuno svet onakav kakav je on ustvari, sa onim to vi zamiljate da on jeste - neto to postoji neovisno od vas, a ipak blisko prati vae nasledne ili steene obrasce ponaanja. Postoje duboke suprotnosti u vaem ponaanju, koje vi ne vidite, i koji su uzrok patnji, alosti. Vi prianjate, drite se, za ideju da ste roeni u svetu bola i alosti, patnje. Ja znam da je svet dete ljubavi, koji ima poetak, rast i uspinjanje u ljubavi. Ali ja sam ak i iznad ljubavi. P: Ako ste Vi stvorili svet iz ljubavi, zato je on tako pun bola? 203

M: Vi ste u pravu sa materijalne, mentalne take posmatranja. Ali vi niste telo. Vi ste ogromnost, bezmernost, i beskonanost svesnosti. Nemojte prihvatati ono to nije istina i vi ete videti stvari onako kako ih Ja vidim. Bol i zadovoljstvo, dobro i loe, ispravno i pogreno; to su relativni pojmovi, izrazi, i ne mogu se smatrati apsolutnim, konanim. Oni su ogranieni i privremeni. P: U budisitikoj tradiciji smatra se da je Nirvani, jedan posveeni Budha, ostvario osloboenje od Univerzuma. On moe da zna i da doivi, iskusi, sve to postoji. On moe da intervenie, da upravlja prirodom, sa nizom uzroka, menja sekvence, nizove, dogaaja, ak i da ukine, odvee, prolost. Svet je i dalje sa njim, ali je On slobodan od njega, u njemu. M: Taj, koga vi opisujete je Bog. Naravno, tamo gde postoji Univerzum, tamo e takoe biti i njegov duplikat, koji je Bog. Ali, Ja sam iznad oboje, i Univerzuma i Boga! Postojalo je kraljevstvo u potrazi za kraljem. Nali su pravog oveka i postavili ga za kralja. On se ni na koji nain nije promenio. njemu je samo data titula, prava i dunost kralja. njegova priroda nije dirnuta, samo njegove akcije. Slino, kod prosvetljenog oveka; sadraj njegove svesti trpi, podvrgnut je radikalnoj promeni. Ali, ona, svest, nije dovedena u pitanje. Ona je nepromenjiva. P: Nepromenjivo ne moe biti svesno. Svesnost je uvek od promene, promenljiva. Nepromenjivo ne ostavlja ni traga u svesnosti. M: Da i ne. Papir nije pisanje. Ipak, on nosi pisanje. Mastilo nije poruka, niti je itaoev um poruka - ali oni svi ine poruku moguom. P: Da li se materijalna svesnost sputa dole iz Realnosti, Isitne, ili je to atribut, kvalitet materije? M: Materijalna svesnost kao takva je suptilan, profinjen, duplikat materije. Upravo kao to su inercija, tamas, i energija, raas, kvaliteti, atributi, materije, tako se i sklad, harmonija, sattva, manifestuje kao svesnost. Vi je moete shvatiti kao nain, oblik, vrlo fine, suptilne energije. Bilo kad i magde da se materija organizuje, formira, u suptiln organizam, svesnost se pojavljuje spontano, prirodno. Sa destrukcijom organizma, mentalna svesnost iezava. P: ta onda preivljava? M: Ono, iji su materija i svesnost samo apsketi, vidovi, koji se niti raa, niti umire. P: Ako je to iznad materije i svesti, kako to moe biti spoznato, doivljeno? M: To moe biti spoznato po svojim efektima i na materiju i na svest. Oekujte ga u lepoti i u blanestvu. Ali vi neete razumeti niti telo niti svesnost, sve dok vi ne odete iznad oboje. P: Molim vas, recite nam poteno, iskreno, da li ste Vi svesni ili nesvesni? M: Prosveeni, Gnani, nije ni jedno ni drugo. Ali u njegovoj posveenosti, gnana, sve je sadrano. Duhovna svesnost, probuenost, sadri svako iskustvo. Ali onaj ko je duhovno probuen, je iznad svakog iskustva. On je i iznad probuenosti same. P: Postoji pozadina, poreklo, iskustva, nazovite to materijom. Postoji iskusiva, iskuenik, nazovimo ga umom. ta ini most izmeu uma i materije? 204

M: Sama praznina, jaz, izmeu je most. Ono, to s jednog kraja izgleda kao materija, a sa drgog kao um, je samo po sebi most. Nemojte odvajati realnost na um i telo i nee biti potrebe za mostovima. Svesnost uskrsava, svet se raa. Kada vi razmatrate, uzimate u obzir mudrost i lepotu sveta, vi to nazivate Bog. Spoznajte izvor svega toga, koji je u vama samima, i vi ete pronai odgovor na sva vaa pitanja, odgovori e biti ve dati automatski. P: Posmatra i vieno, da li su oni jedno ili dvoje? M: Postoji samo vienje; oboje, i posmatra i posmatrano su sadrani u njemu. Nemojte stvarati razlike tamo gde ih nema. P: Ja sam poeo sa pitanjem o oveku koji je umro. Vi ste rekli da e se njegova iskustva uobliiti, oformiti, saglasno njegovim oekivanjima i verovanjima. M: Pre nego to ste roeni, vi ste planirali, oekivali da ivite po planu, koji ste sebi postavili. Vaa sopstvena volja je bila kima, oslonac, vae sudbine. P: Svakako, karma je intervenisala. M: Karma uobliava okolnosti, prilike, ponaanja su vaa sopstvena. Konano, u sutini, va karakter uobliava va ivot, a samo vi moete da oformite va karakter. P: Kako osoba stvara svoj karakter? M: Sa uvianjem onakvog kakav zaista jeste, i biti isreno alostan. Integralno, sjedinjeno, vienje oseanje, moe da uini uda. To je isto kao livenje lika od bronze; sam metal, ili sama vatra nee pomoi; niti e kalup biti od ikakve koristi; vi morate pomeati oboje; rastopiti metal u vatri i izliti ga u kalup.

57. IZNAD UMA NEMA PATNJE Pitalac: Ja vidim da Vi boravite u kui vaeg sina ekajui da ruak bude serviran. Pitam se da li je sadraj Vae svesti slian mom, ili delimino razliit, ili potpuno razliit. Da li ste Vi gladni i edni kao to sam i ja, ekajui jako nestrpljivo da jelo bude sevirano, ili ste Vi u jednom potpuno drugaijem stanju uma? Maharaxa: Nema mnogo razlika povrinski gledano, ali je vrlo mnogo razlika u dubini, unutra. Vi znate sebe, jedino preko ula i uma. Vi smatrate da ste ono to oni sugeriu; nemajui direktnu spoznaju o sebi, vi imate samo ideje, sve mediokritetske, osrednje, drugorazredne, po uvenju. Bilo ta da Vi mislite, vi ste to i smatrate to istinom; navika, zamiljanja sebe kao mogueg za opisivanje i primeivanje je vrlo jaka u vama. Ja vidim kao to i vi vidite, kuam kao to i vi probate, jedem kao i vi. Takoe i Ja oseam e i glad i oekujem da se Moja hrana servira na vreme. Kada sam bolestan, ili gladujem, moje telo i um slabe. Sve ovo Ja opaam sasvim jasno, ali na neki nain Ja nisam u tome, oseam kao da plovim, plutam, iznad toga, daleko, povueno, i nedodirnuto, nevezano. Postoji udaljenost i nevezanost isto kao to postoji e i glad; takoe postoje duhovna svesnost, oseaj ogromne udaljenosti, kao da su telo i um i sve to im se deava, negde daleko izvan horizonta. 205

Ja sam kao filsmko platno, ekran - jasno i prazno - slike prolaze preko njega i nestaju, ostavljajui ga isto tako jasnim i praznim kao pre toga. Ni na koji nain platno, ekran nije uticalo na slike, niti su slike ni na koji nain uticale na platno. Platno prima, zadrava i reflektuje slike, i ne menja ih. Ono nema nita da ini sa odvijanjem, prikazivanjem filmova. Oni su onakvi kakvi su, tumori, koreni, sudbine, prarabdha, ali ne Moje sudbine; sudbine ljudi na ekranu, filmskom platnu. P: Ne mislite da kaete da ljudi u slici imaju sudbine! Oni pripadaju prii, lai, pria nije njihova. M: A ta je sa vama? Da li vi uobliavate, oformljujete va ivot, ili ste uoblieni njime? P: Da, Vi ste u pravu!! ivotna pria odvija se samo po sebi u kojoj sam ja jedan od uesnika, aktera. Ja nemam postojanje van nje, van toga, kao to ni ona nema postojanje bez mene. Ja sam samo karakter, a ne persona. M: Karakter e postati persona, kad on pone da oformljuje, uobliava svoj ivot umesto da ga prihvata onakvog kav dolazi; i da identifikuje sebe sa njim. P: Kada vam je postavio pitanje, ta se tano desi? M: I pitanje i odgovor - oba se pojavljuju na platnu, ekranu. Usne se pokreu, telo govori i ponovo je ekran, platno, ist i prazan. P: Kad Vi kaete: jasan, ist i prazan, ta pod tim mislite? M: Ja mislim: osloboen sveg sadraja. Za mene samog Ja nisam ni primetan, vidljiv, niti shvatljiv; ne postoji nita na ta Ja mogu ukazati i rei: ovo sam Ja". Vi identifikujete sebe tako lako sa svaim, sa bilo im; Ja to za sebe uviam kao nemogue. Oseanje: "Ja nisam ovo ili ono, niti je bilo ta moje", je toliko jako u Meni da im se stvar ili misao pojave, odmah tu dolazi oseaj "ovo Ja nisam". P: Da li mislite da kaete da Vi fgubite vreme ponavljajui: "ovo ja nisam, ovo ja nisam"!? M: Naravno da ne. Ja sam to samo verbalizovao radi vas.Uz pomo Milosti Moga Gurua, Ja sam spoznao jednom i zauvek, da Ja nisam ni objekat ni subjekat i nemam potrebe da podsem sebe neprestano. P: Vrlo mi je teko da shvatim tano ta Vi zapravo mislite kad govorite da Vi niste ni objekat, ni subjekat. Upravo u ovom sadanjem trenutku, dok mi razgovaramo, nisam li ja objekat vaeg iskustva, a Vi subjekat? M: Pogledajte, Moj palac dodiruje Moj kaiprst. Oba dodiruju i dodirnuti su. Kada je Moja panja na palcu, palac je pipak, onaj koji osea, i kaiprst - sam neposredno. Promenite fokus, usredsreenost panje, i odnos je obrnut. Ja sam spoznao da nekako, na neki nain, sa promenom fokusa, centra panje, Ja postajem sama stvar koju gledam i doivljavam, iskuavam vrstu svesnosti koju ona ima; postajem unutranji svedok stvari. Ja nazivam ovu spsobnost ulaska u druge take svesnosti - ljubav; vi moete tome dati bilo koje ime vi volite. LJubav kae: "JA SAM SVE" . Mudrost kae: "Ja sam nita". Izmeu ovo dvoje Moj ivot plovi. Zato, u svakom trenutku i svakoj taki prostora, Ja mogu biti i jedno i drugo, i subjekat i objekat iskustva. Ja to objanjavam, izraavam, govorei da sam ja oboje, i nita i iznad i jednog i drugog. 206

P: Vi inite sva ova neobina tvrenja o Sebi. ta je to to Vas navodi da to kaete? ta Vi mislite kad kaete da ste iznad vremena i prostora? M: Vi pitate, a odgovor dolazi. Ja posmatram Sebe - gledam odgovor i ne vidim suprotnost. Meni je jasno da vam govorim Istinu. To je sve vrlo jednostavno. Jedino Mi morate verovati da Ja mislim ono to govorim, da sam sasvim ozbiljan. Kao to sam vam ve rekao, Moj Guru mi je pokazao Moju istinsku prirodu - i istinsku prirodu sveta. Ja sam spoznao da sam Ja jedno sa svetom, a ipak iznad njega, da sam slobodan od svih elja i strahova. Ja nisam pomiljao da Ja trebam da budem slobodan, Ja sam zatekao, naao, sebe slobodnim - neoekivano, bez i najmanjeg napora. Ova sloboda od elje i straha ostala je sa mnom od tada. Jo jednom stvar sam primetio, a to je bilo da nemam potrebe da inim napor; dela prate misli bez odlaganja i otpora. Takoe sam uvideo, spoznao: misli postaju samo-ispunjujue, samo-ostvarujue; stvari dolaze na mesto, kako treba, glatko, neno, i ispravno. Glavna promena je bila u umu; on je postao nepokretan, smiren, i tih, brzo je reagovao, odgovarao, ali ne neprekidno u odgovaranju. Nain ivota je postao spontan, realno, istinito je postalo prirodno, a prirodno realno. A iznad svega, beskonana naklonost, simpatija, ljubav, mrak i smirenost, zraenje na sve strane, grljenje svega, pravljenje svega interesantnim i prekrasnim, znaajnim i povoljnim. P: Reeno nam je da se razne Yogijske moi javljaju spontano, prirodno, u oveku koji je ostvario svoje sopstveno istinsko bie, postojanje. Kakavo je vae iskustvo u tim stvarima? M: ovekovo peto-delno telo: fiziko, energetsko, mentalno, kauzalno i duhovno, ima potencijal moi iznad naih najfantastinijih snova. Ne samo da je ceo Univerzum reflektovan, sadran u oveku, ve takoe mo upravljanja Unoiverzumom eka da bude koriena od oveka. Mudar ovek nije uznemiren, eljan, da koristi te moi, izuzev kad situacija zahteva da se upotrebe. On smatra da su sposobnosti i vetine ljudske personalnosti, linosti, sasvim adekvatne, dovoljne za poslove svakodnevnog ivljenja. Neke od moi mogu da budu razvijene specijalnim treningom, ali ovek koji se razmee ovakvim moima je uvek u ropstvu. Mudar ovek ne smatra nita kao svoje sopstveno. Kada se u neko vreme i na nekom mestu neko udo pripie nekom oveku, on nee uspostaviti neku uzronu vezu izmeu dogaaja i ljudi, niti e dozvoliti bilo kakve zakljuke da se iz toga izvedu. Sve se desilo kako se desilo, jer je moralo da se desi, sve se deava kako se desi, jer je Univerzum onakav kakav jeste. P: Univerzum ne izgleda sreno mesto da se u njemu ivi. Zato je tu takomnogo patnje? M: Bol je fiziki; patnja je mentalna. Iznad uma nema patnje. Bol je samo signal, znak, da je telo u opasnosti i zahteva panju. Slino, patnja nas upozorava na to da je struktura memorija, seanja, i navika, koju mi nazivamo linou, personom, vyakti, preplaena, ugroena, gubitkom ili promenom. Bol je bitan za preivljavanje tela, ali niko vas ne prisiljava da patite. Patnja je zbog iskljuivog vezivanja, prianjanja, ili odbacivanja, opiranja, ona je znak nae nevoljnosti da nastavimo, da plovimo ivotom. Kako je zdrav, prirodan, ivot osloboen bola, tako je i svetaki ivot osloboen patnje. P: Niko ne pati vie od svetaca. 207

M: Da li su vam to oni rekli, ili vi to kaete iz svog sopstvenog iskustva? Sutina svetatva je potpuno prihvatanje sadanjeg trenutka, sklada sa stvarima onakvim kakve se deavaju. Svetac ne eli da stvari budu razliite od onog kakave su; razmatrajui sve faktore on zna da da su one neizbene. On je u prijateljstvu sa neizbenim i zato ne pati. Bol on moe da zna, ali ga on ne lomi. Ako moe, On ini neophodno da uspostavi ponovo izgubljenu ravnoteu - ili on doputa da stvari udu svojim tokom. M: Pa ta? ta on dobija ako nastavi da ivi, i ta gubi ako umre; ono to nikad nije roeno ne moe da umre. To sve zavisi od toga ta on smatra da je za sebe. P: Zamislite da se vi smrtno razbolite. Ne biste li vi alili i bili povreeni? M: Ali ja sam ve mrtav ili bilje, niti iv-niti mrtav. Vi vidite moje telo, koje se ponaa na uobiajen nain i izvodute vae sopstvene zakljuke. Vi neete priznati, dopustiti, da vai zakljuci ne ograniavaju, vezuju, nikog drugog do samo vas. Potrudite se da vidite da je slika koju vi vidite o Meni potpuno pogrena. Vaa slika o vama samima je takoe pogrena, ali to je va problem. Ali vi nemate potrebe da stvarate probleme za Mene, a onda da Me molite da ih reim. Ja niti stvaram probleme - niti ih reavam.

58. SAVRENSTVO, SUDBINA SVIH Pitalac: Kad vas upitaju o sredstvima, nainima, za samo-ostvarenje, Vi nedvosmisleno naglaavate vanost boravljenja uma na oseaju, smislu "JA JESAM". Gde je tu uzroni faktor? Zato bi ova posebna misao rezultirala u samo-ostvarenje. Kako kontemplacija na: "JA JESAM" utie na mene? Maharaxa: Sama injenica posmatranja, opaanja, menja, prepravlja, posmatraa i posmatrano. Posle svega, ono to spreava, sagledavanje nae istinske prirode jeste slabost i tupost, neosetljivost uma i njegove tencencije, naklonosti da prskoe, ne zapaze suptilno, prefinjeno, i usredsreuje se samo na grubo. Kada vi pratire Moj savet i pokuavate da zadrite va um samo na pojmu: "JA JESAM", vi postajete potpuno svesni vaega uma i njegovih ludorija, fantazija. Duhovna svesnost, budui da je lucidna, mudra skladnost, harmonija - sattva u delovanju, rastapa tupost i smiruje uznemirenost uma i neno, ali neprestano, neumoljivo menja njegovu samu supstancu, sutinu. Ta promena ne mora biti spektakularna; ona moe teko da se primeti; meutim to je duboki i temeljni pomak iz mraka ka svetlosti, iz nemarnosti ka duhovnoj probuenosti, svesnosti. P: Mora li to biti: "JA JESAM" formula? Da li bi neka druga reenica odgovrala? Ako bi se ja koncetrisao na: "STO JE OVDE", ne bi li to sluilo istoj svrsi? M: Kao iskustvo u koncentraciji - da. Ali to vas ne bi odvelo dalje od ideje stola. Vi niste zainteresovani za stolove, vi hoete da znate sebe. Radi toga drite panju svesnosti neprestano usmerenu na jedini klju, reenje, koje imate, vau sigurnost, izvesnost, postojanja. Budite s tim, igrajte se s tim, razmiljajte o tome, kopajte, tragajte duboko u tome, sve dok se ljutura, kora, neznanja ne probije i vi se ne probijete u carstvo Realnosti, Istine. P: Postoji li neka uzrona veza izmeu moje usredsreenosti na: "JA JESAM" i pucanja ljuture neznanja? 208

M: Potreba, tenja, za pronalaenjem sebe je znak da ste vi postali spremni. Impuls, poticaj, uvek dolazi iznutra. Dok vreme nije sazrelo, vi neete imati niti elje niti snage da idete u samoistraivanje punim srcem, iskreno. P: Nije li Milost Gurua odgovorna, zasluna, za elju i njeno ispunjenje? Nije li Guru svetlo lice koje zrai i mami nas na mamac, na koji se mi hvatamo i izvlaimo izvan gliba patnje, tuge? M: To je unutarnji Guru, Sadguru, koji vas vodi ka spoljanjem Guruu, kao to majka odvodi svoje dete uitelju. Verujte i sluajte svog Gurua, jer je On izaslanik, glasnik, Istinskog Sopstva. P: Kako da naem Gurua kome mogu da verujem? M: Vae sopstveno srce e vam rei. Nema tekoa u pronalaenju Gurua, jer je Guru u potrazi za vama!! Guru je uvek spreman; vi niste spremni. Vi morate biti spremni da uite; ili moete sresti svog Gurua i propustiti vau ansu, udaljavajui se nepanjom i tvrdoglavou, nedokazanou. Uzmite Moj primer; nije bilo niega u meni od veeg obeanja, nade, ali kad sam sreo Mog Gurua, Ja sam sluao, verovao i bio posluan, predan. P: Moram li ja prvo proveriti uitelja pre nego to se potpuno predam njemu, u njegove ruke? M: Svakakao proverite! Ali ta vi moete pronai? Jedino kad se On pojavi vama na vaem nivou? P: Ja u proveravati, gledati, da li je On dosledan, da li ima harmonije, sklada, izmeu njegovog ivota i njegovog uenja. M: Moete pronai mnogo nesklada, pa ta?! To nita ne dokazuje. Jedino su motivi vani. Kako ete vi znati njegove motive? P: Ja bih trebao konano oekivati da On bude ovek samokontrole, koji ivi ispravan, pravdoljubiv ivot. M: Takvih ete vi pronai mnogo - a od nikakave koristi za vas. Guru vam moe pokazati put povratka domu svome, vaem realnom, istinskom sopstvu. Kakve to ima veze sa karakterom persone koja se pojavljuje da je? Nije li On jasno rekao vama da On nije persona? Jedini nain na koji vi moete prosuivati je sa promenom u vama kad ste vi u njegovom drutvu. Ako vi oseate vie mira i sree u njegovom prisustvu, ako vi razumete sebe jasnije i dublje, to znai da ste susreli pravog oveka. Nemojte uriti, ali kad jednom vi budete sigurni potpuno da treba da Mu verujete, verujte Mu potpuno i sledite sve upute potpuno i sa potpunom verom. Ne vredi mnogo to to ste Ga vi prihvatili za svoga Gurua i da ste samo zadovoljni sa njegovim drutvom, prisustvom - mora biti potpuna predaja, predanost, Guruu. Satsang vas takoe moe dovesti do vaeg cilja, ako je nemeovit, autentian, i neometan. Ali kada jednom vi nekoga prihvatite kao svog Gurua, sluajte, pamtite i budite posluni. Polusrdanost, polupredanost, je ozbiljna nezgoda i uzrok velike samostvorene patnje. Greka nikad nije Guruova; ona je uvek tupost, glupost, i nastranost nediscipline, koja stvara pogreke. P: Da li onda Guru naputa, ili diskvalifikuje, otputa uenika? M: On ne bi bio Guru, ako bi to uradio! On eka na Svoje vreme i eka dok se uenik, popravljen i uzdran, trezven, ne vrati nazad k njemu, na mnogo prijemiviji nain. 209

P: ta je motiv? Zato Guru ima toliko mnogo nevolja? M: Motiv je patnja i okonanje patnje. On vidi da ljudi pate u njihovim snovima i On eli da ih probudi. LJubav je netrpeljiva prema bolu i patnji. Strpljenje Gurua nema granica, i prema tome ona ne moe nikad da otkae. Guru nikad ne odustaje, ne izneverava. P: Da li je moj prvi Guru takoe i poslednji, ili ja moram ii od Gurua do Gurua? M: Celokupan Univerzum je va Guru. Vi uite od svega, ako ste ozbiljni, budni i inteligentni. Ako va um bude jasan i vae srce isto, vi biste trebali da uite od svakog prolaznika. Ali ste vi indolentni i nemirni, da bi se vae unutarnje Sopstvo manifestovalo kao spoljanji Guru i da biste Ga vi sluali i verovali Mu. P: Da li je Guru neizbean? M: To je kao da pitate: "Da li je majka neophodna?" Da biste rasli u svesnosti od jedne dimenzije ka drugoj, vama je potrebna pomo. Pomo ne mora biti uvek u obliku ljudske osobe, to moe biti suptilno, prefinjeno prisustvo, ili iskra intuicije, ali pomo mora doi. Unutarnje Sopstvo pazi i eka da se sinvrati svome ocu. U pravo vreme Ono aranira sve neno, srdano, i delotvorno. Gde je potreban glasonoa ili vodi, Ono alje Gurua da uini potrebno? P: Postoji jedna stvar koju ne mogu da shvatim. Vi govorite o unutarnjem Sopstvu, tako mudrom, tako dobrom i tako lepom, prekrasnom, i na svaki nain savrenom, a o osobi kao vie o refleksiji bez sopstvenog postojanja. S druge strane, vi imate tako mnogo problema u pomaganju personi da ostvari sebe. Ako je persona, osoba, tako nevana, zato biti tako zabrinut za njenu dobrobit. Ko brine o senci? M: Vi ste uvedeni, roeni u dualnosti, gde nema niega. Postoji telo i postoji Sopstvo. Izmeu njih je um, u kome je Sopstvo reflektovano kao: "JA JESAM" Zbog nedostataka, uma, njegove grubosti i uznemirenosti, rastreenosti, nedostatka pronicljivosti i sagledavanja, on smatra sebe da je telo, a ne Sopstvo. Sve to je potrebno jeste da se proisti um tako da on moe da spozna svoj identitet sa Sopstvom. Kada um utone, stopi se u Sopstvo, telo ne pretstavlja problem. Ono postaje ono to jeste, instrument prepoznavanja, saznavanja i akcije, alat, instrument, i izraz kreativne vatre iznutra. Krajnja, bitna, vrednost tela je da poslui da se otkrije kosmiko telo, koje je Univerzum u svojoj ukupnosti. Kako vi ostvarujete sebe u manifestovanju, pojavnosti, vi produavate u otkrivanju da ste vi oduvek neto to niste mogli ni zamisliti. P: Postoji li kraj u samootkrivanju, samospoznaji? M: Kako ne postoji poetak, ne postoji ni kraj. Ali ono to sam Ja otkrio sa Milou Moga Gurua, jeste: Ja nisam nita na to moe biti ukazano. Ja nisam ni "ovo", niti "ono". Ovo vai, stoji, apsolutno, potpuno. *275 P: Onda, gde spada, ulazi, nikad dovreno otkrivanje, saznavanje, beskonano transcendirajue Sopstvo u nove kvalitete? M: Sve ovo pripada carstvu manifestovanja, ispoljavanja; u samoj strukturi Univerzuma je da vie moe da se ostvari samo kroz osloboenje od nieg. 210

P: ta je nie, a ta vie? M: Gledajte na to u stanjima svesnosti. ira i dublja svesnost je via. Sve to ivi, radi da ovekovei i proiri svesnost. Ovo je jedina svetovna svrha i smisao. To je sama sutina Yoge - veno podizanje, poviavanje, nivoa svesnosti, otkrivanje novih dimenzija, sa njihovim svojstvima, kvalitetima i moima. U tom smislu ceo Univerzum postaje kola Yoge, yogakshetra. P: Da li je savrenstvo sudbina ljudskog postojanja? M: Svih ivih bia - konano. Mogunost postaje izvesnost, neizbenost, kad se zamisao prosvetljenja pojavi u umu. Jednom kad ivo bie uje i shvati da je zamisao u njegovom dosegu, mogunostima, ono nee to nikad zaboraviti, jer je to prva, glavna, poruka iznutra. *275 To e zahtevati iskorenjivanje i sazrevanje, odrastanje, i blagovremenu pojavu milostivog oblika, svete pojave, Gurua. P: Dakle, sve nae zabrinutosti, sve oko ega smo zabrinuti, su otplate, dugovi uma? M: ta drugo? Um ide pogrenim putem, i um se vraa domu svome. ak i re "u stranu" nije adekvatna, ispravna. Um mora da zna sebe u svakom raspoloenju, stanju. Nita nije pogreka ako se ne ponavlja.

59. ELJA I STRAH SU EGOCENTRINA STANJA Pitalac: eleo bih da se ponovo vratim na pitanje zadovoljstva i bola, elje i straha. Ja razumem strah koji je seanje i predvianje bola. To je bitno za ouvanje organizma i njegovog naina ivljenja. Potrebe, kada se ne ispune, su bolne i njihovo oekivanje, predvianje je puno straha; mi smo stvarno, pravedno uplaeni od nesposobnosti da se suoimo sa naim osnovnim potrebama. Olakanje koje imamo kad se potreba ispuni, ili smanjenje uzmenirenosti, je uglavnom zvog okonanja bola. Mi moemo tome dati pozitivna imena kao to su zadovoljstvo, ili radost, ili srea, ali u biti, stvarno, je to osloboenje, oputanje, od bola. To je onaj strah koji dri sve nae socijalne, ekonomske i politike institucije. Ono to mene zbunjuje jeste da mi crpimo, izvlaimo zadovoljstvo iz stvari i stanja uma, koji nema nita zajedniko da ini sa preivljavanjem, opstankom. Suprotno, s druge strane, naa zadovoljstva su obino destruktivna, ruilaka. Ona oteuju, povreuju ili unitavaju objekat, instrument, orue, a takoe i subjekat zadovoljstva. Drugaije, inae, zadoivoljstvo i jurenje zadovoljstva ne bi bilo problem. Ovo me dovodi do sutine moga pitanja: zato je zadovoljstvo destruktivno? Zato je, uprkos svojoj destruktivnosti, poeljno? Mogu da dodam, da nisam imao na umu zadovoljstveno-bolni obrazac ponaanja, na koji nas priroda primorava da idemo, kao njenim putem. Mislio sam na zadovovoljstva koje je ovek izmislio, oba i ulna i suptilna, prefinjena, rangiranim od grubih, kao prejedanje, sve do najrafiniranijih najprefinjenijih. Prijemivost posveenika za zadovoljstvo, po bilo koju cenu, je tako univerzalno, sveopte, da mora postojati neto znaajno, vano, u osnovi toga. Naravno, ne mora svaka ovekova aktivnost biti usmerena na korist i projektovana da se ostvari potreba, zadovoljstvo. Igra, na primer, je prirodna i ovek je najveselije, najrazigranije stvorenje u postojanju. Igra ispunjava potrebu za samootkrivenjem i samorazvojem. Ali ak i u svojoj igri, ovek postaje destruktivne prirode, prema drugima i sebi samom. 211

Maharaxa: Ukratko, vi ne prigovarate, vi ne zamerate, zadovoljstvu, ve samo njegovoj ceni u bolu i patnji. P: Ako je realnost, istinitost, sama po sebi blaenstvo na neki nain, mora biti povezano sa njom. M: Nemojmo nastavljati, produavati sa verbalnom logikom. Blaenstvo realnosti, istine ne iskljuuje patnju. Pored toga, vi poznajete samo zadovoljstvo, a ne blaenstvo istog postojanja. Zato hajdemo da prouimo zadovoljstvo na njegovom sopstvenom nivou. Ako vi posmatrate sebe u momentima vaeg zadovoljstva ili vaeg bola, vi ete nedvosmisleno, sigurno, uvideti da nije stvar, predmet zadovoljstva, sama po sebi ta, koja je prijatna ili bolna, ve situacija, okolnost u kojoj je ona deo. Zadovoljstvo postoji, lei, u odnosu izmeu uivaoca i uivanog. A sutina toga je prihvatanje. Makakva bi mogla da bude situacija, okolnost, ako je ona prihvatljiva, ona je prijatna, prihvaena. Ako nije prihvatljiva, onda je ona bolna. ta je ini prihvatljivom nije vano; uzrok moe biti fiziki ili psihiki, ili nepredvien, nepoznat; prihvatanje je odluujui faktor. Suprotno, patnja je prisutna zbog neprihvatanja. P: Bol nije prihvatljiv. M: Zato da ne!? Da li ste nekad pokuali? Pokuajte i vi ete otkriti u bolu radost koju zadovoljstvo ne moe doneti, preneti, iz prostog razloga to vas prihvatanje bola dovodi, odvodi mnogo dublje nego to to moe zadovoljstvo. Personalno Sopstvo po svojoj stalnoj sutinskoj prirodi je neprestano u potrazi za zadovoljstvom i izbegavanjem bola. Zavretak ovog obrasca, naina, je zavretak Sopstva, personalnog. Zavretak ovog personalnog Sopstva sa njegovim eljama i strahovima osposobljava vas da se vratite vaoj istinskoj, realnoj prirodi, izvoru svih srea i mira. Veita, stalna, elja za zadovoljstvom je odraz, refleksija, bezvremene harmonije iznutra. Jasna je injenica da osoba postaje samo-svesna samo kad je uhvaena u sukob izmeu zadovoljstva i bola, koji zahteva izbor i odluku. To je onaj sukob izmeu elje i straha koji prouzrokuje ljutnju, gnev, koji je veliki unititelj zdravlja u ivotu. Kada je bol prihvaen onakav kakav jeste, kao lekcija i opomena, upozorenje, i duboko ispitana i spoznata, odvojenost izmeu zadovoljstva se rui, kida; oboje: i bol i zadovoljstvo postaju iskustvo - bolno kad je neprihvaeno, radosno kad je prihvaeno. P: Da li vi savetujete da se izbegava zadovoljstvo, a da se sledi bol? M: Ne, niti tragati za zadovoljstvom, niti izbegavati bol. Prihvatite oboje kako oni dou, uivajte u oboma, i bolu i zadovoljstvu, dok oni traju, pustite ih da odu kako oni moraju P: Kako ja mogu stvarno, eventualno, uivati u bolu? Fiziki bol zove na uzbunu, akciju. M: Naravno, i tako isto ini i mentalni bol, patnja. Blaenstvo je u duhovnoj svesnosti toga, a ne u zaziranju ili na bilo koji drugi nain odbijanju, okretanju od toga. Sva srea dolazi od duhovne svesnosti. to smo vie duhovno svesniji, to je naa radost dublja, vea. Prihvatanje bola, neopiranje, nesuprotstavljanje, hrabrost i izdrljivost - ovo stvara duboke i veite izvore istinske, realne sree, istinskog blaenstva. P: Zato bi bol bio efikasniji od zadovoljstva? 212

M: Zadovoljstvo je lako prihvatljivo dok se sve sile sopstva, personalno, opiru bolu. Kako je prihvatanje bola negiranje, poricanje personalnog Sopstva, sebe, a ono personalno Sopstvo stoji na putu istinske sree, dobrovoljno, svesrdno prohvatanje bola oslobaa izvore sree. P: Da li prihvatanje mentalne patnje deluje na isti nain? M: Stanje bola se lako dovodi u fokus, centar, duhovne svesnosti. Sa patnjom to nije tako jednostavno. Fokusirati, usredsrediti patnju nije dovoljno, jer je mentalni ivot, kako ga mi znamo, jedan kontinuirani tok patnje. Dosegnuti dublje nivoe, naslage, patnje, znai ii u njene korene i otkriti njenu podzemnu, nesvesnu, mreu, gde su strah i elja blisko povezane, prepletene i tokovi ivotne energije se suprotstavljaju, protive se, ometaju i unitavaju se meusobno. P: Kako ja mogu da ispravim, promenim, zamrenost koja je potpuno ispod nivoa moje svesnosti? M: Sa bivanjem, ivljenjem sa vama samima, sa "JA JESAM", sa posmatranjem sebe u svakodnevnom ivotu, sa svesnim, budnim interesovanjem, sa namerom da razumete vie nego da sudite, sa punim prihvatanjem svega onog to moe da se desi, iskrsne, jer to postoji tamo, vi ohrabrujete dubinu da doe do povrine i obogati, oplemeni va ivot i svesnost sa njenim zarobljenim energijama. Ovo je velianstven rad duhovne svesnosti; ona otklanja prepreke i oslobaa energije sa razumevanjem prirode ivota uma. Inteligencija je kapija ka slobodi, a budna panja je majka inteligencije. P: Jo jedno piotanje. Zato se zadovoljstvo zavrava u bolu? M: Sve ima poetak i kraj, a isto tako i zadovoljstvo. Nemojte predviati i nemojte aliti i nee biti bola. Memorija i imaginacija su uzrok patnji. Naravno, bol posle zadovoljstva moe da bude zbog zloupotrebe tela ili uma. Telo zna svoje kapacitete, ali um ne zna. njegovi apetiti, elje, su bezbrojni i neogranieni. Posmatrajte va um sa velikom marljivou; jer tu lee vae ograde, zatvor, i takoe klju ka slobodi. P: Moje pitanje nije jo potpuno odgovoreno. Zato su ljudska zadovoljstva destruktivna? Zato ovek nalazi toliko mnogo zadovoljstva u destrukciji, unitavanju? ivotna briga, obaveza, lei, poiva u zatiti, odravanju, ovekoveenju i ekspanziji samoga sebe. U ovome on je voen bolom i zadovoljstvom. Na kojoj taki on postaje destruktivan? M: Kada um preuzme vlast, preovlada, seanja i oekivanja, on preteruje, on iskrivljuje, on se ne obazire, previa. Prolost se projektuje u budunost, a budunost izdaje, zavodi oekivanja. ulni organi i organi akcije su stimulisani iznad mogunosti, kapaciteta, i oni se neizbeno slamaju, pucaju. Objekti zadovoljstva ne mogu dati ono to se od njih oekuje i postaju istroeni, izmoreni, ili uniteni, zbog zloupotrebe. To dovodi u eksces, neumerenost, bola, tamo gde je traeno zadovoljstvo. P: Mi unitavamo ne samo sebe, ve i druge takoe? M: Prirodno, sebinost je uvek destruktivna. elja i strah, oboje su egocentrina stanja. Izmeu elje i straha bes se raa, sa ljutnjom mrnja, sa mrnjom pasija, strast za destrukciju. Rat je mrnja u akciji, organizovan i opremljen sa svim instrumentima smrti. P: Postoji li put da se okonaju ovi uasi? 213

M: Kada vie ljudi doe do spoznaje svoje prave prirode, njihov uticaj, ma kako prefinjen, e preovladati, nadjaati, i svetska emocionalna atmosfera e se poboljati, humanizovati. LJudi slede svoje voe i kada se meu liderima, voama, pojave izvesni, veliki u srcu i umu, i apsolutno slobodni od egocentrinosti, njihov uticaj, delovanje, e biti dovoljan da uine da grubost, sirovost i kriminal sadanjeg doba nee biti vie mogui. Nove zlatne godine mogu ponovo doi i trajati izvesno neko vreme i podvrgnuti se svojim sopstvenim savrenstvima, jer opadanje poinje kad je talas nevolja na svom najviem nivou. P: Da li postoji takvo meto, neka stvar, kao stalno savrenstvo? M: Da, postoji, ali ono ukljuuje sva nesavrenstva. To je savrenstvo nae sopstvene prirode, koja ini sve moguim, opaajuim, zanimljivim. Ono, savrenstvo, ne zna za patnju, jer ono niti voli niti nevoli, niti prihvata, niti odbacuje. Stbaranje i destrukcija, transformacija, su dva pola izmeu kojih ono tka, plete, svoju uvek promeljivu aru, strukturu. Budite osloboeni od: naklonosti i proricanja, oekivanja, i uma sa svim njegovim ogradama, teretom i patnje vie nee biti. P: Ali ja nisam sam koji patim. Postoje i drugi. M: Kad vi odete njima sa svojim eljama i strahovima, vi samo dodajete na njihovu patnju. Prvo budite osloboeni od vae patnje i onda se samo nadajte da pomognete drugima. ak nemate potrebu ni da se nadate - samo vae postojanje e biti najvea pomo koju ovek moe dati svom blinjem. 60. IVITE INJENICE - NE MATARIJE Pitalac: Vi kaete da ste Vi sve to vidite. Takoe Vi doputate mogunost da vidite svet i kao to ga mi vidimo. Ovde su dananje novine sa svim uasima koji se deavaju. Poto je svet Vi, kako moete objasniti takvo ravo ponaanje u njemu? Maharaxa: Koji svet vi imate na umu? P: Na zajedniki svet, u kome mi ivimo. M: Da li ste vi sigurni da mi ivimo u istom svetu? Ja ne mislim na prirodu, more i zemlju, biljke i ivotinje. Oni nisu problem, niti beskonani prostor, ni beskrajno vreme, niti neiscrpna mo. Nemojte biti zavedeni sa tim to Ja jedem i puim, itam i govorim. Moj um nije tamo, Moj ivot nije ovde. Va svet elja i njihovih ispunjenja, strahova i njihovog izbegavanja, definitivno jasno nije moj svet. Ja ga ak i ne opaam, izuzev jedino kroz ono to mi vi kaete o njemu!! To je va privatni svet snova i Moja jedina rekacija na njega je da vas zamolim da prestanete sanjati. P: Sigurno da zatvori i revolucije nisu snovi. Bolesne majke i gladna deca nisu snovi. Bogatstvo neppoteno steeno i nerazumevanje, nije san. M: ta drugo? P: San se ne moe deliti. M: Niti moe budno stanje. Sva tri stanja - budno, sanjanje i spavanje - su subjektivna, personalana, intimna. Oni se dogaaju i sadrani su u malom mehuru svesnosti, zvanom "Ja". Realni, istiniti svet lei, postoji, iznad, izvan, sopstva, personalnog. 214

P: Sopstvo, ili nesopstvo, injenice su realne M: Naravno, injenice su realne!Ja ivim meu njima. Ali vi ivite sa matarijama,, a ne sa injenicama. injenice se nikad ne sukobljavaju, protivuree, dok su va ivot i svet puni suprotnosti. Protivurenost je oznaka lanog; realno, istinoto, nikad ne protivurei sebi. Na primer, vi se alite da su ljudi jako siromani. Ipak, vi ne delite vaa bogatstva sa njima. Vi se brinete, svesni ste rata, kad je pred vratima, ali to vi uopte teko radite kad je on u nekom dalekom kraju. Promenljivost sree vaeg ega odreuje vae vrednosti: "ja mislim", "ja elim", "ja moram" su uroene u potpunosti samovoljno. P: Ipak, zlo je realno. M: Ne vie realnije nego to ste vi. Zlo je u pogrenom pristupu problemima stvorenim nerazumevanjem i zloupotrebom. To je zaaran krug. P; Moe li krug biti slomljen? M: Lani krug ne treba da bude slomljen. Dovoljno ga je sagledati onakavog kakav jeste - ne postojei. P: Ali dovoljno realan da vas uini potinjenim, izloenim, i da nam nanese uvrede, ponienja, i zverstva, grozote. M: Ludilo, bolest, je univerzalno, sveopte. Zdravlje je retko. Ipak postoji nada, jer u trenutku kad mi opazimo nae ludilo, bolest, mi smo na putu ka ozdravljenju. Ovo je dunost Gurua - da nas osposobi da vidimo ludilo, bolest, naeg svakodnevnog ivota. ivot vas ini svesnim, ali vas uitelj ini probuenim, duhovno. P: Gospodine, Vi niste ni prvi ni poslednji. Od davnih vremena ljudi su prodirali u realnost, spoznavali su stvarnost. Kako je to ipak malo delovalo na nae ivote!!! Rame, Krine, Bude, Isusi, su dolazili i odlazili, a mi smo kao to smo i bili; valjamo se u suzama i znoju. ta su ti uzvieni uitelji, ije ivote mi svedoimo, prihvatamo? ta ste Vi uinili, gospodine, da podignete, da olakate svetovnom robu? M: Jedino vi moete da ponitite zlo koje ste stvorili. Vaa sopstvena nemilosrdna, neosetljiva sebinost je koren toga. Dovedite prvo vau sopstvenu kuu u red i vi ete videti da je va posao obavljen. P: LJudi od mudrosti i ljubavi, koji su dolazili pre nas, su sebe doveli u ispravnost, esto po nezamislivoj ceni. ta je bio rezultat? Letea zvezda, makoliko blistava, ne ini no svetlijom. M: Da biste mogli prosuivati njih i njihov rad, morate postati jedno sa njima. aba u bunaru, ne zna nita o pticama na nebu. P: Da li hoete da kaete da izmeu dobra i zla nema prepreke, zida? M: Nema zida, prepreke, jer ne postoji dobro i ne postoji zlo. U svakoj konkretnoj situaciji postoji samo potrebno i nepotrebno. Nuno je ispravno, suvino je pogreno. P: Ko odluuje? 215

M: Situacija odluuje. Svaka situacija je izbor, izazov, koji zahteva ispravan odgovor. Kada je odgovor ispravan, izazov izbor je pronaen i problem je zaustavljen, reen. Ako je odgovor pogrean, izbor nije pronaen i problem ostaje nereen. Vai nereeni problemi - to je ono to konstituie, stvara, vau karmu. Reite ih ispravno i biete slobodni. P: Izgleda da me Vi vraate uvek nazad ka meni. Postoji li objektivno reenje svetskih problema? M: Svetski prblemi su stvoreni od brojnih ljudi kao to ste vi, svaki od njih je pun svojih sopstvenih elja i strahova. Ko vas moe osloboiti vae prolosti, personalne i socijalne, osim vas samih? I kako ete vi to uraditi ako ne vidite hitnu potrebu vaeg bia, postojanja, da se prvo oslobodite, od preklinjanja, enji, roenih u obmani? Kako vi zaista moete pomoi sve dotle dok i vi imate poytrebu da vam se pomogne? P: Na koji su nain drevni mudraci pomagali? Na koji nain Vi pomaete? Mali broj pojedinaca koriste, dobijaju; bez sunje; vae vostvo i primer mogu mnogo da znae njima; ali na koji nain vi utiete na ovenastvo, na ukupnost ivota i svesnosti? Vi kaete da ste Vi svet i da je svet Vi; kakav ste Vi uticaj, pomo, uinili na njega? M: Kakavu vrstu uticaja, delovanja, vi oekujete? P: ovek je glup, sebian. M: ovek je takoe mudar, ljubazan, nean, i dobar, plemenit. P: Zato dobrota ne preovlada? M: Ona preovlada - u mom realnom svetu. U Mom svetu ak i ono to Vi nazivate zlom je sluga dobrog i prema tome potrebno. To je kao temeperature i groznice, koje iste telo od neistoe. Bolest je bolna, ak i opasana, ali ako se odvija, lei onako kako treba, ona lei, isceljuje. P: Ili ubija. M: U nekim sluajevima smrt je najbolji lek. ivot moe biti gori od smrti, koja je samo retko neprijatno iskustvo, ma kako da izgleda. Prema tome, saaljevajte ivot, nikad smrt. Ovaj problem stvari, dobra i zla u njima ne postoji u Mom svetu. Potrebno je dobro, i nepotrebno je zlo. U vaem svetu zadovoljstvo, prijatno, je dobro, a bolno je zlo. P: ta je potrebno, neophodno? M: Odrastati, sazrevati je potrebno. Prerastanje, nadrastanje, prevazilaenje je potrebno. Ostaviti iza sebe dobro, u korist boljeg je potrebno. P: Do kog kraja? M: Kraj je poetak. Vi zavravate gde ste poeli - u Apsolutu. P: Zato onda sve ove nevolje? Da se vratim gde sam poeo? 216

M: ije nevolje? Koje nevolje? Da li vi saaljevate seme, koje raste i umnoava se dok ono ne postane ogromna, mona uma? Da li vi ubijate dete da ga spasite od nevolja ivota? ta je loe u ivotu, venom ivotu? Otklonite prepreke duhovnom napredovanju i svi vai personalni, socijalni, ekonomski i politiki problemi e se jednostavno rastopiti, ieznuti. Univezum je savren kao celina, a njegovi delovi, koji tee ka savrenstvu su na putu radosti. Dobrovoljno, spremno, rtvujte nesavreno, savrenom i vie nee biti govora o dobru i zlu. P: Ipak, mi smo uplaeni od boljeg i priklanjamo se gorem. M: To je naa glupost, zasnovana na ludosti i koja se granii sa ludou.

61. MATERIJA JE SVESNOST Pitalac: Ja sam bio srean da budem u drutvu svetih ljudi celog svog ivota. Da li je to dovoljno za samoostvarenje, samorealizaciju? Maharaxa: Zavisi kako ste to iskoristili. P: Reeno mi je da je oslobaajue dejstvo satsanga automatsko. Upravo kao to reka nosi negoka ka svome uu, tako da e me suptilan, prefinjen, i tihi uticaj dobrih ljudi odvesti realnosti, istinitosti. M: To e vas dovesti do reke, ali je prelazak va sopstevni. Sloboda ne moe biti dobijena niti zadrana bez volje za slobodom. Vi morate teiti ka slobodi; jedino to moete uraditi je da otkrijete i otklonite prepreke revnosno, marljivo. Ako elite mir vi morate teiti za njim. Vi neete zadobiti mir, samo ako se drite u tiini. P: Dete jednostavno raste. Ono ne pravi planove za rastenje, niti ima svoje obrasce ponaanja; niti ono raste u fragemntima, delovima, ruka ovde, a noga tamo; ono raste integralno, sveukupno i nesvesno. M: Zato to je ono slobodno od imaginacije, matanja. Vi moete takoe napredovati, odrastati, tako, ali ne smete dozvoliti, da se prepustite, da upadnete u predskazivanje i planove, koji su proizili iz seanja i predvianja. To je jedna od posebnosti, jedinstvenosti, Mudraca, da On nije zabrinut vezama za budunost. Vaa zabinutost za budunost je zbog straha od bola i elje za zadovoljstvom, za Mudraca je sve blaenstvo. On je srean sa bilo im da doe. P: Sigurno, da postoje mnoge stvari koje bi mogle da uine ak i Gurua, Mudraca, bednim. M: Mudrac se moe sresti sa tekoama, ali one ne mogu njemu nauditi, ne mogu Mu doneti patnju. Dovesti dete od roenja do zrelosti moe izgledati teak zadatak, ali za majku seanja na liavanja, tekoe su radost. Nema niega loeg sa svetom Ono to je loe je nain na koji vi gledate na njega. Vaa sopstvena imaginacija, matarenja, je ono to vas obmanjuje, dovodi u zabludu. 217

Bez imaginacije, uobraenja, nema sveta. Vae ubeenje da ste vi svesni sveta je svet. Svet koji vi opaate je sainjen od mentalne svesnosti; ono to vi nazivate materijom je svesnost. Vi ste prostor, akash, u kome se on kree, vreme u kom on traje, ljubav koja njemu, svetu, daje ivot. Prekinite sa uobraenjima, imaginacijom, i vezanou i ta ostaje? P: Svet ostaje, ja ostajem. M: Da, ali kako je to razliito, kada vi to moete videti onakvo kakavo jeste, a ne kroz prizmu, zavesu, elje i straha. P: Zbog ega su sve ove razlike - realnosti i obmana, iluzija, mudrost i neznanje, svetac i grenik? Svako je u potrazi za sreom, svako tei, stremi, oajniki, beznadeno; svako je Yogi, a njegov ivot kola mudrosti. Svako ui svoj sopstveni put, lekcije koje su mu potrebne. Drutvo odobrava jedno, a ne odobrva drugo, ne postoje pravila koja se primenjuju svuda i u svako vreme. M: U Mom svetu, LJubav je jedini zakon. Ja ne molim za ljubav, Ja je dajem. Takva je moja priroda. P: Ja vidim da Vi ivite Va ivot saglasno odreenim pravilima ponaanja. Vi vodite as meditacije ujutro, predavanja i razgovore imate redovno; dva puta dnevno je bogosluenje, puja, i religiozno pevanje, bhajan. Izgleda da se Vi slaete sa propisanim tokom dogaaja pedantno, pristajete na tu rutinu savesno. M: Bogosluenje i pevanje su onakvi kakvim sam ih zatekao, i nisam video razlog da ih menjam, da interveniem. Glavna rutina, sled ponaanja, je saglesno eljama ljudi sa kojima sam sluajno iveo ili koji su hteli da sluaju. To su zaposleni ljudi sa mnogo obaveza i vremenski raspored, satnica, aktivnosti, je u cilju njihove udobnosti, olakice. Izvesna ponovljena rutina, navika, je neminovna. ak i ivotinje i biljke imaju svoje vremenske rasporede, satnicu. P; Da, mi vidimo ispravan niz dogaaja u celom ivotu. Ko odrava red? Postoji li unutranji vladar, koji uspostavlja zakone i odrava, sprovodi, red? M: Sve se kree saglasno svojoj prirodi. Kamo, odakle, potreba za policijom? Svaka akcija stvara reakciju, koja balansira, uravnoteuje i neutralizira, ponitava akciju. Sve se deava, ali postoji neprestano ponitavanje, neutralisanje, i na kraju ostaje kao da se nita nije desilo? P: Nemojte me teiti sa krajnjom, konanom harmonijom, skladom. Obrauni su podesni, slau se, a gubitak je moj. M: Saekajte i vidite. Vi moete zavriti konano sa profitom dovoljno dobrim da opravdate utroke. P: Imam dug ivotni put pred sobom i esto se udim da li se njegovi mnogi dogaaji deavaju sluajno, neoekivano, ili postoji plan. Da li je postojao kalup, uzorak, koji je postavljen pre nego to sam ja roen, po kome ja moram da ivim moj ivot? Ako jeste, ko je sainio planove i ko ih je podstakao? Mogu li tu postojati otstupanja i greke? Neki kau da je sudbina nepromenjiva i da je svaki sekund ivota predodreen, predvien; drugi kau da ista sluajnost, neoekivanost, odreuje, odluuje sve. 218

M: Vi moete uzeti to kako elite. Vi moete u vaem ivotu razlikovati, jasno opaati, kalup, obrazac, ili videti samo lanac sluajnosti. Objanjenja su namenjena da zadovolje um. Ona ne moraju biti istinita. Realnost je nedefinisana, neodrediva i neopisiva. P: Gospodine, Vi ste izbegli moje pitanje! Ja elim da znam kako Vi gledate na to. Bilo gde da pogledamo mi vidimo strukturu neverovatne inteligencije i lepote. Kako mogu da verujem da je Univerzum bezoblian i haotian? Va svet, svet u kom Vi ivite, moe biti bezoblian, ali on ne mora biti haotian. M: Objektivni Univerzum ima strukturu, grau, on je ureen i prekrasan. Niko to ne moe da porekne. Ali struktura i obrazac, izgled, oblik, zahtevaju prinudu i obaveznost. Moj svet je poypuno slobodan; sve u njemu je samo-odreeno. Prema tome Ja se zadravam na onome to sam rekao da se sve deava samo od sebe. Postoji red i u mom svetu takoe, ali to nije nametnuto spolja, to dolazi spontano i trenutno, odmah, zbog njegove bezvremenosti. Savrenstvo nije u budunosti. Ono je ovde i sada. P: Da li va svet osea moj? M: Samo u jednoj taki - u taki sadanjosti, sada. To nije njemu trenutno postojanje, prolazni oseaj realnosti. U punoj duhovnoj svesnosti kontakt je uspostavljen. To zahetva nenapornost, samonesvesnu panju? P: Da li je to panja kao ponaanje uma? M: Da, kad je um eljan, udi, za realnou, to daje, stvara panju. Nema niega loeg sa vaim svetom, samo je vae miljenje o sebi kao odvojenom od njega to koje stvara nered, mete. Sebinost je izvor svog zla. P: Ja se vraam ponovo na moje pitanje. Pre nego to sam bio roen, da li je moje unutarnje Sopstvo odluilo o detaljima moga ivota, ili je to bilo potpuno sluajno i u milosti naslea i okolnosti? M: Oni koji tvrde da su izabrali svoga oca i majku i odluili kako e iveti svoj sledei ivot, to mogu znati za sebe. Ja znam za sebe. Ja nikad nisam roen. P: Ja vidim da Vi sedite ispred mene i odgovarate na moja pitanja. M: Vi vidite telo, koje je samo, naravno, bilo roeno i koje e umreti. P: ivotna pria ovoga tela - uma je ono za ta sam ja zainteresovan. Da li ste to postavili, odredili Vi ili neko drugi, ili se to deava sluajno? M: Postoji zamka klopka, u samom vaem pitanju. Ja ne pravim razliku izmeu tela i Univerzuma. Svaki je uzrok onoga drugoga; svaki je drugi, u Sutini, Istini. Ali sam Ja izvan svega toga. Kad vam Ja govorim da Ja nisam nikad roen, zato nastavljati sa pitanjem kakve su bile Moje pripreme 219

za naredno roenje? U momentu kada vi dopustite vaoj mati da se kovitla, luta, ona se odjednom zavrti van Univerzuma. Nije sve tako kako vi zamiljate i Ja nisam ogranien vaim matarijama. P: To zahteva inteligenciju i enrgiju izgraditi i odravati ljudsko telo. Odakle one dolaze? M: Postoji samo imaginacija. Inteligencija i mo, energija, su sve utroene u naem zamiljanju, imaginaciji. Ona, imaginacija, vas je toliko apsorbovala, zaokupila, tako potpuno, da vi jednostavno ne moete shvatiti koliko ste vi daleko od realnosti odlutali. Bez sumnje imaginacija je obilato kreativna. Univerzum, unutar univerzuma se na njoj gradi. Ipak oni su svi u prostoru, i vremenu, prolosti, i budunosti, koje jednostavno ne postoje. P: itao sam skoro izvetaj o maloj devojici, koja je bila jako strogo, grubo, odgajana u svom ranom detinjstvu. Bila je jako osakaena i unakaena i odrasla je u jednom sirotitu, potpuno otuna od svoje okoline. Ova mala devojica je bila tiha i posluna, ali potpuno nezinteresovana. Jedna od sestara koja je pazila na dete, bila je ubeena da devojica nije mentalno zaostala, nego samo povuena i nije reagovala. Psihoanalitiar je bio zamoljen da preuzme sluaj i tokom pune dve godine on bi obilazio dete jednom nedeljno, i pokuavao da razbije zid izolacije. Ona je bila posluna i dobrog ponaanja, ali nije obraala panju na svog doktora. On ju je odveo u kuu lutaka, sa sobama i pokretnim nametajem i lutkama koje su predstavljale oca, majku i njihovu decu. To je izazvalo odgovor, devojica se zainteresovala. Jednog dana stare povrede su ponovo oivele i dole na povrinu. Postepeno ona se oporavila, brojne operacije su dovele njeno lice i telo u normalno stanje i ona je stasala u efikasnu, delotvornu, i privlanu mladu enu. To je doktoru oduzelo vie od pet godina, ali je posao bio uraen. On je bio stvarni Guru! On nije postavljao uslove i govorio o spremnosti i kvalifikovanosti. Berz vere, bez nade, jedino iz ljubavi on je pokuavao i pokuavao neprestano. M: Da, to je priroda Gurua. On nee nikad odustati. Ali, da bi uspeo, on se ne mora susresti sa toliko mnogo otpora. Sumnja i neposlunost, neozbiljnost, nuno usporavaju uspeh. Dato poverenje i poniznost, fleksibilnost, koje on donosi, donose brzu, radikalnu, korenitu promenu u ueniku. Duboko sagledavanje, pronicljivost Gurua i ozbiljnost uenika, su neophodni. Makakvo da je bilo njeno stanje, devojica u vaoj prii je patila od gubitka poverenja, iskrenosti u ljude. Najtei su intelektualci. Oni govore mnogo, ali nisu ozbiljni. Ono to vi nazivate realizacijom je prirodna stvar. Kada ste spremni, va Guru e ekati. Sadhana, duhovna disciplina, je beznaporna, laka. Kada je odnos sa vaim Uiteljem ispravan vi napredujete. Iznad svega, verujte Mi. On vas ne moe izneveriti, obmanuti. P: ak i kad me On zamoli da uradim neto oigledno pogreno? M: Uradite to! Saniyasin, monah, je bio zamoljen od svog Gurua da se oeni. On je posluao i patio gorko. Ali njegovo etvoro dece su bili svi sveci i proroci, najvei u Maharashtra-i. Budite sreni sa svim onim to doe od vaeg Gurua i vi ete napredovati ka savrenstvu bez napora. P: Gospodine, imate li Vi neke elje ili potrebe? Mogu li ja uiniti neto za vas? M: ta mi vi moete dati to Ja ve nemam? Materijalne stvari su potrebne za zadovoljstvo. Ali ja sam zadovoljan sa samim Sobom. ta bih drugo Ja trebao? P: Sigurno, da kad ste Vi gladni tad vam treba hrana, a kad ste bolesni potreban Vam je lek. 220

M: Glad donosi hranu, a bolest donosi lek. Sve je to prirodan rad. P: Ako bih ja doneo neto, to ja verujem da Vam je potrebno, da li biste Vi to prihvatili? M: Prihvatio bih ljubav koja je uinila da Mi vi to ponudite. P: Ako bi vam neko ponudio da vam sagradi prelep Aram? M: Dopustimo mu na svaki nain. Dopustimo mu da potroi bogatstvo, zaposli stotine, nahrani ljude. P: Nije li to elja? M: Uopte ne. Ja ga samo molim da to uradi onako kako treba, ne sa krtou, polusrdano, neodluno. On ispunjava svoju sopstvenu elju, ne Moju. Dopustimo mu da to uradi dobro i bude poznat meu ljudima i bogovima. P: Ali da li Vi to elite? M: Ja to ne elim. P: Da li ete Vi to prihvatiti? M: Meni to nije potrebno. P: Da li ete ostati u njemu? M: Ako sam prisiljen. P: ta vas moe prisiliti? M: LJubav onih koji su u potrazi za svetlom. P: Da, ja shvatam vau ideju. Sada, kako da dospem u samadhi, blaenstvo? M: Ako ste vi u pravom stanju, togod da vidite dovee vas u samadhi. Konano, samadhi nije nita neobino! Kada je um intenzivno, silno, zainteresovan, zaokupljen, on postaje jedno sa objektom interesovanja - posmatra i posmatrano postaju jedno u vienju, slualac i sluano postaju jedno u sluanju, ljubavnik i voljeno postaju jedno u voljenju. Svako iskustvo moe biti temelj, tle, za samadhi. P: Da li ste Vi stalno u stanju samadhia? M: Naravno da ne. Samadhi je stanje uma na kraju krajeva. Ja sam iznad svakog iskustva, kao i od samadhia. Ja sam veliki prodrljivac, izelica, i unitiva, razoritelj; bilo ta da Ja dotaknem, rastapa se u prazninu, akash. P: Potreban mi je samadhi za samo-ostvarenje. 221

M: Vi imate sve to vam treba za samo-realizaciju, ali vi ne verujete u to. Imajte hrabrost, verujte u sebe, idite, priajte, delujte; dajte tome ansu da dokae sebe. Sa neto ostvarenja, napretka, to dolazi neprimetno, ali na neki nain potrebna im je ubeenost. Oni su se promenili, ali oni to ne primeuju. Takvi ne-spektakularni, neprimetni, sluajevi su esto najpouzdaniji. P: Moe li osoba da veruje sebi da je prosvetljena, a da grei? M: Naravno. Sama ideja "ja sam samo-realizovan" je pogreka. Ne postoji "ja sam ovo", "ja sam ono" u Prirodnom Stanju. 62. U SVEVINJEM SE RAA SVEDOK Pitalac: Pre nekih etrdrsetak godina J. Krishnamurti je rekao da postoji samo ivot i da svi razgovori o personalnostima i individualnostima nemaju osnove u realnosti. On nije pokuao da opie ivot - samo je rekao, da ivot nema potrebe i ne moe biti opisan, ali moe biti potpuno doivljen, iskuen, ako su prepreke za njegovo iskuavanje otklonjene. Glavna prepreka lei u naoj ideji, i predanou vremenu u naoj navici da prihvatamo, nasluujemo, budunost u svetlosti prolosti. Ukupna suma prolosti postaje "ja sam bio", nada za budunost postaje "ja u biti", a ivot je stalni napor da se pree od onoga "ja sam bio" do onoga "ja u biti". Sadanji trenutak, "sada" je izgubljeno iz vida. Maharada govori o "ja jesam". Da li je to obmana, kao "ja sam bio" i "ja u biti", ili postoji neto realno u vezi toga? I ako je "ja jesam" takoe jedna obmana, kako da se osoba oslobodi od toga? Sam pojam ja jesam osloboen od "ja jesam" je besmislenost. Postoji li neto realno, neto trajno u vezi sa "ja jesam" za razliku od "ja sam bio" ili "ja u biti", koji se menjaju sa vremenom, jer uskovitlane memorije stvaraju nova oekivanja, nadanja? Maharada: Sadanje "ja jesam" je isto tako lano kao i "ja sam bio" i "ja u biti". To je samo jedna ideja u umu, jedna impresija osloboena iz memorije, a odvojeni identitet* je stvara lanom. Ova navika obraanja, upuivanja lanom centru mora biti prekinuta, zavrena; pojam, utisak: "Ja vidim", "ja jesam", "ja mislim", "ja radim", mora ieznuti iz polja vae svesnosti; ono to ostaje kad lano iezne je realno, istinito. P: Zato ovaj veliki govor o eliminaciji sebe, sopstva? Kako moe Sopstvo da eliminie sebe, Sopstvo? Koja vrsta metafizike, tajanstvene, akrobatike moe dovesti do iezavanja akrobate? Na kraju on e nestati, jako ponosan na svoje nestajanje. M: Vi nemate potrebu da jurite "ja jesam" da biste ga unitili. Vi to ne moete. Jedino to je potrebno je iskrena tenja za istinom, realnou. Mi to nazivamo atma-bhakti, ljubav prema Svevinjem; ili moksha-sankalpa, odluka, odlunost, biti slobodan od lanog. Bez ljubavi, i voljom inspirisanom ljubavlju nita ne moe biti uraeno. Samo govoriti o Realnosti, Istini, bez ikakavog rada u vezi toga je samoporaavanje. Mora postojati ljubav u odnosu izmeu osobe, persone, koja kae "ja jesam" i posmatraa tog "ja jesam". Sve dok posmatra, unutarnje Sopstvo, "vie" Sopstvo, smatra sebe odvojenim od posmatranog, "nieg" sopstva, ono ga prezire i osuuje, reenje je bez nade. Jedino kad posmatra, vyakta, prihvata personu, vyakti, kao projekciju ili manifestaciju, objavljivanje, sebe, i tako rei, uzima, smatra Sopstvo u Sopstvu dualnosti, "Ja" i "ovo" nestaje i u identitetu, istovetnosti, unutarnjeg i spoljanjeg, Svevinja Realnost, Istina manifestuje Sebe. Ovo jedinstvo gledaoca i vienog se ostvaruje kad posmatra postane svestan sebe kao posmatraa; on vie nije zainteresovan za vieno, koje je on svakako, ali takoe je zainteresovan da 222

bude zainteresovan, dajui panju panji, probuenost probuenosti. Nena, prijatna, probuenost, duhovna, je presudan faktor koji dovodi Realnost, Istinu, u centar panje, fokus. P: Saglasno Teozofima i ujedinjenim okultistima, misticima, ovek se sastoji od tri aspekta, vida: personalnosti, individualnosti, i spiritualnosti. Iznad spiritualnosti je Boanstvenost, Bog. Personalnost je striktna i vredna, valjana, samo za jedno roenje. Ona poinje sa roenjem tela i zavrava se sa roenjem sledeeg tela. Jednom zavrena, zavrena je za svagda; nita ne ostaje od nje, osim nekoliko slatkih ili gorkih lekcija. Individualnost poinje sa animalnim ovekom i zavrava se sa potpuno humanim. Rascep izmeu personalnosti i individualnosti je karakteristika naih sadanjih dana u oveanstvu. Sa jedne strane individualnost sa svojom tenjom za istinom, dobrotom i lepotom, a sa druge strane jedno runo naprezanje izmeu navike i ambicije, straha i pohlepe, pasivnosti i nasilja. Spiritualni aspekt, vid, je jo u neizvesnosti. On ne moe da se manifestuje u atmosferi dualnosti. Samo kada je personalnost, ponovo sjedinjena sa individualnou i postane ograniena, verovatno, ali istinita ekspresija, izraz, toga je da svetlost, ljubav i lepota spiritualnog, duhovnog*, se pojavljuju, ulaze, kao njihovi sopstveni. Vi uite o vyakti, vyakta i avyakta, posmatrau, posmatranom i temelju posmatranja. Da li se to slae sa drugim gledanjem? M: Da, kada vyakti, posmatra, ostvari svoju ne-egzistenciju, nepostojanje, u oddvojenosti od vyakta, posmatranog, i vyakta, posmatrano, vidi vyakti, posmatraa, kao svoju sopstvenu ekspresiju, izraz, onda mir i tiina stanja avyakte, posmatranja, dolazi u postojanje, bivanje. U realnosti, istini, troje su jedno; vyakta, posmatrano, i avyakta, posmatranje, su nerazdvojni, dok je vyakti, posmatra, ulno-oseajno-misaoni proces, zasnovan na telu sainjenom i odravanom od pet elemenata. P: Kakav je meusobni odnos izmeu vyakta, posmatranog, i avyakte, posmatranja? M: Kako moe postojati odnos kad su oni jedno? Sav razgovor oko odvojenosti i odnosa je zbog iskrivljenog i izopaenog, nistinitog, uticaja ideje "ja sam telo". Spoljanje Sopstvo, vyakti, je samo projekcija telo-uma, unutarnjeg Sopstva, vyakta, koje je opet samo ekspresija, izraz, Svevinjeg Sopstva, avyakta, koje je sve i nita. P: Postoje Uitelji koji nee da govore o viem i niem Sopstvu. Oni posmatraju oveka kao da samo postoji kao nie Sopstvo. Niti Buda, niti Hrist nisu nikad spomenuli Vie Sopstvo. Krinamurti takoe se podsmehuje bilo kom pominjanju Vieg Sopstva. Zato je to tako? M: Kako moe biti dva Sopstva u jednom telu?! "Ja jesam" je jedno. Ne postoji "vie ja jesam" i "nie ja jesam" Sve vrste stanja uma su prezentovana, prisutna, duhovnoj svesnosti, budnosti, i postoji samo-identifikacija, samo-poistoveivanje sa njima. Objekti posmatranja nisu ono to izgleda da jesu, i ponaanja koja se s njima deavaju nisu ono to bi trebalo da budu. Ako vi mislite da Buda, Hrist ili Krinamurti govore personi, osobi, vi greite. Oni znaju vrlo dobro da je vyakti, posmatra, spoljanje Sopstvo, samo senka vyakte, posmatranog, unutarnjeg Sopstva, i Oni samo upuuju i obraaju se, savetuju, vyakta-i, posmatranom. Oni kau njemu, psmatranom, da pazi, uva, na spoljanje Sopstvo, da ga vodi i da mu pomae, da se osea odgovornim za njega; ukratko, da bude potpuno svesno njega. 223

Svesnost, duhovna, dolazi od Svevinjeg, i proima, obuhvata, unutarnje Sopstvo; takozvano spoljanje Sopstvo je samo deo ovekovog postojanja od koga on nije svestan duhovno. ovek moe biti svestan mentalno, jer je svako bie svesno mentalno, ali ovek nije probuen, svestan duhovno. Ono to je ukljueno, obuhvaeno u probuenost, duhovnu svesnost, postaje unutarnje i zavisi od unutarnjeg. Ovo se moe postaviti i drugaije: telo definie spoljanje Sopstvo, svesnost unutarnje Sopstvo, a u istoj probuenosti, duhovnoj svesnosti, Svevinji je dosegnut. P: Vi kaete, da telo odreuje, definie, spoljanje Sopstvo. Poto Vi imate telo, da li Vi takoe imate spoljanje Sopstvo? M: Trebao bih, kad sam vezan za telo i smatram ga da je moje. P: Ali Vi ste svesni, duhovno, njega i brinete o njegovim potrebama. M: Suprotno je blie istini - telo zna Mene i duhovno svesno je Mojih potreba. Ali nije stvarno ni tako. Ovo telo se pojavljuje u vaem umu, u Mom umu niega nema. P: Da li vi hoete da kaete da ste vi sasvim nesvesni da imate telo? M: Suprotno, Ja sam svestan da nemam telo. P: Vidim da Vi puite?! M: Tano tako. Vi Me vidite da puim. Iznaite, ostvarite za sebe kako ste vi doli do saznanja da Me vidite da puim, i vi ete lako shvatiti, uvideti, da je to vae "ja sam telo" stanje uma odgovorno, uslovno, za ovu ideju "ja vas vidim da puite". P: Postoji telo a postojim i ja. Ja znam telo. Osim toga, pored toga, ta sam ja? M: Ne postoji "ja" odvojeno od tela, niti sveta. Svo troje se pojavljuju i nestaju zajedno. U osnovi je oseaj "ja jesam". Idite iznad toga. Ideja: "Ja nisam telo" je samo protiv-otrov ideji "ja sam telo", koja je lana. ta je to "ja jesam"? Dok vi ne znate sebe, ta drugo vi moete saznati? P: Iz onoga to Vi kaete ja zakljuujem da bez tela ne moe biti osloboenja. Ako je ideja "ja nisam telo" ta koja vodi osloboenju, prisustvo tela je bitno, primarno. M: Sasvim ispravno. Bez tela, kako bi mogla ideja "ja nisam telo" postojati? Ideja "ja sam slobodan" je isto tako lana kao i ideja "ja sam zarobljen". Pronaite "ja jesam" zajedniko za oboje i idite iznad. P: Sve je samo san. M: Sve su samo rei, od kakve su korsti one vama? Vi ste upetljani u tkanje verbalnih definicija i formulacija. Idite iznad vaih koncepata i ideja; u tiini, smirenju od elja i misli Istina se pronalazi. P: ovek mora da se seti, ne samo da se seti. Kakav zadatak! M: To ne moe biti uraeno, naravno. To mora da se desi. A to se deava kada vi zaista vidite potrebu za tim. Ponovo, ponavljam, ozbiljnost, iskrenost, je zlatni klju. 224

P: U pozadini, naliju, mog uma postoji zujanje, koje se neprekidno odvija. Brojne, neodlune, konfuzne misli se roje, motaju se, i bruje, agore i ovaj bezoblini oblak je uvek samnom. Da li je tako isto i sa Vama? ta je u pozadini, temelju Vaeg uma? M: Tamo gde nema uma, nema pozadine uopte. Ja sam sav napred, na elu, ne pozadi! Praznina govori, Praznina ostaje. P: Da li je neko seanje ostalo? M: Ni jedno seanje prolog zadovoljstva ili bola nije ostalo. Svaki momenat je novoroeni. P: Bez seanja Vi ne moete biti mentalno svesni. M: Naravno da sam svestan i potpuno probuen, duhovno svestan, toga. Ja nisam drvena klada. Uporedite svesnst i njen sadraj sa oblakom. Vi ste unutar oblaka, dok ga Ja posmatram. Vi ste izgubljeni u njemu, teko sposbni da vidite i vrhove vaih prstiju, dok Ja vidim oblak i mnogo drugih oblaka i plavo nebo takoe, i Sunce, Mesec, zvezde. Istina, Realnost, je jedna za nas oboje, ali za vas je to zatvor, dok je za Mene dom. P: Vi ste govorili o personi-vyakti, svedoku-vyakta i Svevinjem-avyakta. Koje dolazi prvo? Koje se prvo javlja? M: U Svevinjem se svedok pojavljuje. Svedok stvara personu, osobu, i misli o sebi da je odvojen od nje. Svedok vidi da se persona pojavljuje u svesnosti, metlanoj, koja se opet pojavljuje u svedoku. Ostvarenje temeljnog jedinstva je posao, delovanje, Svevinjeg. To je mo iznad svedoka, izvor iz koga sve proistie. On ne moe biti kontaktiran, dosegnut, dok ne postoje jedinstvo i ljubav i uzajamna pomo izmeu persone i svedoka, dok delanje nije u harmoniji sa postojanjem i spoznavanjem. Svevinji je oboje: i izvor i plod takve harmonije. Dok vam govorim, Ja sam u stanju odvojene, ali srdane, nene, duhovne svesnosti, turiya. Kada se ova duhovna svesnost podigne navie, na vii nivo, iznad sebe, vi je moete nazvati Svevinje Stanje, turiyatita. Ali Temeljna Stvarnost, Realnost, je iznad duhovne svesnosti, probuenosti, iznad tri stanja bivanja i nebivanja. P: Kako to ta je ovde, sa Vama, moj um angaovan u uzviene teme i snalazi se lako boravei u njima, druei se sa njima, i prijatno se osea. A kad se vratim kui ja uviam da sam zaboravio sve to sam ovde nauio, brinui se i plaei se, sekirajui se, nesposban da se setim moje istinske prirode ak i za trenutak. ta tu moe biti uzrok? M: To je vaa detinjastost kojoj se vi vraate. Vi jo niste potpuno odrasli; postoje nivoi koji su ostali nerazvijeni, jer im nije posveena panja, nisu negovani. Samo dajte punu panju na ono to je u vama grubo, nasilno, i primitivno, neumereno, i neljubazno, sirovo, potpuno detinjasto i vi ete sazreti. Bitna je zrelost srca i uma. Ona dolazi bez napora, lako, kada su glavne prepreke otklonjene - nepanja, nesvesnost. U svesnosti, duhovnoj probuenosti, vi napredujete, sazrevate. 225

63. UTISAK DELOVAOCA JE ROPSTVO Pitalac: Mi smo bili otseli u aramu Sathya Sai Babe neko vreme. Takoe smo proveli dva meseca u Sri Ramanashram-u u Tiruvannmalai. Sada smo na naem putu natrag u Ujedinjene Drave, SAD. M: Da li je Indija izazvala neku promenu u vama? P: Mi oseamo da smo skinuli na teret. Sri Sathya Sai Baba nam je rekao da sve prepustimo njemu, i da samo ivimo svakodnevno, to ispravnije moemo. "Budite dobri, a ostalo, ostavite Meni!" imao je On obiaj da nam kae. M: ta ste vi radili u Sri Ramanashramu? P: Mi smo nastavili sa mantrom koju smo dobili od Gurua. Takoe smo meditirali. Nije bilo mnogo miljenja ili uenja; mi smo samo pokuavali da budemo tihi, smireni. Mi smo na bhakti stazi, stazi ljubavi prema Bogu, i dosta oskyudni u filozofiranju. Mi ne moramo mnogo da mislimo - mi samo verujemo naem Gururu, i ivimo svoje ivote. M: Veina bhaktas poklonika, veruju svom Guruu, samo dok je sve dobro sa njima. Kada nevolje dou, oni oseaju razoarenje i odlaze u potragu za drugim Guruom. P: Da, mi smo bili upozoreni na ovu opasnost. Mi smo pokuavali da primimo tekoe zajedno sa uspehom, lakoom. Oseanje: "Sve je Milost", mora biti veoma jako. Sadhu, Svetac, je hodao prema Istoku, odakle je poeo da duva vrlo jak vetar. Sadhu se samo okrenuo i zakoraio na Zapad. Mi se nadamo da ivimo upravo tako - podeavajui se okolnostima koje su nam poslate od naeg Gurua. M: Postoji samo ivot. Nema nikoga ko ivi ivot. P: To mi razumemo, ipak, mi neprestano inimo pokuaje da ivimo nae ivote umesto jednostavno da ivimo. inei planove za budunost izgleda da biva ukorenjena naa navika. M: Bilo ta da vi planirate ili ne, ivot se nastavlja. Ali u samom ivotu mala spirala se pojavljuje, raa se u umu, koja povlauje u fantazijama i zamilja sebe da dominira i kontrolie ivot. ivot sam po sebi je bez elja, ispunjen. Ali lano Sopstvo eli da nastavi - prijatno. Prema tome ono je uvek angaovano u osiguranju ovekovog kontinuiteta. ivot je neuplaen i slobodan. Sve dok vi imate ideju da utiete na dogaaje, osloboenje jo nije za vas: sam utisak delovanja, biti uzrokom, je ropstvo. P: Kako moemo da prevaziemo dualitet initelja, onog koji deluje, i uraenog? M: Kontemplirajte, meditirajte, na ivot kao beskonaan, nepodeljen, uvek prisutan, uvek aktivan, dok vi ne ostvarite, da ste vi jedno sa njim. To ak nije ni jako teko, jer e te se vi vratiti vaem sopstvenom prirodnom stanju. Jednom kada vi shvatite, ostvarite, spoznate, da sve dolazi iznutra, da svet u kome vi ivite nije projektovan svesno vama, ve od vas, va strah e prestati. Bez ovog ostvarenja, vi identifikujete sebe sa spoljanjim, kao to su telo, um, drutvo, nacija, oveanstvo, ak i sa Bogom ili Apsolutom. Ali sve ovo su beanja od straha. 226

Samo onda kada vi prihvatite odgovornost za mali svet u kome vi ivite, u kome je proces njegovog stvaranja, ouvanja i razaranja, transformacije, onda vi moete biti osloboeni od vaeg zamiljenog, imaginarnog, ropstva. P: Zato bih ja zamiljao sebe tako zapetljanim i bednim? M: Vi to radite samo po navici. Promenite vae naine oseanja i miljenja, pregledajte ih, izinventariite ih, i prouite ih neposredno. Vi ste u ropstvu zbog nepanje. Panja oslobaa. Vi toliko mnog stvari smatrate da je Istina. Ponite da se pitate da li je to tako. Najoiglednije stvari su najneverovatnije. Postavite sebi takva pitanja kao to su: "Da li sam ja stvarno roen?", "Da li sam ja ovo ili ono?", "Kako ja znam da postojim?", "Mogu li ja da verujem u sve ono to sam govorio o sebi samom?", "Ko su moji roditelji?", "Da li su oni mene stvorili ili sam ja stvorio njih?", "Ko sam ja uprkos svemu, konano?" Vi ste uneli toliko mnogo energije u izgraivanje robije za samog sebe. Sada utroite isto toliko energije za demoliranje, ruenje, toga. Ustvari, ruenje ropstva je vrlo lako, jer se lano rui kad se otkrije. Sve se zasniva, bazira, na ideji "JA JESAM". Prouite, istraite je vrlo paljivo, potpuno. To lei u korenu svih nevolja. To je vrsta koe koja vas odvaja od realnosti, istine. Realno je i unutar koe i sa njene spoljanje strane, ali sama koa nije realna, istinita. Ova ideja "JA JESAM" nije roena sa vama. Vi ste mogli iveti vrlo dobro i bez nje. Ona je dola kasnije, zbog vae identifikacije sa telom. Ona je stvorila iluziju, obmanu, odvojenosti, tamo gde ona nije postojala. Ona vas je uinila strancem u vaem sopstvenom svetu i stvorila svet neprijateljstva i otuenja. Bez oseaja "JA JESAM" ivot se nastavlja. Postoje trenuci kada smo bez oseaja "JA JESAM", u miru i srei. Sa povratkom "JA JESAM" nevolja poinje. P: Kako ovek da se oslobodi od "ja" oseaja? M: Vi mora de se bavite oseajem "ja", ako elite da ga se oslobodite. Posmatrajte ga u delovanju i u miru, kako on poinje i kako se zavrava, ta on eli i kako on to dobija, sve dok ne vidite jasno i sve dok ne razumete potpuno. Konano, sve su to yoge, ma kakvi bili njihovi izvori i karakteri, imaju samo jedan cilj, da vas spasu od katastrofe, bede, odvojenog postojanja, da ne budete besmislena mrlja na prostranoj i prelepoj slici. Vi patite zato to ste otuili sebe od realnosti i sada vi tragate za bekstvom od ovog otuenja. Vi ne moete pobei od svojih sopstvenih opsednutosti. Vi jednino moete da prestanete da ih negujete. Poto je "JA JESAM" lano, ono eli da se nastavi, da traje. Realnost ne treba da se nastavlja - poto zna sebe kao neunitivu, ona je nezainteresovana na unitenje oblika i izraajnosti, iskazivanja. Da bi ojaali i stabilizovali "JA JESAM" mi inimo razne stvari - ali sve uzalud, jer se "JA JESAM" ponovo gradi od momenta do momenta. To je neprekidan posao, rad, i jedino radikalno reenje je rastopiti, raspriti, oseaj odvojenosti "ja sam takva i takva linost" jednom zauvek. Postojanje ostaje, ali ne samo lino postojanje. P: Ja imam odreene spiritualne ambicije. Da li moram da radim na njihovom ispunjenju? M: Nema duhovne, spiritualne, ambicije. Sve ambicije su u korist, interesu, "JA JESAM". Ako vi elite da uinite istinski napredak, vi morate napustiti sve ideje o linim uspesima. Ambicije, takozvanih yogija su besmislene, apsurdne. ovekova elja za enom je nevina sama po sebi u poreenju sa pohlepom za venim linim blaenstvom. 227

Um je prevarant, obmanjiva. to vie on izgleda pobonim, gora je izdaja, vei je obmanjiva. P: LJudi vam dolaze vrlo esto sa svojim svetovnim nevoljama i mole za pomo. Kako vi znate ta ete im rei? M: Ja im jednostavno kaem ono to doe u Moj um toga trenutka. Ja nemama standardizovanu proceduru u odnosu sa ljudima. P: Vi ste sigurni u Sebe. Ali kad ljudi dou kod mene po savet, kako da budem siguran, da je moj savet ispravan? M: Posmatrajte u kakavom ste stanju, sa kog nivoa govorite. Ako vi govorite iz uma, vi moete pogreiti. Ako govorite iz potpnog sagledavanja situacije, sa vaim sopstvenim mentalnim navikama u otsustvu, bez njih, va savet bi mogao biti pravi odgovor. Glavna stvar je biti potpuno svestan, budan, da niti ste vi, niti je ovek ispred vas samo telo; ako je vaa svesnost, probuenost jasna i potpuna, greka je manje verovatna.

64. SVE TO VAS ZADOVOLJAVA, VUE VAS NAZAD Pitalac: Ja sam penzionisani raunovoa, a moja supruga je angaovana u socijalnom radu za siromane ene. Na sin je otputovao u SAD, i mi smo doli da ga vidimo. Mi smo iz Pendaba, ali ivimo u Delhiju. Mi imamo Gurua Radha-Soani vere i vrednujemo jako visoko satsang. Sreli smo jako mnogo svetih ljudi, i drago nam je da smo susreli jo jednog vie. Maharada: Vi ste sreli mnogo pustinjaka i asketa, ali potpuno ostvarenog oveka svesnog svoje boanstvenosti, snjarupa, teko je nai. Sveci i Yogiji, uz ogromne napore i odricanja, zadobili su mnoge udotvorne moi i mogu da urade mnogo toga dobrog na putu pomaganja ljudima i inspirisanja vere, ipak, to ih ne ini savrenim. To nije put ka Istini, ve samo obogaivanje lanim. Sav napor vodi ka veem naporu; sve to je bilo stovreno, moralo je biti ouvano, sve to je bilo steeno moralo je biti sauvano od raspada ili gubitaka. Sve to moe biti izgubljeno nije stvarno, realno, u posedu oveka, njegovo sopstveno; a ono to nije vae sopstveno od koje koristi ono moe biti vama? U mom svetu nita se ne gura, sve se deava samo od sebe. Sva egzistencija, stvarnost je u prostoru i vremenu, ograniena i prolazna. Onaj koji doivljava stvarnost, egzistenciju, je takoe ogranien i privremen. Ja nisam zabrinut bilo za ono "to postoji" ili za onoga "ko postoji"; Ja se drim iznad, gde sam Ja oboje i nita. Osobe koje su posle mnogo napora i ispatanja ispunile svoje ambicije i osigurale vie nivoe iskustva i delovanja, su obino stvarno, istinski, svesne svog stanja; oni klasifikuju ljude u hijerarhijama, lestvicama, rangirajui ih od najniih, neuspenih, do najviih, uspenih, ostvarenih. Za Mene su svi jednaki. Razlike u izgledu, pojavnosti, i izrazu postoje, ali one nisu vane. Upravo kao to oblik zlatnog nakita ne utie na zlato, tako i ovekova sutina ostaje netaknuta. Gde ovaj oseaj jednakosti nedostaje to znai da realnost, Istinitost nije dosegnuta. Samo znanje nije dovoljno, znalac mora biti znano. Panditi i Yogiji mogu znati mnoge stvari, ali od koje je koristi samo znanje, kad Sopstvo nije spoznato? To bi bilo stvarno beskrisno, zloupotreba. Bez znanja, spoznaje, znalca ne moe biti mira. 228

P: Kako osoba, ovek, da spozna znalca? M: Ja vam jedino mogu rei iz Mog sopstvenog iskustva. Kada sam sreo mog Gurua, On Mi je rekao: "Ti nisi ono to smatra o sebi da si. Pronai ono to si. Posmatraj oseaj "ja jesam", pronai svoje istinsko, relano, Sopstvo". Ja sam Ga posluao, zato to sam Mu verovao. Radio sam ono to Mi je rekao. Svo Moje slobodno vreme Ja bih provodio gledajui unutar sebe u tiini. I kakvu je razliku to uinilo! I kako brzo! Trebalo Mi je samo tri godine da spoznam Moju istinsku prirodu. Moj Guru je umro uskoro, ali to nije uinilo nikakvu razliku. Ja sam zapamtio ono to je On rekao i istrajao sam. Plod toga je ovde, sa mnom, u Meni. P: ta je to? M: Ja znam Sebe kakav sam u Realnosti, Istini. Ja nisam niti telo, niti um, niti mentlane sposobnosti. Ja sam iznad svega toga. P: Da li ste Vi samo nita? M: Hajde, budite razumni! Naravno, ja jesam *. Jedino, nisam ono to vi moete misliti o Meni da sam! Ovo vam sve govori. P: To meni nita ne govori. M: Zato to to ne moe biti reeno. Vi morate stei vae sopstveno iskustvo. Vi ste prilagoeni da se bavite sa stvarima, fizikim i mentalnim. Ja nisam stvar, niti ste to vi. Vi niste niti materija, niti enrgija, niti telo, niti um. Jednom kada vi imate letimian pogled sagledavanja vaeg sopstvenog postojanja, Bia, vi neete videti da postoje tekoe da Me razumete. Mi verujemo u tako mnogo stvari po uvenju, rekla-kazala. Mi verujemo u daleke zemlje i ljude u nebesima i paklu, u dobru i zlu, ne-dobru, jer nam je to reeno. Slino tome, nama je reeno o nama samima, naim roditeljima, imenu, poloaju, dunostima... i tako dalje... Mi nikad nismo brinuli da to proverimo. Put ka Istini vodi kroz ruenje lanog. Da bi sruili lano, vi morate preispitati vaa najokorelija, najukorenjenija verovanja. Od ovih verovanja najgore je da verujete da ste telo. Sa telom dolazi svet za svetom - Bog, za kog se pretpostavlja da je stvorio svet i zato poinju strahovi, religije, molitve, rtvovanja, sve vrste sistema, drutvanih - sve da se zatite i potpomognu, podre, deca-ljudi, preplaeni od svojih umova, pameti, sa udovitima svog sopstvenog stvaranja, injenja. Soznajte da ono to ste vi ne moe biti roeno, niti umire, a sa odlaskom straha sva se patnja zavrava. Ono to um stvori, izmisli, to um i razori. Ali realno, Istinito, nije izmiljeno, stvoreno, i ne moe biti uniteno. Drite se onoga nad im um nema mo, snagu. Ono o emu vam govorim nije niti u prolosti, niti u budunosti. Niti je u svakodnevnom ivotu kako on protie u sadanjosti. To je bezvremeno i potpuna bezvremenost toga je iznad uma. Moj Guru i njegove rei: "Ti si Ja" su veno samnom. U poetku sam morao da usmerim svoj um na njih, ali sada je to postalo prirodno i lako. Taka, momenat kada um prihvati rei Gurua kao Istinu i ivi sa njima spontano, prirodno, i u svakom detalju dnevnog ivota je predvorje, prag ostvarenja. Na neki nain to je spasenje verom, ali vera mora biti jaka, intenzivna, i trajna. Meutim, vi ne smete misliti da je vera sama po sebi dovoljna. Vera izraena, ispoljena, u akciji je siguran nain, put, ka ostvarenju. Od svih naina to je najefikasniji. 229

Postoje uitelji koji negiraju veru i veruju samo razumu. Stvarno, to nije vera koju oni negiraju, nego slepo verovanje. Vera nije slepa. To je spremnost da se pokua. P: Nama je reeno da od svih oblika duhovnih praksi, praksa poloaja, stava, samo-svedoenja je najefikasnija. Kako je to u uporeenju sa verom? M: Stav svedoenja je takoe vera; to je vera u samog sebe. Vi verujete da vi niste ono to doivljavate, iskuavate, i vi gledate na sve kao iz distance, iz rastojanja. Nema napora u svedoenju. Vi rzumete da ste vi samo svedok i razumevanje deluje. Vi ne trebate nita vie, samo se seajte, zapamtite, da ste samo svedok. Ako u stanju svedoenja vi pitate sebe: "Ko sam ja?" odgvor odmah dolazi, mada je on bezglasan i tih. Prestanite da budete objekt i postanite subjekt svega to se deava; jednom, kada se okrenete unutar sebe, vi ete pronai sebe i iznad subjekta. Kada ste pronali sebe vi ete uvideti da ste vi takoe iznad objekta, da oboje: i subjekt i objekt postoje, egzistiraju, u vama, a vi niste ni jedno ni drugo. P: Vi govorite o umu, o svedoenju svesnosti iznad uma i o Svevinjem, koji je iznad duhovne svesnosti, probuenosti. Da li Vi mislite da kaete da je ak i probuenost, duhovna svesnost, nerealna, naistinita? M: Sve dok se vi koristite izrazima realno-nerealno, duhovna probuenost, svesnost, je jedina realnost koja moe biti. Ali Svevinji je iznad svih razlika, posebnosti, i na njega se izraz "realan" ne primenjuje, jer u njemu je sve istinito, realno, i prema tome, nema potrebe da bude oznaen na taj nain. On je sami izvor realnosti, on saoptava, donosi, realnost svemu ega se takne. On jednostavno ne moe biti shvaen reima. ak i direktno iskustvo, makoliko uzvieno, samo prua svedoenje, nita vie. P: Ali ko je stovrio svet? M: Univerzalni Um, Chidakash stvara i nestvara sve. Svevinji, Paramakash, donosi realnost svemu to dolazi u postojanje. Rei da je to Univerzalna LJubav moe biti najblie to mi moemo doi do njega reima. Upravo kao LJubav On ini sve realnim, lepim, poeljnim. P: Zato poeljnim? M: Zato da ne? Odakle dolazi sva mona privlanost da ini sve stvorene stvari da odgovaraju jedna drugoj, da spaja ljude zajedno, ako ne od Svevinjeg? Ne izbegavajte elju: jedino vidite da ona tee usmerena u ispravnim kanalima, smerovima. Bez elje vi ste mrtvi. Ali sa niskim eljama vi ste sablast, avet. P: Koje je iskustvo, koje pribliava najblie Svevinjem? M: Ogroman mir i neograniena ljubav. Spoznajte da je sve to postoji istinito, plemenito i lepo u Univerzumu, to sve dolazi od vas, da ste vi sebi izvor i na izvoru svega toga. Bogovi i Boginje koji nadgledaju svet mogu biti najdivnija i najslavnija bia; ipak su svi oni kao prelepo obuene sluge koje objavljuju mo i bogatstvo njihovog Gospodara. P: Kako ovek ostvaruje Stanje Svevinjega? 230

M: Sa odricanjem od svih niih elja. Sve dok ste vi zadovoljni sa niim, vi ne moete imati vie. Sve to vas zadovoljava, vue vas nazad. Dok vi ne ostvarite nezadovoljenje sa svim, njihove tendencije i ogranienost, i ne sakupite vie enrgije u jednu veliku tenju, ak ni prvi korak nije uinjen. S druge strane, integrisanost, sveukupnost, elja za Svevinjim je samo po sebi poziv od Svevinjeg. Nita fiziko ili mentalno ne moe vam dati slobodu. Vi ste slobodni kada jednom shvatite, spoznate, da je vae ropstvo od vaeg sopstvenog injenja, delovanja, i da prekinete da kujete lance, koji vas zarobljavaju, vezuju. P: Kako se ostvaruje vera u Gurua? M: Pronai Gurua, a takoe i verovati u njega je velika srea. To se ne deava esto. P: Da li je to subina koja odreuje? M: Nazivanje to sudbinom vrlo malo objanjava. Kad se to desi. vi ne moete rei zato se to desilo i vi samo prekrivate vae neznanje nazivajui to karmom ili Milou ili Voljom Boga. P: Krinamurti kae da Guru nije potreban. M: Neko vam mora rei o Svevinjoj Realnosti i putu koji vodi ka njoj. Krinamurti nije radio nita drugo. Na neki nain On je u pravu - veina takozvanih uenika, poklonika, ne veruju svojim Guruima; oni Mu nisu posluni i konano Ga naputaju. Za takve uenike bilo bi daleko bolje da oni nemaju Gurue uopte i da se samo okrenu u svoju unutarnjost da dobiju dostvo. Nai ivog Gurua je retka prilika i velika odgovornost. Ove stvari ne smeju se shvatiti olako. Vi ljudi ste spremni da kupite sebi nebesa i zamiljate da e vam to Guru nabaviti za neku cenu. Vi teite da pravite pogodbu nudei malo, ali traei mnogo?? Vi ne varate nokog do sebe same. P: Vama je va Guru rekao da ste Svevinji i Vi ste Mu verovali i radili na tome. ta Vam je donelo to poverenje? M: Recimo da sam bio samo razuman. Bilo bi suludo ne verovati Mu. Kakav bi mogu interes On imao da Me obmanjuje? P: Vi ste rekli ispitivau, pitaocu, da smo mi isto, da smo mi jednaki. Ja to ne mogu da verujem. Poto ja u to ne verujem, od kakve je koristi Vaa tvrdnja za mene? M: Vae neverovanje nije vano. Moje rei su istinite i one e uraditi svoj posao!! Ovo je lepota plemenitog druenja, satsang. P: Samo sedei pored Vas moe li to biti smatrano, karakterisano, duhovnom praksom? M: Naravno. Reka ivota tee. Neke od njenih voda su ovde, ali tako mnogo vode je ve doseglo svoj cilj, okean. Vi znate samo sadanjost. Ja vidim malo dalje u prolost i budunost, i to to ste vi i ta moete biti. Ja ne mogu videti vas drugaije nego kao samog sebe. U samoj prirodi ljubavi je da ne vidi razlike. P: Kako ja mogu ostvariti to da vidim sebe kao to me Vi vidite? 231

M: Dovoljno je ako vi sebe ne zamiljate kao telo. Ta sama ideja "ja sam telo" je tako kobna, nesrena. Ona vas potpuno zaslepljuje za vau realnu, istinitu prirodu. ak ni za trenutak nemojte misliti da ste telo. Nemojte sebi davati ime, niti oblik. U mraku i tiini realnost se pronalazi. P: Ne moram li ja misliti sa izvesnim ubeenjem da ja nisam telo? Gde da pronaem takvo ubeenje? M: Ponaajte se kao da ste potpuno ubeeni u to da niste telo i ubeenje e doi. Kakava je korist samo od rei? Formula, mentalni obrazac, nee vam pomoi. Ali nesebino delovanje, osloboeno od svake zabrinutosti za telo i njegove potrebe e vas odvesti u samo srce Realnosti, Istine. P: Gde u ja dobiti hrabrost da delujem bez ubeenja? M: LJubav e vam dati hrabrost. Kada sretnete nekoga potpuno predivnog, vrednog ljubavi, uzvienog, vaa ljubav i divljenje e vam dati podsticaj, nagon, da delujete plemenito. P: Ne znaju svi da se dive predivnom. Veina ljudi je neosetljiva. M: ivot e ih uiniti da razumeju. Sama teina akumuliranih iskustava dae im oi da vide. Kada vi sretnete vrednog, dostojnog, oveka, vi ete ga voleti i verovati mu i slediti njegov savet. Ovo je uloga ostvarenih ljudi - da daju primer savresntva, drugima, da se dive i da vole. Lepota ivota i karakter je ogroman doprinos za opte dobro. P: Moramo li mi da patimo da bismo napredovali? M: Dovoljno je znati da postoji patnja, da svet pati. Sami po sebi niti zadovoljstvo, niti patnja ne prosvetljuju. Jedino razumevanje da. Jednom kada vi shvatite istinu da je svet pun patnje, da biti roen znai nevolju, katastrofu, vi ete nai snagu i energiju i nagon da idete iznad toga. Zadovoljstvo vas uspavljuje, a bol vas probuuje. Ako vi ne elite da patite, nemojte spavati. Vi ne moete znati sebe samo kroz blaenstvo, jer je blaenstvo sama vaa priroda. Moete se suoiti sa suprotnim, sa onim to vi niste, da biste pronali osloboenje, prosvetljenje.

65. SMIREN UM JE SVE TO VAM TREBA Pitalac: Ja nisam dobro. Oseam se dosta slab. ta da radim? Maharada: Ko nije dobro, vi ili vae telo? P: Moje telo, naravno. M: Jue ste se oseali dobro. ta se osealo dobro? P: Telo. M: Vi ste bili zadovoljni kad je telo bilo dobro, a vi ste bili tuni kad telo nije dobro. Ko je zadovoljan jednog dana, ako tuan sledeeg? P: Um. 232

M: Um je znalac. Ko zna znalca? P: Ne zna li znalac samog sebe? M: Um je nepovezan. Vie puta on je prazan, kao u snu ili nesvesti, ili razonodi, zbunjenosti. Mora postojati neto neprekidno da povee isprekidano. P: Um pamti. Ovo odrava kontinuitet. M: Seanje je uvek delimino, samim tim nepouzdano i prolazno, kratkotrajno. Ono ne objanjava jaki oseaj identiteta, koji proima svesnost, oseaj "ja jesam". Pronaite ta je u korenu toga. P: Ma koliko duboko gledao, ja nalazim samo um. Vae rei "iznad uma" ne daju mi reenje, objanjenje. M: Dok gledate sa umom, vi ne moete otii iznad njega. Da biste otili iznad, vi morate gledati izvan uma i njegovog sadraja. P: U kom pravcu da gledam? M: Svi pravci su unutar uma! Ja vas nisam molio da gledate u bilo kom posebnom pravcu. Samo gledajte van od svega onoga to se deava u vaem umu i dovedite ga do oseanja "ja jesam" "Ja jesam" nije pravac, on je negacija svih pravaca. Konano i "ja jesam" e morati da ide, jer vi nemate potrebu da se zadravate, da pretendejute na onome to je oevidno. Dovoenje uma ka oseanju "ja jesam" samo pomae u okretanju uma izvan svega ostalog. P: Kuda me to sve vodi? M: Kada je um odvojen od svojih preokupacija, zaokupljenosti, on postaje smiren. Ako vi ne uznemiravate ovu smirenost i ostajete u njoj, vi uviate da je ona proeta sa svetlou i ljubavlju koju vi nokada niste poznavali; a ipak vi odmah prepoznajete to kao vau sopstvenu prirodu. Jednom kada proete kroz ovo iskustvo, vi neete biti vie nikad ista osoba; nepokorni um moe prekinuti ovaj svoj mir i unititi viziju, ali on e se sigurno vratiti, ako se odreeni napor uloi; sve do dana kada su sve ograde uklonjene, obmane i vezanosti zavrene i ivot postaje sasvim koncentrisan na sadanjost. P: Kakvu razliku to ini? M: Uma vie nema. Postoji samo ljubav i delovanju. P: Kako u prepoznati to stanje kad ga dosegnem? M: Nee biti straha. P: Okruen svetom punim tajni i opasnosti, kako mogu biti neuplaen, bez straha? M: Vae sopstveno malo telo takoe je puno tajni i opasnosti, ipak vi se ne plaite njega, jer ga smatrate svojim sopstvenim. Ono to vi ne znate jeste da je ceo Univerzum vae telo i vi ne treba da budete uplaeni od njega. Moete rei da imate dva tela; personalno, osobno, i univerzalno. Personalno doe i proe, Univerzalno je uvek sa vama. 233

Celokupna kreacijaje vae univerzalno telo. Vi ste tako zaslepljeni sa onim to je personalno, da vi ne vidite ta je univerzalno. Ovo slepilo nee se zavriti samo po sebi - ono mora biti uklonjeno veto i promiljeno, oprezno. Kada su sve obmane postale razumljive, shvaene, i naputene, vi doseete stanje osloboeno od zabluda i savreno stanje u kome vie ne postoje razlike izmeu personalnog i univerzalnog. P: Ja sam persona i zato ograniena prostorom i vremenom. Zauzimam malo prostora i trajem neko vreme; ja ne mogu ak i da zamislim sebe, da sam vean i sveprisutan, sveproimajui. M: Ipak, i pored svega, vi jeste. Kako vi budete zaranjali duboko u sebe u potrazi za vaom istinskom prirodom, vi ete otkriti da je samo vae telo malo i da je vaa mamorija, seanje, ogranieno, oskudno, kratko, dok je prostrani okean ivota va. P: Samo rei "ja" i "univerzalno" su kontradiktorne, protivrene. Jedna drugu iskljuuju. M: Ne, one se ne iskljuuju. Oseaj identiteta, istovetnosti, proima Univerzum, univerzalno. Tragajte, i vi ete otkriti Univerzalnu Personu, koja ste vi sami i beskrajno, neogranieno, vie. Svakako, uprkos tome, ponite sa ostvarivanjem da je svet u vama, a ne vi u svetu. P: kako to moe biti? Ja samo znam deo sveta. Kako ceo svet moe biti sadran u delu, izuzev kao refleksija, odraz, kao u ogledalu? M: ono to vi kaete je Istina. Vae personalno telo je deo u kome je celina vanredno, udesno, reflektovana, odrana. Ali vi takoe imate i Univerzalno Telo. Vi ak ne moete rei da to ne znate, jer vi doivljavate i vidite to sve vreme. Jedino to vi zovete to "svet" i uplaeni ste od njega. P: Ja oseam moje malo telo i znam ga, dok drugo univerzalnoja ne znam, jedino ga poznajem kroz nauku. M: Vae malo telo je puno tajni i uda koja vi ne znate. Tu je takoe nauka va jedini vodi. Oboje i anatomija i astronomija, opisuju vas. P; ak i ako ja prihvatim vau doktrinu univerzalnog tela kao radnu teoriju, na koji nain to mogu da proverim i od koje je to koristi za mene? M: Znajui sebe kao stanovnika u oba tela vi se neete odrei niega. Sav Univerzum bie vaa briga, interes, svaku ivu stvara vi ete voleti i pomoi najnenije i najmudrije. Nee biti sukoba interesa izmeu vas i drugih. Svaka ekspolatacija, iskoriavanje e prestati potpuno. Vaa svaka akcija bie korisna, svaki pokret e biti blagoslov. P; To je sve veoma primamljivo, ali kako da ja nastavim, postupim, da ostvarim moje univerzalno postojanje? M: Imate dva puta: moete predati svoje srce i um samo-otkrivanju, ili prihvatiti Moje rei i delovati saglsno njima. Drugim reima, ili vi postanite potpuno samo-zainteresovani, ili potpuno ne-samo-zainteresovani. Morate biti ekstremni, ii u krajnost, da boste dosegli Svevinje. P: Kako ja mogu da udim, aspiriram, do takvih visina, mali i ogranien kakav jesam? M: Spoznajte sebe kao okean svesnosti u kome se sve deava. Ovo nije teko. Malo paljivosti, bliskog posmatranja samog sebe, i vi ete videti da nikakav dogaaj, sluaj, nije van vae svesnosti. 234

P: Svet je pun dogaaja koji se ne ponavljaju u mojoj svesnosti. M: ak i vae telo je puno dogaaja koji se ne pojavljuju u vaoj svesnosti. To vas ne spreava da ne proglasite vae telo da nije vae. Vi znate svet tano kao to znate vae telo - pomou vaih ula. Va um je taj koji je odvojio svet izvan vae koe, od sveta unutar i stavio ih u opoziciju. Ovo stvara strah i mrnju i sve bede ivljenja. P: Ono to ja ne pratim, ne razumem, jeste ono to Vi kaete o odlasku iznad svesnosti. Ja razumem rei, ali ne mogu da vizualiziram to iskustvo. Konano, Vi ste i sami rekli da su sva iskustva u svesnosti. M: Vi ste u pravu, ne moe postojati ni jedno iskustvo iznad svesnosti. Ipak, postoji iskustvo samog postojanja. Postoji stanje iznad svesnosti, koje nije nesvesno. Neki zovu to stanje super-svesnost, ili ista svesnost, ili svevinja svesnost. To je probuenost, duhovna svesnost osloboena od subjektno-objektne povezanpsti. P: Ja sam studirao teozofiju i nisam naao nita blisko u onome to Vi govorite. Ja prihvatam da se teozofija bavi samo sa manifestacijom, ispoljavanjem. Ona opisuje Univerzum i njegove stanovnike u velikim, mnogim, detaljima. To obuhvata mnoge nivoe materije i odgovorajue nivoe iskustva, ali to ne ide iznad toga. Ono to Vi kaete ide iznad svakog iskutva. Ako se to ne moe iskusiti, doiveti, zato sav razgovor oko toga? M: Svesnost, mentalna, je isprekidana, puna praznina. Ipak, postoji kontinuitet jedinstvenosti. ta je ovaj oseaj jedinstvenosti kao posledica, ako ne neega iznad, iznad svesnosti? P: Ako sam ja iznad uma, kako mogu da promenim sebe? M: Gde je potreba za menjanjem bilo ega? Um se menja svakako sve vreme, neprestano. Posmatrajte va um nepristrasno, nepasionirano; to je dovoljno da ga smirite. Kad je on smiren vi moete ii iznad njega. Nemojte ga drati zauzetim sve vreme. Zaustavite ga - i samo budite. Ako mu vi date da se odmori, on e biti doveden u red i ponovo dobiti svoju istotu i snagu. Neprestano miljenje ini ga propadljivim. P: Ako je moje istinsko bie uvek samnom, kako to da sam ja nesvestan toga, da ja to ne znam? M: Zato to je vrlo suptilno, prefinjeno, a va um je grub, pun grubih misli i oseanja. Smirite i proistite, razjasnite va um, i vi ete znati sebe onakvim kakvi ste. P: Da li mi je potreban um da bih znao sebe? M: Vi sye iznad uma, ali vi znate sa vaim umom. Oevidno je da irina, dubina i karakter znanja zavise od instrumenta koji koristite. Poboljajte va instrument i vae znanje e se poboljati. P: Da bih znao savreno, potreban mi je savren um. M: Smiren um je sve to vam treba. Sve drugo e se desiti ispravno, onako kako treba, kada je jednom va um smiren. Kao kad se Sunce raa i ini svet aktivnim, tako ini i samo-probuenost, duhovna svesnost, utiui na promene u umu. U svetlosti tiine, smirenosti i stabilne, ustaljene samo-probuenosti unutarnje energije se bude i ine uda bez ikakavog napora, sa vae strane. 235

P: Vi hoete da kaete da je najvei, glavni, rad uinjen sa neradom, neaktivnou? M: Tano tako. Morate da razumete da ste vi storeni za prosvetljenje, da vam je ono sueno. Saraaujte sa vaom sudbinom, nemojte ii protiv nje, nemojte to spreavati. Dozvolite tome, prosvetljenju, da se ispuni. Sve to vi treba da radite jeste da posvetite panju preprekama koje su stovrene od vaeg luckastog, budalastog, uma.

66. SVO TRAGANJE ZA SREOM JE BEDA Pitalac: Doao sam iz Engleske i na putu sam za Madras. Tamo u sresti mog oca i mi emo ii kopnom za London. Studiram psihologiju, ali jo ne znam ta u raditi kad dobijem diplomu. Mogao bih da pokuam industrijsku psihologiju, ili psihoterapiju. Moj otac je glavni lekar, ja mogu da sledim istu liniju. Ali ovo ne iscrpljuje moja interesovanja. Postoje izvesna pitanja koja se ne menjaju sa vremenom. Ja shvatam da vi imate neke odgovore na takva pitanja i to me je navelo da doem da Vas vidim. Maharada: Ja se pitam da li sam Ja pravi ovek da odgovorim na vaa pitanja. Ja znam malo o stvarima i ljudima. Ja znam jedino da Ja jesam, i da mnogo takoe i vi znate. Mi smo jednaki. P: Naravno, ja znam da ja jesam. Ali ja ne znam ta to znai. M: Ono to vi smatrate da je "ja" i "ja jesam" niste vi. Znati da vi jeste je prirodno, znati ta ste vi je rezultat veeg istraivanja. Vi ete morati da ispitate itavo polje svesnosti i da idete iznad toga. Zbog toga morate nai pravog uitelja i stvoriti stanja potrebna za otkrivanje, spoznavanje. Generalno govorei, postoje dva puta: spoljanji i unutarnji. Bilo da vi ivite sa nekim ko zna Istinu i pokoravate se potpuno njegovom vostvu i oformljujuem uticaju, ili vi tragate za unutarnjim vostvom i sledite vae unutarnje svetlo, bilo gde da vas povede. U oba sluaja vae personalne elje i strahovi moraju izostati, nestati. Vi uite ili pomou bliskosti Gurua, ili istraivanjem, pasivno ili aktivnim nanom. Vi ili doputate da budete voeni rekom ivota i ljubavi koje predstavlja va Guru, ili vi inite vae sopstvene napore, voeni vaom unutarnjom zvezdom. U oba sluaja vi morate ii napred, morate biti ozbiljni, iskreni. Retki su ljudi koji su sretni da nau nekoga vrednoga od povrenja i ljubavi. Mnogi od njih moraju ii tekim putem, putem inteligencije i razumevanja, razlikovanja dobrog od loeg, i nevezanosti, viveka - vairagya. Ovaj je put otvoren svima. P: Meni je drago to sam doao ovde, mada odlazim sutra, jedan razgovor sa Vama moe da utie na ceo moj ivot. M: Da, jednom kad kaete: "Ja elim da pronaem Istinu", sav va ivot e biti duboko proet time. Sve vae mentalne i fizike navike, oseanja i emocije, elje i strahovi, planovi i odluke e pretrpeti najradikalnije, najkorenitije, promene. P: Jednom kada ja usmerim, pripremim moj um da pronae Istinu, Realnost, ta treba da radim nakon toga? M: To zavisi od vaeg temperamenta. Ako ste vi ozbiljni, iskreni, bilo koji put da izaberete, odvee vas do vaeg cilja. Ozbiljnost je onaj odluujui faktor. 236

P: ta je izvor ozbiljnosti? M: To je samonavodei instinkt, tenja za domom. njim se ptica vraa u gnezdo i riba u planinskom toku vraa se tamo gde je bila roena. Seme se vraa zemlji, kada je plod sazreo. Sazrevanje je sve. P: A ta e dati meni da sazrim? Da li mi je potrebno iskustvo? M: Vi ve znate svo iskustvo koje vam je potrebno, jer da je drugaije, vi ne biste doli ovde. Vi ne treba vie nita da skupljate, ve pre vi morate da idete iznad iskustva. Koji bilo napor da uinite, bilo koji metod, sadhanu, da sledite, to e samo stvoriti vie iskustva, ali vas nee odvesti iznad. Niti e vam itanje knjiga pomoi. One e obogatiti va um, proiriti vae znanje, ali osobu koja ste vi - nee dotaknuti. Ako vi oekujete neke koristi, beneficije, od vaeg traganja, materijalne, mentalne ili spiritualne, vi ste promaili sutinu. Istina ne donosi prednosti materijalno-mentalne. Ona vam ne daje vii status u drutvu, niti mo nad drugima; sve to dobijete je Istina i sloboda od lanog. P: Sigurno Vam Istina daje mo da pomognete drugima. M: To je samo matanje, imaginacija, meutim plemenita! U sutini, uistinu, vi ne pomaete drugima, jer ne postoje drugi. Vi delite ljude u plemenite i zle, ne plemenite, i vi molite plemenite da pomognu neplemenitim. Vi delite, vi vrednujete, procenjujete, vi sudite i osuujete - u ime Istine - vi je unitavate. Vaa sama elja da formuliete Istinu je negira, zato to ona ne moe biti sadrana u reima. Istina moe biti izraena samo pomou negiranja lanog - u delovanju. Zato vi morate otkriti lano kao lano putem razluivanja, viveka, i odrei se toga, vairagya. Odricanje od lanog je oslobaajue i energizirajue. To postavlja otvoren put ka savrenstvu. P: Kad u znati da sam otkrio Istinu? M: Kada se ideja "ovo je Istina", "ono je Istina" ne raa, ne pojavljuje. Istina ne afirmie sebe, ona je u vienju lanog kao lanog i odrie ga se. Beskorisno je tragati za Istinom, kada je um slep za lano. On mora biti oien od lanog potpuno, pre nego to Istina moe da se rodi, osvane u njemu. P: Ali ta je lano? M: Svakako, ono to nema postojanje je lano. P: Na ta vi mislite s tim - nemati postojanje? Lano je tu otro kao ekser. M: Ono to protivrei sebi nema postojanje. Ili ono ima samo trenutno postojanje, to dolazi na isto, da nema postojanje. Jer, ono to ima poetak i kraj nema sredinu. To je uplje. To ima samo ime i oblik dovijen od uma, ali ono nema ni supstance, biti, ni sutine. P: Ako sve to prolazi nema postojanje, onda i Univerzum takoe nema postojanje. M: Ko je ikad to negirao? Naravno, Univerzum nema postojanje. P: ta ima? 237

M: Ono to ne ovisi za svoje postojanje, egzistenciju, ono to se ne raa kad se Univerzum raa, niti zalazi kad Univerzum zalazi, nestaje; ono to ne treba nikakav dokaz, ali donosi realnost svemu to dotakne. Priroda je lanog da se ono pojavi realno za neko vreme. Moe se rei da Istina postaje otac lanom. Ali je lano ogranieno u vremenu i prostoru i podvrgnuto je okolnostima. P: Kako da se oslobodim lanog, a sauvam realno? M: Kojom svrhom? P: Da bi iveo bolji, zadovoljniji ivot, sveobuhvatan i srean. M: Sve to je um zamislio mora biti lano, jer je to na putu da bude relativno i ogranieno. Realno je nepojmljivo i ne moe biti upotrebljeno za neku svrhu. To mora biti eljeno za svoju sopstvenu korist, cilj, duhovni cilj. P: Kako mogu da elim nezamislivo? M: ta je drugo vredno elje? Uistinu, realno ne moe biti eljeno kao to se stvar eli. Ali vi moete videti nerealno kao nerealno i opisati ga, odbaciti ga. Odbacivanje lanog je ono to otvara put ka istini. P: Razumem, ali kako to izgleda svakodnevno, u svakodnevnom, stvarnom ivotu? M: Samo-zainteresovanost, ego-centrinost i samo-brinost, lini interes, su ie lanoga. Va dnevni ivot vibrira, pulsira, izmeu elje i straha. Posmatrajte ga paljivo i vi ete videti kako um uzima, stvara, bezbrojna imena i oblike, kao reka koja penua meu kamenjem. Uite u trag svakoj akciji do njenog sebinog motiva i gledajte na motiv usredsreeno dok se on ne rastopi. P: Da bi iveo ovek mora da pazi na sebe, mora da zarauje novac za sebe. M: Vi ne morate da zaraujete za sebe, ali vi moda morate da to radite - za enu ili dete. Vi moda morate da radite u korist drugih. ak i samo biti iv moe biti rtvovanje. Nema potrebe da bilo ko bude sebian. Odbacite svaki sebian, koristoljubiv motiv im ga spazite i vi ne treba da tragate za Istinom. Istina e vas nai. P: Postoji minimum potreba. M: Nisu li se one snabdevale odkako ste bili zaeti? Odustanite od ropstva samo-zabrinutosti i budite ono to ste - inteligencija i ljubav u akciji. P: Ali ovek mora da preivljava. M: Vi ne moete pomoi preivljavanju! Realno, vi ste bezvremeni i iznad roenja i smrti. A telo e preiveti, opstati, onolio dugo koliko je potrebno. Nije vano da ono treba da traje, ivi dugo. Pun, ispunjen ivot je bolji nego dug ivot. P: Ko je rekao ta je ispunjen ivot? To zavisi od mog kulturnog porekla. M: Ako vi tragate za realnou vi se morate osloboditi od svakog porekla, od svih kultura, od svih obrazaca miljenja i oseanja. ak i sama ideja da ste ensko ili muko, ili ak ovek, treba da bude naputena. Okean ivota sadri sve, ne samo ljude. Dakle, pre svega, napustite sve samoidentifikacije, prestanite da mislite o sebi kao takvom i takvom, tom i tom, ovom i onom. Napustite sve samo-zabrinutosti; nemojte brinuti o vaem blagostanju, materijalnom ili spiritualnom, 238

napustite svaku elju, grubu ili suptilnu, prefinjenu, prestanite da mislite o postignuu bilo koje vrste. Vi ste potpuni ovde i sada, vi ne trebate apsolutno, potpuno nita. Ali to ne znai da vi morate biti bez pameti i ludo odvani, rasipni ili nezainteresovani; samo osnovna uznemirenost za sebe mora nestati. Vama treba neto hrane, odee i zaklon, krov za vas i vae, ali ovo nee stvarati probleme sve dok se pohlepa ne smatra potrebom. ivite u skladu sa stvarima onakvim kakve su, a ne kako ih vi zamiljate. P: ta sa ja ako nisam ovek? M: Ono to vas navodi da mislite da ste ovek, nije ovek. To je bezdimenzionalna taka svesnosti, svesno nita; sve to vi moete rei o sebi samom je: "JA JESAM". Vi ste isto postojanje svesnost, probuenost - blaenstvo. Shvatite da je kraj svom traganju. Vi dolazite do tog zakljuka kad vi uvidite da sve to mislite o sebi da ste je samo imaginacija, matanje, i stojite povueno u istoj svesnosti duhovnoj, od prolaznog kao prolaznog, zamiljenog kao zamiljenog, nestvarnog kao nestvarnog. To nije uopte teko, ali je potrebna nevezanost. Prianjanje uz lano je ono to ini da se Istina teko moe videti. Jednom kada razumete, shvatite, da lano treba vreme, a to treba vreme je lano, bi ste blie Realnosti, koja je bezvremena, uvek u sadanjosti. Venost u vremenu je samo ponavljanje, kao kretanje asovnika. Ono tee od prolosti u budunost veno, prazna veitost. Realnost je ono to ini sadanjost tako vitalnom, tako razliitom od prolosti i budunosti; koje su samo mentalne. Ako je vama potrebno vreme da spoznate neto, to mora biti lano. Realno, Istina je uvek sa vama; vi ne treba da ekate da biste bili ono to jeste. Samo vi ne smete dozvoliti vaem umu da ide van vas u potragu. Kada vi elite neto, pitajte sebe: da li ja stvarno to trebam? Ako je odgvor ne, onda samo to napustite. P: Da li moram biti srean? Ja mogu da ne trebam neto, neku stvar, ali ako me ona ini srenim, ne bi li trebalo da je se doepam? M: Nita vas ne moe uiniti srenijim od vas samih, od onog to ste vi. Svo traganje za sreom je beda i vodi veoj bedi. Jedina srea vredna pomena je prirodna srea svesnog postojanja. P: Da li mi je potrebno puno iskustva pre nego to mogu da dosegnem tako visoke nivoe svesnosti? M: Iskustvo ostavlja samo seanje iza sebe i dodaje na breme, koje je i onako dovoljno teko. Vi ne trebate vie iskustva. Prola iskustva su dovoljna. A ako vi oseate da ih trebate jo, pogledajte u srca ljudi oko vas. Vi ete nai varijetet, raznolikost, iskustava, kroz koja vi ne biste mogli da proete ni za hiljadu godina. Uite iz patnji drugih i spasite sebe vaih sopstvenih. Iskustvo nije ono to vam treba, ve sloboda od svakog iskustva. Nemoje biti pohlepni za iskustvom. Vi ne trebate ni jedno. P: Da li ste Vi proli kroz Vaa iskustva? M: Stvari, dogaaju se deavaju oko Mene, ali Ja ne uzimam udela u njima. Jedan dogaaj postaje iskustvo jedino kad sam Ja emocionalno ukljuen, povezan. Ja sam u stanju koje je potpuno, koje ne traga za tim da unapredi sebe. Od koje je korsiti iskustvo za Mene? P: oveku je potrebno znanje, obrazovanje. M: Da biste se bavili stvarima, znanje o stvarima je potrebno. Da biste kontaktirali sa ljudima, vama je potrebno sagledavanje, pronicljivost, simpatija, saoseanje. Da biste se bavili sobom, ne treba vam nita. Budite ono to jeste: svesno bie, postojanje, i ne budite izvan sebe. P: Univerzitetsko obrazovanje je najkorisnije. 239

M: Bez sumnje, ono vam pomae da se zaradi za ivljenje. Ali to vas ne ui kako da se ivi. Vi ste student filozofije. To vam moe pomoi u nekim situacijama. Ali moete li vi iveti od filozofije? ivot je vredan imena samo kada on reflektuje, odraava, Realnost u akciji. Ni jedan univerzitet nee vas nauiti kako da ivite, tako da kada vreme umiranja doe, vi moete rei: iveo sam dobro, nemam potrebe da ivim ponovo. Veina od nas umire elei da moe iveti ponovo. Koliko mnogo uinjenih greaka, toliko mnogo ostaje neuraeno. Veina ljudi vegetira, ali ne ivi. Oni samo skupljaju iskustva i obogauju svoju memoriju. Ali iskustvo je negiranje Realnosti, koja nije ni ulna, niti konceptualna, pojmovna, niti od tela, niti od uma, mada ona ukljuuje i prevazilazi oboje, i jedno i drugo. P: Ali iskustvo je najkorisnije. Iskustvom vi uite da ne dotaknete plamen. M: Ja sam vam ve rekao da je znanje najkorisnije u bavljenju sa stvarima. Ali vam ono ne kae kako da se odnosite sa ljudima i samim sobom, kako da ivite ivot. Mi ne govorimo o vonji kola, ili zaraivanju novca. Za ovo vi trebate iskustvo. Ali za bie svetla unutar vas materijalno znanje nee vam pomoi. Vama je potrebno neto mnogo vie, intimnije i dublje nego razmiljajue znanje, da budete svoji u istinskom smislu rei. Va unutarnji mir i radost morate zasluiti. To je mnogo tee nego zaraivati novac. Ni jedan univerzitet vas ne moe nauiti da budete svoji. Jedini nain je sa praksom. Odmah ponite da budete svoji. Odbacite sve ono to vi mislite i idite uvek dublje, mnogo dublje. Upravo kao to ovek kopajui bunar odbacuje sve ono to nije voda, dok ne dosegne leite vode u sloju, tako i vi morate ukloniti ono to nije vae sopstveno, dok nita ne ostane za to se um moe zakaiti. Vi niste ak ni ljudsko bie. Vi jednostavno jeste iskra, taka duhovne svesnosti, koegzistirajua sa vremenom i prosotorm i iznad njih, konani uzrok, sama po sebi bezuzrona. Ako me pitate: "Ko ste vi?" moj odgvor bi bio: "Nita posebno. Ipak, Ja jesam". P: Ako Vi niste nita posebno, onda morate biti univerzalni, opti. M: ta je biti univerzalan - ne kao koncept, ve kao nain ivljenja? Ne odvajati, ne suprotstavljati se, ali razumeti i volesti sve sa im ste u kontaktu, je iveti univerzalno. Biti sposoban rei istinito: ja sam svet, svet je moj, ja sam u domu u svetu, svet je moj sopstveni. Svaka egzistencija je moja egzistencija, postojanje, svaka svesnost je moja svesnost, svaka patnja je moja patnja i svaka radost je moja radost - to je univerzalan ivot. Ipak, moje realno postojanje, i vae takoe, je iznad Univerzuma i otuda, iznad kategorija posebnog i univerzalnog. Ono je ono to jeste, potpuno samosadrano, samostalno i nezavisno. P: Mislim da je to teko razumeti. M: Vi morate sebi dati vremena da biste razmislili o ovim stvarima. Stari ljebovi, vijuge, moraju biti izbrisani u vaem mozgu, bez formiranja novih. Vi morate spoznati sebe kao nepokretnog, stabilnog, ispod i iznad pokretnog tihog svedoka svega to se deava. P: Da li to znai da moram odustati od svih ideja aktivnog ivota? M: Ne, uopte. Bie enidbe, bie dece, bie zaraivanja novca da bi odrali, izdravali, porodicu; sve ovo e se desiti u prirodnom toku dogaaja, jer se sudbina mora ispuniti, vi ete proi kroz to bez otpora, suprotstavljanja, suoavajui se sa zadacima kako oni dolaze, paljivo, i temeljno, i za male i za velike stvari. Ali glavno ponaanje, stav, bie srdano nevezivanje, ogromna dobra volja, bez oekivanja za uzvraanjem, stalno davanje bez traenja. U braku vi niste ni susprug, ni supruga; vi ste ljubav izmeu njih dvoje. Vi ste jasnoa i dobrota, koja ini sve smirenim, sreenim i srenim. To vam moe izgledati maglovito, nejasno, ali ako malo razmisite, vi ete videti da je mistiko, tajanstveno, najpraktinije, jer ono ini va ivot kreativno srenim. Vaa svesnost se 240

proirila do visoke dimenzije, odakle vi vidite svet i sve mnogo jasnije i sa veim intenzitetom. Vi shvatate da je osoba koja ste vi, postala pri roenju, i koja e nestati pri smrti, privremena i lana. Vi niste senzualna, ulna, emocionalna i intelektualna osoba, zgrabljena eljama i strahovima. Pronaite vae istinsko, realno, postojanje, bie. Ko sam ja? je fundamentalno, temeljno pitanje svih filozofija i psihologija. Idite u to duboko.

67. ISKUSTVO NIJE REALNO Maharada: Tragalac je onaj koji je u potrazi za samim sobom. Uskoro on otkriva da on ne moe biti svoje telo. Jednom kada ubeenje: "ja nisam telo" postane tako dobro utemeljeno, prihvaeno, da on ne moe vie da osea, misli i deluje za i u korist samo tela, on e lako otkriti da je on univerzalno bie, postojanje, koje zna, deluje, da je u njemu i kroz njegaceo univerzum roen, svestan i aktivan. Ovo je srce problema. Ili ste vi telesno svesni i rob okolnosti, ili ste univerzalno svesni - i u potpunoj kontroli svakog dogaaja. Ipak svesnost, individualna ili univerzalna, nije Moje istinsko boravite; Ja nisam u tome, to nije Moje, nema "mene" u tome. Ja sam iznad, mada nije lako objasniti kako neko moe biti niti svestan, niti nesvestan, ali jednostavno iznad. Ja ne mogu rei da sam u Bogu ili Ja sam Bog; Bog je univerzalna svetlost i ljubav; univerzalni svedok; Ja sam ak i iznad univerzalnog. Pitalac: U tom sluaju Vi ste bez imena i oblika. Kakava ste Vi vrsta bia, postojanja? M: Ja sam ono to jesam, niti sa oblikom, niti bez oblika, niti svestan, niti nesvestan. Ja sam izvan svih tih kategorija. P: Vi imate pristup: ni ovo - ni ovo, neti - neti. M: Ne moete Me pronai samo sa negiranjem. Ja sam isto toliko nita kao, i sve. Niti oboje, niti bilo ta. Ove definicije vae za Gospoda Univerzuma, ne za Mene. P: Da li Vi nameravate da kaete da ste Vi jednostavno nita. M: Oh, ne! Ja sam potpun i savren. Ja sam bezpoetnost postojanja, znanost znanja, punina sree. Ja se ne mogu smanjiti na prazninu, Vi me ne moete redukovati na nitavilo! P: Ako ste Vi iznad Rei, o emu emo mi razgovarati? Metafiziki govorei, ono to Vi govorite odraava jedinstvo; ne postoji unutarnja protivrenost. Ali ne postoji hrana, razumevanja, za Mene u onome to Vi kaete. To je tako potpuno iznad mojih bitnih potreba. Kada Ja molim za hleb, Vi mi dajete dragulje. Oni su lepi, bez sumnje, ali ja sam gladan. M: To nije tako. Ja vam nudim tano ono to vi trebate - probuenje. Vi niste gladni i vama ne treba hleb. Vama treba prekidanje, prestanak, odricanje, odvezivanje, nevezanost. Ono to vi verujete da vam treba, nije ono to vam treba. Vau istinsku potrebu Ja znam, a ne vi. Ja sam - vae prirodno stanje. Bilo ta drugo da vi mislite je iluzija, obmana, i jedna prepreka. Verujte Mi vi ne trebate nita drugo sem da budete ono to jeste. Vi zamiljate da ete poveati vau vrednost, sa sticanjem, materijalnog. To je kao kad bi zlato zamiljalo da e ga jedno dodavanje bakra poboljati. Eliminisanje, odstranjivanje, i proienje, odricanje, svesno, od svega to je strano vaoj prirodi je dovoljno. Sve ostalo je uzalud. 241

P: Lake je rei nego uraditi. ovek dolazi kod vas sa bolom u stomaku, a Vi mu savetujete da izbljuje svoj stomak. Naravno, bez uma ne bi bilo problema. Ali um je tu najopipljiviji. M: Um je taj koji vam kae da je um tu. Ne budite obmanuti. Svi beskonani, mnogobrojni, argumenti o umu su samo proizvodi samog uma, za njegovu sopstvenu zatitu, kontinuitet, produenje i irenje. Prazna je upornost smatrati da vas spirale, vijuganje, i grevi, pulziranje, uma mogu dovesti iznad njega. P: Ser, gospodine, ja sam jedan ponizan tragalac, dok ste Vi Svevinja Realnost sama. Sada tragalac prilazi Svevinjem da bi bio prosvetljen. ta ini Svevinji? M: Sluajte ono to nastavljam da vam govorim i ne kreite se izvan toga. Mislite o tome sve vreme, i o niem drugom nemojte misliti. Uspevajui u tome dovoljno daleko napustite sve misli, ne samo one o svetu nego i o sebi takoe. Budite iznad svih misli, u tiini sutinske probuenosti, duhovne svesnosti. To nije napredak, progres, jer ono do ega ste doli je ve tu u vama, eka na vas. P: Dakle Vi kaete da bih trebao da pokuam da zaustavim miljenje i budem strpljiv, stabilan u ideji: "JA JESAM". M: Da, i bilo koje misli da vam dou u vezi sa "JA JESAM", ispraznite ih od svakog znaaja, i ne obraajte panju na njih. P: Susreo sam mnogo mladih ljudi, koji su doli sa Zapada i uvideo da postoji bazina, osnovna razlika, kad uporedim njih sa Indijcima. Izgleda kao da je njihova psiha antahkarana razliita. Koncepti kao to su Sopstvo, Realnost, isti um, univerzalna svesnost - Indijski um prihvata lako. Oni zvue njima prisno i slatkog su ukusa. Zapadnjaki um ne odgovara na to ili ih ak odbija. On konkretizuje i eli da ih koristi odmah u slubi prihvaenih, priznatih vrednosti. Ove vrednosti su esto personalne: zdravlje, dobrobit, prosperitet, ponekad su one socijalne - bolje drutvo, sreniji ivot za sve; sve su povezane sa svetovnim problemima, personalnim ili impersonalnim, bezlinim. Druga tekoa je kad sluajno, vrlo esto, u razgovoru sa Zapadnjacima vidite da je njima iskustvo sve - jer oni ele da iskuse hranu, pie, ene, umetnost i putovanja, tako isto oni ele i da iskuse Yogu, ostvarenje i osloboenje. njima je to samo jo jedno drugo ikustvo, da bi ga imali kao upseh. Oni smatraju da takvo iskustvo moe biti kupljeno i oni se pogaaju o ceni. Kad se neki Guru kotira, ceni, suvie visoko u uslovima vremena i napora, oni idu drugome koji nudi blae uslove, oigledno vrlo lake, ali zasnovane na neispunjavajuim uslovima. To je stara pria nerazmiljanja sivog majmuna kad uzme lek. U ovom sluaju to nije razmiljanje o svetu, "naputanju svakog samo-identifikovanja", "gaenja svake elje", "postojanje savrenog celibata", itd. Prirodno postoji iroka prevara koja se deava na svim nivoima i rezultati su nitavni. Neki Gurui iz iste desperacije, oajanja, naputaju svu disciplinu, ne propisuju uslove, savetuju beznapornost, prirodnost, jednostavno ivljenje u pasivnoj svesnosti, bez ikakavog uslova ponaanja "mora se" ili "ne mora se". A postoje mnogi uenici, poklonici, ija ih prola iskustva dovode do toga da ne vole, ne paze sebe same tako ravo da oni ne ele da paze na sebe. Ako oni nisu ispunjeni gaenjem, oni su u dosadi. Oni su prezasieni od samo-znanja, samo-pouzdanja, oni ele neto drugo. M: Dopustimo im da ne misle na sebe, ako oni to ne ele. Neka oni ostanu sa Guruom, neka ga gledaju, misle na njega. Uskoro e oni iskusiti vrstu blaenstva, sasvim novog, nikad doivljenog ranije, izuzev, moda u detinjstvu. Iskustvo je tako oigledno novo, da e privui njihovu panjui stvoriti interesovanje. Jednom kada se interesovanje pokrene, probudi, prava primena e slediti. 242

P: Ovi ljudi su vrlo kritini i sumnjiavi. Oni ne mogu da budu drugaiji, jer su proli kroz mnogo uenja i mnogo razoarenja. S jedne strane oni ele iskustvo, s druge oni ne veruju u njega, sumnjaju. kako im prii, jedino Bog zna?! M: Istinsko razumevanje i ljubav e dospeti do njih. P: Kada oni imaju neko duhovno iskustvo, nova tekoa se pojavljuje. Oni se ale da iskustvo ne traje, da ono doe i ode na sluajan, iznenadan, nain. Drei vrsto sladoled na tapiu oni ele da ga liu celo vreme. Iskustvo, makoliko uzvieno, produhovljeno, nije realna, istinska stvar. Po svojoj samoj prirodi ono dolazi i odlazi. Samo-realizacija nije aktivacija, sticanje bogatstva. Ona je vie iznad, od prirode razumevanja. Jednom kad ona doe, prispe, ne moe biti izgubljena. S druge strane svesnost mentalana je promenljiva, koja tee, podvrgava se promenama od moment do momenta. Nemojte se vezivati, vrsto drati za svesnost, mentalnu, i njen sadraj. Svesnost zadrava, prekida, nestaje. Pokuati ovekoveiti bljesak razumevanja, sagledavanja, ili eksploziju sree je destruktivno, razorno, za onoga ko eli da sauva. Ono to doe moe otii. Veito, stalno, je iznad svih dolaenja i odlaenja. Idite do korena svakog iskustva, do oseaja postojanja, biti. Iznad postojanja, biti, i ne-postojanja boravi ogromnost realnog, istinitog. Pokuavajte i pokuavajte neprestano. P: Da bi verovao oveku je potrebna vera. M: Mora prvo postojati elja. Kad je elja, udnja jaka, voljnost, spremnost da se pokua e doi. Vama ne treba osiguranje uspeha, kada je udnja, elja, jaka. Vi ste spremni da se odate riziku. P: Jaka elja, jaka vera - to dolazi na isto. Ovi ljudi ne veruju ak ni njihovim roditeljima ili drutvu, ili ak sebi samima. Sve to oni dotaknu pretvara se u pepeo. Dajte njima jedno iskustvo potpuno istinito, nesmunjivo, iznad dokazivanja, raspravljanja uma, i oni e vas pratiti do kraja sveta. M: Ali ja i ne radim nita drugo! Neumorno ja usmeravam njihovu panju ka jednom neprotivurenom, nepobitnom faktoru - koji je postojanje. Budui da ne treba dokaza - on dokazuje sve ostalo. Ako oni samo idu duboko u faktor postojanja i otkriju ogormnost slave, kojoj su "ja jesam" vrata, kapija, i prou vrata i odu iznad, njihov ivot e biti pun svetlosti i sree. Verujte mi, potreban napor nije nita kad se uporei sa otrovenjem, spoznajom, koja se dobija, koja dolazi s tim. P: Ono to vi kaete je uredu. Ali ti ljudi niti imaju poverenja, niti strpljenja.ak i kratak napor ih umara. Zaista je patetino, dirljivo, gledati ih kako pipaju naslepo, a ipak ne mogu da se oslone, pridre, na pomauu ruku. Oni su u osnovi tako divni ljudi, ali potpno zbunjeni.Ja sam im rekao: vi ne moete doi do istine vaim sopstvenim uslovima, pojmovima. Morate prihvatiti uslove, stanja. Ovo je njihov odgovor: neke emo uslove prihvatiti, a neke neemo. Prihvatanja ili neprihvatanja su povrna i sluajna, nebitna; realnost je u svemu; mora postojati put za sve da koraaju - bez obavezujuih uslova. M: Postoji takav put, otvoren svakome na svakom nivou, u svakom koraku ivota. Svako je svestan sebe. Produbljenje i proirenje samo-svesnosti, probuenosti je kraljevski put. Nazovite to svesnou, paljivou, ili svedoenjem, ili jednostavno panjom - to je sve. Niko nije nesazreo za to i niko ne moe pasti, biti razoaran. Ali naravno, vi ne moete biti samo budni, oprezni. Vaa paljivost mora ukljuiti takoe i um. Svedoenje je u poetku probuenost svesnosti i njeno kretanje. 243

68. TRAGAJTE ZA IZVOROM SVESNOSTI Pitalac: Govorili smo prethodnog dana o putevima modernog Zapadnjakog uma i tekoi koju on ima u podvrgavanju, predaji moralu i intelektualnoj disciplini Vedante. Jedna od prepreka lei u preokupiranju, zabrinutosti mladih Evropejaca i Amerikanaca sa katasrofalnim stanjem sveta i hitnoj potrebi da se to dovede u red. Oni nemaju stropljenja sa ljudima, kao to ste Vi koji propovedate lino usavravanje kao preduslov za poboljanje sveta. Oni kau da to niti je potrebno, niti je mogue. oveanstvo je spremno za promenu sistema - socijalnih, ekonomskih, politikih. Svetske vlade, svetska policija, svetsko planiranje i abolicija, ukidanje, od svih fizikih i ideolokih barijera; ovo je dovoljno, nikakava personalna transformacija nije potrebna. Bez sumnje, ljudi stvaraju, oblikuju drutvo, ali takoe drutvo stvara ljude. U ljudskom drutvu ljudi e biti humani, oveni, pored toga, nauka daje, obezbeuje odgovore na mnoga pitanja, koja su ranije, odn. do skora bila u domenu religije. Maharada: Bez sumnje, stremljenje za poboljanjem sveta je najdostojnije hvale nastojanje. Uinjeno nesebino, ono proiava, razbistrava um i proiava srce. Ali uskoro e ovek spoznati da on sledi, goni fatamorganu, varku. Lokalno, mesno, i privremeno poboljanje je uvek mogue i ostvarivalo se neprestano pod uticajem velikih kraljeva ili uitelja; ali bi to uskoro dolo do kraja, ostavljajui oveanstvo u novom ciklsu bede. U prirodi svake manifestacije, ispoljavanja, jeste da se dobro i loe smenjuju meusobno u jednakoj meri. Istinsko utoite je jedino u nemanifestovanom. P: Da li Vi savetujete beanje? M: Sasvim suprotno, jedini put ka renoviranju, obnovi, tei kroz transformaciju, destrukciju. Vi morate pretopiti stari nakit u zlato bez oblika, pre nego to formirate novi nakit. Jedino ljudi koji su otili iznad sveta mogu preokrenuti svet. To se nikada ne deava drugaije. Retki koji su uticali, pomagali, due vreme, iji je uticaj bio dugotrajniji bili su svi poznavaoci, znalci, realnosti, Istine. Dostignite njihov nivo, i tek onda govorite o pomaganju svetu. P: Nisu reke i planine te kojima mi elimo da pomognemo, nego ljudi. M: Svet u sutini nije lo, ve je lo zbog ljudi, koji ga takvim ine. Idite i zamolite ih da se lepo vladaju. P: elja i strah ine da se ponaaju kako se ponaaju. M: Tano. Sve dok je ljudsko ponaanje pod dominacijom, gospodarenjem, elje i straha, ne postoji mnogo nade. A da bi znali kako prii ljudima efikasno, svrsishodno, vi morate sebe osloboditi od svake elje i straha. P: Neke osnovne elje i strahovi su neizbeni, kao to su one povezane sa hranom, seksom, i smru. M: To su potrebe, i kao potrebe, i njih je lako zadovoljiti. P: ak i smrt je potreba? 244

M: Ako ste iveli dug i plodonosan ivot vi oseate potrebu da umrete!?! Jedino kad su pogreno primenjeni, elja i strah su destruktivni. Na svaki nain eleti ispravno, a plaiti se pogrenog. Ali kad je ljudska elja pogrena, kada ljudi ele lano, a plae se od onoga to je ispravno, oni stvaraju haos i beznae, oaj. P: ta je ispravno, a ta je pogreno? M: Relativno uslovno, ono to prouzrokuje patnju je pogreno, ono to olakava patnju je ispravno. Apsolutno, konano, ono to vas vodi nazad realnosti, istini, je ispravno, a ono to pomrauje, gasi, Istinu, Realnost, je pogreno. P: Kada mi govorimo o pomaganju oveanstvu, mi mislimo na borbu protiv nereda i patnje. M: Vi samo govorite o pomaganju. Da li ste vi ikada istinski pomogli i jednom oveku? Da li ste vi ikad odveli neku osobu iznad potrebe za daljim pomaganjem? Da li vi moete dati oveku karakter, zasnovan bar na ostvarivanju njegovih dunosti i mogunosti, ako ne na sagledavanju i saznanju svog i njegovog istinskog postojanja, bia? Kad vi ne znate ta je dobro za vas, kako moete znati ta je dobro za druge? P: Odgovarajue dobavljanje sredstava za ivot, egzistenciju, je dobro za sve. Vi moete biti Bog lino, ali vam je potrebno dobro hranjeno telo da biste razgovarali sa nama. M: Vi ste onaj kome je potrebno Moje telo da bih razgovarao sa vama. Ja nisam Moje telo, niti Mi je ono potrebno. Ja sam samo svedok. Ja nemama sopstvenog oblika. Vi ste tako navikuniti da mislite o sebi kao o telu koje ima svesnost, da vi jednostavno ne moete ni zamisliti da ste svesnost koja ima telo. Jednom kad vi spoznate da je telesno postojanje samo stanje uma, kretanje u svesnosti, da je oekan svesnosti beskonaan i vean, i da, kada ste u dodiru sa svesnou, da ste vi jedino svedok, vi ete biti u stanju da se odvojite iznad svesnosti potpuno. P: Mi smo govorili da postoje mnogi nivoi egzistencije. Da li Vi egzistirate i funkcioniete na svim novoima? Dok ste Vi na Zemlji, da li ste takoe i na nebu, snjarga? M: Ja nisam nigde gde biste Me mogli nai. Ja nisam stvar da bi Mi se moglo dati mesto meu drugim stvarima. Vi ste Mi govorili o superstrukturi, nadgradnji, dok sam Ja zainteresoban za temelje. Nadgradnja se uspinje, raste i pada, dok temelji ostaju. Ja nisam zainteresovan za prolazno, dok vi ne mislite o niem drugom. P: Oprostite mi na udnom, neumesnom pitanju. Ako bi neko otrim maem iznenada otsekao Vau glavu, kakva bi razlika to bila za Vas? M: Nikakva uopte. Telo bi izgubilo svoju glavu, izbesna linija komunikacije bila bi prekinuta, to je sve. Dva oveka govore meusobno telefonom i ica se prekida. Nita se ne deava ljudima, jedino to oni moraju da potrae neki drugi nain komunikacije. Bhagavad Gita kae: "ma to ne see". To je doslovno tako. U prirodi je svesnosti da preivljava svoja vozila, tela. To je kao vatra. Ona spaljuje gorivo, ali ne sebe samu. Upravo kao to vatra moe da nadivi planinu goriva, tako isto svesnost preivljava bezbrojna tela. P: Gorivo podrava plamen. M: Sve dok traje. Promenite prirodu goriva i boja i izgled plamena e se promeniti. Mi razgovaramo meusobno. Za to je prisustvo potrebno; sve dok nismo prisutni, mi ne moemo razgovarati. Ali prisustvo samo po sebi nije dovoljno. Mora takoe i elja za razgovorm da postoji. 245

Iznad svega mi elimo da ostanemo svesni. Mi emo podneti svaku patnju i poniavanje, ali emo radije ostati svesni. Sve dok se mi ne usprotivo protiv ovog nagona za iskustvom i ne napustimo manifestovano, ispoljeno, potpuno, nee biti olakanja, osloboenja. Mi emo ostati u klopci. P: Vi kaete da ste tihi svedok, a takoe da ste iznad svesnosti mentalne. Ne postoji li tu protivrenost u tome? Ako ste Vi iznad svesnosti, ta Vi svedoite? M: Ja sam svestan i nesvestan, oboje svestan i nesvestan, niti svestan, niti nesvestan - svemu ovome ja sam svedok - ali realno ne postoji svedok, jer nema ta da bude svedoeno. Ja sam savreno prazan od svih mentalnih struktura, formacija, prazan od uma - ipak potpuno probuen, duhovno svestan. Ovo ja pokuavam da objasnim, izrazim, govorei da sam iznad uma. P: Kako vas ja onda mogu dosei? M: Budite probueni, duhovno svesni, o nalaenju u svesnosti, mentalnoj, i tragajte za izvorom svesnosti. To je sve. Vrlo malo moe biti saopteno reima. Delo je ono, kako sam vam rekao, to e vam doneti svetlost, a ne Moje prianje vama. Znaenja, naini, ne znae mnogo. Ono to se rauna je elja, nagon i ozbiljnost.

69. PROLAZNO JE DOKAZ NEISTINE Pitalac: Moj prijatelj je Nemac, a ja sam roen u Engleskoj, roditei su mi Francizi. U Indiji sam preko godinu dana lutajui, putujui od arama do arama. Maharada: Da li ste radili neku duhovnu praksu, sadhanu? P: Edukacija, studiranje i meditaciju. M: Na ta ste meditirali? P: O onome to sam itao. M: Dobro. P: ta Vi sada radite, gospodine? M: Sedim. P: I ta jo? M: Priam. P: O emu Vi govorite? M: Da li vi elite poduku? Bolje pitajte neto to vas stvarno zaokuplja, da bi ste postali jai u tome. Osim ako niste emocionalno zaokupljeni, uzbieni, moete se prepirati samnom, ali tada nee biti stvarnog razumevanja meu nama. Ako vi kaete: "nita me ne brine, nemam problema", to je onda uredu za Mene. Ali, moemo biti u tiini. Ali, ako vas stvarno neto zaokuplja, onda postoji svrha u razgovoru. Da vas Ja pitam. Kakva je svrha to se vi kreete iz mesta u mesto? 246

P: Da sretnem ljude, da pokuam da ih razumem. M: kakve ljude vi pokuavate da razumete, upoznate? ta ste vi nakon toga? P: Integracija, Sveobuhvatnost. M: Ako vi hoete integraciju, spasenje, vi morate znati s kim elite da se integrirate, ujedinite. P: Sa susretanjem sa ljudima, i posmatrajui ih, dolazi se do samog saznanja i sebe. To ide zajedno. M: To ne ide neminovno zajedno. P: Jedan poboljava drugog. M: To ne ide neminovno zajedno. P: Jedan poboljava drugog. M: To ne ide na takav nain. Ogledalo reflektuje sliku, ali slika ne poboljava ogledalo. Vi niste niti ogledalo, niti slika. Usavravajui, poboljavajui, ogledalo, tako da ono reflektuje ispravno, istinito, vi moete ogledalo okrenuti i videti u njemu sebe - istinito kako i koliko ogledalo moe reflektovati. Ali refleksija niste vi - vi ste vidilac refleksije. To razumite jasno - bilo ta to moete opaziti, videti, vi niste ono to opaate. P: Da li sam ja ogledalo, a svet slika? M: Vi moljete videti oboje: i sliku i ogledalo. Vi niste ni jedno od njih. ta ste vi? Nemojte ii sa formulama, metodama. Odgovor nije u reima. Najblie to vi moete izraziti u reima je: ja sam ono to ini da percepcija, opaanje, bude mogue, ivot iznad iskuenika i njegovog iskustva. Dakle, moete li vi odvojiti sebe od oboje i od ogledala i od slike u ogledalu i biti potpuno sami, sam sa sobom? P: Ne, ne mogu. M: kako vi znate da ne moete? Postoji tako mnogo stvari koje vi radite, a da ne znate kako to radite. Vi probavljate, varite hranu, vi cirkuliete vau krv i limfu, pomerate svoje miie - sve, a da ne znate kako. Na isti nain, vi opaate, vi oseate, vi mislite, a da ne znate zato i kako to radite. Slino, vi ste vai, vi sami, a da to ne znate. Nema nita loe sa vama kao Sopstvom. To je ono to je savreno. Ogledalo je ono to nije isto, jasno i nije istinito i otuda vam daje lane slike. Vi nemate potrebe da popravljate sebe - samo postavite ispravno vau ideju o sebi. Nauite da odvojite sebe od slike i ogledala, stalno se priseajte: ja nisam ni um, ni njegove ideje. inite to strpljivo i sa ibeenjem i vi ete sigurno doi do direktne vizije o sebi kao izvoru postojanja - znanja - voljenja, venosti, sveprisutnosti i sveobuhvatnosti, svegrleeg. Vi ste beskonano smeteno, fokusirano u telu. Sada vi vidite samo telo. Pokuajte ozbiljno i vi ete uspeti da vidite samo veno. P: Da li iskustvo Realnosti, Istine, kad se desi, kada doe traje due? M: Svako iskustvo je neminovno prolazno. Ali temelj svakog isustva je nepromenjiv, nepokretan. Nita to moe biti nazvano sluajem, dogaajem, nee trajati. Ali neki dogaaji proiavaju um, a neki ga prljaju. Trenuci dubokog sagledavanja, spoznaje, i svegrlee ljubavi proiavaju um, dok 247

elje i strahovi, zavist i bes, slepo verovanje i intelektualna arogancija, oholost, zagauju i otupljuju psihu. P: Da li je samo-realizacija tako vana? M: Bez toga vi ete biti uniteni sa eljama i strahovima, ponavljajuiu ih besmisleno u beskrajnoj patnji. Veina ljudi ne zna da postoji kraj patnji. Ali jednom kada oni uju dobru vest, Jevanelje, koja ide iznad svih nesloga i borbi, to im postaje najbitnija stvar, zadatak, koji postoji. Vi znate da moete biti slobodni i sad sve zavisi od vas. Ili ete vi ostati zauvek gldni i edni, teei, tragajui, grabei, prijanjajui, uvek gubei i patei, ili ete poi punog srca, svesrdno, u potragu za stanjem bezvremenog savresntva, kome nita ne moe biti vie dodavano, od koga nita ne moe biti oduzeto. U tom stanju sve elje i strahovi su otsutni, ne zato to su naputeni, nego zato to su izgubili svoj smisao. P; Do sada, ja sam vas sledio, razumeo. Sada, ta se oekuje od mene da radim? M: Ne treba nita da se radi. Samo budite. Ne radite nita. Budite. Ne penjite se na planine i ne sedite u peinama. ak i ne kaem: "budite svoji", poto vi ne znate sebe. Jednostavno budite. Videi da vi niste "spoljanji" svet, niti unutarnji svet, koji se moe zamisliti, da vi niste niti telo, niti um - samo budite. P: Sigurno da postoje stepeni, nivoi, realizacije. M: Ne postoje koraci, nivoi, u samo-realizaciji. Ne postoji nita ppstepeno, postupno, u vezi toga. To se deava iznenadno i nepovratno. Vi se vrtite u novoj dimenziji, iz koje vidite da je prethodna bila samo apstrakcija, zamisao. Upravo kao to na sunevoj svetlosti vidite stvari onakve kakave su, tako u samorealizaciji vi vidite sve onako kako je realno, istinito. Svet iluzije je naputen. P: Da li se stvari menjaju u stanju realizacije? Postaji li one mnogobrojne i pune smisla? M: Iskustvo je sasvim uredu, ali to nije iskustvo realnosti, sadanubhav, ve harmonije satvanubhav, Univerzuma. P: Ipak, postoji napredak. M: Postoji napredak samo u pripremi, sadhani, duhovnoj praksi. Realizacija je iznenadna. Plod sazreva postepeno, ali pada iznenada, bez povratka. P: Ja sam fiziki i mentalno u miru, smiren. ta bih vie ja trebao? M: Vae stanje ne mora biti konano, krajnje. Vi ete prepoznati da ste se vratili vaem prirodnom stanju, sa potpunim otsustvom svih elja i straha. Konano u korenu elje i straha je oseaj da vi niste ono to ste. Upravo, kao to jedan iaeni zglob boli samo toliko koliko je izvan leita; i odmah je zaboravljen bol, im je zglob nameten ispravno, tako i sva samo-zabrinutost, kao simptom mentalne izopaenosti nesteje im je ovek u prirodnom, normalnom stanju. P: Da, ali ta je sadhana, duhovna veba, za ostvarivanje prirodng stanja? M: Drite se, pridravajte se oseaja "ja jesam" za iskljuivanje svega ostalog. Kada tako um postane sasvim smiren, on sija sa novim svetlom i vibrira sa novim znanjem. To sve dolazi spontano, vi treba da se samo drite za "ja jesam". Upravo, kao kad se pojavljujete iz sna, ili stanja nesvesti, zanesenosti, ushienosti, vi se oseate odmorni, a ipak ne moete objasniti zato i kako ste 248

vi dospeli u stanje da se oseate tako dobro; na isti nain u realizaciji vi se oseate potpuni, ispunjeni, osloboeni kompleksa zadovoljstvo-bol, a ipak niste uvek u mogunosti da objasnite ta se deavalo, zato i kako. Jedino vi to moete staviti u negativnim pojmovima, izrazima: "Nita vie nije loe samnom". Jedino sa uporeivanjem sa prolou vi moete znati da ste vi izvan nje. Drugaije, vi ste jednostavno svoji. Ne pokuavajte da ubedite druge u to. Ako moete, to nije prava stvar, istinita. Budite tihi, potpuno smireni, i posmatrajte to ispoljavanje sebe u akciji. P: Ako biste mi Vi rekli ta u postati to bi mi moda pomoglo da nadgledam, pratim moj razvoj. M: Kako vam bilo ko moe rei ta ete vi postati, kad ne postoji vidljivo postojanje? Vi samo otkrivate ono to jeste. Svo ukalupljivanje sebe u neke obrasce je ogromno gubljenje vremena. Ne mislite niti o prolosti, niti o budunosti, samo budite. P: kako mogu jednostavno biti? Promene su neizbene. M: Promene su neizbene u promenjivom, ali vi niste predmet promena. Vi ste nepromenjivi temelj, na kome se promene deavaju, opaaju. P: Sve se menja, temelj se takoe menja. Nema potreba za nepromenjivim temeljom da bi se primetile promene. Sopstvo, um-telo, je trenutno, - to je samo taka gde prolost susree budunost. M: Naravno da je Sosptvo zasnovano na seanju, memoriji, i kao takvo ono je trenutno, prolazno. Takvo Sopstvo, um-telo, zahteva neprestan kontinuitet iza sebe. Vi znate iz iskustva da postoje praznine, meuprostori, kad je vae Sopstvo zaboravljeno. ta njega vraa nazad u ivot, svest? ta vas budi ujutro? Mora postojati neki konstanatan faktor, koji dovodi praznine u svesnst. Ali ako posmatrate paljivo, vi ete videti, da iako je vaa dnevna svesnost stalno budna, ima praznina koje se pojavljuju, meaju, celo vreme. ta je u prazninama? ta moe tamo biti osim vaeg realnog, istinskog, postojanja, bia, koje je bezvremeno; njemu su um i bezumnost, nepromljenost, jedno. P: Postoji li neko posebno mesto, koje biste Vi preporuili, da odem, zbog duhovnog ostvarenja? M: Jedino odgovarajue mesto je unutar vas. Spoljni svet niti moe pomoi, niti ometati. Nikakav sistem, nikakav obrazac delovanja nee vas dovesti do vaeg cilja. Odustanite od svakog rada ubudue i koncentriite se potpuno na sadanjost, budite koncentrisani samo na va odgovor na svako kretanje ivota kako se to bude deavalo, odvijalo. P: ta je uzrok nagona da se tumara okolo? M: Nema uzroka. Vi samo sanjate da tumarate unaokolo. Kroz nekoliko godina va boravak u Indiji e vam se pojaviti u snu. Vi ete sanjati neki drugi san u to vreme. Spoznajte da vi niste neto to se kree od sna do sna, Ve da snovi teku ispred vas, a vi ste nepromenjivi svedok. Nikakavo dogaanje ne utie na vae realno postojanje - ono je apsolutna, potpuna istina. P; Da li ja mogu da se fiziki kreem, a da iznutra budem smiren? M: Vi moete, ali kakavoj svrsi to slui? Ako ste vi ozbiljni, iskreni, vi ete uvideti da ete na kraju biti siti tumaranja i zaalie te za gubtkom vremena i energije. Da biste pronali svoje Sopstvo, duhovno, nije potrebno da uinite ni jedan korak. P: Da li postoji neka razlika izmeu iskustva Sopstva, atmana, i apsoluta, Brahmana? M: Ne moe biti iskustva Apsoluta, jer je On iznad svakog iskustva. S druge strane, Sopstvo je iskustveni faktor u svakom iskustvu i otuda, na neki nain, overava, potvruje, raznovrsnost, 249

mnogostrukost, iskustava. Svet moe biti pun stvari od velike vrednosti, ali ako nema nikoga da ih kupi, one nemaju cenu, vrednost. Apsolutno sadri sve to se ispoljava, iskuava, ali bez iskuenika obe su kao nita. Ono to ini iskustvo moguim je Apsolut, Brahman. Ono to ga ini aktuelnim, stvarnim je Sopstvo. P: Da li mi ostvarujemo apsolutno kroz postupna iskustva? Poinjui sa najgrubljim, najloijim, mi zavravamo sa najsuptilnijim, najuzvienijim. M: Ne moe biti iskustva bez elje za tim. Moe biti gradacije, poreenja izmeu elja, ali izmeu najuzvienije elje i osloboenja od svih elja postoji ponor, ambis koji mora biti preen. Nerealno moe da izgleda realno, ali ono je prolazno. Realno nije uplaeno od vremena. P: Da li je nerealno ekspresija, izraz, realnog? M: Kako bi to moglo biti? To bi bilo isto kao kad bi rekli da Istina izraava sebe u snovima. Realnom nerealno nije izraz. Ono izgleda da je realno, jedino zato to vi verujete u to. Posumnjajte u to, i to e nestati, prestati. Kada ste vi u ljubavi s nekim, vi mu dajete realnost - vi zamiljate vau ljubav da je svenogua i nena. Kada ljubav doe do svog kraja, vi kaete: "Ja sam mislio da je to realno, ali nije bilo tako". Prolaznost je najbolji dokaz nerealnog. Ono to je ogranieno u prostoru i vremenu, i procenjivo, primenjivo, samo jednoj osobi, nije realno. Realno je za sve i za uvek. Iznad svega drugog vi negujete sebe. Vi ne boiste prihvatili nita u zamenu za vae postojanje. elja da postojimo je najjaa od svih elja i ii e samo na ostvarenje vae istinske prirode. P: ak i nerealnom postoji dodir realnog. M: Da, realnost u kojoj vi uestvujete, kojoj vi pripadate je realna samo po smatranju. Ubedili ste sebe, i vi ste ogranieni vaim ubeenjem. Kada sunce sija boje se pojavljuju. kada ono zae, one iezavaju. Gde su boje bez sunca? P: To je miljenje u pojmovima dualizma. U istovetnosti, izvornosti, ni jedna misao ne preivljava.

70. BOG JE KRAJ SVIH ELJA I ZNANJA Maharada: Odakle ste doli? Zbog ega ste doli? Pitalac: Doao sam iz Amerike, a moj prijatelj iz Irske republike. Doao sam pre oko 6 meseci i putovao sam od Arama do Arama. Moj prijatelj je doao na svoju ruku, po svojoj volji. M: ta ste videli? P: Ja sam bio u ri Ramana Aramu, a takoe sam posetio Riike. Mogu li da Vas pitam o vaem miljenju o ri Ramana Mahariju? M: Mi smo obojica u istom drevnom stanju. Ali ta vi znate o Mahariju? Vi smatrate sebe da ste ime i telo, tako da sve to vi vidite, opaate, su imena i tela. P: Kada bi ste vi sreli Maharija, ta bi se desilo? M: Verovatno bi smo bili jako sreni. ak bi smo izmenili nekoliko rei. 250

P: Ali da li bi Vas on prepoznao kao osloboenog oveka? M: Naravno. Kao kad ovek prepozna oveka, tako i Gnani, Mudrac, prepoznaje Mudraca. Vi ne moete proceniti, razumeti, ono to niste iskusili. Vi ste ono to vi mislite o sebi da ste, ali vi ne moete misliti o sebi da ste ono to niste iskusili. P: Da bih postao inenjer, moram nauiti inenjerstvo. Da bih postao Bog, ta moram da nauim? M: Vi morate zaboraviti sve! Bog je kraj svih elja, i znanja. P: Vi mislite da kaete da ja postajem Bog samo sa odustajanjem od elje da postanem Bog? M: Sve elje moraju biti zaboravljene, jer kada elite vi uzimate, preuzimate oblik vaih elja. Kada ni jedna elja ne ostane vi se vraate ponovo u vae prirodno stanje. P: Kako u znati da li sam dosegao savrenstvo? M: Vi ne moete znati savrenstvo, vi samo moete znati nesavrenstvo. Da biste znali da postojite, mora postojati odvojenost i disharmonija, nesklad. Vi moete znati ono to niste, ali vi ne moete znati vae istinsko bie. Vi moete samo biti ono to jeste. Ceo pristup je kroz razumevanje, koje je u vienju lanog kao lanog. Ali da biste razumeli, vi morate posmatrati spolja. P: Vedantijski koncept, uenje, Maye, obmane, vai za manifestovano, ispoljeno, materijalno. Ali mi bismo trebali da smo u stanju da verujemo u nae znanje manifestovanog. M: Ne moe postojati znanje nemanifestovanog. Potencijal je nepoznat, nesaznajan. Jedino stvarno moe biti poznato, saznajno. P: Zato bi znalac ostao nesaznajan? M: Znalac zna znano. Da li vi znate Znalca? Ko je znalac znalca? Vi elite da znate nemanifestovano. Moete li rei da znate manifestovano? P: Ja sam stvorio i ideje i njihove odnose. To je ukupna suma, svih mojih iskustava. M: Svih? P: Pa, svih stvarnih iskustava. Ja se slaem, priznajem, da ne mogu znati ono to se nije desilo. M: Ako je manifestovano ukupna suma svog stvarnog iskustva, ukljuujui njihova iskustva, koliko od ukupnog vi znate? Veoma mali deo zaista. I ta je to malo to znate? P: Neka ulna iskustva koja su povezana sa mnom. M: ak ni to! Vi samo znate da vi reagujete. Ko reaguje i zato vi ne znate. Vi znate po dodiru da vi postojite - "ja jesam". Zamiljeni su "ja sam ovo", "ja sam ono". P: Ja znam manifestovano, jer ja uestvujem, ivim, u njemu. Ja priznajem, moj udeo je vrlo mali, ipak on je toliko stvaran, realan, kao totalitet, ukupnost toga. Ali to je jo vanije, ja tome dajem smisao. Bez mene svet je mraan i miran. 251

M: Svitac osvetljava svet! Vi ne dajete smisao svetu, vi ga pronalazite. Uronite duboko u sebe i pronaite izvor odakle sav smisao tee. Sigurno to nije povrni um koji moe dati smisao. P: ta me ini ogranienim i povrnim? M: Total je otvoren i raspoloiv, ali vi neete uzeti ukupnost. Vi ste vezani za malu personu o kojoj mislite da ste vi. Vae elje su suene, skruene, vae ambicije sitne. Konano bez centra opaanja, gde bi bilo manifestovano? Neopaeno, manifestovano je isto tako dobro kao i nemanifestovano. A vi ste taka opaanja, ne dimenzionalni izvor svih dimenzija. Spoznajte sebe kao total, sve. P: Kako moe taka da sadri Univerzum? M: Postoji dosta prostora u taki za beskrajnost Univerzuma. Ne postoji nedostatak kapaciteta. Ego -- ogranienost je najvei problem. Ali vi ne moete pobei od samog sebe. Ma koliko daleko otili, vi se vraate sebi i potrebi razumevanja ove take, koja je kao da je nita, a ipak izvor sbega. P: Doao sam u Indiju u potrazi za yoga uenjem. Jo uvek sam u traganju. M: Koju vrstu yoge vi elite da praktikujete, yogu dobijanja ili yogu odricanja, davanja? P: Ne dolaze li one do istog na kraju? M: kako bi one mogle? Jedna zarobljava, porobljava, druga oslobaa. Motiv znai najvie. Sloboda dolazi kroz odricanje, davanje. Svo posedovanje je ropstvo. P: Zato bih se ja pridravao toga kad imam i snagu i hrabrost, zato bih se odricao? A ako ja nemam snage, kako mogu da odustanem? Ja ne razumem ovu potrebu odricanja. Kada elim neto, zato ne bih to sledio? Odricanje je za slabe. M: Ako nemate mudrosti i snage da odbacite, odreknete se, samo pogledajte na vaa posedovanja. Vae samo gledanje, uvanje, e ih saei. Ako moete da budete izvan vaeg uma, vi ete uskoro uvideti da je potpuno odricanje od posedovanja i elja oevidno najrazumljivija stvar na svetu, da se uradi. Vi stvarate svet i onda brinete o njemu. Postajui sebini, to vas ini slabim. Ako vi mislite da imate snagu i hrabrosti da elite, to je zbog toga tio ste jaki i mladi i neiskusni. Stalno objekt elje unitava smisao koji mu je namenjen i onda i sam odumire. To je sve najbolji izlaz, jer vas to ui da izbegavate elju kao otrov. P: Kako da praktikujem bezeljnost? M: Nema potrebe za praktikovanjem. Nije potreban bilo koji akt odricanja. Samo okrenite va um na neto drugo, to je sve. elja je samo fikcija, ustaljenje uma na neku ideju. Izbacite je iz njenog koloseka ne obraajui panju na nju. P: To je sve? M: Da, to je sve. Ma kakva bila elja ili strah, nemojte boraviti u njoj. Pokuajte i vidite sebe radi. Ovde i onde moete i zaboraviti, ali to nita ne znai. Vraajte se neprestano vaim pokuajima, dok ne izbriete, dok ne otklonite svaku elju i strah, dok svaka akcija ne postane automatska. P: Kako neko moe iveti bez emocija? 252

M: Vi moete imati sve emocije koje elite, ali pazite na reagovanja, od pobuenih emocija. Budite potpuno samo-opredeljeni i upravljeni iznutra, a ne spolja. Samo odricanje od jedne stvari da bismo sauvali drugu, bolju, nije istinsko odricanje. Odustanite od stvari, jer vidite njenu bezvrednost. Kako se vi pridravate odricanja, vi ete videti da vi odrastate, napredujete spontano u inteligenciji i snazi, moi, i nepresunoj ljubavi i radosti. P: Zato toliko mnogo interesovanja, navaljivanja, na odricanju od svih elja i strahova? Da li oni nisu prirodni? M: Oni nisu prirodni. Oni su potpuno proizvodi uma. Vi morate da odustanete od svega to znate da vam ne treba, ak i vaeg tela!?! Vae potrebe su nerealne i vai napori besmisleni. Vi zamiljate da vas vae posedovanje titi. U realnosti ono vas ini ranjivim. Spoznajte sebe izvan svega to moe biti naznaeno kao "ovo" ili "ono". Vi ste nedodirivi sa bilo kojim ulnim iskustvom ili verbalnom konstrukcijom. Okrenite se od njih. Odustanite da igrate ulogu nekoga. P: Posle svega to sam uo od Vas, ta da radim? M: Samo sluanje nee vam pomoi mnogo. Vi morate to stalno imati na umu i *, i pokuati da razumete stanje uma to ini da ja kaem ono to kaem. Ja govorim iz Istine: ispruite vae ruke i uzmite to. Vi niste ono to mislite o sebi da ste. Ja vas uveravam. Slika koju vi imate o sebi je sainjena od seanja i sasvim je nebitna, sluajna. P: Ono to sam ja je rezultat moje karme. M: Ono to izgleda da ste vi, to vi niste. Karma, sudbina, je samo re, koju ste vi nauili da ponavljate. Vi nikad niste bili, niti ete ikad biti persona. Odbacite da smatrate sebe kao nekog. Ali sve dotle, dok vi ak i ne sumnjate u to da ste vi taj i taj, postoji malo nade. Kad vi odbijate da otvorite vae oi, ta vam moe biti pokazano? P: Ja zamiljam karmu da je misteriozna, tajanstvena sila, koja me nagoni, koja tei, savrenstvu. M: To je ono to su vam ljudi rekli. Vi ste ve savreni, ovde i sada. Vi niste onaj ko se moe usavriti, ve ste to. Vi zamiljate da ste ono to niste - prestanite. Prestanak, prekid, je ono to je vano, a ne to ete vi prestati. P: Ne prisiljava li me karma da postanem ono to sam? M: Nita vas ne spreava, prisiljava. Vi ste ono to verujete o sebi da ste. Prestanite verovati. P: Ovde Vi sedite na vaem seditu i govorite samnom. Ono to Vas prisiljava je vaa karma. M: Mene nita ne prisiljava. Ja radim ta treba da se radi. Ali vi radite toliko nepotrebnih stvari. To je vae odbijanje, beanje, da ispitate ta stvara karmu. To je nezainteresovanost za svoju sopsttvenu patnju koja je ovekoveava i stalno ponavlja. P: Da, to je istina. ta moe uiniti kraj ovoj nezainteresovanosti? M: Tenja, nagon, mora doi iznutra kao talas nevezanosti, ili milosra, saoseanja. P: Mogu li ja susresti taj nagon na pola puta? 253

M: Naravno, sagledajte svoje sopstveno stanje, sagledajte stanje sveta. P: Mi smo govorili o karmi i reinkarnaciji, evoluciji i yogi, uiteljima i uenicima. ta da radimo mi sa svim tim znanjem? M: Ostavite sve to iza vas. Zaboravite to. Idite napred, nezarobljeni sa idejama i verovanjima. Napustite sve verbalne strukture, sve relativne istine, sve opipljive objekte, ciljeve. Apsolutno moe biti ostvareno samo sa apsolutnom, potpunom, devocijom, odanou. Ne budite neodluni. P: Moram poeti sa apsolutnom istinom. Postoji li neka? M: Da, postoji oseaj "ja jesam". Ponite sa tim. P: Nita drugo nije Istina? M: Sve ostalo niti je Istina, niti je lano. Ono izgleda stvarno kad se pojavi, kad je negirano, kada se porie, nestaje, iezava. Prolazna stvar je tajna. P: Ja sam mislio da je realno tajna. M: Kako bi ono moglo biti? Realno je jednostavno, otvoreno, jasno i dobro, lepo i radosno. Ono je potpuno slobodno od protivurenosti. Ono je uvek novo, beskrajno kreativno. Postojanje i nepostojanje, ivot i smrt, sve posebnosti, razliitosti se pojavljuju iz njega, realnog. P: Ja mogu da prihvatim da je sve lano, ali da li to ini moj um nepostojeim? M: Um je ono to on misli. Uiniti ga istinitim, mislite istinito. P: Ako je oblik stvari samo pojava, ta su one u realnosti? M: U realnosti postoji samo opaanje. Posmatra i posmatrano su pojmovi, injenica posmatranja je stvarna. P: Gde Apsolutno ulazi? M: Apsolutno je mesto roenja opaaja. Ono ini opaanje moguim. Ali suvie mnogo analiza nee vas dovesti nikuda. U vama postoji srce postojanja, koje je iznad analiza uma. Vi to moete znati jedino u akciji. Izrazite to u svakodnevnom ivotu i njegova svetlost e rasti uvek svetlija. Zakonita, prava, funkcija uma jeste da vam kae ono to nije. Ali, ako vi elite pozitivno znanje, vi morate ii izmad uma. P: Postoji li u celom Univerzumu i jedna stvar od vrednosti? M: Da, Mo LJubavi.

71. U SAMOSVESNOSTI VI UITE O SEBI 254

Pitalac: esto ponavljano iskustvo uenika je da oni nanose tetu svojim Guruima. Oni prave svoje planove i ispunjavaju ih, uopte ne razmatrajui Guruove elje, savete. Na kraju ostaje samo Guruova beskrajna briga, a gorina za njegove uenike. Maharada: da, to se deava. P: Ko prisiljava Gurua da se izlae ovim poniavanjima? M: Guru je u sutini bez elje. On vidi ta se deava, ali ne osea nagon, tenju da intervenie, ometa. On ne bira, ne donosi odluke. Kao savren svedok, on posmatra ta se deava i ostaje nedodirnut. P: Ali njegov rad trpi. M: Pobeda je uvek njegova - na kraju. On zna da ako uenici ne ue iz njegovih rei, oni e nauiti iz njihovih sopstvenih greaka. Iznutra on ostaje tih i smiren. On nema oseaj da je odvojena persona, osoba. Ceo Univerzum je njegov sopstveni, ukljuujui njegove uenike sa njihovim sitnim planovima. Nita posebno ne utie na njega, ili, to dolazi na isto, ceo Univerzum utie na njega u jednakoj meri. P: Postoji li takvo neto kao Guruova Milost? M: njegova milost je stalna i univerzalna. One se ne daje jednome, a uskrauje drugome. P: Kako to utie na mene lino, personalno? M: Guruova milost je ta pomou koje je va um angaovan u traganju za istinom, i sa njegovom milou vi ete je i nai. To deluje sigurno prema konanom cilju. I to je za sve. P: Neki uenici su spremni, sazreli, a neki nisu. Ne mora li Guru da izvri izbor i donosi odluke? M: Guru zna Konano, Cilj, i nepopustljivo pokree uenika prema tome. Uenik je pun prepreka, nesavrenosti, koje on sam mora prevazii. Guru nije tako mnogo zabrinut zbog povrnosti uenikovog ivota. To je kao gravitacija. Plod mora pasti kad se vie ne dri. P: Ako uenik ne zna cilj, kako on moe stvarati prepreke? M: Guru je pokazao cilj, prepreke otkriva uenik. Guru nema prioritete, preference, kao oni koji poseduju prepreke i prevazilaze ih, ostavljajui sve iza sebe. U realnosti uenik je razliit od Gurua. On je isti bezdimenzionalni centar percepcije, opaanja, i ljubavi u akciji. Samo njegova imaginacija, matanje, i samo-identifikacija sa zamiljenim su ono to ga zarobljava i pretvara, preobraa u personu. Guru je malo zabrinut oko persone. njegova panja je na unutarnjem posmatrau, svedoku. Cilj posmatraa jeste da razume i pomou toga eliminie personu. Dok postoji milost s jedne strane, mora postojati posveenost zadatku s druge. P: Ali persona ne eli da bude odstranjena. M: Persona je samo rezultat nesporazumevanja. U realnosti, ne postoji takva stvar persona. Oseanja, misli, i delovanja jure ispred posmatraa u beskonanim nizovima, ostavljajui tragove u mozgu i stvarajui iluziju, obmanu, kontinuiteta. Refleksija, odraz, posmatraa u umu stvara oseaj "ja" i persona, osoba, stie, prividno neovisno postojanje, egzistenciju. U realnosti ne postoji persona, samo posmatra koji identifikuje, poistoveuje sebe sa "ja" i "moje". Uitelj kae 255

posmatrau: ti nisi ovo, nema niega tvoga u ovome, izuzev mala taka, iskra, "ja jesam", koja je most izmeu posmatraa i njegovog sna. "ja sam ovo", "ja sam ono" je san, dok je isto "ja jesam" sa igom realnosti na njemu. Vi ste probali toliko mnogo stvari - sve su dole do nule, sve su propale. Jedino je oseaj "ja jesam" preostao, istrajao, nepromenjen. Ostanite sa nepromenjivim meu promenjivim, sve dok niste u stanju da idete iznad. P: Kada e se to desiti? M: To e se desiti im vi otklonite prepreke? P: Koje prepreke? M: elja za lanim i strah od istinitog. Vi, kao persona zamiljate da je Guru zainteresovan za vas kao personu, osobu. Ne, uopte! Za njega ste vi neugodnost i prepreka, smetnja, koje treba ukloniti, ubiti. On stvarno cilja na vau eliminaciju kao faktor, inilac, u svesnosti. P: Ako sam ja eliminisan, ta ostaje? M: Nita nee ostati, sve e ostati. Oseaj identiteta e ostati, ali vie ne poistoveivanje sa posebnim telom. Postojanje - probuenost, duhovna svesnost - ljubav e sijati u punom sjaju, divoti. Osloboenje nije nikad osloboenje persone, osobe, to je uvek osloboenje od persone. P: I ni trag od persone ne ostaje? M: Maglovita seanja ostaju, kao seanje sna ili seanja iz ranog detinjstva. Konano, ta ima da se pamti? Protok dogaaja, uglavnom, veinom, sluajnih i besmislenih. Niz elja i strahova i praznih, grubih, greaka. Postoji li neto vredno pamenja? Persona je samo ljutura, omota, koji vas zarobljava. Slomite ljuturu. P: Koga vi molite da slomi ljusku? Ko e da slomi ljusku? M: Prekinite veze, okove, seanja i samo-poistoveivanja i ljuska e se sama slomiti od sebe. Postoji centar koji saoptava, udeljuje realnost svemu to opaa. Sve to vam treba jeste da razumete, da ste vi izvor realnosti, da vi dajete realnost umesto da je dobijete, da vama nije potrebna potpora, ni potvrivanje. Stvari su onakve kakve jesu, zato jer ih vi prihvatite onakve kakve su. Prestanite da ih prihvatate i one e se rastopiti. Bilo da o emu mislite sa eljom ili strahom, pojavljuje se pred vama kao realno. Gledajte na to bez elje i straha i to e izgubiti sutinu. Zadovoljstvo i bol su trenutni. Jednostavnije i lake je napustiti ih nego delovati na njih. P: Ako sve stvari imaju kraj, zato su se one uopte i pojavile? M: Kreacija je u samoj prirodi svesnosti. Svesnost prouzrokuje pojavnosti. Realnost je iznad svesnosti mentalne. P: Dok smo mi svesni pojavnosti, kako to da mi nismo svesni da su to samo pojavnosti, privremene? M: Um prekriva realnost, a da je ne zna. Znati prirodu uma znai: treba imati inteligenciju, sposobnost da se posmatraju u tiini um i nepristrasna probuenost, duhovna svesnost. P: Ako sam ja po prirodi od sveproimajue svesnosti, kako mi se moe desiti neznanje i obmana? 256

M: Ne deavaju se vama nikad niti neznanje, niti obmana. Pronaite Sopstvo kom vi pripisujete neznanje i obmanu i na vae pitanje e doi odgovor. Vi govorite kao da znate Sopstvo i vidite ga da je pod uticajem neznanja i obmane. Ali, ustvari, vi ne znate Sopstvo, niti ste vi svesni neznanja. Ali na svaki nain postanite probueni, duhovno svesni - ovo e vas dovesti do Sopstva i vi ete spoznati da ne postoji niti neznanje, niti obmana u njemu. To je kao kad se kae: postoji li Sunce, kako onda moe biti mraka?! Kako e pod kamenom postojati mrak, makako bila jaka suneva svetlost, tako u senci "ja sam telo" svesnosti mora biti neznanja i obmane. Ali zato je telesna svesnost uopte dolaa u postojanje? M: Ne pitajte zato, ve "kako". U prirodi je kreativne imaginacije, zamiljanja, da se identifikuje sa svojim kreacijama, stvarima. Vi to moete zaustaviti svakog trenutka sa prekidanjem panje. Ili pomou istraivanja. P: Da li kreacija doe, postoji, pre istraivanja? M: Prvo vi stvarate svet, zatim "ja jesam" postaje persona, osoba, koja nije srena iz raznoraznih razloga. Zatim ona ide napolje u potrazi za sreom, sree Gurua koji joj kae: "Ti nisi persona, pronai ko si". Ona to ini i ide iznad. P: Zato to ona nije uradila na samom poetku? M: To joj se nije desilo, dogodilo. Ona treba nekoga da joj to kae. P: Da li je to bilo dovoljno? M: Bilo je dovoljno. P: Zato to ne ide u mom sluaju? M: Vi Mi ne verujete. P: Zato je moja vera slaba? M: elje i strahovi su otupeli va um. njemu treba ribanje. P: Kako mogu da razbistrim svoj um? M: Pomou njegovog neprestanog posmatranja. Nepanja zamrauje, panja razbistrava. P: Zato Indijski uitelji preporuuju neaktivnost? M: Veina ljudskih aktivnosti su bezvredne, ako nisu potpuno destruktivne. Pod dominacijom, gospodarenjem, elje i straha, one ne mogu uiniti nita dobro. Prekidanje injenja zla nastavlja se sa poinjanjem injenja dobra. Zato potreba za prekidanjem svih aktivnosti za neko vreme, da bi se ispitali neiji nagoni i njihovi motivi, da bi videli da je sve lano u ivotu, proiava um od svih zlih motiva i onda je dovoljno samo ponovo poeti rad, zapoinjui sa svojim jasnim, ispravnim dunostima. Naravno, ako imate priliku da pomognete nekome, na svaki nain uradite to i brzo takoe, nemojte da eka dok ne postanete savreni. Ali nemojte postati profesionalni dobroinitelj, zaduna baba. 257

P: Ja ne nalazim da ima suvie mnogo "zadunih baba" meu poklonicima. Veina njih koje sam ja sretao je suvie zauzeta sa svojim sopstvenim sitnim konfliktima. Oni nemaju srca za druge. M: Takva ego-centrinost, sebinost, je privremena. Budite strpljivi sa takvim ljudima. Za tako mnogo godina oni su davali panju svemu, samo ne sebi. Dopustite im da se okrenu sebi samima za promenu. P: ta su plodovi samo-probuenosti, duhovne svesnosti? M: Vi postajete inteligentniji. U svesnosti vi uite. U samo-svesnosti vi uite o sebi. Naravno, vi moete nauiti samo ono to niste. Da biste znali ono to ste, vi morate ii iznad uma. P: Nije li svesnost iznad uma? M: Svesnost je taka, iskra, u kojoj um dopire iznad sebe u realnost. U svesnosti vi tragate, udite, ne za onim to zadovoljava, ve za onim to je istinito. P: Ja sam pronaao, osetio da svesnost donosi sobom stanje unutarnjeg mira, stanje psihike praznine. M: To je sve uredu dok ide, traje, ali to nije dovoljno. Da li ste vi osetili sve-grleu, sveproimajuu prazninu u kojoj Univerzum plovi kao oblak na plavom nebu? P: Gospodine, dozvolite mi prvo da upoznam dobro moj sosptveni unutarnji prostor. M: Unitite zid koji razdvaja ideju "ja sam telo", i unutarnje i spoljanje e postati jedno. P: Da li ja umirem? Da li u umreti? M: Fiziko unitenje je besmisleno, bez znaenja. Prianjanje za ulni ivot je ono to vas zarobljava. Ako vi moete da iskusite, doivite, potpuno unutarnju prazninu, eksplozija, ekspanzija, u totalitet, sveukuoonost, bi bila blizu. P: Moje sopstveno duhovno iskustvo ima svoje periode, etape. Ponekad se ja oseamvelianstveno, slavno, onda ponovo, ja sam dole, padam. Ja sam kao lift boy - vozim se gore, sputam se dole, penjem se gore i padam dole. M: Sve promene usvesnosti su zbog ideje "ja jesam telo." Oslobaanjem od ove ideje um postaje smiren. Postoji isto postojanje, bit, osloboeno od iskuavanja bilo ega posebno. Ali da biste to ostvarili morate initi ono to vam va Uitelj kae. Samo sluanje i pamenje nije dovoljno; ako se vi ne trudite da primenite, ivite, svaku re od toga u vaem svakodnevnom ivotu, nemojte se aliti da nemate napredak. Svaki stvarni, realni, progres je nepovratan. Dizanje i padanje, gore-dole, samo pokazuje da je uenje potpuno prionulo u srcu i preneseno, prevedeno, potpuno u akciju. P: Prethodnog dana Vi ste nam rekli da ne postoji takva stvar kao karma. Ipak mi vidimo da svaka stvar ima uzrok, a suma ukupnosti svih uzroka moe se nazvati karma. M: Sve dotle dok vi verujete da ste telo, vi ete pripisivati, davati, uzroka svemu. Ja ne kaem da stvari nemaju uzroke. Svaka stvar ima bezbroj uzroka. To je tako kako je, jer je svet onakav kakav je. Svaki uzrok u svom razgranavanju pokriva Univerzum. Kada vi spoznate da ste potpuno 258

slobodni da budete ono to vi izgleda da ste zbog neznanja ili nezainteresovanosti, ravnodunosti, vi ste slobodni da se bunite i menjate. Vi doputate sebi da budete ono to niste. Vi tragate za uzrocima postojanja onoga to vi niste. To je uzaludno traganje. Ne postoje uzroci, ali vae neznanje vam drugaije kae o vaem istinskom biu, postojanju, koje je savreno i iznad svake uzronosti. Jer sve to se desi, celokupan Univerzum je odgovoran, a vi ste izvor univerzuma. P: Ja ne znam nita o postojanju uzroka Univerzuma. M: Zato to vi ne istraujete. Ispitujte, tragajte iznutra i vi ete saznati. P: Kako moe iskra kao to sam ja da stvori prostrani Univerzum? M: Kad ste vi inficirani virusom "ja sam telo", ceo Univerzum se aktivira, uskae, u postojanje. Ali, kada ste vi imali dosta od toga, vi gajite neke nestvarne ideje o osloboenju i sledite puteve delovanja potpuno beskorisne, uzaludne. Vi se koncentriete, vi meditirate, vi teroriete, muite, va um i telo, vi inite sve vrste nepotrebnih stvari, ali vi proputate ono bitno, a to je eliminacija, izbacivanje, persone, osobe. P: U poetku mi moramo da se molimo i meditiramo neko vreme, pre nego to budemo u stanju da se samo-istraujemo. M: Ako vi verujete tako, nastavite. Meni je svo odlaganje samo gubitak vremena. Vi moete preskoiti sve pripreme i ii direktno za krajnje, bitno, traganje unutar vas. Od svih Yoga to je najednostavniji i najkrai put.

72. ONO TO JE ISTO POTPUNO, NEVEZANO JE REALNO Maharada: Vi ste se vratili u Indiju. Gde ste bili, ta ste videli? Pitalac: Doao sam iz vajcarske. Tamo sam boravio sa predivnim, izvanrednim ovekom, koji je tvrdio, pretendovao, da je realizovan, osloboen. On je radio mnoge Yoge u svojoj prolosti i imao je mnoga iskustva, koja je proao. Sada on ne tvrdi da ima posebne sposobnosti, niti znanje; jedina neobina stvar vezana za njega je povezana sa senzacijama, oseanjima, on nije u stanju da odvoji posmatraa od posmatranog. Na primer, kada on vidi da kola jure na njega, on ne zna da li kola jure na njega, ili on na kola! On misli da je oboje u isto vreme, posmatra i posmatrano. Oni postaju jedno. Bilo ta da on vidi, on vidi sebe. Kada sam ga upitao neka pitanja iz Vedante, on je rekao: "Ja zaista ne mogu da odgovorim. Sve to ja znam jeste ova udna identinost sa svim to ja posmatram, opaam. Ja znam, ja sam oekivao bilo ta, a samo ne to". On je u celini skroman ovek; on ne stvara uenike i nije na putu da sebe stavi na piedestal, presto. On je voljan da govori o svom udnom stanju, ali to je sve. M: Sada on zna ono to zna. Sve ostalo je svreno. Konano, ipak, on jo govori. Uskoro on moe da prestane da govori. P: ta e onda da radi? M: Imobilnost, nepominost i smirenost, nisu neaktivni. Cvet ispunjava prostor mirisom, svea sa svetlou. Oni ne rade nita, a ipak oni menjaju sve samo sa njihovim prisustvom. Vi moete 259

foografisati sveu, ali ne i njenu svetlost. Vi moete poznavati oveka, njegovo ime i pojavu, izgled, ali ne i njegov uticaj. njegovo samo prisustvo je delovanje. P: Nije li prirodno biti aktivan? M: Svako eli da bude aktivan, ali odakle njegova delovanja potiu? Ne postoji centralna taka, iskra; svaka akcija raa drugu, besmisleno, bez znaaja, i bolno, u beskonanom nizu. Promena, menjanje, rada i pauze, ne postoje. Prvo naite nepromenjiv, stalni centar, gde svi pokreti imaju roenje. Upravo kao to toak okree u krug osovinu, tako i vi morate biti uvek na osovini u centru, a ne da se obrete, vitkate, na periferiji, okolini. P: Kako e to da se odvija u praksi? M: Kad god vam misao ili emocija elje ili straha doe u um, samo se okrenite od toga, ne obraajte panju na to. P: Sa potiskivanjem, uguivanjem, mojih misli i oseanja, ja u izazvati, provocirati rekaciju. M: Ja ne govorim o uguivanju. Samo ne obraajte panju. P: Ne moram li ja da koristim napor da bih zaustavio kretanja, uznemirenost uma? M: To se ne sme raditi sa naporom. Samo odvratite panju, gledajte izmeu misli, radije nego na misli. Kada vam se desilo da hodate u gomili, vi se ne sudarate sa svakim ovekom koga sretnete vi jednostavno nalazite put izmeu. P: Ako ja koristim moju volju da kontroliem um, to samo ojaava moj ego. M: Naravno, kad se vi borite, vi pozivate, privlaite borbu. Ali kad se vi ne opirete, vi se ne suoavate sa otporom. Kada vi odbijate da igrate igru, vi ste izvan nje. P: Koliko e mi to oduzeti vremena, koliko e trajati oslobaanje od uma? M: To moe trajati stotine godina, ali stvarno, nikakvo se vreme ne zahteva. Sve to vam je potrebno jeste da budete potpuno ozbiljni. Ovde je volja delo. Ako ste vi ozbiljni, vi ete to imati. Konano, to je stvar stava, dranja i odnosa. Nita vas ne spreava da postane mudrac, gnani, ovde i sada, osim straha. Vi ste uplaeni da postanete impersonalni, bezlini, vi zazirete od impersonalnog, bezlinog, postojanja. A to je sasvim jednostavno. Okrenite se, odustanite od svojih elja i strahova i od misli, koje oni izazivaju, stvaraju, i vi ste odmah u vaem prirodnom stanju. P: Nije u pitanju ponovno dovoenje u ispravno stanje, menjanje, ili eliminisanje uma? M: Apsolutni ne! Ostavite svoj um na miru, to je sve. Ne idite zajedno sa njim. Konano, ne postoji takvo mesto, stvar, kao um odvojen od misli, koje dolaze i odlaze povinujui se svojim sopstvenim zakonima - ne vaim. One gospdare vama samo zato, jer ste vi zainteresovani za njih. To je upravo kao to je Hrist rekao: "Ne opirite se zlu". Sa opiranjem zlu vi ga samo ojaavate. P: Da, sad mi je jasno. Sve to trebam da radim jeste da negiram postojanje zla. Onda to iezava, nestaje. Ali da li se to ne svodi na neku vrstu auto-sugestije? M: Autosugestija je sad u punom zamahu, kada vi mislite o sebi da ste persona, uhvaena izmeu dobra i zla. Ono to vas Ja molim da uradite je ste da stavite taku, kraj na to, da se probudite i 260

vidite stvari onakve kakve su realno. U vezi vaeg boravka u vajcarskoj, sa tim udnim vaim prijateljem, ta ste vi stekli u ovom druenju? P: Apsolutno nita. njegovo iskustvo nije uticalo na mene uopte. Jednu stvar sam razumeo: ne postoji nita to treba traiti. Ma gde mogao da odem, nita mene ne eka na kraju putovanja. Otkrivanje nije rezultat premetanja tela. M: Da, vi ste sasvim izvan svega da moete stei ili izgubiti. P: Da li vi to zovete vairagya, odricanje, rtvovanje? M: Nemate se niega odricati. Dovoljno je ako vi prestanete da stiete bogatstvo. Da biste dali morate imati, a da biste imali morate uzeti. Bolje nemojte uzeti. To je jednostavnije nego praktikovati odricanje, koje vodi ka opasnom obliku "duhovnog" ponosa, gordosti. Sve ovo odmeravanje, odabiranje, menjanje - je sve kupovanje u nekom "duhovnom" marketu, kupovini. Kakav je va posao tamo? ime imate vi da se bavite izvan izvrnosti? Kad vi niste izvan poslovno, zato se bakete sa ovim beskonanim uzbuenjima izbora, odabiranja. Uznemirenost vas nee odvesti nikuda. Neto vas spreava da ne vidite da nema niega to vam je potrebno. Pronaite to i vidite njegovu lanost. To je kao da imate progutan neki otrov i patite od neugasive udnje za vodom. Umesto to pijete iznad svake mere, zato ne eliminiete otrov i budete osloboeni ove gorue strasti ei. P: Moram da eliminiem ego? M: Oseaj "ja sam persona u vremenu i prostoru" je otrov. Na neki nain, vreme samo po sebi je otrov. U vremenu sve stvari imaju svoj kraj, a nove se raaju, da budu proderane kad doe njihov red. Ne identifikujte sebe sa vremenom, ne pitajte uznemireno: ta dalje, ta dalje? Izaite iz vremena i vidite to prodiranje sveta. Recite: "Dobro, to je u prirodi vremena da dovodi do kraja sve. Neka tako bude. To mene ne zabrinjava. Ja nisam zapaljiv, niti imam potrebu da skupljam gorivo". P: Moe li svedok biti bez stvari koje svedoi? M: Postoji uvek neto da se svedoi. Ako ne stvar, onda njeno odsustvo. Svedoenje je prirodno i nije problem. Problem je prekomerno interesovanje, koje vodi do samo-identifikovanja. U bilo ta da ste vi zadubljeni, apsorbovani, vi to smatrate realnim, istinitim. P: Da li je "ja jesam" realno ili nerealno? Da li je "ja jesam" svedok realan ili nerealan? M: Ono to je isto, potpuno, nevezano, je realno. Ono to je uprljano, pokvareno, konfuzno, zavisno i prolazno je nerealno, neistinito. Nemojte biti obmanuti reima - jedna re moe preneti nekoliko i ak protivurenih znaenja. "Ja jesam" koji prati zadovoljstvo i izbegava neprijatno je laan; "ja jesam" koji vidi zadovoljstvo i bol kao nerazdvojno vidi ispravno. Svedok koji je upetljan u ono to opaa je persona; svedok koji stoji rezervisano, daleko, nepokrenut i nedodirnut, je osmatra, kula osmatranica, realnog; taka, iskra, u kojoj svesnost duhovna, nerazdvojiva i nemanifestovana, kontaktira, povezuje se sa manifestovanim, ispoljenim. Ne moe biti Univerzuma bez svedoka, ne moe biti svedoka bez Univerzuma. P: Vreme prodire, transformie svet. Ko je svedok vremena? 261

M: Onaj ko je iznad vremena - Neimenovano. Usijana eravica, pokrenuta u krug dovoljno brzo, izlgeda kao usijani krug. Kada se kretanje prekine, eravica ostaje. Slino, "ja jesam" u pokretu stvara svet. "Ja jesam" u mirovanju postaje Apsolut. Vi ste kao ovek sa elektrinom baterijom, bakljom, koji se eta kroz galeriju, hodnik. Vi moete videti samo ono to je u snopu svetlosti. Ostalo je u mraku. P: Ako ja projektujem, stvaram, svet, trebalo bi da mogu i da ga menjam. M: Naravno da moete. Ali vi morate da prestanete da identifikujete sebe sa njim i da idete iznad njega, sveta. Onda vi imate mo da unitite i ponovo stvarate. P: Sve to ja elim jeste da budem slobodan. M: Vi morate znati dve stvari: od ega treba da budete slobodni i ta vas dri u ropstvu. P: Zato Vi elite da unitite, ukinete, Univerzum? M: Ja nisam zabrinut za Univerzum. Neka on bude ili ne bude. Dovoljno je ako Ja znam sebe samog. P: Ako ste Vi iznad sveta, onda Vi niste od koristi svetu. M: Ne da svet ne postoji, nego je nitavno sopstvo, mentalno sebe, koje postoji. Udubljeni u san, vi ste zaboravili vae istinsko Sopstvo. P: Bez sveta ne postoji mesto za LJubav. M: Sasvim tako. Svi ovi kvaliteti: postojanje, svesnost mentalna, ljubav i lepota su refleksije, odrazi, realnog u svetu. Nema realnog, istinitog, nema odraza, refleksije. P: Svet je pun poeljnih stvari i ljudi. Kako ga ja mogu zamisliti kao nepostojeeg? M: Ostavite poeljno onima koji ele. Promenite tok vae elje od uzimanja ka davanju. Pasija, strast, za davanjm, za delanjem, e prirodno isprati ideju o spoljanjem svetu iz vaeg uma, i o davanju takoe. Samo isto zraenje ljubavi ostaje iznad davanja i primanja. P: U ljubavi mora postojati dualnost: ljubavnik i voljeni. M: U ljubavi ne postoji ak ni jedan, kako bi onda moglo biti dva? LJubav je odbijanje razdvajanja, pravljenja razlikovanja, posebnosti. Pre nego to vi moete misliti o jedinstvu, vi morate prvo stvoriti dualnost. Kada vi istinski volite vi ne kaete: "ja vas volim"; gde postoji pominjanje, seanje, tu je dualnost. P: ta je to to me neprestano vraa u Indiju? To ne moe biti samo neuporediva jeftinoa ivljenja ovde! Niti kolorit i razliitost utisaka. Mora postojati neki mnogo vaniji faktor. M: Postoji takoe duhovni aspekt. Podela izmeu spoljanjeg i unutarnjeg je manja u Indiji. Lake je ovde izraziti unutarnje u spoljanjem. Integracija je laka. Drutvo nije tako ugnjetako, koje tlai. P: Da, na Zapadu je sve tamas i rajas. U Indiji postoji vie sattve, harmonije i ravnotee. 262

M: Moe te li se vi izdignuti iznad gunas? Zato odabrati sattvu? Budite ono to jeste mako da ste i ne brinite o gunama. P: Pa ja nemam snage. M: To samo pokazuje da ste malo dobili, stekli u Indiji. Ono to vam je istinski potrebno vi ne moete izgubiti, jer to imate veno. Budete li se vi dobro uzemljili i upoznali u vae Sopstvo, promena mesta nee uticati na to. P: U Indiji duhovni ivot je lak. Tako nije na Zapadu. ovek mora da se prilagodi okolini do jako viskog stepena. M: Zato vi ne stvorite svoju sospetvenu okolinu? Svet ima samo onoliko mnogo moi nad vama koliko mu vi to dozvolite. Probudite se. Idite iznad dualnosti, nemojte praviti razliku izmeu Istoka i Zapada. P: ta ovek moe uraditi kad se nae u vrlo nespiritualnom okruenju, okolini? M: Nemojte raditi nita. Budite svoji sopstveni. Budite izvan. Gledajte iznad. P: Mora moda biti sukoba u porodici, kod kue. Roditelji retko imaju razumevanja. M: kada vi znate vae istinsko bie, vi nemate problema. Vi moete zadovoljiti vae roditelje ili ne, oeniti se ili ne, zaraditi mnogo novca ili ne; to je sve sasvim isto, svejedno, vama, samo delujte u skladu sa okolnostima, ipak u bliskom dodiru sa injenicama, a i sa realnou u svakoj situaciji. P: Nije li to vrlo visoko stanje? M: Oh ne, to je normalno stanje. Vi zovete to visoko, jer ga se plaite. Prvo budite osloboeni od straha. Vidite da ne postoji nita ega biste se plaili. Stanje bez straha, neustraivost, je kapija ka Svevinjem. P: Nikakva koliina napora me ne moe uiniti neustraivim. M: Neustraivost dolazi sama po sebi, kada vi vidite da nemate ega da se bojite. Kada vi idete, hodate, u prepunoj ulici ljudi, vi jednostavno zaobilazite ljude. Neke vidite, a neke jednostavno samo nazirete, ali se vi ne zaustavljate. Zaustavljanje je ono to stvara usko grlo. Nastavite da se kreete. Ne obazirite se na imena i oblike, nemojte biti vezani, privreni za njih; vaa vezanost je vae ropstvo. P: ta bih trebao da radim kad me ovek oamari po licu? M: Vi ete regovati u skladu sa vaim karakterom, roenim ili zadobijenim. P: Da li je to neizbeno? Da li sam ja, da li je svet, osuen da ostane kao i mi? M: Draguljar, juvelir, koji eli da promeni izgled nekome nakitu, prvo ga pretopi do bezoblinog zlata. Slino, ovek, mora da se vrati u svoje prvobitno stanje pre nego to se novo ime i oblik mogu pojaviti, roditi. Smrt je bitna za renoviranje, obnavljanje. P: Vi uvek naglaavate potrebu odlaska iznad, u povuenost, u usamljenost. Vi teko da ikad koristite rei "ispravno" i "pogreno". Zato je to tako? 263

M: Ispravno je biti Sopstvo, pogreno je ne biti. Sve ostalo je posledica. Vi ste eljni da odvojite ispravno od pogrenog, jer imate potrebu neke osnove za delovanje. Vi ste uvek * . Ali personalno motivisana akcija, zasnovana na nekoj skali vrednosti, sa ciljem za nekim rezultatom je gora nego neaktivnost, jer su njeni plodovi uvek gorki. P: Da li su svesnost duhovna i ljubav jedno i isto? M: Naravno. Svesnost je dinamina, ljubav je postojanje, bit. Svesnost je ljubav u delovanju. Sam po sebi um moe da aktualizira bilo koji broj mogunosti, ali dok one nisu sa ljubavlju, bezvredne su. LJubav proima i prethodi kreaciji. Bez nje postoji samo haos. P: Gde je delovanje u svesnosti? M: Vi ste tako neizleivo operativni. Ukoliko ne postoji pokretanje, uznemirenost, mete, gungula, vi to ne zovete akcijom, delovanjem. Haos je kretanje u korist kretanja. Istinska akcija nije pomeranje; ona transformie, menja. Promena mesta je samo transportovanje, premetanje; promena srca je akcija. Samo zapamtite, nita to je opaajue, to se vidi, nije relano, istinito. Aktivnost nije delovanje. Akcija, je sakrivena, neznana, delovanje je nesaznajue. Vi samo moete znati plod. P: Nije li Bog sve-radei, sve-delujui? M: Zato vi uvodite, stvarate spoljnjeg vrioca, delovaoca? Svet ponovo stvara sebe iz sebe. To je beskrajan proces, prolazno stvara prolazno. To je va ego koji vas navodi da mislite da mora postojati stvaralac, delovalac. Vi stvarate Boga po svojoj sosptvenoj slici, meutim sumarnoj slici. Kroz film vaeg uma vi prjektujete, stvarate svet, a takoe i Boga dajui mu uzrok i svrhu. Sve je to imaginacija, matanje - izaite iz toga. P: Kako je to teko videti svet kao isto mentalan! Opipljiva stvarnost u odnosu na to izgleda tako jako ubedljiva. M: To je tajna imaginacije, da izgleda da je tako stvarna. Vi moete biti u celibatu ili oenjeni, monareh ili familijaran ovek; u tome nije poenta. Da li ste vi rob vae imaginacije, ili ne? Makoju odluku da donesete, koji bilo rad da radite, on e biti sigurno, stalno, zasnovan na imaginaciji, na predpostavkama isticanja, hvalisanja, kao injenica. P: Ovde ja sedim ispred Vas. Koji deo od toga je zamiljanje, imaginacija? M: Sve to. ak i prostor i vreme su zamiljeni. P: Da li to znai da ja ne postojim? M: Ja takoe ne postojim. Sva egzistencija je imaginacija, zamiljanje. P: Da li je postojanje, bit, takoe zamiljeno? M: isto postojanje, koje ispunjava sve i iznad svega je, nije egzistencija koja je ograniena. Sva ogranienost je zamiljena, samo je neogranieno realno, istinito. P: Kada me Vi gledate, ta vidite? 264

M: Vidim da vi zamiljate o sebi da postojite. P: Postoje mnogi kao ja. Ipak, svaki je razliit. M: Ukupnost svog stvaranja, projektovanja, je ono to je nazvano Maha - maya, velika obmana. P: Ali kada Vi gledate sebe, ta vidite? M: Zavisi kako gledam. Kada gledam kroz um, Ja vidim bezbroj ljudi. Kada gledam iznad uma, vidim svedoka. Iznad svedoka postoji beskonani intenzitet, snaga, praznine i tiine. P: Kako se vladati, ponaati sa ljudima? M: Zato stvarati planove i zbog ega? Takva pitanja pokazuju uznemirenost. Meusobni odnosi su iva stvar. Budite u miru sa svojim unutarnjim sopstvom i vi ete biti u miru sa svima. Spoznajte da vi niste gospodar onoga to se deava, vi ne moete kontrolisati budunost, izuzev u isto tehnikim, formalnim stvarima. LJudski odnosi se ne mogu planirati, ono su suvie bogati i raznovrsni. Samo imajte razumevanja i saoseanja, osloboeni od svakog koristoljublja, sebinosti. P: Svakakao da ja nisam gospodar onoga to se deava. Vie sam njihov rob. M: Nemojte biti niti goispodar niti rob. Budite po strani, daleko. P: Da li to znai izbegavanje akcije? M: Vi ne morate izbei akciju. Ona se deava, kao i sve drugo. P: Moju akciju, delovanje, sigyrno ja mogu kontrolisati. M: Pokuajte. Uskoro ete uvideti da vi radite ono to morate. P: Ja mogu da delujem u skladu sa mojom voljom. M: Vi znate vau volju samo posle delovanja. P: Ja se seam mojih elja, uinjenih izbora, donetih odluka, i delovanja saglsno tome. M: Onda vaa memorija, seanje odluuje, ne vi. P: Kada ja dolazim? M: Vi inite to moguim sa pruanjem panje tome. P: Postoji li takvo neto kao slobodna volja? Da li sam ja slobodan da elim? M: Oh ne, vi ste prisiljeni da elite. U Hinduizmu, sama ideja o slobodnoj volji je nepostojea, tako da ne postoji ni rei o tome. Volja je odanost, predavanje, pritvor, fiksacija, vezanost, ropstvo. P: Ja sam slobodan da izaberem moja ogranienja. 265

M: Vi morate prvo biti slobodni. Biti slobodan u svetu, znai biti slobodan od sveta. Drugaije, ako niste slobodni, vaa prolost odluuje o vaoj budunosti. Izmeu onog to se desilo i onoga to se mora desiti vi ste ulovljeni, u klopki. Nazovite to sudbinom ili karmom, ali nikad slobodom. Prvo se vratite vaem istinskom biu i onda delujte iz srca ljubavi. P: Unutar manifestovanog, ispoljenog, ta je znak, ig, nemanifestovanog? M: Nema ni jednog. U trenutku kada vi ponete da traite peat, znak, nemanifestovanog, manifestovano se rastapa. Ako vi pokuate da razumete nemanifestovano sa umom, vi odjendnom idete izvan, iznad uma, kao kad vi pobuujete, xarate, vatru sa drvenim prutom, vi ete spaliti prut. Koristite um da istraujete manifestovano. Budite kao pile koje kljuca u ljusku. Razmiljanje o ivotu izvan ljuske bilo bi od male koristi, ali kljucanje u ljusku e slomiti ljusku iznutra i osloboditi pile. Slino, probijte um iznutra sa istraivanjem i izlaganjem, razgoliavanjem, njegovih protivrenosti i apsurdnosti, besmislenosti. P: Odakle potie tenja za probijanjem ljuske? M: Od nemanifestovanog. 73. SMRT UMA JE ROENJE MUDROSTI Pitalac: Pre nego to ovek moe da ostvari svoju istinsku prirodu, ne mora li on biti persona? Da li ego ima svoju vrednost? Maharada: Persona je od male koristi. Ona je duboko upetljana u svoje sopstvene afere i potpuno je u neznanju o svojoj istinskoj prirodi. Sve dok u personi ne zapone igra svedoenja svesnosti i ona ne postane subjekat, a ne objekat, ostvarenje nije izvodljivo. Svedok je onaj koji ostvaruje realizaciju prieljkivanu i ostvarivu. P: Da li postoji vreme u ivotu persone kada ona postaje svedok? M: Oh, ne. Persona sama po sebi nee postati svedok? To je kao da se oekuje da hladna svea pone da gori tokom vremena. Persona moe ostati u mraku neznanja zauvek, sve dok je plamen svesnosti ne dotakne. P: Ko pali sveu? M: Guru. njegove rei, njegovo prisustvo. U Indiji to je vrlo esto mantra. Jednom kada je svea upaljena, plamen e potroiti sveu. P: Zato je mantra tako uspena, efikasna? M: Neprestano ponavljanje mantre je neto to persona radi za svoju korist. Korisnik nije persona. Upravo kao to svea ne raste sa sagorevanjem. P: Moe li persona postati svesna duhovno o sebi - od sebe? M: Da, deava se ponekad kao reziultat mnogo patnje. Guru eli da vas spasi beskrajne patnje. Takva je njegova Milost. ak i kad ne postoji vidljivi spoljanji Guru, postoji uvek sadguru, unutarnji Guru, koji usmerava i pomae iznutra. Rei "spolja" i "iznutra" su relativne samo za telo; 266

u realnosti sve je jedno, spoljanje postojanje je samo projekcija, projekat, unutarnjeg. Svesnost duhovna, dolazi kao da je iz vie dimenzije. P: Pre nego to je iskra upaljena i posle, kakava je razlika? M: Pre nego to je iskra bila upaljena nije postojao svedok da opazi razliku. Persona moe biti svesna, ali nije svesna da je svesna. Ona je potpuno nezainteresovana za ono to misli i osea i iskuava, doivljava. Mrak koji je u njoj je od njene sopstvene kreacije. Kada je mrak ispitan on se rastapa. elja za ispitivanjem je planirana od Gurua. Drugim reima razlika izmeu persone i svedoka je kao izmeu neznanja i znanja sopstva. Svet vien u svesnosti e biti od prirode svesnosti, kada postoji harmonija, sattva, ali kad se aktvnost, rajas, i pasivnost, tamas, pojave, one zamrauju i iskrivljuju i vi vidite lano kao realno. P: ta moe da uradi persona da se pripremi za dolazak Gurua? M: Sama elja da se bude uredu, spremna, znai da Guru mora doi i plamen je upaljen. Moe biti zalutala re, ili strana u knjizi, Guruova mislit deluje tajanstveno. P: Da li postoji tako neto kao samopripremanje? Mi ujemo tako mnogo o yoga sadhani. M: Persona nije ta koja radi sadhanu. Persona je u nemiru i otporu sve do samog kraja. Svedok je taj koji radi na personi, na ukupnosti njenih obmana, prolosti, sadanjosti i budunosti. P: Kako mi moemo znati da je Istina to to nam vi govorite? Iako je to samostalno i osoboeno od unutarnjih protivurnosti, kako mi moemo znati da to nije proizvod plodonosne mate, pothranjen i obogaen sa neprekidnim ponavljanjem? M: Dokaz Istine lei u njenom uticaju na sluaoca. P: Rei mogu imati najmoniji uticaj. Sa sluanjem ili ponavljanjem rei, ovek moe iskusiti, doiveti, razliite vrste transeva, zanosa. Sluaoeva iskustva mogu biti probuena i ne mogu biti smatrana kao dokaz. M: Uticaj, efekat, nema potrebe da svakako, nuno, bude iskustvo. On moe biti promena u karakteru, u motivaciji, u odnosima sa ljudima, i sa samim sobom. Zanosi, transevi i vizije, podstaknuti reima ili drogama, ili nekim drugim ulnim ili mentalnim nainom, su privremeni, kratkotrajni i neubedljivi. Istina o kojoj je re ovde je nepokretna, u miru, i dugotrajna, vena. A dokaz o njoj je u sluaocu, u dubokoj i trajnoj promeni u njegovom celom biu, postojanju. To nije neto u ta on moe da sumnja, sem ako on ne sumnja u svoje sopstveno postojanje, to je nezamislivo. Kada Moje iskustvo postane takoe vae sopstveno iskustvo, koji bolji dokaz vi elite? P: Iskuenik je dokaz svoje egzistencije. M: Doista, ali iskuenik nema potrebu za dokazom, "ja jesam, i ja znam da jesam". Vi ne moete traiti dalje dokaze. P: Moe li postojati istinsko znanje stvari? M: Relativno - da. Apsolutno - ne postoje stvari. Znati da nita nije - je istinsko znanje. 267

P: Kakva je veza izmeu relativnog i apsolutnog? M: Oni su identini. P: Sa koje take gledita su oni istovetni? M: Kada su rei izgovorene, postoji Tiina. Kad je relativno zavreno, apsolutno ostaje. Da li je Tiina pre nego to su rei bile izgovorene razliita od Tiine koja dolazi posle izgovorenih rei? Tiina je jedna i bez toga rei ne bi mogle da se uju. Tiina je uvek tu - u pozadini, u temelju rei. Usmerite vau panju od rei ka Tiini i vi ete je uti. Um udi za iskutvom, memorijim, pamenjem iz koje on uzima znanje. Gnani, Mudrac je iznad svakog iskustva i njegova memorija je ispranjena od prolosti. On je potpuno nepovezan, nezavisan, sa bilo im posebno. Ali um, koji udi za formulacijama i definicajama, uvek tei da iskae realnost u verbalni oblik. Od svega on eli jednu ideju, jer bez ideja um ne postoji. Realnost je sutinski sama, ali je um nee ostaviti na miru - i bavi se umesto toga sa nerealnim. A ippak to je sve to um moe da uradi - da otkrije nerealno kao nerealno. P: A vienje realnog kao realnog? M: Ne postoji takvo stanje kao vienje realnog, istinitog. Ko je da vidi i ta? Vi jedino moete biti realni - to vi i jeste u svakom sluaju. Problem je samo mentalan. Napustite lane ideje, to je sve. Nema potrebe za istinitim idejama. Ne postoje uopte! P: Zato smo mi onda ohrabreni da tragamo za realnim? M: Um mora imati svrhu, cilj. Ohrabriti ga da oslobodi sebe od nerealnog je obeanje neega za uzvrat. U realnosti nema potrebe za ciljem, svrhom. Biti slobodan od lanog je dobro samo po sebi i ne eli nagradu. To je kao jednostavno biti ist- to je samo po sebi njegova sopstvena nagrada. P: Da li je samo-spoznaja nagrada? M: Nagrada od samo-spoznaje je osloboenje od personalnog sopstva, sebe. Vi ne moete znati znalca, jer ste vi znalac. injenica saznavanja dokazuje znalca. Vama ne treba drugi dokaz. Znalac znanja nije saznajan, koji moe biti znan. Upravo kao to je svetlost znana samo u bojama, tako je znalac znan u znanju. P: Da li je znalac samo jedan zakljuak? M: Vi znate vae telo, um i oseanja. Da li ste vi samo jedan zakljuak? P: Ja sam zakljuak drugih, ali ne mene samog. M: Tako sam i Ja. Jedan zakljuak za vas, ali ne za Mene. Ja znam sebe, pomou svog postojanja. Kao to vi znate sebe da ste ovek. To je samo kada vas vae ovenastvo zapita da vi to potvrdite. Slino Ja znam da sam Ja sve. Ja nemam potrebe da stalno ponavljam: "Ja sam sve, Ja sam sve". Jedino kada me vi smatrate da sam izdvojen, poseban, persona, Ja protestujem. Kako ste vi ovek celo vreme, tako sam i Ja ono to sam - celo vreme. tagod da ste vi * P: Kad Vas pitam kako znate da ste Vi Mudrac, Gnani, Vi odgovorite: "Ne nalazim u sebi ni jedne elje. Nije li ovo dokaz?" 268

M: Bio Ja pun elja, Ja u i dalje biti ono to jesam. P: Ja, pun elja i Vi, puni elja, kakva bi to razlika bila? M: Vi identifikujete sebe sa vaim eljama i postajete njihov rob. Za Mene su elje stvari meu drugim stvarima, samo oblici na mentalnom nebu, i Ja se ne oseam prisiljen da delujem po njima. P: Znalac i njegovo znanje, da li su oni jedno ili dva? M: Oni su oboje. Znalac je nemanifestovan, znano je manifestovano, ispoljeno. Znano je uvek u pokretu, ono se menja, nema svoj sopstveni oblik, niti mesto boravka. Znalac je neminovni, nepromenjivi oslonac svoga znanja. Svako ima potrebu za drugim, ali realnost postoji iznad. Mudrac ne moe biti znan, jer ne postoji niko da bi bio znan. Kada postoji persona, vi moete rei neto o njoj, ali kada ne postoji samo-identifikacija, samo-poistoveivanje sa posebnim, ta moe da se kae? Vi moete rei Mudracu bilo ta, njegovo pitanje e uvek biti: "Kome vi govorite? Ne postoji takva persona". Upravo kao to nita ne moete rei o Univerzumu, jer on ukljuuje sve, tako isto se ne moe rei o Mudracu, jer je On sve, a ipak nita posebno. Vama je potrebna kuka da na nju obesite vau sliku; kada nema kuke, eksera, na ta e se slika okaiti? Da biste locirali, smestili stvar, potreban vam je prostor, da bi se odigrado, desio dogaaj potrebno je vreme; ali bezvremeno i bezprostorno, neogranieno, ne da se nikako manipulisati. Ono ini da sve bude mogue da se opazi, vidi, ipak samo je iznad percepcije, opaanja. Um ne moe da zna ono to je iznad uma, ali um je znan sa onim to je iznad njega. Mudrac ne zna niti za roenje niti za smrt; egzistencija ili neegzistencija njemu su isto. P: Kada Vae telo umre Vi ostajete? M: Nita ne umire!! Telo je jednostavno zamiljeno. Ne postoji takva stvar, takvo neto. P: Pre nego to e proi drugi vek, Vi ete biti mrtvi za sve oko Vas. Vae telo e biti pokriveno cveem, a onda spaljeno i pepeo rasut. To e biti nae iskustvo. Kakvo e biti vae? M: Vreme e doi do kraja. Ovo se zove Velika Smrt, Mahamritya, smrt vremena. P: Da li to znai da e Univerzum i njegov sadraj doi do kraja? M: Univerzum je vae perosnalno iskustvo. Kako on moe biti ugroen? Vi ste moda bili drali predavanje oko dva asa; gde je to sve otilo kad je predavanje zavreno? To se stopilo sa tiinom u kojoj je poetak, sredina i kraj predavanja, svi su zajedno. Vreme je dolo do kraja, ono je bilo, ali vie nije. Tiina posle ivota razgovora i tiina posle ivota tiine je ista tiina. Besmrtnost je sloboda od oseaja "ja jesam". Ipak to nije ugaenost, izumiranje. naprotiv, to je stanje beskonano vie realno, istinito, duhovno svesno, probueno i sreno da vi to uopte ne moete zamisliti. Samo samo-svesnost mentalna ne postoji. P: Zato Velika smrt uma potsea na malu smrt tela, zato se podudara sa njom? M: Ona se ne podudara! Vi moete umreti hiljadu puta telesno, ali bez prekida mentalnog metea. Ili vi moete zadrati vae telo, biti ivi telesno, a umreti samo u umu. Smrt uma je roenje mudrosti. P: Persona odlazi i samo svedok ostaje. 269

M: Ko ostaje da kae: "Ja sam svedok"? Kada vie ne postoji "ja jesam"; gde je svedok? U bezvremenom stanju ne postoji sopstvo, bie, da primi u utoite. ovek koji nosi paket, poiljku, je uznemiren, zabrinut, da ga ne izgubi - on paketno-svestan. ovek koji neguje, odgaja oseanje "ja jesaam" je samo-svestan. Mudrac se ne pridrava, ne vezuje se za ita i ne moe se rei da je on svestan mentalno. Ali opet, on nije nesvestan. On je samo srce, sutina, probuenosti, duhovne svesnosti. Mi ga zovemo digambara - obuen u nebo - prostor; Jedan Gola iznad svake pojavnosti. Ne postoji ime ili oblik u kojem bi se moglo rei da on egzistira, ipak on je samo jedan koji stvarno jeste, postoji. P: Ja ne mogu to da shvatim, razumem. M: Ko moe? Um ima svoja ogranienja. Dovoljno je samo vas dovesti do samih granica, vrata, znanja i suoiti sa ogromnou neizmernosti nepoznatog. Zaranjanje u to zavisi od vas. P: ta je u vezi svedoka? Da li je on realan ili nerealan. M: On je oboje. Poslednji ostatak obmane, prvi dodir realnog, istinitog. Rei: ja sam samo svedok, je oboje, i lano i istinito; lano zbog "ja jesam"; istinito zbog svedoka. Bolje je rei: "postoji svedoenje". U trenutku kada vi kaete: "ja jesam", ceo Univerzum dolazi, ulazi u postojanje zajeeno sa njegovim Stvaraocem, Kreatorom. P: Drugo pitanje: momo li mi zamisliti, vizualizirati, personu i Sopstvo kao dvojicu brae, malog i velikog? Mali brat je nestaan, tetan i sebian, neuljudan i uznemiren, dok je veliki brat inteligentan i ljubazan, dobar, razuman i paljiv, osloboen od telesne svesnosti sa njenim eljama i strahovima. Veliki brat zna maloga, ali je mali brat neuk, ne zna velikog brata i misli o sebi da je potpuno svoj sopstveni, neovisan. Guru dolazi i kae malom bratu: "Ti nisi sam, ti potie iz veoma dobre porodice, tvoj brat je izvanredan ovek, mudar i dobar, i on te voli mnogo. Seaj se njega, pronai ga, slui mu, i ti e postati jedno s njim". Sada, pitanje je postoje li dvojica u nama, personalni i individualni, lano sopstvo i istinsko sopstvo, ili je to samo osmeh? M: Postoje oba. Oni izgledaju da su dvojica, ali pri istraivanju, traganju, se pronalazi da su jedno. Dualnost traje sve dotle dok u nju ne posumnjamo, dok je ne osporimo. Trojstvo: um, sopstvo i duh, spirit - vyakti, vyakta i avyakta - kad se pogledaju iznutra postaju jedinstvo. Postoje samo naini doivljavanja, iskustva, vezanih, nevezanih, prevazilaenja. P: Vaa pretpostavka, tvrdnja, da smo mi u snu, stanju sna, ini Vau poziciju, poloaj, nepobitnim, neospornim. Koju god zamerku da mi postavimo, Vi jednostavno poriete njenu vrednost, opravdanost. ovek sa Vama ne moe raspravljati, diskutovati! M: elja za raspravljanjem je takoe samo elja. elja za znanjem, da se ima mo, ak i elja za postavljanjem sve su samo elje. Svako eli da bude, da postiji, da preivi, da nastavi, jer niko nije siguran u sebe samog. Ali svako je besmrtan. Vi inite sebe prolaznim, smrtnim, smatrajui sebe da ste telo. P: Poto ste Vi pronali Vau slobodu, da li ete mi dato malo od nje? M: Zato malo? Uzmite celu. Uzmite je, ona je tu da se uzme. Ali vi ste uplaeni od slobode! P: Snjami Ramdas se bavio slinom molbom. Neki poklonioci su se okupili oko njega i poeli da ga mole za osloboenje. Ramdas ih je sluao smeei se, a onda je iznenada postao ozbiljan i rekao: "Vi je moete imati ovde i sada, slobodu apsolutnu i stalnu. Ko je eli, neka istupi, doe napred". 270

Niko se nije pomerio. Tri puta je on ponovio ponudu. Niko nije prihvatio. Onda je on rekao: "Ponuda je povuena". M: Vezanost unitava hrabrost. Davalac je uvek spreman da daje. Uzimalac je odsutan. Sloboda znai napustiti. LJudi jednostavno ne ele da napuste sve. Oni ne znaju da je konano cena uloga beskonanog, kao to je smrt cena besmtrnosti. Duhovna zrelost lei, postoji u spremnosti da se sve napusti. Predavanje, zaboravljanje, je prvi korak. Ali realno predavanje, naputanje, je u spoznavanju da nema niega od ega treba odustati, nema od ega da se odustane, jer nita nije vae sopstveno. To je kao duboki san - vi ne naputate va krevet kad zaspite - vi ga jednostavno zaboravljate.

74. ISTINA JE OVDE I SADA Pitalac: Moje pitanje je: "ta je dokaz Istine? Sledbenici svake religije, metafizike ili politike, filozofije ili etike, su ubeeni da postoji samo jedna Istina, da je sve ostalo lano i oni smatraju njihovo sopstveno nepomueno ubeenje za dokaz Istine. "Ja sam ubeen, da to mpra biti Istina", kau oni. Meni se ini, da ni filozofija, ili religija, niti dokrtina, dogma, ili ideologija, makoliko potpune, osloboene od unutarnjih protivrenosti i emocionalnih molbi, obraanja, ne mogu biti dokaz za njihovu sopstvenu Istinu. Oner su kao odela koja ovek oblai, koja se menjaju sa vremenom i okolnostima i prate modni trend. Sada, moe li postojati religija ili filozofija koja je istinita i koja ne zavisi od neijeg ubeenja? Niti od svetih knjiga, jer one opet zavise od neije vere u njih. Postoji li Istina koja se ne zavisiod verovanja, nadanja, koja nije subjektivna? M: A ta e sa naukom? P: nauka je kruna, ona se zavrava tamo gde i poinje, sa ulima. Ona se bavi sa pojavnim, i iskustvo je subjektivno. Ni dve osobe ne mogu imati isto iskustvo, mada ga oni mogu izaraziti istim reima. M: Vi morate traiti Istinu izvan uma. P: Gospodine, ja sam imao dovoljno zanosa, transeva. Bilo koja drgoga moe da ih izazove jeftino i brzo. ak i klasini samadhi, prouzrokovan disanjem ili mentalnim vebama, nisu mnogo razliiti. Postoje kiseoniki samdhiji i ugljen dioksidni samadhiji i samoiniciran samadhiji prouzrokovan ponavljanjem formule ili sitema, niza misli. Jednolinost, monotonija je uspavljujua. Ja ne mogu da prihvatim samadhi, makako bio uzvien, kao dokaz Istine. M: Samadhi je iznad iskustva. To je bezkvalitetno ne-mentalno stanje. P: Otsustvo iskustva je zbog nepanje. Ono se ponovo javlja sa panjom. Zatvaranjem oiju ne negira se svetlost. Karakterisanje realnosti negativnim stanjima nee nas odvesti daleko. Sama negacija sadri afirmaciju, potvrivanje. M: Na neki nain vi ste u pravu. Ali zar ne vidite, vi traite dokaz Istine, bez obajnjavanja ta je to Istina, koju Vi imate na umu i koji bi dokaz vas zadovljio? Vi moete dokazati bilo ta, ako vi verujete u va dokaz. Ali ta e potvrditi da je va dokaz istinit? Ja vas lako mogu dovesti do priznanja, da vi znate samo to da egzistirate - da ste vi jedini dokaz, koji moete imati od bilo ega. Ali ja ne identifikujem samo egzistenciju sa realnou. Egzistencija je trenutna uvek u vremenu i prostoru, dok je Realnost, Istina, nepromenjiva i sveproimajua. 271

P: Gospodine, ja ne znam ta je Istina i ta je moe dokazati. Nemojte me bacati na moje sopstvene resurse, izvore. Ja nemam ni jednog. Vi ste ovde Znalac Istine, a ne ja. M: Vi odbijate svedoenje, iskuenje, kao dokaz Istine, iskustvo drugih je nekorisno za vas, vi odbijate sve zakljuke od podudarnih, poklapajuih stanovita velikog broja neovisnih svedoka; dakle na vama je da Mi kaete ta je dokaz, koji bi vas zadovoljio, ta je test, proba, vaeg vrednog verodostojnog dokaza? P: Iskreno, ja ne znam ta ini dokaz. M: ak niti vae sopstveno iskustvo? P: Niti moje iskustvo, pa ak ni moja egzistencija. Oni zavise od postojanja moje svesnosti mentalne. M: A vae svesno stanje, od ega ono zavisi? P: Ja ne znam. Doskora bih rekao od tela, sada ja mogu da vidim da je telo sekundarno, drugorazredno, ne primarno i ne moe biti smatrano kao dokaz, oevidnost, postojanja. M: Meni je drago da ste to vi napustili ideju "ja sam telo", glavni izvor greaka i patnje. P: Ja sam je napustio intelektualno, ali oseaj posebnog, odvojenog, postojanja persone, je jo uvek samnom. Ja mogu da kaem "ja jesam", ali stvarno ta sam ja - ne mogu rei! Ja znam, ja egzistiram, ali ja ne znam ta egzistira, postoji. Na bilo koji nain da se suoim s tim, ja se suoavam s nepoznatim. M: Samo vae pstojanje je realno, istinito. P: Svakako mi nismo govorili o istoj stvari. Ja nisam neko apstraktno, zamiljeno postojanje, bie. Ja sam persona, ograniena i svesna svojih ogranienja. Ja sam faktor, injenica, ali najnebitnija injenica sam ja. Ne postoji nita to mogu da sagradim, razorim, na mojoj trenutnoj egzistenciji kao persona. M: Vae rei su mudrije od vas samih. Kao persona, vaa egzistencija je trenutna, prolazna. Da li vi niste samo persona? Da li ste vi persona uopte? P: Ko sam ja da odgovorim? Moj oseaj postojanja dokazuje samo da ja jesam; on ne dokazuje bilo ta to je neovisno od mene. Ja sam relativan, zavistan, od oboje: od kreacije i od Kreatora relativnog. Apsolutni dokaz apsolutne Istine - ta je to, gde je to? Moe li samo oseanje "ja jesam" biti dokaz Realnosti, Istine? M: Svakako da ne. "Ja jesam" i "svet jeste" su relativni, povezani i posledini. Oni postoje zbog tendencije, nastojanja, uma da zatiti imena i oblike. P: Imena i oblikei i ideje i ubeenja - da, ali ne i Istunu. Zbog vas ja bih prihvatio relativnost, prolaznost svega, ukljuujui i Istinu, i nauio da ivim sa predopstavkama. Ali onda Vas susreem i ujem Vas da govorite o Apsolutnom kao o neemu meni dostupnom, a isto tako i najvie eljno. Rei kao mir, blaenstvo, venost, besmrtnost, privlae moju panju, kao nuenje slobode od bola i straha. Moji uroeni instinkti, traganje za zadovoljstvom i radoznalost, znatielja, su se probudili i 272

ja sam poeo da istraujem kraljevstvo koje ste Vi otkrili. Sve izgleda najprivlanije i najprirodnije te se pitam da li je to dostupno? Da li je to realno, istinito? M: Vi ste kao dete koje kae: "Dokai da je eenjr sladak, jedino u ga onda uzeti. Dokaz slatkoe je u ustima, ne u eeru. Da biste znali da li je sladak, morate ga okusiti, ne postoji drugi nain. Naravno, vi poinjete sa pitanjima: da li je to eer? Da li je sladak? i vi prihvatate moje tvrenje poto ga vi probate. Jedino onda se sve sumnje rastapaju i vae znanje postaje iz prve ruke i stabilno. Ja vas ne molim da mi verujete. Samo mi verujte onoliko da sa tim zaponete. Svaki korak dalje dokazuje ili opovrgava, ne dokazuje sebe. Vi izgleda elite da dokaz Istine prethodi. I ta bi bio dokaz dokaza? Vidite, vi ste pali u nazadovanje, povratak. Da biste to prekinuli, morate prestati da tragate za dokazima i prihvatite, samo za trenutak, neto kao Istinu. To zaista nije vano, ma ta da je. To moe biti Bog, ili Ja, ili vae sopstveno Sopstvo. U svakom sluaju vi prihvatate neto, ili nekoga, neznanog kao Istinu. Sada, ako vi radite na Istini koju ste prihvatili, ak i za trenutak, vrlo brzo vi ete biti dovedeni do sledeeg koraka. To je kao penjanje uz drvo po mraku - vi se moete vrsto uhvatiti za sledeu granu jedino kad ste se prvo dobro oslonili na prethodnu. U nauci to je nazvano eksperimentalni pristup. Da biste dokazali teoriju vi izvodite eksperiment u saglsnosti sa praktinim instrukcijama, uputstvima, datim od onih koji su izveli eksperiment pre vas. U duhovnom traganju niz eksperimenata koje ovek treba da uradi nzvani su Yogom. P: Postoji tako mnogo Yoga, koju odabrati? M: Naravno, svaki Mudrac, Gnani, e savetovati put, stazu, svog sopstvenog dostignua, ostvarenja, kao jedinog koji zna najintimnije. Ali veina njih je veoma liberalna, slobodumna, velikoduna i prilagoava svoje savete potrebama tragaoca. Sve duhovne staze vode vas ka proienju uma. Neisti um je opak, tup, mraan, za Istinu; ist um je otvoren, proziran. Istina moe da se vidi kroz njega lako i jasno. P: Oprostite, ali izgleda nisam u stanju da Vam prenesem moju tekou. Ja pitam o dokazu Istine i dati su mi metodi kojima se ona ostvaruje. Prihvaajui, slaui se i sledei metode i postiui najudesnija i najpoeljnija stanja, kako u doi do toga da znam da su moja stanja istinita? Svaka religija poinje sa verom i obeanjima neke ekstaze, zanosa. Da li je ekstaza od realnog, Istine ili je produkt vere? Jer ako je to indicirano, probueno znanje, ja neu da imam nita s tim. Uzmite Hrianstvo koje kae: Isus je va spasilac, verujte i budite spaeni od greha. Kada zapitam grenog Hrianina, kako to da on nije spaen od greha, uprkos svoje vere u Hrista, on odgovara: Moja vera nije savrena! Mi smo opet u zaaranom krugu. Bez savrene vere nema spasenja, bez spasenja nema savrene vere, otuda nema spasenja. Uslovi su postavljeni, koji se ne mogu ispuniti i onda smo mi okrivljeni, odgovorni, to ih ne moemo ispuniti. M: Vi ne shvataet da je sadanje vae budno stanje, stanje neznanja. Vae pitanje o dokazu Istine, je roeno iz neznanja realnosti. Vi ste kontaktirali, angaovali vaa ulna i mentalna stanja u svesnosti mentalnoj, u taki "ja jesam", dok realnost nije posredovala, povezana, nije kontalktirana, nije doivljena, iskuana. Vi prihvatate dualnost tako sigurno za Istinu, da to vi ak i neprimeujete, ali za mene raznolikost i razliitost ne stvaraju odvojenost. Vi zamiate da realnost stoji odvojeno od imena i oblika, dok su za mene imena i oblici veno promenjiva izraavanja, ispoljavanja, realnosti, a ne odvojeni od nje. Vi traite dokaz Istine, dok je za Mene sva egzistencija dokaz. Vi odvajate egzistenciju od postojanja i postojanje od realnosti, dok je za Mene sve to Jedno. Makoliko da ste vi ubeeni u Istinu vaeg budnog sadanjeg stanja, vi ne pretendujete, ne tvrdite, da je ona nepromenjiva i stalna, kako Ja tvrdim o Mojoj Istini. Ipak ja ne vidim rzliku meu nama, jedino to vi matate o stvarima, zamiljate ih, a Ja ne. 273

P: Prvo ste me diskvalifikovali, oglasili nesposobnim od pitanja o Istini, onda me optuujete da matam, zamiljam! Ono to je zamiljanje za Vas, je realnost, Istina za mene. M: To je tako sve dok ne istraujete. Ja vas ne optuujem ni zata. Ja vas samo molim da pitate, raspravljate, mudro, pametno. Umesto traganja za dokazom istine, koji vi ne znate, idite kroz dokaze koje imate o onome to vi verujete da znate. Vi ete uvideti da ne znate nita sigurno - vi verujete po uvenju "rekla - kazala". Da biste znali Istinu, vi morate proi kroz svoje sopstveno iskustvo. P: Ja sam smrtno uplaen od samadhija i drugih transeva, ekstaza, tagod da je njihov uzrok. Pie, puenje, groznica uzbuenja, droga, disanje, pevanje, plesanje, vrenje, brzo okretanje, molitva, seks ili post, uzdravanje, mantre ili neko vrtoglavo, iznenadno, sklanjanje, izdvajanje, moe me pomai, isterati iz mog budnog stanja i doneti mi neko iskustvo, izvanredno, jer je nepoznato. Ali kada yzroci prestanu, efekti, posledice, se rastope i jedino seanje ostaje, koje ne izbija iz glave, ali opadajue, postepno se gubi. Odustanimo od svih sredstava i njihovih rezultata, jer su rezultati ogranieni sa sredstvima koja ih izazivaju; postavimo ponovo pitanje: moe li se Istina nai. M: Gde je mesto boravka Istine, gde je vi moete potraiti? I kako ete znati da ste je nali? Kakav kriterijum, probni kamen vi nosite sa kojim ete je testirati, proveriti. Vi ste se vratili na vae poetno pitanje: ta je dokaz Istine? Mora biti neto pogreno u samom pitanju, jer vi nastojite da ga ponavljate neprestano. Zato vi pitate ta su dokazi Istine? Nije li to zbog toga to vi ne znate Istinu iz prve ruke, i vi se bojite da biste mogli biti obmanuti? Vi zamiljate da je Istina stvar, koja nosi ime "Istina", i da je korisno imati je, ako je prava. Otuda va strah da ne budete prevareni. Vi trgujete sa Istinom, ali vi ne verujete trgovcu. Vi ste uplaeni od falsifikata, krivotvorenja i imitacije, neoriginalnosti. P: Ja se ne bojim da budem prevaren. Bojim se da prevarim samog sebe. M: Ali vi varate samog sebe u vaem neznanju o vaim istinskim motivima, namerama. Vi tragate za Istinom, ali ustvari vi samo elite komfor, koji biste vi voleli da traje veno. Sada, nita, nijedno stanje uma, ne moe da traje veno. U vremenu i prostoru uvek je ogranienje, jer su i vreme i prostor, sami po sebi ogranieni. A u bezvremenom re "zauvek" nema smisla. Isto je i sa "dokazom Istine". U carstvu ne-dualnosti, jednote, sve je potpuno, samo sebi dokaz, smisao i svrha. Gde je sve jedno, nikakava podrka nije potrebna. Vi zamiljate da je stalnost dokaz Istine, da je sve to traje due na neki nain vie istinito. Vreme postaje mera Istine. I zato je vreme u umu, um postaje arbitar, sudija, i trai unutar sebe dokaz Istine - zadatak potpuno nemogu i baznadean. P: Gospodine, Vi ste rekli: "Nita nije Istina, sve je relativno". Ja bih se saglasio sa Vama, ali Vi ste podravali da Istina postoji ralnost, savreno znanje, zato ja pitam: ta je to i kako u ja saznati? A ta, ko, e mi rei: Maharada je bio u pravi?! M: Vi se zadravate na potrebi dokaza, svedoenja, autoriteta. Vi jo zamiljate da Istina teba da se prikae, otkrije, i da vam kae: "Gledajte, ovde je Istina". To nije tako. Istina nije rezultat napora, kraj puta. Ona je ovde i sada, u samom uenju i traganjem za njom. Ona je blie nego um i telo, blia od osea "ja jesam". Vi je ne vidite, jer vi gledate suvie daleko od sebe, izvan vaeg najdubljeg postojanja, bia. Vi ste opredmetili, ograniili Istinu i insistirate na vaim standardima dokaza i testiranja, koji se primenjuju samo na stvari i misli, vae samo za njih. P: Sve to ja mogu da da protumaim, razaberem od onoga to Vi kaete, jeste da je Istina iznad mene i da ja nisam kvalifikovan da govorim o njoj. 274

M: Vi ne samo da niste kvalifikovani, ve ste vi sama Istina! Samo to vi zamenjujete lano za Istinu. P: Izgleda da Vi kaete: "Nemojte pitati za dokaze o Istini. Budite zainteresovani samo za neistinu". M: Otkrivanje Istine je u razlikovanju od neistine, pronicljivo. Vi moete znati ono to nije. Ono to jeste - moe samo biti. Znanje je relativno prema znanom. Na neki nain to je kontrapunkt, duplikat neznanja. Gde nije neznanje, gde je potreba za znanjem? Sami po sebi niti neznanje, niti znanje imaju postojanje. Oni su samo stanja uma, koji su opet ponovo pojavljivanje, izlazak, kretanja u svesnosti, koja je u svojoj sutini nepromenjiva. P: Da li je Istina u carstvu uma ili iznad? M: Ona nije ni u jednom, ona je oboje. Ona ne moe biti izraena reima. P: Ovo je ono to ujem celo vreme - neizreciva, anirvachanija. To me ne ini nita mudrijim. M: Istina je da to esto prikriva, prikazuje, isto neznanje. Um moe da operie, da se rukovodi sa izrazima svog sopstvenog stvaranja, on jednostavno ne moe ii iznad sebe samog. Ono to nije ni ulno ni mentalno, a opet bez koga ni ulno, ni mentalno ne moe egzistirati, ne moe se nalaziti u njemu, umu. Razumite da um ima svoja ogranienja; da biste ili iznad, vi morate pristati na tiinu. P: Moemo li mi rei da je akcija, delovanje, dokaz Istine? Ona ne moe biti verbalizovana, objanjena reima, ali moe biti demonstrirana. M: Dokaz Istine nije niti akcija, niti ne-akcija, nedelovanje. Istina je iznad toga, iznad oboje. P: Moe li ovek ikad rei: "Da, ovo je istina"? Ili je ogranien na negiranje lanog? Drugim reima, da li je Istina ista negacija? Ili, da li e doi trenutak kada e ona postati tvrdnja? M: Istina ne moe biti opisana, ali ona moe biti doivljena, iskuana. P: Iskustvo je subjektivno, ono ne moe biti podeljeno. Vae iskustvo ostavlja me tamo gde sam. M: Istina moe biti doivljena, ali to nije samo iskustvo. Ja to znam, i ja to mogu da prenesem, saoptim, ali samo ako ste vi otvoreni za to. Biti otvoren znai ne eleti nita drugo. P: Ja sam pun elja i strahova. Da li to znai da ja nisam kvalifikovan za istinu? M: Istina nije nagrada za dobro vladanje niti ocena, poklon, za neke poloene testove. To ne moe dovedeno. Ona Istina je osnovna, primarna, neroena, prastari izvor svega to postoji, to jeste. Vi ste kvalifikovani zato to jeste. Vi ne treba da zasluite Istinu. Ona je vaa sopstvena. Samo prestanite da beite jurei za neim. Budite smireni, budite tihi. P: Gospodine, ako vi elite da telo bude smireno i um smiren, kaite mi kako se to radi. U samosvesnosti, duhovnoj, ja vidim telo i um da se kreu sa uzrocima iznad moje kontrole. Naslee i okolina potuno dominiraju samnom. Svemogui "ja jesam", Kreator Univerzuma, moe biti uniten, ubijen, drogom privremeno, ili sa kapi otrova trajno. M: Opet, vi smatrate sebe da ste telo!?! 275

P: ak i ako ja odbacim ovo telo od kostiju, mesa, i krvi kao ne - ja, jo ja ostajem sa suptilnim finim telom, sainjenim od misli i oseanja, memorije i imaginacije. Ako ja odbacim i ovo takoe, kao ne - ja, ja jo uvek ostajem sa sveu, koja je takpoe jedna vrsta tela. M: Vi ste sasvim u pravu, vi ne treba da se zaustavite tamo. Idite iznad. Niti svesnost, mentalna, niti "ja jesam" u centru toga ste vi. Vae istinsko bie je potpuno nesvesno sebe mentalno, potpuno je slbodno od svih samo-poistoveivanja sa bilo im to moe biti, grubo, suptilno ili transcendentalno. P: Ja mogu zamisliti sebe da sam iznad. Ali kakav dokaz ja imamm? Biti da bi bio. ja moram biti neko. M: To je drugi put unaokolo. Biti - da biste bili - vi morate biti niko. Misliti o sebi da ste neto, ili neko, je smrt i pakao. P: itao sam da su ljudi u starom Egiptu bili ulazili u neke misterije u kojima su pod uticajem droge ili bajanja, gatanja, bili odvojeni od svojih tela i mogli su stvarno da doive da budu van tela i da gledaju ma njihove sopstvene ispriene leee oblike. Ovo je bilo namenjeno da ih ubedi o realnosti posmrtne egzistencije i da stvori u njima duboku brigu, za njihovu krajnju sudbinu, tako korisnu za dravu i crkvu. Samo-poistoveivanje sa osobom koja poseduje telo je ostalo. M: Telo je sainjeno od hrane, dok je um sainjen od misli. Vidite ih onakvim kakavi jesu. Nepoistoveivanje, neidentifikovanje, kada je prirodno i spontano, je osloboenje. Vi ne treba da znate ta ste, ko ste. Dovoljno je da znate ono to niste. Ono to ste vi nikad neete znati, jer svako otkrivanje otvara nove dimenzije koje treba osvojiti. Nepoznato nema ogranienja. P: Da li to nagovetava neznanje zauvek? M: To znai da neznanje nikad nije bilo. Istina je u otkrivanju neotkrivena. A otkrivati nema ni poetka ni kraja. Ispitiajte ogranieno, idite iznad, postavite sebi zadatke, naizgled, prividno, nemogue - to je put.

75. U MIRU I TIINI VI NAPREDUJETE Pitalac: Indijska tradicija nam govori da je Guru neophodan. Zbog ega je On neophodan? Majka je neophodna da da detetu telo. Ali duu ona ne daje. njena uloga je ograniena. Kako je to sa Guruom? Da li je njegova uloga takoe ograniena, i ako jeste na ta? Ili je On neophodan generalno, uopte, ak apsolutno, potpuno? Maharada: Unutarnja svetlost koja sija smireno i bezvremeno u srcu, je stvarni Guru. Svi drugi samo pokazuju put. P: Ja nisam zabrinut za unutranjeg Gurua, samo za onog koji poklazuje put. Postoje ljudi koji veruju da je bez Gurua yoga nedostina. Oni su uvek u potrazi za pravim Guruom, menjajui jednog za drugim. Od kakve su vrednosti takvi Gurui? M: Oni su privremeni, vremenom ogranieni Gurui. Vi ih sreete na svakom koraki ivota. Oni su vam potrebni za dobijanje nekog znanja ili vetine. 276

P: Majka je samo za trajanje ivota, ona poinje sa roenjem, a zavrava se smru. Ona nije zauvek. M: Slino, vremenom ogranieni Guru nije zauvek. On je ispunio svoju svrhu i ustupa svoje mesto drugome. To je sasvim prirodno i nema krivice koja je vezana za to. P: Za svaku vrstu znanja ili vetinu, da li mi je potreban poseban Guru? M: Ne moe biti pravila u tim stvarima, izuzev jedno: "spoljanje je prolazno, unutranje je stalno i nepromenjivo", mada uvek novo u pojavnosti i delovanju. P: Kakav je odnos izmeu unutranjeg i spoljanjeg Gurua? M: Spoljanji prikazuje unutranjeg, unutranji prihvata spoljanjeg - za neko vreme. P: iji je napor? M: Uenikov, naravno. Spoljanji Guru daje instrukcije, unutranji alje, daje snagu; svesna primena je uenikova. Bez volje, inteligencije, i energije od strane uenika spoljanji Guru je nemoan. Unutranji Guru nudi, prua, svoju ansu. Tupost, gluposti, i pogreno vostvo donosi krize i uenik se budi sa svojim sopstvenim neprilikama. Mudar je onaj koji ne eka na ok, potres, koji moe biti suvie nagao, grub. P: Da li je to pretnja? M: Ne pretnja, upozorenje. Unutarnji Guru nije zavetovan na nevolje. On moe biti vrlo nasilan povremeno, do take unitenja gluposti ili izopaene personalnosti. Patnja i smrt, kao i ivot i srea, su njegovi alati rada. Samo u dualnosti nenasilje postaje unificirani, jedinstven zakon. P: Mora li ovek biti uplaen od svog sopstvenog Sopstva? M: Ne uplaen, jer Sopstvo eli dobro. Ali to se mora uzeti jako ozbiljno. Sopstvo zove na panju i poslunost; kada se ono ne slua ono se okree od ubeivanja ka prisili, jer za neko vreme ono ne moe da eka, ono nee biti negirano. Tekoa ne lei na Guruu, unutranjim ili spoljanjem. Guru je uvek na raspolaganju. Zrelost uenika je ono to nedostaje. Kada persona nije spremna, ta se moe uiniti? P: Spreman ili voljan? M: Oboje. To dolazi na isto. U Indiji mi to zovemo adhikari. To znai oboje: sposobnost i imati pravo. P: Moe li spoljanji Guru darivati inicijaciju, diksha? M: On moe dati sve vrste inicijacija, ali inicijacija u Realnost mora doi iznutra. P: Ko daje unutranju inicijaciju? M: Ona je samo-sopstvom data.

277

P: Oseam se da se mi vrtimo u krugovima. Na kraju krajeva, ja znam samo sebe, sadanjeg, iskustvenog sebe. Unutranje ili vie Sopstvo je samo jedna ideja za mene namenjena da objasni i ohrabri. Mi govorimo o tome Sopstvu kao da ima neovisno postojanje. Ono nema. M: Spoljno Sopstvo i unutranje Sopstvo, oba su zamiljena. Opsednutost, opsesija, postojanja jednog "ja" treba, zahteva, drugu opsednutost sa "super - ja" da bi bila izleena, kao to je potreban drugi trn da bi se izvadio prvi, ili drugi otrov da neutralie otrov. Sve tvrdnje, dokazivanja, zahtevaju poricanje, negiranje, ali je ovo samo prvi korak. Sledei je ii iznad oboje. P: Ja razumem da je spoljanji Guru neophodan da usmeri moju panju na mene samog i na hitnu potrebu da uradim neto za sebe. Ja takoe razumem kako je on bespomoan kad to dovede do neke dublje promene u meni. Ali ovde Vi uvodite sadgurua, unutranjeg Gurua, nepromenjivog, temelj postojanja, bespoetka, stabilnu nadu, siguran cilj. Da li je on koncept ili realnost? M: On je jedina realnost. Sve ostalo je senka, kalup telo- um, deha-buddhi, na licu vremena. Naravno, ak je i senka povezana sa realnou, ali samo po sebi nije realnost. P: Ja sam jedina realnost, koju ja znam. Sadguru je tu sve dotle dokle ja mislim na njega. ta ja dobijam sa premetanjem, pripajanjem, realnosti na njega? M: Va gubitak je va dobitak. Jedino kad se senka vidi da je senka, vi prekidate da je sledite. Vi se okreete u krug i otkrivate sunce, koje je bilo tu celo vreme - iza vaih lea. P: Da li unutranji Guru takoe poduava? M: On daje ubeenje da ste vi veni, nepromenjivi, realnost-svesnost-ljubav, unutar i iznad sve pojavnosti. P: Ubeenje nije dovoljno. Mora biti sigurnosti. M: Sasvim tako. Ali u ovom sluaju sigurnost uzima oblik hrabrosti. Strah nestaje potpuno. Ovo stanje bez straha, neustraivosti je tako oevidno novo, ali se osea duboko kao svoje sopstveno, da ne moe biti negirano. To je isto kao voljenje svog sopstvenog deteta. Ko u to moe sumnjati? P: Mi ujemo o progresu u naem duhovnom nastojanju. Kakvu vrstu progresa ste Vi imali na umu? M: Kada vi odete iznad progresa, vi ete znati ta je progres. P: ta vas ini naprednim? ta je to to utie na nas da nepredujemo? M: Tiina je glavni faktor, u miru i tiini vi napredujete, sazrevate. P: Um je tako potpuno uzemiren. Za njegvovo smirenje, koji je put? M: Verujte uitelju. Uzmite Moj sopstveni sluaj. Moj Guru mi je naredio da pazim na oseaj "ja jesam" i da ne obraam panju ni nata drugo. Ja sam samo posluao. Ja nisam sledio, praktikovao, nijedan poseban kurs disanja, ili meditacije, niti sam prouavao svete knjige. Bilo ta da se deavalo, ja sam odvraao moju panju od toga i ostajao sa oseajem "ja jesam". To moe izgledati veoma lako, jednostavno, ak grubo, prosto. Moj jedini razlog da to radim je bio taj to mi je moj Guru to kazao da radim. Ipak, to je uspelo, delovalo je! Poslunost je moan rastvara svih elja i strahova. Samo se odvojite od svega to uznemirava um, ne obazirite se na ono to ga uznemirava, 278

uradite sve poslove to morate da zavrite, ali izbegavajte nove obaveze; budite prazni, budite postojani, ne odupirite se onome to doe nepozvano. Na kraju vi doseete stanje ne-grabea, radosne nevezanosti, unutarnje lakoe, lagodnosti, i neopisive slobode, a ipak izvanredno realne, istine. P: Kada tragalac za istinom ozbiljno praktikuje svoje yoge, da li ga njegov unutranji Guru vodi i pomae mu, ili ga On naputa i preputa sopstvenim resursima jednostavno ejajui samo na rezultat? M: Sve se deava samo po sebi. Niti tragalac niti Guru ine bilo ta. Stvari se deavaju kako se deavaju; krivica ili nagrada su raspodeljene kasnije, posle pojavljivanja oseaja delovaoca. M: Kako udno! Sigurno da vrilac dolazi pre dela. M: To je kruni put. Delo je injenica. Vrilac je samo koncept. Sam va jezik pokazuje da dok je delo poznato, vrilac je sumnjiv; promena odgvornosti je igra naroito ljudska. Razmatrajui beskrajnu listu faktora odgovornih, potrebnih za sve to se deava ovek se moe samo sloiti da je sve odgvorno za sve, meutim udaljeno. Delovatelj, delatelj je mit roen iz iluzije, obmane "ja" i "moje". P: Kako mona iluzija, obmana? M: Bez sumnje, poto je zasnovana na realnosti. P: ta je realno u tome? M: Istraite, sa razboritou i odbacivanjem svega to nije realno. P: Ja nisam razumeo dobro ulogu unutranjeg Sopstva u duhovnom napretku, nastojanju. Ko ini napor? Da li spoljanje Sopstvo ili unutranje? M: Vi ste izumeli rei kao napor, unutranje, spoljanje, Sopstvo i tako dalje i teite da ih odredite u realnosti. Stvari se jednostavno deavaju kako se deavaju, ali mi elimo da ih ugradimo u obrasce, postavimo u strukturu naeg govora. Tako je jaka ova navika da mi teimo da negiramo realnost zato to ne moe da bude verbalizovana, izraena reima. Mi jednostavno odbijamo da vidimo da su rei samo simboli, povezane sa sporazumom, ponaanjem i navikom sa ponovljenim iskustvima. P: Kakva je vrednost duhovnih knjiga? M: One pomau u rasprivanju, otklanjanju neznanja. One su korisne u poetku, ali postaju prepreka na kraju. ovek mora da zna kad da ih ostavi, odbaci, napusti svesno. P: Kakva je povezanost izmeu atme i sattve, izmeu Sopstva i univerzalne harmonije, sklada? M: Kao izmeu Sunca i njegovih zraka. Harmonija i lepota, razumevanje i ljubav, naklonost, sve su izraavanja realnosti. To je realnost, Istina, u delovanju, uticaj duha na materiju. Tamas zamrauje, rajas iskrivljuje, sattva harmonizuje. Sa sazrevanjem sattve sve elje i strahovi se zavravaju, nestaju. Realno postojanje se reflektuje, odraava u umu neiskrivljeno, direktno. Materija je iskupljena, osveena, duh je otkriven. Dvoje je vieno kao jedno. Oni su uvek bili jedno, ali ih je 279

neproien um video kao dvoje. Proienje, savrenstvo uma je ovekov, ljudski zadatak, da bi se materija i duh susreli u umu. P: Ja se oseam kao ovek pred vratima. Znam da su vrata otvorena, ali su tu psi elja i straha koji ih uvaju. ta da radim? M: Sluajte Uitelja i suprotstavite se, budite hrabri sa psima. Ponaajte se tako kao da oni nisu bili tu. Ponavljam, poslunost je zlatno pavilo. Sloboda se stie poslunou! Da bi pobegao iz zatvora ovek mora bez pitanja da poslua instrukcije onoga ko radi na njegovom osloboenju. P: Rei Gurua, kad se samo uju, imaju malu snagu. ovek mora da ima veru da ih poslua. ta stvara takvu veru? M: Kada vreme doe, vera doe. Sve doe u svoje vreme. Guru je uvek spreman da deli, ali nema ko da primi. P: Da, Sri Ramana Maharshi je imao obiaaj da kae: Gurua ima mnogo, ali gde su uenici, poklonici? M: Dakle, u toku vremena sve se deava. Sve e proi, ni jedna dua, jiva, nee biti izgubljena. P: Ja sam jako mnogo uplaen od intelektualnog razumevanja ostvarenja. Ja mogu da govorim o Istini, a da je ne znam, a mogu i da je znam, a da ne kaem ni jednu re o njoj. Ja razumem da e ova konverzacja biti publikovana, objavljena. Kakav e biti njen uticaj na itaoce? M: U paljivom i istinskom iotaocu ona e sazreti i doneti cvee i plodove. Rei zasnovane na Istini, ako se potpuno analiziraju, prihvate, imaju svoju sopstvenu mo.

76. ISTINSKO ZNANJE JE ZNATI DA NE ZNA Maharada: Postoji telo. Unutar tela se pojavljuje posmatra, a spolja je - svet pod posmatranjem. Posmatra i njegovo posmatranje, kao i posmatrani svet se pojavljuju i nestaju zajedno. Iznad svega toga, postoji praznina. Ova praznina je jedna za sve. Pitalac: Ono to Vi kaete izgleda jednostavno, ali ne bi svako rekao to. Jedino ste Vi, i Vi jedino, ko govori o trojici, i praznini iznad. Ja vidim samo svet, koji sve ukljuuje. M: ak i "ja jesam" P: ak i "ja jesam". "Ja jesam" je tu zato to je svet tu. M: I svet je tu zato to je 'ja jesam" ovde. P: Da, to ide u oba pravca. Ja ne mogu odvojiti to dvoje, niti ii iznad. Ja ne mogu da kaem da neto postoji, dok ga ne doivim, ne iskusim, kao to ne mogu rei da neto nije, ne postoji, zato to to nisam doiveo, iskusio. ta je to to ste Vi doiveli da moete govoriti sa tolikom sigurnou? 280

M: Ja znam Sebe kao ja jesam, ono to sam, bezvremen, neogranien, bezuzroan. Vi to ne znate, budui da ste obuzeti drugim stvarima. P: Zato sam ja tako zaokupljen stvarima? M: Zato to ste zainteresovani. P: ta me nagoni da budem zainteresovan? M: Strah i bol elja za zadovoljstvom. Prijatan je kraj bola, a bolan je kraj zadovoljstva. Oni se samo smenjuju u beskonanom nizu. Istraujte poroni, pogrean krug, dok ne naete sebe iznad njega. P: Da li mi je potrebna vaa milost da me odvedete iznad? M: Milost vae Unutranje Istine je veno sa vama. Vae samo pitanje za milou je znak toga. Nemojte brinuti o Mojoj Milosti, ali radite ono to vam je reeno! injenje, delovanje, je znak i dokaz ozbiljnosti, ne oekivanja milosti. P: U emu trebam da budem ozbiljan? M: Istraujte istrajno sve to prolazi vaim poljem panje. Sa praksom vae polje panje e se proiriti i istraivanje produbiti, dok ono ne postane spontano i neogranieno. P: Da li ste Vi ostvarili realizaciju kao rezultat prakse? Praksa operie sa ogranienjima fizike egzistencije. Kako to moe dati roenje neogranienog? M: Naravno, ne postoji uzrtona veza izmeu prakse i mudrosti. Ali prepreke na putu ka mudrosti su duboko pod uticajem, pod udarom, prakse. P: ta su prepreke? M: Pogrene ideje i elje koje dovode do pogrenih akcija, prouzrokujui rasipanje, istroenost i slabost uma i tela. Otkrivanje i naputanje lanog otklanja ono to spreava realno da ue u um. P: Ja mogu da realizujem dva stanja uma: "Ja jesam, poto i svet jeste". Vi ste kazali: "Svet jeste, i zato ja jesam". Koje je istinito? M: Nijedno. Ova dva stanja su jedno i isto stanje u prostoru i vremenu. Iznad, postoji bezvremeno. P: Kakva je povezanost izmaeu vremena i bezvremenog? M: Bezvremeno zna vreme, ali vreme ne zna veno, bezvremeno. Sva mentalna svesnost je u vremenu i za nju bezvremeno se pojavljuje kao nesvesno. Ali ono je ono koje ini svesnost moguom. Svetlost sija u mraku. U svetlosti mrak nije vidljiv. Ili, vi to moete i ovako postaviti - u beskonanom okeanu svetlosti, oblaci svesnosti se pojavljuju tamni i ogranieni, primetni po kontrastu. Ovo su samo pokuaji da se izrazi reima neto vrlo jednostavno, a ipak potpuno neizrecivo. P: Rei bi trebalo da slue kao most da se pree. 281

M: Rei se odnose na stanje uma, a ne na realnost. Reka, dve obale, most preko - sve je ovo u umu. Samo rei vas ne mogu odvesti iznad uma. Mora postojati ogromna tenja za istinom, ili apsolutna vera u Gurua. Verujte Mi, ne postoji cilj, niti put da bi se on dosegao. Vi ste put i cilj, nema nita drugo da se dosegne nego sebe sama. Sve to vam je potrebno jeste da razumete, a razumevanje je cvetanje uma. Drvo je viegodinja biljka, ali cvetanje i sazrevanje, donoenje plodova, dolazi u sezoni. Sezone, godinja doba se menjaju, ali ne i drvo. Vi ste drvo. Vama su porasle bezbrojne grane i lie u prolosti i vi ih moete poveati takoe i u budunosti - ali ipak vi ostajete. Vi morate znati ta je sada, ne ta je bilo, ili ta e biti. Vaa je elja stvorila Univerzum. Upoznajte svet kao svoj sopstveni, kao vau kreaciju i budite slobodni. P: Vi kaete da je svet delo ljubavi. Kad znam uase sveta prepunog ratova, koncentracionih logora, nehumane eksploatacije, kako ja mogu prihvatiti i verovati da je sve to moja sopstvena kreacija? Ogranien, kakav sam, nisam mogao stvoriti tako okrutan svet. M: Pronaite da ovaj okrutan svet tako izgleda umu i vi ete znati zato se on pojavljuje, izlgeda, tako okritan. Vaa pitanja su sasvim zakonita, ali na njih ne moe biti odgovoreno sve dok vi ne znate iji je svet. Da biste pronali smisao, znaenje stvari, morate se obratiti njihovom stvaraocu, kreatoru. Ja vam kaem: vi ste stvaraoc sveta u kom vi ivite - samo ga vi moete promeniti, ili ga ne stvarati. P: Kako moete rei da sam ja stvorio svet? Teko da ja to znam. M: Ne postoji nita na svetu da vi to ne moete znati, kad vi znate sebe. Mislei o sebi da ste telo, vi znate svet kao kolekciju, skup, materijalnih stvari. Kad vi znate sebe kao centar svesnosti, svet se pojavljuje, izgleda, kao okean uma. Kad vi znate sebe kao to ste u realnosti, vi znate svet kao sebe samog. P: Sve to zvui prelepo, ali ne odgovara na moje pitanje. Zato postoji tako mnogo patnje u svetu? M: Ako vi samo stojite po strani kao posmatra, vi neete patiti. Vi ete videti svet kao ou, predstavu, zaista najzabavniji ou. P: Oh, ne! Ovu zabavnu teoriju ja neu praihvatiti. Patnja je tako suvie akutna, kritina, i sveprisutna, sveproimajua. Kakava izopaenost, razonoditi se spektaklom patnje! Kakvog mi okrutnog Boga Vi nudite?! M: Uzrok patnje je u poistoveivanju posmatraa sa posmatranim. Iz toga je roena elja, a sa eljom slepa akcija, besmislenih rezultata. Pogledajte unaokolo i vi ete videti - patnja je stvar koju je ovek stvorio, ovekov je izum. P: Ja bih se sloio sa Vama da je ovek stvorio samo svoju sopstvenu patnju. Ali u svojoj ludosti on je uinio i da drugi pate. Sanja ima svoje privatne none more i niko drugi ne pati nego on sam. Ali kakva je to vrsta sna da stvara pusto u ivotima drugih? M: Opisivanja su mnoga i protivurena. Realnost je jednostavna - sve je jedno, harmonija je veni zakon, niko nije prisiljen da pati. Samo kada vi pokuavate da opiete i objasnite, tada vam rei nedostaju. P: Seam se da mi je jednom Gandhidi rekao da Sopstvo nije ogranieno zakonom nenasilja, ahimsa. Sopstvo ima slobodu da nametne patnju na svoja ispoljavanja, svoju kreaciju, da bi ih doveo u ispravnost. 282

M: Na nivou dualnosti to moe biti tako, ali u realnosti postoji samo izvor mraan u sebi samom, inei sve sjajnim. Neopaeno, nevidljivo, on prouzrokuje, stvara, percepciju, opaanje. Bezoseajno, stvara oseanje. Nemisaono, nerazmiljajue, prouzrokuje misao. Nepostojanje daje roenje postojanju. To je nepomini temelj, izvor, kretanja. Jednom kada ste vi tamo, vi ste u domu ma gde bili. P: Ako sam ja to, onda ta je moj uzrok, izvor, da se rodim? M: Seanja na prole neispunjene elje krade, skladiti energiju, koja sebe manifestuje, ispoljava, kao personu. Kada se njena koliina, punjenje, isprazni, istroi, persona umire. Neispunjene elje prenose, uslovljavaju, u novo roenje. Samo-poistoveivanje sa telom stvara veno nove elje i nema kraja u njima, sve dok taj mehanizam ropstva nije jasno spoznat. Razumevanje, jasnoa, je ono to oslobaa, jer vi ne moete napustiti elje, sve dok njihovi uzroci i posledice nisu jasno sagledani. Ja kaem da se ista persona ponovo raa. Ona umire i umire za dobro, sa svrhom. Ali njena seanja ostaju i njihove elje i strahovi. Oni skupljaju energiju za novu personu. Realno, Istina, ne uestvuje u tome, ali stvara mogunost dajui joj to, svetlost. P: Moja tekoa je ovo. Kako ja mogu da vidim, svako iskustvo je svoja sopstvena realnost. Ono je tu - iskueno, doivljeno. U momentu kada ga ja ispitujem, i pitam se kome se to desilo, ko je posmatrea i tako dalje, iskustvo je gotovo i sve to ja mogu da istraujem je seanje na njega. Ja jednostavno ne mogu da istraujem trenutak deavanja, ivui trenutak, sada. Moja svesnost je od prolosti, ne od sadanjosti. Kad sam svestan, ja ne ivim stvarno u sadanjosti, ve jedino u prolosti. Moe li realno biti svesnost o sadanjosti? M: Ono to vi opisujete nije svesnost, probuenost uopte, ve samo razmiljanje o iskustvu. Istinska svesnost, probuenost, sam vid, je stanje istog svedoenja, bez i najmanjeg pokuaja da bilo ta radite u vezi sluaja, dogaaja koji svedoite. Vae misli i oseanja, rei i akcije mogu takoe biti deo dogaaja; vi gledate sve nezabrinuti, nevezani, u punoj svetlosti jasnoe i razumevanja. Vi sve razumete precizno, jasno, ta se deava, zato to to na vas ne utie uopte. To moe da izgleda da je bio pokuaj hladne, ravnodune, povuenosti, ali to nije realno tako. Jednom kad ste vi u tome, vi ete videti, osetiti, da vi volite sve to vidite, mata mogla biti njegova priroda. Ova nesebina, neizbirljiva ljubav je probni kamen probuenosti, duhovne svesnosti. Ako ona nije tamo, vi ste samo zainteresovani - iz nekih personalnih razloga. P: Sve dok postoje bol i zadovoljstvo, ovek je ogranien samo da bude zainteresovan. M: I sve dok je ovek svestan mentalno, postojae bol i zadovoljstvo. Vi se ne moete boriti sa bolom i zadovoljstvom na nivou mentalne svesnosti. Da biste otili iznad njih morate otii iznad mentalne svesnosti, to je mogue samo kada vi gledate na svesnost kao na neto to se vama deava, a ne u vama, kao neto spoljanje strano, nadreeno. Onda, iznenada, vi ste osloboeni svesnosti, mentalne, realno sami, niim uznemireni. I to je vae istinsko stanje. Mentalna svesnost je svrbei osip koji vas tera da se eete. Naravno, vi ne moete izai iz mentalne svesnosti samo zbog same ideje o izlasku, jer je i ona u svesnosti. Ali ako vi nauite da gledate, posmatrate, vau mentalnu svesnost kao vrstu groznice, nervoze, personalne i privatne, u kojoj ste vi zarobljeni kao pile u svojoj ljusci, iz ovog samog stanja doi e pomo koja e slomiti ljusku. P: Budha je rekao da je ivot patnja. M: On mora da je imao na umu da je sva svesnost mentalna bolna, to je oevidno. P: A da li smrt nudi osloboenje? 283

M: Onaj ko veruje o sebi da je bio roen je jako mnogo uplaen od smrti. S druge strane, za onog ko sebe poznaje istinski, smrt je srean dogaaj. P: Hindu tradicija kae da je patnja doneena sa sudbinom, a sudbina je zasluena. Pogledajte na ogromne nesree, uase, prirodne ili koje je ovek izazvao, poplave i zemljotrese, ratove i revolucije. Moemo li se mi usuditi da mislimo da svako pati za svoje sopstvene grehe, o kojima on ne moe imati pojma, ideju? Milioni koji pate, da li su svi oni krimunalci jednostavno kanjeni? M: Moe li se ovek patiti samo za svoje sopstvene grehe? Da li smo mi stvarno odvojeni? U ovom prostornom okeanu ivota mi patimo zbog grehova drugih, i utiemo da drugi pate zbog naih grehova. Naravno, zakon ravnotee najvie odluuje i rauni se svode, podmiruju, na kraju. Ali dok ivot traje, mi utiemo jedni na druge duboko. P: Da, kao to pesnik kae: "Ni jedan ovek nije ostrvo". M: U pozadini svakog iskustva je Sopstvo i njegova zainteresovanost u iskustvu. Zovite to eljom, zovite to ljubavlju - rei nisu vane. P: Mogu li ja da elim patnju? Mogu li ja namerno da molim za patnju, bol? Da li sam ja kao ovek, koji je sebi sainio paperjasti krevet nadajui se dobrom nonom snu, a on da je imao posetu none more i prevrtao se i vritao u svom snu? Svakako da ovde nije ljubav ta koja stvara noen more. M: Sva patnja je uzrokovana sebinom izolacijom, zbog uskogrudosti i pohlepe. Kada je uzrok patnje spoznat i otklonjen, patnja prestaje. P: Ja mogu da otklonim moje uzroke patnje, ali e biti ostavljeni da pate. M: Da biste razumeli patnju, morate ii iznad bola i zadovoljstva. Vae sopstvene elje i strahovi spreavaju vas da razumete i tako pomognete drugima. U realnosti ne postoje drugi, i sa pomaganjem sebi vi pomaete svim drugima. Ako ste vi ozbiljni u vezi patnje oveanstva, vi morate usavriti jedini nain pomaganja koji morate - sebi samima. P: Vi nastavljate da govorite da sam ja kreator, odravatelj i transformator, unititelj ovog sveta, sveprisutan, sveznajui, svemogui. Kad razmislim o onome to Vi kaete, ja se pitam: "Kako to da postoji tako mnogo zla u mom svetu"? M: Ne postoji zlo, nema patnje; radost ivljenja je superiorna. Pogledajte kako sve prianja, stremi ivotu, kako je draga, mila egzistencija. P: Na ekranu, platnu, moga uma slike teku jedna za drugom u beskonanom nizu. Nema niega stalnog u vezi samnom. M: Morate bolje da se zagledate u sebe. Ekran je tu - on se ne menja. Svetlost sija postojano. Jedino se film izmeu toga nastavlja da pokree i stvara slike koje se pojavljuju. Vi moete nazvati film sudbinom, prarabdha. P: ta stvara sudbinu? M: Neznanje je uzrok neminovnosti. 284

P: Neznanje ega? M: Prvestveno neznanje o sebi. Takoe, neznanje o istinskoj prirodi stvari, o njihovim uzrocima i posledicama. Vi gledate unaokolo bez razumevanja i smatrate pojavnosti za realnost. Vi verujete da znate svet i sebe - ali to je samo vae neznanje koje vas nagoni da kaete: ja znam. Ponite sa priznanjem, pristupom, da vi ne znate i ponite odatle. Ne postoji nita, to moe pomoi svetu vie nego zavretak vaeg neznanja. Dakle, vi ne morate da inite nita posebno da biste pomogli svetu. Vae samo postojanje je pomo, akcija ili neakcija, delovali ili nedelovali. P: Kako moe neznanje biti saznato? Znati neznanje predstavlja znanje. M: Potpuno tako. Samo priznanje: "Ja ne znam" je roenje, osvit, znanja. ovek koji nezna, nezna svoje neznanje. Vi moete rei da neznanje ne postoji, jer u momentu kad se vidi ono vie ne postoji. Prema tome, vi moete to nazvati nesvesno ili slepilo. Sve to vidite okolo i u vama je ono to vi ne znate i ne razumete, ak uopte i ne znajui da vi to neznate, i ne razumete. Znati da ne znate i ne razumete je istinsko znanje, znanje poniznog, skromnog, srca. P: Da, Hrist je rekao: "Blaeni su oni siromani u duhu"... M: Uzmite to kako hoete, injenica je da je znanje samo neznanje. Vi znate da ne znate. P: Da li e se neznanje ikad zavriti? M: ta je loe ne znati? Vi ne treba da znate sve. Dovoljno je da znate to treba da znate. Ostalo e se brinuti samo o sebi, bez vaeg znanja kako se to deava. Ono to je vano je da vae nesvesno ne radi protiv svesnosti, da postoji integracija, jedinstvo, na svim nivoima. Znati nije tako jako vano. P: Ono to Vi kaete je ispravno psiholoki. Ali kada doe do saznavanja drugih, saznavanja sveta, mog znanja da ja neznam to ne pomae mnogo. M: Jednom kada ste vi iznutra integrisani, spoljanje znanje vam dolazi spontano. U svakom momentu vaeg ivota vi znate ta treba da znate. U okeanu univerzalnog uma svo znanje je sadrano; to je vie na zahtev. Veinu od toga vi moda neete trebati nikad da znate - ali to je ipak vae. Kako s znanjem, tako je i sa moi. Bilo ta da vi oseate da treba da se desi, deava se neprestano, neiscrpno. Bez sumnje, Bog se brine za ove poslove rukovoenja Univerzumom; ali On je radostan, zadovoljan, da ima neku pomo. Kad je pomaga nesebian i inteligentan, sve sile, moi, univerzuma, su pod njegovom kontrolom. P: ak i slepe sile prirode? M: Ne postoje slepe sile. Svesnost, mentalna, je mo. Budite budni, budite svesni onoga to trebva da se uradi i bie uraeno. Samo budite budni, oprezni i smireni. Jednom kada vi dostignete vau destinaciju, odredite, i znate vau realnu prirodu, vaa egzistencija postaje blagoslov za sve. Vi ne morate znati, niti e svet znati, ipak pomo zrai. Postoje ljudi u svetu, koji ine mnogo vie dobra nego svi dravnici i filantropi zajedno. Oni zrae svetlost i mir bez elje i bez znanja. Kad im drugi kau o udima koja su oni uinili, oni su takoe iznenaeni. Jo, ne smatrajui nita kao njihovo sopstveno, oni niti su ponosni, niti oni tee za reputacijom, ugledom. Oni su jednostavno nesposobni da ele bilo ta za njih, ak ni radost pomaganja drugima, znajui da je Bog dobar, oni su u miru. 285

77. LANE IDEJE SU "JA" I "MOJE" Pitalac: Ja sam jako vezan za moju porodicu i vlasnitvo. Kako mogu da pobedim ovu vezanost? Maharada: Ova vezanost je roena zajedno sa oseajem "ja" i "moje". Pronaite istinski smisao ovih rei i vi ete biti osloboeni ropstva. Vi imate um koji je rasprostranjen, raspren u vremenu. Vama se deavaju stvari jedna za drugom i seanja ostaju. Nema nita loe u tome. Problem se pojavljuje samo kad seanja prolih bolova i zadovoljstava - koji su bitni za sav organski ivot, ostanu kao refleks, odraz, dominirajue, preovladavajue ponaanje. Ovaj refleks, odgovor, uzima oblik "ja' i koristi telo i um za svoje svrhe, koje su stalno u potrazi za zadovoljstvom ili bekstvom od bola. Kada vi spoznate "ja" onakvo kakvo jeste, breme, teret, elja i strahova, i oseaj "moje" kao obuhvatanje, prisvajanje svih stvari i ljudsku potrebu za svrhom izbegavanja bola i sigurnosnog zadovljstva, vi ete videti da su "ja" i moje lane ideje, koje nemaju temelj u realnosti. Stvorene od uma ove se upravljaju svom stvaraocu, kreatoru, sve dok ih on smatra istinitim; kada budu analizirane, one se rastapaju. Nemajui svoju sopstvenu egzistenciju, u njima samima, "ja" i "moje" trae podrku i nalaze je u telu. Telo postaje njihova taka obraanja, svedoenja. Kada vi govorite o "mom" suprugu i "mom" detetu, vi mislite o telu supruga i o telu deteta. Odbacite ideju da ste telo i suoite se sa pitanjem: Ko sam ja? Odmah e proces, postupak, da se stavi u kretanje, koji e nazad vratiti realnost, ili tanije, e odvesti um ka realnosti, istini. Jedino, vi ne smete biti uplaeni. P: Od ega da budem uplaen? M: Da bi ostvarili realnost, ideje "ja" i "moje" moraju se napustiti. Onda e se vae prirodno stanje opet pojaviti, u kome vi niti ste telo, niti um, niti "ja" ili "moje", ve potpuno u drugaijem stanju. To je ista duhovna svesnost postojanja, bez postojanja ovog ili onog, bez bilo kakave samoidentifikacije, poistoveivanja sa bilo im posebno, ili uopte. U toj istoj svetlosti nema niega, ak nema ni ideja o niemu. Postoji samo svetlost. P: Postoje ljudi koje ja volim. Moram li ih se odrei, osloboditi? M: Vi samo pustite, oslobodite, vau vezanost za njih. Ostalo zavisi od njih. Oni mogu izgubiti interesovanje za vas, ili ne moraju. P: Kako oni to mogu? Nisu li oni moji sopstveni? M: Oni su vaa tela, ne vai sopstveni. Ili, tanije, ne postoji niko ko nije va sosptveni. P: A ta je sa mojim vlasnitvom, sa mojim posedima? M: Kada "moje" vie ne postoji, gde je vae vlasnitvo? P: Molim vas, recite mi, moram li ja izgubiti sve sa gubljenjem "ja"? M: Moete, ili ne morate! Sve e to vama biti jednako. Va gubitak bie neiji dobitak. Vi neete brinuti. P: Ako mi je svejedno, izgubiu sve!! M: Jednom kada nemate nita, vi neete imati problema. 286

P: Ja sam osloboen problema preivljavanja. M: To je telesni problem i on e biti reen sa hranjenjem, pijenjem i spavanjem. Ima dovoljno za sve, samo ako se sve deli. P: Nae drutvo je zasnovano na grabei, a ne na deljenju. M: Sa deljenjem vi ete to promeniti. P: Ja se ne oseam kao darodavac. U svakom sluaju ja sam optereen s mojim posedovanjima i za to plaam porez. M: To nije isto kao dobrovoljno davanje, delenje. Drutvo se nee promeniti prisilom. To zahteva promenu srca. Shvatite da nita nije vae sopstveno, da sve pripada svemu. Jedino e se onda drutvo promeniti. P: Razumevanje jednog oveka nee dovesti svet daleko. M: Svet u kome vi ivite bie duboko ganut, dirnut, to e biti zdrav i srean svet koji e zraiti i komunicirati, rasti i iriti se, rasprostirati se. Mo istinskog srca je ogromna. P: Molim vas recite nam vie o tome. M: Prianje nije Moj hobi. Ponekad Ja govorim, ponekad ne. Moje prianje, ili ne prianje, je deo date situacije i ne zavise od Mene. Kada postoji situacija u kojoj Ja moram da govorim, Ja ujem sebe da govorim. U nekoj drugoj situaciji Ja ne moram uti sebe da govorim. To je meni sasvim svejedno, jednako. Da li ja govorim ili ne govorim, svetlost i ljubav postojanja onoga to sam Ja nisu dirnuti, niti su oni pod mojom kontrolom. Oni postoje i ja znam da postoje, da jesu. Postoji radosna duhovna svesnost, ali ne postoji onaj ko je radostan. Naravno, postoji oseaj identiteta, ali to je identitet memorijskog traga, seanja, kao identitet niza slika na veno prisutnom ekranu. Bez svetlostii ekrana ne bi bilo slike. Spoaznati sliku kao igru svetlosti na ekranu, daje osloboenje od ideje da je slika realna. Sve to treba da radite jeste da razumete da vi volite sebe, Sopstvo, i da Sopstvo voli vas, i da je oseaj "ja jesam" veza izmeu vas oboje, znak identiteta uprkos pojavnoj raznolikosti. Smatrajte "ja jesam" kao znak ljubavi izmeu unutarnjeg i spoljanjeg, realnog i pojavnog. Upravo, kao u snu sve je razliito, osim oseaja "ja" koji vas ubeuje da kaete "ja sam sanjao", tako deluje oseaj "ja jesam" omoguujui vam da kaete ponovo "ja sam moje realno Sopstvo". Ja ne radim nita, niti je ta uraeno Meni. Ja sam ono to sam i nita Me ne moe dodirnuti, uticati na Mene. Izgleda da sam Ja zavisan od svega, ali u sutini sve zavisi od Mene.

78

Sve je znanje neznanje

Poklonik: Smijemo li te pitati kako si postigao samoostvarenje? Maharaj: Na neki nain, u mom je sluaju to bilo veoma jednostavno i lako. Prije nego to je umro, moj mi je guru rekao: "Vjeruj mi, ti si Vrhovna Stvarnost. Ne sumnjaj ni u moje rijei ni u moje namjere. Govorim ti istinu. Djeluj u skladu s njom." Nisam to mogao zaboraviti i spoznao sam sebe. P: Ali to si zapravo radio? 287

M: Nita posebno. ivio sam svoj ivot, vodio trgovinu, brinuo se za svoju obitelj. U svakom svom slobodnom trenutku neprestano sam se prisjeao guruovih rijei. Ubrzo nakon naeg susreta moj je guru umro i ja sam se sad mogao osloniti samo na sjeanje. No, to mi je bilo dovoljno. P: Tvoje je osloboenje zasigurno bilo posljedica milosti i moi tvojeg gurua. M: Njegove su rijei bile istinite i zato su se ostvarile. Istinite rijei uvijek se ostvaruju. Moj guru nije uinio nita. Njegove su rijei djelovale samo zato to su bile istinite. Sve to sam inio dolazilo je iznutra, iako to nisam ni traio ni oekivao. P: eli li rei da je guru pokrenuo proces u kojem nije sudjelovao? M: Moe to izraziti kako god eli. Stvari se dogaaju tako kako se dogaaju. Tko moe rei zato i kako? Nita nisam uinio namjerno. Sve je dolo samo od sebe - elja da sve odbacim, da budem sam, da uem u sebe. P: Zar nisi ulagao nimalo napora? M: Nimalo. Vjerovali ili ne, nisam ak ni gorljivo elio postii osloboenje. Guru mi je samo rekao da sam ja Vrhovna Stvarnost i nakon toga je umro. Jednostavno nisam mogao nita drugo nego da mu povjerujem. Ostalo se dogodilo samo od sebe. Shvatio sam da se mijenjam - to je bilo sve. U stvari, i sam sam bio zaprepaten. Ali pojavila se elja da provjerim istinitost njegovih rijei. Bio sam toliko siguran da mi moj guru ni u kojem sluaju nije mogao lagati da sam osjeao kako moram spoznati puno znaenje njegovih rijei jer u inae umrijeti. Bio sam posve odluan, mada nisam znao to zapravo inim. Provodio sam sate razmiljajui o svojem guruu i njegovim rijeima, ali nisam se u mislima prepirao s njim, ve sam se samo prisjeao onoga to mi je rekao. P: to ti se nakon toga dogodilo? Kako si spoznao da si Vrhovna Stvarnost? M: Nije doao nitko izvana da mi to kae, niti mi je to reeno iznutra. U stvari, kroz neka sam neobina iskustva proao samo u poetku svoje sadhane, kad sam ulagao napore. S vremena na vrijeme viao sam svjetlost ili bih zauo glasove, susretao sam razliite bogove i boginje i razgovarao s njima. No, otkada mi je moj guru rekao: "Ti si Vrhovna Stvarnost", vizije su i transevi prestali te sam postao veoma miran i jednostavan. Ustanovio sam da sve manje elim i znam, sve dok nisam s krajnjim zaprepatenjem mogao rei: "Nita ne elim, nita ne znam." P: Jesi li se istinski oslobodio svih elja i strahova ili si utjelovio mudraca prema predodbi koju ti je dao tvoj guru? M: Nisam ni od koga dobio nikakvu predodbu o mudracu, niti sam je sam imao. Moj guru mi nikada nije rekao to mogu oekivati. P: Moglo bi ti se dogoditi jo dosta toga. Jesi li uistinu stigao na kraj puta? M: Nije bilo nikakvog puta. Ja jesam, kao to sam oduvijek i bio. P: Ali to je ta Vrhovna Stvarnost koju si morao postii? M: Vie nisam bio obmanut, to je sve. Ranije sam stvarao i naseljavao svijet. Sada to vie ne inim. P: A gdje onda ivi? M: ivim u praznini koja se nalazi onkraj bitka i nebitka, iznad svjesnosti. Ta je praznina ujedno i punina. Nemoj me aliti. Osjeam se poput ovjeka koji kae: "Obavio sam svoj posao, nema se vie to initi." P: Postoji odreeni dan koji smatra datumom svojeg osloboenja. Znai li to da ti se neto dogodilo upravo toga dana? to se tada dogodilo? M: Um je prestao proizvoditi dogaaje. Traganje koje bez prestanka traje od pamtivijeka tog se 288

dana zavrilo. Vie nita nisam ni elio, ni oekivao, ni prihvaao kao svoje. Nije vie bilo pojedinanog "ja" koje bi neemu teilo. Izblijedio je ak i puki osjeaj "ja jesam". Druga stvar koju sam primijetio bila je da sam izgubio sva svoja uobiajena uvjerenja. Ranije sam bio siguran u mnogo toga, a poslije toga dana ni u to. Ali nisam osjeao da sam ita izgubio time to ne znam, zato to je sve moje znanje bilo lano. Moje sadanje neznanje bilo je poznavanje injenice da je sve znanje u stvari neznanje te da je tvrdnja "ja ne znam" jedina istinita tvrdnja koju um moe izrei. Uzmi kao primjer ideju "ja sam roen". Ti je moe smatrati istinitom. Ali ona to nije. Nikada se nisi rodio i nikada nee umrijeti. Umrijet e ideja o roenju i smrti, a ne ti. Poistovjeujui se s njom, postaje smrtan. Kao to u kinu sve nastaje iz svjetlosti, tako i sav golemi svijet nastaje iz svjesnosti. Pogledaj poblie i vidjet e da sva imena i likovi nisu nita drugo do prolazni valovi na oceanu svjesnosti, da jedino za svjesnost moemo rei da jest, a nikako za njezine preobrazbe. U beskraju svjesnosti pojavljuje se svjetlost, siuna toka koja se brzo pokree iscrtavajui likove, misli, osjeaje, koncepte i ideje, kao olovka koja pie po papiru. A tinta koja ostavlja trag jest pamenje. Ti si ta siuna toka ijim se kretanjem svijet uvijek iznova stvara. Prestani se pokretati i vie nee biti svijeta. Pogledaj u sebe i shvatit e da je ta toka svjetlosti odraz beskrajne svjetlosti u tijelu i da se izraava u osjeaju "ja jesam". Postoji jedino svjetlost, sve se drugo samo pojavljuje. P: Poznaje li ti tu svjetlost? Jesi li je vidio? M: Ona se umu pokazuje kao tama. Moe je spoznati jedino kroz njezine odraze. Na dnevnoj svjetlosti moe vidjeti sve osim same svjetlosti. P: Trebam li odatle zakljuiti da su nai umovi slini? M: Kako bi to bilo mogue? Ti ima svoj um, isprepleten nitima pamenja koje na okupu dri elja i strah. Ja nemam vlastitog uma. Ono to trebam znati univerzum donosi pred mene kao da mi pribavlja hranu koju u pojesti. P: Zna li sve to eli znati? M: Nema niega to bih elio znati. Ali ono to trebam znati postaje mi dostupno. P: Stie li ti to znanje iznutra ili izvana? M: Na mene se ne mogu primijeniti rijei "iznutra" ili "izvana". Moja je nutrina izvan mene, a moja vanjtina u meni. Znanje koje mi je u odreenom trenutku potrebno mogu dobiti i od tebe, ali ti nisi odvojen od mene. P: uli smo da postoji etvrto stanje svijesti (turija). to je to? M: Biti toka svjetlosti koja iscrtava svijet znai nalaziti se u stanju poznatom kao turija, a biti sama svjetlost znai nadii to stanje (turijatita). Ali od kakve su nam koristi nazivi, kad nam je stvarnost toliko blizu? P: Postoji li ikakav daljnji napredak u tvom stanju? Kad usporeuje sebe kakav si bio juer s ovim kakav si danas, primjeuje li da si se promijenio ili napredovao? Dobiva li tvoje vienje stvarnosti na irini i dubini? M: Stvarnost je nepokretna, a ipak se neprestano kree. Ona je poput mone rijeke - tee, a ipak je vjena. Ono to tee nije rijeka sa svojim koritom i obalama, ve voda u njoj. Isto tako i univerzalni sklad, svojstvo uravnoteenosti (sattvaguna), igra svoje igre protiv sile mraka (tamas) i beznaa (raa). U uravnoteenosti uvijek postoji promjena i napredak, u beznau promjena i nazadovanje, a mrak predstavlja kaos. Ta se tri svojstva vjeno nadigravaju. To je injenica koju nikako ne moemo osporiti. P: Moram li uvijek postajati tup zbog sila mraka ili oajavati zbog sila beznaa? to se tada 289

dogaa s uravnoteenosti? M: Ona je zraenje tvoje prave prirode. Uvijek je moe nai onkraj uma i njegovih mnogobrojnih svjetova. Ali eli li biti u svijetu, mora prihvatiti njegove tri osobine kao neodvojive: materija, energija i ivot isti su u svojoj sri, ali razliiti kao pojave. Oni se mijeaju i teku u svjesnosti. U vremenu i prostoru postoji vjeni tijek: roenje i smrt, napredak i nazadovanje - prividno bez poetka i bez kraja. Blaenstvo je stvarnost, bezvremena i nepromjenjiva, svjesnost koja ne posjeduje ni tijelo ni um. P: Razumijem da je, prema tebi, sve to postoji samo jedno od stanja svjesnosti. Svijet je prepun razliitih stvari i pojava. Jedno zrnce pijeska stvar je koliko i itav planet. U kakvom su odnosu sve te stvari sa svjesnou? M: Tamo gdje svjesnost ne moe doprijeti poinje materija. Pojava je oblik bitka koji nismo razumjeli. Taj se bitak ne mijenja, on je uvijek isti. No, nama se ini da se pojavljuje negdje zasebno, kao neto strano i tue. Naravno, pojava se uvijek odigrava u svjesnosti (it), ali pojavljuje se kao da se nalazi izvan nje zbog svoje prividne nepromjenjivosti. Temelj je svih stvari pamenje jer bez njega ne bi bilo prepoznavanja. Stvaranje, odraavanje, odbacivanje - to su Brahma, Vinu i iva, odnosno proces koji vjeno traje i upravlja svime. P: Ne postoji li izlaz? M: Ja i ne inim nita drugo: samo ti pokazujem izlaz. Shvati da Jedno ukljuuje troje, da si ti to Jedno, i bit e spaen od svjetovnih procesa. P: to e se u tom sluaju dogoditi s mojom svjesnou? M: Nakon razdoblja stvaranja dolazi razdoblje ispitivanja i odraavanja, a onda konano i razdoblje odustajanja i zaboravljanja. Svjesnost ostaje, ali u skrivenom, mirnom stanju. P: Zadrava li se i dalje identitet? M: Identitet je svojstven stvarnosti i nikada se ne gubi. Ali identitet nije ni prolazna osobnost (vjakti), ni karmom odreena individualnost (vjakta). To je ono to ostaje kad se svako poistovjeivanje odbaci kao pogreno - ista svijest, osjeaj bitka svega to jest i to moe biti. Svijest je ista u poetku i na kraju, ali u meuvremenu se zagauje zamiljanjem koje se nalazi u korijenu stvaranja. Ona u svakom trenutku ostaje ista. Spoznati je takvu kakva jest predstavlja osloboenje i bezvremeni mir. P: Je li osjeaj "ja jesam" stvaran ili nestvaran? M: I jedno i drugo. Nestvaran je kad kaemo "ja sam ovo, ja sam ono", a stvaran kad znamo "ja nisam ovo, ja nisam ono". Spoznavatelj se javlja i nestaje zajedno s onim to je spoznao i prolazan je. Ali ono to zna da ne zna, ono to je osloboeno svih sjeanja i predvianja, bezvremeno je. P: Je li osjeaj "ja jesam" isto to i svjedok ili je to dvoje odvojeno? M: Da nema jednog, ne bi bilo ni drugog. Pa ipak, oni nisu jedno. To je poput cvijeta i njegove boje. Da nema cvijeta, ne bi bilo ni boje, a da nema boje cvijet se ne bi mogao vidjeti. Onkraj svega nalazi se svjetlost koja u dodiru s cvijetom stvara boju. Spoznaj da je tvoja istinska priroda jedino ista svjetlost i da promatra i promatrano dolaze i odlaze zajedno. Ono to oboje ini moguim, a ipak nije nijedno od njih, jest tvoj stvarni bitak. On nije bitak "ovog" ili "onog", ve ista svijest o bitku i nebitku. Kad se svijest usmjeri na sebe, javlja se osjeaj neznanja. Kad je okrenuta prema vanjskome, nastaje sve spoznatljivo. Zato je tvrdnja "ja poznajem sebe" proturjena jer ono to poznajem ne moe biti "moje sebstvo". 290

P: Ako sebstvo zauvijek ostaje nepoznato, to se onda spoznaje prilikom samoostvarenja? M: Dovoljno ve oslobaa i spoznaja da ono to znamo ne moe biti ni "ja" ni "moje". Sloboda od samopoistovjeivanja s nizom sjeanja i navika, zauenost pred beskonanim bogatstvom bitka, njegovom neiscrpnom kreativnou i potpunom transcendentalnou, apsolutna neustraivost koju raa spoznaja prividnosti i prolaznosti svakog oblika svjesnosti - istjeu iz dubokog i neiscrpnog izvora. Postii samoostvarenje znai spoznati taj izvor kao izvor, pojave kao pojave, a sebe kao izvor. P: Na kojoj je strani svjedok? Je li on stvaran ili nestvaran? M: Nitko ne moe rei: "Ja sam svjedok." Predmet svjedoenja uvijek je osjeaj "ja jesam". Stanje nevezane svijesti jest svjesnost, "zrcalni um". Ona se pojavljuje i nestaje zajedno sa svojim objektom i zato nije sasvim stvarna. No, o kakvom god se objektu radilo, ostaje nepromijenjena pa je zato i stvarna. Osjeaj "ja jesam" sudjeluje i u stvarnom i u nestvarnom pa predstavlja most izmeu toga dvoga. P: Ako se sve dogaa samo u odnosu na osjeaj "ja jesam", ako je on i predmet spoznavanja i spoznavatelj i proces spoznavanja, to ini svjedok? Od kakve je on koristi? M: Svjedok ne ini nita i nije ni od kakve koristi. P: Ali zato onda uope govorimo o njemu? M: Zato to postoji. Most slui samo jednoj svrsi - da premouje. Na njemu ne moe sagraditi kuu. Osjeaj "ja jesam" promatra stvari, a svjedok vidi kroz njih. On ih vidi takvima kakve jesu, kao nestvarne i prolazne. Njegova je zadaa govoriti: "Ovo nisam ja, ovo nije moje." P: Je li pojavno (saguna) nain na koji se oituje nepojavno (nirguna). M: Nepojavno se ne moe ni na koji nain oitovati. Nita od pojavnog ne moe izraziti nepojavno. P: Ali zato onda govori o njemu? M: Zato to je to mjesto mog roenja.

291

79

Osoba, svjedok i vrhovna stvarnost

Poklonik: Dugo smo uzimali razliite vrste droga. Uglavnom se radilo o drogama koje slue proirenju svijesti. Na taj nain stekli smo iskustva razliitih stanja svijesti, uzvienih i prizemnih, ali takoer i uvjerenje da su droge nepouzdane te da su uinci koje izazivaju u najboljem sluaju prolazni, a u najgorem razorni za organizam i osobnost. Sada smo u potrazi za boljim nainima razvijanja svjesnosti i transcendencije. eljeli bismo da nam plodovi naeg traganja zauvijek ostanu i da nam obogate ivot, umjesto da se preokreu u blijeda sjeanja i bespomona aljenja. Smatramo li pod duhovnou samoispitivanje i razvoj, svrha naeg dolaska u Indiju izriito je duhovna. Sretno razdoblje u kojem smo bili djeca cvijea daleko je iza nas. Sada smo ozbiljni pa elimo tako i djelovati. Znamo da postoji stvarnost, koju trebamo nai, ali ne znamo kako je dosei i kako se vezati za nju. Ne treba nam uvjerenje, ve jedino vodstvo. Moe li nam pomoi? Maharaj: Vama ne treba pomo, nego savjet. Ono to traite ve je u vama. Uzmimo kao primjer moj sluaj. Ja nisam uinio nita kako bih postigao osloboenje. Moj mi je uitelj rekao da se stvarnost nalazi u meni. Pogledao sam u sebe i, kao to mi je on rekao, ondje sam je i naao. Vidjeti stvarnost jednostavno je koliko i vidjeti svoj odraz u zrcalu. Ali zrcalo mora biti isto i ne smije iskrivljavati sliku. Potreban ti je samo spokojan um koji nije izopaen eljama i strahovima, koji je slobodan od svih ideja i miljenja te ist na svim razinama, da bi se u njemu mogla odraziti stvarnost. Budi ist i miran, pozoran i nevezan pa e se sve drugo dogoditi samo od sebe. P: Prije nego to si spoznao istinu morao si proistiti i smiriti svoj um. Kako si to postigao? M: Nisam uinio nita. Sve se dogodilo samo od sebe. ivio sam mirno svoj ivot i brinuo se za potrebe svoje obitelji. Ali um mi nije proistio ni moj guru. To se dogodilo samo od sebe, upravo onako kako je on rekao da e se dogoditi. P: Nita se ne dogaa samo od sebe. Za sve to se dogaa mora postojati neki uzrok. M: Sve to se dogaa uzrok je svemu to se dogaa. Uvijek postoji bezbroj uzroka. Ideja o jednom jedinom uzroku isti je privid. P: Zasigurno si radio neto posebno, neku vrstu meditacije ili joge. Kako moe tvrditi da e se samoostvarenje dogoditi samo od sebe? M: Nisam radio nita posebno. Samo sam ivio svoj ivot. P: Zaprepaten sam! M: I ja sam bio. Ali zbog ega bismo se trebali toliko uditi? Rijei mog uitelja ostvarile su se. I to s time? On me poznavao bolje nego to sam ja poznavao samog sebe, i to je sve. Zato traiti uzroke? U samom poetku pridavao sam odreenu pozornost i vrijeme osjeaju "ja jesam", ali to je bilo iskljuivo u poetku. Ubrzo nakon to je moj guru umro, ja sam oivio. Njegove su se rijei pokazale istinitima. To je sve to se dogodilo. Sve je to jedinstven proces, a ti eli odvojiti stvari u vremenu i onda traiti njihove uzroke. P: to sada radi? ime se bavi? M: Ti zamilja da su bitak i djelovanje istovjetni. Ali nije tako. Um i tijelo pokreu se i mijenjaju, a time uzrokuju kretanje i promjenu drugih umova i tijela. To se zove djelovanje ili akcija. Ja uviam da je u prirodi djelovanja stvarati novo djelovanje, kao to je u prirodi vatre da nastavi gorjeti ako u nju ubacujemo ogrjev. Ja niti djelujem niti uzrokujem da drugi djeluju. Ja sam samo bezvremeno svjestan svega to se dogaa. P: Vrijedi li to samo za tvoj um ili i za druge umove? M: Postoji samo jedan um, koji vrvi idejama: "Ja sam ovo, ja sam ono, ovo je moje, ono je moje." Ja nisam, nikada nisam bio i nikada neu biti um. P: Kako je nastao um? M: Svijet se sastoji od materije, energije i inteligencije. To troje oituje se na mnogo razliitih naina. elja i zamiljanje stvaraju svijet, a inteligencija usuglaava to dvoje i uzrokuje osjeaj 292

sklada i mira. Meni se sve to dogaa. Ja sam svjestan, ali me se nita ne dotie. P: Ne moe biti svjestan i uz to nedirnut. To je proturjeno. Percepcija je promjena. Kad si jednom iskusio osjet, sjeanje ti nee dopustiti da se vrati u prvobitno stanje. M: Tono, ono to se zabiljei u pamenju ne moe se tako lako izbrisati, ali, sasvim je sigurno da se to ipak moe uiniti. U stvari, ja cijelo vrijeme upravo to i inim. Nalik sam ptici koja se pokree zahvaljujui krilima i zato ne ostavlja tragove u pijesku. P: Ima li svjedok ime i lik ili se on nalazi iznad njih? M: Svjedok je samo toka u svijesti. Nema ni imena ni lika. On je poput suneva odraza u kapljici rose. Kapljica ima ime i lik, ali mala tokica svjetlosti uzrokovana je suncem. istoa i glatkoa kapljice nuni su preduvjet za to, ali nisu same po sebi dovoljne. Slino tome, istoa i tiina uma nuni su preduvjet da bi se u njemu pojavio odraz stvarnosti, ali same po sebi nisu dovoljne. Iznad njih mora postojati stvarnost. No, budui da je stvarnost bezvremeno prisutna, naglasak se stavlja upravo na te nune preduvjete. P: Moe li se dogoditi da um bude ist i miran, a da se u njemu ipak ne pojavi odraz stvarnosti? M: Postoji sudbina koja se treba paljivo razmotriti. Nesvjesno je u aci sudbine. U stvari, nesvjesno jest sudbina. Pojedincu bi se moglo dogoditi da mora ekati. Ali koliko god bila teka ruka sudbine, strpljenjem i nadzorom nad sobom uspjet emo je podignuti. Potenje i istoa uklanjaju sve zapreke pa u umu dolazi do vienja stvarnosti. P: Kako se moe stei nadzor nad sobom? Moj je um veoma slab! M: Najprije mora razumjeti da nisi osoba kojom se smatra. Ono to ti misli da jesi samo je slutnja ili zamiljanje. Nema roditelje, nikada nisi roen i nikada nee umrijeti. Moe odmah povjerovati u to to ti kaem, a moe i sam doi do toga prouavanjem i istraivanjem. Put savrene vjere veoma je brz, a potonji je spor, ali postojan. Oba se moraju provjeriti na djelu. Djeluj u skladu s onim to smatra istinitim. To je put do istine. P: Jesu li zasluivanje istine i sudbina jedno te isto? M: Da, oboje se nalazi u nesvjesnom. Svjesna zaslunost samo je tatina. Svjesnost je uvijek puna zapreka. Kad nema zapreka, pojedinac je lako nadilazi. P: Hoe li mi razumijevanje da nisam tijelo dati snagu karaktera koja je potrebna da se postigne nadzor nad sobom? M: Kad spozna da nisi ni tijelo ni um, oni vie nee moi vladati nad tobom. Slijedit e istinu kamo god te vodila i initi ono to treba initi kakvu god cijenu morao platiti. P: Je li nuno djelovati kako bi se postiglo samoostvarenje? M: Za njegovo postizanje nuno je razumijevanje. Djelovanje je samo popratna pojava. ovjek koji je postigao nepokolebljivo razumijevanje nee se uzdravati od djelovanja. Djelovanje je provjera istine. P: Jesu li nam takve provjere nune? M: Ne bude li sve vrijeme samog sebe provjeravao, nee moi razlikovati stvarnost od umiljaja. Promatranje i paljivo rezoniranje pomau do neke odreene mjere, ali stvarnost je paradoksalna. Kako e znati da si postigao osloboenje ne bude li promatrao svoje misli i osjeaje, rijei i djela, ne bude li se udio promjenama koje su ti se dogodile, a da ne zna ni zato ni kako? Upravo zato to jesu tako iznenaujue, zna da su i stvarne. Ono to moemo predvidjeti i to oekujemo rijetko je istinito. P: Kako nastaje osoba? M: Kao to se sjena pojavljuje kad se snop svjetlosti prekine nekim objektom, tako se i osoba pojavljuje kad je tijek iste svijesti o sebi zaprijeen idejom "ja sam tijelo". I kao to sjena mijenja lik i poloaj ovisno o strukturi tla, tako se i osoba pojavljuje na razliite naine, kao radosna ili tuna, spokojna ili nevoljna, dobitnik ili gubitnik, u skladu s obrascem sudbine. Kad vie nema 293

tijela, osoba u potpunosti nestaje, i to bez povratka, a ostaje samo svjedok i Velika Nepoznanica. Svjedok je taj koji kae "ja znam". Osoba kae "ja inim". Tvrditi "ja znam" nije neistinito, ve samo ogranieno, ali tvrditi "ja inim" u potpunosti je lano, zato to nitko nita ne ini. Sve se dogaa samo od sebe, ukljuujui i nastanak ideje da je osoba ta koja neto ini. P: to je onda djelovanje? M: Univerzum je ispunjen djelovanjem, ali ne postoji onaj koji djeluje. Postoji bezbroj osoba, malih, velikih i golemih, koje zahvaljujui poistovjeivanju s tijelom zamiljaju da djeluju. Ali to ne utjee na injenicu da je svijet djelovanja (makadaka) jedinstvena cjelina u kojoj sve ovisi o svemu i sve utjee na sve. Zvijezde duboko utjeu na nas i mi duboko utjeemo na njih. Istupi iz djelovanja u svjesnost, ostavi djelovanje tijelu i umu jer to je njihovo podruje. Ostani isti svjedok, sve dok ak i svjedoenje ne nestane u vrhovnoj stvarnosti. Zamisli gustu dunglu prepunu tekih debala. Daska je napravljena od debla, isto kao i sitna olovka koja pie po njoj. Svjedok ita ono to je napisano i zna da su i olovka i daska u dalekom srodstvu s dunglom, a da samo pisanje nema nita s njom. Pisanje je u potpunosti nadodano i njegovo nestajanje nema nikakve vanosti. Nestajanje osobe uvijek je praeno osjeajem velikog olakanja, kao da nam je s lea spao teak teret. P: Kad tvrdi da si u stanju onkraj svjedoka, koje ti iskustvo omoguuje da to kae? Na koji se nain takvo stanje razlikuje od stanja u kojem si samo svjedok? M: To je nalik pranju platna na kojem je otisnuta slika. Najprije se gube linije crtea, zatim pozadina i na kraju cijelo platno postaje bijelo. Osoba ustupa mjesto svjedoku, zatim svjedok odlazi, a ostaje samo ista svijest. Platno je bilo bijelo u poetku i ostalo je takvo i na kraju. Crte i boje samo su ga na odreeno vrijeme snali. P: Moe li postojati svjesnost kad nema objekta svjesnosti? M: Svjesnost popraenu objektom zovemo svjedoenjem. Kad uz to postoji i samopoistovjeivanje s objektom, uzrokovano eljom i strahom, takvo se stanje naziva osobom. U stvarnosti postoji samo jedno stanje. Ako je iskrivljeno samopoistovjeivanjem zovemo ga osobom, a ako je obojeno osjeajem bitka, svjedokom. Kad je to stanje bez boja i bez ogranienja zovemo ga vrhovnom stvarnou. P: Ustanovio sam da sam stalno nemiran, da udim, nadam se, tragam, otkrivam, uivam, odustajem i ponovno tragam. to me ini tako nemirnim? M: Ti u stvari trai samog sebe, a da to ni ne zna. ezne voljeti neto to e biti vrijedno tvoje ljubavi, neto savreno drago i milo. No, zbog svog neznanja, trai to u svijetu suprotnosti i proturjeja. Onog trena kad to nae u sebi, tvoje e traganje biti privedeno kraju. P: Uvijek u se morati nositi s ovim tunim svijetom. M: Nemoj nita predviati unaprijed. Ne zna to e ti se dogoditi. Uistinu, cjelokupni pojavni svijet zasniva se na suprotnostima. Uitak i bol, dobro i loe, uzvieno i primitivno, napredak i nazadak, mirovanje i borba - sve to dolazi i odlazi zajedno; sve dok postoji svijet, postojat e i njegova proturjeja. Postoje razdoblja savrenog sklada, blaenstva i ljepote, ali traju samo neko vrijeme. Ono to je savreno vraa se izvoru sveg savrenstva, a suprotnosti nastavljaju svoju igru. P: Kako da postignem savrenstvo? M: Budi spokojan. Obavljaj svoj svjetovni posao, ali iznutra ostani miran. Tada e sve dobiti. Nemoj se oslanjati na svoj rad na osloboenju. To moe koristiti drugima, ali ne i tebi. Tvoja je nada u tome da zadri mir u umu i ljubav u srcu. Osloboene osobe ive u tiini. 80. PROBUENOST - DUHOVNA SVESNOST 294

Pitalac: da li je potrebno odreeno vreme da se ostvari Sopstvo, ili Vreme ne moe da pomogne ostvarenju? Da li je samo-ostvarenje stvar samo vremena, ili da li to zavisi od drugih faktora? Maharaxa: Svo ekanje je beskorisno, uzaludno. Zavisnost od vremena da bismo reili nae probleme je samo obmana. Budunost, ostavljena sama sebi samo ponavlja prolost. Promena se moe desiti samo sada, nikad u budunosti. P: ta prouzrokuje promenu? M: Sa kristalnom jasnoom videti potrebu za promenom. To je sve. P: da li se samo-realizacija deava u materiji, ili iznad? Da li je to iskustvo koje zavisi od tela, i uma za svoje dogaanje? M: Svo iskustvo je iluzorno, obmanjujue, ogranieno i privremeno. Ne oekujte nita od iskustva. Ostvarenje samo po sebi nije iskustvo, mada ono moe da vodi ka novoj dimenziji iskustva. Ipak, nova iskustva, ma koliko interesantna, nisu nita vie realna nego stara. Realizacija sigurno nije novo iskustvo. To je otkrovenje bezvremenog, venog, faktora u svakom iskustvu. To je duhovna svesnost, probuenost, koja ini iskustvo moguim. Upravo, kao to je u svim bojama svetlost bezbojni faktor, tako je i u svakom iskustvu prisutna svesnost, a ipak nije iskustvo. P: Ako svesnost nije iskustvo, kako ona moe biti ostvarena? M: Svesnost je uvek prisutna. Ona ne treba da bude realizovana. Otvorite kapke, zatvarae uma, i on e biti preplavljen svetlou. P: ta je materija? M: Ono to vi ne razumete je materija. P: Nauka razume materiju. M: Nauka samo vraa, gura unazad, granicu naeg neznanja. P: A ta je priroda? M: Ukupnost svesnih, mentalnih iskustava je priroda. Kao svesni sebe vi ste deo prirode. Kao duhovno probueni, duhovno svesni, vi ste iznad. Vienje prirode kao iste mentalne svesnosti je probuenost, duhovna svesnost. P: Postoje li nivoi probuenosti, duhovne svesnosti? M: Postoje nivoi u mentalnoj svesnosti, ali ne u probuenosti. Probuenost je od jednog bloka, homogena. njena refleksija u umu je ljubav i razumevanje. Postoje nivoi jasnoe u razumevanju i intenzitetu ljubavi, ali ne u njihovom izvoru. Izvor je jedinstven i jedan, ali su njegovi darovi neogranieni, beskrajni. Ostvarite sebe kao izvor, a ne kao reku; to je sve. P: Ja sam takoe reka.

295

M: Naravno, vi jeste. Kao "ja jesam" vi ste reka, koja tee izmeu obala tela. Ali vi ste takoe i izvor i okean i oblaci na nebu. Gdegod da postoje ivot i svesnost vi ste. Manji od najmanjeg, vei od najveeg vi ste, dok se sve drugo samo pojavljuje. P: Oseaj postojanja i oseaj ivljenja - da li su oni jedno i isto, ili razliito? M: Izvornost, identitet u prostoru stvara jedan kontinuitet, u vremenu stvara drugo. P: Vi ste jednom rekli da su, posmatra, posmatranje i posmatrano jedna jedina stvar, celina, ne tri. Za mene su tri odvojene. Ja ne sumnjam u vae rei, samo ja ne razumem. M: Gledajte paljivo i vi ete videti da se posmatra i posmatrano pojavljuju samo kad postoji posmatranje. Oni su kvaliteti, osobine, posmatranja. Kad vi kaete: "ja vidim ovo", "ja jesam", i "ovo" dolazi sa vienjem, ne pre toga. Vi ne moete imati nevieno "ovo" niti nevieno "ja jesam". P: Ja mogu rei: "ja ne vidim" M: "Ja vidim ovo" je postalo "ja vidim moje nevienje" ili "ja vidim tamu". Vienje ostaje. U trojstvu, trostrukosti: spoznato, spoznavanje i znalac, jedino je spoznavanje injenica. "Ja sam" i "ovo" su sumnjivi, nesigurni. Ko zna? ta je znano? Ne postoji sigurnost, osim da postoji saznavanje. P: Zato sam ja siguran u saznavanje, ali ne i u znalca? M: Saznavanje je odraz vae istinske prirode zajedno sa postojanjem i voljenjem. Znalac i znano su dodati pomou uma. U prirodi uma je da stvara dualnost subjekt-objekt, gde ne postoji niko. P: ta je uzrok elje i straha? M: Oevidno, seanje prolog bola i zadovoljstva. Nema velike tajne u tome. Sukob nastaje samo kad se elja i strah odnose na isti objekat. P: Kako izbrisati memoriju? M: To niti je potrebno, niti je mogue. Spoznajte da se sve deava u svesnosti, mentalnoj, a da ste vi koren, izvor, temelj svesnosti. Svet je samo niz iskustava, i vi ste onaj koji ih ini svesnim, a ipak ostaje iznad svakog iskustva. To je kao toplota, plamen i gorue drvo. Toplota odraava plamen, plamen spaljuje, konzumira drvo. Bez toplote ne bi bilo niti plamena, niti goriva. Slino, bez duhovne svesnosti ne bi bilo mentalne svesnosti, niti ivota koji transformie, preobraava, materiju u nosioca, sredstvo, svesnosti. P: Vi podravate to da bez mene ne bi bilo ni sveta i da su svet i moje znanje sveta identini. Nauka je dola do sasvim razliitog zakljuka; svet postoji kao neto konkretno, stvarno, i kontinualno, dok sam ja nuzprodukt bioloke evolucije nervnog sisytema, koji nije prvobitno sedite svesnosti, kao mehanizam preivljavanja kako individualnog tako i vrste. Va pogled je potpuno subjektivan, dok nauka pokuava da sve opie u objektivnim merilima. Da li je ova protivurenost neizbena? M: Konfuzija je oigledna i isto verbalna. to jeste, jeste. Niti je subjektivno, niti je objektivno. Materija i um nisu odvojeni, oni su aspekti, vidovi, jedne energije. Gledajte na um kao funkciju materije, i vi ete imati nauku; gledajte, smatrajte, materiju kao produkt uma vi imate religiju. 296

P: Ali ta je istina? ta dolazi prvo, um ili materija? M: Nijedno ne dolazi prvo, jer se ni jedno ne pojavljuje samo. Materija je oblik, um je ime. Zajedno oni stvaraju svet. Realnost je sveproimjua i prevazilazea, isto postojanje - duhovna svesnost, probuenost - blaenstvo, sama vaa sutina. P: sve to ja znam je tok, bujica, svesnosti, jedan beskrajan niz dogaaja. reka vremena tee donosei i odnosei nemilosrdno. Transformacija, preobraaj, budunosti u prolost se odvija neprestano, sve vreme. M: Niste li vi rtva vaeg govora? Vi govorite o proticanju, toku vremena, kao da ste vi bili stacionirani, stalni. Jer dogaaje koje ste vi svedoili jue, neko drugi moe videti sutra. Vi ste onaj koji je u pokretu, ne vreme. Prestanite da se pokreete i vreme e se prekinuti, zaustaviti! P: ta to znai - vreme e se zaustaviti? M: Prolost i budunost e se stopiti, integrisati u veno sada. P: Ali ta to znai u stvarnom iskustvu? Kako Vi znate da je za Vas vreme stalo? M: To moe znaiti da prolost i budunost nisu vie od znaaja, nije vano. To moe takoe da znai da sve to se desilo ili e se desiti, postaje otvorena knjiga da se ita po elji. P: Ja mogu da zamislim neku vrstu kosmike memorije, pristupanu uz izvestan trening, praksu. Ali kada moe budunost biti poznata, znana? Neoekivano je neizbeno. M: Ono to je neoekivano na jednom nivou moe biti izvesno, sigurno, da se desi kad se gleda sa vieg nivoa. Konano, mi smo unutar ogranienja uma. U realnosti nita se ne deava, nema prolosti, nema budunosti; sve se pojavljuje i nita nije, ne postoji. P: ta to znai: nita nije i ne postoji? Da li vi odlazite u prazninu, ili padate u san? Ili vi rastapate svet i drite nas sve u neizvesnosti, dok se ne vratimo nazad u ivot na sledei treptaj, plamiak Vae milosti? M: Oh ne, to nije tako loe. Svet uma i materije, imena i oblika, nastavlja se, postoji, ali Meni ne znai nita uopte. To je kao imati senku. Ona je tu - prati me bilo gde da idem, ali mi uopte nita ne smeta. To ostaje svet iskustva, ali ne od imena i oblika koji se odnose na Mene sa eljama i srahovima. Iskustva su bez kvaliteta, ista iskustva, ako ja tako to mogu rei. Ja ih zovem iskustvima u nedostaku bolje rei. Ona su kao talasi na povrini okeana, uvek prisutni a ne utiui na njegovu smirenu, tihu, mo. P: Vi ete da kaete da iskutvo moe biti bez imena, bez oblika, nedefinisano? M: U poetku sva iskustva su takva. Samo su elja i strah, roeni u seanju, oni koji mu daju ime i oblik i odvajaju ga od drugih iskustava. To nije svesno iskustvo, jer nije u suprotnosti sa drugim iskutvima, ipak to je iskustvo pri svem tom. P: Ako nije svesno, zato govoriti o njemu? M: Veina vaih iskustava su nesvesna. Ona svesna su vrlo retka. Vi ste nesvesni injenice, jer vama vredi samo onaj svesni. Postanite svesni nesvesnog. 297

P: Moe li ovek da bude svestan nesvesnog? Kako se to ostvaruje, radi? M: elja i strah su zamraujui i iskrivljujui faktori. Kada je um osoboen od njih, nesvesno postaje pristupano. P: Da li to znai da nesvesno postaje svesno? M: To je pre obrnuto. Svesno postaje jedno sa nesvesnim. Razlike nestaju, na koji bilo nain da vi gledate na to. P: Ja sam zbunjen. Kako neko moe biti svestan, a ipak nesvestan? M: Duhovna svesnost, probuenost, nije ograniena mentalnom svesnou. Ona je sve to jeste, temelj svega to jeste. Mentalna svesnost je od dualnosti. U probuenosti, duhovnoj svesnosti, nema dualizma. To je jedan jedinstven blok, front, istog poimanja, razumevanja. Na isti nain, ovek, moe govoriti o istom postojanju i istoj kreaciji - bezimenoj, bezoblinoj, smirenoj, a ipak apsolutno realnoj, istinskoj, monoj, efektivnoj, korisnoj. njihovo postojanje je neopisivo, ne utie na njih na kraju. Dok su oni nesvesni, oni su bitni. Mentalna svesnost se ne moe promeniti temeljno, ona se moe samo prilagoavati, modifikovati. Bilo koja stvar, da bi se promenila, mora proi kroz smrt, kroz pomraivanje i rastapanje. Zlato dragulja mora biti pretopljeno, pre nego to se izlije u kalup za drugaiji oblik. Ono to odbija da umre, ne moe biti ponovo roeno. P: Pored smrti tela, kako ovek umire? M: Povlaenje, rezervisanost, odlazak, odputanje je smrt. Da bi iveo potpuno, smrt je bitna; svaki kraj ini novi poetak. S druge strane, morate razumeti, da jedino smrtno, smrt, moe umreti, ne ivot. Ono to je ivo u vama je besmrtno. P: Odakle elja crpi svoju energiju? M: njeno ime i oblik ona crpi iz memorije, seanja. Energja tee iz izvora. P: Neke elje su potpuno pogrene. Kako mogu pogrene elje tei iz univerzalnog izvora? M: Izvor niti je ispravan, niti je pogrean. Niti je elja sama po sebi ispravna ili pogrena. To je nita drugo do stremljenje za sreom. Identifikujui sebe sa telom, mrljom tela, vi se oseate izgubljeni i tragate beznadeno, oajniki, za oseajem punine i kompletnosti, potpunosti, to vi nazivate sreom. P: Kad sam ja izgubio sreu? Nikad je nisam ni imao. M: Vi ste je imali pre nego to ste se probudili ovog jutra. Idite iznad vae svesnosti i vi ete je nai. P: kako da idem iznad? M: Vi to znate ve sad; uradite to. P: To je ono to Vi kaete. Ja ne znam nita o tome. M: Ipak, ja ponavljam - vi znate to. Uradite to. Idite iznad, vratite se vaem normalnom, prirodnom, svevinjem, boanskom stanju. 298

P: Ja sam okiran, zbunjen. M: Mrlja, trun, u oku ini da milsite da ste slepi. Isperite je i progledajte. P: Da, ja gledam! I vidim samo mrak. M: Uklonite mrlju i vae oi e biti preplavljene svetlou. Svetlost je tu - eka. Oi su tu, spremne. Mrak koji vidite je samo senka, mala mrlja, truna. Oslobodite je se i vratite se u vae prirodno stanje.

81. GLAVNI UZROK SRAHA Maharaxa: Odakle ste doli? Pitalac: Ja sam iza SDA, ali ivim uglavnom u Evropi. U Indiju sam doao nedavno. Bio sam u Riike, u dva Arama. Uio sam meditaciju i disanje. M: Koliko dugo ste bili tamo? Osam dana u jednom, est u drugom. Nisam bio srean tamo i otiao sam. Zatim sam proveo tri nedelje sa Tivetanskim Lamama. Ali su oni bili obuzeti sa ritualima i propisima. M: I ta je bio ist rezultat svega toga? P: Tano je bio porast energje. Ali pre nego to sam krenuo za Riike, imao sam period gladovanja i dijete u Sanatyorijumu Prirodnog Leenja u Pudukkotaiju u Junoj Indiji. To mi je uinilo ogromno dobro. M: Moda je priliv energije bio zbog boljeg zdravlja. P: Ne mogu da kaem. Ali kao rezultat svih tih pokuaja poela je naka vatra da gori u raznim mestima moga tela i uo sam pesme crkvene i glasove gde ih nije bilo nikad. M: I kako ste posle toga sada? P: Dakle, ta smo mi posle toga? Izvesna istina, neka unutarnja sgurnost, neka stvarna srea je u nama. U raznim kolama samorealizacije ima mnogo govora o duhovnoj svesnosti, probuenosti, da ovek dobije utisak na kraju da je probuenost sama po sebi svevinja realnost. Da li je to tako? Telo je pod kontolom, zatitom mozga; mozak je obasjan mentalnom svesnou; probuenost, duhovna svesnost, nadgleda, kontrolie mentalnu svesnost; da li postoji neto iznad probuenosti? M: Kako vi znate da ste svesni, probueni? P: Ja oseam da jesam. ja to ne mogu drugaije izraziti. M: Kad vi to pratite paljivo od mozga kroz svesnost do probuenosti, vi uviate da oseaj dualnosti istrajava. Kada idete iznad probuenosti, postoji stanje nedualnosti, u kome ne postoji prepoznavanje, samo isto postojanje, koje moe biti isto tako nazvano nepostojanje, ako pod postojanjem vi smatrate postojanje neeg posebnog, osobitog. 299

P: Ono to vi nazivate isto postojanje, da li je to univerzalno postojanje, postojanje svega? M: Sve sadri u sebi skup posebnog, pojedinanog. P: Postoji li neki odnos izmeu istog postojanja i pojedinanog postojanja? M: Kakav odnos moe postojati izmeu onoga to jeste i onoga to samo izgleda da postoji? Da li postoji neki odnos izmeu okeana i njegovih talasa? Realno, omoguuje nerealnom da se pojavi i prouzrokuje da ono iezne. Uestanost, neprekidnost, prolaznih trenutaka stvara iluziju vremena, ali bezvremena realnost istog postojanja nije u trenutku, jer svo kretanje treba nepokretnu pozadinu, podlogu. Ona je sama sebi podloga. Jednom kada je vi naete u sebi, vi znate da vi nikada i niste izgubili to nezavisno postojanje, nezavisno od svih podela i odvojenosti. Ali ne traite to u mentalnoj svesnosti, vi je tamo neete nai. Ne traite realnost nigde, jer nju nita ne sadri. Suprotno, ona sadri sve i manifestuje, opredmeuje, sve. To je kao dnevno svetlo to omoguuje da sve bude vidljivo, dok je samo po sebi nevidljivo. P: Gospodine, od koje je to meni koristi kad mi Vi kaete da se realnost ne moe nai u mentalnoj svesnosti? Gde drugo da je traim? Kako vi to shvatate? M: To je sasvim jednostavno. Ako vas ja upitam kakav je ukus vaih usta, sve ta vi moete da uradite jeste da kaete: on nije niti sladak, niti gorak, niti kiseo, niti opor; on je onakav kakav ostaje, kad svi ovi ukusi nisu prisutni. Slino tome, kada sve razlike i reakcije ne postoje vie, ono to ostaje to je realnost, jednostavna i stabilna. P: Sve to mogu da razumem, jeste da sam ja u zagrljaju bezpoetne, vene, iluzije, obmane. I ne vidim kako se to moe okonati, doi do kraja. Ako moe trebalo je - mnogo ranije. Ja sam morao imati mnogo prilika u prolosti, a imau ih takoe i u budunosti. to se ne moe desiti, ne moe se desiti. Ili ako moe, to ne moe potrajati. Samo nae alosno stanje, posle svih ovih neopisivih miliona godina donosi, u najboljem sluaju obeanje konane ugaenosti, ili to je jo gore, pretnju beskrajnog i besmislenog ponavljanja. M: Kakav dokaz vi imate da je vae sadanje stanje bez poetka i bez kraja? Kakvi ste vi bili pre nego to ste se rodili? Kakavi ete biti posle smrti? A o vaem sadanjem stanju - koliko vi uopte znate? Da li vi znate ak i to kakvo je bilo vae stanje jutros, pre nego to ste se probudili? Vi samo malo znate o vaem sadanjem stanju i iz toga vi izvlaite zakljuke za sva vremena i mesta ?!?! Moe biti da vi sad upravo sanjate i zamiljate da je va san vean. P: Nazivanje toga snom - ne menja situaciju. Ja ponavljam moje pitanje: kakva je nada preostala kad se venost pored mene ne moe ispuniti. Zato bi moja budunost bila razliita od moje prolosti? M: U vaem ustreptalo, grozniavom stanju, vi projektujete prolost u budunost i smatrate ih realnim. Ustvari, vi znate samo vae sadanje stanje, sadanji momenat. Zato ne istraujete ono to je sad umesto to ispitujete prolost i budunost? Vae sadanje stanje niti je bez poetka, niti je bez kraja. Ono je svreno u tren oka. Gledajte paljivo odakle ono dolazi i gde odlazi. Vi ete uskoro otkriti bezvremenu realnoat iza toga. P: Zato ja to nisam uradio ranije? 300

M: Kao to se svaki talas povlai u okean, tako se i svaki trenutak vraa svom izvoru. Realizacija se sastoji u otkrivanju izvora i boravljenju u njemu. P: Ko otkriva? M: Um otkriva. P: Da li on nalazi odgovore? M: On nalazi, spoznaje, da je ostao bez odgovora, da ni jedan odgvor nije potrebvan. P: Da je ovek roen, to je injenica. Kako se oni pojavljuju svedoku? M: Dete se rodilo, ovek mora umreti - samo dogaaji u trajanju vremena. P: Postoji li neki napredak svedoka? Da li probuenost, duhovna svesnost, evoluira, napreduje? M: Ono to se vidi, percepira, moe biti podvrgnuto mnogim promenama dok je svestlost probuenosti usmrena, boravi u njemu, na njega, ali objekat je onaj koji se menja, a ne svetlost. Biljka raste na svetlu, ali Sunce ne raste. Sami po sebi, oboje: telo i svedok su nepokretni, ali kad su uvedeni zajedno u um, oba izgledaju da se kreu. P: Da, ja mogu da vidim da ono to se kree i menja jeste samo "ja sam". Da li je "ja sam" potrebno uopte? M: Ko to treba? On je tu sad. Ko je imao poetak, on e imati i kraj. P: ta ostaje kad "ja sam" ode? M: Ono to ne dolazi i ne odlazi - ostaje. Veno pohlepni um je taj koji stvara ideje o progresu i evoluciji prema savrenstvu. On uznemirava i postavlja pitanja, neprestano pria, unitava i traga za sigurnou. P: Postoji li napredak sudbine, karme? M: Karma je samo skladite neutroenih, zarobljenih energija, neispunjenih elja i neshvaenih strahova. Skladite je neprestano popunjavano novim eljama i strahovima. To ne moe biti tako veno. Shvatite, koreni, osnovni uzrok vaih strahova - otuenost od vas samih; i od elja - udnja za sobom, i vaa karma e se rastopiti kao san. Izmeu neva i zemlje ivot je vean. Nita nije neprirodno, samo tela rastu i propadaju. P: Izmeu persone i svedoka, kakav je odnos? M: Ne moe biti odnos izmeu njih, poto su oni jedno. Nemojte odvajati i nemojte tragati za meusobnim odnosom. P: Ako su posmatra i posmatrano jedno, kako se pojavila odvojenost? M: Fascinirani imenima i oblicima, koji su po samoj svojoj prirodi razliiti i odvojeni, vi pravite razlike to je prirodno i odvajate ono to je jedno. Svet je bogat i razliit, ali vae oseanje otuenosti, udno oseanje, i uplaenost su opasnosti, a ne vi. 301

P: Ja mogu da vidim da osnovna bioloka uznemirenost, zebnja, instinkt beanja, spasonosni instinkt, uzima mnoge forme i iskrivljuje moje misli i oseanja. Ali kako se ova uznemirenost pojavila? M: To se pojavilo zbog mentalnog stanja prouzrokovnog idejom "ja sam telo". To moe biti uklonjeno sa protu-idejom: "ja nisam telo". Obe ideje su lane, ali jedna otklanja drugu. Shvatite da ni jedna ideja nije vaa sopstvena, sve one dolaze spolja. Morate misliti na to neprestano, iz petinih ila, zbog vas, postanite sami sebi predmet meditacije. Napor da razumete sebe je Yoga. Budite Yogi, posvetite svoj ivot tome, promiljajte, udite se, pitajte se, tragajte, sve dok ne doete do korena greke, zablude, i do istine iznad zablude. P: U meditaciji, ko meditira, persona ili svedok? M: Meditacija je promiljen pokuaj da se prodre u via stanja svesnosti i da se konano ide iznad nje. Umetnost meditacije je umetnost premetanja fokusa, centra panje, na uvek suptilne, finije, nivoe, bez gubljenja povezanosti sa nivoima ostavljenim iza. Na neki nain to je kao imati kontrolu nad smru. ovek poinje sa najniim nivoima; socijalnim okolnostima, prilikama, obiajima i navikama; fizikom okolinom, okruenjem, poloajima tela i disanjem; ulima, njihovim senzacijama, osetima, i percepcijama, opaanjima; umom, njegovim mislima i oseanjima; dok ceo mehanizam personalnosti nije obuhvaen i stavljen pod kontrolu, dok nije vrsto dran. Konani stadijum meditacije se dostie kada oseaj identiteta, izvornosti ode iznad "ja sam ovo ili ono" iznad "to sam ja", iznad "ja sam samo svedok", iznad "postoji", iznad svih ideja u impersonalno personalnom istom postojanju. Ali vi morate biti energini kada se bavite meditacijom. To nije odreeno kratkotrajno zanimanje. Ograniite vae interesovanje i aktivnosti na one koje su potrebne za vas i vae najneophodnije gole potrebe. tedite sve vae energije i vreme za slamanje, ruenje, zida koji je va um sagradio oko vas. Verujte Mi, neete zaaliti. P: Kako ste vi doli do saznanja da je moje iskustvo univerzalno? M: Na kraju vae meditacije sve se zna direktno, bez posredovanja uma, nikakvi, bilo koji dokazi, se ne zahtevaju, nisu potrebni. Kao to svaka kap okeana nosi ukus okeana, tako isto, svaki trenutak vremena, nosi ukus venosti. Definicije i opisi imaju svoje mesto, svrhu, kao korisni podstrekai, inicijative, za dalje traganje, ali vi morate ii iznad njih u ono to je nedefinisano, neobjanjivo i neopisivo, izuzev u negativnim pojmovima. Konano, ak su i univezalnost i venost samo koncenpti, pojmovi, suprotnosti postojanja ogranienja mesta i vremena. Realnost nije koncept, pojam, niti manifestacija koncepta. Ona nema nita da radi sa konceptima. Bavite se sobom, istraujte svo um, otklonite njegove iskrivljenosti i neistoe. Jednom kada vi osetite ukus vaeg sopstvenog Sopstva, vi ete ga nai svuda i na svim mestima, i u svako vreme. Prema tome, to je tako vano da vi treba da doete do toga. Jednom kada vi to saznate, vi ga nikada neete izgubiti. Ali vi morate dati sebi priliku, ansu, kroz intenzivnu, ak i napornu meditaciju. P: ta precizno Vi elite da ja radim? M: Dajte vae srce i um na kontemplaciju na ideju "ja jesam", ta je ona, kakva je ona, ta je njen izvor, njen ivot, njen smisao. To je jako slino kopanju bunara. Vi izbacujete kopajui sve ono to nije voda, dok vi ne dospete do izvora koji ivot daje. P: Kako u znati da se kreem u pravom smeru? 302

M: Sa vaim napretkom u posveenosti, odanosti, u jasnoi i devociji, predanosti, prema zadatku, cilju. P: Mi, Evropljani, nalazimo, da nam je jako teko da budemo smireni, tihi. Mi smo suvie okrenuti svetovnom. M: Oh, ne, vi ste takoe snevai, matari. Mi se razlikujemo samo u sadraju naih snova. Vi jurite za savrenstvom - u budunosti. Mi nameravamo da ga naemo - u sadanjosti. Samo je ogranieno usavrivo, jo nesavreno. Neogranieno je ve savreno. Vi ste savreni, samo to to vi ne znate. Nauite da spoznate sebe i vi ete otkriti uda. Sve to vam je potrebno je ve u vama, samo vi morate prii vaem Sopstvu sa potovanjem i ljubavlju. Samo-osuivanje i samo-nepoverenje, nesigurnost, su ogromne greke. Vae stalno beanje od bola i traganje za zadovoljstvom je znak ljubavi koje vi nosite za vae Sopstvo; sve to vas ja molim je ovo: uinite ljubav od vaeg samosavrenstva. Nemojte nikad negirati sebe - dajte vaem Sopstvu beskonano i veno i otkrite da ih ne trebate, vi ste iznad.

82. APSOLUTNO SAVRENSTVO JE OVDE I SAD Pitalac: Rat stalno traje. kakav je va odnos, stav, prema tome? Maharaxa: Na nekom mestu ili nekom drugom, u jednom ili drugom obliku, rat se uvek vodi. Da li je bilo vremena kada nije bilo rata? Neki kau da je to Volja Boja. Neki kau da je to Boja igra. To je drugi nain da se kae da su ratovi neizbeni, neminovni i da niko nije odgovoran. P: Ali kakav je Va stav? M: Zato nameete stavove u pogledu Mene? Ja nemam stavove da ih smatram Mojim sopstvenim. P: Sigurno da je neko odgovoran za ova uasna i besmislena, bezoseajana, nasilja. Zato se ljudi tako olako unitavaju? M: Tragajte za krivcem unutra. Ideje "ja" i "moje" su koren svih sukoba. Budite osloboeni od njih i vi ete biti van sukoba. P: Pa ta ako sam ja izvan sukoba? To nee uticati na rat. Ako sam ja uzrok rata, spreman sam da budem uniten. Ipak, logino je da nestanak hiljade kao to sam ja nee zaustaviti ratove. Oni nisu poeli sa mojim roenjem, niti e zavriti sa mojom smru. Ja nisam odgovoran. Ko je? M: Nesloga i borba su deo egzistencije, postojanja. Zato vi ne iztraujete ko je odgovoran za postojanje, egzistenciju!? P: Zato Vi kaete da su postojanje i sukob neodvojivi? Da li moe biti egzistencije bez sukoba. Ja nemam potrebu da se borim s drugima da bih bio svoj. M: Vi se borite sve vreme s drugima za vae preivljavanje kao odvojeni telo-um, odvojeno ime i oblik. Da biste iveli vi morate unitavati. Od momenta vaeg zaea, vi ste poeli rat sa vaom okolinom, nemilosrdan rat meusobnog unitavanja, dok vas smrt ne oslobodi. P: Vi niste odgovorili na moje pitanje. Vi ste samo opisali ono to ja znam - ivot i njegove patnje, alosti. Ali ko je odgovoran, Vi niste rekli. Kad vas ja pritisnam, Vi bacate namerno krivicu na 303

Boga, ili karmu, ili na moju sopstvenu pohlepu i strah - koji samo otvaraju, pozivaju, dalja pitanja. Dajte mi konani odgvor. M: Krajnji odgvoro je ovaj: nita nije odgovorno. Sve je trenutno pojavljivanje u polju univerzalne svesnosti; kontinuitet kako imena tako i oblika je samo mentalna struktura, laka za unitenje, ruenje. P: Ja pitam o neposrednosti, prolaznosti, pojavnosti. Ovde je slika deteta ubijenog od vojnika. To je injenica - koja gleda na Vas. Vi je ne moete negirati. Dakle, ko je odgovoran za smert deteta? M: Niko i svako. Svet je ono to sadri i svaka stvar utie na sve druge. Mi svi ubijamo dete, i mi svi umiremo sa njim! Svaki dogaaj ima bezbrojne uzroke i stvara bezbrojne uticaje. Beskorisno je to prebrojavati, tome se ne moe ui u trag. P: Vai ljudi govore o karmi i odmazdi, kazni. M: To je samo veliko pribliavanje, uproavanje; u realnosti mi smo svi kreatori i stvoreni jedni za druge; meusobno prouzrokujemo jedni drugima teret, probleme i podnosimo ih. P: Tako, nevin pati za krivca, grenika? M: U naem neznanju mi smo nevini; u naem delovanju mi smo krivi. Mi greimo, a da to i ne znamo; i patimo, a da ne razumemo zato. Naa jedina nada jeste: stati, gledati, razumeti i osloboditi se, izvui se iz klopke memorije, seanja. Jer seanje hrani imaginaciju, matarenje, a matarenje stvara elju i strah. P: Zato uopte ja matam. M: Svetlo svesnosti prolazi kroz film seanja i baca, stvara, slike u vaem mozgu. Zbog manjkavosti, neosveenosti i nesreenog stanja vaeg mozga, ono to vi opaate je iskrivljeno i obojeno oseanjima dopadanja i nedopadanja, nesvianja. Uinite vae miljenje smireniim, sreenim, i osloboenim od emocionalnog preterivanja, i vi ete videti ljude i stvari onakvim kakvi oni jesu, sa jasnoom i dobronamernou, saoseajnou. Svedok roenja, ivota i smrtyi je jedan i isti. On je svedok bola i ljubavi. Za neko vreme egzistencija u ogranienju i odvojenosti je alosna, a mi je volimo. Mi je volimo i mrzimo u isto vreme. Mi se borimo, mi ubijamo, mi unitavamo ivot i vlasnitvo, imovinu, a ipak smo neni, srdani i samoportvovani. Mi odgajamo dete neno i stvaramo od njega siroe takoe. Na ivot je pun suprotnosti. Ipak mi mu se priklanjamo, odani smo mu. Ova odanost je koren svega. Ipak, ona je potpuno povrinska, povrna. Mi se vezujemo za neto ili nekoga svom naom snagom, a sledeeg trenutka mi to zaboravljamo; kao dete kad oblikuje blatne kolae i naputa ih laka srca. Ako ih dodirnete - ono e vritati u ljutini, odvratite, zabavite dete i ono e ih zaboraviti. Poto je na ivot sada, i ljubav iz njega je sada. Mi volimo razliitosti, igru bola i zadovoljstva, mi smo fascinirani s kontrastima. Jer nama su potrebne suprotnosti i njihova viljiva odvojenost. Mi uivamo u njima neko vreme i onda postajemo umorni i udimo, kukamo, za mirom i tiinom istog postojanja. Kosmiko srce kuca neprestano. Ja sam svedok, a i sce takoe. P: Ja mogu da vidim sliku, ali ko je slikar? Ko je odgovoran za ovo teko, strano, a ipak oboavano, divno, iskustvo? M: Slikar je u slici. Vi odvajate slikara od slike i tragate za njim. Ne odvajajte i ne postavljajte lana, pogrena pitanja. Stvari su onakve kakve jesu i niko posebno nije odgovran. Ideja o 304

personaloj odgvornosti dolazi iz obmane drutva: "Neko mora da je to uradio, neko je odgvoran". Drutvo, kakavo je danas sa svojim propisanim, okvirnim, zakonima i obiajima je zasnovano na ideji odvojene i odgovorne personalnosti, linosti, ali to nije jedini oblik koje drutvo moe da ima. Mogu postojati drugi oblici, gde je oseaj odvojenosti slab i odgovornost proirena. P: Da li je individua, pojedinac, sa slabim oseajem personalnosti, linosti, blia samo-realizaciji? M: Uzmimo sluaj malog deteta. Oseaj "ja jesam" jo nije formiran, personalnost, linost, je u zametanju. Prepreka za samospoznaju je malo, ali snaga i jasnoa svesnosti, njena irina i dubina nedostaju, otsutni su. Nizom godina svesnost e rasti, snaita, ali takoe i skrivena, potencijalna personalnost e se pojaviti, izroniti, i zamagliti, zamraiti, komplikovati, osloavati stanje. Upravo kao to je drvo tvre, kvalitetnije, i daje topliji plamen, tako se iz jae personalnosti, unitenjem, rastapanjem, dobija svetlija, jasnija, svetlost. P: Da li vi imate problema? M: Ja nemam problema, ve sam vam rekao. Biti, postojati sa imenom i oblikom, ja to volim. P: Da, ali Vi volite sve! M: U postojanju sve je sadrano. Moja sama priroda je da volim; ak i bolno je voljeno. P: To ne ini to, bolno, manje bolnim. Zato ne ostane u neogranienom? M: To je instinkt istraivanja, ljubav nepoznatog, tajanstvenog, koja Me je dovela u postojanje. U prirodi je postojanja da vidi avanturu, pustolovinu, u stvaranju, kao to u samoj prirodi stvaranja, stovrenog, da trai mir u postojanju. Ova naizmeninost, alternacija postojanja i stvaranja je neizbena; ali Moj dom je iznad. P: Da li je va dom u Bogu? Voleti i oboavati, klanjati se Bogu - takoe je neznanje. Moj dom je iznad svih pojmova, makoliko bili uzvieni. P: Ali Bog nije pojam. To je realnost iznad postojanja. M: Vi moete koristiti bilo koju re koju volite. Ako o bilo emu vi moete misliti Ja sam iznad toga. P: Jednom kad ste upoznali svoj dom, zato ne ostanete u njemu? ta Vas izvlai, odvodi izvan njega? M: Iz ljubavi prema celokupnoj egzistenciji ovek je roen i kad je roen, on je upleten, uvuen u sudbinu. Sudbina je neodvojiva od stvaranja. elja da budete posebni, osvojeni, dovodi vas u personu sa svom njenom personalnom prolou i budunou. Pogledajte neke velike ljude, kakvi su predivni ljudi oni bili? A ipak kako je nesrean, teak, bio njihov ivot i ogranien u svojim plodovima. Kako je personalnost oveka krajnje ovisna i kako je njen svet indiferentan, nezainteresovan. A ipak ga mi volimo i titimo ga zbog njegovih mnogih beznaajnosti. P: Rat se nastavlja i vlada haos i vi ste zamoljeni da brinete o prehrani u narodonoj kuhinji. Vama je dato sve to je potrebno i samo je pitanje kada ete poeti sa radom. Da li ete vi to odbiti? 305

M: Raditi ili ne raditi je jedno isto za Mene. Ja mogu preuzeti brigu, ili ne moram. Moda bi drugi bolje odgovarali za takve zadatke, moda su obdareni za njih vie nego ja, ili su obueni, kao na primer profesionalni isporuioci hrane. Ali Moj stav je drugaiji. Ja ne gledam na smrt kao na nesreu, katastrofu, kao to se ne radujem previe roenju deteta. Dete ima problema i nevolja koje ima da savlada. Smrt je osloboenje od toga. Vezanost za ivot moe biti vezanost za patnju. Mi volimo ono to nam donosi bol. Takva je naa priroda. Za Mene, trenutak smrti e biti trenutak likovanja, ushienja, ne straha. Ja sam plakao kad sam se rodio, a umreu smejui se. P: Kakva je promena u svesnosti u trenutku smrti? M: Kakvu promenu vi oekujete? Kada se film projekcije zavri, sve ostaje isto kao kad je zapoelo. Stanje pre nego to ste bili roeni, e biti isto stanje posle smrti, ako se vi seate. P: Ne seam se niega. M: Zato to nikad niste pokuali. To je samo pitanje, okretanje, skretanje uma. To zahteva trening, naravno. P: Zato vi ne uzmete uea u drutvenom, socijalnom radu? M: Ali Ja i ne radim ita drugo sve vreme! Koji je to socijalni rad koji biste vi voleli da Ja radim? Krpe, sitniarenje, nije za Mene. Moj stav je jasan: proizvesti da bi distribuirali, nahraniti pre nego to vi jedete, dati pre nego to vi uzmete, misliti na druge pre nego to mislite na sebe. Samo nesebino drutvo zasnovano na delanju, darivanju, moe biti stabilno i sreno. To je jedino praktino reenje. Ako vi to ne elite - borite se. P: Sve je to stvar guna. Gde tamas i rajas preovladavaju, mora postojati rat. Gde sattva vlada, tu e biti mir. M: Uzmite to kako elite, sve to dolazi na isto. Drutvo je sagraeno na motivima, pobudama. Stavite dobru volju u temelju i vi neete imati potrebu da specijalizujete socijalne radnike. P: Svet postaje bolji. M: Svet bi morao neprestano da postaje bolji, ipak nije. Kakva nada postoji za budunost? Naravno, bilo je i bie perioda harmonije i mira, kada je sattva u dominaciji, kada ona preovladava, ali stvari bivaju unitene sa svojim sopstvenim savrenstvom. Savreno drutvo je obavezno, neminovno, statino i otuda, ono stagnira i propada. Od vrhunca svi putevi vode nanie. Drutva su kao ljudi oni se raaju, razvijaju se do odreene take relativnog savrenstva i onda propadaju i umiru. P: Postoji li stanje apsolutnog savrenstva koje ne propada? M: Sve to ima poetak mora imati i svoj kraj. U bezvremenom sve je savreno, ovde i sada. P: Ali, da li emo mi dosei blagovremeno bezvremeno? M: Blagovremeno mi emo se vratiti do poetne take. Vreme nas ne moe odvesti van vremena, kao to nas prostor ne moe izvesti van prostora. Sve to dobijate sa ekanjem je samo ekanje. Apsolutno savrenstvo je ovde i sada, nije u nekoj budunosti, blioj ili daljoj. Tajna je u delovanju, ovde i sada. Va stav, ponaanje je ono to vas zaslepljuje prema vama samima. Izostavite sve ono 306

to mislite o sebi da ste i delujte kao da ste bili potpuno savreni - makakava ideja o savrenstvu mogla biti. Sve to vam yrteba je hranbrost. P: Gde da pronaem takvu hrabrost? M: U samom sebi, naravno. Zagledajte se unutra. P: Vaa mislot e pomoi? M: Moja milost vam govori sada da gledate unutra. Sve to vam treba, vi imate. Koristite to. Ponaajte se kako najbolje znate, radite ono to smatrate da je potrebno. Nemojte biti uplaeni od greaka; uvek ih moete popraviti, samo je namera vana. Oblik koji stvari uzimaju nije unutar vae moi, motivi vaih delovanja jesu. P: Kako delovanja stvorena iz nesavrenosti, nedostataka, mogu da vode ka savrenstvu? M: Delovanje ne vodi ka savrrenstvu; savrenstvo je izraeno u delovanju. Sve dok vi prosuujete sebe pomou vaih izaraavanja, dajete im punu panju; kada vi ostvarite vae sopstveno postojanje, vae ponaanje e biti savreno spotano, prirodno. P: Ako sam ja veno savren, zato sam onda roen uopte? kakva je svrha ovog ivota? M: To je isto kao pitati: ta poboljava zlato da bude ugraeno kao ukras? Ukras dobija boju i lepotu zlata, zlato nije obogaeno. Slino, realnost izraena u delovanju, akciji, ini delovanje znaajnim, osmiljenim i lepim. P: ta realnost moe da dobije kroz svoja izraavanja, stvaranja? M: ta ona moe dobiti? Uopte nita. Ali je u prirodi ljubavi da se izrazi, da se afirmie, da prevazie tekoe. Jednom kada vi shvatite da je svet ljubav u akciji, delovanju, vi ete to gledati sasvim razliito. Ali, prvo se va stav prema patnji mora promeniti. Patnja je prvenstveno poziv na panju, paljivost, koja je sama po sebi kretanje ljubavi. Vie nego srea ljubav eli da raste, da se proiri i produbi svesnost i postojanje. Sve to spreava postaje uzrok bola, a ljubav ne izbegava bol. Sattva, energija koja deluje za pravednost i miran razvoj, ne sme birti spreavana. Kada je pomraena, potamnjena, ona se okree protiv sebe same i postaje destruktivna. Kadgod je ljubav zadrana, prepreena, i patnji dozvoljavamo da se iri, rat postaje neizbean. Naa indiferentnost, nezainteresovanost prema naim susedima, njihovoj patnji, donosi patnju do naih vrata.

83. ISTINSKI GURU Pitalac: Vi ste bili rekli prolog puta da je u osnovi Vaeg ostvarenja bilo poverenje u Vaeg Gurua. On Vas je uverio, da ste Vi ve bili Apsolutna Realnost i da nema niega vie da bude uraeno. Vi ste mu verovali i prepustili ste se tome bez opiranja i naprezanja. Dakle, moje pitanje je: bez poverenja u Gurua da li biste Vi postigli realizaciju, konano, ono to jeste. Vi ste, bilo da je va um verovao ili ne; da li bi sumnja spreila delovanje Guruovih rei i uinila ih nedelotvornim, bez dejstva? Maharaxa: Vi ste to rekli - one bi bile bez dejstva - za neko vreme. 307

P; I ta bi se desilo sa energijom, ili moi u Guruovim reima? M: One bi ostale latentne, potencijalne, nemanifestovane. Ali celo pitanje je zasnovano na nerazumevanju. Gospodar, uitelj, uenik, ljubav i poverenje mei njima, sve to su jedna injenica, ne tako mnogo nezavisnih injenica. Svaka je deo druge. Bez ljubavi i poverenjea ne bi bilo ni Gurua, ni uenika, i niti odsnosa meu njima. To je isto tako kao pritiskanje prekidaa, transformatora, prenosnih linija i elktrine centrale, koji formiraju jednu celinu, da vi moete dobiti svetlost. Bilo koji faktor da nedostaje - svetla nee biti. Vi ne smete odvojiti neodvojivo. Rei ne ine fakta, one ih ili opisuju ili iskrivljuju. injenice su uvek ne-verbalne, stvarne. P: Jo uvek ne razumem; mogu li Guruove rei ostati neispunjene ili e se sigurno pokazati istinitim? M: Rei ostvarene osobe nikad ne gube svoju svrhu. One ekaju prava, povoljna stanja, uslove, da se probude, to moe trajati neko vreme, i to je prirodno, postoji sezona za sejanje i sezona za etvu, branje plodova. Ali re Gurua je seme koje ne moe ieznuti. Naravno, Guru mora biti istinski, koji je iznad tela i uma, iznad same svesnosti, iznad prostora i vremena, iznad dualnosti i jedinstva, iznad razumevanja i opisivanja. Dobri ljudi, koji su itali mnogo i imaju mnogo korisnog da kau, nisu pravi Gurui, ije rei postaju istinite. Oni takoe mogu da vam kau, da ste vi sama, krajnja, osnovna reanost, ali kakva je korist od toga. P: Ipak, ako mi se zbog nekog razloga desi da mu poverujem, da li u biti gubitnik? M: Ako ste vi u stanju da verujete i posluate vi ete uskoro uvideti da ete nai vaeg stvarnog Gurua, ili tanije, On e vas nai. P: Da li svaki znalac sopstva postaje Guru, ili neko moe biti znalac Realnosti, a da nije sposoban da dovede druge do toga? M: Ako vi znate ta poduavate, vi moete poduavati ono to znate. Ovde su vienje i poduavanje jedno. Ali je Apsolutna Realnost iznad oboje. Samouvereni Gurui govore o sazrevanju i naporu, o zasluzi i dostignuu, o sudbini i milosti; sve su to samo mentalne formacije, projektovanja jednog okorelog uma, umesto da pomau, oni zatamnjuju, ometaju. P: Kako ja mogu razabrati, prepoznati, koga da sledim, a kome da verujem? M: Ne verujte svemu, dok niste ubeeni. Istinski Guru vas nikad nee poniziti, niti e vas udaljiti od sebe. On e vas stalno podseati na injnicu o vaoj prisutnoj savrenosti i ohrabrivae vas da tragate unutar vas. On zna da vi ne trebate nita, ak ni njega, i nikad nije umoran da vas podsea na to. Ali samozvani Guru je vie zabrinut za sebe nego za svoje uenike. P: Vi ste rekli da je realnost iznad znanja i uenja o real- nom. Da li je znanje o realnosti svevinje samo po sebi i uenje dokaz njenog postignua? M: Znanje o realnom, ili sopstvu, je stanje uma. Poduavanje drugoga je kretanje u dualnosti. Oni samo interesuju um; sattva je samo Guna. P: ta je onda realno? M: Onaj to zna um kao nerealizovan i realizovan, ko zna neznanje i znanje kao stanje uma, On je Realnost. Kada su vam dati dijamanti pomeani sa ljunkom, vi moete ili promaiti, ne pronai 308

dijamante, ili ih pronai. Vienje je ono to je vano. Bez moi da se vidi, gde je sivoa ljunka i lepota dijamanta? Znano je samo oblik, a znanje je samo ime. Znalac je samo stanje uma. Realno je iznad. P: Svakako, objektivno znanje i ideje o stvarima i znanje Sopstva nisu jedna i ista stvar. Jedno treba mozak, drugo ne treba. M: Vi moete aranirati rei i dati im znaenje u svrhu diskusije, rasprave, ali injenica ostaje da je ovo znanje, mentalno, oblik neznanja. Najpreciznija mapa je ipak samo papir. Svo znanje je u memoriji, seanju; to je samo prepoznavanje, dok je relanost iznad dualnosti znalca i znanog. P: Onda, sa ime se realnost prepoznaje? M: Kako je obmanjujui, besmislen va govor? Vi primate za gotovo, nesvesno, da je Realnost takoe pristupana, spoznajna, kroz znanje, mentalno i onda ete vi uvesti i znalca realnosti iznad realnosti! Morate razumeti da bi bila realnost ne treba da bude znana. Neznanje i znanje su u umu, ne u realnom. P: Ako ne postoji tako neto kao znanje realnosti, istine, onda kako u je ja dosei? M: Vi ne morate da spoznajete, doseete ono to je ve u Vama. Samo vae spoznavanje ini da vi to proputate. Odustanite od ideje da vi to niste nali i samo dopustite da to doe u iu, centar, direktne percepcije, opaanja, ovde i sada, sa odstranjivanjem svega to je od uma. P: Kada sve to moe da ode, ode, ta ostaje? M: Praznina ostaje, duhovna svesnost, probuenost ostaje. To je kao pitati ta ostaje od sobe kad se sav nametaj ukloni. Najservisnija, najkorisnija, soba ostaje. I kad su ak i zidovi srueni, prostor ostaje. Iznad prostora i vremena je ovde i sada Realnost, Istina. P: Da li svedok ostaje? M: Sve dok postoji mentalna svesnost, njen svedok je takoe tu. Ovo dvoje pojavljuje se i nestaje zajedno. P: Ako je svedok takoe prolazan, zato mu je data toliko velika vanost? M: Samo da odagna, rastera, aroliju, bajalicu znanoga, obmanu da je samo opaeno realno, istinito. P: Opaanje je primarno, svedok - sekundaran. M: To je srce stvari, problema. Sve dok vi verujete da je samo spoljni svet realan, vi ostajete njegov rob. Da biste postali slobodni, vaa panja mora biti usmrena, privuena na "ja jesam", svedoka. Naravno, znalac i znano nisu dvoje, ali da se rastera arolija znanog, znalac mora biti izveden napred, u prvi plan. Ni jedan nije primaran, glavni, oboje su refleksije, odrazi, u seanju neizvesnog iskustva, uvek novog i uvek sada, neprolaznog, breg nego to je um. P: Ser, ja sam ponizni tragalac, lutam od gurua do gurua u traganju za ostvarenjem. Moj um je bolestan, gori od elje, smrzava se od straha. Moji dani lete, prolaze, crveni od bola, posiveli od dosade. Moje godine napreduju, troe se, moje zdravlje propada, truli, moja je budunost mrana i 309

zastraujua. U ovoj trci, ivotnoj, ja u iveti u patnji i umreti u beznau, da li postoji nada za mene? Ili sam ja doao suvie kasno? M: Nita nije loe sa vama, ali ideje koje vi imate o sebi su potpuno pogrene. Niste to vi koji eli, plai se i pati, to je persona stvorena na temelju vaeg tela sa prilikama, okolnostima i uticajima, uplivima. Vi niste ta persona. Ovo mora biti jasno utvreno, utemeljeno u vaem umu i nikad izgubljeno, nezaboravljeno. Noramalno, to zahteva duu sadhanu, godine samouzdravanja, odricanja i meditacije. P: Zato ja um slab i neodluan. Ja nemam niti snage niti upornosti za sadhanu. Moj sluaj je beznadean. M: Na neki nain va sluaj najvie ohrabrije, daje najvie nade. Postoji jedna alternativa, zamena, sadhane, to je poverenje, vera. Ako vi ne moete da imate poverenje, ubeenje, dobijeno iz neuspelog traganja, onda uzmite prednost iz Mog otkria, koje sam Ja tako spreman, eljan, da podelim sa Vama. Ja mogu da vidim sa krajnjom, potpunom jasnoom da vi nikad niste, niti ete biti otueni, odvojeni, od realnosti, da ste vi punina savrenstva ovde i sada i da vas nita ne moe liiti vaeg naslea, od ega ste vi. Vi niste ni na koji nain razliiti od Mene. Jedino to vi to ne znate. Vi ne znate ta ste vi i otuda vi zamiljate sebe da ste ono to niste. Otuda elje i strah i porazno beznae. I besmislena, beznaajna, aktivnost da bi pobegli. Samo Mi verujte i ivite verujui Mi. Ja vas neu obmanuti. Vi ste Svevinja Realnost iznad sveta i njegovog kreatora, stvoritelja, iznad svesnosti, mentalne i njenog svedoka, iznad svih tvrdnji i negiranja. Zapamtite to, mislite o tome, delujte na tome. Napustite svaki oseaj odvojenosti, vidite sebe u svemu i delujte saglasno prema tome. Sa delovanjem blaenstvo e doi, a sa blaenstvom ubeenje, uverenje. Konano, na kraju krajeva, vi sumnjate u sebe, jer ste u patnji. Srea, prirodnost, spontanost i trajnost ne mogu biti zamiljeni. Ili je to tu, ili nije. Jednom kada vi ponete da doivljavate mir, ljubav i sreu, koji ne trebaju spoljanje uzroke, sve vae sumnje e nestati. Samo se vrsto uhvatite za ono to sam vam rekao i ivite sa tim. P: Vi mi govorite da ivim sa seanjem? M: U svakom sluaju vi ivite sa seanjem. Ja vas samo molim da zamenite stara seanja onim to sam vam Ja rekao. Kako ste vi delovali po vaem starom seanju tako sad delujete po ovom novom. Nemojte se plaiti. Posle izvesnog vremena sigurno, neminovno e biti sukoba izmeu starog i novoga, ali ako se vi stavite odluno na stranu novoga, razdor e se uskoro okonati, i vi ete ostvariti nenaporno, leerno, oputeno stanje postojanja svog sopstva, sebe, i neete biti obmanuti eljama i strahovima roenim iz obmane. P: Mnogi Gurui imaju naviku da daju svete simbole, predmete svoje misloti - njihove kape, njihove police, tapove, zdelu za proenje hrane, ili odeu, te tako prenose ili potvruju samo-realizaciju svojih uenika. Ja ne mogu da vidim vrednost u takvim praksama, obiajima. To nije samoostvarenje koje je preneseono, ve sujeta, samo-vanost. Od koje je zemaljske koristi moglo biti tako neto reeno vrlo laskavo, a neistinito? S jedne strane Vi me upozoravate na mnoge samozvane Gurue, a s druge strane Vi elite da Vam ja verujem. Zato Vi smatrate, tvrdite, da ste izuzetak? M: Ja vas ne molim da verujete Meni. Verujte Mojim reima i zapamtite ih, Ja elim vau sreu, ne Moju. Ne verujte onima koji stvaraju distancu, odvojenost izmeu vas i vaeg istinskog bia, postojanja, i nude sebe kao posrednika. Ja ne inim nita od toga. Ja ak i ne dajem neka obeanja. Ja samo kaem; ako vi verujete Mojim reimai proverite ih, vi ete za sebe otkriti kako su one apsolutno istinite. Ako vi traite dokaz pre poduhvata, sadhane, Ja samo mogu da kaem: Ja sam dokaz. Ja sam verovao reima Moga Uitelja i drao ih u umu i doiveo, iskusio, da su one bile 310

istinite, da sam Ja bio, da jesam, i da u biti Vena Realnost, koje sve grli i prevazilazi sve. Poto vi kaete da nemate niti vremena niti energije za due praktikovanje, Ja vam nudim alternativu, zamenu. Prihvatite Moje rei na poverenje i ivite iznova, ponovo se rodite, ili ivite i umrite u patnji. P: To izgleda suvie dobro da bi bila sitina. M: Nemojte biti obmanuti jednostavnou saveta. Malo je onih koji imaju hrabrosti da veruju jednostavnom i bezazlenom. Znati da ste vi zatvorenik, rob, svoga uma, da ivite u zamiljenom svetu vae sopstvene kreacije je zora, buenje, mudrosti. Ne eleti nita od ovoga zatvora, biti spreman da se to potpuno napusti, jeste ozbiljnost, iskrenost. Samo ovakva iskrenost, predanost, roena iz stvarnog oaja, beznaa, e uiniti da Mi verujete. P: Da li sam ja patio dovoljno? M: Patnja vas je uinila tupim, mlitavim, nesposobnim, da vidite njenu ogromnost. Va prvi zadatak jeste da vidite patnju u vama i oko vas; a va sledei zadatak jeste da teite intenzivno ka osloboenju. Sam intenzitet tenje e vas voditi; ne treba vam drugi vodi. P: Patnja me je uinila tupim, ak nezainteresovanim za sebe samoga. M: Moda to nije patnja nego zadovoljstvo, koje vas je uinilo tupim, neosetljivim. P: Ma ta bio uzrok, ja sam tup. Nemam ni volje niti energije. M: Oh, ne! Vi imate dovoljno energije za prvi korak. A svaki korak e stvoriti dovoljno energije za sledei. Energija dolazi sa poverenjem, a povrenje dolazi sa iskustvom. P: Da li je ispravno promeniti Gurua, menjati Gurua? M: Zato ne menjati? Gurui su kao *. Prirodno je kretati se od jednog ka drugome. Svaki vam kae pravac i otstojanje, dok je sadguru, veni guru, sam po sebi put. Jednom kad vi spoznate da je put cilj i da ste uvek na putu, ne dostiui cilj, ali vi uivate njegovu lepotu i njegovu mudrost, ivot prestaje da bude zadatak, obaveza, i postaje prirodan i jednsoatavan, ekstaza sam po sebi. P: Dakle, nema potrebe za oboavanjem, za molitvom, za vebanjem yoge? M: Malo svakodnevnog ienja, pranja i kupanja ne moe initi loe. Samosvesnost vam govori na svakom koraku, ta treba da se uradi. Kada je sve uraeno, um postaje smiren. Sada ste vi u budnom, mentalnom, stanju, persona sa imenom i oblikom, radostima i patnjama. Persona nje bila tu pre nego to ste se vi rodili, niti e biti tu posle vae smrti. Umesto borbe sa personom da je uite da je ono to nije, zato ne idete izanad budnog stanja i napystite personalni ivot potpuno? Nije vano proirenje, ekspanzija, persone, vano je samo videti je u pravoj perspektivi, sutini. P: Samo jo jedno pitanje. Vi ste rekli da, pre nego to sam ja bio roen, da sam ja bio jedno sa istim postojanjem realnosti, ako je tako, ko je odluio da ja treba da budem roen? M: U realnosti vi nikad niste roeni nirti ete ikad umreti. Ali sada vi zamiljate da jeste, ili imate telo i vi pitate ta je izazvalo ovo stanje. Unutar ogranienja iluzije odgovor je: elja roena iz memorije, seanja, privlai vas telu i ini da vi mislite da ste jedno sa njim. Ali je ovo istina samo iz relativne take gledita. Ustvari nema tela, niti sveta, koji to sadri u sebi; postoji samo mentalno stanje, stanje slino snu, koje je lako odagnati, sa ispitivanjem njegove realnosti, istinitosti. 311

P: Kada Vi umrete, da li ete se opet vratiti? Ako ja ivim dovoljno dugo da li u vas ponovo sresti? M: Vama je telo realno, za mene ne postoji ni jedno. Ja, kako me vi vidite, postojim samo u vaoj mati. Svakako, vi ete Me videti ponovo, ako i kad Me budete trebali. To ne utie na mene, kao to Sunce nije uznemireno, dotaknuto ili sa izlaskom ili zalaskom sunca. Poto nije uznemireno, dodirnuto, ono je sigurno da e biti tu kada bude potrebno. Vi ste skloni, okrenuti, znanju, Ja nisam. Ja nemam taj osej nesigurnosti koji vas nagoni da udite, da znate. Ja sam radoznao, kao to je dete radoznalo. Ali ne postoji uznemirenost koja ini da traim zaklon, utoite u znanju, mentalnom, Prema tome, Ja nisam zabrinut da li u biti ponovo roen, ili koliko e dugo svet trajati. To su pitanja roena iz straha.

84. VA CILJ JE VA GURU Pitalac: Vi ste nam bili rekli da postoje mnogi samozvani gurui, ali da je pravi guru vrlo redak. Postoje mnogi gnaniji koji o sebi misle da su realizovani, ali sve to oni imaju je knjiko znanje i visoko miljenje o sebi samima. Ponekad oni impresioniraju, ak fasciniraju, privlae uenike i ine da oni gube svoje vreme u beskorisnim praksama. Posle nekoliko godina kada uenik ocenjuje sebe, on ne vidi da je napredovao, da se promenio. Kada bi se takvi uenici alili svom uitelju, dobili bi uobiajen prekorda se oni nisu trudili dovoljno, da je krivica, odgvoronost u nedostatku vere i ljubavi u njihovom srcu. U realnosti odgovornost je na guruu, koji nije smeo da prihvata uenike i da podgreva njihove nade. Kako se zatiti od takvih gurua? Maharaxa: Zato biti tako zabrinut za druge? Bilo ko da je guru, ako je on istog srca, i deluje sa dobrom verom, on nee uiniti naao svojim uenicima. Ako ne postoji napredak, greka lei u uenicima, njihovoj lenjosti i nedostatku samokontrole. S druge strane, ako je uenik ozbiljan i usredsreuje, posveuje sebe inteligentno i sa poletom u svoju sadhanu, on je na putu da sretne kvalifikovanijeg uitelja, koji e ga voditi dalje. Vae pitanje proizilazi iz tri nesitinite pretpostavke: da neko treba da brine o drugom, da jedan moe proceniti drugoga i da je napredak uenika, zadatak i odgovornost njegovog gurua. U realnosti, guruova uloga je samo da podui i ohrabri, uenik je potpuno odgvoran za sebe. P: Nama je reeno da je potpuna predanost guruu dovoljna, da e guru uraditi ostalo. M: Naravno, kad postoji potpuna predanost, potpuna povuenost, odricanje, od svoje prolosti, sadanjosti i budunosti, sa fizikom i duhovnom sigurnou i postojanou, novi ivot se raa, pun ljubavi i lepote; tada guru nije vaan, jer je uenik slomio ljuturu, oklop, samoodbrane. Potpuna samo-predanost je sama po sebi osloboenje. P: Kada su i uenik i uitelj neadekvatni, nepotpuni, ta e se desiti? M: U dugakoj trci, putovanju, sve e biti dobro. Konano, realno Sopstvo obojice, nije pod uticajem komedije, koju oni izvode neko vreme. Oni e se otrezniti, uozbiljiti i sazreti i priklonitise viem nivou meusobnog odnosa. P: Ili se mogu razdvojiti. M: Da, oni se mogu rastati. Na kraju krajeva, ni jedan odnos nije vean. Dualnost je prolazno stanje. 312

P: Da li je sluajno da sam Vas ja susreo i da li je drugi sluaj da emo se mi rastati, a da se ne sretnemo ponovo? Ili je moj susret sa Vama deo nekog kosmikog modela delovanja, fragment, odlomak u velikoj drami naih ivota? M: Realnost je duboko osmiljena a osminjenost se povezuje, dovodi u vezu sa realnou. Ako je na odnos osmiljen vama i Meni, on ne moe biti sluajan. Budunost utie na sadanjost isto toliko kao i prolost. P: Kako ja mogu da zakljuim, razjasnim, ko je istinski svetac, a ko nije? M: Ne moete, ukoliko vi nemate jasno sagledavanje u srcu oveka. Pojavnosti su varljive obmane. Vidite jasno, va um mora biti ist i nevezan. Dok vi ne spoznate dobro sebe, kao vi moete znati drugog? A kad vi spoznate sebe - nema drugog, vi ste drugi! Ostavite druge na miru za neko vreme i istraujte sebe. Postoji toliko mnogo stvari koje vi ne znate o sebi - ta ste vi, ko ste vi, kako je dolo do vaeg roenja, ta radite sada i zato, kuda vi idete, kakav je smisao i svrha vaeg ivota , vae smrti, vae budunosti? Imate li vi prolost, imate li vi budubnost? kako je dolo do toga da vi ivite u patnji i meteu, gunguli, dok vae celokupno bie stremi, tei, ka srei i miru? Ovo su znaajne stvari, problemi i moraju biti prvo razmatrane, reavane. Vi nemate ni potrebe ni vremena za traenje ko je gnani, svetac, a ko nije. P: Ja moram izabrati moga gurua ispravno. M: Budite ispravan ovek i pravi guru e vas pronai sigurno. P: Vi niste odgovorili na moje pitanje: kako pronai pravog gurua? M: Ali ja sam odgovorio na vae pitanje. Nemojte traiti gurua, ak nemojte ni razmiljati o nekom. Uinite va cilj vaim guruom. Konano, guru je samo sredstvo prema cilju, ne sam cilj. On nije vaan, vano je ono to vi oekujete od njega. Dakle, ta vi oekujete od njega? P: njegovom milou ja u postati srean, moan i smiren. M: Kakave ambicije! Kako moe persona ograniena u prostoru i vremenu, puko telo-um, guenje izmeu roenja i smrti, biti srena! Sami uslovi, stanja, njenog razvijanja ine sreu nemoguom. Mir, mo, srea, to nisu nikad personalna stanja, niko ne moe rei: "moj mir", "moja mo", zato to "moj" sadri u sebi iskljuivost, koja je krhka, lomljiva i nesigurna. P: Ja znam samo moje uslovljeno, ogranieno postojanje, ne postoji nita drugo. M: Sigurno da vi to ne moete kazati. U dubokom snu vi niste uslovljeni. Kako spremno i rado vi idete na spavanje, kako ste smireni, slobodni i radosni kad spavate. P: Ja ne znam nita o tome. M: Stavite to negativno. Kad spavate vi niste u bolu, niti ogranieni, niti uznemireni. P: Vidim Vau poentu. Dok sam budan, ja znam da ja jesam, ali nisam srean; u snu ja jesam, srean sam, ali ne znam to. Sve to mi je potrebno jeste da znam da sam slobodan i srean. M: Tano tako. Dakle, idite unutra, u stanje koje vi moete uporediti sa stanjem budnog sna; u kome ste vi svesni sebe, ali ne i sveta. U tom stanju vi ete znati, bez i najmanje trunke sumnje, da 313

ste u osnovi vaeg bia vi slobodni i sreni. Jedina nevolja jeste da ste se vi odali iskustvu, i vi negujete vaa seanja, memorije. U realnosti postoji sasvim drugi kruni put: ono to je zapameno nikad nije realno; realnost je sada. P: Sve to ja shvatam vrebalno, ali to nije postalo deo mene. To je ostalo kao slika u mom umu da bi bila gledana. Nije li zadatak Gurua da da ivot slici. M: Ponovo vam kaem, to je potpuno drugaiji kruni put. Slika je iva. mrtav je um. Kako um stvara rei i slike, tako je svaka refleksija, odraz, u umu. To prekriva realnost sa verbalizacijom, i onda se ali. Vi kaete da je guru potreban, da ini uda sa vama. Vi se igrate samo reima. guru i uenik su jedna ista stvar, kao svea i njen plamen. Ukoliko uenik nije ozbiljan, on se ne moe nazvati uenikom. Ukoliko guru nije sav ljubav i samo-davanje, on se ne moe nazvati guruom. samo realnost stvara realnost, ne lano. P: Ja mogu da vidim da sam ja laan. Ko e me stvoriti istinitim? M: Same rei koje ste rekli e to uraditi. Reenica: "Ja mogu da vidim da sam laan, neistinit", sadri sve to je potrebno za osloboenje. Razmiljaj o tome, idi u to duboko, idi u koren toga; to e delovati. Mo je u rei, ne u personi. P: Ja vas ne shvatam potpuno. S jedne strane Vi kaete da je guru potreban; s druge, guru moe samo dati savet, ali je napor moj. Molim Vas, formuliite, recite jasno, moe li uenik ostvariti Sopstvo bez Gurua, ili je pronalaenje istinskog gurua bitno? M: Mnogo bitnije je pronai istinskog uenika. Verujte Mi, istinski uenik je vrlo redak, jer on odlazi iznad potreba za guruom, pronalazei svoje sopstveno Sopstvo. Nemojte gubiti tu vreme u pokuavanju, da protumaite da li savet koji ste dobili dolazi samo iz znanja mentalnog, ili iz vaeg istinskog iskustva. Jednostavno ga sledite s punom verom, verno. ivot e vam doneti drugog gurua, ako je drugi potreban. Ili se liite svakog spoljanjeg vostva i prepustite se vaem sosptvenom svetlu. Vrlo je vano da shvatite da je ono to je vano - uenje - a ne persona gurua. Vi ste dobili pismo koje vas je rasplakalo ili razveselilo. To nije uradio potar, koji vam je doneo pismo. Guru vam samo kae dobre vesti o vaem realnom Sopstvu i pokazuje vam put nazad ka njemu. Na neki nain guru je njegov kurir, glasnik. Bie puno glasnika, ali poruka je jedna: budi ono to jesi. Ili, to se moe postaviti drugaije: dok vi ne spoznate sebe vi ne moete znati ko je va istinski guru. Kada ostvarite, vi uviate da su svi gurui imali doprinos vaem probuenju. Vae ostvarenje je dokaz da je va guru bio realan, istinit. Prema tome, uzmite ga onakvim kakav je, radite ono to vam on kae, sa ozbiljnou i revnou i verujte vaem srcu da vas upozori ako bilo ta poe naopako. Ako se uvue, stvori sumnja, nesigurnost, nemojte se boriti sa njom. Priklonite se onome to je sigurno, a napustite sve ono to je nesigurno. P: Ja imam gurua i volim ga veoma mnogo. Ali, da li je on moj pravi guru ja ne znam. M: Posmatrajte sebe. Ako vidite sebe kako se menjate, napredujete, to znai da ste pronali pravog oveka. On moe biti lep ili ruan, prijatan ili neprijatan, koji vam laska ili vas grdi, nita nije vano osim jednog presudnog faktora, unutranjeg napretka. Ako toga nema, dobro, on moe biti va prijatelj, ali ne va guru. P: Kada sretnem evropljanina sa nekim obrazovanjem i razgovaram sa njim o guruu i njegovim uenjima, njegova rekacija je: "ovek mora biti glup da poduava takve gluposti". ta da mu kaem? 314

M: Ostavite ga njemu samom. Pokaite mu kako malo zna o sebi, kako ima najapsurndije stanovite o sebi prema svetoj istini. njemu je reeno da je telo, da je roen, da e umreti, da ima roditelje, obaveze, da naui da voli ono to drugi vole i da se plai onoga ega se drugi plae. Potpuna kreatura, stvorenje, naslea i drutva, on ivi po seanju i deluje po navikama. Neznajui sebe samog i svoje istinske interese, zanimanja, on sledi lane ciljeve i uvek je frustriran, razoaran. njegov ivot i smrt besciljni su i bolni, i izgleda da ne postoji izlaz. Onda mu recite, da postoji izlz u domenu njegovog lakog ostvarenja, ne zamena sa drugom grupom, hrpom, ideja, ve osloboenje od svih ideja i obrazaca ponaanja, ablona, ivljenja. Nemoijte im rei o guruima i uenicima ovaj nain miljenja nije za njih, za njega. Za njega je unutarnji put, on je voen unutranjim nagonom i voen je unutranjom svetlosu. Pozovite ga da se pobuni i on e odgovoriti. Nemojte se truditi da ga impresionirate tim da je neko realizovan ovek, i da ga moe prihvatiti kao gurua. Sve dok on ne veruje ni sebi samom, on ne moe verovati nekom drugom. Poverenje e doi sa iskustvom. P: Kako udno! A ja ne mogu zamisliti ivot bez gurua. M: To je stvar temperamenta. Vi ste takoe u pravu. Za vas pevanje o slavljenju Boga je dovoljno. Vama nije potrebna elja za ostvarenjem, niti je potrebno da se doda sadhana. Boje ime je sva hrana koja vam je potrebna. Nastavite tako da ivite. P: Ovo neprestano ponavljanje nekoliko rei, nije li to vrsta ludila? M: To je ludilo, ali je oslobaajue, primiljeno, ludilo. Svako ponavljanje je tamas, ali ponavljanje imena Boga je sattva - tamas zbog svog visokog cilja, svrhe. Zbog prisustva sattve, tamas e se izneti, raspasti i dobie oblik potpune nepristrasnosti, nevezanosti, odricanja, odvojenosti, rezervisanosti, nepromenjivosti. Tamas postaje snaan temelj na kome moe da se ostvari integrisani, celovit, ivot. P: Nepromenjivo - da li ono umire? M: Promenjivo je ono to umire. Nepromenjivo niti ivi, niti umire; ono je veni svedok ivota i smrti. Vi to ne moete nazvati mrtvim, jer je ono svesno, niti to moete nazvati ivim, jer se ono ne menja. To je isto kao i va magnetofon. On snima i reprodukuje - sve sam od sebe. Vi samo sluate. Slino, ja gledam sve to se dogaa, ukljuujui i Moj razgvoor sa vama. To nisam Ja koji govorim, rei se pojavljuju u mom umu i onda ih Ja ujem da govore. P: To nije sluaj sa svima. M: Ko kae da nije? Ali vi insistirate da vi govorite, dok za Mene postoji mienje, postoji govorenje, prianje. P: Postoje dva sluaja o kojima treba voditi rauna. Ili da sam naao Gurua, ili da nisam. U svakom sluaju ta ja ispravno da uradim? M: Vi niste nikad bez gurua, jer je On veno prisutan u vaem srcu. Ponekad on ispoljava sebe i dolazi vam kao jedan uzdiui, insipiriui, i preureujui, menjajui faktor u vaem ivotu, kao majka, ena, uitelj, ili on ostaje kao jedan unutarnji nagon, tenja, prema ispravnosti i savrenstvu. Sve to treba da radite jeste da Ga sluate i radite ono to vam kae. Ono to On eli da vi radite je jednostavno, uite samo-svesnost, samo-kontrolu, samo-predanost. To moe izgledati naporono, ali to je lako ako ste ozbiljni. A potpuno nemogue ako niste. Ozbiljnost je oboje: i neophodna i dovoljljna. Sve se podinjava, predaj se, ozbiljnosti. 315

P: ta ini nekoga ozbiljnim? M: Saoseanje je temelj ozbiljnosti. Saoseanje prema sebi i ostalima, roeno iz patnje, vae sopstvene i drugih. P: Moram li da patim da bih bio ozbiljan? M: Vi ne morate, ako ste osetljivi i reagujete na patnje drugih, kao to je Buda oseao. Ali, ako ste vi neosetljivi i bez saaljenja, saoseanja, vaa sopstvena patnja e vas naterati da postavite sebi neizbena pitanja. P: Ja sam primetio da patim. ali ne dovoljno. ivot je neprijatan, ali podnoljiv. Moja mala zadovoljstva kompenzuju, nadoknauju moje male patnje i u celini ja se oseam bolje nego veina ljudi, koje poznajem. Ja znam da je moje stanje nesigurno, da me nevolja, nesrea, moe presresti svakog trenutka. Moram li ja ekati na krize, da me izvedu na put ka Istini? M: U trenutku kada ste vi videli kako je vae stanje krhko, vi ste ve budni, oprezni. sada ostanite budni, istraujte, ispitujte, budite paljivi, otkrite vae greke uma i tela i napustite ih. P: Odakle trebam da crpim energiju? Ja sam kao paralizovan ovek u zapaljenoj kui. M: ak i paralizovani ljudi ponekad u trenucima opasnosti osete svoje noge! Ali vi niste paralizovani, Vi samo to tako zamiljate. Uinite prvi korak i vi ete biti na vaem putu. P: Ja oseam da je moja vezanost za telo tako jaka da ja jednostavno ne mogu da napustim ideju da sam telo. Ona e biti neprestano vezana za mene sve dok telo traje. Postoje ljudi koji smatraju da realizacija nije mogua sve dok su ivi i ja se oseam naklonjen toj ideji i slaem se sa njima. M: Pre nego to se slaete ili ne slaete zato ne istraite samu ideju o telu? Da li se um pojavljuje u telu ili telo u umu? Sigurno da mora postojati um da shvati, da potvrdi ideju "Ja sam telo". Telo bez uma ne moe biti "moje telo". "Moje telo" je otsutno kada je um u privremenom otsustvu, nesvestan. Ono je takoe otustno kada je um duboko angaovan u misli i oseanja. Jednom kada vi shvatite da telo zavisi od uma, a um od svesnosti mentalne, a svesnost od probuenosti, duhovne svesnosti, a ne na drugi suprotni kruni put, na vae pitanje o ekanju na samo-ostvarenje, realizaciju, dok ne umrete je odgovoreno. Nije neophodno da vi budete prvo osloboeni od ideje "ja sam telo" da biste spoznali Sopstvo. To je potpuno drugaiji put - vi prianjate uz lano, jer ne znate istinito. Ozbiljnost, ne savrenstvo, je preduslov za samorealizaciju. Vrednosti i moi dolaze sa realizacijom, ne pre.

85. "JA JESAM": TEMELJ SVOG ISKUSTVA Pitalac: Ja Vas sluam dok govorite o Sebi kao: "Ja sam vean, nepromenjiv, iznad kvaliteta, i tako dalje. Kako Vi znate te stvari? I ta Vas navodi da ih govorite? Maharaxa: Ja sam samo pokuao da opiem stanje pre nego to se "Ja jesam" pojavljuje, uskrsava, ali to stanje, samo po sebi, budui da je iznad uma, ostaje neopisivo, njegov jezik, lingvistika, je neopisiv. 316

P: Temelj svog iskustva je "ja jesam". Ono to vi pokuavate da opiete mora takoe biti jedno iskustvo ogranieno i prolazno. Vi govorite o sebi kao nepromenjivom. Ja ujem zvuk rei, ja se seam njenog renikog znaenja, ali iskutvo postojanja nepromenjivosti nemam. Kako ja mogu da se probijem kroz barijeru i znam personalno, intimno, ta to znai biti nepromenjiv? M: Sama re je most. Seajte se, mislite o njoj, istraujte je, zaokruite je, obgrlite je, gledajte na nju iz svih pravaca, zadubite se u nju sa ozbiljnom istrajnou; podnosite sva razoaerenja i odlaganja dok se iznenada um ne okrene izvan od rei, prema realnosti, istini, iznad rei. To je kao traenje osobe poznavajui samo njeno ime. Dan e doi kada e vae traganje da vas dovede do nje i ime e postati realnost. Rei su vredne, jer izmeu rei i njihovog znaenja postoji veza, povezanost, i ako neko istrauje re istrajno, on prolazi iznad koncepta pojma u iskustvo njenog korena. U stavri, ovako ponavljajui pokuaji da se ide iznad rei je ono to nazivamo meditacijom. Sadhana je samo istrajan pokuaj da se proe od verbalnog do neverbalnog. Zadatak izgleda beznadean, sve dok iznenada sve ne postane jasno i jednostavno i tako vanredno, zauujue lako. Ali, sve dok ste vi zainteresovani za va sadanji nain ivljenja, vi ete izbei, propustiti, krajnji skok u nepoznato. P: Zato bi nepoznato trebalo da me interesuje? Od koje je koristi nepoznato? M: Od nikakve koristi uopte! Ali je vredno utroiti vreme da se sazna ta vas dri u tamnim, suenim, ogranienjima znanoga. Potuno i ispravno znanje znanoga je ono to vas vodi ka nepoznatom. Vi ne moete govoriti o tome u izrazima, pojmovima, koristi i prednosti preimustva; biti smiren i nevezan, iznad dohvata svih samo-zabrinutosti, samo-ugroenosti, svih sebinih razmatranja, obzira, je jedno neizbeno, istinsko, stanje osloboenja. Vi moete to nazvati smru; za mene to je ivljenje na vrhuncu njegovog smisla i intenziteta, jer sam Ja jedno sa ivotom u njegovoj totalnosti, sveukupnosti, i punini - intenzitetu, osmiljenosti, znaajnosti, skladu, harmoniji; ta vie vi elite? P: Naravno, nita vie nije potrebno. Ali Vi govorite o znanom. M: O neznanom samo tiina govori. Um moe govoriti samo o onom to on zna. Ako vi marljivo iztraujete znano, ono se rastapa i samo neznano ostaje. Ali sa prvim treptajem imaginacije i interesovanja, zanimanja, nepoznato je zaklonjeno, zamraeno i znano dolazi u prvi plan, sredite. Znano, promenjivo, je ono sa kojim vi ivite, nepromenjivo nije od nikakve koritisti vama. Jedino, ono je tu, kada ste vi zasieni sa promenjivim i teite ka nepromenjivom, kada ste spremni da se okrenete, obratite i da stupite u ono to moe biti opisano, kad se gleda, kad je vieno, sa nivoa uma, kao praznina i tama. Jer um tei, udi, za sadrajem i razliitou, dok je realnst, za um, bez sadraja i nepromenjiva. P: To meni izgleda kao smrt. M: To i jeste. Ali takoe ona je sveproimajua, sve-pobeujua, intenzivna, duboka, iznad poimanja rei. Ni jedan obian, nespreman, mozak ne bi mogao biti s njom, a da ne bude slomljen; zbog toga je neophodna sadhana. istota tela i jasnoa uma, nenasilje i nesebinost u ivotu su bitni za preivljavanju jednog inteligentnog i duhovnog entiteta, stvarnosti. P: Ima li entiteta, postojanja u realnosti?

317

M: Istovetnost, izvornost, je realnost. Realnost je izvornost. Realnost nije bezoblina masa, haos bez rei. Ona je mona, svesna, probuena blaena; uporeena sa vaim ivotom je kao sunce prema svei. P: Uz pomo Boje Milosti i Vaeg Gurua Vi ste izgubili sve elje i strah i ostvarili ste nepromenjivo, nepokretno stanje. Moje je pitanje jednostavno - kako Vi znate da je vae stanje nepokretnosti, nepromenjivosti? M: Jedino promenjivo moe biti u seanju i o njemu se moe govoriti. Nepromenjivo jedino moe biti ostvareno u tiini. Jednom ostvareno, ono e duboko uticati na promenjivo, a ono samo e ostati nepromenjeno, nedodornuto. P: Kako vi znate da ste svedok? M: Ja ne znam, ja jesam, Ja jesam, jer biti sve mora biti svedoeno. P: Egzistencija, postojanje, moe takoe biti prihvaena po uvenju: rekla-kazala. M: Konano ipak vi dolazite do potrebe direktnog svedoenja. Svedoenje, ako nije personalno i aktuelno, stvarno, mora biti konano mogue i izvodljivo. Direktno iskustvo je konani dokaz. P: Iskustvo moe biti pogreno i obmanjujue. M: Sasvim tako, ali ne i injenica o postojanju samog iskustva kao takvog. Makakvo bilo iskustvo, istinito ili lano, injenica da se iskustvo desilo ne moe se poricati. Ono je samo sebi dokaz. Posmatrajte sebe paljivo i vi ete videti da ma kakav bio sadraj svesnosti mentalne, njegovo svedoenje nee zavisiti od sadraja svesnosti. Duhovna svesnost, probuenost je sama po sebi, Sopstvo, i ne menja se sa dogaanjem, zbivanjem. Dogaaj moe biti prijatan ili neprijatan, nevaan ili vaan, probuenost, duhovna svesnost, ostaje ista. Uoite jedinestvenu prirodu iste probuenosti, njen prirodni samo-identitet, postojanje, bez i najmanjeg traga samo-svesnosti, samosvesti, i idite u koren toga i vi ete uskoro spoznati da je probuenost vaa istinska priroda i da nita ne moete zvati svojim sopstvenim, od svega onog ega moete biti svesni. P: Da li su svesnost mentalna i njen sadraj jedno isto? M: Svesnost mentalna ja kao oblak na nebu, a vodene kapi su sadraj. Oblaku je potrebno sunce da bi bio vidljiv, a svesnost treba da bude fokusirana, smetena u probuenosti. P: Da li je probuenost oblik svesnosti? M: Kada se sadraj vidi bez svianja i nesvianja, svesnost toga je probuenost. Ali jo postoji razlika izmeu probuenosti koja je reflektovana u svesnosti i iste probuenosti iznad svesnosti. Reflektovana probuenost, oseaj: "ja sam probuen" je svedok, dok je ista probuenost sutina, bit, realnosti. Refleksija Sunca u kapi vode je refleksija Sunca, bez sumnje, ali nije Sunce samo po sebi. Izmeu probuenosti reflektovane u svesnosti kao svedoka i iste probuenosti postoji praznina koju um moe da proe. P: Da li to zavisi od naina gledanja na to? Um kae da postoji razlika. Srce kae da ne postoji. M: Naravno da nema razlike. Realno vidi realno u nerealnom. Um je onaj koji stvara nerealno i um je taj koji vidi lano u lanom. 318

P: Ja razumem da iskustvo realnog sledi vienje lanog kao lanog. M: Ne postoji takvo neto kao iskustvo realnog. Realno je iznad iskutva. Svo iskustvo je u umu. Vi znate reano kad postajete realno. P: Ako je realno iznad rei i uma, zato mi toliko govorimo o njemu? M: Zbog radosti od toga, naravno! ak i sam razgvoro o njemu je srea. P: Ja ujem kad Vi govorite o nepromenjivom i blaenom. ta je u Vaem umu kad Vi koristite te rei? M: Nema nita u Mom umu. Kako vi ujete rei, tako ih i Ja ujem. Mo koja ini da se sve desi, ini da se i one takoe dese. P: Ali Vi govorite, a ne ja. M: To se tako vama ini. Kako Ja vidim to, dva tela - uma razmeuju simboline, izraajne buke. U realnosti se nita ne deava. P: Molim Vas, sasluajte me, gospodine. Ja sam doao do Vas, jer sam u nevolji. Ja sam siromana, jadna dua, izgubljena u svetu, koga ne razumem. Uplaen sam od Majke Prirode, koja eli od mene da odrastem, rodim se i umrem. Kada pitam za znaenje, smisao i svrhu svega ovoga, Ona ne odgovara. Doao sam do Vas, jer mi je reeno da ste Vi dobri i mudri. Vi govorite o promenjivom kao lanom i prolaznom i to ja onda mogu razumeti. Ali kada Vi govorite o nepromenjivom, nepokretnom, oseam se izgubljenim. "Ne ovo, ne ono, iznad znanja, nekorisno" - zato o tome uopte i govoriti? Da li to postoji, ili je to samo koncept, ideja, verbalna suprotnost promenjivom. M: Ono jeste, to jedino postoji. Ali u vaem sadanjem stanju svesti ono, nepromenjivo, je beskorisno za vas. Upravo onako kao to je aa vode pored vaeg kreveta, a vi sanjate da umirete od ei u pustinji. Ja pokuavam da vas probudim, ma ta vi sanjali. P: Molim Vas nemojte mi rei da ja sanjam i da u se uskoro probuditi. Ja svakakao elim da to bude. Ali ja sam budan i u bolu. Vi govorite o stanju bez bola, ali Vi i dodajete, dopunjujete, da ja to ne mogu imati u mom sadanjem stanju. Oseam se izgubljeno. M: Nemojte se oseati izgubljeno. Ja samo kaem da vi morate napustiti vau vezanost za promenjivo i bolno da biste pronali nepromenjivo i blaenstvo. Vi ste zaokupljeni, zabrinuti sa vaom sopstvenom sreom, a ja vam kaem da tako neto, takva pojava ne postoji. Srea nikad nije vaa sopstvena, ona je tamo gde "ja" nije, gde ono, "ja", ne postoji! Ja ne kaem da ona nije iznad vaeg domena, dosega; vi je morate ostvariti samo iznad sebe samog, i vi ete je tad pronai. P: Ako moram da idem iznad sebe samog, zato sam dobio u prvom sluaju ideju "ja jesam"? M: Umu je potreban centar da krui oko njega. Krug moe da se poveava i sa svakim poveanjem bie promena u oseaju "ja jesam". ovek koji ima kontrolu nad sobom, svoj je gospodar, yogi, obrtae se po spirali, ali e centar ipak ostati, ma koliko spirala bila prostrana. Dan e doi kada e se videti da je ceo poduhvat, zalaganje, laan, i bie naputen. Centralne take vie nee biti i univerzum e postati centar. P: Da, moda. Ali ta da radim sada? 319

M: Marljivo posmatrajte sve promene u vaem ivotu, ispitujte duboko, temeljno, vae motive iznad vaih delovanja, akcija, i vi ete uskoro probiti mehur u kome ste zatvoreni. Piletu je potrebna ljuska jajeta da bi odraslo, ali kada dan doe ljuska mora biti slomljena, probijena. Ako se to ne desi bie patnja i smrt. P: Da li Vi hoete da kaete da sam ja ako se ne posvetim yogi, osuen na propast? M: Postoji guru, koji e doi da vas spasi. U meuvremenu budite zadovoljni sa posmatranjem toka vaeg ivota; ako je vae gledanje duboko i neprestano, stabilno, uvek okrenuto ka izvoru, to e vas pstepeno pomerati uz struju toku vaeg ivota, dok iznenada to ne postane izvor. Dopustite vaoj probuenosti, duhovnoj svesnosti, da radi, da deluje, a ne vaem umu. Um nije pravi instrument za ovaj zadatak. Bezvremeno, veno, moe biti dosegnuto samo sa venim. Vae telo i va um - oboje su potinjeni vremenu; samo je duhovna svesnost, probuenost vena; a takoe i u sadanjosti, venom sada. U probuenosti vi se suoavate sa faktima, injenicama, a realnost je ispunjena injenicama. P: Vi se pouzdajete potpuno u moju svesnost duhovnu, koja e me prevesti preko, a ne na gurua i Boga. M: Bog daje telo i um, a guru pokazuje put kako da ih koristimo. Ali povratak izvoru je va sopstveni zadatak. P: Bog me je stvorio, On e me uvati. M: Postoje bezbrojni Bogovoi, svaki u svom sopstvenom univerzumu. Oni stvaraju i preobraavaju veno. Da li ete vi ekati na njih da vas spasu? Ono to je vama potrebno za vae spasenje je ve unutar vaeg dosega. Koristite to, istraujte ono to znate do njegovog samog kraja i vi ete dosegnuti nepoznate naslage, nivoe, vaeg bia. Idite dalje i neoekivano e eksplodirati, rasprsnuti, u vama i rzbie, slomie sve. P: Da li to znai smrt? M: To znai ivot - konano.

86. NEPOZNATO JE DOM REALNOG Pitalac: Ko je guru, a ko je Svevinji Guru? Maharaxa: Sve to se desi u vaoj svesnosti je va Guru. ista duhovna svesnost, probuenost, iznad svesnosti mentalne je Svevinji Guru. P: Moj Guru je Sri Babaji. Kakvo je vae miljenje o njemu? M: Kakvo pitanje postavljate! Prostor, svemir, u Bombaju je upitan kakavo je njegovo miljenje o prostoru, kosmosu, u Poonai. Imena se razlikuju, ali ne i prostor. Re "Babaji" je samo adresa. Ko ivi na toj adresi? Vi postavljate pitanje kada ste u nevolji. Istraite ko donosi nevolju i kome!? 320

P: Ja razumem da je svako u obavezi, prinudi, da se ostvari, oslobodi. Da li je to njegova dunost ili je to njegova sudbina? M: Ostvarenje je od injenice da vi niste persona. Prema tome, to ne moe biti dunost persone ija je sudbina da nestane! njena sudbina je dunost njega, onoga koji zamilja sebe da je persona. Pronaite ko je on i zamiljena persona e se rastopiti. Sloboda je od neega se osloboditi. Od ega vi treba da se oslobodite? Oevidno, vi morate da se oslobodite persone, za koju vi smatrate da ste vi, poto je ideja koju vi imate o sebi ta, koja vas dri u ropstvu. P: Kako se osloboditi persone? M: Sa odlunou, odlukom. Shvatite da ona mora otii i elite da ona ode - ona e otii ako ste vi ozbiljni, iskreni sa tim. Neko, bilo ko e vam rei da ste vi ista svesnost, ne telo-um. Prihvatite to kao mogunost i istraujte ozbiljno. Vi moete oktriti, da vi niste osoba, persona, zarobljena u prolom vremenu. Razmislite o razlici, koju bi to uinilo! P: Ako ja nisam persona, onda ta sam ja? M: Mokro sukno izgleda, osea se, mirie razliito sve dok je mokro. Kada se osui ono je ponovo normalno sukno. Voda je napustila sukno i ko moe protumaiti, zakljuiti, da je ono bilo mokro? Vaa realna priroda nije onakva kakva vama izgleda da jeste. Napustite ideju da ste persona, to je sve. Vi ne treba da postanete to ste ve u svakom pogledu, ono to ve jeste. Postoji identitet, izvornost, koji ste vi i postoji persona koja mu je nadreena. Sve to vi znate je persona, identitet, izvornost, - koji nije persona - vi ne znate, jer vi nikad niste sumnjali, nikad niste zapitali sebe presudno, prelomno, pitanje - "Ko sam ja?". Identitet je svedok persone, osobe, a sadhana se sastoji u promeni, zaokretu, naglaavanja od povrne i prolazne persone ka nepromenjivom, postojanom, i uvek prisutnom svedoku. P: Kako to da me pitanje "Ko sam ja?", vrlo malo privlai? Vie volim da provodim vreme u slatkom, divnom, drutvu svetaca. M: Boravak u vaem sopstvenom biu je takoe sveto drutvo. Ako vi nemate problem patnje i osloboenja od patnje, vi neete nai energije i istrajnosti potrebnih za samo-ispitivanje. Vi ne moete stvoriti, proizvesti krize. To mora biti istinito, pravo. P: Kako se istinite krize dogaaju? M: To se deava svakog trenutka, ali vi niste dovoljno budni. Senka na licu vaeg suseda, ogromna i sveprisutna patnja, alost, egzistencija je stalni faktor u vaem ivotu, ali vi odbijate da obratite panju. Vi volite i vidite da drugi pate, ali vi ne reagujete. P: Ono to Vi kaete je sitina, ali ta ja mogu da uradim u vezi toga?! Zaista je takva situacija. Moja besposlenost, beznadenst, i tupost, glupost je deo toga. M: Sasvim dovoljno. Posmatrajte sebe neprstano, uporno - to je dovoljno. Vrata koja vas zarobljavaju, takoe su vrata koja vas izvode na slobodu. Vrata su: "Ja jesam". Ostanite na tome dok se ona ne otvore. Ustvari, ona su otvorena, samo to vi niste na njima. Vi ekate na postojeim obojenim, naslikanim, vratima koja se nee nikad otvoriti. 321

P: Mnogi od vas su uzimali droge neko vreme, i do izvesnog stepena. LJudi su nam rekli da je svrha uzimanja droge prodiranje u vie nivoe svesnosti. Drugi su nam savetovali da upranjavamo obilan seks sa odreenim ciljem. Kakvo je Vae miljenje u vezi ovoga? M: Svakako da droga, koja moe da utie na va mozak moe takoe da utie na va um i da vam donese sva obeana udna iskustva. Ali ta su sve droge u poreenju sa drogiranjem koje vam je donelo najneobinije iskustvo da ste bili roeni i da ivite u patnji i strahu u potrazi za sreom, koja ne dolazi ili kratko traje. Vi treba da istraujete u prirodi ove droge i da pronaete protivotrov. Roenje, ivot, smrt - oni su jedno. Pronaite ta ih je prouzrokovalo. PRE NEGO TO STE ROENI VI STE VE BILI DROGIRANI. KAKVA JE VRSTA DROGE TO BILA? Vi moete sebe izleiti od svih bolesti, ali ako ste vi jo pod uticajem prvobitne droge, od koje su koristi povrna leenja? M: Vi moete promeniti ime, ali injenice ostaju. Kakva je droga koju vi nazivate karma ili sudbina? Ona deluje tako da vi mislite o sebi da ste ono to niste. ta je to i moete li biti osloboeni toga? Pre nego to krenete dalje vi morte prihvatiti konano kao radnu terapiju, teoriju, da vi niste ono to vama izgleda da jeste, da ste vi pod uticajem droge. Onda ete vi samo morati da imate elju i strpljenje da istraujete simptome, znake, i tragate za njihovim zajednikim, optim, uzrocima. Sve to vam guru moe rei jeste: "Moj dragi gospodine, vi ste sasvim pogreili o sebi. Vi niste persona to mislite o sebi". Ne verujte nikome, ak ni sami sebi. Tragajte, pronaite, otklonite i odbacite svaku pretpostavku, sve dok ne doprete do ivotnih obnavaljajuih venih voda i stene, kamena, istine. Sve dok se niste oslobodili od droge, sve vae religije i nauke i molitve i yoge nemaju za vas nikakve koristi, jer su zasnovane na pogreki, one to samo ojaavaju. Ali ako vi ostanete pri ideji da vi niste telo niti um, pa ak ni njihov svedok, ve sasvim iznad, va um e se razvijati u jasnoi, vae elje u istoti, vae delovanje, akcije, u milosru, saoseanju i ta unutarnja destilacija, proienje e vas odvesti u drugi svet, u svet istine i neustraive, nepokolebljive ljubavi. Odolevajte vaim starim navikama oseanja i miljenja, borite se protiv njih, nastavite uporno da govorite sebi: "Ne, ne to, to ne moe biti tako; ja nisam kao ovo, ja to ne trebam, ja ne elim to", i dan e sigurno doi kad e se cela struktura greaka sruiti i temelj e biti slobodan za novi ivot. Konano, vi morate zapamtiti, setiti se, da su sve vae preokupacije sa sobom samo u toku budnih asova i delimino u vaim snovima; u toku sna sve je stavljeno na stranu, ostavljeno i zaboravljeno. To pokazuje kako je malo vaan va budni ivot, ak i vama, dok samo leite i zatvorite oi on moe da se zavri. Svakog puta kada vi zaspite vi inite to bez i najmanje sigurnosti da ete se probuditi, a ipak vi preuzimate rizik?! P: Kada vi spavate, da li ste svesni ili nesvesni? M: Ja ostajem svestan, ali nesvestan da sam posebna persona. P: Moete li nam vi dati ukus, doivljaj, iskustva samo-realizacije? M: Uzmite sve od toga! To je ovde da se okusi. Ali vi ne probate, ne pitate. ak i kad pitate, vi ne uzimate. Pronaite ta vas spreava da uzmete. P: Ja znam ta spreava - moj ego. M: Onda, pozabavite se sa svojim egom - Mene ostavite. Sve dok ste vi zarobljeni svojim umom, Moje stanje je iznad vaeg dostupa. P: Nalazim da ne bih imao ta vie da Vas pitam. 322

M: Kad ste vi stvarno u ratu sa vaim egom, vi biste trebali da postavite mnogo vie pitanja. Vi nemate vie pitanja, jer vi niste zaista iskreno zainteresovani. Sada se vi kreete, ivite, sa naelom zadovoljstvo - bol, odn. sa egom. Vi se slaete sa egom, ne borite se sa njim. Vi ak i niste svesni kako ste potpuno pod vlau personalnog razmatranja. ovek bi trebao uvek da bude u revoltu, pobuni, protiv samog sebe, jer ego, kao krivo ogledalo, smanjuje i iskrivljuje. On je njgori od svih tirana, on potpuno upravlja, dominira, vama. P: Kada ne postoji "ja" ko je slobodan? M: Svet je slobodan od ogromenene neprilike. Za dobrobit. P: Dobro za koga? M: Dobro za sve. To je kao ue razapeto preko ulice, on ometa saobraaj. Smatrajte ga, on je tu, kao ist identitet. Koristi nam tu samo kad nam zatreba u svojoj nameri. Sloboda od ega je plod samo-istraivanja. P: Ranije sam bio jako nezadovoljan sobom. Sada sam sreo moga Gurua i sad sam smiren, posle potpune predaje njemu. M: Ako vi gledate va svakodnevni ivot vi ete videti da se vi uopte niste predali. Vi ste samo dodali re "predanost" vaem reniku i stavili vaeg Gurua u poloaj klina da o njega obesite vae probleme. Stvarna predanost znai ne raditi nita, sem ako nije podstaknuto od gurua. Zato vi stanite po strani takorei, i pustite vaeg Gurua da ivi svoj ivot. Vi samo gledajte i udite se kako On lako reava probleme, koji vama izgledaju nereivi. P: Ja sedim ovde, i vidim sobu, ljude. Vidim Vas takoe. Kako to sve izgleda iz Vaeg ugla? ta Vi vidite? M: Nita. Ja gledam, ali ja ne vidim u smislu kreiranja slika prekrivenih, zamagljenih, sa prsuivanjem, predubeenjem. Ja ne opisujem, niti vrednujem, procenjujem. Ja gledam, Ja vas vidim ali ne zamiljam neki stav. Nikakvo miljenje ne zamrauje Moju viziju. A kad ja skrenem pogled, Moj um ne dozvoljava, ne omoguava seanju da se zadrava; on je odjednom slobodan i sve za sledeu impresiju, utisak. P: Kako sam ja ovde, gledam Vas, ja ne mogu da odredim dogaaj, sluaj u prostoru i vremenu. Postoji neto veno i univerzalno u vezi prenoenja, trasnefra mudrosti, koje se deava, postoji. Deset hiljada godina ranije ili kasnije, ne ine razliku - dogaaj, sluaj, sam po sebi je bezimen, vean. M: ovek se ne menja mnogo godinama, ljudski problemi ostaju isti i zovu, pozivaju za iste odgvore. Postojanje vae svesnosti, onoga to vi nazivate prenosom mudrosti pokazuje da mudrost nije ipak bila preneena. Kad je vi imate, vi je niste svesni. Ono ega ste vi svesni niti ste vi niti je to vae. Vaa je mo opaanja, percepcije, ne ono to vi opaate. Pogreno je smtrati da je svesnost celina oveka. ovek je nesvestan, svestan, i nadsvesbtan, ali vi niste ovek. Vae je filmsko platno, svetlost kao i mo vienja, ali slika niste vi. P: Moram li ja da tragam za guruom, ili u ostati sa onim koga sam naao? M: Samo pitanje pokazuje da vi jo niste pronali nekog. Sve dok vi niste realizovani, prosvetljeni, vi ete se kretati od gurua do gurua, ali kad vi pronaete sebe, traganje e prestati. Guru je putokaz. 323

Kada ste vi u pokretu, vi prolazite tako mnogo putokaza. Kada dostignete vae odredite, on je poslednji koji zavreuje panju. U realnosti sve zavreuje panju u njegovo sopstveno vreme i ne vredi posle toga. P: Vi izgleda ne dajete vanost guruu?! On je samo jedan dogaaj izmeu ostalih! M: Svi dogaaji doprinose, ali nijedan nije presudan. On je samo dogaaj izmeu ostalih. Na putu svaki vam korak pomae da dostignete vae odredite; i svaki je toliko presudan, bitan, kao i drugi, jer svaki korak mora biti uinjen, vi ga ne moete preskoiti. Ako vi odbijete da ga uinite , vi ste zastali, vi ste se zaglibili! P: Svako peva u slavu Gurua, dok ga Vi uporeujete sa putokazom. Da li nam je potreban guru? M: Da li su nam potrebni putokazi? Da ili ne. Da, ako smo nesigurni, ne ako mi znamo na put. Jednom kada smo sigurni u sebe, Guru vie nije potreban, osim u tehnikom smislu. Va um je instrument, te biste vi konano trebali da znate kako da ga koristite. Kako ste nauili da koristite vae telo, tako biste trebali da znate kako da koristite va um. P: ta ja dobijam uenjem da koristim moj um? M: Vi dobijate slobodu od elja i straha, koji su potpuno tu zbog pogrenog korienja uma. Samo mentalno znanje nije dovoljno. Znanje je sluajno, nebitno, Nepoznato je dom Realnog, Istinitog. ivot u znanju mentalnom je ropstvo, iveti u nepoznatom, nesvesnom, je osloboenje. P: Ja sam razumeo da je sva duhovna praksa namenjena odstranjivanju personalnosti. Takva praksa zahteva vrstu odluku i upornu primenu. Gde pronai celovitost, potenje, i energiju za takav rad?! M: Vi ete to nai u druenju sa mudrima. P: Kako da znam ko je mudar, a ko je samo pametan? M: Ako su vai motivi isti, ako vi tragate za istinom i niim drugim, vi ete pronai prave ljude. njih je lako nai, ono to je teko je verovati im i dobiti punu korist iz njihovih saveta o vostva. P: Da li je budno stanje vanije za duhovnu praksu od spavanja, sna? M: U celini mi pridajemo suvie mnogo panje, vanosti, budnom stanju. Bez spavanja bi budno stanje bilo nemogue; bez sna, spavanja ovek poludi ili umire; zato pridavati toliko mnogo vanosti budnoj svesnosti, koja je oevidno, jasno, zavisna od nesvesnog?! Ne samo svesno, ve i nesvesno isto tako treba da bude razmatrano sa velikom panjom u naoj duhovnoj praksi. P: Kako da ovek pazi na nesvesno, kako da prisustvuje u njemu? M: Postavite "ja jesam" u fokus, arite svesnosti, seajte se da vi jeste, posmatrajte sebe neprestano i nesvesno e potei u svesno bez nekog velikog napora s vae strane, uticae na svesno. Pogrene elje i strahovi, lane ideje, drutvena sputavanja su blokade, prepreke, koje spreavaju njegovu slobodnu meuigru, povezanost, sa svesnim. Jednom osloboeni da se meaju - nesvesno i svesno dvoje postaju jedno i jedno postaje sve. Persona se stapa sa svedokom, svedok sa svesnou duhovnom, duhovna svesnost-probuenost se uliva u isto postojanje a ipak identitet, individualnost, izvornost, nije izgubljen, samo su njegova ogranienja izgubljena. Ona je preobraena, i postaje realno, istinito, Sopstvo, Sadguru, veni prijatelj i vodi. Vi ne moete do 324

toga doi ritualom, oboavanjem. Ni jedna spoljna aktivnost ne moe dospeti do unutarnjeg Sopstva, oboavanje i militve ostaju samo na povrini; da se ide dublje meditacija je bitna, neophodna, tenja da se ide iznad stanja sna spavanja i budnog stanja. U poetku pokuaji su povremeni, dobrovoljni, zatim se oni ponavljaju ee, postaju stalni, redovni, zatim neprekidni i intenzivni, duboki, dok sve prepreke nisu pobeene. P: Prepreke od ega? M: Ka samo-zaboravljanju. P: Ako su oboavanja i molitve neefikasne, uzaludne, zato vi svakodnevno vrite oboavanje sa pesmama i muzikom, svirkom Vaeg Gurua?! M: Oni koji to ele, rade to, ne vidim svrhe da interveniem. P: Ali Vi uestvujete u tome. M: Da, tako izlgeda. Ali zato biti tako zabrinut, zainteresovan, za Mene? Usmerite panju na pitanje: ta je ono o me ini svesnim?! Sve dok va um ne postane samo pitanje i ne moe da misli o niem drugom. P: Svi mogui i raznovrsni ljudi su me terali da meditiram. Nisam naao oduevljenje za meditaciju, ali sam zainteresovan za mnoge druge stvari, neke volim jako i moj um prianja za njih, moji pokuaji u medutaciji su sa pola srca, neodluni, ta da radim? M: Zapitajte sebe: "Kome se sve ovo deava?" Koristite sve da idete unutar vas. Osvetlite va put sa spaljivanjem prepreka u intenzitetu duhovne svesnosti, probuenosti. Kad vam se desi da elite ili se plaite, elja i strah nisu pogreni i da moraju otii, ve persona koja eli i plai se. Nema svrhe boriti se sa eljama i srahovima koji mogu biti potpuno prirodni i opravdani; osoba je ta koja je pod njihovom prevlau, uticajem, i ona je uzrok greaka u prolosti i budunosti. Ova osoba, persona, treba da bude paljivo istraena i njene pogreke, netanosti, utvrene; onda e se njena mo nad vama zavriti. Konano, ona se smanjuje, stiava, svakog puta kada idete na spavanje. U dubokom snu vi niste samosvesna persona, osoba, a ipak vi ste ivi. Kada ste vi ivi i svesni ali niste vie samo svesni, zbunjeni, vi vie niste persona. U toku budnih asova vi ste, kao da ste na pozornici, igrate ulogu, ali ta ste vi kad se igra zavri? Vi ste ono to ste; ono to ste bili pre igre, pre njenog poetka i to ostajete kad se igra zavri. Posmatrajte sebe kao izvoaa, glumca, na pozornici ivota. Izvoenje moe biti predivno, sjajno, ili loe, ali vi niste u tome, vi samo to posmatrate; sa interesovanjem i simpatijama, naravno, ali uvek imajui na umu svo vreme da vi samo posmatrate dok se igra ivot - nastavlja - odvija. P: Vi uvek naglaavate spoznavajui aspekt realnosti. Vi teko ikad spominjete naklonost, simpatiju, ljubav i volju - nikad?! M: Volja, naklonost, blaenstvo, tenja, i uivanje su tako duboko uprljani, zagaeni, sa personom, da se njima ne moe verovati. Razjanjavanje, razjanjenje i proiavanje koje je potrebno na samom poetku puta, samo duhovna svesnost moe da da. LJubav i volja e imati njihov redosled, ali temelj, zemlja mora biti pripremljen. Sunce duhovne svesnosti se mora prvo pojaviti - sve ostalo e slediti.

87. SMIRITE UM I OTKRIETE 325

Pitalac: Jednom sam imao udno iskustvo. Ja nisam postojao, niti je bilo sveta, samo je bilo svetlosti - unutra i spolja - i neizmeran mir. Ovo je trajalo etiri dana i onda sam se vratio u svakodnevnu svesnost. Sada ja imam oseanje da sve to znam je samo skela, koja pokriva i sakriva zgradu pod konstrukcijom u izgradnji. Arhitektu, nacrt, planove, svrhu - nita ja ne znam; neka aktivnost se odvija, stvari se deavaju; to je sve to ja mogu da kaem. Ja sam ta skela, izvesna stvar vrlo klimava i kratkog veka; kada je zgrada gotova, skela e biti demontirana i uklonjena. "Ja jesam" i "Ko sam ja" nisu od vrednosti, jer jednom kad je zgradagotova, "ja" e doi kao prirodna stvar, ne ostavljajui o sebi pitanja na koja treba odgvoriti. Maharaxa: Da li ste vi svesni svega ovoga? Nije li injenica svesnosti stalni faktor? P: Moj oseaj stalnosti i identiteta, izvornosti, je zbog seanja, koje je tako iezavajue i nepouzdano. Kako se malo toga seam, ak i nedavne prolosti! Ja sam proiveo ivotni vek, i ta je sad preostalo od toga? Gomila dogaaja, u najboljem sluaju kratka pria. M: Sve se to desilo u vaoj svesnosi. P: Unutra i spolja. U toku dana - unutra; nou - spolja. Svesnost - mentalna nije sve. Tako mnogo stvari se deavaju iznad njenog dosega. Rei, da ne postoji ono ega ja nisam svestan, sasvim je pogreno. M: Ono to vi kaete je logino, ali stvarno vi znate samo ono to je u vaoj svesnosti. Ono to vi tvrdite postoji izvan svesnog iskustva, to je tek predpostvljeno. P: To moe biti predpostavljeno, ali je realnije nego ulno opaanje. M: Budite oprezni, paljivi. U momentu kada vi ponete da govorite vi stvarate verbalni univerzum, univerzum rei, ideja, koncepata, apstrakcija, ispreplitanosti i meu-zavisnosti, najudesnije stvorenih, podravanih, podnoenih i razjanjenih, izloenih meusobno, a ipak sve bez sutine ili substance, izvornosti, samo kreacija uma. Rei stvaraju rei, realnost je tiina, mir. P: Kada Vi govorite ja vas ujem. Nije li to injenica? M: Da, vi ujete - to je injenica. Ono to ujete - nije! injenica moe biti doivljena, iskuana, i u tom smislu zvuk rei i mentalnih talasa, koji se proizvode, prouzrokuju se, doivljavaju. Nema druge realnosti iznad toga. njeno znaenje, smsao, je esto konvencionalano, uobiajeno, da bude zapameno; jezik moe biti lako zaboravljen, ako se ne praktikuje, ako se ne koristi. P: Ako rei nemaju realnosti u sebi, zato uopte govoriti? M: One slue svojoj ogranienoj svrsi meu-personalnoj komunikaciji. Rei ne potvruju, ne saoptavaju injenice, one ih signaliu. Jednom kad ste vi iznad persone, vama nisu potrebne rei!!! P: ta me moe odvesti iznad persone? Kako otii iznad mentalne svesnosti? M: Rei i pitanja dolaze iz uma i tu vas vezuju, dre. Da biste otili iznad uma, vi morate biti tihi, smireni i u tiini. Mir i tiina, tiina i mir - to je put iznad uma. Prestanite da postavljate pitanja. P: Jednom kada prestanem da postavljam pitanja, ta u da radim? M: ta moete da radite nego da ekate i posmatrate, gledate. 326

P: ta da ekam? M: Da se centar vaeg bia pojavi u svesnosti. Tri stanja - spavanje, sanjanje i budno stanje, sva su u svesnosti mentalnoj, manifestovano; ono to vi zovete nesvesno, nepoznato, e biti takoe manifestovano - u svoje vreme; iznad svesnosti u celini lei nemanifestovano. A iznad svega, i proimajui sve je srce postojanja koje kuca neprekidno - manifestovano - nemanifestovano; manifestovano - nemanifestovano saguna-nirguna. P: Na verbalnom nivou to zvui sasvim dobro. Ja mogu da vizualiziram sebe kao seme ili izvor postojanja, taku, iskru, u svesnosti, sa mojim oseajem "ja jesam" kako se pojavljujem i nestajem naizmenino. Ali ta da radim da ostvarim to, da odem iznad u nepromenjivo, u Realnost bez rei? M: Vi ne moete uraditi nita. Ono to je vreme donelo, ostvarilo, ono e i odneti. P: emu onda sva ova podsticanja da se veba yoga i traga za realnou? Oni ine da se oseam odgovoran i osposobljen, dok je ustvari vreme ono koje ini sve. M: Ovo je kraj yoge - ostvariti neovisnost. Sve to se desi, deava se u i za um, ne za izvor "ja jesam". Jednom kada vi spoznate da se sve deava samo po sebi, nazovite to sudbinom - ili Voljom Bojom - ili samo sluajnost - vi ostajete samo kao svedok, razumevajui i uivajui, ali neuznemireni. P: Ako prestanem da verujem reima, kakvo e biti moje stanje? M: Postoji sezona, vreme za verovanje i za neverovanje. Neka vreme ini svoj posao, zato brinuti. P: Na neki nain ja se oseam odgvborno za ono to se deava oko mene. M: Vi ste odgvorni samo za ono to vi moete da promenite. Sve ono to vi moete da promenite je samo va stav. Tu lei vaa odgvornost. P: Vi mi savetujete da ostanem nezainteresovan, neosetljiv na patnje drugih?! M: Nije da vi niste nezainteresovani. Sve patnje oveanstva ne spreavaju vas i ne ometaju da uivate u vaem sledeem obroku. Svedok nije nezainteresovan. On je punina razumevanja i saoseanja. Jedino kao svedok vi moete pomoi drugima. P: Celog mog ivota sam bio hranjen, odgajan, reima. Broj rei koje sam uo i itao ide do biliona. Da li mi je to koristilo? Uopte ne! M: Um oblikuje, stvara, jezik, i jezik, govor, oblikuje um. Oboje su alati, instrumenti, koristite ih ali ih ne zloupotrebljavajte. Rei vas mogu dovesti samo do njihovog sopstvenog ogranienja, da biste ili iznad, vi ih morate napustiti. Ostanite samo kao tihi svedok. P: Kako to mlogu? Svet me uznemirava, remeti jako?! M: To je zbog toga to vi mislite puno o tome da ste pod uticajem sveta. To nije tako. Vi ste tako mali da vas nta ne moe obavezati. Va um je taj koji je zarobljen, ne vi. Spoznajte sebe onakvim kakavi jeste - samo iskra, taka svesnosti, bezdimenzionalni, slobodni, bezvremeni. Vi ste kao taka, koju crta penkalo - samim kontaktom sa vama um stvara, crta, svoju sliku sveta. Vi ste jedan 327

i jednostavni - slika je kompleksna, sloena, i prostrana. Nemojte biti obmanuti sa slikom - ostanite svesni male take, iskre, koja je sve na slici i u njoj. Ono to jeste moe da prestane da bude; ono to nije moe da doe, osvane, da bude; ali ono to niti jeste, niti nije, ono od Koga biti (postojanje), ili ne biti (ne bie), zavise; to ih stvara, je nepobitno, neosporno; znajte da ste uzrok elja i straha, a sami po sebi, u sutini, slobodni od oboje. P: Kako to da sam ja uzrok straha? M: Sve zavisi od vas. Uz vau saglsnost svet postoji. Odbacite, napustite, vae verovanje u njegovu realnost i on e se rastopiti kao san. Vreme moe sruiti, razneti, planine; mnogo vie moete vi koji ste veni, bezvremeni, izvor vremena. jer, bez seanja i oekivanja ne moe biti vremena. P: Da li je "ja jesam" Konano, Cilj? M: Pre nego to vi moete da kaete "ja jesam" vi morate da budete tamo da to kaete. Postojanje ne zahteva da se bude samo-svestan, mentalno. Vi ne morate da znate da biste postojali (bili), ve vi morate biti da biste znali. P: Gospodine, ja se davim u moru rei! Mogu da vidim kako su rei sloene poslagane zajedno, ali mora biti neko da ih poslae zajedno - osmiljeno, logino. Pisanim reima nasumce, na sreu, mogle su se proizvesti Ramayana, Mahabharata i Bhagavata. Teorija sluajnog pojvljivanja nije odriva. Izvor osmiljenosti, mudrosti, mora biti iznad toga. Koja je to mo koja stvara red izvan haosa? ivljenje je vie nego postojanje a svesnost je vie od ivljenja. Ko je svesno ivue bie, svesno ivotno postojanje? M: Vae pitanje sadri odgvor; svesno ivo bie je svesno ivo bie. Rei su najodreenije, najpogodnije, ali vi ne shvatate njihovu punu vanost. Idite duboko u smisao rei; postojanje, ivljenje, svesnost, i vi ete prestati da se vrtite u krug, postavljate pitanja, ali proputate, ne dobijate odgovore. Treba da shvatite da ne moete pitati punovano pitanje o sebi, jer vi ne znate kome vi postavljate pitanje. U pitanju "ko sam ja" nije poznato "ja" i pitanje moe da bude naznaeno kao "ja ne znam ta ja smatram pod - ja -". Ko ste vi - vi morate spoznati. Ja vam mogu samo rei ono to vi niste. Vi niste od sveta, vi ak niste ni u svetu. Svet nije, ne postoji, vi jedino jeste, postojite. Vi stvarate svet u vaoj imaginaciji, kao san. Kako vi ne moete da odvojite san od sebe, tako vi ne moete da imate spoljanji svet nezavisan od sebe. Vi ste nezavisni, ne svet. Nemojte se plaiti sveta koji ste vi sebi stvorili. Prestanite da tragate za sreom i realnou, Istinom u snu i vi ete se probuditi. Vi ne morate da znate svi "zato" i "kako", nema kraja pitanjima. Napustite sve elje, odravajte va um smirenim i vi ete otkriti.

88. ZNANJE STEENO UMOM NIJE ISTINSKO ZNANJE Pitalac: Da li Vi doivljavate tri satnja budnosti, sanjanje i spavanje ba kao to i mi doivljavamo, ili drugaije? M: Sva tri stanja su spavanje bez sna za Mene. Moje budno stanje je iznad njih. Kad vas Ja gledam vi svi izgledate zaspano, sanjajui uznemireno vae sopstvene rei. Ja sam budan, jer Ja nita ne zamiljam. To nije samadhi koji je samo vrsta spavanja. To je upravo stanje koje nije pod uticajem uma, i slobodno je od prolosti i budunosti. U vaem sluaju ono je uznemireno, iskrivljeno, eljom i strahom, seanjem i nadama; u Mom sluaju ono je onakvo kakvo je - normalno. Biti osoba znai spavati, biti zaspao. 328

P: Iznad tela i iste svesnosti, probuenosti, stoji, nalazi se, "unutarnji organ" antahkarana, "mentalno telo", "suptilno telo", ma kako mu dali ime. Ono kao rotirajue ogledalo pretvara, razlae, sunevu svetlost u mnogostruk, raznolik model linija, ara, i boja, tako da suptilno telo pretvara, razlae, jednostavnu, osnovnu svetlost, sijajueg Sopstva u raznovrstan svet. Prema tome ja sam razumeo Vae uenje. Ono to ne mogu da shvatim jeste kako sa to suptilno telo pojavljuje, raa, na prvom mestu? M: Ono je stvoreno sa pojavljivanjem ideje "ja jesam". Dvoje su jedno. P: Kako se pojavilo "ja jesam"? M: U vaem svetu sve mora imati poetak i kraj. Ako nije tako, vi to nazivate venim. U mom vienju ne postoji tako neto kao poetak ili kraj - oni se svi odnose na vreme. Bezvremeno postojanje je potpuno sada, u sadanjosti. P: "Suptilno telo" antahkarana, da li je ona realno ili nerealno? M: Ono je trenutno, prolazno. Realno je kad je prisutno, nerealno kad je otsutno, prolo. P: Kakava vrsta realnosti, da li je prolazna? M: Zovite je iskustvenom, empirijskom, ili aktuelnom, stvarnom, ili injeninom, vidljivom. To je realnost neposrednog, trenutnog iskustva, ovde i sada, koje ne moe biti negirano. Vi moete videti i pitati za opis i smisao, ali ne sami dogaaj, sluaj. Postojanje i nepostojanje se smenjuju i njihova realnost je prolazna, trenutna. Nepromenjiva realnost postoji iznad prostora i vremena. Ostvarite veno postojanje i nepostojanje i budite slobodni od oboje. P: Stvari mogu biti prolazne, ipak one su mnogo sa nama, u beskonanom ponavljanju. M: elje su jake. elja je ta koja stvara, prouzrokuje, ponavljanje. Kad nema elja, nema ni ponavljanja. P: ta je sa strahom? M: elja je iz prolosti, a strah od budunosti. Seanje prole patnje i straha i njihovog ponavljanja, vraanja, ini oveka uznemirenim u vezi njegove budunosti. P: Postoji takoe i strah od nepoznatog. M: Ko nije patio, nije uplaen. P: Mi smo osueni, predodreeni za strah? M: Sve dok mi smatramo, gledamo, na strah i prihvatamo ga kao senku personalne, line egzistencije i kao persone, osobe, mi smo primorani da se plaimo. Napustite sva personalna poistoveivanja, i vi ete biti osloboeni straha. To nije teko. Kad je elja prepoznata kao lana, bezeljnost dolazi sama po sebi. Vi nemate potrebe da udite za eljom. Konano, to je nagon za sreom, koji je prirodan sve dok postoji patnja. Samo vidite da ne postoji srea u onome to vi elite. P: Mi smo planirani, stvoreni, za zadovoljstvo, blaenstvo. 329

M: Svako zadovoljstvo, svetovno - ulno je umotano bolom. Vi ete uskoro otkriti da ne moete jedno bez drugoga. P: Postoji iskuenik i postoji njegovo iskustvo. ta stvara vezu meu njima? M: Nita to ne stvara. To jeste, postoji. Dvoje su jedno. P: Ja oseam da postoji negde veza, ali ne znam gde. M: Veza, prekid je u vaem umu, koji nastoji, insistira, da vidi dualnost gde ona ne postoji. P: Kada vas sluam, moj um je sav u sadanjosti, i ja sam zauen da uviam da ostajem bez pitanja. M: Vi moete znati realnost samo kad ste zapanjeni, zaueni. P: Ja mogu da razumem da je memorija, seanje, uzrok uznemirenja i straha. Koji su naini da se memorija otkloni, da joj se uini kraj? M: Nemojte govoriti o nainima, postupcima, nema postupaka. Ono to vi vidite kao lano, ono se rastapa, nestaje. Sama priroda obmane je da se ona rastapa, gubi, pri isyrauivanju, spoznavanju. Istraujte - to je sve. Vi ne moete unititi lano, jer ga vi stvarate celo vreme. Povucite se iz toga, odvojte se, napustite, zanemarte to, ne obraajte panju na to, idite iznad, i to e prestati da postoji. P: Hrist je isto tako govorio o ignorisanju, zanemarivanju, avola, zla, greha, i biti dejeg duha, bezazlenosti kao kod deteta. M: Realnost, Istina je zajednika za sve. Jedino je personalno lano. P: Ja sam posmatrao sadhakas, aspirante, i istraivao kako oni ive, uvideo sam da su oni samo zamenili materijalne udnje sa duhovnim ambicijama. Iz onoga to nam Vi govorite izgleda, kao da su rei: "duhovno", i "ambicija" nesaglasne, suprotstavljene. Ako "duhovnost' zahteva, podrazumeva, osloboenje od ambicije, ta e biti sa nagonom, udnjom, trgaoca? Yoga govori o elji za osloboenjem kao bitnoj. Nije li to najvii oblik ambicije, sladoljubivosti? M: Ambicija je personalna, osloboenje je sloboda od personalnog. U osloboenju oboje i subjekt i objekt ambicije ne postoje vie. Ozbiljnost, iskrenost, nije udnja za plodovima napora. To je izraz unutarnje promene, interesovanja, panje izvan lanog, nebitnog, personalnog. P: Nedavno ste nam rekli da mi ne moemo ak ni sanjati o savresntvu pre realizacije, ostvarenja, jer je Sopstvo izvor svih sazvresntava, a ne um. Ako izvrsnost, uzvienost u vrlini, estitosti, nije ono to je bitno za osloboenje, ta je onda? M: Osloboenje nije rezultat nekih postupaka, metoda, koje se izvebano primenjuju, niti je rezultat okolnosti, uslova. Ono je iznad uzronog procesa. Nita ga ne moe prisiliti, niti ga moe spreiti. P: Zato onda mi nismo slobodni ovde i sada? M: Ali mi jesmo slobodni "ovde i sada". Jedino je um taj koji zamilja ropstvo. 330

P: ta e dovesti do prekida zamiljanja, ta e uiniti kraj imaginaciji? M: Zato biste vi eleli da tome doe kraj? Jednom kada vi spoznate vae um i njegove udesne moi i otklonite ono to ga truje - ideju o odvojenoj i izolovanoj personi - vi ga samo pustite na miru da radi svoj posao meu stvarima za koje je on dobro osposobljen. Drati um na njegovom pravom, namenjenom, mestu i na njegovom sopstvenom delovanju, jeste osloboenje od uma. P: Kakav je posao namenjen umu? M: Um je supruga srca, a svet je njihov dom - da budu vedri i sreni. M: Nita ne stoji na putu vaeg osloboenja i ono se moe dogoditi ovde i sada, ali vi ste vie zainteresovani za druge stvari. I vi se ne moete boriti protiv vaih interesovanja. Vi morate ii sa njima, gledati kroz njih, i gledati ih kako se razvijaju vie kao greke prosuivanja i shvatanja, razumevanja. P: Da li e mi pomoi ako odem i budem neko vreme sa velikim i svetim ljudima? M: Veliki i sveti ljudi su uvek u vaem prisustvi, ali ih vi ne prepoznajete. Kako ete vi znati ko je velik i svet? Po uvenju? Moete li vi verovati drugima u ovom pogledu, ili ak i samom sebi? Da biste bili ubeeni iznad senke sumnje vama je potrebno vie od pohvale, vie ak i od trenutne ushienosti. Vi moete sluajno naii na velikog i svetog oveka ili enu i ak ne znati za due vreme vau veliku sreu. Dete velikog oveka dugo nee znati veliinu svog oca. Vi morate sazreti da biste prepoznali veliinu i istoru vaeg srca kao svetost. Ili ete vi potroiti vae vreme i novac uzalud i takoe propustiti ono to vam ivot nudi. Postoje dobri ljudi meu vaim prijateljima, moete nauiti mnogo od njih. Jurnjava, trka za svecima je samo druga igra koja se odvija. Umesto toga setite se sebe i posmatrajte va svakodnevni ivot neprestano, uporno. Budite ozbiljni i neete se razoarati u slamanju ograde nepanje, rasejanosti i imaginacije. P: Da li mi Vi to savetujete da teim potpuno sam? M: Vi nikad niste sami. Postoje sile i prisutva, postojanja, koja vas slue najvernije, najodanije sve vreme. Vi ih moete ili ne moete primetiti, ali ipak ona su realna i aktivna. Kad vi shvatite da je sve u vaem umu, a da ste vi iznad uma, da ste vi stvarno sami, onda ste vi sve. P: ta je sveznanje? Da li je Bog sveznajui? Da li ste Vi sveznajui? Mi ujemo izraz: "Univerzalni svedok". ta to znai? Da li samorealizacija sadri u sebi sveznanje? Ili je to stvar posebnog treninga? M: Izgubiti potpuno interes u saznavanju, mentalnom, rezultira sveznanjem. To je samo, jednsotavno, dar saznanja ta treba da bude spoznato u pravoim trenutku za akciju osloboenu pogreke. Konano, znanje je potrebno za delovanje i ako vi delujete ispravno, spontano, prirodno, bez donoenja u svet, to vie to bolje. P: Moe li neko znati um druge osobe? M: Prvo saznajte svoj sopstveni um. On sadri ceo univerzum i mesto pratanja, strpljenja. P: Vaa radna teorija izgleda da je da budno stanje nije temeljno razliito od sna i spavanja bez snova. Ov tri stanja su istinski uzroci pogreke,obamne, samo-identifikacije sa telom. Moda je to istina, ali ja oseam, da to nije cela istina. 331

M: Nemojte pokuavati da znate istinu, jer saznavanje pomou uma nije istinsko znanje. Ali vi moete znati ono to nije istina - to je dovoljno da vas oslobodi od zablude, neistine. Samo ideja da vi znate ta je istina je opasna, jer vas dri zarobljene u umu. Kada vi ne znate, onda ste slobodni da tragete, istraujete. A ne moe biti spasenja bez istraivanja, jer je neistraivanje glavni uzrok ropstva. P: Vi kaete da obmana sveta poinje sa oseajem "ja jesam", ali kada ja pitam o izvoru oseaja "ja jesam", Vi kaete da on nema izvor, jer se pri istraivanju on rastapa. ta je dovoljno temeno, izvorno, da stvara svet, a da ne moe biti samo obmana, iluzija. "Ja jesam" je samo promenljivi faktor, koga sam ja svestan, kako on moe biti laan? M: Nije "ja jesam" ono to je lano, ve ono to vi smatrate o sebi da ste. Ja mogu da vidim, iznad poslednje senke sumnje, da vi niste ono to vi verujete o sebi da ste. Logino ili nelogino, vi ne moete negirati oevidno. Vi niste nita od onoga ega ste svesni mentalno. Usredsredite se marljivo na to da povuete, uklonite, strukturu, koju ste sagradili u vaem umu. Ono to je um stvorio mora i sruiti. P: Vi ne moete negirati sadanji trenutak miljenjem ili nemiljenjem. Ono to je sad, jeste. Vi moete sumnjati, osporiti, u pojavnosti ali ne i injenicu. ta je koren injenice, fakta? M: Koren svih pojavnosti, spoljanosti, jeste "ja jesam" i stalna veza u nizu dogaanja koja mi nazivamo ivot, ali Ja sam iznad "ja jesam". P: Primetio sam, uvideo sam, da ostvareni ljudi obino opisuju njihovo stanje u izrazima koji su pozajmljeni iz njihove religije. Vi ste Hindus sluajno, tako Vi govorite o Brahmi, Vishnuu i Shivi i koristite Hindu pristupe, pribliavanje i slikovito izlaganje. LJubazno Vas molimo da nam kaete, ta je iskustvo iznad vaih rei? Na koju se realnost one odnose? M: To je Moj nain govora, jezik koji sam Ja nauio da koristim. P: Ali ta je iznad jezika? M: Kako Ja mogu to da izrazim reima, osim u njihovim negacijama? Prema tome, ja koristim rei kao bezvremeno, naogranieno, bezuzrono. To su takoe rei, ali kako su one potpuno besmislene, one koriste mojoj svrsi. P: Ako su one besmislene, beznaajne, zato ih koristiti? M: Vi elite rei tamo gde se rei ne primenjuju, prilagoavaju. P: Mogu da vidim Vau poentu, nameru. Ponovo ste me vi liili moga pitanja.

89. PROGRES U DUHOVNOM IVOTU Pitalac: Mi smo dve devojke iz Engleske, u poseti Indiji. Znamo malo o yogi i ovde smo zato to nam je reeno da duhovni uitelji igraju vanu ulogu u ivotu Indije. 332

Maharaxa: Vi ste dobro doli. Nema niega novog to ete vi nai ovde. Posao koji mi radimo ovde je bezvremen, odvajkada. Bio je isti pre 10 000 hiljada godina i bie isti 10 000 hiljada godina od sad. Stolea prolaze, ali se ljidski problemi ne menjaju - problem patnje i zavretka patnje. P: Pre neki dan sedam mladih stranaca se pojavilo traei mesto za prenoite za nekoliko noi. Doli su da vide svog gurua, koji je drao predavanje u Bombaju. Ja sam ga srela - mlad ovek vrlo prijatnog izgleda - oigledno, ustvari, vrlo delotvoran, sa jednom atmosferom mira i tiine u njegovoj blizini. njegovo uenje je tradicionalno sa naglaskom na karma yogi, nesebinm radu, sluenju gurua itd. Kao i u Giti on kae da je nesebian rad jedan od vanih uslova, koji e rezultirati u spasenju. On je pun ambicioznih planova, osposobljavajui radnike koji e otvarati duhovne centre u mnogim krajevima. Izgleda da im on daje ne samo autoritet, ugled, ve takoe i snagu, mo, da rade posao u njegovo ime. M: Da, postoji tako neto, mogunost prenoenja moi, snage. P: Kada sam bila sa njima imala sam udno oseanje da postajem nevidljiva. Poklonici u njihovoj predanosti svom Guruu bili su predani i meni takoe. ta god sam uradila za njih, to je bilo delovanje Gurua, i ja nisam uzimana u obzir, izuev samo kao instrument. Ja sam bila samo slavina, ep na slavini, da se okreem levo ili desno. Uopte nije bilo personalnog odnosa. Oni su pokuali malo da me preobrate u svoju veru, ali im su osetili otpor, oni su me jednostavno napustili, izgubili su me iz svog polja panje. ak i oni sami, meusobno, nisu izgledali mnogo da su u personalnom odnosu; ono to ih je dralo zajedno je njihov zajedniki interes, vezanost za Gurua. Ja sam to oseala kao hladnou, skoro nehumanost. Smatrati nekoga instrumentom u Bojim rukama je jedna stvar, a biti lien svake panje i razumevanja, jer "sve je Bog", moe da dovede do nezainteresovanosti, ravnodunosti, koja se granii sa okrutnou. Konano, svi ratovi su voeni u ime Boga. Celokupna istorija oveanstva je niz "svetih ratova" ovek nikad nije toliko bezlian, kao u ratu. M: Nastojati uporno, opirati se, to je sve sadrano u elji da se postoji, bude. Uklonite elju da se bude persona, i ta ostaje? Postojanje i nepostojanje se odnosi na neto u prostoru i vremenu, ovde i sada, tamo i onda, koji su ponovo u umu. Um igra zagonetnu, skrivajuu igru, ona je uvek nezivesna, noena zebnjom i uznemirujua. Vi se bunite jer ste tretirani samo kao instrument od nekog Boga, ili gurua, i insistirate da budete tretirani, smatrani, kao persona, jer vi niste sigurni u vau sopstvenu egzistenciju, i ne elite da odbacite sve udobnosti i sigurnosti personalnosti. Vi ne moete biti ono to vi mislite da ste, ali vam to daje kontinuitet, neprekidnost, vaa budunost tee u vau sadanjost, i postaje prolost bez potresa. ovek je preplaen kad mora da negira svoje personalno postojanje, ali se svi morate suoiti s tim pre ili kasnije, i pronai svoju jedinstvenost sa sveukupnou ivota. Onda ne postoji problem ko je korien od koga. P: Sva panja koju sam dobila, bio je njihov pokuaj da me preobrate u svoju veru. Kada sam se usprotivila, oni su izgubli sav interes za mene. M: ovek ne postaje uenik preobraanjem, ili sluajno. Postoji sigurno, ranija, drevna, povezanost, uspostavljena kroz mnoge ivote, koja cveta kao ljubav i poverenje, bez kojih nema ni uenika, tragaoca. P: ta je odluilo da Vi postanete Uitelj? M: Ja sam to postao tako, to su me prozvali uiteljem. Ko sam Ja da poduavam i koga?! Ono to sam Ja i vi ste, ono ko sam Ja - i vi ste. Zajedniko svima nama je "ja jesam"; izmad "ja jesam" je ogromnost svetlosti i ljubavi. Mi to ne vidimo, jer gledamo negde drugde, bilo kuda; Ja samo mogu 333

da ukaem na nebo; va soptveni rad je da vidite Zvezdu na nebu. Nekome treba vie vremena pre nego to ugleda Zvezdu, nekome manje. To zavisi od jasnoe njegove vizije i njegove ozbiljnosti u traganju. Ovo dvoje moraju biti njegovi sopstveni - Ja mogu samo da ohrabrim. P: ta ja mogu da oekujem kad posname uenik? M: Svaki uitelj ima svoj sopstveni metod, obino sainjen prema uzoru na uenja njegovog gurua, i na nain kako je on sebe realizovao, i po svojoj terminologiji takoe. Unutar tog okvira se stvara regulisanje, usaglaenost, personalnosti uenika. Ueniku je data puna sloboda miljenja i istraivanja i ohrabrenje da se zapita o sadraju svoga srca. On mora biti potpuno iskreno siguran u stanja i sposobnosti svoga gurua, jer ako to nije, njegova vera nee biti potpuna. Apsolutno u vama je ono to vas vodi ka Apsolutnom iznad vas - Apsolutnoj Istini LJubavi, nesebinosti, koji su odluujui faktori u samoosotvarenju. Sa ozbiljnou ovo moe da se ostvari. P: Ja sam razumeo da ovek mora da napusti svoju porodicu i posedovanja da bi postao uenik. M: To varira od gurua do gurua. Neki oekuju od svojih naprednih uenika da postanu askete i pustinjaci, osamljenici, neki odobravaju, podstiu porodian ivot i obaveze. Mnogi od njih smatraju oblik porodinog ivota teim nego ivot odricanja, usamljenika, koji je pogodniji za personu napredniju i vie uravnoteenu. U ranim stadijumima disciplina monakog ivota moe da bude preporuljiva. Prema tome u Hindu kulturi studenti sve do 25-e godine ivota trebalo bi da ive kao monasi - u siromatvu, ednosti i poslunosti - da im se da prilika da izgrade i steknu karakter, da se osposobe da se suoe sa iskuenjima i tekoama branog, porodinog, ivota. P: Ko su ljudi u ovoj sobi? Da li su oni Vai uenici? M: Pitajte njih. ovek ne postaje uenik na verbalnom nivou, ve u tihim dibinama ovekovog bia. Vi ne postajete uenik birajui; to je vie stvar sudbine nego vae volje. Ne znai mnogo ko je Uitelj - oni vam svi ele dobro. Ono to je vano je uenik - njegova estitost, potenje i ozbiljnost. Pravi uenik e uvek nai pravog Uitelja. P: Ja mogu da vidim lepotu i osetim blaenstvo ivota posveenog traganju za Istinom pod vostvom sposobnog i voljenog Uitelja. Na alost mi moramo da se vratimo u Englesku. M: Rastojanje nije vano (ne predstavlja prepreku). Ako su vae elje jake i istinite, one e modelirati va ivot za njihovo ispunjenje. Posejte vae seme i ostavite ga sezonama. P: ta su znaci napretka u duhovnom ivotu? M: Sloboda od svih napetosti, zabrinutosti, oseaj lakoe i radosti; dubokog mira iznutra i izobilja energije spolja. P: Kako ste vi to ostvarili? M: Sve sam to naao u svetom prisustvu Moga Gurua - nisam nita ja radio. On Mi je rekao da budem tih, smiren - i ja sam bio - onoliko uspeno koliko sam mogao. P: Da li je Vae prisustvo tako mono, sveto, kao njeggovo? M: Kako bih Ja to znao? Za Mene - njegovo prisustvo je jedino. Ako ste vi sa mnom, vi ste i sa njim. 334

P: Svaki Guru e me uputiti na svog sopstvenog Gurua. Gde je poetna taka. M: Postoji mo, snaga u Univerzumu koja radi za prosvetljenje - i osloboenje. Mi je zovemo Sadashiva, koja je uvek prisutna u srcima ljudi. To je ujedinjujui, sjedinjujui faktor. Sjedinjenje oslobaa. Osloboenje - sjedinjenje. Konani nita nije Moje niti vae - sve je nae. Samo budite jedno, jednota sa sobom i vi ete biti jedno sa svim; u domu i u celom Univerzumu. P: Vi elite da kaete da e sva ta slava doi sa zadravanjem, boravljenjem na oseanju "ja jesam"? Jednostavnost je ono to je sigurno, pouzdano, ne komplikovanost. Na neki nain, ljudi ne veruju jednostavnom, jednostavnost je uvek na raspolaganju? Zato ne uiniti jedan astan pokuaj o onome to sam rekao? On moe da izgleda vrlo neznatan, mali, ali to je kao seme, koje raste u ogromno drvo. Dopustite sebi priliku! P: Vidim tako mnogo ljuidi ovde da sedi - smireno (u tiini). Zbog ega su oni doli? M: Da se susretnu sa sobom. Kod kue svet je suvie mnogo sa njima. Ovde ih nita ne uznemirava; oni imaju priliku da se oslobode njihovih svakodnevnih briga i kontaktiraju bitno u sebi, suoe se sa bitnim u sebi. P: Kakav je tok, nain, treninga ka samoostvarivanju? M: Nema potrebe za treningom. Svesnost je uvek sa vama. Istu panju koju vi usmeravate ka spoljanjosti, vi usmeravate ka unutra, unutar vas. Nikakava nova, ili specijalna vrsta svesnosti nije potrebna. P: Da li Vi pomaete ljudima personalno? M: LJudi dolaze da iznesu svoje probleme. Oigledno da oni dobijaju neku pomo, inae oni ne bi dolazili. P: Da li su razgovori sa ljudima javni, ili vi razgovarate sa njima i privatno? M: To je u saglasnosti sa njihobom voljom. Lino, ja ne prvim razliku izmeu javnog i privatnog. P: Da li ste Vi uvek na raspolaganju, pristupani ljudima, ili imate i drugi posao da radite? M: Ja sam uvek na raspolaganju, ali asovi ujutro i kasno posle podne su najpogodniji. P: Ja shavatam da nikakav rad ne donosi toliko ploda koliko rad duhovnog uitelja. M: Najvie vredi motiv, pobuda.

90. PREDAJTE SE SVOM SOPSTVU (VAOJ DUI) Pitalac: Roena sam u SAD, i poslednjih etrnaest meseci sam provela u Sri Ramanashramu; sada sam na povratku u SAD, gde me oekuje majka. Maharaxa: Kakvi suvai planovi? P: Mogu da se osposbim za medicinsku sestru, ili jednostavno da se udam i imam decu. 335

M: ta vas inspirie da elite da se udate? P: Ako bih stvorila duhovni dom, spiritualnu atmosferu, to bi bio najvii oblik socijalnog pomaganja, koji ja mogu da zamislim. Ali, naravno, ivot moe da se odvija i drugaije. Ja sam spremna za sve to mi ivot donese. M: Tih etrnaest meseci u Sri Ramanashramu ta su vam oni doneli? Na koji ste vi nain sada drugaiji od onoga kada se stigli tamo? P: Nisam vie uplaena. Pronala sam neki mir. M: Kakav je to mir? Mir od onoga to elite, ili ne elite ono to nemate? P: Pomalo od oboje, verujem da je tako. To nije uopte bilo lako. Mada je Aram vrlo tiho mesto, ja sam bila iznutra u agonijama, patnjama. M: Kada vi spoznate da je razlika izmeu unutarnjeg i spoljanjeg samo u umu, vi vie niste uplaeni. P: Takvo ostvarenje dolazi i prati me. Ipak nisam ostvarila nepromenjivost, stalnost, potpune savrenosti, ispunjenosti. M: Dakle, sve dok tako verujete vi morate nastaviti sa vaom sadhanom, da oterate, rasprite lanu ideju da niste potpuni, savreni. Kada vi spoznate sebe kao manjeg od take u prostoru i vremenu, kao neto tako suvie malo da bude poseeno, smrvljeno, i tako kratkog veka, da bude ubijeno, onda, i smo onda, sav strah e nestati. Kada ste vi manji od vrha igle, onda vas igla ne moe probosti, - vi probadate iglu! P: Da, ponekad se ja tako oseam - nesavladiv. Ja sam vie nego neustraiv - ja sam sama neustraivost. M: ta vas je navelo da odete u Aram? P: Imala sam nesrenu ljubav, aferu, vezu, pakleno sam patila. Niti mi je moglo pomoi pie, a ni droga. Poela sam da pipajui tragam, oprezno da istraujem, i sluajno sam nala neke knjige o yogi. Od knjige do knjige, od otkria do otkria, - dola sam do Ramanashrama. M: Ako bi vam se iste tragedije desile ponovo, da li biste vi isto toliko patili, uzumajui u obzir sadanje stanje vaeg uma? P: Oh, ne, ne bih dozvolila sebi da ponovo patim. Ubila bih se. M: Znai, vi se ne bojite da umrete! P: Bojim se umiranja, ne od same smrti. Zamiljam proces, nain, umiranja kao bolan i ruan. M: Kako znate, ne nora biti tako. On moe biti lep, prijatan, smiren. Jednom kada vi spoznate da se smrt dogaa telu, a ne vama, vi samo posmatrajte, vae telo ostaje, odbacuje se, kao stara iznoena odea. P: Ja sam potpuno svesna da je moj strah od smrti zbog zebnje, strahovanja i neznanja. 336

M: LJudska bia umiru svake sekunde, strah i agonija, patnja, od umiranja pokriva svet kao oblak. nije ni udo to ste i vi takoe uplaeni. ali, jednom kada saznate da samo telo umire, a ne kontinuitet seanja i oseaj "Ja jesam" reflektovan u tome, vi vie niste uplaeni. P: dakle, umrimo i videemo. M: Obratite panju, i vi ete videti da su roenje i smrt jedno, da ivot pulzira, treperi, izmeu postojanja i nepostojanja i da svaki treba drugoga zbog potpunosti. Vi ste roeni da umrete i umirete da biste se ponovo rodili. P: Da li nevezanost, odvojenost, zaustavlja proces? M: Sa nevezanou strah nestaje, ali ne i dela, fakta. P: Da li u biti prisiljena, primorana da se ponovo rodim? kakav uas? M: Ne postoji prinuda. Vi dobijate ono to elite. Vi pravite vae sopstvene planove i vi ih ostvarujete. P: Da li mi osuujemo sebe na patnju? M: Mi napreduemo kroz traganje, istraivanje, a da bismo istraivali potrebno nam je iskustvo. Mi teimo da ponovimo ono to nismo razumeli. Ako smo senzitivni i inteligentni, mi ne moramo da patimo. Bol je poziv na panju i kazna zbog nepanje, nehata. Inteligentna i saoseajna akcija je jedini lek. P: Ba zato to sam odrasla u inteligenciji, razumevanju, ne bih vie tolerisala moju patnju. ta je loe u samoubistvu? M: Nema nita loe, ako to reava problem. ta ako ne? Patnja izazvana stranim, irelevantnim faktorima - neke bolne i neiszleive bolesti, ili nepodnoljive nesree, mogu da daju neko opravdanje, ali gde nedostaju mudorst i saoseanje, samoubistvo ne moe pomoi. Glupa, luda, smrt znai budalasto, ponovo roenje. Pored togaa mora se uzeti u obzir pitanje karme. Izdrljivost je obino najmudriji put. P: Mora li ovek da izdri patnju, ma kako beznadeno i bolna bila? M: Izdravanje, trpljenje je jedna stvar, a beznadena agonija je neto drugo. Izdrljivost je osmiljenjna i podonoljiva, dok je agonija beskorisna. P: Zato brinuti o karmi? Ona vodi brigu sama o sebi u svakom sluaju. M: Veina nae karme je kolektivna. Mi patimo za grehe drugih, kao to i drugi zbog naih. oveanstvo je jedno. Neznanje o ovome nee promeniti te stvari. Mi smo mogli biti mnogo sreniji ljudi, ali nismo zbog nae nezainteresovanosti za patnje drugih. P: Uvidela sam da sam postala mnogo oseajnija. M: Dobro. Kad vi to kaete ta vi imate na umu? Sebe kao oseajnu personu sa telom ene? 337

P: Postoji telo i postoji saoseanje, saaljenje i postoji seanje, memorija, i brojne stvari i ponaanja; zbirno oni mogu da se nazovu persona. M: Ukljuujui i ideju "Ja jesam"? P: "Ja jesam" je kao koara koja sadri mnoge stvari, koje ine personu. M: Ili, preciznije to je vrba od koje je koara isletena. Kada vi mislite o sebi kao o eni, da li mislite, smatrate, da ste ena, ili da je vae telo opisano kao ensko? P: To zavisi od mog raspoloenja, udi. Ponekad ja oseam sebe da sam samo centar svesnosti. M: Ili, okean svesnosti. Da li postoje trenuci kada vi niste ni ovek ni ena, ne sluajno, bez poboda od okolnosti i stanja? P: Da, postoje, ali ja oseam snebivanje, stidljivost da govorim o tome. M: Namigivanje je sve to ovek moe oekivati. Nemate potrebe da dalje govorite. P: Da li mi je doputeno da puim u Vaem prisustvu? Zanm da to nije obiaj da se pui pred svecem, Mudracem, i jo je to neobinije za enu. M: Svakako, puite, niko nbee zameriti. Mi razumemo. P: Oseam potrebu da se smirim. M: Vrlo je esto tako sa Amerkinacima i Englezima. Posle izvoenja sadhane oni postaju ispunjeni sa energijomi izbezumljeno, pomamno, trae oduak. Oni organizuju udruenja, postaju uitelji yoge, sklapaju brakove, piu knjige - bilo ta, izuzev da pokuaju da borave u tiini i okeanu svoje enrgije unutra, da pronau izvor nepresune moi i naue umetnost da je dre pod kontrolom. P: Priznajem da sada elim da se vratim, i ivim vrlo aktivnim ivotom, jer se oseam ispunjena sa puno enrgije. M: Vi moete raditi ta vam se svidi, sve dok vi ne smatrate sebe da ste telo i um. To nije toliko pitanje stvarnog, istinskog nevrednovanja tela i svega to ide sa tim, kao to je jasno razumevanje da vi niste telo, oseaja povuenosti, izdvojenosti emocionalnog neupetljavanja. P: Znam ta vi mislite. Pre nekih etiri godine sam prola kroz period odbacivanja fizikog, nebrige o svom izgledu; ne bih kupovala odela, odeu, jela bih najjednostavniju hranu, spavala na golim daskama. To je prihvatanje privatnosti, oskudice, koja ima smisao, znai, ne stvarna neudobnost. Sada sam spoznala da treba prihvatiti, pozdraviti ivot onakav kakav je, kakav se dogaa i voleti sve to on nudi. To je najbolji nain. Prihvatiti radosnog srca sve to doe i uiniti najbolje to mogu. Ako ne mogu nita drugo, do da dam ivot i istinsko obrazovanje i kulturu nekolicini dece sasvim dovoljno; mada moje srce pripada svakom detetu, ipak ne mogu doi do svakoga. M: Vi ste udati, u braku, i majka samo kad ste muko - enske svesnosti. Kada vi ne smatrate sebe telom, onda porodini ivot tela, makoliko intenzivan i zanimljiv, interesantan, izlgeda samo kao igra na platnu, ekranu, uma, sa svetlou svesnosti kao jedinom realnou. P: Zaita vi insistirate na svesnosti, probuenosti, kao jedinoj realnosti? Nije li obejkat svesnosti isto tako realan, dok traje? 338

M: Ali, on ne traje! Trenutna, prolazna realnost je sekundarna; ona zavisi od vanvremenskog. P: Da li mislte neprekidnog ili stalnog? M: Ne moe biti kontinuiteta i egzistencije, postaojanju. Kontinuitet zahetava, sadri u sebi, identinost u prolosti, sadanjosti, i budunosti. Nikakav takav identitet nije mogu, jer sam smisao identifikacije, poistoveivanja je kolebanje, talasanje i promena. Kontinuitet, stalnost, to su obmane stvorene u umu, seanju, samo mentalne projekcije, obrazaca, ablona, gde nikakvi obrasci ne postoje; napustite sve ideje o prolaznom ili stalnom, telu ili umu, mukarcu ili eni, ta tad ostaje? Kakvo je stanje vaeg uma kada su sve podvojenosti otklonjene, prevaziene? Ja ne govorim o prestjanju razliitosti, jer bez njih nema manifestovanja, ispoljavanja. P: Kad ne odvajam, ja sam srena i u miru. Ali nekako gubim orijntaciju, ponaanje, neprestano, i poinjem da tragam za sreom u spoljanjim stvarima. Zato moj unutranji mir nije stabilan, ne mogu da razumem. M: Mir je konano takoe stanje uma. P: Iznad uma je tiina. O njoj se ne moe rei nita. M: Sav govor o tiini je samo buka. P: Zato mi tragamo za svetovnom sreom, ak i posle iskustva sa svojom sopstvenom prirodnom, sponatanom sreom? M: Kada je um angaovan u sluenju telu, srea je izgubljena. Da biste je ponovo zadobili, to zahetava zadovoljstvo. Nagon da se bude srean je ispravan, sasvim uredu, ali naini, pristupi, da se to ouva su pogreni, obmanjujui, nepouzdani i destruktivni od istinske sree. P: Da li je zadovostvo uvek pogreno? M: Ispravno stanje i koritenje tela i uma su intenzivno jaka i prijatna. Ono to je pogreno je traganje za sreom. Ne pokuavajte da uinite sebe srenim, bolje se upitajte o samom vaem traganju za njom. Vi elite da budete sreni zato to niste sreni. Pronaite, saznajte, zato ste nesreni. Zato to vi niste sreni, vi traite sreu u zadovoljstvu; zadovoljstvo donosi bol i zato vi to zovete svetovno; vi zatim tragate, udite, za nekim drugim zadovoljstvom, koje ne donosi bol, koje vi nazivate duhovnim, boanskim. U realnosti zadovoljstvo je samo predah od bola. Srea je i svetovna i nesvetovna, unutar i iznad svega to se deava. Nemojte praviti razliku, nemojte odvajati neodvojivo i ne otuujte sebe iz ivota. P: Kako vas sad razumem dobro! Pre mog boravka u Ramanashramu bila sam tiranizovana saveu, uvek nastojei da prosuujem o sebi. Sada sam potpuno smirena, oputena, potpuno prihvatajui sebe onakvu kakva sam. Kad se vratim u SAD, prihvatiu ivot onakav kakav bude, kao Bhagavanovu milpost, i uivati u gorkom kao i u slatkom. To je jedna od stvari koju sam nauila u Aramu - da verujem Bhagavanu. Nisam bila ranije ovakva, nisam mogla da verujem. M: Verovati Bhagavanu je verovati sebi. Budiote svesni da ta god se deava, deava se vama, pomou vas, kroz vas, da ste vi kreator, uivalac i transformator, nititelj svega, to vi opaate i vi tad neete biti uplaeni. Neuplaeni, bez straha, neete biti nesreni, niti ete tragati za sreom. U ogledalu vaeg uma razne vrste slika se pojavljuju i nestaju. Znajui da su one potpuno vae sopstvene kreacije, posmatrajte ih smireno kako dolaze i odlaze, budite budni, svesni, ali ne 339

uznemireni, nedodirnuti. Ovakav postupak smirenog posmatranja je sami temelj yoge. Vi vidite sliku, ali vi niste slika. P: Ja mislim da me misao o smrti plai zato to ne elim ponovo da se rodim. Ja znam, da me niko ne prisiljava, ipak, pritisak neostvarenih elja je neodoljiv i ovek nee biti sposoban da se odupre. M: Pitanje opiranja, suprotstavljanja se ne postavlja. Ono to je roeno i ponovo roeno niste vi. Neka se to desi, gledajte kako se to deava. P: Zato se mi onda uopte brinemo? M: Ali, vi ste zabrinuti! I vi ete biti zabrinuti sve dok se slika ne uskladi sa vaim sopstvenim oseajem istine, ljubavi i lepote. elja za skladom, harmonijom, u miru je neizbrisiva. Ali kad je jednom ispunjena, zabrinutost prestaje i fiziki ivot postaje nenaporan, prijatan, i ispod nivoa panje. Onda, iako ste u telu, vi niste roeni. Biti utelovljen ili bez tela, beztelesan, vama je isto! Vi doseete taku kad vam se nita ne moe desiti. Bez tela vi ne moete biti ubjeni, bez posedovanja vi ne moete biti orobljeni, bez uma vi ne moete biti obmanuti. Ne postoji taka gde se elja ili strah mogu uhvatiti, zakaiti. Sve dok vam se nikakva promena ne moe desiti, ta je drugo vano? P: Nekako ne volim ideju o umiranju. M: To je zato to ste tako mladi, to vie znate o sebi, to ste manje uplaeni. Naravno, agonija umiranja nije nikad prijatna da se gleda, ali umirui ovek je retko svestan. P: Da li se on vraa svesnosti? M: To je vrlo mnogo slino snu. Za izvesno vreme osoba je izvan fokusa, ie i onda se vraa. P: Ista persona. M: Persona, budui da je stvorenje okolnosti koja se nuno menja zajedno sa njima, kao plamen koji se menja sa gorivom. Jedino se proces nastavlja neprestano, stvarajui vreme i prostor. P: Dakle, Bog e me paziti. Mogu sve prepustiti njemu. M: ak i vera u Boga je samo stepen na putu. Konano, vi naputate sve, jer vi dolazite do neega tako jednostavnog da ne postoje rei da to mogu da izraze. P: Ja sam samo poetnica. U poetku ja nisam imala vere, bez poverenja. Bila sam uplaena da dopustim stvarima da se dese. Svet mi je izgledao vrlo opasno i neprijateljsko mesto. Sada, konano ja mogu da govorim, verovanje i poverenje u Gurua ili Boga. Dopustite da napredujem. Nemojte me pribliavati, pourivati. Dopustite da nastavim mojom sopstvenom brzinom, korakom. M: Na svaki nain nastavite. Ali vi ne nastavljate. Vi ste jo uvek vezani za ideje o mukarcu i eni; starom i mladom, ivotu i smrti. Nastavite, idite iznad. Prepoznata, spoznata stvar, ideja, je prevaziena stvar. P: Gospodine, magde da odem, ljudi smatraju da je njihova dunost da mi pronalaze greke i da me neprestano podbadaju, gone. Ja sam ispunjena sa ovim duhovnim bogatstvom koje sad imam. ta je loe sa mojom sadnjou to bi trebalo da rtvujem za budunost, ma kako to bilo uzvieno? Vi kaete da je realnost u sadanjosti. Ja volim moju sadanjpst. Ja je elim. Ja ne elim da veno 340

budem uznemirena, nespokojna, u vezi mog statusa i njegove budunosti. Ja ne elim da jurim vie i bolje. Dopustite mi da volim ono to imam. M: Vi ste saavim u pravu. Radite to. Samo budite poteni - jednostavno, volite ta vi volite nemojte se napinjati i usiljavati. P: To je ono to ja nazivam predaja Guruu. M: Zato eksteriorisati, ii izvan sebe? Predajte se vaem sopstvenom sopstvu, koje je osnova svega ( sve je njegova ekspresija, manifestacija).

91

Uitak i srea

Poklonik: Moj prijatelj, mladi od dvadeset i pet godina, saznao je da boluje od neizljeive bolesti na srcu. Napisao mi je kako mu je drae samoubojstvo od dugog i sporog umiranja. Odgovorio sam mu da se bolest, koja je prema zapadnoj medicini neizljeiva, moe izlijeiti na neki drugi nain. Postoje joginske moi koje mogu dovesti do skoro trenutnih promjena u ljudskome tijelu. Uinci estih postova takoer granie s udesnim. Napisao sam mu da se ne uri umrijeti, ve da radije pokua s nekom alternativnom metodom. uo sam da neki jogin koji ivi nedaleko od Bombaya posjeduje udesne moi. On se specijalizirao za kontrolu ivotnih sila koje vladaju tijelom. Sreo sam nekoliko njegovih uenika i poslao mu po njima fotografiju svoga prijatelja. Sad u vidjeti to e se dogoditi. Maharaj: Tono, uda se esto dogaaju, ali mora postojati elja za ivotom. Nema li nje, udo se ne moe dogoditi. P: Moe li se elja za ivotom u nekoga usaditi? M: Povrinska elja moe, ali takva elja brzo e se istroiti. Naelno, nitko ne moe prisiliti drugu osobu da ivi. Uz to, postojale su kulture u kojima je samoubojstvo imalo priznato i ugledno mjesto. P: Nije li naa dunost da proivimo svoj ivotni vijek? M: Naa je dunost ivjeti prirodno, spontano i s lakoom. Ali bolest i patnja nisu prirodne. Plemenita je vrlina nepokolebljivo izdrati sve to ivot nosi, ali ima i dostojanstva u odbijanju besmislenog muenja i ponienja. P: Dobio sam knjigu koju je napisao neki siddha. U njoj je opisao mnogo svojih neobinih, ak i zapanjujuih iskustava. Po njegovu miljenju, put istinskoga sadhake zavrava kad sretne svojega uitelja i preda mu tijelo, um i srce. Od toga trenutka guru preuzima sadhakin ivot u svoje ruke i postaje odgovoran za svaki, pa i najmanji dogaaj u njegovu ivotu, sve dok njih dvoje ne postane jedno. To moemo nazvati samoostvarenjem kroz poistovjeivanje. Uenika obuzima sila koju nema pod nadzorom i kojoj se ne moe oduprijeti, a pritom se osjea bespomonim kao list u oluji. Jedino to ga moe spasiti od ludila i smrti jest vjera u ljubav i mo njegova gurua. M: Svaki uitelj pouava u skladu s vlastitim iskustvom. Iskustvo se oblikuje prema uvjerenju, a uvjerenje prema iskustvu. ak i uenik oblikuje gurua prema vlastitoj predodbi. Uenik je taj koji gurua ini velikim. Kad jednom postane jasno da je guru nosilac moi osloboenja koja djeluje i iznutra i izvana, zduna predanost postaje prirodna i laka. Kao to se ovjek preplavljen bolima 341

potpuno predaje u ruke kirurga, tako se i uenik bez ikakvih ograda povjerava svojemu guruu. Sasvim je prirodno traiti pomo kad se osjea gorua potreba za njom. Ali, koliko god guru bio moan, on ne smije nametati svoju volju ueniku. S druge strane, uenik koji ne vjeruje i oklijeva mora ostati neispunjen, a da njegov guru nije nimalo kriv za to. P: to se tada dogaa? M: Kad se sve ostalo pokae neuspjenim, ivot postaje na uitelj. Ali na pouke ivota treba dugo ekati. Mogue je utedjeti mnoga odgaanja i nevolje ako samo postoji povjerenje i poslunost guruu. No, do takvoga povjerenja dolazi samo onda kad ravnodunost i nemir ustupe mjesto jasnoi i miru. ovjek koji ne potuje samoga sebe nee moi vjerovati ni sebi ni bilo kome drugome. Zbog toga uitelj daje u poetku sve od sebe kako bi uvjerio uenika u svoje visoko podrijetlo, plemenitu prirodu i velianstvenu sudbinu. On mu prenosi iskustva velikih svetaca jednako kao i svoja vlastita te nastoji u ueniku probuditi povjerenje u samog sebe i u vlastite bezgranine mogunosti. Kad povjerenje u sebe i u uitelja idu ruku pod ruku, u uenikovu se karakteru i ivotu dogaaju brze i dalekosene promjene. P: Moda se ja ne elim mijenjati. Moj je ivot dovoljno dobar takav kakav jest. M: Govori tako jer jo nisi uvidio koliko je bolan ivot koji vodi. Nalik si djetetu koje spava s lizaljkom u ustima. Moe se osjeati sretnim u trenutku kad si potpuno usmjeren na svoje sebstvo, ali dovoljno je samo pomnije pogledati ljudska lica da bi na njima zamijetio sveobuhvatnu injenicu patnje. ak je i tvoja srea tako ranjiva i kratkotrajna, izloen si milosti i nemilosti bankrota ili ira na elucu. Tvoja je srea samo trenutak predaha, puki vremenski razmak izmeu dvije patnje. Stvarna srea nije ranjiva, zato to ne zavisi od okolnosti. P: Govori li iz vlastitoga iskustva? Jesi li i ti nesretan? M: Ja nemam osobnih problema. Ali svijet je pun ivih bia iji su ivoti pritijenjeni izmeu straha i elje. Oni su nalik stoci dovedenoj u klaonicu koja bezbrino i sretno skae i juri naokolo, ali ne proe ni sat vremena a ve je mrtva, oderane koe. Tvrdi da si sretan. Jesi li uistinu sretan ili samo nastoji samoga sebe uvjeriti u to? Pogledaj u sebe bez straha i zaas e shvatiti da tvoja srea zavisi od uvjeta i okolnosti te da je stoga trenutna, a ne stvarna. Stvarna srea dolazi iznutra. P: Od kakve mi je koristi tvoja srea? Ona mene ne ini sretnim. M: Moe je imati cijelu, i vie od toga, samo ako je zatrai. Ali ti je ne trai, ini se da je ni ne eli. P: Zato to kae? Ja elim biti sretan. M: Ti se u potpunosti zadovoljava svojim uicima. Tu nema mjesta za sreu. Isprazni svoju alicu i oisti je, inae se nee moi napuniti. Drugi ti mogu pruiti uitak, ali nikada sreu. P: Meni je ve dovoljan i lanac ugodnih dogaaja. M: Prije ili kasnije taj e se lanac prekinuti i zavriti u boli, ako ne i u nekoj golemoj nesrei. Joga nije nita drugo do traganje za trajnom sreom u sebi. P: Ti moe govoriti jedino o ivotu na Istoku. Na Zapadu su ivotni uvjeti drukiji i ondje se to ne moe primijeniti. M: Nema istone ili zapadne patnje, odnosno istonoga ili zapadnoga straha. Problem je univerzalan, postoji patnja koju treba prekinuti. Uzrok je patnje zavisnost, a lijek je nezavisnost. Joga je znanost i umijee postizanja osloboenja zahvaljujui razumijevanju samoga sebe. P: Ne osjeam se spremnim za jogu. M: A za to bi drugo mogao biti spreman? Svi ti tvoji dolasci i odlasci, traganje za uitkom, ljubav i mrnja - sve to pokazuje tvoju borbu protiv ogranienja, samonametnutih ili prihvaenih izvana. U svojemu neznanju ini pogreke te nanosi bol sebi i drugima. Ali poriv za osloboenjem postoji u tebi i ne smije se zanijekati. Isti poriv koji vapi za roenjem, sreom i 342

smru vapit e i za razumijevanjem i samoostvarenjem. On je poput iskre plamena u tovaru pamuka. Moda ni ne zna da je iskra u pamuku, ali prije ili kasnije cijeli e brod izgorjeti. Osloboenje je prirodan proces i dugo traje, ali je neminovan. No, u tvojoj je moi da ga dovede u sadanji trenutak. P: Zato onda na svijetu postoji tako malo osloboenih ljudi? M: U odreenom trenutku u golemoj je umi samo malobrojno drvee u punome cvatu, ali e na svako drvo doi red. Prije ili kasnije, tvoji tjelesni i mentalni izvori iscrpit e se. to e tada uiniti? Oajavati?! U redu, oajavaj. Umorit e se od oajavanja i poet e postavljati pitanja. U tom e trenutku postati spreman za svjesnu jogu. P: Meni sve to traganje i mozganje izgleda veoma neprirodno. M: Tvoja prirodnost nalik je prirodnosti ovjeka koji se rodio kao bogalj. Moda si nesvjestan, ali to te ne ini prirodnim. Ti uope ne zna to znai biti prirodan ili normalan, a ne zna ni da to ne zna. Trenutano luta i zato si u opasnosti. Onome koji luta u svakome se trenutku moe neto dogoditi. Bilo bi pametnije da se probudi i uvidi u kakvoj se situaciji nalazi. To da jesi - to zna; ali to jesi - to ne zna. Otkrij to uistinu jesi. P: Zato na ovome svijetu ima toliko patnje? M: Uzrok je patnje sebinost. Nema drugog uzroka. P: Mislio sam da je patnja sastavni dio ogranienoga osobnog postojanja. M: Razlike i osebujnosti nisu uzrok patnje. Jedinstvo u razliitosti prirodno je i dobro. Istinska patnja pojavljuje se u svijetu jedino zbog osjeaja odvojenosti i traganja za sebinim zadovoljstvima.

92

Uzdigni se iznad ideje "ja sam tijelo"

Poklonik: Ljudi su nalik ivotinjama, jure naokolo uzalud traei sreu i ini se da tome nema kraja. Postoji li izlaz? Maharaj: Bit e ti ponueno mnogo zaobilaznica koje e te samo voditi natrag do polazne toke. Najprije mora shvatiti da tvoj problem postoji samo u budnome stanju i da ga u potpunosti moe zaboraviti, koliko god bolan bio, kad ode na spavanje. U budnom si stanju svjestan, a za vrijeme spavanja jedino si iv. I svjesnost i ivot moe nazvati Bogom, ali ti si iznad jednog i drugog, iznad Boga, iznad bitka i nebitka. Um koji se temelji na sjeanjima sprjeava te da spozna sebe kao onoga koji je sve i koji je iznad svega. On ima nad tobom mo sve dok mu vjeruje. Nemoj se boriti s njime. Samo se ne obaziri na njega. Lien tvoje pozornosti, on e polako usporiti i otkriti mehanizam svojega rada. Kad jednom spozna njegovu prirodu i namjeru, nee mu vie dopustiti da izmilja probleme. P: Ali, nisu svi problemi izmiljeni. Postoje i stvarni problemi. M: Mogu li postojati ikakvi drugi problemi osim onih koje stvara um? ivot i smrt ne stvaraju probleme. Bol i uitak dolaze i odlaze. Doivljavamo ih u svojemu iskustvu i zatim zaboravljamo. No, sjeanje i zamiljanje stvaraju problem elje za postignuem ili izbjegavanjem, obojene svianjem ili nesvianjem. Istina i ljubav ovjekova su stvarna priroda, a um i srce naini na koje se oituje. P: Kako se um moe dovesti pod nadzor? to uiniti sa srcem koje ne zna to hoe? 343

M: Um i srce ne mogu raditi u mraku. Da bi ispravno funkcionirali, potrebna im je svjetlost iste svijesti. Svi napori da ih se stavi pod nadzor samo e ih podrediti zapovijedima sjeanja. Pamenje je dobar sluga, ali lo gospodar. Ono uspjeno sprjeava otkrivanje istine. U stvarnosti nema mjesta za napor. Napor je znak sebinosti koja nastaje uslijed poistovjeivanja s tijelom, to je glavni ovjekov problem i uzrok svih drugih problema. A sebinost se ne moe ukloniti ulaganjem napora, ve samo jasnim uvidom u njezine uzroke i nain djelovanja. Napor je znak postojanja sukoba izmeu proturjenih elja. Njih treba prozreti jer e jedino tada nestati. P: A to e ostati? M: Ostat e ono to se ne moe promijeniti - veliki mir, duboka tiina, skrivena ljepota stvarnosti. Budui da se ne moe prenijeti rijeima, istina eka da je iskusi. P: Ne mora li ovjek biti spreman i osposobljen za postizanje osloboenja? Naa je priroda u svojoj biti ivotinjska. Kako bismo se mogli nadati da e se u nama pojaviti stvarnost ako ne pobijedimo najprije tu ivotinjsku prirodu? M: Pusti ivotinju na miru, neka ivi svoj ivot. Samo se prisjeaj to si. Iskoristi svaki dogaaj tijekom dana da te podsjeti kako bez tebe kao svjedoka ne bi bilo ni ivotinje ni Boga. Shvati da si ti i jedno i drugo, sr i graa svega to jest pa se vrsto dri svog razumijevanja. P: Je li razumijevanje dovoljno? Nisu li mi potrebni opipljiviji dokazi? M: Tvoje razumijevanje odluit e o valjanosti dokaza. Ali, treba li ti opipljiviji dokaz od vlastitoga postojanja? Kamo god ide, susree sebe. Koliko god daleko otputuje u vremenu, ti si ondje. P: Oito je da ja nisam sveproimajui i vjean. Ja sam samo ovdje i sada. M: To je ve dovoljno. Ovdje je svugdje, a sada je uvijek. Uzdigni se iznad ideje da si tijelo i shvatit e da su prostor i vrijeme u tebi, a ne ti u njima. Kad jednom bude to razumio, bit e uklonjena glavna zapreka do samoostvarenja. P: Sto je samoostvarenje koje se nalazi onkraj razumijevanja? M: Zamisli gustu umu punu tigrova, a sebe u vrstom, elinom kavezu. Znajui da te kavez u potpunosti titi, bez straha promatra tigrove. U sljedeoj fazi, tigrovi se nalaze u kavezu, a ti luta dunglom. Na kraju, kavez iezava, a ti jae na tigrovima! P: Prisustvovao sam grupnoj meditaciji koja se nedavno odrala u Bombayu i svjedoio ludilu i mahnitom preputanju osjeajima onih koji su u njoj sudjelovali. Zato ljudi rade takve stvari? M: Sve su to izumi nemirnoga uma koji hrane ljude u potrazi za senzacijama. Neki od tih izuma pomau nesvjesnom da otpusti potisnuta sjeanja i elje, ime se postie odreeno olakanje. Ali, u konanici, takve metode ostavljaju praktikanta na istome mjestu na kojem je i bio ili ak i na gorem. P: Nedavno sam proitao knjigu koju je napisao neki jogin, a govori o njegovim iskustvima u meditaciji. Knjiga je prepuna vizija i zvukova, boja i melodija, prava rasko i izvrsna zabava! Na kraju su svi joginovi doivljaji ieznuli, a ostao je jedino osjeaj potpune neustraivosti. Nije udo, ovjek koji je proao kroz sva ta iskustva neozlijeen uistinu se ne treba plaiti niega. Unato tome, pitao sam se od kakve mi koristi moe biti takva knjiga? M: Ni od kakve, vjerojatno, budui da te nije privukla. Netko drugi moda bi bio oaran. Ljudi se razlikuju. Ali svi su suoeni s injenicom vlastitoga postojanja. Osjeaj "ja jesam" osnovna je injenica, a pitanje "tko sam ja?" osnovno pitanje na koje svatko mora sam nai odgovor. P: Je li odgovor isti za sve? M: Isti u sri, ali razliit u izraaju. 344

Svaki duhovni tragalac prihvaa ili pronalazi metodu koja mu najbolje odgovara, primjenjuje je na sebi s odreenom ozbiljnou i naporom te postie rezultate u skladu sa svojim temperamentom i oekivanjima. Zatim ih ulijeva u kalupe rijei, gradi od njih sustave, uspostavlja tradiciju i poinje primati uenike u svoju "kolu joge". Sve se to gradi na sjeanju i zamiljanju. Nijedna takva kola nije bezvrijedna, ali nije ni neophodna. U svakoj od njih pojedinac moe napredovati do one toke u kojoj se i elja za napretkom odbacuje kako bi se omoguio daljnji napredak. Nakon toga odbacuju se sve kole i prestaju svi napori. U samoi i tajanstvenom neznanom napravit e se zadnji korak kojim se zauvijek okonava neznanje i strah. Meutim, pravi uitelj nee zarobiti svojega uenika nekim propisanim slijedom ideja, osjeaja i djelovanja, ve e mu, naprotiv, strpljivo ukazivati na potrebu da se oslobodi svih ideja i obrazaca ponaanja. Trait e od njega da bude budan i ozbiljan te da pliva u skladu s bujicom ivota, ma kamo ga ona nosila, ali ne da bi uivao ili patio, ve da bi razumijevao i uio. Uenik, pod vodstvom pravoga uitelja, ui uiti, a ne prisjeati se i sluati. Satsang, drutvo plemenitih i svetih, ne oblikuje ga u kalup, ve ga oslobaa svih kalupa. uvaj se svega to te ini zavisnim. Veina takozvanih "predavanja" guruu zavrava razoaranjem, ako ne i tragedijom. Sreom, ozbiljan e se tragatelj izvui na vrijeme, obogaen mudrou koju je stekao zahvaljujui tom iskustvu. P: Sasvim je sigurno da predanost sebstvu ima odreenu vrijednost. M: Predati se sebstvu znai predati mu sve svoje brige. To se ne moe uiniti, to se dogaa kad spozna svoju istinsku prirodu. Verbalna predanost, ak i ako je praena iskrenim osjeajima, nije gotovo ni od kakve vanosti i rui se kod prvoga stresa. Ona, u najboljem sluaju, odaje iskrenu namjeru, ali ne i stvarnu injenicu. P: U Rg-vedi se spominje prvobitna joga (adhi joga), koja se sastoji od vjenanja mudrosti (pranja) i ivota (prana), to oznaava, barem sam tako ja shvatio, sjedinjenje toga dvoga. Smatra li ti da to znai i jedinstvo ispravnosti (dharma) i djelovanja (karma)? M: Da, upravo tako, pod uvjetom da pod ispravnou smatra usklaenost sa svojom pravom prirodom, a pod djelovanjem iskljuivo nesebinu akciju koja nije motivirana eljom. U adhi jogi sam je ivot guru, a um je njegov uenik. Um oslukuje potrebe ivota, ali mu ne zapovijeda. ivot tee prirodno i bez napora, a um uklanja zapreke koje stoje na putu njegova vjenog tijeka. P: Nije li ivot po svojoj prirodi sklon ponavljanju? Nee li povaanje za ivotom voditi do zastoja? M: ivot je sam po sebi beskrajno kreativan. Siuna sjemenka tijekom vremena postaje golema uma. Um je nalik umaru koji titi beskrajni ivotni poriv postojanja i koji upravlja njime. P: Shvati li se adhi joga kao sluenje uma ivotu, ona predstavlja savrenu demokraciju. Svatko ivi svoj ivot u skladu sa svojim najveim sposobnostima i znanjem i svi su uenici istoga gurua. M: Moe se i tako rei. Postoji mogunost da zaista bude tako, ali sve dok osoba ne voli ivot i dok mu ne vjeruje, sve dok ne ide za njim s ozbiljnou i poletom, bit e neozbiljno govoriti o jogi koja je kretanje u svjesnosti i svijest u akciji. P: Jednom sam prilikom promatrao kako planinski potok tee preko kamenja. Kod svakog kamena voda stvara virove na drukiji nain, u skladu s njegovim oblikom i veliinom. Nije li svaka osoba samo vrtloenje vode ivota koja prelazi preko njezina tijela, a ivot je jedan i vjean? M: Virovi i voda nisu odvojeni. Smetnja u slobodnom protoku ini te svjesnim vode. Svjesnost je uvijek u kretanju i u promjenama. Ne postoji nepromjenjiva svjesnost. Nepromjenjivost istoga trena u potpunosti brie svjesnost. ovjek koji je lien vanjskih i unutarnjih osjeta gubi svijest ili se uzdie iznad svjesnosti i nesvjesnosti do stanja u kojem nema ni roenja ni smrti. Svjesnost se raa samo kad se zdrue duh i materija. P: Jesu li oni jedno ili dvoje? 345

M: To ovisi o rijeima koje koristi. Oni su jedno, dvoje ili troje. U procesu istraivanja troje postaje dvoje, a dvoje jedno. To se moe usporediti s licem, zrcalom i odrazom lica u zrcalu. Za svako dvoje potrebno je tree da bi ih ujedinilo. U sadhani vidi troje kao dvoje, dok iznenada ne shvati da je dvoje jedno. Dokle god tvoju pozornost zaokuplja svijet, nee moi spoznati svoje sebstvo. Da bi ga spoznao, odvrati pozornost od svijeta i okreni je prema unutra. P: Ne mogu unititi svijet. M: Nema potrebe za tim. Samo shvati da ono to vidi nije ono to uistinu jest. Zahvaljujui procesu istraivanja, pojave e ieznuti, a na povrinu e izbiti stvarnost koja se nalazi u njihovoj pozadini. Ne treba spaliti kuu da bi je napustio. Jednostavno izii. Kua postaje za tebe zatvor jedino onda kad ne moe slobodno ulaziti i izlaziti iz nje. Ja izlazim iz svjesnosti i ulazim u nju lako i prirodno te je zbog toga svijet za mene dom, a ne zatvor. P: Ali, konano, postoji li svijet ili ne? M: Ono to vidi zapravo je tvoje sebstvo. Moe ga nazvati kako god eli, ali sama injenica nee se promijeniti. Sluei se filmom sudbine, tvoja svjetlost prikazuje slike na platnu. Ti si gledatelj, svjetlost, slika i platno. Sam si odabrao ak i film sudbine (prarabdha) pa ga samome sebi nametnuo. Duh se voli igrati i uiva u svladavanju zapreka. Sto je zadatak tei, to je dublje i ire njegovo samoostvarenje. 93 Ne djeluje to ovjek

Poklonik: Od poetka ivota progoni me osjeaj nepotpunosti. Od osnovne do srednje kole, na poslu, u braku, tijekom stjecanja materijalnih dobara, neprestano sam zamiljao da e mi mir sigurno donijeti upravo ono sljedee. Ali mira nije bilo. Kako godine prolaze, taj osjeaj neispunjenosti sve vie raste. Maharaj: Dokle god postoji tijelo i osjeaj istovjetnosti s njime, frustracija je neminovna. Jedino kad sebe spozna kao onoga tko je potpuno odvojen i razliit od tijela moi e predahnuti od mjeavine straha i elje, neodvojive od ideje "ja sam tijelo". Puko ublaavanje strahova i zadovoljavanje elja nee ukloniti osjeaj praznine od kojega pokuava pobjei. Pomoi ti moe jedino znanje o sebstvu. Pod tim pojmom mislim na potpuno poznavanje onoga to nisi. Takvo je znanje mogue stei, i to do kraja. Ali, otkrivanju onoga to jesi ne moe biti kraja. to vie otkriva, pojavljuje se vie onoga to jo mora otkriti. P: Da bismo to postigli, morali bismo imati drukije roditelje i obrazovanje, ivjeti u drukijem drutvu. M: Ne moe mijenjati okolnosti, ali moe promijeniti svoj stav prema njima. Ne treba biti vezan za ono to nije bitno. Dobro je jedino ono to je nuno. Mir se moe nai samo u onom najhitnijem. P: Ja traim istinu, a ne mir. M: Sve dok nisi u miru, ne moe vidjeti ono to je istinito. Miran um od presudne je vanosti za ispravnu percepciju, a ona je neophodna za samoostvarenje. P: Toliko toga moram uiniti. Jednostavno si ne mogu priutiti da budem u miru. M: Razlog je tome iluzija da to ti djeluje. Istina je, meutim, da se sve dogaa tebi, a ne zahvaljujui tebi. P: Budem li samo doputao da sve dogaa samo od sebe, kako u biti siguran da se dogaa onako kako sam to zamislio? U svakom sluaju, dogaaje moram pokoriti svojim eljama. 346

M: Tvoja ti se elja naprosto dogaa, kao i njezino ispunjenje ili neispunjenje. Nita ne moe promijeniti. Moe jedino vjerovati da se napree, bori i nastoji neto postii. No, to se samo dogaa, kao to se dogaaju i plodovi djelovanja. Nita se ne dogaa zahvaljujui tebi i za tebe. Sve je ve u slici koja se prikazuje na platnu, niega nema u svjetlosti, ukljuujui i ono ime se smatra, a to je osoba. Ti si samo svjetlost. P: Ako sam ja samo svjetlost, kako sam to mogao zaboraviti? M: Nisi to zaboravio. U slici na platnu zapisano je da e zaboraviti, a onda se prisjetiti. Ne moe prestati biti ovjek zato to sanja da si tigar. Slino tome, ti si ista svjetlost koja se pojavljuje kao slika na platnu. Ta e se slika ponovno sjediniti sa svjetlou. P: Budui da se sve samo dogaa, zato bih se trebao brinuti? M: Tono, ne treba se vie brinuti. Osloboenje znai osloboditi se briga. Budui da si shvatio da ne moe utjecati na plodove svojega djelovanja, nemoj vie usmjeravati pozornost na svoje elje i strahove. Pusti ih da dolaze i odlaze. Nemoj ih hraniti zanimanjem i pozornou. P: Ne budem li usmjeravao pozornost na ono to se dogaa, od ega u ivjeti? M: To je kao da me pita: "to u raditi prestanem li sanjati?" Prestani sanjati i vidjet e to se dogoditi. Ne treba se bojati pitanja "to je sljedee?". Uvijek postoji neto sljedee. ivot nikada nije zapoeo i nikada nee zavriti. Neprestano se pokree i vjeno traje. Svjetlost se ne moe istroiti, mada se zahvaljujui njoj projiciraju bezbrojne slike. Jednako tako, ivot ispunjava svaki oblik do ruba i vraa ga njegovu izvoru, gdje se unitava. P: Ako je ivot tako udesan, kako je uope nastalo neznanje? M: eli izlijeiti bolest, a nisi vidio pacijenta. Prije negoli pone postavljati pitanja o neznanju, zato prvo ne istrai tko je neznalica? Kad kae da si neznalica, ne zna da si trenutanom stanju svojih misli i osjeaja nametnuo koncept neznanja. Ispitaj ih onako kako se dogaaju, sasvim se usredotoi na njih i otkrit e da ne postoji neznanje, ve samo nepaljivost. Usmjeri pozornost na ono to te brine, to je sve. Naposljetku, briga je mentalna bol, a bol je neminovno poziv na pozornost. U trenutku kad usmjeri pozornost na taj poziv, on nestaje i pitanje se neznanja gubi. Umjesto da eka odgovor na svoje pitanje, otkrij tko je onaj koji ga postavlja i to ga potie na to. Veoma e brzo ustanoviti da je to um tjeran strahom od boli. A u strahu postoji sjeanje i predvianje, prolost i budunost. Pozornost te vraa u sadanjost, u sada. A prebivanje u sadanjem trenutku stanje je koje nam je uvijek blizu, mada ga rijetko zamjeujemo. P: Sveo si sadhanu na najobiniju pozornost. Kako to da drugi uitelji pouavaju cjelovite i teke tehnike koje izvjesno vrijeme treba prakticirati? M: Guru obino poduava onu vrstu sadhane kojom je sam dosegao cilj, kakav god da mu je bio cilj. To je sasvim prirodno jer svoju sadhanu najbolje poznaje. Mene je moj guru poduio da se usredotoim na osjeaj "ja jesam" i ja sam otkrio da je to krajnje djelotvorna tehnika. Zbog toga o njoj mogu govoriti s potpunim uvjerenjem. Ali esto ovamo dolaze ljudi koji su potpuno pogreno postupali sa svojim tijelom, mozgom i umom tako da su postali izopaeni i slabi te im je stanje bezobline pozornosti nedostino. U takvim sluajevima pogodniji su neki jednostavniji znaci ozbiljnosti. Ponavljanje mantre ili promatranje odreene slike mogu pripremiti njihovo tijelo i um za dublje i neposrednije traganje. Naposljetku, neophodna je jedino ozbiljnost, ona je presudni imbenik. Sadhana je samo posuda koja se mora do ruba ispuniti ozbiljnou. Ozbiljnost pak nije nita drugo do ljubav na djelu. Jer, nita se ne moe uiniti bez ljubavi. P: Volimo jedino sebe. M: Bilo bi sjajno kad bi tako bilo! Voli sebe mudro i postii e vrhunac savrenstva. Svi vole svoje tijelo, ali veoma malo njih voli svoj stvarni bitak. 347

P: Je li mojemu stvarnom bitku potrebna moja ljubav? M: Tvoj stvarni bitak sama je ljubav, a tvoje mnogobrojne ljubavi jedino su njezini odrazi u skladu sa situacijom u odreenom trenutku. P: Mi smo sebini, poznajemo jedino sebinu ljubav. M: To je dovoljno za poetak. U svakom sluaju, eli sebi dobro. Razmisli o tome, osjeti duboko to je uistinu dobro za tebe i iskreno tei k tome. Ubrzo e ustanoviti da je stvarnost tvoje jedino dobro. P: Unato tome, ne razumijem zato razliiti gurui uporno propisuju uenicima sloenu i teku sadhanu? Zar ne znaju nita bolje? M: Nije vano ono to ini, ve ono to si prestao initi. Ljudi koji poinju sa sadhanom veoma su grozniavi i nemirni pa ih se mora u potpunosti zaposliti kako bi se odrali na putu. Za njih je dobra rutina kojoj se mogu u potpunosti predati. No, nakon nekog vremena smiruju se i odustaju od daljnjih napora. U miru i tiini pokrov lanog "ja" iezava, a vanjsko i unutarnje postaju jedno. Prava sadhana tee bez napora. P: Ponekad imam osjeaj da je cijeli svemir moje tijelo. M: Dokle god si vezan iluzijom "ja sam ovo tijelo", samo si toka u prostoru i trenutak u vremenu. Kad vie nema poistovjeivanja s tijelom, sav prostor i vrijeme u tvojemu su umu, koji je samo mali val u svjesnosti, a ona je pak svijest odraena u prirodi. Svijest i materija aktivni su i pasivni aspekt istoga bitka, koji se nalazi u obojem i onkraj obojeg. Prostor i vrijeme jesu tijelo i um univerzalnoga postojanja. Ja imam osjeaj da se sve ono to se dogaa u prostoru i vremenu dogaa meni, da su sva iskustva moja, kao i svi oblici. Ono to mislim da jesam postaje moje tijelo, a sve to se dogaa tom tijelu postaje moj um. No, u korijenu univerzuma postoji samo ista svijest, iznad prostora i vremena, ovdje i sada. Spoznaj da je ona tvoj stvarni bitak i djeluj u skladu s time. P: Zato bi se ono to mislim o sebi moralo odraavati u mojemu djelovanju? Djelovanje se dogaa u skladu s okolnostima. M: Okolnosti i uvjeti upravljaju neznalicom. Poznavatelj stvarnosti nije pod njihovim utjecajem. Jedini zakon kojem se on pokorava jest zakon ljubavi.

94

Ti si izvan prostora i vremena

Poklonik: Stalno mi govori da se nikada nisam rodio i da nikada neu umrijeti. Ako je uistinu tako, kako je mogue da svijet vidim kao netko tko se rodio i tko e sigurno umrijeti? Maharaj: Ti vjeruje u roenje i smrt jer nikada nisi doveo u pitanje svoje uvjerenje da si tijelo koje je oito roeno i zato mora i umrijeti. Dok je tijelo ivo, ono privlai pozornost i toliko snano opinjava da pojedinac veoma rijetko moe percipirati svoju pravu prirodu. ini se da on percipira samo povrinu oceana, a da u potpunosti zaboravlja na beskraj koji se nalazi ispod nje. Svijet je samo povrina uma, a um je beskonaan. Ono to zovemo mislima samo su mrekanja u umu. Miran um odraava stvarnost. Kad je potpuno nepokretan, on iezava, a ostaje samo stvarnost. Ona je toliko konkretna i stvarna, toliko opipljivija od uma i materije, da je u usporedbi s njom ak i dijamant mekan poput maslaca. Njezina sveobuhvatna prisutnost ini svijet nalik snu, maglovitim i beznaajnim. P: Kako moe svijet, koji prolazi kroz tako duboku patnju, doivljavati kao neto beznaajno? Potpuno si bezduan! M: Ti si taj koji je bezduan, a ne ja. Ako je tvoj svijet toliko ispunjen patnjom, uini s njim neto. Nemoj samo uveavati njegovu patnju svojom pohlepom i lijenou. Ja nisam prinuen ivjeti u 348

tvojem svijetu nalik snu. U mojem svijetu ne sade se sjemenke oaja, elje i straha i ne anje se patnja. U njemu nema proturjeja i nepomirljivih suprotnosti koje se uzajamno unitavaju, ve svugdje vlada sklad. Njegov je mir nalik stijeni. Taj mir i tiina moje su tijelo. P: To to si rekao podsjetilo me na Buddhu i jedno od njegovih imena, utjelovljenje dharme (dharmakaja). M: Mogue, ali ne trebamo uvoditi novu terminologiju. Samo shvati da je osoba kojom se smatra dio svijeta koji percipira unutar svojega uma. Promatraj svoj um izvana jer ti nisi um. Naposljetku, tvoj jedini problem jest gorljivo poistovjeivanje sa svime to percipira. Odbaci tu naviku i neprestano se prisjeaj da nisi ono to se moe percipirati. Upotrijebi svoju mo budne odvojenosti. Vidi samoga sebe u svemu to ivi i tvoje e ponaanje izraziti tu viziju. Kad jednom shvati da na ovome svijetu nema niega to bi mogao nazvati svojim, gledat e ga izvana kao to promatra predstavu na pozornici ili sliku na platnu, udei se i uivajui, ali zapravo nedirnut. Sve dok zamilja da si neto opipljivo i vrsto, jedna od mnogih stvari koje trenutano postoje u vremenu i prostoru, da si kratkoga vijeka i ranjiv, prirodno je da e se tjeskobno brinuti za svoj opstanak i rast. Ali kad jednom bude spoznao sebe kao onoga koji se nalazi izvan prostora i vremena i koji je s njima u dodiru samo u toki koja postoji ovdje i sada, no inae je sveproimajui i svesadravajui, nepristupaan, nedostupan i neranjiv - nee vie biti uplaen. Spoznaj sebe kakav jesi - protiv straha nema drugoga lijeka. Mora nauiti misliti i osjeati na takav nain ili e neizbjeno ostati na osobnoj razini elje i straha, gubitka i dobitka, rasta i zastoja. Osobni problem ne moe se rijeiti na razini osobe. Sama elja za ivotom glasnik je smrti, kao to je enja za sreom jezgra patnje. Svijet je ocean boli i straha, tjeskobe i oaja. Uici su poput riba, dolaze u malom broju i hitro. Rijetko se pojavljuju i brzo nestaju. ovjek niske inteligencije vjeruje, usprkos svim dokazima, da je on iznimka i da ga je svijet duan usreiti. Ali svijet mu ne moe dati ono to ni sam nema. U svojoj je sri nestvaran pa mu za postizanje stvarne sree nije ni od kakve koristi. Ne moe biti drukije. Tragamo za stvarnim zato to smo nesretni s nestvarnim. Budui da je srea naa stvarna priroda, ne moemo se smiriti dok je ne naemo. Ali rijetko znamo gdje je treba traiti. Kad jednom bude razumio da svijet nije nita drugo do pogrean pogled na stvarnost i da nije onakav kakvim se pojavljuje, oslobodit e se njegovih opsesija. Jedino te ono to je u skladu s tvojim stvarnim bitkom moe usreiti, a svijet kakav ti percipira izravno je nijekanje stvarnoga. Budi veoma miran i promatraj sve to dolazi na povrinu tvojega uma. Odbaci znano, doekaj s dobrodolicom daleko i neznano, a na kraju, kad na to doe red, odbaci i njega. Tako e doi u stanje u kojemu nema znanja, u kojemu postoji samo bitak, u stanje u kojem je bitak sam po sebi znanje. Znati bitkom neposredno je znanje. Ono se temelji na istovjetnosti onoga koji promatra i objekta promatranja. Posredno znanje temelji se na osjetima i pamenju, na blizini onoga koji percipira i objekta percepcije, a ogranieno je njihovom suprotnou. Isti je sluaj sa sreom. Mora biti tuan da bi znao to je radost i radostan da bi znao to je tuga. Istinska srea nema uzroka i ne moe ieznuti zbog nedostatka poticaja. Ona nije suprotnost tuzi, ve ukljuuje svu tugu i patnju. P: Kako je mogue biti sretan usred tolike patnje? M: Unutarnja srea ne moe se prekinuti. Ona je neodoljivo stvarna. Kao i sunce na nebu, moe biti zaklonjena oblacima, ali nikada nije odsutna. P: Kad smo u nevolji, moramo biti nesretni. M: Strah je jedina nevolja. Spoznaj sebe kao nezavisni bitak i bit e slobodan od straha i njegovih sjena. P: Kakva je razlika izmeu sree i uitka? M: Uitak uvijek o neemu ovisi, a srea ne. P: Ako srea ne ovisi ni o emu, zato nismo uvijek sretni? 349

M: Sve dok vjerujemo da nam je potrebno neto to e nas usreiti, moramo vjerovati i da emo biti nesretni ako to izgubimo. Um se uvijek oblikuje u skladu sa svojim uvjerenjima. Zbog toga je veoma vano stei uvjerenje da za sreu ne trebaju nikakvi razlozi, a da je uitak samo nepanja i smetnja zato to iskljuivo poveava lano uvjerenje da trebamo imati ili initi neto kako bismo bili sretni. U stvarnosti je upravo suprotno. Ali emu uope govoriti o srei? O njoj misli samo kad si nesretan. ovjek koji tvrdi: "Sada sam sretan" nalazi se izmeu dvije patnje, prole i budue. Njegova srea samo je uzbuenje koje je uzrokovao prestanak boli. Stvarna srea nije uope svjesna sebe. Ona se najbolje izraava nijenim pojmovima: "Sa mnom se trenutano ne dogaa nita loe, ne trebam se ni zbog ega brinuti." Naposljetku, krajnji je cilj sadhane dosegnuti toku u kojoj se to uvjerenje temelji na stvarnom i uvijek prisutnom iskustvu, a nije samo verbalno. P: O kakvom se iskustvu radi? M: O iskustvu da si prazan, neoptereen sjeanjima i oekivanjima. To je srea otvorenoga prostora, mladosti, obilja vremena i energije da radi ono to voli, da otkriva, da kree u pustolovinu. P: A to se treba otkriti? M: Svemir koji je izvan nas i beskraj koji je u nama, i to onakve kakvi su u stvarnosti, u velikom srcu i umu Boga. Otkriti treba smisao i svrhu postojanja, tajnu patnje i nain izbavljenja ivota iz kandi neznanja. P: Ako biti sretan znai isto to i biti slobodan od straha i brige, moe li se rei da je uzrok sree odsutnost potekoa? M: Stanje odsutnosti ili nepostojanja ne moe biti uzrok sree. Sam pojam podrazumijeva prethodno postojanje uzroka. Tvoje prirodno stanje, u kojemu nita ne postoji, ne moe biti uzrok postajanja. Uzroci su skriveni u velikoj i tajanstvenoj moi sjeanja. Ali tvoj istinski dom nalazi se u nitavilu, u praznini bez sadraja. P: Praznina i nitavilo, kako to strano zvui! M: Tvoje je lice najsretnije kad odlazi spavati! Otkrij stanje budnoga spavanja i ustanovit e da je ono u potpunom skladu s tvojom pravom prirodom. Rijei ti mogu prenijeti samo ideju, ali ideja nije iskustvo. Sve to mogu rei jest da istinska srea nema uzroka, a da je ono to nema uzroka nepokretno. No, to ne znai da se moe i percipirati, kao na primjer uitak. Ono to se moe percipirati jest bol i uitak. Stanje osloboenja od patnje moe se opisati jedino nijenim pojmovima. Da bi ga mogao neposredno spoznati, mora nadii um, koji je bolesno ovisan o zakonu uzronosti i tiraniji vremena. P: Ako srea nije svjesna i ako svjesnost nije sretna, to ih onda povezuje? M: Svjesnost koja je proizvod uvjeta i okolnosti ovisna je o njima i s njima se mijenja. Ono to je neovisno, nestvoreno, bezvremeno i nepromjenjivo, a ipak uvijek novo i svjee, nalazi se iznad uma. Kad um misli o tome, on sam iezava, a ostaje jedino srea. P: Kad sve nestane, ostaje nitavilo. M: Kako bi nieg moglo biti bez neeg? Nitavilo je samo ideja, a ovisi o sjeanju na neto. isti bitak potpuno je neovisan o postojanju neega to se moe definirati i opisati. P: Molim te, reci nam nastavlja li se svjesnost i s one strane uma ili zavrava s umom? M: Svjesnost dolazi i odlazi, a svijest nepromjenjivo sja. P: Tko je svjestan u svijesti? 350

M: Kad postoji osoba, postoji i svjesnost. Ideja "ja jesam", um i svjesnost oznaavaju jedno te isto stanje. Kae li: "Ja sam svjestan", to samo znai: "Ja sam svjestan da mislim o tome kako sam svjestan." U svijesti ne postoji "ja jesam". P: A to je sa svjedoenjem? M: Svjedoenje pripada podruju uma. Svjedok postoji usporedo s onime to svjedoi. U stanju nedvojnosti nestaju sva odvajanja. P: A to je s tobom? Postoji li ti i dalje u svijesti? M: Osoba, odnosno ideja "ja sam ovo tijelo, ovaj um, ovaj lanac sjeanja, ova hrpa elja i strahova" iezava, ali ostaje neto to bi se moglo nazvati identitetom. On mi omoguava da postanem osoba, kad je to potrebno. Ljubav stvara sve to joj je nuno, ona ak moe postati i osoba. P: Reeno je da se stvarnost oituje kao postojanje-svjesnost-blaenstvo. Jesu li te osobine apsolutne ili relativne? M: One su meusobno povezane i ovisne. Stvarnost je nezavisna od svojih oitovanja. P: U kojem su odnosu stvarnost i njezina oitovanja? M: Izmeu njih nema odnosa. U stvarnosti je sve stvarno i istovjetno. To se moe izraziti tvrdnjom da su pojavnost sa svojstvima (saguna) i nepojavnost bez svojstava (nirguna) jedno te isto u vrhovnoj stvarnosti (parabrahman). Postoji samo vrhovna stvarnost. Kad se kree, ona poprima svojstva, a kad je nepokretna, tada je bez svojstava. No, samo je um taj koji se kree i ne kree. Stvarnost je iznad toga, ti si iznad toga. Kad jednom shvati da nita od onoga to moe percipirati ili zamisliti ne moe biti ti, bit e slobodan od svih zamiljanja. Za postizanje samoostvarenja nuno je sve sagledati kao zamiljanje koje se raa iz elje. Zbog nedostatka pozornosti proputamo stvarnost pa neumjerenim zamiljanjem kreiramo nestvarno. Cijelo svoje srce i um mora posvetiti tim pitanjima i uvijek iznova duboko razmiljati o njima. To je nalik pripremanju hrane. Neko je vrijeme mora drati na vatri da bi postala spremna za jelo. P: Nisam li ja pod utjecajem sudbine (karma)? to mogu uiniti protiv nje? Ono to jesam i to inim unaprijed je predodreeno. ak je i moj takozvani slobodni izbor ve predodreen. Jedino to toga nisam svjestan pa zamiljam da sam slobodan. M: Ponovno ti kaem, sve ovisi o nainu na koji gleda. Neznanje je poput groznice zbog koje vidi ono ega nema. Sudbina (karma) nain je lijeenja koji je propisao Bog. Izrazi joj srdanu dobrodolicu, vjerno slijedi njezine upute i bit e ti bolje. Pacijent moe napustiti bolnicu tek nakon to se oporavi. No, zahtijeva li on uporno da mu se istoga trena omogui sloboda izbora i djelovanja, samo e odgoditi svoj oporavak. Prihvati svoju sudbinu i ispuni je - to je najkrai put da je se oslobodi, iako se time nee osloboditi ljubavi i njezinih zahtjeva. Djelovanje iz elje i straha jest ropstvo, a djelovanje iz ljubavi sloboda.

95

Prihvati sve to ti ivot donosi

Poklonik: Bio sam ovdje prole godine. Sada sam opet pred tobom. Zaista ne znam to me ponukalo da ponovno doem, ali nikako te ne mogu zaboraviti. Maharaj: Neki me zaboravljaju, a neki ne. To je u skladu s njihovom sudbinom koju moe nazvati i sluajem, ako ti se to vie svia. 351

P: Izmeu sluaja i sudbine postoji temeljna razlika. M: Ona postoji samo u tvojemu umu. U stvari, ti ne zna kako su stvari uzrono povezane. Sudbina je samo prazna rije koja skriva neznanje. Sluajnost je jo jedna rije koja ini isto. P: Je li mogua sloboda bez poznavanja uzroka i njihovih posljedica? M: Uzroci i posljedice bezbrojni su i beskonano raznoliki. Sve utjee na sve. Kad se u ovome univerzumu promijeni samo jedna stvar, sve se mijenja. Odatle proizlazi velika ovjekova mo da, mijenjajui sebe, promijeni svijet. P: Prema tvojim rijeima, ti si se, milou svojega gurua, prije etrdesetak godina iz korijena promijenio. Unato tome, tvoj svijet ostao je isti kao i prije. M: Moj se svijet u cijelosti promijenio, a tvoj je ostao isti, zato to se ti nisi promijenio. P: Kako je mogue da tvoja promjena nije utjecala na mene? M: Zbog toga to izmeu nas nije bilo zajednitva. Nemoj smatrati da si odvojen od mene i istoga trena nai emo se u zajednikom stanju. P: U SAD-u posjedujem neku imovinu koju namjeravam prodati. Kupit u malo zemljite u Himalaji. Ondje kanim izgraditi kuu, urediti vrt, kupiti dvije ili tri krave i mirno ivjeti. Ljudi mi govore da imovina i mir ne idu zajedno i da u istoga trena zapasti u nevolje sa slubenim vlastima, susjedima i lopovima. Je li to neizbjeno? M: Najmanje to moe oekivati jest beskonani niz posjetilaca koji e tvoju kuu pretvoriti u besplatno i uvijek otvoreno prenoite. Bolje je da prihvati svoj ivot onako kako dolazi, da se vrati kui u SAD i da se s ljubavlju i njenou brine za svoju enu. Nitko te drugi ne treba. Tvoji snovi o slavi vodit e te u jo vee nevolje. P: Ali ja ne traim slavu, ve stvarnost. M: Da bi naao stvarnost, potreban ti je sreen i miran ivot, spokojan um i beskrajna ozbiljnost. Sve ono to u odreenom trenutku dolazi u tvoj ivot, a da to nisi traio, dolazi od Boga i sigurno e ti pomoi bude li to znao iskoristiti na najbolji mogui nain. Nevolje ti donosi samo ono za ime tei zbog vlastitoga zamiljanja i elje. P: Je li sudbina isto to i milost? M: Apsolutno. Prihvati sve to ti ivot donosi i shvatit e da ti je to najvei blagoslov. P: Jo bih i mogao prihvatiti vlastiti ivot, ali kako u prihvatiti nain ivota kojim su prisiljeni ivjeti ljudi oko mene? M: Ti to u svakom sluaju prihvaa. Patnja drugih ne sprjeava te da uiva u vlastitim zadovoljstvima. Kad bi uistinu bio suosjeajan, ve bi odavno odbacio sve brige za sebe i postigao jedino stanje koje omoguuje pruanje pomoi. P: Kad bih imao veliku kuu i dovoljno zemlje, mogao bih sagraditi aram s jednokrevetnim sobama, zajednikom prostorijom za meditaciju, kantinom, knjinicom, uredom i slino. M: Arami se ne grade, oni se dogaaju. Ne moe ih ni zapoeti graditi ni zaustaviti njihovu gradnju, kao to ne moe ni pokrenuti rijeku ili pak zaustaviti njezin tijek. U izgradnju uspjenoga arama ukljueno je previe faktora, a tvoja unutarnja zrelost samo je jedan od njih. Naravno, ne poznaje li svoj stvarni bitak, sve to ini mora se pretvoriti u pepeo. Ne moe se pretvarati da si guru i izbjei posljedice. Svako licemjerje mora zavriti u velikoj nesrei. P: Zbog ega je loe ponaati se poput sveca prije negoli postane svet? M: Ponaati se poput sveca jest sadhana. To je savreno u redu pod uvjetom da iz toga ne nastoji izvui nikakvu korist za sebe. 352

P: Kako u znati jesam li u stanju osnovati aram prije negoli to pokuam? M: Sve dok sebe smatra osobom, tijelom i umom, odvojenim od struje ivota, nekim tko posjeduje vlastitu volju i slijedi vlastite ciljeve, ivi samo na povrini. Ono to ini bit e kratkoga vijeka i nee imati veliku vrijednost. To e biti samo slamka koja hrani plamen tatine. Mora uloiti istinsku vrijednost da bi mogao oekivati neto stvarno. Koju ti vrijednost ulae? P: Kako u to odrediti? M: Istrai sadraj svojega uma. Ti si ono o emu razmilja. Nisi li cijelo vrijeme zaokupljen vlastitom malom osobom i njezinim svakodnevnim potrebama? Vrijednost redovne meditacije jest u tome to te ona odvlai od svagdanje dnevne rutine i to te podsjea da nisi ono to misli da jesi. Ali samo prisjeanje nije dovoljno. Uvjerenje mora biti popraeno djelom. Nemoj biti poput bogataa koji je napisao detaljnu oporuku, ali odbija umrijeti. P: Nije li postupnost zakon ivota? M: Oh, ne! Jedino je priprema postupna, a sama promjena iznenadna je i potpuna. Postupna priprema nee te dovesti do nove razine svjesnog bitka. Potrebna ti je hrabrost za otputanje nepotrebnog. P: Priznajem da mi nedostaje hrabrosti. M: To je zato to nema vrsto uvjerenje. Takvo uvjerenje stvara i elju i hrabrost. A meditacija je umijee stjecanja vjere kroz razumijevanje. U meditaciji duboko promilja uenje koje si dobio, u svim njegovim aspektima. To ini sve dok se iz jasnoe ne rodi uvjerenje, a iz njega djelovanje. Uvjerenje i djelovanje neodvojivi su. Ako tvoje uvjerenje nije popraeno djelovanjem, nemoj sebe optuivati za nedostatak hrabrosti, ve preispitaj svoja uvjerenja. Omalovaavanje samoga sebe nee te nikamo odvesti. Nema li jasnoe i emocionalnog pristanka, volja nije ni od kakve koristi. P: Sto ti smatra pod emocionalnim pristankom? Ne trebam li djelovati protivno svojim eljama? M: U tom sluaju nee djelovati protiv svojih elja. Jasnoa nije dovoljna. Energija dolazi iz ljubavi. Da bi mogao djelovati, mora voljeti, kakav god bio nain na koji se ljubav izraava i kakav god bio objekt tvoje ljubavi. Bez jasnoe i suosjeanja hrabrost je razorna. Ljudi su u ratu udesno hrabri, ali kakva je korist od toga? P: Sasvim jasno vidim da je sve to elim kua s vrtom u kojoj u mirno ivjeti. Zato ne bih smio djelovati u skladu s tom eljom? M: U svakom sluaju, djeluj. Ali nemoj zaboraviti na neizbjeno i neoekivano. Ne bude li kiilo, tvoj vrt nee cvjetati. Za pustolovinu ti je potrebna hrabrost. P: Potrebno mi je vrijeme da skupim hrabrosti, nemoj me pourivati. Dopusti mi da sazrem za djelovanje. M: Cijeli je tvoj pristup pogrean. Odgaanje djelovanja jednako je odustajanju. Mogue je da e se pojaviti nove prilike za djelovanje, ali sadanji je trenutak nenadoknadivo izgubljen. Sve pripreme usmjerene su ka budunosti, ne moe se pripremati za sadanjost. P: to je loe u pripremanju za budunost? M: Te pripreme ne mogu mnogo pomoi djelovanju u sadanjem trenutku. Jasnoa je sada, djelovanje je sada. Razmiljanje o spremnosti ometa djelovanje, a djelovanje je mjerilo stvarnosti. P: ak i kad djelujemo bez uvjerenja? M: Ne moe ivjeti bez djelovanja, a u pozadini svakoga djelovanja nalazi se neki strah ili elja. Konano, sve to ini temelji se na tvojemu uvjerenju da je svijet stvaran i nezavisan. 353

Kad bi bio uvjeren u suprotno, tvoje bi ponaanje bilo sasvim drukije. P: Nema niega loeg u mojim uvjerenjima. Moje se djelovanje oblikuje ovisno o okolnostima. M: Drugim rijeima, uvjeren si u stvarnost svojih okolnosti, odnosno svijeta u kojem ivi. Prati svijet do njegova izvora i otkrit e da si prije njega postojao ti te da e, kad njega vie ne bude, ti i ostati. Pronai svoj bezvremeni bitak i tvoje e djelovanje sadravati dokaz o tome. Jesi li ga naao? P: Ne, nisam. M: A to bi drugo trebao raditi? U svakom sluaju, to je tvoja najvanija zadaa. Ne moe uvidjeti da si nezavisan od svega ako ne odbaci sve pa ostane nepoduprt i nedefiniran. Kad jednom bude spoznao sebe, bit e nevano ono to radi, ali da bi spoznao svoju nezavisnost, mora je provjeriti otputanjem svega onoga o emu ovisi. Ostvarena osoba ivi na razini apsolutnoga. Njezina mudrost, ljubav i hrabrost potpune su, u njoj nema niega relativnoga. Zbog toga se ona mora potvrditi na stroim testovima i podvrgnuti se zahtjevnijim kunjama. Onaj tko provjerava, ono to se provjerava i postupak provjeravanja odigravaju se u pojedincu. To je unutarnja drama u kojoj nitko ne moe sudjelovati. P: Raspee, smrt i uskrsnue - na poznatom smo tlu! Beskonano sam itao, sluao i govorio o tome, ali ne osjeam se sposobnim da to napravim. M: Budi miran, neka te nita ne dodiruje pa e mudrost i mo doi u pravo vrijeme. Ne treba udjeti za njima. ekaj ih u tiini svojega srca i uma. Veoma je lako biti miran, ali tek ponetko ima i spremnosti. Ljudi ele postati nadljudi preko noi. Budite bez ambicija, bez i najmanje elje, ogoljeni, ranjivi, nezatieni, nesigurni i sami, u potpunosti otvoreni ivotu. Izrazite mu dobrodolicu onako kako se dogaa, bez sebinog uvjerenja da vam sve mora donijeti uitak ili profit, bilo materijalni bilo takozvani duhovni. P: Slaem se sa svime to kae, ali jednostavno ne vidim naina kako da to postignem. M: Kad bi znao kako, ne bi to uinio. Odustani od svakog pokuaja i jednostavno budi. Nemoj se boriti, nemoj nastojati, otpusti svaki oslonac i prioni uz slijepi osjeaj bitka, ne obazirui se ni na to drugo. To je dovoljno. P: Kako da to uinim? to vie odbacujem i otputam, to vie sadraja izlazi na povrinu. M: Ne usmjeravaj panju na njih, dopusti da sve dolazi i odlazi. elje i misli takoer su tvarne prirode. Ne obaziri se na njih. Od pradavnih vremena praina dogaaja prekriva isto zrcalo tvojega uma tako da moe vidjeti jedino sjeanja. Oisti prainu prije negoli se nataloi. To e ienje otkrivati stare slojeve sve dok se ne pokae istinska priroda tvojega uma. Postupak je veoma jednostavan i razmjerno lak. Budi ozbiljan i strpljiv, to je sve. Nepristranost, nevezanost, sloboda od elje i straha, od svake brige za sebe, puka svijest - osloboena sjeanja i oekivanja - to je stanje uma u kojem moe doi do otkria. Konano, osloboenje je sloboda koju treba otkriti.

96

Odbaci sjeanja i oekivanja

Poklonik: Amerikanac sam po roenju. Proteklih godinu dana ivio sam u jednom aramu u Madhya Pradeshu, prouavajui jogu u njezinim mnogobrojnim aspektima. Imali smo uitelja iji je guru uenik velikog Shivanande Saraswatija, a ivi u Monghyru. Neko vrijeme proveo sam i u aramu Ramane Maharshija. Ovdje u Bombayu proao sam intenzivni teaj burmanske meditacije koji je vodio uitelj po imenu Goenka. Unato tome, nisam naao mir. Dolo je do odreenoga 354

poboljanja u mojoj samokontroli i u dnevnoj disciplini, ali to je sve. Ne mogu rei na koji je nain djelovala na mene svaka od tih sadhana zasebno. Maharaj: Dobri e se rezultati pojaviti prije ili kasnije. Jesi li i u aramu Sri Ramane dobio duhovne upute? P: Da, pouavali su me neki Englezi, a jedan Indijac, sljedbenik drijema joge, koji ondje stalno ivi, drao mi je lekcije. M: Kakvi su ti planovi? P: Moram se vratiti u Ameriku zbog potekoa s vizom. Namjeravam diplomirati i prouavati naine prirodnoga lijeenja jer se kanim time kasnije u ivotu baviti. M: To je nesumnjivo lijepo zanimanje. P: Moe li mi rei je li opasno slijediti put joge po svaku cijenu? M: Je li kutija ibica opasna kad je kua u plamenu? Traganje za stvarnou neto je najopasnije ime se moe baviti zato to to unitava svijet u kojem ivi. Ali, ako su tvoji motivi ljubav prema istini i ivotu, ne treba se plaiti. P: Plaim se vlastitoga uma. Veoma je nestabilan! M: Slike se pojavljuju i iezavaju u zrcalu tvojega uma, ali zrcalo ostaje. Naui razlikovati nepokretno od pokretnoga, nepromjenjivo od promjenjivoga, sve dok ne shvati da razlike postoje samo u pojavama, a da je jednota jedina nepromjenjiva injenica. Tu temeljnu istovjetnost moe nazvati Bogom, brahmanom ili matricom (prakriti), rijei su najmanje vane. Bitno je samo spoznati da je sve jedno. Kad jednom, s punim povjerenjem roenim iz neposrednoga iskustva, bude mogao ustvrditi: "Ja sam svijet, svijet je ja", bit e, s jedne strane, slobodan od svih elja i strahova, a s druge e postati u potpunosti odgovoran za svijet. Tvoja jedina briga bit e nerazumna patnja ovjeanstva. P: Dakle, ak i mudrac ima problema? M: Tono, ali ne stvara ih on sam. Njegova patnja nije zatrovana osjeajem krivnje. Nema niega loeg u patnji zbog tuih grijeha. Vae se kranstvo temelji na tome. P: Nismo li svu patnju stvorili sami? M: Tono, patnju stvara odvojeno sebstvo dokle god postoji. Na kraju puta spoznaje da nema grijeha, a time ni krivnje ni iskupljenja, ve postoji jedino ivot u svojim beskonanim preobrazbama. Nestajanjem osobnoga "ja" nestaje i osobna patnja. Ostaje samo duboka tuga suosjeanja i uasavanje zbog nepotrebnoga bola. P: Ima li ieg nepotrebnog u Bojem planu? M: Nita nije nepotrebno, nita nije neminovno. Navika i strast zasljepljuju i vode na pogrean put. Suosjeajna svijest lijei i otkupljuje. Nema niega to bismo mogli uiniti, moemo jedino dopustiti da se stvari dogaaju u skladu sa svojom prirodom. P: Savjetuje li nam potpunu pasivnost? M: Jasnoa i suosjeanje jesu djelovanje. Ljubav nije lijena, a jasnoa odreuje smjer njezina djelovanja. Ne treba se zamarati djelovanjem, samo vodi rauna o svojemu umu i srcu. Glupost i sebinost jedina su zla. P: Je li bolje ponavljati Boje ime ili meditirati? M: Ponavljanje Bojega imena stabilizirat e tvoje disanje. Duboko i mirno disanje poboljat e vitalnost, to e utjecati na mozak i pomoi umu da postane ist, stabilan i spreman za meditaciju. Bez vitalnosti veoma se malo moe uiniti i zbog toga je vano da se ona zatiti i povea. Stav tijela i disanje dijelovi su joge jer tijelo mora biti zdravo i sasvim pod nadzorom. No, prevelika 355

usredotoenost na tijelo ponitava vlastitu svrhu, budui da je um u poetku primaran. Kad um otpoine pa vie ne uznemiruje unutarnji prostor (idaka), tijelo poprima novo znaenje pa njegova preobrazba postaje i nuna i mogua. P: Proputovao sam cijelu Indiju, susreo mnoge gurue i nauio osnove nekoliko vrsta joge. Nije li u redu probati od svega pomalo? M: Ne, to je samo uvod. Srest e osobu koja e ti pomoi da nae vlastiti put. P: Osjeam da guru kojega bih sam izabrao ne moe biti moj pravi guru. Da bi guru bio pravi, mora se pojaviti neoekivano i biti neodoljiv. M: Najbolje je nita ne predviati unaprijed. Presudan e biti nain na koji e odgovoriti na njegov poziv. P: Vladam li ja svojim odgovorima? M: Razluivanje i nepristranost koje sada prakticira dat e svoje plodove u pravo vrijeme. Ako su korijeni zdravi i dobro opskrbljeni vodom, plodovi e sigurno biti slatki. Budi ist i budan. I posve spreman. P: Jesu li strogosti i pokore od neke koristi? M: Ve je dovoljna pokora suoavanje sa ivotnim promjenama! Nije potrebno izmiljati nevolje. Jedina pokora koja ti je potrebna jest radosno doekivanje svega to ti ivot donosi. P: A to je s portvovnou? M: Dijeli dobrovoljno i radosno sve to ima s onima koji nemaju. Nemoj izmiljati okrutnosti pa nametati ih samome sebi. P: to je predanost? M: Prihvatiti sve to doe. P: Osjeam se previe slab da bih stajao na vlastitim nogama. Potrebno mi je sveto drutvo gurua i dobrih ljudi. Ravnotea uma izvan je mojega dosega. Pomisao na prihvaanje svega u ivotu onako kako dolazi silno me plai. O povratku u Ameriku razmiljam s uasom. M: Vrati se kui i iskoristi na najbolji mogui nain sve to ti se ondje nudi. Najprije diplomiraj. Uvijek se moe vratiti u Indiju da bi izuavao prirodno lijeenje. P: Potpuno sam svjestan svih mogunosti koje mi se pruaju u Americi. Ali plaim se usamljenosti. M: Uvijek si u drutvu sa svojim sebstvom - ne treba se osjeati usamljeno. No, ako si od njega udaljen, bit e usamljen ak i u Indiji. Sva srea dolazi od ugaanja sebstvu. Ugodi mu. Nakon povratka u Ameriku nemoj initi nita to ne bi bilo dostojno velianstvene stvarnosti u tvojemu srcu i bit e sretan. A ta e srea u tebi i ostati. Ali mora tragati za sebstvom, a kad ga nae, mora ga i zadrati. P: Donosi li potpuna samoa neku dobrobit? M: To zavisi od tvojega temperamenta. Moe raditi s drugima i za druge, a ostati budan i srdaan te rasti i vie nego u samoi, koja te moe uiniti tupim ili te prepustiti milosti i nemilosti beskonanog brbljanja tvojega uma. Nemoj zamiljati da se moe promijeniti uslijed vlastitih napora. Nasilje, ak i kad se okrene protiv sebe, kao u strogostima i pokorama, ostaje bez plodova. P: Postoji li nain da se utvrdi tko je ostvarena osoba, a tko nije? M: Jedini dokaz koji ima jesi ti sam. Otkrije li da si se pretvorio u zlato, to e biti znak da si dotaknuo kamen mudrosti. Ostani s osobom koju si naao i promatraj to e ti se dogoditi. Nemoj 356

ispitivati druge sljedbenike. Njihov uitelj ne mora biti i tvoj guru. Guru moe biti univerzalan u svojoj sri, ali ne i u izraavanju. Izvana on moe izgledati ljut, pohlepan ili previe zaokupljen svojim aramom i obitelji. Zbog toga e moda biti zaveden pojavnostima, a ostali ne. P: Nije li moje pravo oekivati potpuno savrenstvo, unutarnje i vanjsko? M: Unutarnje - da; ali vanjsko savrenstvo ovisi o okolnostima, o osobnom i drutvenom poloaju tijela i bezbrojnim drugim faktorima. P: Rekli su mi da potraim mudraca od kojega u moi nauiti umjetnost postizanja mudrosti, a ti mi sad govori da je sav taj pristup pogrean budui da mudraca ne mogu prepoznati. Uz to, mudrost nije mogue stei odgovarajuim nainima. Sve je to tako zbunjujue! M: Razlog je zbunjenosti tvoje potpuno nerazumijevanje stvarnosti. Tvoj um proet je navikama vrednovanja i stjecanja pa ne eli priznati da ono neusporedivo i nedostino bezvremeno eka u tvojemu srcu da ga prepozna. Jedino to mora uiniti jest odbaciti sva sjeanja i oekivanja. Samo budi spreman, u krajnjoj ogoljenosti i nitavnosti. P: Tko je taj koji mora sve odbaciti? M: Bog e to uiniti. Ti mora samo uvidjeti potrebu za odbacivanjem. Nemoj se opirati, nemoj se vrsto drati osobe kojom se smatra. Budui da zamilja da si ti osoba, zamilja i da je mudrac osoba, samo malo drukija, obrazovanija i monija. Moglo bi se rei da je mudrac vjeno svjestan i sretan. Ali to je daleko od izraavanja cijele istine. Nemoj vjerovati definicijama i opisima jer te zavode na krivi put. P: Sve dok mi ne kau to da radim i kako da to radim, osjeam se izgubljenim. M: Ti se svakako osjeaj izgubljenim! Sve dok se osjea kompetentnim, sve dok vjeruje svojemu znanju, stvarnost je izvan tvojega dosega. Sve dok unutarnju pustolovinu ne prihvati kao nain ivota, nita od otkria. P: Kakvog otkria? M: Otkria sredita tvojega bitka, koje je slobodno od svih smjerova, naina i ciljeva. P: Je li cilj biti sve, znati sve, imati sve? M: Cilj je ne biti nita, ne znati nita i nemati nita. To je jedini ivot vrijedan ivljenja i jedina srea vrijedna posjedovanja. P: Moram priznati da je cilj o kojem govori onkraj mojega shvaanja. Molim te, reci mi barem na koji u ga nain ostvariti. M: Mora nai vlastiti put. Sve dok ga sam ne pronae, to nee biti tvoj put i nee te odvesti nikamo. Iskreno ivi svoju istinu u onoj mjeri u kojoj si je spoznao. Djeluj u skladu s onim to si razumio, ma kako to malo bilo. Ozbiljnost je ta koja e te voditi dalje, a ne pamet - tvoja ili tua. P: Plaim se pogreaka. Mnogo sam toga pokuao, a iz toga se nije izrodilo nita. M: Dao si premalo sebe. Bio si samo znatieljan, ali ne i ozbiljan. P: Ne znam nita bolje. M: Bar toliko zna. Imajui na umu da su tvoja iskustva povrna, nemoj im pridavati nikakvu vrijednost, ve ih zaboravi im prou. ivi istim, nesebinim ivotom, to je sve. P: Je li moralnost toliko vana? M: Ne varati i ne povrjeivati druge - nije li to vano? No, vie od svega potreban ti je mir u srcu, a on zahtijeva sklad izmeu unutarnjeg i vanjskog. Radi ono u to vjeruje i vjeruj u ono to radi. Sve je drugo uzaludno gubljenje energije i vremena. 357

97

Um i svijet nisu odvojeni

Poklonik: Vidio sam ovdje slike nekih svetaca. Rekli su mi da su to tvoji duhovni preci. Tko su oni i kako je sve to zapoelo? Maharaj: Poznati smo kao "devetorica uitelja". Legenda kae da je na prvi uitelj bio rii Dattatreja, velika inkarnacija trojstva Brahme, Vinua i ive. ak su i devetorica uitelja mitoloke osobe. P: Koja je posebna znaajka njihova uenja? M: Jednostavnost u teoriji i praksi. P: Kako se postaje jednim od vas, inicijacijom ili nasljeivanjem? M: Niti jednim od tih naina. Tradicija devetorice uitelja (navnath parampara) nalik je rijeci koja tee prema oceanu stvarnosti i nosi sa sobom svakoga tko u nju ude. P: Podrazumijeva li to i prihvaanje ivoga uitelja koji pripada istoj tradiciji? M: Oni koji prakticiraju sadhanu usredotoujui svoj um na osjeaj "ja jesam" mogu se osjeati povezanima s onima koji su slijedili isto uenje i ostvarili vrhovni cilj. Takvi praktikanti mogu odluiti i da rijeima izraze svoje osjeaj pripadnosti toj tradiciji pa se nazivaju sljedbenicima devetorice uitelja. To im prua osjeaj zadovoljstva jer pripadaju slavnoj tradiciji. P: Imaju li oni ikakve koristi ako joj se pridrue? M: Broj lanova drutva svetaca (satsang) s vremenom se sve vie poveava. P: Stjeu li oni na taj nain pristup izvoru moi i milosti koji bi im u protivnom bio nedostupan? M: Mo i milost pripadaju svima i mogu ih dobiti svi koji se za to mole. Uzimanje odreenoga imena ne pomae mnogo. Moe se nazvati bilo kojim imenom, ali sve dok napeto vodi brigu za svoje lano "ja", zapreke koje su se isprijeile znanju o stvarnom sebstvu nee biti uklonjene. P: Budui da mi se svia tvoje uenje i da te prihvaam kao uitelja, mogu li sebe nazvati sljedbenikom devetorice? M: Ugodi svojemu umu koji je bolesno vezan za rijei! Puko ime nee te promijeniti. U najboljem sluaju, moe te podsjeati kako se treba ponaati. Postoji niz gurua i njihovih uenika koji u znak zahvalnosti pouavaju nove uenike i na taj nain odravaju svoju liniju. Ali kontinuitet je tradicije neformalan i dobrovoljan. On je poput prezimena, samo to se ovdje radi o duhovnoj obitelji. P: Mora li pojedinac postii samoostvarenje da bi se mogao pridruiti devetorici uitelja? M: Linija devetorice uitelja samo je tradicija, odreeni nain prenoenja uenja i njegova prakticiranja. Ona ne oznaava razinu svjesnosti. Prihvati li nekog uitelja iz te tradicije za svojega gurua, pridruuje se njegovoj liniji. Obino dobiva neki znak njegove panje - pogled, dodir, rije, ponekad i ivopisan san ili sposobnost neprestanoga prisjeanja. Ponekad je jedini znak milosti uoljiva i brza promjena u karakteru i ponaanju uenika. P: Znam te ve nekoliko godina i redovito se susreem s tobom. Misao na tebe skoro nikada ne naputa moj um. ini li me to pripadnikom tvoje linije? M: Pripadnost ovoj tradiciji stvar je tvojega osjeaja i uvjerenja. Naposljetku, sve je to verbalno i formalno. U stvarnosti ne postoje ni guru ni uenik, ni teorija ni praksa, ni neznanje ni samoostvarenje. Sve ovisi o onome to misli da jesi. Spoznaj samoga sebe takvim kakav uistinu jesi. Za znanje o sebstvu nema nadomjestaka. P: to e biti dokaz da uistinu poznajem sebe? 358

M: Ne trebaju ti dokazi. Iskustvo je jedinstveno i nedvosmisleno. Kad se u odreenoj mjeri uklone prepreke, ono e se iznenada pojaviti u tebi. To je nalik pucanju izglodanoga ueta. Na tebi je da ga nastoji prekinuti i do toga jednom mora doi. Pucanje ueta moe se odgoditi, ali ne i sprijeiti. P: Zbunjuje me to nijee zakon uzronosti. Znai li to da nitko nije odgovoran to je svijet takav kakav jest? M: Ideja o odgovornosti nalazi se u tvojemu umu. Ti misli da mora postojati neto ili netko tko je iskljuivo odgovoran za sve to se dogaa. Izmeu mnogostrukog univerzuma i pojedinanog uzroka postoji proturjenost. Neto od toga mora biti lano. A moda je i oboje lano. Ja sve to vidim samo kao sanjarenje na javi. Ideje nisu stvarne. injenica je da bez tebe ne bi mogli nastati ni univerzum ni njegov uzrok. P: Ne mogu shvatiti je li univerzum stvorio mene ili sam ja stvorio univerzum? M: To da "ja jesam" uvijek je prisutna injenica, a ideja "ja sam stvoren" samo je ideja. Ni Bog ni univerzum nisu ti doli rei da su te stvorili. Um, opsjednut idejom uzronosti, izmilja stvaranje i zatim se pita tko je stvoritelj. Upravo je on stvoritelj. No, ak ni to nije potpuna istina, zato to su onaj koji stvara i ono to je stvoreno jedno. Um i svijet nisu odvojeni. Shvati da je ono to smatra svijetom u stvari tvoj vlastiti um. P: Postoji li svijet i iznad, odnosno izvan uma? M: Sav prostor i sve vrijeme nalaze se u umu. Kamo e smjestiti supramentalni svijet? Postoji mnogo razina uma i svaka projicira svoju verziju svijeta, ali ipak, sve se one nalaze u umu i on ih stvara. P: Kakav je tvoj stav prema grijehu? Kako gleda na grjenika, na onoga koji kri vanjski ili unutarnji zakon? eli li da se on promijeni ili samo osjea suut za njega? Ili si moda ravnoduan prema njemu zbog njegovih grijeha? M: Ne poznajem ni grijeh ni grjenika. Tvoja razlikovanja i vrednovanja nimalo me se ne tiu. Svatko se ponaa u skladu sa svojom prirodom. To se ne moe sprijeiti, niti zbog toga treba aliti. P: Drugi pate. M: ivot ivi od ivota. U prirodi vlada proces prisile, a u drutvu bi trebala vladati dobra volja. Nema ivota bez portvovnosti. Grjenik se odbija rtvovati i time priziva smrt. To je tako kako jest, ali nije razlog za osudu ili aljenje. P: Sigurno osjea barem malo suosjeanja kad vidi ovjeka koji je ogrezao u grijehu. M: Da, osjeam da sam taj ovjek ja i da su njegovi grijesi moji. P: To je lijepo, ali to ini? M: Kad postanem jedno s njime, on postaje jedno sa mnom. To nije svjestan proces, ve se u cijelosti dogaa sam od sebe. Ne moemo to zaustaviti ni on ni ja. Ono to se treba promijeniti svakako e se promijeniti. Dovoljno ti je da upozna samoga sebe kakav i jesi, ovdje i sada. Joga je pomno i metodiko istraivanje uma. P: to je s lancima sudbine koje je iskovao grijeh? M: Kad iezne neznanje koje je majka grijeha, nestaje i sudbine koja nije nita drugo do prisila da se ponovno grijei. P: Ali grijeh se mora iskupiti. M: Kad se neznanje privede kraju, kraju se privodi i sve ostalo. Tada sve vidi kako i jest, spoznaje da je sve dobro. 359

P: Ako grjenik, prekritelj zakona, doe k tebi i zamoli te za milost, to e mu odgovoriti? M: Dat u mu ono to trai. P: Unato tome to se radi o veoma loem ovjeku? M: Ja ne poznajem loe ljude, ja poznajem samo sebe. Ne vidim ni grjenike ni svece, samo iva bia. Ne dijelim milost. Nema niega to bih ti ja mogao dati ili uskratiti, a to i sam ne posjeduje u jednakoj mjeri. Samo postani svjestan svojega bogatstva i iskoristi ga na najbolji nain. Sve dok zamilja da ti je potrebna moja milost, stajat e poput prosjaka na mojim vratima molei me da ti je dam. Kad bih ja tebe molio za milost, to takoer ne bi imalo smisla! Nismo odvojeni, stvarnost je zajednika svima. P: Kad bi majka dola k tebi s tunom priom da njezin sin jedinac uzima drogu, da se odao promiskuitetu te da stvari idu iz zla u gore, kad bi te molila da mu se smiluje, to bi joj odgovorio? M: Vjerojatno bih se zatekao kako joj govorim da e sve biti dobro. P: Je li to sve? M: To je sve, to jo oekuje? P: Ali, hoe li se njezin sin promijeniti? M: Moda hoe, a moda i nee. P: Ljudi koji se skupljaju oko tebe i koji te godinama znaju smatraju da se, kad ti kae da e neto biti u redu, ono to si rekao neizbjeno i dogaa. M: Moe isto tako rei da je majina ljubav spasila dijete. Za sve postoje bezbrojni uzroci. P: Kau mi da je osoba koja nita ne eli za sebe svemona. Cijeli univerzum stoji joj na raspolaganju. M: Vjeruje li da je tako, djeluj u skladu s time. Odbaci svaku osobnu elju i iskoristi mo koju e na taj nain stei da promijeni svijet! P: Svi buddhe i riiji nisu ga uspjeli promijeniti. M: Svijet nije podloan promjeni. On je po svojoj prirodi bolan i prolazan. Sagledaj ga kakav jest i oslobodi se svih elja i strahova. Kad te svijet vie ne bude vezivao i ograniavao, postat e za tebe boravite radosti i ljepote. U svijetu moe biti sretan jedino onda kad ga se oslobodi. P: to je ispravno, a to pogreno? M: Najopenitije reeno, pogreno je ono to uzrokuje bol, a ispravno ono to je uklanja. Tijelo i um ogranieni su i zbog toga ranjivi. Potrebna im je zatita koja poveava strah. Sve dok se poistovjeuje s tijelom i umom, morat e patiti. Shvati da nisi ovisan o njima i postani sretan. Kaem ti, to je tajna sree. Uvjerenje da tvoja srea ovisi o stvarima i ljudima nastalo je kao posljedica neznanja o tvojoj pravoj prirodi. Mudrost je spoznaja da ti za sreu nije potrebno nita drugo osim znanja o sebstvu. P: Je li prvo nastao bitak ili elja? M: Kad se u svjesnosti pojavljuje pojedinani bitak, zajedno s njime u tvojemu umu nastaju ideje o onome to jesi i to bi trebao biti. To donosi sa sobom elju i djelovanje pa zapoinje proces postajanja. On prividno nema ni poetka ni kraja zato to ponovno zapoinje svakoga trena. S nestankom zamiljanja i elje, prestaje i postajanje, a bivanje ovim ili onim uranja u isti bitak, koji se ne moe opisati, ve samo iskusiti. Tebi se svijet ini tako neodoljivo stvarnim jer cijelo vrijeme razmilja o njemu. Prestani razmiljati o svijetu i on e se raspriti u rijetku izmaglicu. Nemoj 360

zaboraviti: kad nestane elje i straha, nestaje i ropstva. Emotivno upletanje i obrazac svianja i nesvianja koji nazivamo karakter i temperament ono je to stvara ropstvo. P: to je motiv za djelovanje kad nema elje i straha? M: Motiva nema, osim ako dovoljnim motivom ne smatra ve i samu ljubav prema ivotu, ispravnosti, ljepoti. Nemoj se plaiti slobode od elje i straha. Ona e ti omoguiti da ivi svoj ivot na sasvim drukiji nain od ovoga koji trenutano poznaje, mnogo dublje i zanimljivije nego do sada, tako da gubitkom svega zapravo dobiva sve. P: Budui da svoje duhovne pretke broji od riija Dattatreje, imam li pravo to vjerujem da ste ti i svi tvoji prethodnici njegove reinkarnacije? M: Moe vjerovati to god eli, a bude li djelovao u skladu sa svojim uvjerenjem, to e donijeti i ploda. Ali za mene to nema nikakve vanosti. Ja sam ono to jesam i to mi je dovoljno. Nemam elje poistovjeivati se ni s kim, koliko god glasovit bio, a ne osjeam ni potrebu da mitove smatram stvarnou. Brine me samo neznanje i kako ga se osloboditi. Guru je zapravo tu da raspri neznanje u srcu i umu svojega uenika. Kad uenik to jednom shvati, na njemu je da u svojemu djelovanju to i potvrdi. Nitko ne moe djelovati umjesto tebe. Ne djeluje li uenik ispravno, to samo znai da nije postigao razumijevanje i da guruov posao jo nije zavren. P: Sigurno postoje i beznadni sluajevi. M: Nitko nije beznadan sluaj. Sve se zapreke mogu svladati. Ono to ivot ne moe popraviti, dovrit e smrt, ali guru e sigurno uspjeti u svojoj zadai. P: to ti jami da je tako? M: Guruova i ovjekova unutarnja stvarnost uistinu su jedno te isto i zajedniki rade na ostvarenju istoga cilja - na otkupljenju i spasenju uma. Tu ne moe biti neuspjeha. Upravo od kamenja koje stvara zapreke oni grade svoje mostove. Svjesnost ne predstavlja cjelokupni ovjekov bitak. Postoje i druge razine na kojima je ovjek spremniji na suradnju. Guru je kod kue na svim razinama, a njegova energija i strpljivost neiscrpne su. P: Neprestano mi govori da sanjam i da je krajnje vrijeme da se probudim. Kako je mogue da me Maharaj, koji je doao k meni u moj san, nije uspio probuditi? On me stalno potie na buenje i podsjea me na to koliko je ono nuno, ali san se i dalje nastavlja. M: Nisi se probudio zato to jo uvijek nisi razumio da uistinu sanja. To je sr ropstva, mijeanje stvarnog i nestvarnog. U tvojem sadanjem stanju jedino se osjeaj "ja jesam" odnosi na stvarnost. "Sto sam ja?" i "kako sam ja?" samo su prividi nametnuti sudbinom ili sluajem. P: Kad je moj san zapoeo? M: ini se da on nema poetka, ali u stvari postoji jedino sada. Obnavlja ga iz trenutka u trenutak. Kad jednom shvati da sanja, probudit e se. Ali ti ne vidi da sanja jer eli da se san nastavi. Doi e dan kad e za prestankom sna eznuti svim svojim srcem i duom. Tada e biti spreman platiti bilo koju cijenu da se to dogodi, a cijena e biti nepristranost i nevezanost, gubitak interesa za taj san. P: Kako sam samo bespomoan! Sve dok san postojanja traje, ja elim da se nastavi. A sve dok ja elim da se nastavi, on traje. M: eljeti da se san nastavi nije neminovno. Uvidi jasno u kakvim se uvjetima nalazi i tvoja e te jasnoa osloboditi. P: Dokle god sam s tobom, sve to govori ini mi se sasvim oitim. Ali im se udaljim od tebe, lutam naokolo nemiran i tjeskoban. M: Ne treba se drati podalje od mene, barem ne u svojemu umu. Ali tvoj se um brine za 361

dobrobit svijeta! P: Svijet je pun nevolja, nije udo da je moj um zaokupljen njima. M: Je li svijet ikada bio bez nevolja? Tvoje postojanje u obliku osobe ovisi o nasilju nad drugima. I samo je tvoje tijelo bojno polje, puno smrti i umiranja. Postojanje podrazumijeva nasilje. P: Ako misli na postojanje tijela, to je tono, ali ako misli na postojanje ljudskoga bia, to je sasvim sigurno netono. Za ovjeanstvo je nenasilje zakon ivota, a nasilje zakon smrti. M: U prirodi ima vrlo malo nenasilja. P: Bog i priroda nisu ljudi i ne trebaju se ponaati kao ljudi. Mene zabrinjava jedino ovjek. Da bih mogao biti ovjek, moram biti bezuvjetno suutan. M: Zar ne uvia da sve dok ima lano "ja" koje treba tititi mora biti nasilan? P: Uviam. Da bih bio istinski ovjek, moram biti nesebian. Sve dok sam sebian, blii sam ivotinji nego ovjeku. Tada sam samo humanoidan. M: Dakle, skoro svi smo humanoidni, ima veoma malo ljudi. No, neovisno o tome koliko ih ima, malo ili mnogo, jasnoa i suosjeanje ono su to ih ini pripadnicima ljudske vrste. Kod onih koji su na razini ispod ovjekove, kod humanoida, prevladava pasivnost (tamas) i aktivnost (raas), a kod ljudi prevladava uravnoteenost (sattva). Jasnoa i suosjeanje svojstva su uravnoteenosti budui da utjeu na um i djelovanje. Ali stvarnost se nalazi iznad svojstva uravnoteenosti. Otkada te znam neprestano se zamara pomaganjem svijetu. Koliko si mu pomogao? P: Nimalo. Nismo se promijenili ni svijet ni ja. Ali, injenica jest da svijet pati i da zajedno s njim patim i ja. Prirodno je boriti se protiv patnje. A to su drugo civilizacija i kultura, filozofija i religija doli pobuna protiv patnje? Nije li zlo i okonavanje zla ono najvanije ime se i ti bavi? To to ja radim moe nazivati neznanjem, ali svodi se na isto. M: Tono, rijei nisu vane, a nije ni vano u kakvom si trenutano liku. Imena i likovi neprestano se mijenjaju. Spoznaj sebe kao nepromjenjivog svjedoka promjenjivoga uma. To je dovoljno.

98

Osloboenje od poistovjeenosti s lanim "ja"

Maharaj: Moe li sjediti na podu? Treba li ti jastuk? Ima li kakvih pitanja? Naravno, ne mora nita pitati, moe samo sjediti ovdje sa mnom, u tiini. Vano je biti i jedino biti. Ne mora nita ni pitati ni initi. Takav nain provoenja vremena, koji prividno izgleda kao lijenost, u Indiji se visoko cijeni. To znai da te neko vrijeme ne progoni pitanje: "to je sljedee?" Kad nisi u urbi i kad je um osloboen svih strahova, on postaje miran, a samo se u tiini moe uti ono to se obino ne opaa jer je previe njeno i suptilno. Um mora biti otvoren i miran da bi to mogao zamijetiti. Ovdje u Indiji nastojimo dovesti svoj um u njegovo prirodno stanje da bi mogao razumjeti to je stvarno. Poklonik: Mogu li ovdje nauiti kako da se prestanem brinuti? M: Ne treba se brinuti zbog svojih briga. Samo budi. Nemoj se truditi biti miran. Stanje spokoja ne smije se pretvoriti u zadatak koji mora obaviti. Nemoj se uznemirivati zbog nemira ni patiti zato to pati. Samo budi svjestan da jesi i ostani u toj svjesnosti. Nemoj rei: "Da, postigao sam mir. to je sljedee?" U svjesnosti "ja jesam" nema "sljedeeg", to je bezvremeno stanje. P: Ako je to bezvremeno stanje, ono e se u svakom sluaju uspostaviti. M: Ti jesi ono to jesi, bezvremeno, ali od kakve ti je to koristi ako to ne zna i ako ne djeluje u 362

skladu s time? Tvoja prosjaka zdjelica moe biti napravljena i od istoga zlata, ali sve dok to ne sazna, bit e prosjak. Da bi svoju unutarnju vrijednost mogao izraziti svakodnevnim rtvovanjem elje i straha, mora je spoznati i mora joj vjerovati. P: Kad spoznam svoje sebstvo, hoe li sve moje elje i strahovi nestati? M: Usprkos novosteenom vidu, mentalne e navike moda jo neko vrijeme potrajati, kao i navika enje za poznatom prolou i straha od nepoznate budunosti. Ali tek kad shvati da obje navike potjeu iz uma, moi e se uzdignuti iznad njih. Sve dok njeguje razliite vrste ideja o sebi, poznaje svoje sebstvo samo kroz maglu koju one ine. Odbaci sve ideje kako bi mogao spoznati sebe kakav uistinu jesi. Ne moe zamisliti kakav je okus iste vode, moe ga jedino otkriti odbacivanjem svih drugih okusa. Sve dok si zainteresiran za svoj sadanji nain ivota, nee ga moi odbaciti. Do otkria ne moe doi dokle god si vrsto vezan za ono to ti je blisko. Izlaz je mogue nai jedino kad u potpunosti shvati beskrajnu tugu svojega ivota i kad se pobuni protiv nje. P: Sada razumijem da tajna vjenoga ivota o kojem govorite ovdje u Indiji lei u onim dimenzijama postojanja o kojima je ova zemlja od pamtivijeka poduavala druge. M: Da, to je njezina javna tajna i uvijek je bilo onih koji su je bili spremni dijeliti s drugima. Uitelja ima mnogo, ali postoji svega nekolicina neustraivih uenika. P: Ja sam u potpunosti spreman uiti. M: Nije dovoljno nauiti rijei. Moe poznavati teoriju, ali dok nema stvarnoga iskustva o sebi kao o neosobnom i besvojstvenom sreditu bitka, ljubavi i blaenstva, puko verbalno znanje nee ti donijeti ploda. P: to onda trebam raditi? M: Nastoj biti, jedino biti. Ovdje je najvanija rije nastojati. Nai svakodnevno dovoljno vremena da sjedi u miru i nastoji, jednostavno nastoji uzdii se iznad svoje osobnosti sa svim njezinim bolesnim ovisnostima i opsjednutostima. Nemoj pitati kako se to radi jer se to ne moe objasniti. Samo stalno nastoj to initi, sve dok ne uspije. Bude li ustrajan, uspjeh ti je zajamen. Pritom su najvanije iskrenost i ozbiljnost. Ali, uistinu mora biti zasien svojim postojanjem u liku osobe kojom se smatra. Uvidi svoju neodgodivu potrebu da se oslobodi beskorisne poistovjeenosti s hrpom sjeanja i navika. Taj postojani otpor spram nepotrebnoga tajna je uspjeha. Naposljetku, ti si ono to jesi svakoga trenutka u svojemu ivotu, ali nikada nisi svjestan toga, moda samo u asu buenja nakon dubokog sna. Mora samo postati svjestan svojega bitka, ali ne kao verbalne tvrdnje, ve kao sveprisutne injenice. Svjesnost da jesi otvorit e ti oi za ono to jesi. Sve je to veoma jednostavno. No, najprije mora uvrstiti stalan doticaj sa svojim sebstvom. Neprestano ga se dri. Dok si u svjesnosti o sebstvu, obasipaju te svi blagoslovi. Zaponi kao sredite promatranja i namjerne spoznaje te izrasti u sredite ljubavi na djelu. Osjeaj "ja jesam" siuna je sjemenka koja e izrasti u golemo drvo, i to sasvim prirodno, bez imalo napora. P: Vidim toliko zla u sebi. Ne moram li najprije to promijeniti? M: Zlo je sjenka nepaljivosti. U svjetlosti svjesnosti o sebi zlo mora presahnuti i otpasti. Svaka ovisnost o drugima beskorisna je jer sve ono to ti mogu dati mogu ti i uzeti. Jedino e ono to je na poetku bilo tvoje ostati tvoje i na kraju. Nemoj prihvatiti nikakvo drugo vodstvo osim onoga koje dolazi iznutra, ali ak i tada iznesi na vidjelo sva sjeanja jer te ona zavode na krivi put. ak i ako uope ne poznaje staze i naine kojima se dolazi do unutarnjega vodstva, budi miran, gledaj u sebe i ono e sigurno doi. Nikada nisi preputen samome sebi, uvijek ti je dostupno znanje o tome to bi trebao biti tvoj sljedei korak. Nevolja je u tome to ga ponekad pokuava izbjei. 363

Guru je ovdje da ulije u tebe hrabrost svojega iskustva i uspjeha. Ali od trajne koristi bit e ti jedino ono to otkrije kroz vlastitu svjesnost i vlastiti napor. Upamti, nita od onoga to percipira nije tvoje. Izvana ti ne moe doi nita vrijedno. Vani su samo tvoji osjeaji i razumijevanje, oni ti pomau u otkrivanju. Rijei koje si uo ili proitao stvorit e samo slike u tvojemu umu. Ali ti nisi mentalna slika, ti si mo percepcije i djelovanja u pozadini i onkraj slike. P: ini mi se da nam savjetuje da budemo usmjereni na sebe, sve do krajnje sebinosti. Ne moram li ja odustati od svoje koristi radi drugih ljudi? M: Tvoje je zanimanje za druge sebino jer proizlazi iz brige za samoga sebe i usmjereno je, u stvari, iskljuivo na tebe. Tebe ne zanimaju drugi kao osobe. Zanimaju te samo u onoj mjeri u kojoj mogu obogatiti i oplemeniti sliku koju ima o sebi. A vrhunska je sebinost zaokupljati se samo zatitom, odravanjem i razmnoavanjem vlastitoga tijela. Pod tijelom mislim na sve ono to je povezano s tvojim imenom i likom - obitelj, rod, zemlju, rasu i slino. Sebinost je vezanost za vlastito ime i lik. ovjek koji zna da nije ni tijelo ni um ne moe biti sebian jer on ne posjeduje nita zbog ega bi bio sebian. Moe se rei i da je on podjednako "sebian" prema svima koje susree. Dobrobit bilo kojeg pojedinca ujedno je i njegova dobrobit. Za takvog je ovjeka osjeaj "ja sam svijet, svijet je ja" sasvim prirodan. A kad se on jednom uspostavi, vie jednostavno ne postoji mogunost sebinosti. Biti sebian znai pohlepno udjeti, stjecati i skupljati samo u korist jednog dijela, a protiv cjeline. P: Netko e moda posjedovati velika bogatstva koja je stekao nasljedstvom, brakom ili ak zahvaljujui srei. M: Ali mora biti vrsto vezan za njih ne eli li da mu budu oduzeta. P: Moe li ti, u svojem sadanjem stanju, voljeti drugu osobu kao osobu? M: Ja jesam ta druga osoba, ona je moje sebstvo. Razlikujemo se imenom i likom, ali izmeu nas nema odvojenosti. U temelju svojega bitka mi smo jedno. P: Nije li uvijek tako kad se ljudi vole? M: Uvijek je tako, ali ljudi nisu toga svjesni. Oni osjeaju privlanost jedni prema drugima, ali ne znaju razlog za to. P: Zato je ljubav tako izbirljiva? M: Nije izbirljiva ljubav, ve elja. U ljubavi nema stranaca. Kad vie ne postoji sredite sebinosti, svaka elja za uitkom i strah od boli iezavaju. Tada nismo zainteresirani za to da budemo sretni budui da iznad sree postoji ista snaga, neiscrpna energija, ekstaza davanja koja dolazi iz vjenoga izvora. P: Ne bih li najprije morao razrijeiti problem to je pogreno, a to ispravno? M: Ljudi smatraju dobrim ono to je ugodno, a loim ono to je bolno. P: Da, tako je to s nama, obinim ljudima. Ali kako je to s tobom, na razini jednote? to je za tebe dobro, a to loe? M: Loe je ono to poveava patnju, a dobro ono to je uklanja. P: Dakle, ti ne smatra da patnja moe biti dobra. Postoje religije koje je smatraju dobrom i plemenitom. M: Sudbina (karma) jest oitovanje zakona dobrobiti, univerzalne sklonosti prema ravnotei, skladu i jedinstvu. U svakome trenutku dogaa se ono to je najbolje. To moe izgledati bolno i runo, kao gorka i besmislena patnja, a da unato tome predstavlja jedini i najbolji izlaz iz tragine 364

situacije, uzimajui u obzir prolost i budunost. P: Pati li ovjek zbog vlastitih grijeha? M: On pati zbog onoga s ime se poistovjeuje. Osjea li da si jedno s ovjeanstvom, patit e zbog ovjeanstva. P: A budui da ti tvrdi da si jedno s univerzumom, u vremenu i prostoru nema granica tvojoj patnji! M: Biti znai patiti. to je ui krug onoga s ime se poistovjeuje, to je manje duboke patnje uzrokovane eljom i strahom. P: Kranstvo prihvaa patnju kao put proienja i oplemenjivanja, a hinduizam na nju gleda s gnuanjem. M: Kranstvo ine rijei sloene na jedan, a hinduizam ine rijei sloene na drugi nain. Stvarnost je iza i onkraj rijei, njima ju je nemogue prenijeti, ve je valja iskusiti neposredno. Ona je eksplozivna u svojem djelovanju na um. Ne eli li se nita drugo osim nje, veoma ju je lako stei. Nestvarno je stvoreno zamiljanjem, a odravaju ga elje. P: Ne postoji li patnja koja je nuna i dobra? M: Sluajna ili nenamjerna bol neizbjena je i prolazna. Namjerna bol, makar joj se podvrgli u najboljoj namjeri, besmislena je i okrutna. P: Ti nisi pobornik kanjavanja zloinaca? M: Kazna je zakoniti zloin. U drutvu koje bi se temeljilo na prevenciji, a ne na naknadnoj kazni, bilo bi veoma malo kriminala. U takvome drutvu mali broj iznimki mogao bi se lijeiti medicinski, kao nezdrav um i tijelo. P: ini mi se da ti religiju ne smatra previe korisnom. M: to je religija? Oblak na nebu. Ja ivim na nebu stvarnosti, a ne u oblacima koji nisu nita drugo nego rijei sloene na odreen nain. Ukloni li prazne rijei, to e ti ostati? Ostat e istina. Moj je dom u nepromjenjivom, koje se doima kao stanje neprestanog mirenja i ujedinjavanja suprotnosti. Ljudi dolaze ovamo da bi uili o stvarnom postojanju takvoga stanja i o zaprekama koje stoje na putu njegova pojavljivanja. Oni ue kako da ga zadre u svjesnosti nakon to ga jednom percipiraju i kako da izbjegnu sukob izmeu razumijevanja i ivljenja. No, to stanje nadilazi um i nije ga potrebno uiti. Um se moe jedino usredotoiti na zapreke. Sagledati zapreke kao takve veoma je djelotvorno jer tada um djeluje na um. Poni od poetka: usredotoi se na injenicu da jesi. Nikada ne moe rei: "Ja nisam bio." Jedino to moe rei jest: "Ne sjeam se." Dobro ti je poznata nepouzdanost pamenja. Prihvati injenicu da si zbog zaokupljenosti beznaajnim osobnim problemima zaboravio tko si. Nastoji povratiti izgubljeno sjeanje, uklanjajui ono to ti je poznato. Ne moe ti biti reeno to e se dogoditi, a to nije ni poeljno. Predvianje e stvoriti iluziju. U unutarnjem traganju neizbjeno e naii na neoekivano. Otkrie istine sigurno je iznad svih tvojih zamiljanja. Kao to neroeno dijete ne moe znati kakav e mu biti ivot nakon roenja, jer u njegovu umu nema niega to bi mu omoguilo da stvori pouzdanu sliku, tako i ovjekov um nije sposoban misliti o stvarnom u okvirima nestvarnog, osim nijekanjem, "ne ovo, ne ono". Prihvaanje nestvarnog kao da je stvarno jest osnovna zapreka. Sagledavanje lanoga kao lanoga i odricanje od lanoga uvodi stvarnost. Stanje krajnje jasnoe, beskrajne ljubavi i potpune neustraivosti u ovome su trenutku za tebe samo prazne rijei, crtei bez boje, pokazatelji onoga to tek moe biti. Nalik si slijepcu koji se nada da e nakon operacije oiju progledati! U stanju u kojem se ja nalazim rijei nita ne znae, a ne postoji ni vezanost za njih. Vane su jedino injenice. P: Kad ne bi bilo rijei ne bi bilo ni religije. 365

M: Sve zabiljeene religije samo su hrpe praznih rijei. One pokazuju svoje pravo lice tek tijekom djelovanja u tiini. Da bi saznao u to ovjek vjeruje, promatraj kako djeluje. Za veinu ljudi religija je sluenje vlastitom tijelu i umu. Oni moda gaje religijske ideje, ali se ne ponaaju u skladu s njima. Takvi se ljudi samo poigravaju sa svojim idejama, esto ih veoma ljube, ali ne postoji sklad izmeu njihovih misli i djela. P: Rijei su potrebne radi komunikacije. M: Potrebne su samo za razmjenu informacija jer stvarna meuljudska komunikacija nije verbalna. Da bi se uspostavio i odrao neki odnos, potrebna je svjesnost proeta ljubavlju koja se izraava u neposrednom djelovanju. Nije vano to kae, nego to ini. Rijei je stvorio um i znaajne su samo na razini uma. Rije "kruh" ne moe pojesti, a ne moe ni ivjeti od nje. Ona samo prenosi odreenu ideju. Ta rije poprima znaenje jedino kad stvarno jede kruh. U istom tom smislu, govorim ti da prirodno stanje nije verbalno. Mogao bih rei da je to mudra ljubav koja se izraava u djelovanju, ali te rijei veoma malo prenose ne iskusi li ih sam u svoj njihovoj punoi i ljepoti. Rijei imaju ogranienu upotrebljivost, ali mi ih ne ograniavamo i time se dovodimo do ruba katastrofe. Nae plemenite ideje okaljane su neplemenitim djelovanjem. Govorimo o Bogu, Istini i Ljubavi, ali umjesto neposrednoga iskustva imamo samo definicije. Umjesto da proirujemo i produbljujemo djelovanje, samo usavravamo svoje definicije. A pritom jo zamiljamo da znamo sve to moemo definirati! P: Kako se iskustvo moe prenijeti osim rijeima? M: Iskustvo se ne moe prenijeti rijeima. Ono dolazi s djelovanjem. ovjek koji ima duboka iskustva irit e oko sebe samopouzdanje i hrabrost. Drugi e takoer djelovati inspirirani njime i stei vlastito iskustvo roeno iz djelovanja. Verbalno uenje ima svoju korist jer priprema um na otputanje svega to je nagomilao. Razina mentalne zrelosti dostie se kad vanjsko vie nema nikakve vrijednosti i kad je srce spremno svega se odrei. Tada stvarnost dobiva priliku i ona je i iskoritava. Doe li do bilo kakvih zastoja, to znai da ih je uzrokovao um koji jo nije spreman da neto vidi ili odbaci. P: Jesmo li uistinu tako potpuno preputeni sami sebi? M: O, ne, nismo. Oni koji imaju mogu dati svima, a takvih je davatelja mnogo. Svijet je, sam po sebi, vrhunski dar koji se odrava sluenjem iz ljubavi. Ali pravih primatelja, mudrih i poniznih, veoma je malo. "Traite i bit e vam dano" - to je vjeni zakon. Toliko si mnogo rijei nauio, toliko si mnogo rijei izgovorio. Zna sve, ali ne poznaje sebe, jer sebstvo se ne moe spoznati rijeima. Otkriti ga moe jedino neposredni uvid. Gledaj u sebe, trai u sebi. P: Veoma je teko odbaciti rijei. Na mentalni ivot temelji se na neprekidnoj verbalnoj bujici. M: Odbacivanje rijei nije pitanje lakoe ili teine. Nema drugoga izbora, moe samo pokuati ili ne. Odluka je tvoja. P: Pokuao sam mnogo puta i nisam uspio. M: Pokuaj ponovno. Nastavi li pokuavati, neto e se dogoditi, ali ne bude li se trudio, ostat e zaglavljen. Moe poznavati sve prave rijei, citirati svete spise, biti nenadmaan u raspravama, a ipak ostati vrea kostiju. A moe biti i neupadljiv i ponizan, sasvim beznaajna osoba, a ipak zraiti blagom ljubaznou i dubokom mudrou.

366

99

Ono to se percipira ne moe biti onaj tko percipira

Poklonik: Putujem od mjesta do mjesta i upoznajem razliite vrste joge koje praktikantu stoje na raspolaganju, ali ne uspijevam odluiti koja mi najbolje odgovara. Bit u ti zahvalan bude li mi dao neki kompetentni savjet. Trenutano se sva ta traganja svode na to da sam ve umoran od ideje da trebam nai istinu. Traganje za istinom ini mi se nepotrebnim i uznemirujuim. U ivotu, takvom kakav jest, mogue je uivati i vie ne vidim nikakve svrhe da ga popravljam. Maharaj: Bilo bi dobro kad bi zauvijek mogao ostati zadovoljan. No, je li to mogue? Mladost, vitalnost i novac proi e i prije nego to oekuje. Tuga, koju toliko izbjegava, neprestano e te slijediti. eli li se uzdii iznad patnje, mora je presresti na pola puta i zagrliti. Odreci se svojih navika i ovisnosti, ivi jednostavnim i trezvenim ivotom i nemoj povrjeivati iva bia. To je temelj joge. Da bi otkrio stvarnost, mora biti stvaran i pri najmanjim dnevnim aktivnostima. U traganju za istinom nema varanja. Kae da je tvoj ivot vrijedan uivanja. Moda je trenutano zaista tako. Ali tko uiva u njemu? P: Priznajem da ne poznajem ni onoga tko uiva ni ono u emu on uiva. Poznajem samo uivanje. M: To je sasvim tono. Ali uivanje je stanje uma koje se javlja i nestaje. Percipirati ga moe upravo zahvaljujui njegovoj prolaznosti. Ne moe biti svjestan onoga to se ne mijenja. Sva je svjesnost zapravo svjesnost o promjeni. Ali ne zahtijeva li ve i sama percepcija promjene neku nepromjenjivu pozadinu? P: Ne, nikako. Iskustvo promjene daje sjeanje na prolo stanje u usporedbi s trenutanim, odnosno sadanjim stanjem. M: Izmeu onoga ega se sjeamo i onoga to je trenutano prisutno postoji temeljna razlika koja se moe promatrati iz trena u tren. Niti u jednom trenutku ono to je trenutano prisutno nije i ono ega se sjeamo. Izmeu toga dvoga postoji razlika i u vrsti, a ne samo u intenzitetu. Ono to je trenutano prisutno jest nedvojbeno. Nikakvim naporom volje ili zamiljanja ne moe zamijeniti to dvoje. Ali to to daje jedinstvenu kakvou onome to se trenutano dogaa? P: To to se trenutano dogaa stvarno je, a glede onoga to pamtimo postoji prilina nesigurnost. M: Sasvim tono. Ali zato je tako? Samo as ranije ono ega se sjeamo bilo je trenutano prisutno, a za koji e as ono to je trenutano prisutno biti ono ega emo se sjeati. to ini ono to je trenutano prisutno toliko jedinstvenim? To je, oito, osjeaj tvojega prisustva. U sjeanju i predvianju postoji jasan osjeaj da su to mentalna stanja koja promatramo, a u onome to se trenutano dogaa od presudne je vanosti osjeaj da smo prisutni i svjesni. P: Da, mogu to shvatiti. Svjesnost je ta koja stvara razliku izmeu onoga to se trenutano dogaa i onoga ega se sjeamo. Pojedinac razmilja o prolosti, ali prisutan je jedino sada. M: Kamo god iao, cijelo vrijeme nosi sa sobom osjeaj prisutnosti ovdje i sada. To znai da si nezavisan od prostora i vremena, da su oni u tebi, a ne ti u njima. No, tvoje poistovjeivanje s tijelom koje je, naravno, ogranieno prostorom i vremenom, daje ti osjeaj konanosti. U stvarnosti si beskrajan i vjean. P: Kako da spoznam svoje beskonano i vjeno sebstvo? M: Je li sebstvo koje eli spoznati neko sebstvo koje je odvojeno od tebe? Jesi li ti napravljen od veeg broja sebstava? Svakako, postoji samo jedno sebstvo, a to si sebstvo ti. Ukloni i odbaci pogrene ideje o sebi i ono e biti ovdje s tobom, u svoj svojoj velianstvenosti. Jedino te tvoj um sprjeava da ga spozna. P: Kako da se oslobodim uma? Je li ivot bez njega uope mogu na ljudskoj razini? M: Um ne postoji. Postoje samo ideje, a neke su od njih pogrene. Odbaci sve pogrene ideje zato 367

to su lane i zato to te sprjeavaju da vidi svoje sebstvo. P: Koje su ideje pogrene, a koje istinite? M: Ideje kojima neto tvrdimo obino su pogrene, a ideje kojima neto nijeemo obino su ispravne. P: Ne moe se ivjeti u nijekanju svega! M: Jedino se u nijekanju svega moe ivjeti. Ropstvo je tvrditi neto. Nuno je sve dovesti u pitanje i zatim zanijekati. To je sr pobune, a bez pobune nema slobode. Nema drugog ili vieg sebstva koje bi trebao traiti. Ti si najvie sebstvo, samo odbaci lane ideje koje ima o sebi. I vjera i razum govore ti da nisi ni tijelo ni njegove elje i strahovi, da nisi um s njegovim zamiljanjima i idejama, da nisi uloga koju pod pritiskom drutva mora igrati, a ni osoba kojom se smatra. Odbaci lano i istina e doi na vidjelo. Tvrdi da eli spoznati samoga sebe. Ti jesi to to jesi, ne moe biti nita drugo do ono to jesi. Je li znanje odvojeno od bitka? Sve to moe spoznati umom pripada umu, ali ne ti sam. O sebi moe rei samo "ja jesam", "ja sam svjestan", "ja to volim". P: Po mojemu miljenju, biti iv veoma je bolno stanje. M: Ti ne moe biti iv, ti jesi sam ivot. Pati jedino osoba kojom se smatra, a ne ti. Postani svjestan te osobe i time je uniti. Ona je samo hrpa sjeanja i navika. Izmeu svjesnosti o nestvarnom i svijesti koja je tvoja prava priroda nalazi se provalija koju e lako prijei kad jednom svlada umijee bivanja u istoj svijesti. P: Znam jedino da ne poznajem sebe. M: Kako zna da ne poznaje sebe? Tvoj neposredni uvid govori ti da ponajprije poznaje sebe jer za tebe nita ne postoji nema li tebe koji e iskusiti to postojanje. Ti samo zamilja da ne poznaje sebe jer se ne moe opisati. Uvijek moe rei: "Ja znam da jesam" i na taj nain odbaciti neistinitu tvrdnju: "Ja nisam". Ali, ti ne moe biti ono to se moe opisati, a ono to jesi ne moe se opisati. Svoje sebstvo moe spoznati jedino tako da bude sebstvo, a ne da ga pokuava definirati ili na neki nain prikazati. Kad jednom bude razumio da ti nisi neto to se moe percipirati ili pojmiti, da ne moe biti nita od onoga to se pojavljuje u polju tvoje svjesnosti, dat e se na iskorjenjivanje svih poistovjeivanja jer je to jedini put koji te moe dovesti do dublje spoznaje vlastitoga sebstva. Istinski napreduje upravo odbijanjem svega - to je prava raketa. Spoznati da nisi ni u tijelu ni u umu, iako jesi svjestan i jednoga i drugoga, ve je znanje o sebstvu. P: Ako nisam ni tijelo ni um, kako je mogue da sam ih svjestan? Kako mogu percipirati neto to mi je potpuno strano? M: Prvi je korak misao "ja nisam nita", a drugi "ja sam sve". Obje su povezane s idejom "postoji svijet". Kad se i ona odbaci, ostaje ono to jesi, nedvojno sebstvo. Ti si to, ovdje i sada, ali tvoj je vid zamuen lanim idejama koje ima o sebi. P: U redu, priznajem da jesam, da sam bio i da u biti, barem od roenja do smrti. Nemam nikakve sumnje to se tie mojeg bitka ovdje i sada. Ali smatram da to nije dovoljno. Mojem ivotu nedostaje radost koja se raa iz sklada unutarnjega i vanjskoga. Postojim li jedino ja, pa je svijet samo moja projekcija, otkud sav taj nesklad? M: Taj nesklad stvara ti sam i onda se ali na njega! Kad eli i strahuje, kad se poistovjeuje sa svojim osjeajima, stvara patnju i ropstvo. A kad stvara s ljubavlju i mudrou, kad nisi vezan za svoje tvorevine, posljedica je toga sklad i mir. Ali, kakvo god bilo stanje tvojega uma, na koji se nain ono odraava na tebe? Jedino te poistovjeivanje s umom ini sretnim ili nesretnim. Pobuni se protiv robovanja umu, shvati da si svoje granice stvorio ti sam te slomi lance privlanosti i gnuanja. Imaj na umu svoj cilj slobode sve dok ne shvati da si ve slobodan, da sloboda nije neto to je mogue zasluiti u dalekoj budunosti ulaganjem bolnih napora, ve da je ona tvoja imovina 368

koju uvijek moe koristiti! Osloboenje nije stjecanje slobode, ve se radi o hrabrosti koja e ti omoguiti da povjeruje kako si ve slobodan i da djeluje u skladu s time. P: Budem li inio sve to mi se svia, morat u patiti. M: Unato tome ti jesi slobodan. Posljedice tvojih djela ovise o drutvu u kojemu ivi i njegovim obiajima. P: Mogao bih djelovati nepromiljeno. M: Usporedo s hrabrou pojavit e se mudrost, suosjeanje i sposobnosti za djelovanje. Znat e to mora raditi, a ono to e raditi donosit e dobrobit svima. P: Otkrio sam da u meni ratuju moji razliiti aspekti i da stoga nemam mira. Gdje su sloboda, hrabrost, mudrost i suosjeanje? Moje djelovanje samo poveava provaliju u kojoj ivim. M: Sve je to zato to misli da si netko ili neto. Zaustavi se, promatraj, istrauj, postavljaj prava pitanja, doi do pravih zakljuaka i imaj hrabrosti djelovati u skladu s njima pa e vidjeti to e se dogoditi. Prvi koraci mogli bi dovesti do toga da ti se srui krov nad glavom, ali zbrka e se veoma brzo razbistriti i nastat e mir i radost. Toliko toga zna o sebi, ali ne poznaje onoga tko to zna. Otkrij tko si ti, tko je poznavatelj onoga to zna. Marljivo se promatraj i ne zaboravi neprestano se prisjeati da ono to se percipira ne moe biti onaj koji percipira. Upamti dobro da ti nisi nita to vidi, uje, nita o emu misli. Ti nisi ono to se dogaa, ti si onaj kome se to dogaa. Uroni duboko u osjeaj "ja jesam" i sigurno e otkriti da je sredite percipiranja sveobuhvatno, kao to je sveobuhvatna i svjetlost koja osvjetljava svijet. Sve to se dogaa u univerzumu dogaa se tebi, utljivome svjedoku. S druge strane, sve to se u univerzumu ini, ini se zahvaljujui tebi, univerzalnoj i neiscrpnoj energiji. P: Bez imalo sumnje, svakoj je osobi veoma ugodno uti da je utljivi svjedok i univerzalna energija. Ali kako iz verbalne tvrdnje stii do neposrednoga znanja? uti nije isto to i znati. M: Prije negoli bilo to spozna neposredno, neverbalno, mora spoznati spoznavatelja. Dosada si smatrao da je to um, ali jednostavno nije tako. Um te obasipa slikama i idejama koje ostavljaju tragove u pamenju. Ti misli da je sjeanje isto to i znanje. Ali istinsko je znanje uvijek svjee, novo, neoekivano. Ono izvire iznutra. Kad zna to si, ti si ujedno i to to zna. Izmeu znanja i bitka nema raskoraka. P: Um mogu istraivati jedino umom. M: Svakako koristi um da bi upoznao um. To je savreno ispravno, a ujedno i najbolja priprema za nadilaenje uma. Bitak, znanje i uivanje pripadaju tebi. Ali najprije spoznaj svoj bitak. To je lako zato to te osjeaj "ja jesam" uvijek prati. Zatim spoznaj sebe kao spoznavatelja koji je odvojen od onoga to spoznaje. Kad bude spoznao svoje sebstvo kao isti bitak, postii e ekstazu slobode. P: Kakva je to joga? M: emu se brinuti? Doao si ovamo zato to nisi bio zadovoljan svojim ivotom kakav si poznavao, ivotom svojega uma i tijela. Moe ih pokuati poboljati tako to e ih staviti pod nadzor ili poistovjetiti s nekim idealom, a moe i u potpunosti presjei vor svih poistovjeivanja pa promatrati svoje tijelo i um kao neto to se dogaa, ali to te ni na koji nain ne obvezuje. P: Mogu li put nadzora i discipline nazvati raa jogom, put nevezanosti njana jogom, a put oboavanja ideala bhakti jogom? M: Moe ih nazvati kako god ti se svia. Rijei nagovjeuju, ali ne objanjavaju. Ja poduavam drevni, jednostavni nain oslobaanja razumijevanjem. Shvati svoj um i on vie nee utjecati na tebe. Um razumijeva na pogrean nain jer je to u njegovoj prirodi. Ispravno razumijevanje jedini je lijek, kakvo god mu ime dao. Ono je prvo i posljednje zato to se bavi umom takvim kakav jest. 369

Nita od onoga to ini nee te promijeniti jer ti promjena nije potrebna. Moe promijeniti svoj um ili svoje tijelo, ali u tom se sluaju mijenja samo neto izvan tebe, a ne i ti sam. Zato se uope muiti promjenama? Shvati jednom zauvijek da nisi ni tijelo ni um, da nisi ak ni vlastita svjesnost pa prebivaj u svojoj istinskoj prirodi koja se nalazi iznad svjesnosti i nesvjesnosti. Nikakav te napor ne moe dovesti do nje, jedino jasnoa razumijevanja. Prati svoja pogrena razumijevanja i odreci ih se. To je sve. Nema niega to bi trebalo traiti i nai jer nita nije ni izgubljeno. Opusti se i promatraj osjeaj "ja jesam". Stvarnost se nalazi odmah za njim. Budi miran i tih i ona e se pojaviti. Ili tonije, ona e te prigrliti k sebi. P: Ne moram li se najprije osloboditi svojega tijela i uma? M: Ne moe ih se osloboditi jer te sama ideja o oslobaanju vee za njih. Samo to shvati i nemoj im vie pridavati vanost. P: Ne mogu to uiniti jer nisam cjelovit. M: Zamisli da si potpuno cjelovit i da su tvoje misli i djela savreno usklaeni. Kako bi ti to moglo pomoi? To te nee osloboditi od pogrenoga razumijevanja da si tijelo ili um. Um i tijelo mora vidjeti na ispravan nain, kao neto to nisi, to je sve. P: Ti eli da upamtim kako ih moram zaboraviti! M: Da, izgleda da je tako. Unato tome, stvar nije beznadna. Ti to moe uiniti. Samo kreni na posao s najveom ozbiljnou. Tvoje slijepo tapkanje u mraku puno je obeanja. Samo traganje ve je i nalaenje. Uspjeh ti je zajamen. P: Patimo zato to nismo cjeloviti. M: Patit emo sve dok nae misli i djela budu pokretali elje i strahovi. Uvidi njihovu ispraznost i opasnost pa e kaos koji stvaraju nestati. Nemoj se pokuavati promijeniti, samo shvati koliko je uzaludna svaka promjena. Promjenjivo se zadrava na promjeni, a nepromjenjivo eka. Nemoj se nadati da e te promjenjivo dovesti do nepromjenjivoga, to se nikada nee dogoditi. Tek kad se sama ideja o promjeni sagleda kao lana i odbaci, nepromjenjivo moe doi do izraaja. P: Kamo god da doem, svi mi govore da se moram iz temelja promijeniti, elim li ugledati stvarnost. Taj proces namjerne promjene koji smo sami sebi nametnuli naziva se jogom. M: Sve promjene odnose se jedino na um. Da bi mogao postati ono to stvarno jesi, mora se uzdii iznad uma, do svojega stvarnog bitka. Sasvim je nevano kakav je um koji si ostavio za sobom, pod uvjetom da si ga ostavio radi neega boljega. Ali to nije mogue uiniti prije negoli doe do samoostvarenja. P: Dolazi li prvo do odustajanja od uma ili do samoostvarenja? M: U svakom sluaju prvo dolazi do samoostvarenja. Um ne moe nadii sam sebe. On se mora rasprsnuti. P: A nije li prije tog rasprsnua potrebno istraivati? M: Sila koja je potrebna za rasprsnue uma dolazi iz stvarnosti. Ali, dobio si dobar savjet, um se mora pripremiti na to. Strah uvijek moe odgoditi samoostvarenje, sve dok se ne pojavi nova prilika. P: Mislio sam da uvijek postoji ansa. M: Teoretski postoji, ali u praksi se mora pojaviti situacija u kojoj e biti prisutni svi faktori nuni za samoostvarenje. Ali, to te ne treba obeshrabriti. Tvoje prebivanje u osjeaju "ja jesam" veoma e brzo stvoriti novu ansu, i to zato to ispravno ponaanje privlai povoljnu priliku. Sve to zna dolo ti je iz druge ruke. Jedino osjeaj "ja jesam" dolazi iz prve ruke i ne trai nikakve dokaze. Stoga neprestano prebivaj u njemu. 370

100 Razumijevanje vodi do slobode Poklonik: U mnogim zemljama na svijetu istraitelji primjenjuju odreene postupke kako bi iznudili priznanje od svojih rtava. Pokae li se to potrebnim, mijenjaju i njihovu osobnost. Mudrim izborom razliitih oblika fizike i moralne deprivacije te beskonanim uvjeravanjima stara se osobnost slama, a njezino mjesto zauzima nova. ovjek koji se nalazi pod istragom bezbroj e puta uti daje neprijatelj drave i izdajnik svoje zemlje te e na kraju doi dan kad e se neto u njemu slomiti, kad e, s potpunim uvjerenjem, poeti osjeati da je uistinu izdajnik, buntovnik, sasvim nedostojna osoba vrijedna prezira te da zbog toga zasluuje najstrou kaznu. Taj je postupak poznat kao "ispiranje mozga". Duboko me pogodilo kad sam shvatio da je disciplina religije i joge veoma slina "ispiranju mozga". Ovdje se takoer susreu fizika i mentalna deprivacija, razliite vrste osamljivanja, snaan osjeaj grijeha, oajna patnja i elja da se pobjegne od nje kroz pokajanje i obraenje, uz prihvaanje nove slike o sebi koju treba utjeloviti. Jednako tako, ovdje postoji i ponavljanje niza formula: "Bog je dobar, guru i duhovna zajednica znaju sve, vjera e me spasiti." U takozvanim praksama joge i religije djeluje potpuno isti mehanizam kao i kod "ispiranja mozga". Um se mora usmjeriti na neku odreenu ideju i pritom iskljuiti sve ostale, a njegova usredotoenost snano se ojaava strogom disciplinom i bolnim pokorama. Budui da se plaa visoka cijena, ivot ili srea, ini se da je ono to pojedinac dobiva zauzvrat od iznimno velike vanosti. To namjeteno obraenje, oito ili skriveno, religijsko ili politiko, etiko ili socijalno, moe se doimati istinskim i trajnim, ali unato tome, javlja se u vezi s njime osjeaj neeg neprirodnoga. Maharaj: Sasvim si u pravu. Kad se um podvrgne tolikim tekoama, on se izobliava i postaje nepokretan. Njegovo je stanje veoma nesigurno i sve to takav um poduzima vodi u jo vee ropstvo. P: Zato je onda propisana sva ta sadhana? M: Sve dok u neto ne uloi golemi napor, ne moe biti siguran da te napor nikamo ne vodi. Pojedinano sebstvo toliko vjeruje samome sebi da se nee predati sve dok ga posve ne obeshrabri. Puko verbalno uvjerenje nije dovoljno. Jedino jaki dokazi mogu ukazati na potpunu nitavnost slike koju imamo o sebi. P: Onaj koji mi ispire mozak tjera me da postanem lud, a guru me tjera da postanem zdrav. Oboje koriste slian postupak. Unato tome, njihov motiv i namjera potpuno su drukiji. Slinosti su moda samo verbalne. M: I poziv i prisila na patnju sadre u sebi nasilje, a plod nasilja ne moe biti sladak. Postoje odreene ivotne situacije koje su neizbjeno bolne i koje mora prihvatiti kako najbolje zna i umije. Postoje takoer odreene bolne situacije koje si stvorio sam, namjernim djelovanjem ili propustom. Iz takvih situacija mora izvui neku pouku, kako se vie ne bi ponavljale. P: ini se da moramo patiti kako bismo nauili svladavati bol. M: Bol se mora izdrati. Nema svladavanja boli i to nije potrebno vjebati. Vjebanje za budunost uenjem novih oblika ponaanja samo je pokazatelj straha. P: Kad jednom saznam kako se suoiti s bolom, oslobodit u ga se i neu ga se vie bojati. Zbog toga u biti sretan. To je ono to se dogaa i zatvoreniku. Prihvati li on svoju kaznu kao pravednu i odgovarajuu, ivjet e u miru sa zatvorskim vlastima i dravom. Sve religije ine samo jedno: propovijedaju prihvaanje i predanost. Ohrabruju nas da se osjeamo krivima, da preuzmemo odgovornost za sva zla u svijetu i da upremo prstom u sebe kao u jedini uzrok za sve to. Ne vidim 371

veliku razliku izmeu "ispiranja mozga" i sadhmie, osim to na sadhanu nismo fiziki primorani. Element prisilne sugestije prisutan je u oba sluaja. M: Kao to si rekao, slinosti su samo povrinske. Ne mora se stalno vraati na njih. P: Slinosti nisu povrinske. ovjek je sloeno bie i istovremeno moe biti tuitelj, optueni, uvar, zatvorenik i krvnik. U "dobrovoljnoj" sadhani malo je toga dobrovoljno. Pojedinca pokreu sile koje se nalaze izvan njegova razumijevanja i nadzora. Ne podvrgnem li se bolnom i dugotrajnom upinjanju koje se zove joga, mogu tek malko promijeniti svoj mentalni sustav, a isto toliko i tjelesni. Jedino to me zanima jest: "Slae li se Maharaj sa mnom da joga ukljuuje nasilje?" M: Slaem se da joga kakvom je ti prikazuje znai nasilje, a ja nikada ne zastupam nita slino. Moj je put potpuno nenasilan. I mislim upravo to to kaem: moj je put nenasilan. Otkrij sam to to znai. Ja samo kaem da on nije nasilan. P: Ja ne zloupotrebljavam rijei. Kad guru trai od mene da do kraja svoga ivota meditiram esnaest sati dnevno, ne mogu to uiniti bez ekstremnog nasilja prema sebi. Je li takav guru u pravu ili grijei? M: Nitko te ne prisiljava da meditira esnaest sati dnevno, osjea li ti da to ne eli. To je samo jedan od naina da ti se kae: "Ostani sa svojim sebstvom, nemoj se izgubiti meu drugim ljudima." Uitelj moe ekati, ali um je nestrpljiv. Nije nasilan uitelj, ve um, a um se ujedno i plai vlastitoga nasilja. Pogreno je proglasiti apsolutnim ono to dolazi iz uma jer je to relativno. P: Ostanem li pasivan, nita se nee promijeniti, a budem li aktivan, morat u biti nasilan. to bih mogao initi, a da to ne bude ni neplodno ni nasilno? M: Sasvim sigurno, postoji put koji nije ni nasilan ni neplodan, a ipak je vrhunski djelotvoran. Samo promatraj sebe kakav jesi, sagledaj sebe kakav jesi, prihvati sebe kakav jesi i ulazi sve dublje u to to jesi. Nasilje i nenasilje opisuju tvoj stav prema drugima. Sebstvo nije ni nasilno ni nenasilno u odnosu prema samome sebi, ono ak nije ni svjesno ni nesvjesno sebe. Poznaje li sebstvo sebe, sve to radi bit e dobro. Ali, ne poznaje li sebe, sve to radi bit e loe. P: to misli kad kae: "Ja poznajem sebe kakav jesam?" M: Prije uma - ja jesam. Stav "ja jesam" nije misao u umu. Um se dogaa meni, a ne ja njemu. A budui da su vrijeme i prostor u umu, ja sam iznad njih, vjean i sveprisutan. P: Misli li ti to ozbiljno? eli li stvarno rei da postoji svugdje i u svako doba? M: Da, upravo tako mislim. Meni je to oito koliko i tebi sloboda kretanja. Zamisli da drvo upita majmuna: "Misli li ti ozbiljno da se moe kretati s mjesta na mjesto?" A majmun mu odgovori: "Da, upravo tako mislim." P: Jesi li osloboen i zakona uzronosti? Moe li stvarati uda? "M: Svijet je sam po sebi udo. Ja sam iznad uda - potpuno sam normalan. Sve mi se dogaa onako kako mora biti. Ne mijeam se u stvaranje. Od kakve su mi koristi mala uda, kad se u meni cijelo vrijeme dogaaju najvea od svih uda? Sve to vidi tvoj je bitak. Ui sve dublje u sebe i trai u sebi. U otkrivanju sebstva nema ni nasilja ni nenasilja. Unitenje lanoga nije nasilje. P: Kad se samoispitujem ili ulazim u sebe s idejom da u od toga imati neke koristi, ipak bjeim od onoga to jesam. M: To je sasvim tono. Istinsko ispitivanje uvijek te uvodi u neto, nikad te ne izvodi iz neeg. Ispitujem li se samo zato da bih neto dobio ili izbjegao, zapravo se ne ispitujem. Da bih neto spoznao, moram to u potpunosti prihvatiti. 372

P: Da, da bih spoznao Boga moram ga prihvatiti - kako je to zastraujue! M: Prije negoli uzmogne prihvatiti Boga, morat e prihvatiti sebe, a kako je tek to zastraujue! Prvi koraci u prihvaanju sebe nisu nimalo ugodni jer ono to pojedinac vidi obino nije osobito lijepo. Potrebna nam je velika hrabrost da bismo nastavili dalje. No, pomae tiina. Promatraj samoga sebe u potpunoj tiini i nemoj se opisivati. Gledaj bie za koje vjeruje da jesi i ne zaboravi da ono to vidi nisi ti. "To nisam ja, a to sam ja?" - to je trenutak istinskoga samoispitivanja. Nema drugog puta do osloboenja, svi su ostali samo odgaanje. Odluno odbacuj ono to nisi, sve dok u svojem velianstvenom nitavilu, u svojoj praznini u kojoj niega nema, ne izroni tvoje stvarno sebstvo. P: Svijet prolazi kroz brze i kljune promjene. Kod nas u Americi moemo ih sasvim jasno vidjeti, iako se dogaaju i u drugim zemljama. S jedne strane, dolazi do velikog porasta kriminala, a s druge do porasta stvarnije i istinskije duhovnosti. Osnivaju se razliite duhovne zajednice, a neke su od njih na veoma visokoj razini cjelovitosti i discipline. ini se kao da zlo unitava samo sebe vlastitim uspjesima, poput vatre koja unitava svoje gorivo. A dobro se, poput ivota, neprestano obnavlja. M: Sve dok dijeli dogaaje na dobre i zle, ti moda i jesi u pravu. U odreenom trenutku dobro postaje zlo, a zlo dobro. P: A to je s ljubavlju? M: Kad se ljubav pretvori u poudu, postaje razorna. P: to je pouda? M: Prisjeanje, zamiljanje, predvianje. Pouda je osjetilne i verbalne prirode te predstavlja oblik ovisnosti. P: Je li u jogi neophodno suzdravanje od seksa (barahma-arja)? M: ivot ograniavanja i potiskivanja nije joga. Um mora biti osloboen od elje i oputen. Do toga se dolazi razumijevanjem, a ne odlunom usmjerenou, koja je samo drugi oblik pamenja. Um koji razumije slobodan je od elja i strahova. P: Kako da postignem takvo razumijevanje? M: Meditiranjem koje predstavlja usmjeravanje panje. Postani potpuno svjestan svojega problema, razgledaj ga sa svih strana, razmotri na koji nain utjee na tvoj ivot. Tada ga ostavi na miru. Ne moe uiniti nita vie od toga. P: Hoe li me to osloboditi? M: Slobodan si od onoga to si razumio. Vanjskim izraajima slobode potrebno je vrijeme da bi se mogli oitovati, ali oni su ve ovdje. Ne oekuj savrenstvo. U pojavnom svijetu nema savrenstva. Detalji se moraju meusobno sukobljavati. Niti jedan problem ne moe se rijeiti u cijelosti, ali se moe odmaknuti od njega na razinu na kojoj vie ne djeluje na tebe.

373

101 Mudrac se ni za to ne hvata i nita ne zadrava Poklonik: Kako postupa mudrac kad neto treba uiniti? Radi li on planove, odluuje li o njihovim detaljima pa ih provodi u djelo? Maharaj: Mudrac u potpunosti razumije situaciju i zato istoga trena zna to treba uiniti. To je sve. Ostalo se dogaa samo od sebe i u velikoj je mjeri nesvjesno. Mudraevo poistovjeivanje sa svime to jest tako je potpuno da mu univerzum odgovara na isti nain na koji on odgovara njemu. Mudrac ima vrhunsko povjerenje da e se dogaaji, kad se situacija jednom spozna do kraja, oblikovati u pravi odgovor. Obian ovjek zabrinut je na osoban nain te stoga vae mogue rizike za gubitak i anse za dobitak. Mudrac stoji po strani, posve siguran da e se sve dogoditi onako kako mora biti. Njemu nije vano to e se dogoditi jer je neizbjeno da se na kraju sve vrati u prvobitnu ravnoteu i sklad. Srce svega to jest uvijek je u miru. P: Shvatio sam da je osobnost iluzija i da je budna nevezanost bez gubljenja identiteta naa dodirna toka sa stvarnou. Hoe li mi rei, molim te, jesi li ti u ovome trenutku osoba ili identitet koji je svjestan samoga sebe? M: Ja sam i jedno i drugo. Ali stvarno sebstvo moe se opisati samo pojmovima koji se tiu osobe, pojmovima onoga to nisam. to god moe rei o osobi nije sebstvo, a o sebstvu nita ne moe rei to se ne bi odnosilo na osobu kakva jest, kakva bi mogla i kakva bi trebala biti. Sva svojstva tiu se osobe. Stvarnost je iznad njih. P: Jesi li ti ponekad sebstvo, a ponekad osoba? M: Kako bi to bilo mogue? Ja se samo drugim osobama pojavljujem kao osoba. Za samoga sebe, ja sam beskrajno prostranstvo svjesnosti u kojem se, u beskonanom nizu, pojavljuju i nestaju bezbrojne osobe. P: Kako je mogue da se nama osoba, koja je za tebe sasvim iluzorna, ini toliko stvarnom? M: Ti, kao sebstvo, kao bitak koji je temelj svekolikog bitka, svjesnosti i blaenstva, pridaje stvarnost svemu to percipira. To pridavanje stvarnosti neprestano se dogaa sada, a ne u nekom drugom vremenu, zato to prolost i budunost postoje jedino u umu. Bitak se odnosi jedino na trenutak koji je sada. P: Nije li i vjenost beskonana? M: Vrijeme je beskonano, mada je ogranieno, a vjenost se nalazi u sadanjem trenutku koji je usjeen izmeu prolosti i budunosti. Mi proputamo taj trenutak zato to na um neprestano luta amo-tamo izmeu prolosti i budunosti. On se ne eli zaustaviti da bi se usredotoio na trenutak koji je sada, to je relativno lako uiniti. Samo mora postojati interes za to. P: to ga moe pobuditi? M: Ozbiljnost koja je znak zrelosti. P: A kako se postie zrelost? M: Um treba biti neprestano ist i bistar, u svakome trenutku treba ivjeti ivotom pune svjesnosti bez obzira na to to on nosi te treba ispitivati i unitavati elje i strahove im se pojave. P: Je li uope mogua takva usredotoenost? M: Pokuaj pa e vidjeti. Uiniti odjednom samo jedan korak lako je, a energija e proistei iz ozbiljnosti. P: ini mi se da nisam dovoljno ozbiljan. M: Veoma je bolno varati samoga sebe. To izjeda um poput raka. Jedini su lijek jasnoa i 374

cjelovitost miljenja. Pokuaj razumjeti da ivi u svijetu iluzija, ispitaj ih i otkrij njihove korijene. Ve e te i sam pokuaj uozbiljiti jer blaenstvo izvire iz ispravnoga nastojanja. P: Kamo e me to odvesti? M: A kamo bi te moglo dovesti!? Do vlastitoga blaenstva. Kad se jednom vrsto utemelji u sadanjem trenutku, nema vie kamo otii. Ono to bezvremeno jesi, to vjeno i izraava. P: Jesi li ti jedan ili mnogi? M: Ja sam jedan, ali pojavljujem se kao mnogi. P: Zato se pojedinac uope pojavljuje? M: Dobro je biti i dobro je biti svjestan. P: ivot je tuan. M: Patnju uzrokuje neznanje. Srea je posljedica razumijevanja. P: Zato bi neznanje trebalo biti bolno? M: Neznanje se nalazi u korijenu svih elja i strahova koji su veoma bolna stanja i izvor beskonanih zabluda. P: Viao sam kako se ljudi koji su se navodno ostvarili smiju i plau. Ne pokazuje li to da jo nisu osloboeni elja i strahova? M: Oni se mogu smijati ili plakati ovisno o okolnostima, ali iznutra su mirni i sabrani te nevezano promatraju svoje spontane reakcije. Pojave uvijek zavode, a jo i vie kad se radi o mudracu. P: Ne razumijem te. M: Um to ne moe razumjeti zato to je uvjeban da se za sve hvata i da sve zadrava, a mudrac se ni za to ne hvata i nita ne zadrava. P: Sto ja to ne mogu otpustiti, a ti moe? M: Vi ste bia stvorena od sjeanja ili barem zamiljate da ste takvi, a ja sam u potpunosti stvaran. Ja sam to to jesam i ne mogu se poistovjetiti ni s jednim psihikim ili mentalnim stanjem. P: Neka bi nesrea moda unitila tvoju ravnoteu. M: Moda ti to izgleda neobino, ali nije tako. Na moje veliko iznenaenje, uvijek ostajem takav kakav jesam, ista svijest, i uvijek sam spreman na sve to se dogaa. P: Hoe li biti takav ak i u trenutku svoje smrti? M: to bi meni trebalo znaiti to moje tijelo umire? P: Nije li ti ono potrebno da bi mogao biti u doticaju sa svijetom? M: Meni nije potreban svijet. Ja ne ivim u njemu. Svijet na koji ti misli nalazi se samo u tvojemu umu. Ja ga mogu vidjeti tvojim oima i tvojim umom, ali potpuno sam svjestan da je on projekcija tvojega sjeanja. Taj svijet dotie se sa stvarnou jedino u toki svjesnosti koja moe biti samo sada. P: ini se da je jedina razlika izmeu nas ta to ja neprestano tvrdim da ne poznajem svoje stvarno sebstvo, a ti tvrdi da ga odlino poznaje. Postoji li ikakva druga razlika? M: Izmeu nas nema razlike. Ni ja ne mogu rei da poznajem svoje sebstvo. Ja samo znam da se mene ne moe ni opisati ni definirati. Za najdaljim dosegom uma protee se golemo prostranstvo. To je moj dom, to sam ja. A to je prostranstvo i ljubav. P: Ti svugdje vidi ljubav, a ja mrnju i patnju. Povijest ovjeanstva povijest je ubojstava, 375

individualnih i kolektivnih. Nijedno drugo ivo bie ne uiva toliko u ubijanju kao ovjek. M: Bude li dublje istraivao motive takvoga ponaanja, otkrit e da je u pozadini svega uvijek ljubav - ljubav pojedinca prema samome sebi i onome to mu navodno pripada. Ljudi se bore za ono to prema svome miljenju i vole. P: Njihova ljubav, sasvim sigurno, mora biti za njih dovoljno stvarna kad su za nju spremni i umrijeti. M: Ljubav je bezgranina. Stoga se ono to se ograniava na svega nekoliko osoba ili ideja ne moe nazvati ljubavlju. P: Poznaje li ti takvu bezgraninu ljubav? M: Da, poznajem. P: Kako se ona doivljava? M: Sve je voljeno i vrijedno ljubavi. Nita nije iskljueno. P: ak ni runoa ili kriminal? M: Sve je unutar moje svjesnosti, sve je moje. Potpuno je suludo rascijepiti samoga sebe na ono to voli i ono to ne voli. Ja sam iznad toga, ja nisam otuen. P: Biti slobodan od svianja i nesvianja znai postati ravnoduan. M: To moe tako izgledati na poetku, tada se moe osjeati ravnodunim. No, bude li ustrajan u toj ravnodunosti, ona e procvjetati u sveproimajuu i sveobuhvatnu ljubav. P: Svi imamo trenutke kad nam um postaje poput cvijeta ili ljubavnog plamena, ali oni ne traju dugo i ivot se vraa svojem svakidanjem sivilu. M: Diskontinuitet je pravilo kad se bavi konkretnim. Trajnost se ne moe iskusiti zato to nema granica. Svjesnost podrazumijeva izmjene, u njoj promjena slijedi promjenu. Kad se jedan dogaaj ili stanje privede kraju, zapoinje neto drugo. Ono to nema granica ne moe se iskusiti u uobiajenom smislu rijei. Pojedinac jedino moe biti, on ne moe znati to je. No, on moe znati to nije. A sasvim sigurno nije nita od cjelokupnog sadraja svjesnosti koja je neprestano u kretanju. P: Ako se ono to je nepokretno ne moe spoznati, koji je smisao i svrha njegova ostvarenja? M: Ostvariti ono to je nepokretno znai postati to nepokretno, a svrha je dobrobit za sve to ivi. P: ivot je kretanje. Nepokretnost je smrt. Kako bi smrt mogla koristiti ivotu? M: Ja govorim o nepokretnosti kao o postojanosti, a ne kao o ukoenosti. Kad postigne samoostvarenje, postaje postojan u ispravnosti, preobraava se u snagu koja sve poboljava. To moe, ali i ne mora ukljuivati napornu vanjsku aktivnost. Vano je jedino da um ostane dubok i miran. P: Kad promatram svoj um uviam da se cijelo vrijeme mijenja, da raspoloenja slijede jedno za drugim u beskonanoj raznolikosti. No, ini mi se da se ti neprestano nalazi u istom raspoloenju, u radosnoj blagonaklonosti. M: Raspoloenja pripadaju podruju uma i nisu bitna. Ui u sebe, uzdigni se iznad njih. Prestani biti opinjen sadrajem svoje svjesnosti. Kad dosegne dublje slojeve svojega istinskog bitka, shvatit e da na tebe veoma malo utjee povrinska igra uma. P: Ali ona nikad nee prestati. M: Miran um nije mrtav. 376

P: Svjesnost je uvijek u kretanju, to je lako uoljiva injenica. Tvrditi da je svjesnost nepromjenjiva predstavlja proturjenost. Na to misli kad govori o mirnome umu? Nije li um isto to i svjesnost? M: Moramo se prisjetiti da se rijei koriste na mnogo naina i da u velikoj mjeri ovise o kontekstu. injenica je da postoji mala razlika izmeu svjesnoga i nesvjesnoga - oni su u osnovi jedno te isto. Budno stanje razlikuje se od dubokog spavanja samo po prisutnosti svjedoka. Zraka svijesti osvjetljava dio naega uma i taj dio postaje na san ili budna svjesnost, a sama svijest pojavljuje se kao svjedok. Svjedok obino poznaje jedino svjesnost. Sadhana se sastoji u tome da se svjedok najprije vrati u svjesnost o samome sebi, a preko nje u istu svijest. Svijest o sebstvu jest joga. P: Ako je svijest sveproimajua, znai li to da slijepac, nakon samoostvarenja, moe progledati? M: Brka osjetilne senzacije sa svijeu. Mudrac poznaje sebe kakav jest. On e biti svjestan da je njegovo tijelo osakaeno ili da njegov um ne dobiva odreenu vrstu osjetilnih senzacija. Ali njemu nije vano posjeduje li odreene sposobnosti ili ne. P: Moje je pitanje mnogo odreenije: "Hoe li se slijepcu vratiti oinji vid kad postane mudrac?" M: Kako bi slijepac mogao vidjeti ako mu se ne obnove oi i mozak? P: Ali hoe li se njegove oi i mozak, nakon samoostvarenja, obnoviti? M: Moda hoe, a moda i nee. Sve ovisi o sudbini i milosti. Mudrac raspolae osebujnim nainom spontane, izvanosjetilne percepcije, koji uzrokuje da vidi neposredno, a ne s pomou osjetila. On se nalazi iznad percepcije i koncepcije, iznad kategorija vremena i prostora, iznad imena i likova. Mudrac nije ni ono to se percipira ni onaj koji percipira, ve jednostavan i univerzalan faktor koji percepciju ini moguom. Stvarnost je unutar svjesnosti, ali ona nije ni svjesnost ni bilo koji od njezinih sadraja. P: to je lano, svijet ili moje znanje o njemu? M: Postoji li svijet izvan tvojega znanja? Moe li se uzdignuti iznad onoga to poznaje? Ti moe samo pretpostaviti da postoji svijet iznad tvojega uma, ali on e ostati koncept, nedokazan i nedokaziv, sve dok ne stekne svoje iskustvo. Ono je tvoj dokaz i vrijedi samo za tebe. Tko bi drugi mogao imati tvoje iskustvo, kad je druga osoba za tebe samo onoliko stvarna koliko se pokazuje stvarnom u tvojemu iskustvu? P: Jesam li toliko beznadno usamljen? M: Kao osoba - jesi; ali u svojemu stvarnom bitku posve si cjelovit. P: Jesi li ti dio svijeta koji nosim u svojoj svjesnosti ili si nezavisan od njega? M: Ono to ti vidi tvoje je, a ono to ja vidim moje je. To dvoje ima veoma malo zajednikoga. P: Mora postojati neki zajedniki imbenik koji nas ujedinjava. M: eli li ga pronai, mora odbaciti sve razlike. Samo je univerzalno zajedniko svima. P: ini se strahovito udnim to kae da sam, s jedne strane, ja puki proizvod svojih sjeanja koji je jadno ogranien, a da s druge stvaram iroki i bogati svijet u kojem je sve sadrano, ukljuujui i tebe i tvoje uenje. Veoma mi je teko razumjeti kako se ta irina moe kreirati i kako moe biti sadrana u mojoj malenkosti. Moda mi ti iznosi cijelu istinu, ali ja shvaam samo njezin mali dio. M: Unato tome, to jest injenica. Maleno projicira cjelinu, ali ne moe je sadravati. Koliko god velik i cjelovit bio tvoj svijet, on je proturjean, prolazan i sasvim iluzoran. P: On moda jest iluzoran, ali je ipak predivan. Kad gledam, sluam, dodirujem, miriem i kuam, mislim i osjeam, sjeam se i zamiljam, ne mogu a da ne ostanem zapanjen svojom udesnom 377

kreativnou. Promatram svijet s pomou mikroskopa ili teleskopa i vidim uda. Slijedim putanju atoma i ujem apat zvijezda. Ako sam ja jedini stvoritelj svega toga, tada sam uistinu Bog! Ali, ako jesam Bog, zato se samome sebi inim tako malenim i bespomonim? M: Ti si Bog, ali ti to ne zna. P: Ako sam Bog, tada svijet koji sam kreirao mora biti stvaran. M: Stvaran je u svojoj sri, ali ne i u pojavi. Oslobodi se elje i straha i tvoj e vid postati odjednom jasan. Tada e sve vidjeti u pravom svjetlu. Moglo bi se rei i da svojstvo uravnoteenosti stvara svijet, da ga svojstvo pasivnosti zatamnjuje, a svojstvo aktivnosti izobliava. P: To mi ne govori mnogo, ali, budem li te upitao to su ta svojstva, tvoj e odgovor biti: ono to stvara, zatamnjuje i izobliava. No, ostaje injenica da mi se dogodilo neto nevjerojatno, a ja ne razumijem ni to ni kako ni zato. M: Da, udo je poetak mudrosti, a postojano i neprestano uenje jest sadhana. P: ivim u svijetu koji ne razumijem i zbog toga ga se bojim. Takvo iskustvo imaju svi ljudi. M: Odvojio si se od svijeta i zbog toga te on boli i plai. Otkrij svoju zabludu i oslobodi se straha. P: Trai od mene da odbacim svijet, a ja elim biti sretan u njemu. M: Trai li nemogue, moe li ti itko pomoi? Ono to je ogranieno mora neizbjeno biti naizmjenino bolno i ugodno. Traga li za stvarnom sreom, nepobitnom i nepromjenjivom, mora ostaviti svijet sa svim njegovim bolima i zadovoljstvima iza sebe. P: Kako to izvesti? M: Puko fiziko odricanje samo je znak ozbiljnosti, ali ozbiljnost, sama po sebi, ne oslobaa. Uz to, mora postojati i razumijevanje koje dolazi s budnom prijemivou, gorljivim ispitivanjem i dubokim istraivanjem. Da bi se spasio od grijeha i patnje, mora neumoljivo raditi. P: to je grijeh? M: Sve ono to te vee.

Dodatak I 378

Prirodna joga (nisarga-joga) U skromnom staniu Sri Nisargadatte Maharaja samo se po elektrinoj rasvjeti i zvukovima ulinog prometa moglo znati u kojem se razdoblju ljudske povijesti nalazimo. U njegovoj malenoj sobici vladalo je ozraje bezvremenosti, a takve su bile i teme o kojima se raspravljalo, teme koje od pamtivijeka pobuuju ovjekovo zanimanje. Nain na koji su se izlagale i razraivale bio je jednako tako bezvremen. Prola su stoljea, tisuljea, ak i itave juge, a ovjek se i dalje bavi istim pitanjima, neizmjerno starim, a ipak vjeno novim. Rasprave koje su se ondje vodile i uenja koja su se nauavala bila su ista i deset tisua godina prije, a ista e ostati i deset tisua godina poslije. Uvijek ima svjesnih bia koja se ude samoj injenici svoje svjesnosti i istrauju njezin uzrok i svrhu. Odakle dolazim? Tko sam ja? Kamo idem? Takvim pitanjima nema ni poetka ni kraja. Od presudne je vanosti znati odgovore na njih jer bez potpunog razumijevanja samoga sebe, i u vremenu i u bezvremenosti, ivot je samo san to ga nameu sile koje ne poznajemo, sa svrhom koju ne moemo razumjeti. Maharaj nije bio obrazovan ovjek. On nije poznavao niti jedan drugi jezik osim svog materinskog marathskog. Nije citirao autoritete, veoma je rijetko spominjao svete tekstove. U njegovu uenju zauujue bogato naslijee Indije vie se samo po sebi podrazumijeva, nego to se jasno istie. Nikada nije izgradio aram, a veina njegovih poklonika bili su skromni ljudi u radnom odnosu koji su veoma cijenili svaku priliku da s vremena na vrijeme sudjeluju u jednosatnom satsangu. Jednostavnost i poniznost glavne su odrednice Maharajeva ivota i uenja. Ni u fizikom ni u psihikom smislu on nikada nije zauzimao vii poloaj. Sr bitka o kojem je govorio vidio je jednako jasno u drugima kao i u samome sebi. Maharaj je priznavao da je on tog bitka svjestan a ostali jo nisu, ali je govorio da je ta razlika privremena i od male vanosti te da se tie jedino uma i njegovih vjeno promjenjivih sadraja. Kad su ga ispitivali o njegovoj jogi, govorio je da nema to ponuditi, da ne postoji neki posebni sustav koji bi mogao izloiti, neka posebna teologija, kozmogonija, psihologija ili filozofija koju bi mogao predstaviti. On je samo spoznao svoju istinsku prirodu, koja je istovjetna istinskoj prirodi njegovih sluatelja te stoga ukazuje na nju. Sluatelj je ne moe sam vidjeti zato to ne moe vidjeti ono to je oito, jednostavno i neposredno. Sve to zna spoznao je svojim umom koji stimuliraju osjetila. A ak nije ni posumnjao da je i sam um osjetilo. Maharajeva prirodna joga (nisarga-joga) gotovo je zabrinjavajue jednostavna. Sveproimajui um mora prepoznati vlastiti bitak i prodrijeti u njega. To ne znai biti ovo ili ono, ovdje ili ondje, tada ili sada; to znai biti samo bezvremeni bitak. Bezvremeni bitak izvor je ivota i svijesti. U okvirima vremena, prostora i uzroka on je svemogu, bezuzroan uzrok, sveproimajui, vjean, jer nema ni poetka ni kraja, jer je uvijek prisutan. Slobodan je jer nema uzroka, sveznajui jer sve proima i sretan jer nije razdijeljen. On ivi, voli i beskrajno se zabavlja oblikujui i preoblikujui univerzum. Svaki ovjek posjeduje bezvemeni bitak, on jest taj bitak. No, naalost, ovjek ne poznaje sebe kakav jest i zbog toga se poistovjeuje s imenom i likom svojega tijela i sadrajem svoje svijesti. Jedini nain da ovjek ispravi pogreno razumijevanje svoje stvarne prirode jest da u potpunosti spozna kako radi njegov um pa ga pretvori u instrument otkrivanja vlastitoga sebstva. U samom poetku duhovne evolucije um je bio dragocjeno orue u borbi za opstanak. Morao je nauiti zakone i putove prirode da bi je mogao pokoriti. To je inio i ini jo uvijek jer ivot se na viu razinu moe podii samo ako um i priroda rade zajedno. Ali, u tom procesu um je stekao umijee simbolinog razmiljanja i komunikacije, sposobnost i vjetinu izraavanja govornim jezikom. Rijei su postale iznimno vane. Ideje i pojmovi poprimili su izgled stvarnosti, konceptualno je zamijenilo stvarno, a sve je to dovelo do toga da ovjek sada ivi u verbalnom svijetu, zaguen rijeima koje su stekle vlast nad njim. 379

Oito je da se u svakodnevici moramo sluiti predmetima i komunicirati s ljudima, a u oba sluaja rijei su iznimno korisne. Ali zbog njih stajemo u svijetu ivjeti potpuno simbolino pa stoga i nestvarno. Da bismo iz tog zatvora verbalnog uma pobjegli u stvarnost, moramo biti u stanju premjestiti arite svoje pozornosti s rijei na ono o emu govore, na samu stvarnost. Rije koja se najee upotrebljava i koja je najvie proeta osjeajima i idejama jest "ja". Um pokazuje sklonost da je ukljui u sve ime se bavi, i u tijelo i u apsolut. U duhovnoj disciplini rije "ja" slui kao putokaz prema iskustvu koje je neposredno, izravno i beskrajno znaajno. Najvanije je biti i znati da jesi. Zanimljivo nam moe biti samo ono to je povezano s naim svjesnim postojanjem, koje je arina toka svake elje i straha. Krajnji cilj svake elje jest istaknuti i pojaati osjeaj vlastitog postojanja, a svaki osjeaj straha u svojoj je sri samo strah od prestanka postojanja ili unitenja. Nisarga-joga znai prebivanje u osjeaju "ja jesam", tako stvarnom i ivotnom, s namjerom da se stigne do njegova izvora. Budui da taj osjeaj nije neprekidan, on mora imati izvor iz kojega dolazi i u koji se vraa. Bezvremeni izvor svjesnoga bitka jest ono to Maharaj zove naom stvarnom prirodom ili bitkom (svarupa). Kad govori o nainima spoznaje svojega vrhovnog identiteta kao sveprisutnog bitka, Maharaj je izrazito neogranien. On tvrdi da svatko raspolae vlastitim putom do stvarnosti te da stoga ne moe postojati ope pravilo koje bi vrijedilo za sve. Ali, za svakoga tragaoca glavna ulazna vrata u stvarnost predstavlja osjeaj "ja jesam", neovisno o tome kako je stigao do njih. Upravo se uvianjem izuzetne vanosti osjeaja "ja jesam" i njegovim nadilaenjem stie do njegova izvora pa tako spoznajemo vrhovno stanje, koje je ujedno prvobitno i krajnje. Razlika izmeu poetka i kraja postoji jedino u umu. Kad je um tup ili uznemiren, taj se izvor ne moe spoznati. No, kad je ist i jasan, um postaje vjeran odraz izvora. Izvor je uvijek nepromjenjiv, nalazi se izvan mraka i svjetlosti, izvan ivota i smrti, izvan svjesnoga i nesvjesnoga. Poniranje u osjeaj "ja jesam" veoma je jednostavna, lagana i prirodna joga. U njoj nema nikakve tajnovitosti ili ovisnosti, ona ne zahtjeva posebnu pripremu ili inicijaciju. Tko god je zbunjen samom injenicom svojega postojanja kao svjesnoga bia pa iskreno eli pronai svoj izvor, moe vrsto prionuti uz vjeno prisutni osjeaj "ja jesam" te marljivo i strpljivo prebivati u njemu sve dok se ne raspre oblaci koji mu zamrauju um, dok ne ugleda srce bitka u svoj njegovoj velianstvenosti. Bude li pojedinac ustrajan u prakticiranju nisarga-joge, ona e uroditi bogatim plodom i dovesti ga do toga da postane svjestan i aktivan u onome u emu je oduvijek bio nesvjestan i pasivan. Ne postoji razlika u kakvoi, ve samo u nainu oitovanja, kao to ne postoji razlika izmeu grumena zlata i velianstvenog nakita koji je iz njega izraen. ivot se nastavlja dalje, ali postaje spontan i slobodan, svrhovit i sretan. Maharaj veoma jasno opisuje to prirodno, spontano stanje, ali kao to ovjek koji je od roenja slijep ne moe zamisliti svjetlost i boje, tako i neprosvijetljen um nije u stanju pridati znaenje takvim opisima. Izrazi kao to su spokojna srea, suosjeajna nevezanost, bezvremenost i bezuzronost bia i pojava zvue mu strano i ne izazivaju nikakav odgovor. ovjek samo intuitivno osjea da se u njima krije duboko znaenje i stoga oni bude u njemu neobinu enju za neobjanjivim, kao vjesnici neega to tek treba doi. Ali to je sve. Upravo kao to Maharaj kae, rijei su samo putokazi, one upuuju na smjer kretanja, ali ne mogu poi s nama. Istina je plod ozbiljnog traganja, a rijei samo pokazuju put. Maurice Frydman Dodatak II 380

Devetorica uitelja (navanath sampradaja) Pojmom hinduizam obuhvaene su brojne sekte, vjere i kultovi. Podrijetlo veine gubi se u drevnoj prolosti. "Tradicija uitelja" (nath sampradaja), kasnije poznata kao "tradicija devetorice uitelja" (navanath sampradaja), samo je jedna od njih. Neki uenjaci smatraju da ta sekta vue korijen od mitskog uitelja (rii) Dattatreje, za kojeg se vjeruje da je bio zajedniko utjelovljenje svetog trojstva Brahme, Vinua i ive. Jedinstvena duhovna postignua tog legendarnog lika spominju se u Bhagavata-purani, Mahabharati, a i u nekim kasnije nastalim Upaniadama. Neki pak smatraju da je to uenje ogranak hatha-joge. Ma kakvo da mu je podrijetlo, uenje "tradicije devetorice uitelja" postajalo je tijekom stoljea sloeno poput labirinta i poelo u razliitim dijelovima Indije poprimati razliite oblike. Neki gurui iz te "tradicije" poeli su naglaavati put predanosti Bogu (bhakti), neki put mudrosti (njana), a neki put djelovanja (karma). Pojedini su pak uitelji smatrali da je vaan jedino cilj svake joge, a to je sjedinjenje s vrhovnom stvarnou. U etrnaestom stoljeu ivio je veliki hatha-jogin po imenu Svatmarama Svami, koji je jadikovao nad tamom razliitih miljenja. U namjeri da raspri taj mrak upalio je svjetiljku svojim uvenim djelom Hatha-joga-pradipika. Prema nekim uenim komentatorima, "tradicija devetorice uitelja" nauavala je da je cijela kreacija roena iz zvuka (nada), koji predstavlja boanski princip, i iz svjetlosti (bindu), koja predstavlja materijalni princip, a da je vrhovna stvarnost, iz koje oba potjeu, iva. Po njihovu miljenju, osloboenje je stapanje due sa Sivom u procesu unitenja (laja) ljudskog ega, odnosno ieznue osjeaja osobnog postojanja. Meutim, u svakodnevnim duhovnim uputama svojim poklonicima uitelji su se rijetko pozivali na metafizike spoznaje do kojih su ueni ljudi doli u svojim istraivanjima. U stvari, pristup tih uitelja bio je potpuno nemetafiziki, jednostavan i izravan. Iako pjevanje svetih himni i bogotovnih pjesama te tovanje idola jesu tradicionalne znaajke sekte, njezino uenje naglaava da se vrhovna stvarnost moe spoznati jedino u vlastitom srcu. "Tradicija uitelja" postala je poznata kao "tradicija devetorice uitelja" kad su jednom u dalekoj prolosti sljedbenici sekte izabrali devetoricu od svojih prvih gurua kao istaknute primjere vlastitih vjerovanja. Naalost, ne postoji suglasnost glede imena te devetorice majstora. Bilo kako bilo, najprihvaeniji je sljedei popis: Matsjendranath, Gorakhnath, alandharnath, Kantinath, Gahininath, Bhartrinath, Revananath, arpatnath i Naganath. Dvojica od devetorice tih majstora, Gahininath i Revananath, imali su velik broj sljedbenika u junim dijelovima Indije, ukljuujui i dravu Maharasthru, kojoj pripada i Sri Nisargadatta Maharaj. Smatra se da je Revananath osnovao vlastitu podsektu izabravi Kadasiddhu za svojeg glavnog uenika i nasljednika. Ovaj je pak inicirao uvenog Lingaangama Maharaa i Bhausahiba Maharaa, kojima je povjerio aram i irenje svojega uenja. Bhausahib Mahara osnovao je kasnije tradiciju koja je postala poznata kao injegeri sampradaja, novi pokret unutar tradicionalnog stada. Njegovi najpoznatiji uenici bili su Amburao Mahara, Grimallevar Mahara, Siddharamevar Mahara i uveni filozof dr. R. D. Ranade. Sri Nisargadatta Maharaj izravni je uenik i nasljednik Siddharamevara Maharaa. Ovdje svakako moramo spomenuti da Maharaj nikada nije pridavao mnogo vanosti sektama, kultovima i vjerama, ukljuujui i vlastitu, iako je slubeno bio tadanji guru ogranka injegeri sampradaj. Odgovarajui na pitanje jednog tragaoca koji se elio pridruiti "tradiciji devetorice uitelja", Maharaj je rekao: "Navnath sampradaja samo je tradicija, nain pouavanja i provoenja duhovne discipline. Ona ne oznaava razinu svijesti. Prihvati li uitelja iz te tradicije za svog gurua, pridruio si se i njegovoj tradiciji. Tvoja pripadnost tradiciji ovisi samo o tvom osobnom osjeaju i uvjerenju. Naposljetku, sve je to verbalno i formalno. U stvarnosti ne postoji ni guru ni uenik, ni teorija ni duhovna disciplina, ni neznanje ni samoostvarenje. Sve ovisi o tome to misli o sebi. Spoznaj samoga sebe na ispravan nain. Nita drugo ne moe zamijeniti znanje o sebstvu." 381

Uenja "tradicije devetorice uitelja" nude tragaocu kraljevski put do osloboenja koji u sebi sjedinjuje sva etiri sporedna puta: bhakti, njana, karma i dhjana margu. I Adinath Bhairava, za kojeg se smatra da je bio utjelovljenje samoga Gospoda ive, u svom ivotopisu pod naslovom Nathlingamrita tvrdi da je put na koji je ukazala ta tradicija najbolji od svih jer vodi izravno do osloboenja.

DODATAK III - OBJANJENJE - RENIK

382

adhar..................................podravanje, trpljenje adhi-yoga...........................svevinja yoga, iznad, svevinje + yoga ahimsa ...............................nenasilje, odustajanje od povreivanja drugih reju ili delima, neubijanje, nepovreivanje akash .................................praznina, eter kao elelment prostora, nebo ananda ...............................blaenstvo, srea anirvachaniya ....................neopisivo antahkarana .......................psiha, um, um u ukupnom smislu ukljuujui inteligenciju, ego i um, manas anubhava ...........................direktna percepcija, iskustvo, prepoznavanje. Iskustvo koje se ostvaruje na kraju akcije. U svim iskustvima nema iskuenika osim "ja". Tako su sva iskustva direktna (anubhavas) i vode ka "ja" principu - "ja jesam" Atma, Atman.....................Svevinje Sopstvo, individualna dua. Atman je iznad sve tri gune prirode, prakriti. Atman je onaj koji ne deluje, ve samo Prakriti, priroda. Atma - bhakti ....................oboavanje svevinjeg Atma - prakash ..................svetlost Sopstva atmaram.............................radost Sopstva avatara ...............................inkarnacija, Onaj koji je siao avyakta ..............................nemanifestovano bhajan ................................pevanje svetih pesama, praksa oboavanja bhakti.................................devocija, oboavanje bhoga, bhogi......................iskuavanje svetovnih radosti i tuge, "bhogi" je onaj koji je ukljuen u svetovne radpsti i tuge, "bhoga marga" put je svetovnih tenji, radosti i tuge Brahma ..............................jedan od Bogova Hinduistikog trojstva: Brahma-kreator, Vishnuodravatelj i Shiva-transformator, preobraatelj Brahmacharya ...................uzdravanje, religiozno kolovanje sa celibatom, neenjstvo, u irem smislu odustajanje od svih ulnih uivanja Brahman ............................Apsolut, Konana Realnost ije su karakteristike: apsolutno postojanjesat, apsolutna svesnost-chit, i apsolutno blaenstvo-ananada. Po Sanakaracharyai Brahman, Apsolut, ima pet razliitih lica, faza: 1. Hiranyagarbha, Kosmiko Sopstvo, Ishvara, 2. personalni Bog u formi Avatara, 3. jiva, individualna dua, 4. prakriti, prolazna, nestalna priroda, i 5. shakti, kreativna mo, sila. Brahmasmi ........................Ja sam Svevinji, Brahman, "ja jesam" ista svesnost samo-postojanja Purushae. Kada ova ista svesnost bude ukljuena, inkorporirana u materiju, isto "ja jesam" se menja u "ja sam to", "ja sam ovo - i ono" buddhi ...............................inteligencija, odraz realnog u umu, mo koja osposbljava um da opaa objekte u pojavnom svetu. Sve dok budhi funkcionie kroz medijum, sredstvo uma, nije mogue spoznati istu svesnost, probuditi se. 383

chetana ..............................svesnost, unutarnje probuenje, chit chidakash...........................Brahman u svom aspektu, obliku, neogranienog znanja, ekspanzija svesnosti, razliito koriena za svesnost, kako individualnu tako i univerzalnu. chidananda ........................svesnost blaenstva, radost duha chidaram............................radost svesnosti chit.....................................Univerzalna svesnost chitta..................................individualna svesnost, priroda svesnosti ne materijalna - ali pod uticajem materije, produkt svesnosti i materije, Purushe i Prakriti, obuhvata sve nivoe uma, od kojih je najnii manas deha ...................................fiziko telo deha - buddhi.....................intelekt koji ini da ovek identifikuje sopstvo sa fizikim telom digambara..........................nag, ovek obuen u etvrtinu neba gnana .................................znanje, posebno vie znanje ostvareno iz meditacije, esto pisana i kao "jnana", gnani, znalac, gnana je ostvarenje jedinstva svih stvari u Brahmanu gunas .................................atributi, kvaliteti, u filozofiji Samkhya tri kvaliteta Kosmike Supstance, Prakriti, jesu: prosvetljenost-sattva, aktivnost-rajas, i opadanje-tamas. guru ...................................duhovni uitelj, nastavnik, majstor yagrat-sushupti..................probueno spavanje, budan san jiva, jivatman.....................individualna dua, po Vedanti jiva dospeva u postojanje kao rezultat pogrene identifikacije atmana sa telom, ulima i umom. Atman + injenje, delovanje, jeste jiva kalpana ..............................imaginacija, zamiljanje, fantazija karma.................................delovanje, posebno odgovorna akcija, dobra ili loa, karma je od tri vrste akcija: sanchita-sakupljenih iz prethodnih roenja, prarabdha-deo prole karme koja treba da se odradi u sadanjem ivotu, i agami-tekua karma iji rezultat e doneti plodove u budunosti karana ................................uzrok, primarni uzrok neminovno predhodi rezultatu, nemanifestovan potencijalni uzrok koji blagovremeno uzima oblik kao vidljiv ovot, efekt, materojalni uzrok univerzuma, karana je kosmika enrgija u potencijalnom obliku lila .....................................igra, sport, kosmos posmatran kao boanska igra. Lila nije Apsolutna Istina Brahmana. Ona je samo delimina istina, koja se ne rezlikuje od neistine. Na primer, led moe biti opisan od nekih kao voda i kao para od drugih, ali oba ta stanovita su samo delimino istinita. mahdakash.........................velika prasak, ekspanzija egzistencije, Univerzum od materije i enrgije maha-karta.........................veliki stvaralac, delovaoc - um, uvek zauzet, uvek angaovan neim, ovim ili onim maha-mantra......................velika inkarnacija

384

maha-maya ........................velika obmana, nerealno, velika obmanjujua slika koja skriva, pokriva Realnost. Priroda maye je da obmanjuje. Maya je sveukupnost svih mentalnih projektovanja, stvaranja. maha-mrityu ......................konano rastapanje, velika smrt cele kreacije maha-sattva .......................Svevinja Harmonija, Sklad maha-tattva........................Velika Realnost, Svevinja Svesnost maha-vakya .......................sublimacioni zvuk, izjava, reenica. etiri upaniadske objave izraavaju najvie vedantijske istine, koje su poznate kao mahavakyas. One su: Prajnam Brahman - svesnost je Brahman, Aham Brahmasmi - ja sam Brahman, Tat Tvam Asi - ta tvoja umetnost i Ayam Atma Brahma Sopstvo je Brahman mana, manas......................um, razumevanje, sposobnost razmiljanja, razluivanja, u Nyaya filozofiji manas je dua, razliita od Atmana manana ..............................meditacija, refleksija, razmiljanje mantra................................inkarnacija, himna, instrument misli, idealni zvuk vizualiziran kao slova i vokalizovan, artikulisan, kao slogovi. Mantra je grupa rei ije stalno ponavljanje proizvodi posebne rezultate. marga.................................put, staza moksha ..............................emancipacija, osloboenje od svetovnog postojanja, "Mukta" osloboena persona, osoba moksha - sankalpa.............odluka da se bude slobodan od lanog mumukshattva ...................ispravna elja koja sadri ozbiljnost da se spozna Konani Princip i pomou toga da se ostvari osloboenje; u vedanti jedan od etiri uslova tragaoca za Istinom: ispravno razlikovanje - viveka, ispravna nepristrasnost - vairagya, ispravno vostvo - sat sampat i isprvna mumukshattva. Mumukshattva je intenzivna tenja ka osloboenju. neti - neti ...........................ne ovo - ne ovo, analitiki proces progresivnog, razumnog negiranja svih imena i oblika od kojih je svet stvoren, radi dosezanja venog, Konane Istine nirguna ..............................neuslovljeno, bez kvaliteta nirvana...............................konano rastapanje, preobraenje, ugaenost plamenom ivota, osloboenje od materije i ponovno ujedinjenje sa Svevinjim Duhom, Brahmanom. "Nirvani" je tragalac nirvane. nirvikalpa ..........................osloboenje od formiranja modifikacije, promena, uma nisarga ...............................prirodno, neroeno nivritti................................osloboenje od svetovne egzistencije, odricanje Parabrahman......................Svevinja Realnost Paramakash .......................Velika ekspanzija, prasak, bezvremena i neograniena, beskonana, Realnost, Apsolutno Postojanje, Bit Paramartha ........................sublimaciona, uzviena istina 385 ideja, potpuna kontrola uma, bez

pragna................................ne-samosvesno znanje, kognitivna, ne razmiljajua svesnost, ista svesnost. Takoe se pie kao "prajna". Prajna se smatra za viu svesnost. prakriti...............................Kosmika Supstanca, izvorni neuzroni uzrok pojavnog, manifestovanog postojanja, egzistencije, koja je bezoblina, neograniena, nepokretna, vena i sve-proimajua. Takoe nazvana "Avyakta". pralaya...............................potpuno rastapanje, kada se kosmos utapa u Nemanifestovani Apsolut Svevinje Realnosti prana..................................dah ivota, vitalni princip prarabdha...........................sudbina, ono to je poelo kao obaveza. Koliina, zaliha, karme prolih ivota, sanchita, koja je postala sudbina u sadanjem ivotu pravritti..............................neprekidna aktivnost, naklonost prema svetovnom ivotu Premakash .........................Brahman u svom aspektu neograniene ljubavi. To je drugo ime za Chidakash, ali on naglaava aspekt ljubavi, a ne aspekt spoznavanja. LJubav je izraz Sopstva kroz srce. Premakash je srce + ja jesam - ja sam srce puja....................................Oboavanje, odanost purna .................................punina, potpunost, apsolutno, beskonano, koristi se za Brahman Purusha..............................Kosmiki Duh, veni i delotvorni uzrok univerzuma, koji daje pojavnost svesnosti ka svim manifestacijama materije, prakriti. Ropstvo Purushe u materiji je zbog "ja" svesnosti koja je roena iz Chitta - vrittis, to dovodi do porasta nebrojenih elja. rajas ...................................motivacija, aktivnost, energija, jedna od tri karakteristike, sastavni deo Kosmike Supstance (sattva, rajas i tamas), bez koje se druge dve ne bi mogle manifestovati. U yogi - egoizam. sad-chit ..............................transcendentalno stanje univerzalnog potencijala, sat-postojanje + chitsvesnost sadaanubhava ....................iskustvo vene realnosti, sada-uvek + anubhava-iskustvo sadashiva ...........................vena lepota, dobrota, uvek uspena, sada- uvek, + Shiva-otmen, milostiv, povoljan sat-cit-ananda ....................konani princpi sa tri kvaliteta u apsolutnom savrenstvu: sat-postojanje + chit-svesnost + ananda-blaenstvo sadguru ..............................istinski duhovni uitelj sadhana..............................praksa koja donosi uspeh "siddhi", sadh-ii pravo ka cilju, biti uspean sadhu .................................asketa, sadh-ii pravo ka cilju saguna ...............................manifestovano stanje sa tri "gune" - sattva, rajas i tamas, Svevinji Apsolut shvaen kao kvaliteti koje poseduje: ljubav, zahvalnost, itd., kao razlika izmeu nedifirenciranog Apsoluta, Advaita Vedante samadhi .............................nadsvesno stanje, duboka meditacija, trans, ushiena apsorpcija, stapanje, praksa yoge u kjoj tragalac-saddhaka, postaje jedno sa objektom svoje meditacije, sadhya, i tako ostvaruje neopisivo, apsolutno, blaenstvo. Samadhi je stanje koje se pojavljuje u pet tipova: savikalpa - vizualizacija ulnog objekta, obino nekog ideala, ili Boga u 386

dualistikoj sferi; nirvikalpa - iznad svih dualnosti, imena i oblika; nissankalpa - sve elje prestaju da dolaze u obliku "sankalpe"; nirvirittik - ak i nevoljna spominjanja, talasi vrittje prestaju; nirvisana - elja je smirena samskara............................mentalna impresija, utisak, saoseanje, memorija, takoe nazvana vasana, elja, zaostala impresija samvid ...............................istinska svesnost sat ......................................transcendentalni aspket Konanog principa u aktivnom stanju, postojanje, bie, suprtno "asat" sat-sang .............................druenje sa istinskimm duhovnim i mudrim ljudima, biti sa Istinom sattva .................................postojanje, egzistencija, istinska bit, sr, u yogi kvalitet istote ili dobrote, "sattvic" isto, istinsko sattvanubhava....................iskustvo, anubhava, istinske harmonije Univerzuma, sattva, postojanje satyakama..........................onaj koji tei Uzvienoj Istyini, sattya, istina, brahman + kama, kamana, elja Shiva .................................jedan od Bogova Hinduistikog trojstva - Brahman-kreator, Vishnuodravatelj i Shiva, transformator, preobraatelj; povoljan, srean, nakolonjen; destrukcija kosmosa od boga Shive je povoljan akt za destrukciju prethodnog stvaranja, kreacije; Shiva je apsoltna ljubav "ja" principa u oveku; kao unititet, transformator, On donosi ostvarenje, potpunu anihilaciju, unitenje ljudskog ega shravana ............................sluanje svetih knjiga, akt sluanja siddha ................................ostvarena osoba, onaj koji je ostvario savrnstvo, sadh, ii pravo ka cilju, biti uspean smarana .............................seanje, mentalno recitovanje soham ................................ja sam on, so-on + aham-ja sam sutratma.............................spajajua, ujedinjujua veza izmeu sih bia, sutra-nit, opruga + atma, dua; oslonac kao neprekinuta nit manifestovanog sveta, otuda je ista Svesnost osnova svih bia, postojanja; Maharaj koristi re akumulirana karma od ivota do ivota swarga ...............................nebeski region swarupa .............................ovekov sopstveni oblik, priroda, karakter, sva - neije sopstveno + rupa -suptilni element oblika tamas .................................mranost, inercija, tromost, pasivnost, jedan od tri konstituenta, delova, guna Kosmike Supstance, tj. sattva, rajas i tamas tat-sat.................................ovo je Istina, tat - to + sat - istina, Postojanje, Realnost tattva..................................istinska Sutina, Realnost, tad-tat - to + tva - apstraktni sufiks, tj. to turiya .................................nadsvesnos stanje samadhija, turiya, etvrti, etvrto stanje duha u kome on postaje jedno sa Brahmanom, najvia svesnost turiyatita ............................iznad najvie svesnosti, turiya + atita, ii iznad tyaga ..................................odricanje, odricanje od plodova svakog rada, sprovoenje karme sa odricanjem i bez elja za rezultatima 387

uparati ...............................odmor, smirenost, poinak, tolerancija i odricanje od svih sektakih izdvajajuih obreeda, upa - prema, ispid, dole + rati, odmor, od korena ram, biti zadovoljan, u vedanti jedno od est postignua: satsampat: sama - smirenost, dama - uzdravanje, samoodricanje, uprati tolerancija, trpeljivost, titiksha - izdrljivost, sraddha - vera i samadhana - ravnotea vairagya.............................odsustvo svetovnih elja, vi - bez traga elja, ravnodunost prema nerealnom i prolaznom, potpuno odsustvo bilo kakve privlanosti prema objektima, koji donose zadovoljstvo Vishnu ...............................jedan od bogova Hinduistikog Trojstva - Brahma, Vishnu i Shiva. viveka ................................razlikovanje, ispravno razluivanje izmeu istinitog i lanog, realnog i nerealnog, vi - izvan, bez + veka, od korena vic, proveriti, odvojiti, prekinuti. Viveka je jedan izraz duhovne svesnosti skriven iza uma. Viveka vodi ka vairagyi, nevezanosti. vyakta ................................manifestovana materija, evoluirana, razvijena, priroda, vi - pored, izvan, bez + akta, pasivni princip od anj, miropomazati. Otud razvijen miropomazan produkt, suprotno - "avyakta". vyakti.................................persona, osoba, spoljanje Sopstvo vyaktitva............................personalnost, ograniena samo-identifikacija sa telom yoga...................................jedan od est sistema Hindu filozofije (od yuj, spojiti ili sjediniti). Yoga ui naine sa kojima individualna dua, jivatma, moe da se sjedini ili spoji sa Univerzalnim Duhom, Paramatma. Yoga sistem je po verovanju utemeljio Patanjali. yoga - bhrashta ..................onaj koji je pao sa visokog stanja yoge yoga - kshetra ....................polje delovanja za yogu, fiziko telo u filozofskom smislu, kshetra, polje yoga - sadhana...................duhovna praksa yoge yogi ...................................onaj ko praktikuje yogu.

388

OMOT KORICA KnjIGE - prvi list Realno ne umire, nerealno nikad nije ivelo Zamislite veliki oblakoder, koji se rui, neke sobe su u krhotinama, neke neoteene. Ali, da li vi moete govoriti o prostoru kao upropatenom ili nedirnutom? Samo je struktura ta koja pati, boluje, i ljudi koji su se zadesili da tu ive. Nita se nije desilo sa samim prostorm. Slino, nita se nije desilo sa ivotom, kada su oblici uniteni i imena izbrisana. Zlatar topi stare dragulje, nakite, da bi napravio druge. Jednom kada vi spoznate da se smrt deava telu, a ne vama, vi samo gledate vae telo, koje opada, nestaje, kao istroeno odelo. Realno, vi ste veni i iznad roenja i smrti. Telo e preiveti, trajati, toliko dugo, koliko je potrebno. Nije vano da ono treba da ivi dugo. JA SAM TO SRI NISARGADATTA MAHARAJ SRI NISARGADATTA MAHARAJ je neobino, udno slobodan od svih omalovaavanja i osuivanja, grenik i svetac su samo zamenili uloge: svetac je greio, grenik e biti posveen. Vreme je ono koje e im to doneti zajedno. Uitelj ne ocenjuje, ne vrednuje, jedina njegova briga je oko patnje i "kraja patnji". On zna iz linog iskustva da su koreni tuge u umu, i da je um tak koji mora biti osloboen od svih iskrivljenih i destruktivnih navika. Od njih, najfatalnija, najsudbonosnija, je identifikacija Sopstva, sa svojim projekcijama, manifestacijama. Sa poukom i promenom, Sri Nisargadatta Maharaj pokazuje najkrai put - nelogian, ali iskustveno ispravan, potvren. On deluje sa razumevanjem.

389

OMOT KORICA KnjIGE - zadnji list Maurice Fridman, prevodilac ove knjige, je roen u jevrejskom getu u Krakovu, u Poljskoj, 1900 godine. Inenjer, pronalaza, filozof, uitelj - on nije video etkicu za zube, niti je jeo beli hleb sve do svoje etnaeste godine. Bio je roeni buntovnik. Mrzeo je licemerstvo u bilo kom obliku. Osuivao je prinudu, isto tako i religioznu prinudu, koja ide pod imenom duhovne discipline. Ali u poslednjim godinama svog ivota, buntovnik u njemu je otiao na spavanje. Ova metamorfoza se dogodila u njemu kada je sreo Sri Nisargadatta Maharaja, ija konverzacija sa razliitim tragaocima je prevedena na engleski - preveo je Maurice. Ovaj pleleniti zadatak on je preduzeo nekoliko godia pre svoje smrti, u matru 1976. godine. Putem "JA SAM TO" on je postao bakljonosac istine, za hiljade ljudi u mnogim, razliitim krajevima sveta, i na taj nain, propagirajui besmtrna uenja Sri Maharaja, on je i za sebe ostvario besmrtnost.

390

Kada sam prvi put itao "JA SAM TO" pre par godina, bio sam duboko impresioniran i potresen, podstaknut njegovom mudrou i elokvencijom, reitou. Po mom miljenju, Nisargadatta se svrstava sa velikim Upanishadskim uiteljima. Robert Panjell, autor "Povratak punom smislu" Autor "JA SAM TO" je izvanredno prisutan u svojim odgovorima na pitanja koja su mu postavljena. Direktne i bliske njegove izreke su zapanjujue snage. Rene Fonere, autor "Krishnamurti ou la revolution du real" Maharaj je jedinstveni Guru. Velika vrednost njegovog uenja jeste da je ono potpuno univerzalno; tagod da On govori, ima jedan oigledan peat autentinosti, izvornosti, istinitosti. Ptof. dr Jean Riviere Joffroy, Univerzitet Madrid "JA SAM TO" je knjiga koju bih preporuio svim tragaocima za Istinom. Ona donosi istinitost istinskog Mudraca. M. V. Kamath, Editor, ilustrovanog nedeljnika Indija

391