Milan Podunavac Opsta razmatranja o politickom legitimitetu Grami prvi element politike je da postoje upravljaci i oni nad kojima

a se upravlja, rukovodioci i vodjeni. Razlazuci ovaj prvi element politike identifikuje tri osnovna momenta koji opredeljuju unutrasnju sadrzinu ovog odnosa: 1. kako upravljati najefektivnije 2. kako naj olje pripremiti politicke upravljace !. kako racionalno utvrditi "granicu rezistencije# u odnosu na upravljace i o ez editi poslusnost oni$ nad kojima se upravlja. Odnos izmedju upravljaca i oni$ nad kojima se upravlja zasnovan je na "odredjenim fiksiranim principima# koji %ramsi podvodi pod opsti pojam "drzavnog du$a# & skelet koji povezuje politicke upravljace i one nad kojima se vlada, u njemu su sadrzani razlozi i temelji politicke poslusnosti.' Ovaj pojam ostaje zapostavljen u okviru neomarksisticke teorije drzave i politicke %ramsijevske orijentacije. Prevlast zado ija pojam $egemonije kojim se otkrivaju temelji reprodukcije politicke moci i legitimizovanja politicke vlasti u modernoj evropskoj drzavi. Po ugledu na (egela govorio je da je legitimitet kategorija "gradjanskog drustva#. Rusou pripada zasluga stvaranja mita o " kolektivno$ $armoniji#, da je pro lem legitimiteta ukupnost prvi$ elemenata politike. Ruso nas u raspravu o osnovama drustvenog ugovora uvodi pitanjem o temeljima legitimiteta politicke vlasti, )eznja za legitimitetom univerzalno je svojstvo politicki$ poredaka, a potre a za legitimizovanjem politicke vlasti tako je trajno ukorenjena u politickim drustvima da je u citavoj istoriji tesko naci politicki poredak koji nije imao autenticno zasnovan legitimitet vladanja, ili je arem pokusao da ga stekne. Razlicite formule legitimizovanja politicke vlasti, ne samo da su centralna tema te$nologija politickog vladanja, u cemu razliciti vladavinski sistemu pokazuju zacudjujuce istoznacne te$nike &instrumenta regni', vec i instrumenti demokratske politicke misli, pokreta naroda i klasa u or i protiv politicki$ vlastodrzaca i politicki$ poredaka koji krse najsire drustvene i politicke saglasnosti i pristanke drustveni$ grupa i pojedinaca povezani$ uvek sa jednim vidom zivota & politickim metosom'. Potre a za legitimitetom je uslov svake vladavine, a postojanje legitimiteta je znak do re vladavine. Spinoza poslusnost cini vladara.

Hobs* sve sto je potre no za spasenje sadrzano je u dve vrline, veri u +oga i odanosti zakonima. Monteskje srecna je drzava ciji su gradjani do ri podanici. ,pinoza, (o s i Monteskje pokazali su da podanistvo cini vladara. -onfucije tvrdi da je poverenje izmedju vladara i naroda uslov do re vladavine. ,umnja u legitimnost nekog politickog poretka u osnovi znaci uvek dovodjenje u pitanje opravdanost njegovog postojanja. Konfucije narod mora imati dovoljno da jede, mora imati dovoljno do ru vojsku i mora imati poverenje u vladare. .arod se nece pokoravati onome sto ne izaziva poverenje. Seneka vladati, upravljati, u osnovi znaci sluziti i voditi rigu o drugima isto onako kako roditej rine o svojoj deci, muz o svojoj zeni. Toma Akvinski politicka vladavina je vodjenje podanika ka naj oljem cilju. Pitanje o legitimitetu uvek je pitanje o dostojnosti politicki$ institucijama od oni$ nad kojima se vlada. Moska* formula legitimizovanja olaksavale su teret politicke vlasti politickim podanicima, izrazavajuci jednu unierzalnu psi$olosku potre u ljudi da formiraju sistem uverenja kako oni koji nad njima vladaju to ne cine na osnovu posedovanja materjalni$ i drugi$ prednosti i sile, vec na temelju opsti$ i zajednicki$ principa i maksima, zajednicki$ za sve pripadnike drustva. /storija politicki$ drustava ne zna za vladavinu koja do kraja pokriva i zado ija potpuno podanistvo i politicku poslusnost za sva vremena. Ferero izmedju upravljaca i naroda uvek se uspostavlja jedan odnos latentni$ sumnji pa i stra$a0 koliko je stra$ in$erentno svojstvo podanika, toliko je on i pratilac politicki$ vlastodrzaca. Pri$vatljiva mu je teza da je u prirodi principa legitimiteta da prevlada taj misteriozni i uzajamni stra$. Principi legitimiteta olaksavaju tego e vladavine i onima kojima politicki vladaju i onima nad kojima se vlada. Altuzijus ako su konsenzusi volje upravljaca i podanika isti, srecan je i lagosloven nji$ov zivot.

Politicka moc uvek u se i sadrzi moment sile, medjutim onda nikad nije dovoljna da i se zado ila poslusnost oni$ nad kojima se vlada &Monteskjeov primer opisom despotije'. Principi legitimiteta su upravo oni razlozi kojima se utvrdjuje i pravo da se vlada i duznost da se pokorava, a saglasnosti izmedju oni$ koji politicki vladaju i oni$ nad kojima se vlada, o ovim principima, formiranje "klime# da su ovi principi pravicni i razumni, stvaranju uslova za nji$ovo postovanje, cini odnos izmedju vladara i oni$ nad kojima se vlada "meksim#, podnosljivijim, sa vise uzajamnog respekta i sigurnosti. Rusoovo upustvo da najjaci nikad nije dovoljno jak da i uvek io gospodar, osim ako svoju moc preo rati u pravo, a pokornost u duznost, izrazava s u jednoj trajonoj teznji politicki$ vladara da dokazuju i predstavljaju istovetnost onoga sto ima sustinsku vrednost &legitimnost' i onoga sto postoji kao cinjenica & posesija politicke moci'. 1egitimitet je za politicke upravljace uvek centralno jezgro instrumenta regni &primeri samoproglasavanja .apoleon koji se pozivao na legitimacijski titulus0 u Rimu Malvius )orkvatus zeleo da se proglasi Romulom0 u -ini ,i*(aong*)i risao pred$odnike i istoriju, iako su u -ini istoricari spadali u najvise drzavne cinovnike0 u ,r iji knez Milos'. /nstitucija domnatio memoriae oznacava jedan process legitimizovanja vlasti velicanjem faraonskog kulta novog imperatora uz istovremeno unistavanje svi$ ista, ta li sa natpisima, sim ola i znamenja o pred$odnim vladarima. , druge strane postoje primeri koji govore o vezanosti vladara za misljenje i nazore naroda & 2leksandar Makedonski i -onstantin koji su pokusavali ali nisu uspeli da promene legitimacijski titulus. ,vaki pokusaj ustolicnja legitimizma, uci nas rimska istorija, zavrsavao se poitickim $aosom. .apad na principe legitimiteta prvi je i najtezi posao svake revolucije zakljucuje Tokvil. Revolucija nije prosta promena stare vladavine, vec razaranje ukupne socijalne strukture, ona je ila o avezna da o znani rat celokupnoj utvrdjenoj moci, da razori sve zatecene prerogative, uskrati snagu svim starim tradicijama i utvrdi novi nacin zivota i nove konvencije. .o, prvi od napada revolucije io je da oslo odi coveka svi$ oni$ ideja koje su osiguravale poslusnost vlasti pod starim poredkom . Berk satanski element francuske revolucije razorio je principe gradjanske politicke jurisdikcije. Gizo sila je o ojila rodjenje svi$ vlasti u svetu, ez o zira na nji$ovu prirodu, medjutim, ovaj osnov politicke vlasti uvek je io porican od
!

svi$ koji su politicku vlast drzali. .iko od nji$ nece reci da je prigra io celokupnu politicku vlast. ,ve vladavine znaju da sila nije titulus. Rasel i unvel isticali su da je u prirodi politickog legitimiteta i moci "sim ioza# izmedju politicki$ vladara i oni$ nad kojima se vlada. Otkrivaju da sistem podanistva lojalnosti i politicki$ identifikacija cini ugaoni kamen koji otkriva ontologiju politicke vlasti i politicki$ odnosa. unvel onaj ko zna razloge podanistva, zna unutrasnju prirodu politicke moci. ,astavni deo ove sim ioze nije samo u otkrivanju unutrasnje ontologije politicke vlasti, vec utvrdjivanju njeni$ granica u odnosu na drustvo, utvrdjivanju kriterijuma za odredjenje kvaliteta politicke vladavine. Tokvil zakljucuje da je razumljiva potre a nacije da sama so om vlada u onim situacijama kada se njome lose politicki upravlja. Principi pomocu koji$ se politicka vladavina legitimizuje $umanizuju i omeksavaju politicku vlast onoliko koliko se od oni$ koji vladaju i oni$ nad kojima se vlada ovi principi pri$vataju kao racionalni i privalcni. Hjum* cak ni despoti ne od ijaju "merits# slo ode. Oni samo zele da je zadrze za se e tvrdeci da su je samo oni dostojini. )vrdio da se svaka vlada, cak i najdespotskija zasniva ne na prisili, vec na mnjenju, na pristupanju i da je stoga politicki legitimna. i najneo iciniji principi legitimiteta sadrze u se i zrno politickog racionaliteta &primer iz ora suverena na )i etu'. !olin legitimitet i ako jeste neka politicka vrednost, ne moze iti samo spoljasnja vrednost, na ilo koji nacin da mu se pridje, legitimitet se o jasnjava i izvan cinjenica, izvan cisto ljudski$ odnosa, jednim unutrasnjim legitimitetom. Konstan* ima neceg cudesnog u svesti o legitimitetu. Za Hjuma, principi legitimiteta su znakovi vremena, za De Mestra sveti principi politicke zajednice, za Ferera kljuc u citavoj evropskoj civilizaciji. Taljeran im je u istoriji civilizacije pridavao znacenja korenja: ono sto je korenje u razvoju drveta, principi legitimiteta su u genezi politickih drustava.