вулгаризми Подела књижевне лексике Српске народне речи чине већину речи у савременом српском језику; оне су настале у нашем језику или су наслеђене из језика наших предака. Оне сведоче шта су наши преци јели и пили: грах, жито, вино, пиво; од чега су живели: плуг, рало, мотика, стадо, удица, мрежа, орати, копати, сејати; како су се облачили: вуна, лан, шав, шити, ткати; или забављали: свирала, бубањ, гусле, свирати, певати, плесати, пиштаљка ... Позајмљенице су речи страног порекла које су у српски језик улазиле кроз контакте са другим народима. Највише позајмљеница у српски језик ушло је из турског језика због вишевековног утицаја Турске на Балкану. • турцизми, речи турског порекла, потпуно су одомаћене и често немају синонима: авет, алат, бакар, Балкан, барут, башта,боја, бубрег, дуван, дадиља,дугме, дуд, ђон, ђубре, ексер, занат, јастук, јорган, јуриш, јоргован, кутија, кичма,каиш, канџа, капија, кафа, кашика, кеса, кестен, креч, лимун, мајмун, маказе, марама, наранџа, олук, оџак, папагај, папуча, парче, пешкир, пиринач, пита,памук, ракија, сандук, сапун, сат, талас, тепсија, торба, топ, ћебе, ћилим, ћошак, хапсити (од хапс),чекић, чарапа, челик, чесма, чизма, џеп, џин, шегрт, шуга, шатор, шећер .... • германизми су речи пореклом из немачког језика: берза, вага, гроф, кељ, кромпир, кугла, мајстор, малтер, пегла, шунка ..... • галицизми су речи француског порекла: бал, банкет, дама, журнал, мода, артиљерија, армија, бајонет, батаљон, бригада, командир, регрут, резерва, артикл, ас, билијар, биро, гаранција, гардероба, модел .... • италијанизми су речи италијанског порекла: арија, банда, банка, бас, бокал, бомба, браво, виолина, галерија, кабаница, капут, каса, компанија, компас, лава, милион, салама, салата, сируп .... • хунгаризми су речи пореклом из мађарског језика: ашов, битанга, бунда, варош, вашар, газда, гулаш, добош, кип, коров, кочија, лопов, лопта, салаш, ципела .... • русизми су речи руског порекла: вотка, запета, књаз, рејон, степа, тундра, чај, чистка, шињел .... • грцизми су речи преузете из грчког језика: анђео, икона, јеванђеље, манастир, фреска, колиба, комад, атмосфера, архитекта, апотека, библиотека, географија, гимназија, гимнастика, граматика, демократија, идеја, метал, стил, филозофија ... • латинизми су речи из другог (уз грчки) класичног језика – латинског: архива, вулкан, геније, елемент, датум, директор, дисциплина, инсект, култура, професор.. • англицизми су речи које у наш језик данас највише продиру и то из енглеског језика: беџ, компјутер, лорд, магазин, пудинг, рум, сноб, спорт, фармер, филм, фудбал, џемпер, џунгла .... Црквенословенски језик је стари књижевни језик православне цркве и културе уопште и из њега су многе речи улазиле у српски народни језик: ваздух, васиона, васкрснути, општи, општина, суштина, сабор, савет, савест ... 3
Подела књижевних речи према употреби
• историзми су речи које су застареле зато што су појаве и предмети које обележавају не сусрећу у савременом животу; означавају оно што припада историји и могу бити домаћег или страног порекла: абаџија, бећар, дахија, ферман • архаизми су речи које су застареле зато што су их из савременог језика истиснуле друге речи истог значења; појаве и предмети које оне означавају постоје и данас али их означавамо савременим, синонимним изразима: борија-труба, хесап-рачун, џимрилук-шкртост, зрцало-огледало, тестир-одобрење,.. • неологизми су новонастале речи које настају најчешће са новим појавама у друштву: вокмен, дискмен, дискета, интернет, компјутер, сајт, фајл,фонт ... • термини су речи којима прецизно означавамо појмове у науци, техници и уметности: језик, систем, подсистем, граматика, правопис, фонетика, морфологија, лексика, позајмљеница, историзам, архаизам, термин, елемент, једињење ... Подела некњижевних речи • дијалектизми су речи из српских дијалеката које нису ушле у састав књижевног језика: лебац, курузи, чокањ, џомбе, шеница, котобања, долма ... • жаргонизми представљају говор омладине у међусобним ситуацијама (на одмору, улици, журци …) Особа која користи жаргоне не сме користити застареле жаргонизме, већ најновије и најмодерније. Суштина жаргона је, дакле, у сталној промени лексике, у сталном стварању нових жаргонизама. Зато постоје многи синоними у жаргону: смарач – гушач (досадна особа), ложана – примач (лаковерна особа), бедак – бедара (лоше расположење), фрка – шорка (туча), лова - кинта (новац), херц – чука (срце, храброст), ложити – палити (лагати); али има и их и са једним значењем: жвака (разговор, причање), болид (будала), педала (остављање), гајба (стан), стипса (шкртац) , снимити (видети), ваљати (продавати), често обнављају значење позајмљеницама: из енгл.језика – филинг (осећај), трип (умишљање), кул (опуштено); гиље(ципеле)/ромски/, текма(утакмица)/словенач./ Жаргонизам често има више сродних значења, нпр. Реч чука у жаргону може значити и часовник (Купио сам нову чуку) и срце (Чука ми је стала од страха). Посебан тип творбе жаргона срећемо у шатровачком говору, где се у речима премештају слогови: тозла(злато), љаксе(сељак), репа(паре), мојне(немој)... Жаргони настају и губљењем једног или више слогова: шуља(кошуља), лоне (панталоне), тике(патике), бус(аутобус), зурка(фризура). Често се изводе суфиксом –ак: бедак (лоше расположење), народњак (врста музике), слободњак (ударац у фудбалу), црњак (црни хумор) .... • туђице су деформисане речи страног порекла, стране правилима срп.језика или се у њега нису уклопиле: продавнице Мега маркет, Велком, посластичарнице Свит ленд, печењаре Пиги и Твити, пицерије Квик, а пекаре Бонапетито, Еурополис... • вулгаризми су пример изразите језичке, и не само језичке некултуре; настају из потребе да се ослободимо напетости или страха, а то су ружне речи и псовке. 4