V/1. - BILJNA PROIZVODNJA Agrarna ge gra!"#a. Agrarna proizvodnja kao primarna delatnost. Zemljite kao resurs.

. Globalizacija u domenu proizv. Hrane i uloga FAO. Zelena revolucija. Agrobiznis. Geografija biljne proizvodnje. Geografija stone proizvodnje. Geografija svetskog agroindustrijskog kompleksa. eorije lokacije poljoprivrede. AG!A!"A #!O$Z%O&"'A (AO #!$)A!"A &*+A "O, Agrarna proizvodnja je primarna delatnost koja osigurava fiziki opstanak i razvoj ljudskog drutva. a odra/ava se najvie u izgledu prostora. Obu0vata zemljoradnju. stoarstvo i umarstvo. Zemljoradnja ili biljna proizvodnja deli se na ratarstvo. vo1arstvo i vinogradarstvo. !atarstvo obu0vata proizvodnju /ita. povr1a. industrijskog i krmnog bilja. #oljoprivreda se pojavila oko 2333 god. pre n.e.4 s njom u vezi 5irigacije. melioracije6 su nastale stare civilizacije7 vavilonska. egipatska. kineska. indijska. meksika. peruanska. ek su %elika geografska otkri1a omogu1ila ve1u razmenu razni0 biljakai /ivotinja. kao kukuruza iz Amerike. krompira sa Anda i td.. dok je industrijska revolucija omogu1ila uvo8enje agrote0nike 5me0anizacija. 0emizacija6. ek je saobra1ajna revolucija omogu1ilao organizaciju !egionalni0 i svetskog tr/ita agrarni0 proizvoda. &anas se razlikuju dva tipa agrarne proizvodnje7 9. supsistantina ili pre0rambena poljoprivreda. prete/no polikulturnog karaktera4 :. (omercijalna ili robna poljoprivreda. prete/no monokulturnog karaktera 5farmeri. latifundije. planta/e. specijalizacija6. ; 9<. veku jeftina penica iz (anade. Argentine i Australije. vino iz Al/ira. meso iz 'u/ne Amerike. mleni proizvodi sa "ovog Zelanda i td.. ozbiljno su ugrozili poljoprivredu i stoarstvo u *vropi. ;sled toga evropske zemlje su zavele potpunu kontrolu uvoza poljoprivredni0 proizvoda i carinskim merama su zatitile doma1e proizvo8ae. o ne znai da su evropske zemlje ostvarile poljprivredu zatvorenog tipa. autarkinu. koja je dovoljna sama sebi. "eki proizvodi se ipak moraju uvoziti zato to su vezani za odre8ene klimatske pojaseve.

Agr $"%n"& => ?@>A>BC7 D CEFGHIJKI? ?LCAC=M ?N> A>@COKG?OI. LGN>JCK> ? LFGIJNGAPGQ I ?KCHA>NCP>Q ?IFGNIKCQC M LGRGLFINF>AI. SCG I ?S@CAITO>P>. LF>FCAC I AI?OFIHMUI=C LGRGLFINF>AKIV I LF>VFCQH>KIV FGHC. WG=CQ CEFGHIJKI?C LGAFCJMQ>NC IKO>KJINKM LGRGLFINF>AKM LFGIJNGAPM JC OFXITO>. . YMKSUIGKI?CP> CEFGHIJKI?C IQC JC UIR AC JCAGNGRI LGOF>H> AFMTONC ?C LF>VFCQH>KIQ I AFMEIQ LFGIJNGAIQC. WG?OG=I NIT> ?OFMSOMFKIV QGA>@C SG=I A>ZIKITM ?OFMSOMFM CEFGHIJKI?C. '() *+',-+,'.) /0123 MSRM[M=> OFI MJC=CQKG LGN>JCK> ?Z>F> A>@COKG?OI7 QCTIKC I GLF>Q>. \MHFINC. V>QI=?SIV ?F>A?OCNCJC JCTOIOM HIRC. ?KCHA>NCP> ?>Q>KGQ. ?OG[KGQ VFCKGQ I ?@I[KG. . SG=C AC=> ?IFGNIK> HIRKGE I XINGOIP?SGE LGF>S@C JC CEFGIKAM?OFI=M4 . L@C?QCK ZIKC@KIV LFGIJNGAC SFGJ KC N>@ISG I QC@G.

',4) *+',-+,'.) /0123 A>@I CEFGHIJKI? KC ?L>UI=C@IJGNCK> N>FOISC@K> H@GSGN>. SG=I LGN>JM=M LFGIJNGAPM GAF>\>KIV EFMLC ZIKC@KIV LFGIJNGAC. => LGJKCO SCG LF>VFCQH>KI @CKCU. D P>QM ?M LGN>JCK> CEFCFK> LFGIJNGAK> =>AIKIU>. [I=C LFGIJNGAPC => KCQ>P>KC JC LF>FCAM M CEFGIKAM?OFI=I. LGN>JM=> CEFCFKM LFINF>AM I @CSM IKAM?OFI=M . ]NC= H@GS => N>BIQ A>@GQ HCJIFCK KC ?OG[CF?ONM. ^OG[CF?ONG => LGN>JCKG KC =>AKG= ?OFCKI ?C J>QRGFCAPGQ. SG=C QM AG?OCNRC ?OG[KM VFCKM. C KC AFMEG= ?C IKAM?OFI=GQ. SG=C QM AG?OCNRC V>QI=?S> LF>LCFCO>. @>SGN>. O>VKISM I LF>FC\M=> ?OG[CF?S> LFGIJNGA> _ SGX>. Q@>SG. Q>?G. NMKM. '45.)657)85 54'09)6.)*5. D FCJNI=>KIQ J>QRCQC IKAM?OFI=C AIF>SOKG I IKAIF>SOKG M[>?ONM=> M CEFCFKG= LFGIJNGAPI I M F>EM@I?CPM U>KC JC CEFCFK> LFGIJNGA>. `C?O> M@GEC AFXCN> LFI F>EM@I?CPM CEFCFKGE ?>SOGFC LFINF>A>. aC=N>BI MOIUC= KC FCJNG= CEFGHIJKI?C IQC A>@COKG?O ZIKCK?I=?SGE I SFMLKGE SGGL>FCOINKGbCEFCFKGE SCLIOC@C. : ?M GH@IS GFECKIJCUI=> CEFGHIJKI?C. aC=HGR> ?M FCJNI=>K> SGGL>FCOIN> JC LF>FCAM I JC L@C?QCK LFGIJNGAC. D J>QRCQC cNFGL?S> MKI=> KC PIV GOLCAC LF>SG d3e GA L@C?QCKC LFGIJNGAC LFGIJN>A>KIQ M LG=>AIKIQ ZIFQCQC. - ?M AFMEI GH@IS GFECKIJCUI=> CEFGHIJKI?C. ]KI ?M SCFCSO>FI?OI[KI JC a>QC[SM. C IQC IV I SGA KC?. 5 - f6. ]KI ?> FCJNI=C=M KC HCJI SGGL>FCOINKGE SCLIOC@C. C@I MJ LG=C[CKG M[>TB> IKAM?OFI=?SGE SCLIOC@C. gFGJ PIV ME@CNKGQ SCLIOC@ LFGAIF> M CEFGHIJKI?. WFGIJNGAPC G?KGNKIV LFGIJNGAC. LG?>HKG VFCK> I LIBC. GA@ISM=> ?> NI?GSGQ SGKU>KOFCUI=GQ. ]SG =>AK> OF>BIK> LFGIJNGAP> VFCK> I LIBC G?ONCFM=> ?> M GSG :33 N>@ISIV . GA SG=IV ?NCSC IQC EGAITPI LFGQ>O LF>SG 9 QI@I=CFAM AG@CFC. h> ZIFQ> ?> GA@ISM=M NI?GSIQ ?O>L>KGQ FCJEFCKCOG?OI 5AIN>F?IZISCUI=>6 LFGIJNGAP>. SCSG M LFGIJNGAPI VFCK> I LIBC. OCSG I M OFEGNIKI LF>VFCQH>KIQ LFGIJNGAIQC.

-030;-5 <0=0<')('215 D FCJNI=>KIQ J>QRCQC ?> ?N> NIT> JHGE LFGIJNGAP> JAFCN> 5[I?O>6 VFCK> M LGRGLFINF>AI K> SGFI?O> QIK>FC@KC \MHFINC. L>?OIUIAI I VGFQGK?SI AGACUI M ?OG[KG= VFCKI. WFGIJNGAPC ?> JC?KINC KC LGOLMKG LFIFGAKIQ LFGU>?IQC LMO>Q GLOIQC@KGE L@GAGFGAC. JC?>=CNCPC HIRCSC SG=> GHKCNRC=M CJGO M J>QRITOM 5SCG TOG => @MU>FSC. A>O>@IKC6. SGFITB>P>Q ?OC=?SGE \MHFINC. D cD ?N> NIT> ?> FCJNI=C >SG@GTSC LGRGLFINF>AC. JCOIQ. LF>AMJIQC=M ?> Q>F> JC LFGIJNGAPM. SGKOFG@M I OFEGNIKM ? >SG@GTSIQ LFGIJNGAIQC?. SCG I MNGJ IJ AFMEIV J>QCRC. WF>AMJ>BC SG=C LFGIJNGA> LF>QC JCVO>NIQC cD AGHI=C=M ?>FOIZISCO JC >SG@GTSM LFGIJNGAPM. ij]kljmnlompl D q]rcaD W`]mns]qtc m `lnrcac u`lac m Dj]il Yl] -0.0/*-2 ) *07)853.2 <0*321)72 > ? ?M ?@GX>K>. WGJKCOG => AC JKC[C=CK A>G ?OCKGNKITONC ?N>OC E@CAM=> I@I XINI vI?LGA INIU> ?IFGQCTONCw. WFG?OGFI E@CAI I LGOVFCP>KG?OI LGS@CLC=M ?> ?C J>QRCQC SG=> IQC=M NI?GS LFIFGAKI LFIFCTOC= ?OCKGNKITONC. DSMLKC ?N>O?SC LFGIJNGAPC VFCK> => AGNGRKC AC LGAQIFI

LGOF>H> ?N>O?SGE ?OCKGNKITONC. C@I => P>KC FC?LGA>@C I LGOFGTPC K>FCNKGQ>FKC. D FCJNI=>KIQ J>QRCQC ?> NITSGNI LFGIJNGAC SGFI?O> SCG ?OG[KC VFCKC. I@I ?> [CS MKITOCNC=M AC HI ?> ?C[MNC@C U>KC KC OFXITOM. AGS M J>QRCQC M FCJNG=M GSG x33 QI@GKC RMAI E@CAM=>. WF>VFCQH>KI LFGIJNGAI ?M ACKC? NCXKI CFOIS@I M ?N>O?SG= OFEGNIKI. WFCSOI[KG N>@ISI A>G ?N>OC JCNI?I GA X>ON> M ^lq. EA> ?> LFGIJNGAI :yz ?N>O?S> LT>KIU> I <3e IJNGJC ?G=>. a>FGAKC EGAIKC M ^lq MJFGSM=> E@CA M J>QRCQC M FCJNG=M. SG=> MNGJ> XIOG. WGN>BCNCP> LFGIJNGAP> VFCK> M LFGT@G?OI ?> G?ONCFINC@G KC FC[MK TIF>PC LGRGLFINF>AKIV LGNFTIKC. qCKC? ?M QGEMBKG?OI TIF>PC LGNFTIKC GEFCKI[>K>. O> ?> LGN>BCP> LFGIJNGAP> LG?OIX> ME@CNKGQ KC FC[MK LGN>BCNCPC LFIKG?C. TOG ?> KCJINC v w. '0)6(01@5 A'5.2 , *(2+, <'5+) <0'5*+ *+5.0(.);+(5 . mJKG? LGFC?OC LFGIJNGAP> VFCK> IJKG?I ze. C ?OCKGNKITONC :b:.2e. r>\MOIQ. N>@ISI LFGH@>Q => P>KC K>FCNKGQ>FKC AI?OFIHMUI=C LG AFXCNCQC. F>EIGKIQC I SGKOIK>KOIQC. qGS FCJNI=>K> J>QR> G?ONCFM=M NITSGN>. TL>SM@ITM U>KCQC I L@C?QCKGQ 5KC LFIQ>F7 LFGQ>OK> OGSGN> LT>KIU> M ?N>OM M?Q>FCNC L>O QM@OIKCUIGKC@KIV SGQLCKI=C M ?N>OM _ BB<2+ *2*+5'5BBC D5'E)3F D0.+).2.+53 G'28. D0/<5.)F .'2F H,) '58I,* I J,.426. K>FCJNI=>K> J>QR> IQC=M ?OC@KI A>ZIUIO M VFCKI. PIVGNG ?OCbKGNKITONG IQC @GT SNC@IO>O I?VFCK> 5QCP> GA 93.333b99.333 {M@C. O=. :.d33b:.|33 SC@GFI=C 6 I N@CAC @CO>KOKC GLC?KG?O GA E@CAI 56. i@CA ?> ?QCOFC ?CNF>Q>KIQ }}E>KGUIAGQ}} M K>FCJNI=>KIQ J>QRCQC. ]SG 9yz ACKCTP>E [GN>[CK?ONC 5: QI@I=CFA> RMAI6 LCOI GA FCJ@I[IOIV KINGC K>MVFCP>KG?OI. TOG => LFGU>KOMC@KG JKCOKG QCP> K>EG 9<|3bIV EGb AIKC SCAC => HI@G MEFGX>KC 9y: ?N>O?SGE ?OCKGNKITONC. WF>QC LGACUIbQC CQ>FI[SGE mK?OIOMOC }}uFCKC JC ?N>O}} HFG= LGOVFCP>KIV M KC=NIT> LGEG\>KIQ A>@GNIQC ?N>OC 5OJN. J>QR> M FCJNG=M6 ?QCPIG ?> ?C <9x QI@IGKC LG[>OSGQ 9<|3bIV EGAIKC KC x~9 QI@IGK M FCKIQ 9<<3bIQ. DLFSG? OGQ>. GA E@CAI LFG?>[KG EGAITP> MQIF> 23 QI@IGKC RMAI. O=. 933 RMAI M QIKMOI 5ME@CNKGQ M ?MH?CVCF?SG= lZFIUI7 cOIGLI=I. ^MACKM. ^GQC@I=I. CAM. rCMFIOCKI=I...6. hCQG ?M MJFGUI MQIFCPC GA E@CAI [>?O> I AMEGOFC=K> ?MT>. A>QGEFCZ?SC >S?L@GJI=C. TIF>P> LM?OIPC 5^CbVCFC ?> EGAITP> LFGTIFI JC 9.2 QI@IGKC V>SOCFC. O=. 92.333 km:6. K>?OCbHI@K> LG@IOI[S> ?IOMCUI=> I M@CECPC M GFMX=>. SGFMQLIFCK> LG@IOI[S> KGQ>KS@COMF> 5OJN. S@>LOGSFCOI=C6. WF>QC LFGU>KCQC mK?OIOMOC }}uFCKC JC ?N>O}}. [CS I M ^lq GA @CO>KOK> E@CAI LCOI GSG : QI@IGKC ?OCKGNKISC. =GT GSG < QI@IGKC RMAI MEFGX>KG => MQ>F>KIQ GH@IUIQC E@CAI. C OGQ> HI OF>HC@G AGACOI I :z QI@IGKC lQ>FISCKCUC SG=I ?> K>SNC@IO>OKG VFCK>. '45.)657)85 K821)@2.)A .57)85 65 )*A'5., ) '56(08 L:MF F>C@IJM=> FCJ@I[IO> LFGEFCQ> JC LGA?OIUCP> LGRGLFINF>AK> LFGIJNGAP> M J>QRCQC M FCJNG=M. ]NC GFECKIJCUI=> => LMO>Q LFMXCPC ZIKCK?I=?S> I KCM[KGbO>VKI[S> LGQGBI KCSGK 9<d3. EGAIK> AGLFIK>@C TIF>PM vJ>@>K> F>NG@MUI=>w M J>QRCQC M FCJNG=M. ]KC => JKC[C=KG MKCLF>AI@C LFGIJNGAPM LMO>Q LFIQ>K> CEFGO>VKIS>. => SGQL@>S? Q>FC. SG=> [GN>S ?LFGNGAI AC ?QCPI FCA C MN>BC LFIKG?> LG =>AIKIUI LGNFTIK>. hG ?M7 ! " ! " " " # $ 5LGLFCNRCP> ?GFOI HIRCSC I XINGOIPC6. lEFGO>VKISC LGN>BCNC LFIKG?> I AGVGACS. C@I JCVO>NC I N>BC M@CECPC O=. OFGTSGN> LFGIJNGAP>. nHGE OGEC GFECKIJCUI=C Yl] LGOLGQCX> FCJNG= LGRGLFINF>A> LMO>Q SF>AIOIFCPC. LFMXCPC LGQGBI M KCHCNUI CEFGO>VKIS> I ?@I[KG. vN232.5 '2(03,7)85w ?> LG?@> 9<d3. EGAIK> GAKG?I KC LF>KGT>P> KIJC IKGNCUI=C M J>QR> M FCJNG=M 5O=. K>AGNGRKG FCJNI=>K>6. ^CAFXI OFI E@CNK> SGQLGK>KO>7 % ! ! & '" &'" !" " # .

K(0E2@2 .0()A *0'+) <0=0<')('21.)A -,3+,'5. D OGQ UIRM => M AFMEG= LG@GNIKI N>SC ?ONGF>KG 9z Q>\MKCFGAKIV KCM[KGbI?OFCXINC[SIV U>KOCFC. SG=I ?> HCN> ?L>UI=C@KG LFGM[CNCP>Q FCJ@I[IOIV CEFCFKIV ?I?O>QC. M J>QRCQC M FCJNG=M. ]KI ?> KC@CJ> M r>S?ISM 5JC SMSMFMJ. LT>KIUM6. KC YI@ILIKIQC 5LIFIKC[6. gG@MQHI=I 5OFGL?S> LF>VFCQH>K> SM@OMF>6. aIE>FI=I 5LF>VFCQH>K> SM@OMF> VMQIAKIV I ?MHVMQIAKIV OFGL?SIV GHN@C?OI6. gGObAmNGCFM 5JC LFGIJNGAPM LIFIK[C M JCLCAKG= lZFIUI6. W>FMM 5SFGQLIF6. mKAI=I 5LF>VFCQH>K> SM@OMF> ?MTKIV OFGL?SIV LGAFM[=C6 I O. A. aC=LGJKCOI=C ?M LFNC ANC U>KOFC. nCVNCRM=MBI U>KOFM M r>S?ISM. LFIKG?I LT>KIU> ?M MOFG?OFM[>KI. C GNC J>QRC => LG?OC@C FGAGKC[>@KIUC vJ>@>K> F>NG@MUI=>w. hC I?SM?ONC ?M ?> AGHFG LGSCJC@C M WCSI?OCKM. mKAI=I I AFMEIQ J>QRCQC. nKC[C=K> M?L>V> LG?AOIECG => I r>\MKCFGAKI IK?OIO ?>@>SUI=> LIFIK[C KC YI@ILIKIQC. ]K => MN>G NI?GSGFGAK> ?GFO> LIFIK[C. SG=> ?M AGHI@> KCJIN ZI@ILIK?S>. ]K> K> ?CQG AC AC=M NI?GS> LFIKG?>. K>EG I ?CJF>NC=M JKCOKG HFX>. TOG GQGEMBM=> zb~ X>ON> EGAITP>. h> ?GFO> ?M ?> LFGTIFI@> M ?NIQ J>QRCQ pMEGI?OG[K> lJI=>. ')457)82 ?M LG?>HKG NCXK>. =>F KGN> ?GFO> XIOCFIUC QGEM F>C@IJGNCOI ?NG=> LGO>KUI=C@> ?CQG M M?@GNIQC LGNGRK> N@CE>. nCOG ?> LG[>OSGQ vJ>@>K> F>NG@MNUI=>w M QKGEIQ J>QRCQC M FCJNG=M. LG?>HKG CJI=?SIQ. LG[>@C LG?N>BINCOI LG?>HKC LCXPC KCNGAPCNCPM. ')/2.5 *5('2/2.2 54'0+2A.)-2F E,9')(5F *'21*+5(5 65;+)+2 9)=5 ) *3)O.0 . WG?>HKG ?M NCXKC CJGOKC \MHFINC. LGTOG KGN> Q>S?ISCK?S> ?GFO> LT>KIU> JCVO>NC=M AG OFI LMOC NIT> CJGOKIV \MHFINC LG V>SOCFM GA GHI[KIV ?GFOI 59z3 7 ~2 SEyVC6.

.0(57)82 Q)9')1 Q)9')1 R,9 R,9 .0 ')(5 .0 ')(5 *82/2F *82/2F *232-7 *232-7 )85 )85 Q2'9 Q2'9 )7)1 )7)1 )F )F <2*+ <2*+ )7)1 )7)1 ) )
K'2 K'2 E58) E58) 65 65 )')4 )')4 57)8 57)8 22 P'5P'5+0') +0') FF /2A5 /2A5 .)65 .)65 7)85 7)85 U509' U509' 5T58C 5T58C <,+2( <,+2( )F )F (06)3 (06)3 55 2I0' 2I0' /5 /5 D'2 D'2 1)+ 1)+ ) ) + + -,< -,<

P)<0() <'0/2.5

0*321)72

2T) 2T) 2T) 2T) S5@2 S5@2 <').0*) <') <').0*) <') -0'0( -0'0( ,*)82(5 ,*)82(5 .0*) .0*) 55) ) ;+2+0 ;+2+0 O).5 O).5

D0. D0. +'0 +'0 35 35 <0+ <0+ '0; '0; @2 @2 (012 (012

);2 );2 09'51)(2 09'51)(2 62/=2F 62/=2F ,;+215 ,;+215 '51.2 '51.2 *.542 *.542

J0=5 J0=5 10*+, 10*+, <.0*+ <.0*+ 10 10 +'V) +'V) ;+5 ;+5

2T5 2T5 <'21,6) <'21,6) /=)(0* /=)(0* ++

W595(-5 W595(-5 0<'2/2 0<'2/2 ) ) /2A5.)6 /2A5.)6 57)82 57)82

2T5 2T5 *)4,'. *)4,'. 0*+ 0*+ <'0)6( <'0)6( 01@2 01@2

!. ". - #
0*321)72 6232.2 '2(03,7)82 ?M LGJIOINK> I K>ECOINK>. WGJIOINKG ?> GAKG?> KC LGN>BCNCP> LFIKG?C. C K>ECOINK> KC LGN>BCNCP> M@CECPC SCLIOC@C I ?ONCFCP> K>LGX>RKIV >SG@GTSIV LG?@>AIUC M @GSC@KG= ?F>AIKI. - vJ>@>K> F>NG@MUI=>w M J>QRCQC M FCJNG=M ?M K>?MQPIN>. ]K> ?M AGN>@> AG MN>BCNCPC LFGIJNGAP> VFCK>. AGK>S@> MH@CXINTI LFGH@>Q

I?VFCK> I E@CAI M ?N>OM. WGN>BCKI ?M LFIKG?I XIOCFIUC. LGFC?@C => PIVGNC LGOFGTPC LG ?OCKGNKISM. mKAI=C. WCSI?OCK. hC=@CKA. mKAGK>JI=C. gIKC. K>S> AFME> J>QR> ?M ?QCPI@> I@I ?C?NIQ LF>SIKM@> MNGJ XIOC I LG?OC@> OIQ ?CQIQ ?CQGAGNGRK> M OGQ LGE@>AM. mLCS. MLFSG? M?L>?IQC vJ>@>K> F>NG@MUI=>w. OF>HC F>BI K>TOG I G P>KIQ vQCKCQCw. - () . SG=I ?C ?NG=> ?OFCK> IQC ANC C?L>SOC. WFNG. KGN> NI?GSGFGAK> ?GFO> LT>KIU> I LIFIK[C FC?LFG?OFCP>K> ?M ME@CNKGQ M lJI=I I jCOIK?SG= lQ>FIUI. AGS M lZFIUI. SG=M => JCGHIT@C vJ>@>KC F>NG@MUI=Cw JCMJIQC=M O>S :e. qFMEG. vJ>@>KC F>NG@MUI=Cw => ME@CNKGQ KCT@C LFIQ>KM M LFGIJNGAPI OFI XIOCFIU> b LT>KIU>. LIFIK[C I SMSMFMJC. AGS M AFMEIQ SM@OMFCQC JKCOKG QCP>. - () ( ). WGTOG LFIQ>KC ?CNF>Q>K> CEFGO>VKIS> JCVO>NC JKC[C=KC M@CECPC SCLIOC@C. P>K> F>JM@OCO> QGEM SGFI?OIOI LF> ?N>EC HGECOI=I ?>RCUI 5ZCFQ>FI6. ^IFGQCTKI K>QC=M ?F>A?OCNC JC SMLGNIKM QCTIKC. \MHFINC. ?GFOKGE ?>Q>KC. KIOI AGNGRKG LGNFTIK> J>QR>. rKGEI GA PIV ?M LFIKM\>KI AC LFGAC=M ?NG=M J>QRM I LG?OCKM I@I KCAKI[CFI. I@I ?OCKGNKIUI ?IFGOIP?SIV [>ONFOI M GSG@IKI N>@ISIV EFCAGNC. hCSG => vJ>@>KC F>NG@MUI=Cw AGN>@C AG LG=C[CKGE ?GUI=C@KGE FC?@G=CNCPC M ?>G?SIQ LGAFM[=IQC. - *+ () $ # vJ>@>K> F>NG@MUI=>w. aC LFIQ>F. M LGAFM[=IQC EC=>PC LIFIK[C LFIQ>KC L>?OIUIAC => AGN>@C AG LGQGFC FIHC M F>SCQC I SCKC@IQC JC KCNGAPCNCP>. ^>=CP> ?GFO> ZI@ILIK?SGE v[MAC GA LIFIK[Cw M ?M?>A?ONM ? OFCAIUIGKC@KIQ ?GFOCQC. SG=> IQC=M FCJ@I[IO> L>FIGA> ?>ON> I X>ON>. ?ONCFC LGNGRKM >SG@GTSM ?F>AIKM JC TO>OG[IK>. I O. A. 1'V)() '56(08 <0=0<')('212. ]?KGNKI LFGH@>Q LGRGLFINF>A> => SCSG AC ?> LGN>BC=M LFG?>[KI LFIKG?I HIRKIV SM@OMFC I LFGAMSOINKG?O ?OGS>. r>\MOIQ. Q>F> SG=> ?> LFI OGQ> LFIQ>PM=M MEFXCNC=M >SG@GTSI XINGOKM ?F>AIKM. WFGH@>Q >SG@GEI=> ?> ?N> NIT> JCGTOFCNC. WGRGLFINF>AC =CSG MOI[> KC JCEC\INCP> XINGOK> ?F>AIK>. r>VCKIJCUI=C I N>TOC[SG KCNGAPCNCP> LG=C[CNC=M " I . m?OGNF>Q>KG LF>SGQ>FKC MLGOF>HC QIK>FC@KIV \MHFINC I V>QI=?SIV LF>LCFCOC JC JCTOIOM HIRC K>LGNGRKG ?> GAFCXCNC KC LFGIJN>A>K> VFCK>. i>K>O?SI IKX>P>FIKE I MNG\>P> E>K>O?SI IJQ>P>KIV NF?OC HIRCSC I XINGOIPC. LFIQ>KC VGFQGKC SG=I LGA?OI[M FC?O ?OGS>. I AFME> Q>F>. K>LGNGRKG ?> GAFCXCNC=M KC LGOFGTC[C. nHGE OGEC => ?N> NIT> KC U>KI >SG@GTSI [I?OC. JAFCNC VFCKC. LFGJN>A>KC KC LFIFGACK KC[IK. D FCJNI=>KIQ J>QRCQC ?> F>C@IJM=M LFG=>SOI v $ %w. hM ?> LGSMTCNC M?LG?OCNIOI >SG@GTSC FCNKGO>XC M LGRGLFINF>AI. OCSG AC ?> LGAFXCNC=M ?CQG P>KI LGJIOINKI MOIUC=I C K>MOFC@ITM K>ECOINKI MOIUC=I KC LFIFGAKM ?F>AIKM. - D cNFGL?SG= MKI=I ?N> NIT> ?> FCJNI=C & %. SG=I ?> HCJIFC KC ?@>A>BIQ JCVO>NIQC7 - ACNCP> LF>AKG?OI F>UIS@CXI LGRGLFINF>AKIV LFGIJNGAC I GOLCACSC. M GAKG?M KC N>TOC[SC ?F>A?ONC JC LFGIJNGAPM 5QIK>FC@KC \MHFINC. L>?OIUIA>. V>QI=?SC ?F>A?ONC. E>K>O?SI IKX>P>FIKE64 - SGFITB>P> HIG@GTSIV I Q>VCKI[SIV Q>OGAC MJEG=C MQ>?OG V>QI=?SIV4 - LGN>BCNCP> >SG@GTS> FCJKGNF?KG?OI LGRGLFINF>AK> LFGIJNGAP>4 - SGFITB>P> HIRKIV I XINGOIP?SIV GOLCACSC.

;kupna povrina
#lodno zemljite uma #oljoprivredno Obradivo "eobradivo
Oranice i bate

"ekorisno

"eplodno

(orisno

#anjaci rstici i bare !ibnjaci

%o1njaci %inogradi +ivade

Zasejano "ezasejano ita $nd. bilje (rmno bilje #ovr1e ve1e

!asadnik ;gar

XY. Z [ X\r]^\]ra %e_Y#"&n g ! n`a )95'*+(0 )95'*+(0 0=0<')('215

N2/=0'51@5 N2/=0'51@5 5+5'*+(0 0T5'*+(0
).04'51.

U+0O5'*+(0 U+0O5'*+(0 WFGIJNGAPC XIOCFIUC mKAM?OFI=?SGE HIRC gFQKGE HIRC WGNFOCF?ONG G0(215'*+(0 U()@5'*+(0 (O5'*+(0 ) -065'*+(0 D0@5'*+(0 b)().5'*+(0

H)(515'*+(0

0
a(2T5'*+(0

O235'*+(0 ) 0*+530

!. '. - ( %

AG!A!"$ #!O$Z%O&$ *(%A O!$'A+"* $ !O#,(* ZO"* "A ,%* ,(O) !$ ; *kvatorijalna zona se razlikuje od tropske. b"ajtipinija ekvatorijalna podruja su7 basen (onga. Gvinejska obala. veliki deo Amazonije.Za to podruje karakteristine su kultivisane biljke7 kauukovac. kakaovac. e1erna trska. palme. banane. zaini. kafa. b "ajtipinija tropska podruja su7 ,rednja Amerika. delovi Afrike 5na sudanskoj visoravni i u $stonoj Africi6. delovi 'u/ne Amerike. delovi severno i ju/no od Amazonije. ca!a #o komercijalnoj va/nosti je na prvom mestu meu bezalko0olnim pi1ima4 #otronja kafe u svetu stalno raste4 razil i (olumbija su od kafe u pojedinim godinama ostvarivali 23bx3e deviznog priliva4 - #ostoji preko d3 vrsta kafe. me8u kojima su najpoznatije7 9. arabika 5,-../0 01023406. poreklom iz *tiopije. koja danas raste prete/no u razilu4 :. robusta 5,-../0 1-256706 koja uspeva u $ndoneziji 5smatra se da potie iz (onga6. a posebno je otporna prema bolestima4 z. liberika 5,-../0 832/13406. uspeva u Africi. #osebno je kvalitetna moka. kafa iz 'emena. ali se ona retko pojavljuje na svtskom tr/itu. ; svetu se najvie trguje kafom arabikom. Pr "%d `na e `r]f#a " ra%d # \rg"h\a . Od 9xx3. g. kada je bolest uveliko unitila kafu na 'avi i ejlonu. glavni proizvo8aki prostor kafe postaje latinska Amerika 5razil. (olumbija. %enecuela. )eksiko. Gvatemala. #ortoriko. 'amajka64 $zme8u dva svetska rata proirila se proizvodnja kafe u tadanjim kolonijama u 5Angola. (ongo. )aadagaskar. ;ganda. *tiopija4 "ajpoznatiji proizvo8ai kafe u Aziji su $ndonezija i $ndija4 irg d"na ^a! _ `ana&7 stari tradicionalni pravac trgovine kafom iz Zapadne $ndije 5Antilska ostrva6 i $ndonezije u *vropu dobrim delom se odr/ao. ali se pojavio i novi pravac. iz 'u/ne amerike u ,A&. &anas na ,A& otpada polovina svetske potronje kafe. #o nekim statistikama. u ,A& se troi godinje po osobi |.: kg kafe. u vedskoj <.2 kg. elgiji d.9 kg. Holandiji ~.| kg. Francuskoj ~.z kg. "emakoj z.~ kg. $taliji 9.< kg. %elikoj ritaniji 3.2 kg. ritanci vie piju aj. %a/an faktor na tr/itu kafe je ukus potroaa. "a primer. u ,A& se najvie troi brazilska i kolumbijska kafa. Glavno tr/ite i berza za kafu je "ju 'ork. Znaajni su uvoznici postale zeme ,rednje *vrope. a tradicionalno su poznati potroai i uvoznici arapske zeme i tursku. Azijske monsunske zemlje troe mnogo vie aja i nisu znaajniji uvoznici kafe. Od 9<2d. g. Zapa/a se tendencija opadanjacena kafe. pa je s tim u vezi 9<2<. sklopljen )e8unarodni sporazum o kafi. koji ipak nije dovoljno uspean u zatiti cena. ca^a daj " ^a^a ;potrebljava se za spravljanje pi1a i okolade. ene stabilne. proizvodnja rentabilna. (akaovac je osetljivo drvo. sadi se u senci banana 5vmadre cacaow6. &ve su glavne vrste kakaovca7 riollo 5uspeva u +atinskoj americi6 i Forastero 5uspeva u Africi. daje ve1e prinose ali slabijeg kvaliteta6. kYadn" "%d %n"j"7 Gana s lukama Akra i akoradi. brazil s lukama za izvoz kakaoa _ ,alvador i $l0eus. "igerija s lukom +agos. *kvador iz luke Gvajakvil. Obala ,lonovae. Holandija 5to je oigledno reeksport6. -

Na#del" ]d %n"j" su7 ,A&. %elika ritanija. Francuska. Holandija. nemaka. vajcarska. *vropsko tr/ite kupuje oko :yz ukupne proizvodnje kakaoa. a amerik oko . kYadna $er%a za kupovinu (akaoa je "ju 'ork. Banane anana 5)usa6 je drvolika zeljasta biljka. #lod nema semenki pa se banane razmno/avaju korenom i mladicama. anana je najpoznatija vsta vo1a u svetskoj trgovini.$ma i0 na stotinevrsta7 veliki0. mali0. neke su slatke a neke se moraju kuvati ili pe1i. (omercijalno je najva/nija vrsta je )usa sapientum. poreklom iz tropa. s &alekog istoka. rano renesena na zapadnu 0emisferu. "ajpoznatija njena suvrsta je Gros mic0el. veliki0 plodova i dobrog ukusa. #ogodna je za prevoz specijalnim brodovima s klima ure8ajima i zato u svetskoj trgovini ima najve1u va/nost.,tablo banane uvek daje samo jedan grozd sa 23 do |2 kg plodova. ere se samo onoliko grozdova koliko treba da se utovari u brod koji se najavi kad pristi/e 5v&/ast in tajmw6. Glavna proizvodna sredita nalaze se uzdu/ (aripskog mora. relativno blizu ,A&. najva/nijeg potroaa tog podruja. Ostali veliki uvoznici su (anada i *;. #oizvodnja i trgovina danas su u rukama veliki0 kompanija. 'edna od najpoznatiji0 je v;nited fruit companw. Na#del" er "%d maf" $anana L] n"Y#. \F Zoop.g.M7 $ndija 59d x:36. razil 5d |3z6. (ina 5d z<36. *kvador 52 x|x6. Filipini 52 x336. $ndonezija 5~ 23z6. (osta !ika 5: ::36. )eksiko 5: 3:|6. ajland 5: 3336. urundi 59 d336. (olumbija 59d336. O&\aYe erenra_$ene " `r]ge ^]Y\]re \r e&^e " e^da\ r"#Yne % ne - ir e&^e ]Y#ar"je b ^ ^ & da eaY_a L^ eraM. (omercijalna su sredita proizvodnje kokosove palme na Filipinima 5za ameriko tr/ite6 i u $ndoneziji 5za evropsko tr/ite6. #oznatiji proizvo8ai se nalaze u Okeaniji. na )alaji. u ri lanki. $ndiji. )ozambiku... 'edino industrijsko sredite za proizvodnju ulja u proizvodnim podrujima je )anila. b ]Y#ana eaY_a. ili afrika palma. uspeva ve1inom na gvinejskoj obali Afrike 5"igerija. enin6. u basenu (onga. u Angoli. #lodovi rastu u grozdovima tekim :3b23 kg. $z ploda se cede dve vrste ulja7 iz jezgre i iz mekog vanjskog dela ploda. ;zgaja se i na planta/ama u $ndoneziji i )aleziji. Glavni uvoznici za te0nike potrebe su ,A& i zemlje *; 5%. ritanija. "emaka6. ,vetska proizvodnja palmovog ulja :332. godine iznosila je z:.x miliona tona. "ajve1i proizvo8ai bili su )alezija. $ndonezija. "igerija. ajland. (aolumbija. #apua "ova Gvineja. Obala ,lonovae... b &]&a_F potie iz $ndije. sadr/i ~<b2|e ulja. koje se koristi u proizvodnji poslastica. 0leba. u farmaciji i me0anici. "ajve1i proizvo8ai su u suptropskoj Africi 5*tiopija. ,udan. "igerija6. zatim $ndija. (ina. )eksiko. b arah"`"F ~|b2~e ulja. (oristi se u pre0rambenoj ind. #otiu iz 'u/ne Amerike. #reko :yz povrina se nalazi u 'ugoistonoj Aziji. $ndiji. (ini. &osta se gaji u zapadnoj Africi 5,enegal. "igerija6. ,A&. razilu. Argentini. ,vetska proizvodnja :332. g. $znosila je oko oko zd mil. . "a0ve1i proizvo8ai7 (ina 59~.d mil.t6. $ndija 5d.2 mil. t.6. "igerija 5:.< mil. t.6. ,A&. $ndonezija. ,udan. ,enegal. o su i najve1i proizvo8ai ulja od araida. b ;ljarice umerene i suptropske zone su maslina. suncokret. uljana repica. ir e&^" %af"n"

- "ajpoznatije su zemlje proizvo8ai $"$era $ndonezija i $ndija. j"_e\a 'ava i ri lanka. dan"Ye ju/ni deo )eksika i )adagaskar. ^Y"nf"la _ )oluka ostrva. b "ajve1e izvozne luke za zaine su ,ingapur. (olombo. a uvozne _ +ondon. Amsterdam. "ju 'ork. b ,vetska trgovina je uprolosti bila znatno ve1a nego danas. qelerna \r&^a L )**+),-. /001*12),-.M " heler &omovina e1erne trske su pokrajine engal i Asam u $ndiji.,latka sr/ sad/i 9|b:3e e1era. ; *vropu su je preneli Arapi. a u latinsku ameriku panci 59x92. stigao u *vropu prvi transport e1era iz Antila6 VeY"^" er "%d maf" e1erne trske su (aripska ostrva 5(uba. #ortoriko6. azil. Filipini. (ina. Australija. 'u/na Afrika. $ndija. Oko d3e e1era dobija se iz e1erne trske. a ~3e od e1erne repe. Na#del" er "%d maf" \r&^"n g helera su $ndija. (uba. razil. (ina. Australija. ajland. )eksiko. Na#del" er "%d maf" ree"n g helera su ;krajina. "emaka. Francuska. Na#del" er "%d maf helera e &\an dn"^] je )auricijus. Oko z3 mil. . e1era je predmet me8unarodne trgovine. Na#del" "%d %n"j" su (uba i razil. Na#del" ]d %n"j" su !usija. ,A&. 'apan. (ina. *; uvozi i izvozi 5oko z mil. t.6 e1era. #otronja e1era po stanovniku u razvijenim zemljama opada 5zbog visokog stndarda i supstituta6. u zemljama u razvoju _ raste. ca]f]^ daj " ^a]f]^ (auuk se proizvodi od mlenog soka 5lateks6 kauukovca 50evea brasiliensis6. &rvo je visoko :3b~3 m. Gaji se na planta/ama. 'edno drvo daje proseno godinje 9b2 galona 59 galon ~.2~ l6.; lateksu ima oko:xe gume.#rvi nepromoivi kini ogrta proizveden je 9x:z.g. "azvan je )ekinto 5po istoimenom pronalazau6. Amerikanac Gudjir je otkrio 9xz<. vulkanizaciju tj. )eanje kauuka sa sumporom i dobijanje elestine gume. ; toku &rugog sv. !ata poela proizvodnja sintetikog kauuka u ,A&. (auuk je strateka sirovina. ,pecijalizovane luke za eksport kauuka su ,ingapur i &/akarta. Za eksport kauuka u svetskim razmerama je va/an ,uecki kanal. luke +ondon i "ju 'ork. glavna berza za prirodni kauuk je +ondon. D]dan LN"j \"naM &uvan je jednogodinja zeljasta biljka. dugi0 listova. od koji0 se dobija duvan za puenje. insekticidi. neki farmaceutski proizvodi. a od semenki te0niko ulje. "ajpoznatije su dve vrste7 ameriki duvan ili vird/inija i tzv. krd/ak. &uvan potie iz tropski0 predela Amerike. odakle je 929<. g. #renesen u #ortugal. a onda u paniju pod nazivom tabaco. po indijanskom plemenu. otaniko ime dobio je po francuskom ambasadoru "icotu. koji je iz +isabona poslao semenke francuskom kralju. misle1i da je to lekovita biljka. D]dan %a j"gare proizvodi se na (ubi. u $ndoneziji i razilu. &uvan %a j"gare\eF koji ima specifinu aromu. proizvodi se najvie u ,A&. urskoj. (ini. na alkanu. ,vetska proizvodnja duvana :332. g. $znosila je d.2 mil. tona. - Na#del" er "%d maf" duvana 5u 0ilj. t.. :332. g.6 su (ina 5: 2326. razil 5x|<6. $ndija 52<x6. ,A& 5:<36. $ndonezija 59~96. urska 59~96. Grka 59:z6... - Na#del" "%d %n"j" duvana su (ina i ,A&. (uba. Filipini. urska. Glavne izvozne luke za duvan su "ju 'ork. Havana. )anila. rapezunt i ,mirna u turskoj. solun i burgas.

Na#del" ]d %n"j" duvana su %elika britanija. "emaka. Francuska. Na#del" er "%d maf" j"gara " j"gare\a 5:332.g. u milionima komada6 su7 ,A& 5~<| ~336. !usija 5zx: 23z6. "emaka 5:9~ zz26. urska 59z9 <zx6. %elika ritanija 593x d|26. AG!A!"$ #!O$Z%O&$ $Z !O#,(Ob)O",;",(* ZO"*

ir e&^ -_ n&]n&^a ^Y"_a obu0vata podrucja ju/ne i jugoistone Azije. +etnji monsun duva sa okeana prema kopnu i donosi kie. Zimski monsun duva s kopna prema okeanu. i donosi suu. a smena je uslovljena izmenom barometarskog minimuma 5leti na kopnu. zimi na okeanu6 i maksimuma 5leti na okeanu a zimi na kopnu6. usled br/eg zagrevanja 5leti6 i 0la8enja 5zimi6 kopna nego okeana. ; toj klimatskoj zoni najvie se gaji pirina. aj. juta i delimino pamuk. Opa karakteristika tog podruja je velika gustina naseljenosti. problem is0rane. jeftina radna snaga i nizak nacionalni do0odak. rAJ Linea &"nen&"&M _ 9:-8-;:3 568-<3= aj je grmolika biljka visine oko zm. s mnogo li1a 5re aj potie od kineske rei za list6. #lanta/a traje 23 godina. a branje li1a poinje nakon tri godine. "e podnosi 0ladno1u. nedostatak vlage i blatnjavo tle. Zato se sadi na padinama i nagibima gde se ne zadr/ava voda. ; monsunskim tropima li1e se bere tokom cele godine. u kini etiri puta godinje. erba tra/i mnogo radne snage. #rema nainju prepariranja postoje dve vrste aja7 crni ili fermentisani i zeleni ili nefermentisani aj. rni aj proizvode $ndija i ri +anka. a zeleni (ina. 'apan i Gruzija. ajvan izvozi polufermentisani aj. ; trgovini su pozbati ruski i (ineski aj. koji su dobili naziv prema nainu dopremanja u *vropu _ !uski je stizao karavanskim putevima a kineski morskim. - >0?<-@ 71A3;70. #radomovina aja je pokrajina Asam u $ndiji. #roirili su ga budistiki monasi. ; *vropi su ga popularizovali 0olan8ani i *nglezi. #oetkom 9<. v. #oeli su *nglezi podizati planta/e aja u Asamu a Holan8ani na 'avi. #osle suenja kafe na ejlonu 9xx3. godine su preli na proizvodnju aja. i to ostrvo je danas jedno od najva/niji0 proizvodni0 podruja. ; novije vreme aj se gaji u zakavkazju 5Gruzija6. razilu. Australiji. jugu ,A&. (eniji i )ozambiku. Glavno proizvodno podruje (ine je u dolini reke 'angce 5ang 'ang6. b ,vetska proizvodnja aja :332. g. $znosila je z.2 mil. t. "ajve1i proizvo8ai aja bili su 5u 333 t67 (ina 5<336. $ndija 5d2z6. ri +anka 5z3x6. (enija 5:<26. urska 5:3:6. $ndonezija 59|96. %ijetnam 59936. 'apan 59336. b "ajve1i potroai aja su 5333 t67 $ndija 5dzz6. (ina 5~9z6. zemlje Z"& 5:3|6. %elika ritanija 59296. 'apan 59~z6. urska 593x6. #akistan 5x|6. $ran ,A& 5x26. ,A& 5x96. *gipat 5|x6. %elika ritanija troi oko z kg aja po stanovniku godinje. b Glavne izvozne luke u (ini7 angaj. (vangou 5(anton64 u $ndiji (alkuta. u angladeu 5itagong6. u ri +anki 5(olombo6. $ndoneziji &/akarta i ,emarang. b "ajve1i izvoznici aja su $ndija. (ina. ri lanka. 'apan. %elika ritanija je veliki izvoznik u reeksportu. b %eliki uvoznici su veliki potroai. "a prvom mesti je %elika ritanija 5skoro tre1ina svetsog uvoza6 i njeni bivi dominioni. +ondon je glavna svetska uvozna luka i berza aja. %eliki uvoznici su Holandija. 'apan. ,A&. Zemlje *; su veliki uvoznici i potroai aja. PIRINAr L rs%a &a\"daM

#irina je je /itarica monsunski0 krajeva. !aste u blatnjavom tlu pogodnom za navodnjavanje. koje se isuuje pre /etve. emperatura u vegetacionom periodu ne sme biti ispod :33. !asa8ivanje. plevljenje. navodnjavanje. /etva _ za0tevaju mnogo rada. %egetacioni period traje tri meseca. pa su mogu1e zb~ /etve godinje. $s0rana ljutenim pirinem izaziva bolest beribberi. usled nedostatka vitamina 9 koji se nalazi u ljusci. b "ajva/nija proizvodna podruja su u jugoistonoj Aziji. a gaji se i u mediteranskim nizijama. oko meksikog zaliva u ,A&. na )adagaskaru. u *giptu. #rinosi po 0ektaru su slini kao i kod penice. ; 'apanu iznose preko ~ t po 0a. u (ini oko z t. "a Aziju otpada preko <3e svetske proizvonje. b ,vetska proizvodnja pirina godinje iznosi oko d33 mil. t. 5:332. g. _ d9< mil t6. "ajve1i proizvo8ai su (ina 59x~ mil. t6. $ndija 59:< mil. t6. $ndonezija 52~ mil. t6. anglade 5~3 mil. t6. %ijetnam 5zd mil. 6. ajland. )ijanmar. Filipini. itd. b "ajve1i potroai su (ina 59~3 mil. t6. $ndija 5x3 mil. t6. $ndonezija 5~3 mil. t6. anglade. %ijetnam. )ijanmar. 'apan. b "ajve1i izvoznici su ajland. )ijanmar. $ndija. %ijetnam. ali i ,A&. razil. *gipat. $ran. $talija. ,ve je vie zemalja koje poinju same proizvoditi pirina za svoje potrebe. )ali deo svetske proizvodnje uestvuje u svetskoj trgovini 5oko :e6. (ao uvoznici se pojavljuju redovno 'apan. $ndonezija. %ijetnam. Hong (ong. malezija. 'u/na (oreja. *;. "ajva/nije luke za izvoz pirina su ,ingapur. !angun i angkok. %a/na berza za trgovinu pirinem je Hong (ong. JtiA b'uta je tekstilna biljka. $ma izdu/eno otro li1e. od kojeg se dobijaju gruba vlakna slina konoplji. od koji0 se prave u/ad za brodove. d/akovi. otirai i sline grube tkanine. Gaji se najvie angladeu 5oko <2e svetske proizvodnje6. u engalu. manje istonoj Africi i razilu. b #rera8ivaki centar i izvozna luka je (alkuta 5$ndija6. iako su glavna proizvodna podruja u susednom angladeu. b Osim jute mnogo se tra/i B0C386:0 :-C-D8@0. koja se najvie proizvodi na filipinima. AG!A!"$ #!O$Z%O&$ $Z ,;# !O#,(* $ )*&$ *!A",(* ZO"* $zdvajaju se zapadne i istone obale kontinenata. $zme8u nji0 je unutranji. suptropski suvi pojas. Zajednika karakteristika7 prosene mesene temperature iznad d3. "a zapadnim obalama suptropski0 irina je kini period preko zime a suni preko leta. "a istonim obalama je suprotno _ leto vla/no a zima suva. b ipini krajevi mediteranske klime na zapadnim obalama su7 *vropskobafriki medieran. (alifornija. srednji ile. jbz Afrika. jbz Aistralija. b "a istonim obalama to su7 ju/na (ina. jbi Australija. Argentina. urugvaj. ju/ni razil. jbi Afrika i jbi ,A&. b ; toj zoni gaji se7 pamuk. agrumi. masline. vinova loza. smokva. pirina.

PAutc Lk &&se"]_M

#amuk je grmolika biljka. visine oko 9:3 cm. &omovina mu je #end/ab. ali su ga poznavali i $ndijanci pre otkri1a amerike. o je bio glavni tekstilni materijal $ndijanaca. #lod je aura sa 2b93 semenki koje su obrasle celuloznim vlaknom. Od semenki se dobija ulje. ; toku rasta tra/i vlagu a u doba zrenja mnogo toplote. %egetacioni period od :33 dana mora biti bez mraza. ra/i plodno tle. (valitet vlakna procenjuje se prema du/ini. fino1i. vrsto1i. isto1i. boji. "ajkvalitetniji je pamuk iz karipskog podruja. ali je proizvodnja mala. "a drugom mestu je egipatski pamk. /u1kaste boje. Ameriki pamuk je bele boje ali kra1i0 vlakana. razilski pauk je manje fino1e. (ineski i bliskoistoni pamuk je kra1i i vr1i. Od pamuka se prave konac i tkanin a od otpadaka b vetaka svila. fini papir. ; starom veku $ndijci su prvi nauili bojiti tkanine i imali su monopol na prirodnu boju _ indigo. #otreba za radnom snagom na pamunim poljima u ,A& i na Antilima izazvala je trgovinu robljem. rgovinarobljem je ukinuta u %elikoj ritaniji 9x3|.. u ,A& 9x9~.. itd.%eliki preokret doneli su pronalasci maine za tkanje sa 9:3 vretena &zejmsa Hargrivsa 59|d|6. tkake maine 9|d<. tkake maine na vodeni pogon 9|<z.. maine za i1enje pamuka od semenki 9|<z. itd. ,ve do 9x~:. u %. ritaniji je va/io zakon o zabrani izvoza tekstilni0 maina. ; 9<. veku proizvodnja pamuka se jako proirila a prera8ivaki centra bio je )anester. *nglezi su lansirali teoriju o tzv. ,lobodnoj trgovini pamukom. Gra8anski rat u ,A& ezdeseti0 godina 9<. veka izazvao je tzv. #amunu glad 5cotton Famine6. ada su *nglezi kao glavni prera8ivai poeli osnivati planta/e u dolinama veliki0 reka u *giptu. ,udanu. $ndiji 5gde je bilo uslova za navodnjavanje6. #osle #rvog i &rugog svetskog rata iri se proizvodnja u nedolarskim zonama. izvan ,A&. zbog skupog dolara. o izaziva krizu proizvodnje u ,A&. jer svet nije imao dovoljno dolara pa se javljaju novi proizvodjai. $ preradA pamuka ; %elikoj ritaniji zapada u krizu zbog konkurencije 'apana i drugi0. Xde\&^a er "%d `n#a ea_]fn"n dYa^ana iznosi oko :z.2 mil. t. Glavna proizvodna podruja su7 9. otton elt u ,A& 5 eksas. )isisipi. (alifornija64 Glavne izvozne luke pamuka u ,A& su Galveston i "ju Orleans. :. $ndija _ severozapad &ekana4 glavna izvozna luka je ombaj 5)umbaj6. z. #akistan. #end/ab i ,ind 5uvena brana ,ukur slu/i za navodnjavanje6. Glavna izvozna luka za pamuk u #akistanu je (arai. ~. *gipat _ delta "ila. 2. (ina _ najve1i svetski proizvodja. u neposrednom zale8u angaja. tj. &onjem delu doline 'angce. zatim u delti Hoang0o i %ej Haj. %e1ina proizvodnje slu/i za doma1e potrebe. d. Zemlje Z"&7 entralna Azija _ urkestan. Zakavkazje. ;krajina. |. razil7 a6 severoistok i b6 dr/ava ,ao #aulo 5koja proizvodi i kafu6. - Xde\&^a \rg d"na ea_]^ _7 b glavni izvoznici7 ,A&. *gipat. $ndija. razil. #akistan... b glavni uvoznici7 'apan. %elika ritanija. Francuska. !usija... - Amerika vlada je 9<dz. uvela zatitne mere za pamuk. #itanjima tr/ita i proizvodnje pamuka bavi se )e8unarodni savetodavni komitet za pamuk. #otronja pamuka opada zbog uvo8enja vetaki0vlakana i intertekstilizacije 5meanja prirodni0 i vetaki0 vlakana6. "ajve1i proizvo8ai pamuni0 tkanina su (ina. $ndija. ,A&. !usija. *gipat. razil i $talija. LAN 5+inum usitatissinum6 je najstarija tekstilna biljka. %isoka oko 9 m. Od stabljike se dobija vlakono za izradu vrsti0 i otporni0 tkanina 5za stolnjake. ubruse. posteljinu6. Fina dezenirana lanena platna dolaze na tr/ite pod nazivom damast. Od semena se dobija laneno -

ulje. "ajbolje uspeva u severnom umerenom pojasu. na podzolastom zemljitu. ,vetska proizvodnja laneni0 vlakana iznosi :332. g. oko |<: 333 t. "ajve1i proizvo8ai su7 (ina 5~|3 333 t6. Francuska 5<3 333 t6. elorusija 5d3 333 t6. %elika ritanija. !usija. pribaltike republike. eka. "emaka. 0olandija. elgija... Glavni uvoznik je %elika ritanija. "ajve1i proizo8ai laneni0 tkanina su !usija. elorusija. panija. +itvanija. eka. Fvrancuska. *stonija. cONOPLJA 5annabis sativa6. je jednogodinja biljka. via od :m. %lakna od konoplje se upotrebljavaju za u/ad. platna za jedra. za zaptivanje u vodovodnim instalacijama itd. Od semenki se dobija ulje od kojeg se prave boje. lakovi. firnajz. Za0teva plodno tle. umer>nu toplotu i vlagu. "ajve1i proizvo8ai su !usija. $talija. !umunija. $ndija. #roizvodila se u prolosti i u ,rbiji 5)ava. %ojvodina6 ali danas se ne proizvodi. XVILA _ dobija se od aura dudovog svilca. #roizvodi se jo u monsunskoj Aziji i na dalekom istoku. posebno u 'apanu. koji je prvi po proizvodnji prirodne svile u svetu. VINO %inova loza 5%itis vinifera6 uspeva izme8u ~23 ,G i z23 'G. "ajbolje uspeva u mediteranskoj klimi. Za0teva oko 9z3 sunani0 dana. sa prosenom god. emperaturom <b :93. Za vino su znali stari Asirci. %avilonci. *gip1ani i Grci. z333 g. p. n. e. %inogradarstvo se proirilo naroito u doba rimske imperije u vezi sa 0ri1anstvom.&anas povrine vinograda prelaze 99 mil. Ha. od toga najvie u *vropi 5< mil. 0a6. Africi 5d33 333 0a6. 'u/noj americi 5233 333 0a6. ,A& i Aziji 5po z33 333 0a6. ,vetska proizvodnja gro/8a iznosi oko 22 mil. t. od toga x3e u *vropi. "ajve1i roizvo8ai gro/8a su Francuska 5oblasti urgonja. ordo. ampanja. (onjak. #rovansa. +angedok i druge6. $talija 5#ijemont. +ombardija. oskana poznata po vinu kjanti. okolina "apulja po vinu +akrima (risti. ,icilija po vrsti marsala6. panija 5oblasti %alensija. )alaga sa uvenom vrstom Alikante. Herez de la Frontera6. ,vetska proizvodnja vina opada7 9<x:. iznosila je oko z| mil. t. a 9<<<. oko :x mil. t.. :332. g. :<.< mil. t. "a prvom mestu je :332. g. bila $talija 52.x mil t6. zatim Francuska 52.z mil t6. slede pnija 5z.< mil. t6. ,A& 5:.: mil t6. Argentina 59.d mil. t6. (ina 5po 9.z mil t6... ,vetski izvoznici su Francuska. panija. $talija i #ortugal. #otronja vina u Francuskoj iznosi 923 lyst. paniji i #ortugalu <3. $taliji x3 lyst. dok u ritaniji i Holandiji iznosi samo 9.2 lyst. u 'apanu jo manje. uAXLINv I OXiALv tLJARIwv )aslina uspeva samo u mediteranskoj klimi. &rvo naraste zb| m. /ivi po nekoliko stotina godina. a neka stabla su stara i vie od 9 333 godina. ,a jednog stabla dobija se proseno :3 kg plodova u kojima ima :2b~3e ulja. ,a jednog 0a planta/e maslina mo/e se dobiti 933bz33 kg ulja. ,vetska proizvodnja maslinovog ulja :332. g. $znosila je :.~ mil t. %ode1i proizvo8ai su7 $talija 5|d3 333 t6. panija 5d<2 3336. Grka 5zd3 3336. unis 5923 3336. ,irija 59~3 3336 ... OXiALv tLJARIwv ,O'A _ daje ulja 993 kgyt. od nje se pravi i brano. sojino mleko. sojina sama za stoku. ,vetska proizvodnja soje :332. g. iznosila je :93 333 t. "ajve1i svetski proizvo8ai su ,A& 5xz 333 t6. razil 523 3336. Argentina 5zx 3336 i (ina 59| 333 t6 najve1i uvoznici su 'apan i *;. ,;"O(!* _ semenke sadr/e oko z2e ulja. "ajvie se proizvodi u !usiji. balkanskim zemljama 5,rbija6. ;krajini. ;+'A"A !*#$A _ koristi se za te0niko ulje.

AG!A!"$ #!O$Z%O&$ ;)*!*"* ZO"* ; toj zoni postoje tri karakteristina klimatskobvegtaciona podtipa7 9. zona zapadni0 primorja. :. zona istoni0 primorja. z. kontinentalna zona. Gaje se /itarice. industrijsko bilje 5e1erna repa. uljarice. konoplja. lan6. stono krmno bilje. PqvNIwA _ jedan od najstariji0 i najva/niji0 artikala u svetskoj trgovini. )e8u tri glavne /itarice _ penica. pirina. kukuruz _ penica je na prvm mestu a6 po zasejanim povrinama. b6 po ue1u u svetskoj trgovini. c6 po ukupnim prinosima. #enica 0rani 0lebom oko oveanstva. #enina civilizacija je najrazvijeniji deo sveta. #ostoje jara i ozima penica. ali mnogo va/nija ozima. kojom se seje |2bx3e povrina. #enica dobro podnosi 0ladno1u. ako je pokrivena snegom. ,everna granica ie do d33 s.g.. u ,kandinaviji. &obro uspeva u stepskobsavanskim podrujima. gde je godinja koliina padavina ispod d33 mm. #oto uspeva u razliitim klimatskim zonama kalendar /ete je razliit7 b januar7 Australija. ". Zeland. Argentina4 b februar7 $ndija. Argentina4 b mart. ;rugvaj. b april. ,everna $ndija. $ran. *gipat. )eksiko4 b maj7 severna Afrika. istona Azija. eksas4 b juni7 ju/na *vropa. ju/ni i srednji delovi ,A&. (ina. 'apan4 bjuli7 severni deo ,A&. jug (anade. srednja *vropa4 b avgust7 srednja *vropa. %. ritanija. "orveka. !usija. sev. 'apan. (anada4 b septembar7 kotska. ,kandinavija. sever !usije4 b oktobar7 ,kandinavija i ruski sever4 b novembar7 ju/na Afrika i #eru4 b decembar7 !og Afrike 5*tiopija. ,omalija6. ,vetska proizvodnja penice :332. g. iznosila je d:x.9 mil. t. Oko 92b:3e svetske proizvodnje uestvuje u me8unarodnoj trgovini. kYadn" "%d %n"j" penice su ,A& 5blizu 23e svetskog izvoza6. (anada. Argentina. Australija. Francuska. wen\r" %a "%d % su ikago. )ineapolis. (anzas ,iti u ,A& i neki gradovi u Francuskoj. "emakoj. ;krajini. Na#dela &de\&^a \rg"h\a %a ehen"j] su "ju 'ork. ikao. ,ent +uis. ,en #ol 5,A&6. #ort Artur. #ort %iljam i berza u %inipegu 5(anada6. uenos Aires. mar del #lata i !ozario 5Argentina6. ,idnej i )elburn 5Australija6. )arsej. Avr i bordo 5Francuska6. "ajva/nija amerika i &de\&^a $er%a %a "%d % ehen"je #e r"^ag . Na#del" ]d %n" jen\r" su +iverepul i +ondon 5%.ritanija6. Hamburg i remen 5"emaka6. enova i "apulj 5$talija6. VeY"^" ]d %n"j" su 'apan. *gipat. $ndija. %elika ritanija. $talija. razil. uem]nar `na rgan"%aj"#a %a \rg d"n] ehen"j _. Godine 9<~<. sklopljen je )e8unarodni sporazum o penici 5$nternational 0eat Agreement. $A6. sa seditem u +ondonu. na tri godine. ali je kasnije produ/avan. ,porazum regulie kupovinu i prodaju penice.

ctctRtZ

&omovina kukuruza je ju/ni )eksiko. ,tare amerike civilizacije bile su kukuruzne civilizacije. ; *vropi prva poela da ga gaji panija 92z2. godine. (od nas 9|~3. g. #revelika upotreba kukuruza u is0rani izaziva oboljenje pelagru. usled nedostatka vitamina BZ u kukuruzu. &anas se manje koristi za ljudsku is0ranu a vie kao stona 0rana i industrijska sirovina _ skrob. alko0ol. ulje od kukuruzni0 klica. plastine mase. ,eje se na oko 9~3 mil. 0a to ini oko 99e ukupne obradive povrine sveta. Xde\&^a er "%d `n#a je u porastu 5u mil. t67 9<zx. _ 9924 9<d2. _ :9d4 9<|2. _ z:24 9<<3. _ ~|<4 9<<<. _ d33. :332. _ d<2. #rinosi po 0ektaru su znatno pove1ani. #roseni prinosi kukuruza u %ojvodini u periodu 9<|<yxx su iznosili d.2 ty0a. to je iznad proseka ,A& i (anade. ,rbija je poznata u svetu po selekciji i proizvodnji novi0 sorti semenskog kukuruza 50ibridi Z#7 d||. |3|. x~~. ~9~. ~334 ",7 d394 dddd4 |z24 d~3 i dr.6. kojeg izvozi. Na#del" &de\&^" er "%d maf je ,A& 5:x3 mil. t64 (ukuruzni pojas u ,A& 5orn elt6 je izme8u )isurija i )isisipija u dr/avi Ajova. &rugi veliki proizvo8a je (ina 59z9 mil. t6. u istonim nizijama. re1i je razil 5z2 mil. t6. etvrti )eksiko 5:3 mil. t6. peta Argentina 59<.2 mil. t6. zatim slede $ndija. Francuska. $ndonezija. 'u/na Afrika... ,rbija proizvodi oko d mil. t. t &de\&^ _ "%d %] uestvuje oko :3e svetske proizvodnje kukuruza. "ajve1i svetski izvoznici su ,A& sa preko d3e svetskog izvoza. zatim Argentina. Francuska. razil. $ ,rbija je izvoznik. "ajve1i uvoznik je *; 523e6. 'apan. !usija i td. OXiALv xIiARIwv b RAx7 ,vetska proizvodnja iznosi oko :3 mil. t. "ajve1i proizvo8ai su #oljska 52.: mil. t6. !usija 5~.x6. "emaka 5~.z6. elorusija 59.36. ;krajina itd. "ije izvozna kultura. ,lu/i za proizvodnju 0leba u zemljama proizvo8aima. ali za proizvodnju ako0ola 5votke. viskija6. koji je izvozni artikal. b JvrAu je znaajniji za svetsko tr/ite nego ra/. &obro podnosi 0ladnu klimu. uspeva do |33 s.g.. i do ~ 333 m n. v. (oristi se za is0ranu stoke. a pivski jeam za proizvodnju piva. ,vetska prozvodnja :332. g. iznosi 9z| mil. t. "ajve1i proizvo8ai su !usija 592.x mil. t6. (anada 59:.96. "emaka 599.|6. Francuska 593.~6. eka. panija. %. rit. "ajve1i su izvoznici ,A& i (anada. sa oko 23e svetskog izvoza. b ZOB LOVAXM slu/i kao stona 0rana. ,vetska proizvodnja oko :2 mil. t. %ode1i proizvo8ai su !usija 5~.2 mil. t6. (anada 5z.26. ,A& 5:.96. Australija 59.26. "emaka 59.z6. Finska 59.:6. b PROXO uspeva na loem zemljitu. u suvim i toplim oblastima Afrike i Azije. ,vetska proizvodnja oko :d mil. t. Glavni proizvo8ai7 $ndija 5x mil.t6. "igerija 52.26. (ina 5z6. "iger. urkina Faso. !usija. )ali. bXORkO je vrsta krupnog prosa. ,vetska proizvodnja oko dz mil.t. #roizvo8ai7 ,A& 59.2 mil.t6. "igerija. $ndija. )eksiko. (ina. Argentina. ,udan. bbbbbbbbbbbbb

V/Z. XiOrNA PROIZVODNJA

#!O$Z%O&$ , OA!, %A $ !$A!, %A "A ,%* ,(O) !$ ; etiri tipa stoarstva7 9. "omadsko ili lutalako stoarenje 5nema bitnog znaaja za svetsko tr/ite64 :. #olunomadsko 5letnji izlazak na planinske ispae u mediteranskom podruju6. znaajniji je za svetsko tr/ite4 z. dopunsko stoarstvo 5za doma1e potrebe. vikovi za tr/ite64 ~. (omercijalno. specijalizovano stoarsto. proizvodi iskljuivo za tr/ite. ; okolni veliki0 gradova je specijalizovano mleno stoarstvo.#rimer7 na industrijskom severoistoku ,A& razvijeno je mleno. na srednjem zapadu mesno 5sa sreditima za preradu u ikagu i kanzas sitiju6. na sunom zapadu ekstenzivno stoarenje tipa vranc0ingw. )esno stoarstvo. posebno na ju/noj 0emisferi. dobilo je impuls 9x|d. godine. kad je konstruisan brod 0ladnjaa. za prekookeanski prevoz zamrznutog mesa i prera8evina. $z +a #late u *vropu se izvozi u *vropu vie od 9 mil. t mesa. roj grla svi0 vrsta stoke. osim konja. je u porastu. )*,O. (OA $ %;"A ; ,%* ,(O' #!O$Z%O&"'$ $ !GO%$"$ Xde\&^a er "%d `n#a mesa iznosila je 9<x2. g. 9~~ mil. t. 9<<<. _ ::d mil. t. a :332. _ :d2 mil. t.. to je pove1anje za x~e za dvadeset godina. "ajvie je zastupljeno svinjsko meso. zatim gove8e. a znatno manje ovije i druge vrste. Na#d"he _e&a e &\an dn"^] proizvode ". Zeland. Argentina. Australija. &anska. Na#del" "%d %n"j" gove8eg mesa su ,A&. Argentina. razil i Francuska4 svinjskog ,A& i "emaka4 ovijeg Australija. "ovi Zeland i ,A&. ,rbija izvozi gove8e i svinjsko meso. Na#del" ]d %n"j" mesa su %. ritanija. "emaka. $talija. ,A&. Pr &efna g `"hn#a e \r hn#a _e&a e &\an dn"^] najve1a je u Australiji 5preko 933 kg6. ,A& 5<3 kg6. %elikoj ritaniji itd. kYadn" "%d %n"j" _Yefn"n er "%d `a 5sireva. maslaca6 su Holandija. Francuska. "emaka. &anska. vajcarska. ". Zeland. +ondon je najva/nija $er%a %a d]n] i glavni eksportni centar za *vropu i ,A&. Glavni proizvo8ai &"r de ^ ge su zemlje s jakim stoarstvoma vune s razvijenim ovarstvom. )e8unarodna studijska grupa za probleme vune osnovana je 9<~d. sa seditem u +ondonu. a grupa prati probleme u vezi s trgovinom vune na svetskomtr/itu i daje preporuke. "ajve1i potroai i uvoznici vune su v. ritanija. Francuska. "emaka. ,A&. 'apan!usija. Glavni proizvo8ai vune su na ju/noj 0emisferi. a prera8ivai na severnoj. G+A%"A !$O+O%"A #O&!;'A ; ,%* ; "ajbogatija ribolovna podruja vezana su za elfove i podruja gde se sustiu 0ladne i tople morske struje. #odruja se smatraju bogatim ako omogu1uju ulov preko :333 kgykm : ygod. hG ?M7 9.elfovi uz severne. rubne delove *vroazije i ,everne Amerike. zbog leda nisu naroito pogodni za svetsku trgovinu ribom. osim arencovog mora do kojeg dopire topla Golfska struja. :. elfovi u subarktikim irinama. vezani za 0ladne struje. o je ,everno more i prostor oko "ju Faundlenda. %a/na su i ribolovna podruja oko zapadni0 obala ,. Amerike. posebno (anade i Aljaske. uz Aleutska o.. oko (amatke u eringovom i O0otskom moru. z. )ore oko 'apanski0 ostrva. smatra se najva/nijim ribolovnim podrujem na svetu. -

#rema jugu mora su sve siromanija ribom. zbog slabije vertikalne cirkulacije vode i manje kiseonika. i manji0 elfova. ~. "a ju/noj 0emisferi znaajan je prostor izme8u 23 _ d3 3 j.g.. ,ve do podruja leda. "ajpoznatiji elf je uz istone obale #atagonije. gde se sustiu topla brazilska i 0ladna foklendska struja. Pre_a dr&\a_a r"$e &e `eYe naC 9.entonitske ribe. sa elfova. kao bakalar 5sev. Atlantik i uz Aljasku6 :. #elagijalne ribe. koje /ive na otvorenom moru. kao to je 0aringa ili sle8 5najva/nija riba u svetskom ribolovu. lovi se u ,evernom moru. oko "ju Faundlenda. (urilski0 o.. (amatke. asmanije6. zatim tuna. sardela 5koji0 ima najvie u toplijim vodama )editerana. #olinezije i oko ju/ne Amerike6. - (ina je ubedljivo na prvom mestu po ulovu morske i slatkovodne ribe. Ona je :332. ulovila ~|.z mil. t. ribe. raunaju1i ne samo morsku ribu nego i ulov ribe sa pirinani0 polja i ribnjaka. - !iba je najva/nija u is0rani u 'apanu. vie od 23 kgyst. god. - "orveka je me8u prvima po ulovu ribe po stanovniku. i po ribljim preradjevinama. - "ajve1i izvoznici sve/e ribe su (anada. 'apan. "orveka. &anska. $sland. a uvoznici ,A&. 'apan. Francuska. $talija. "emaka - "ajve1i izvoznici suene ribe i konzervi su 'apan. (anada. "orveka. panija. a uvoznici ,A&. %. ritanija. Francuska. "emaka. (ina najve1i deo svoje proizvodnje sama troi. cIiOLOV je ranije bio razvijen u vodama Arktika. zbog prore8enosti se preselio oko Antarktika. 9<dz. potpisan je me8unarodni sporazum o ogranienju lova zbog opasnosti od potpunog unitenja ti0 /ivotinja. Odrastao kit mo/e da dostigne du/inu :2 m i te/inu 933 t. Od ukupne te/ine ~3e je slanina od koje se dobija ulje za margarin itd. )eso je slino govedini &!%"$ #!O$Z%O&$ "A ,%* ,(O) !$ ; #od umom se nalazi z< mil. km: ili ::e povrine svetskog kopna. "ajve1e umske povrine se nalaze u 'u/noj Americi i Aziji 5po :xe6 i *vropi 593e6. a anjmanje u australiji i Okeaniji 5~e6. Africi 599e6 i ,evernoj Americi 59<e6. %ie od polovine svi0 umski0 povrina zauzimaju etinari. koji su rasprostranjeni uglavnom na severnoj 0emisferi. - "ajumovitiji kontinent je 'u/na Amerika. u kojoj ~de povrine ine ume. zatim *vropa 5z3e6. ,everna Amerika 5:~e6. Azija 5:3e6. Australija i Okeanija 59ze6 i Afrika 599e6. - ,vetska proizvodnja drvene gra8e iznosi z.: milijarde mz. %ode1i proizvo8ai su7 ,A& 5~2x.z mil. mz6. $ndija 5z:z6. (ina 5:xd6. razil 5:~|6. 59<3.d6. (anada 5:336. !usija 59x:6. $ndonezija 593<6. "igerija *tiopija 5<d6. (ongo &! 5|z6. "igerija 5|36. vedska. "emaka. Finska. itd. - Glavni putevi drveta u svetskoj trgovini vode iz severne *vrope prema zemljama zapadne *vrope. a celuloza i papir se izvoze i u ,A&. %eliki izvoznici rezane gra8e etinara su !usija. vedska. Finska i (anada. &rvo iz (anade izvozi se u ,A&. ; tropskobekvatorijalnom pojasu eksploatiu se razliite vrste ukrasnog drveta. za nametaj i slino. Glavni izvoznici su Filipini. Obala ,lonovae. Zair. Gabon. (amerun. $ndonezija. razil. ;voznici su ,A&. *;. 'apan. -

XVviXcA iRkOVINA POLJOPRIVRvDNIu PROIZVODIuA

,vetska trgovina poljopivrednim proizvodima s obzirom na ukupnu vrednost je u porastu. a s obzirom na udeo ove trgovine u vrednosti svetskog izvoza je u opadanju i iznosi oko 93e. "ajve1i izvoznik i uvoznik poljoprivredni0 proizvoda je *;. )ali broj evropski0 zemalja ima ve1i izvoz od uvoza agrarni0 proizvoda 5Holandija. &anska. $rska. )a8arska. ugarska6. - &rugi veliki izvozni prostor agrarni0 proizvoda je ,everna Amerika 5oko :3e64 - "a +atinsku Ameriku dolazi oko 92e svetskog izvoza agrarni0 proizvoda. Aziju 93e . Afriku ~e. Australiju i "ovi Zeland ~e. - $zrazit deficit u agrarnim proizvodima pokazuje 'apan. na koje dolazi oko 93e svetskog uvoza. %e1i uvoz od izvoza ima i !usija. - )e8u grupama proizvoda istiu se7 /itarice. povr1e. vo1e. uljarice. e1er. kafa. zaini. duvan. tekstilne sirovine. meso. itd. 0=0<')('215F <35+.) ) +'40().*-) 9)35.* 1'V5(5 - WFINF>A> LG=>AIKC[KIV J>QCRC NIT> LFCSOI[KG K> QGEM AC ?> FCJNI=C=M CMOCFSI[KG 5JCONGF>KG6. hCSG ?M I LGRGLFINF>AKI LFGIJNGAI LG?OC@I LF>AQ>O Q>\MKCFGAK> FCJQ>K>. O> ?M M K>SIQ J>QRCQC LG?OC@I JKC[C=KI M MFCNKGO>X>PM PIVGNGE I . - ^NCSC J>QRC O>XI AC IQC MFCNKGO>X>K OFEGNIK?SI HI@CK?. hG => OFEGNIK?SC LG@IOISC SG=C => A>G GLTO> >SGKGQ?S> LG@IOIS> J>QR>. `CJKIQ IK?OFMQ>KOIQC ?> F>EM@IT> MNGJ. GAKG?KG IJNGJ 5LGRGLFINF>AKIV6 LFGIJNGAC7 UCFIK>. ?LGRKGOFEGNIK?SC GEFCKI[>PC 5SGKOIKE>KOI. AGJNG@>. SNGO>6. SNC@IOCOINKC ?LGRKGOFEGNIK?SC GEFCKI[>PC. JCHFCKC MNGJC I IJNGJC 5>SGKGQ?SC H@GSCAC6. LFGAGF KC ?OFCKC OFXITOC LGQGBM FCJ@I[IOIV NF?OC ?OIQM@CUI=C 5ACQLIKE. IJNGJK> LF>QI=>6. >SGKGQ?SC LGQGB... ^I?O>Q JCTOIOKIV IK?OFMQ>KCOC I Q>FC SG=> ?> SGFI?O> M ?LGRKGOFEGNIK?SG= FCJQ>KI LGRGLFINF>AKIV LFGIJNGAC IJ AFMEIV J>QCRC JGN> ?> 54'5'.) <'0+2-7)0.)65/. - WF>QC M@GJI LGRGLFINF>A> M OFEGNIK?SGQ HI@CK?M ?N> J>QR> ?> QGEM LGA>@IOI M OFI EFML>7 9. N2/=2 *5 10/).5.+.)/ ,O2;T2/ <0=0<')('212 , +'40().*-0/ 9)35.*, _ OG ?M LF>O>XKG K>FCJNI=>K> J>QR>. M SG=IQC => LGRGLFINF>AC >S?O>KJINKC. ]A =>ZOIKIV LGRGLFINF>AKIV LFGIJNGAC IJ K>FCJNI=>KIV J>QCRC NI?ISGFCJNI=>K> J>QR> ?> KC=[>TB> HFCK> LFGO>SUIGKI?OI[SIQ Q>FCQC. :. N2/=2 *5 *'21@)/ ,O2;T2/ <0=0<')('212 b OG ?M LF>O>XKG CEFCFKGb IKAM?OFI=?S> J>QR>. M SG=IQC ?> AGVGACS GA LGRGLFINF>A> SGFI?OI JC MNGJ IKAM?OFI=?SIV ?IFGNIKC I FGH> TIFGS> LGOFGTK=>. z. N2/=2 *5 .)*-)/ ,O2;T2/ <0=0<')('212 , +'40().*-0/ 9)35.*, _ OG ?M LF>O>XKG FCJNI=>K> IKAM?OFI=?S> J>QR>. M SG=IQC => I LGRGLFINF>AC IKO>KJINKC. C@I GKC IQC JCACOCS AC MFCNKGO>XI OFEGNIK?SI HI@CK? OCSG TOG B> JCAGNGRIOI LGOF>H> I?VFCK> ?OCKGNKITONC I LGOF>H> CEFGIKAM?OFI=>. hIQ> ?> MNGJ I GA@IN ?F>A?OCNC ?N>G KC QIKIQMQ.