Univerzitet u Novom Sadu FTN- Departman za graevinarstvo

Dr Milan Trivuni Dr Erika Maleevi Dr Zoran Mati evi

MEN!D"MENT U #$!%E&'N!$ST&U

Novi Sad( )**+

Sadraj -redgovor Uvod 1. NASTANAK,RAZVOJ I ZNAAJ MENADMENTA ,.,.$azvo ide e o menad/mentu i postavl an e teori ski0 osnova ,.).1dreivan e menad/menta ,.2. $azvo spe3i alizovani0 o4lasti menad/menta ,.5. Uloga i zna6a menad/menta i menad/era 2. POSLOVNI SISTEMI,MENADMENT I OKOLINA )., 7arakter poslovni0 sistema ).).7arakteristike poslovni0 sistema u graevinarstvu ).2.-oslovni sistemi i okru/en e 3.PLANIRANJE 2.,. 8il evi planirn a 2.). 9i erar0i a 3il eva 2.2. Strateko planiran e 2.5.-redvian e 2.:.1perativno planiran e 2.;.-laniran e 3elokupnog poslovan a 2.<.-laniran e u graevinsko organiza3i i 4. ORGANIZOVANJE 5.,.-odela rada i opis radnog mesta 5.).!utoritet i delegiran e autoriteta 5.2.8entraliza3i a i de3entraliza3i a 5.5.1rganizovan e i e=ikasnost poslovan a 5.:.Dinamika organiza3i e i promene 5.;.&oen e promena . VO!ENJE :.,.$ad po edin3a i rad grupe :.).> udi u grupama :.2.1rganiza3i a i komunika3i a :.5.Motivisan e l udskog ponaan a

".KONTROLA ;.,.7ontrolisan e kao aktivnost ;.).Metode kontrolisan a ;.2.7ontrolisan e uspenosti 3elokupnog poslovan a #. MARKETING MENAMENT $ GRA!EVINARSTV$ <., Uloga marketing menad/menta <.).Spe3i=i6nosti marketinga u graevinarstvu <.2 Marketing strategi a %.$PRAVLJANJE RES$RSIMA ?.,.Upravl an e =inansi ama ?.,. Upravl an e opremom ?.).Upravl an e zali0ama ?.2 Upravl an e l udskim resursima &.$PRAVLJANJE TRO'KOVIMA I ANALIZA (ENA +.,.14u0vatan e trokova +.). Metode kalkula3i e +.2. !naliza 3ena 1). $PRAVLJANJE KVALITETOM ,*., Mesto zna6a upravl an a kvalitetom u graevinarstvu ,*.).T@M 11. *ENMARKING $ GRA!EVINARSTV$ ,,.,.&rste 4en6markinga ,,.).-rimena u graevinarstvu 12.REINENJERING ,).,.Zna6a ,).2. -rimena

-$ED#1&1$

1. NASTANAK,RAZVOJ I ZNAAJ MENADMENTA

1.1.Ra+,-j .d/j/ - 0/1ad0/123 . 4-52a,6ja1j/ 2/-r.j57.8 -51-,a

Kada poznaje i sebe i druge,nisi nikada u opasnosti; kada poznaje sebe ,ali ne i druge, ima polovinu ansi za pobedu a kada ne zna ni sebe niti druge u opasnosti si u svakoj bici.
Sun Tzu A Umee ratovan aB 1d drevni0 vremena 6ovek e nasto ao zadovol iti svo e materi alne i du0ovne potre4e o4avl a ui razli6ite delatnosti.U tom pro3esu slu/io se raznim sredstvima(koristei razli6ita orua( materi lne izvore i na6ine organizovan a.Tokom razvo a postavl eni su novi i novi 3il evi( te se i aktivnosti uslo/n ava u i dolazi se do 4r,/ 54-+1aj/, da 6ovek koa po edina3 teko mo/e sve to postii( ve se mora organizovati 3 ra+6.9.2/ :r34/ . +aj/d1.;/. $azvo orua i novi0 metoda proizvodn e materi alni0 do4ara nametnuo e novu dr3:3 54-+1aj3 - 131-52. ra;.-1a61-: 7-r.<=/1ja ra54-6-.,.8 0a2/r.ja61.8 . d38-,1.8 r/53r5a. Na zad( trea spozna a se odnosi na odnos 5-452,/1.8 0-:3=1-52. . +a82/,a -7r3/1ja, - 54-+1aj. . >5/?/ . dr3:.8@ 7a7- ?. A-r0.ra6. 5-452,/1/ 0-:3=1-52. za -d:-,araj3=. -452a1a1a7 . ra+,-j. Menad/ment se razvi ao uporedo sa l udskom 3iviliza3i om i neki prin3ipi se po avl u u u po edinim etapama razvo a(od ko i0 navodimo na zna6a ni e. Egipatsko drutvo ostavilo e prin3ipe 3entralizovanog upravl an a( u &avilonu 9amura4i ev zakon e regulisao troen e sredstava(koli6inu rada( minimalne i maksimalne zarade(u #r6ko demokrati i postavl eni su temel i neki0 savremeni0 prin3ipa(o4lika organizovan a i upravl an a.$imska imperi a e 4ila poznata po 3entralizovanom upravl an u(dok e &ene3i a 4ila poznata po voen u trgova6ke delatnost(takoe su poznati 7on=u6i evi moralni prin3ipi voe( odnosno zapisi u paara4olama iz perioda izgradn e 7ineskog zida. -o avom prvog sistematizovanog dela SavarC- a pod naslovom Savreni pregovara6 D>e par=ait nego3ient ,;<:.godineE(po6in e etapa razvo a nau6ne organiza3i e rada(a time i odreeni0 elemenata menad/menta. Druga etapa se vezu e za period takozvane nauke o trgovini i tra e do po6etka FF veka do po ave G S3ienti=i3 managementaH I Nau6nog menad/menta ( Frederika Te lora(o4 avl anog ,+,,.godine. :

1d toga perioda se smatra po6etak nau6noga pristupa organiza3i i i metodama rada( te i nau6nog pristupa menad/mentu. Evolu3i a ide a o menad/mentu 4ele/i razdo4l e od stotinak godina sa tenden3i om dal eg razvo a i kon3ep3i ski0 promena( odnosno nastanka po edini0 spe3i alizovani0 o4lasti menanad/menta. Na savremenom nivou razvo a menad/ment se na 6ee s0vata kao vrlo prakti6na i pragmati6na delatnost(4ez pote4e za teori skom osnovom ili razvi an em teori e o menad/mentu.Meutim evidentno e da se i menad/ment zasniva na odreenim prin3ipa(stoga( e nu/no ukazati na odreene teori ske osnove menad/menta. Naime( teori e su skupovi na6ela I sinteza (a ne prost z4ir (ko e o4 an ava u sutinu odreeni0 po ava(veze i elemente struktura( te po ave vezu u u 3elinu(identi=iku ui vrlo slo/ene odnose i interak3i e kl u6ni0 odnosa . Teori e niukom slu6a u ne nose karakteristike suvoparnosti apstraktnosti ili neprakti6nosti.Meutitim svaka teori a e 4itna z4og sledei0 razlogaJ T/-r.j/ 53 .+,-r 1-,.8 .d/ja I svaka nova teori a e nadogradn a iz pred0odnog perioda men ala i doprinosila ne6em novom( T/-r.j/ 53 37a+.,a6/ 1a 32.;aj 356-,a Iokoline-=unk3ionisan e u odreenom prostoru i vremenu.-romena vremena i prostora uslovl ava u i razli6ite pristupe i saznan a( T/-r.j/ -?6.73j3 1a9.1 54-+1a1j/ -7-6.1/ I spozna a odnosa sa okolinom( T/-r.ja -d639.,a1ja - teori a skupa spozna e o usmeravan u usklaeni0 aktivnosti radi postizan a 3il eva. Na osnovu pred0odno navedeni0 teori ski0 osnova menad/ment se gradi i razvi a na 4atini klasi6ni0 struktura i savremeni0 izazova slo/eni0 koorpoa3i a(6i i opstanak(4en6marking i rein/en ering zavisi od ne samo pragmati6ne mogunosti pro3ene konkurentne sposo4nosti(ve od relevantnog dugoro6nog promil an a 4udunosti. To zna6i da e neop0odno promil ati teori ske osnove i n en 4udui razvo . 1d drevnog nastanka do savremeni0 svatan a kon3ep3i a menad/menta do/ivl ava evolutivne promene pre svega na podru6 u organiza3i e( anga/ovan a materi alni0 =aktora i l udski0 resursa. &e su predindustri ski sistemi isti3ali za0tev za kori6en e odreeni0 prin3ipa menad/menta.Za0tevi za menad/mentom posta u vei po avom industri ske revolu3i e(ko a za0eva nove organiza3ione strukture( vee pogone( uvoen e nove te0nologi a ( nove organiza3i e(sistematiza3i u i koordina3i u rada. Tokom FF veka tragalo se za pristupima kako unaprediti per=ormanse organiza3i a i o4ez4editi uspenost poslovan aK $azvi a u se razli6ite kon3ep3i e menad/menta ko e se mogu grupisati u sledee AkoleB JL M

7lasi6na kola menad/menta Ni0evioristi6ka kola menad/menta 7vantitativna kola menad/menta Savremene kole menad/menta

Ta4ela ,. prikazu e 0ronoloki po edine kole i n i0ove predstavnike

Okola 7lasina kola

-eriod ,+,*

-ristup Nau6ni menad/ment

-redstavnik F.TaClor

1snovna kon3ep3i a Struktura organiza3i e i radnog pro3esa Funk3ionalna organiza3i a ,5 prin3ipa rukovoen a ,) prin3ipa e=ikasnosti $a3ionalnost( koegzisten3i a strukture 1dnos menad/era i zaposleni0 $azvi an e metoda Upravl an l udskim resursimaa Multidis3iplinarno upravl an e pro3esima primenom matemati6koekonomski0 modela(

,+)* ,+)* ,+)*

!dministrativna teori a 9.FaCol -rin3ipi e=ikasnosti Teori a 4irokrati e Meul udski odnosi Upravl an e l udskim resursima 1pera3iona istra/ivan a 9.Emerson M.Pe4er

Ni0evioristi6ka ,+)* kola ,+5*

E.Ma o

D.M3#regor -.Na3kett

Menad/ment znan a

,+5*

<

>ogistika i kontrola ,+5< >inearno programiran e #.N.Dantzing 1ptimiran e primenom proizvodni0 =unk3i a Ukazivan e na meuzavisnost odnosa delova i 3eline(odnos sistema sa okru/en em Zavisnost po ava od uti3a a okru/en a Meren e i kontrola kvaliteta Zadovol en e za0teva kup3a

Savremene integrativne teori e

,+:*

Sistemski pristup

8.'.Nernard >.von Nertalan=C

,+;* Savremeni pristupi

7ontingenski pristup

T.Nurns( #.M.Stalker

,+?*

7valitet

P.E.Deming( Q.M.Quran( -.N.8ros4C Q.-eters

'zvrsnost

Ta4ela ,. 9ronoloka kompara3i a menad/ment kon3ep3i a O51.,a9 1a391-: 4r.5234a B.C.TaD6-r postavio e teori ske osnove metodama organiza3i e rada i menad/mentu.L M U svom delu AStienti=i3 managementB TaClor e izlo/io osnovna na6ela svo e teori e 6i e su osnovne karakeristike sledeeJ - prikupl an e i sistematiza3i a odgovara ui0 saznan a i n i0ova trans=orma3i a u realevantene zakonitosti( - zasnovanost upravl an a i rukovoen a na de=inisanim zakonitostima( - stvaran e optimalni0 uslova rada(kao =aktora za povean e produktivnosti rada(sni/avan e trokova i povean e renta4ilnosti poslovan a( - odreivan e 3il a poslovan a(

- odreivan e optimalne podele rada na osnovu studi e vremena i pokreta za svakog zaposlenog prema sposo4nostima( - standardiza3i a radni0 zadataka i utvrivan e normi( - stimulisan e radnika za izvravan e i otputan e za neizvravan e normi( - podela odgovornosti izmeu radnika i rukovodsta i - permanentno podu6avan e radnika TaClor se zalagao za uvoen e pro=esionalnog menad/menta i za produktivni e i e=ikasni e poslovan e.TaClorovi prin3ipi polaze od potre4e ras6lan ivan a radni0 pro3esa na po edine =unk3i e i poznata e kao =unk3ionalna organiza3i a. Funk3ionalna organiza3i a podrazumeva organiza3i u sledei0 o4lasti radaJ - pro3es pripreme uz o4ez4eenost uslova rada( - pro3es proizvodn e uz ra3ionalno korien e =aktora proizvodn e( - pro3es kontrole kvaliteta( -pro3es voen a dokumenta3i e. TaClorova teori a e smatrana ko me0ani6ka i ne0umana(meutim postavio e temel e savramenom menad/mentu i izvrio veliki uti3a na dal i razvo nau6ne misli. U dal em razvo u avili su se druge kon3ep3i e kao to e BaD-6-, >Ad1.1.52ra2.,1. 0/1ad0/12 E Ad0.1.52ra2.,1a d-72r.1a izlo/en u delu A!dministration 'ndustrielle et #eneraleB - A 1pa i industri ska administra3i aB.7arakteristike FaColovog sistema su sa/eti u 6etrnaest prin3ipaJ - podela rada( - edinstvo rukovoen a( - edinstvo komande( -rukovoen e -3entraliza3i u podele rada( - 0i erar0i a( - odgovornost( - autoritet( - dis3iplina I red I mesto za sve( sve na mestu( - pravednost( - lo alnost( - sta4ilnost zaposlen a( - ini3i ativa - kooperativnost- podreivan e li6ni0 interesa za edni6kim interesima. $azmatra ui odnos izmeu zaposleni0 i rukovodstva FaCol uspostavl a 0i erar0iski sistem u orgaiza3i sko strukturi i upravl an u. U4rzo se dolo do saznan a o potre4i planiran a radni0 pro3esa te tragalo za gra=i6kim metodama predstavl an a radni0 aktivnosti. +

F. Ga122 e o4likovao gra=i6ko predstavl an e radni0 aktivnosti(ko a po n emu nosi naziv gantogram i koristi se i danas.#antogramom se planira redosled aktivnosti i potre4e za resursima i vremenom izvravan a. U dal im istra/ivan ima se tragalo za e=ikasnom i ra3ionalnom organiza3i om.Na ovom podru6 u se naro6ito isti6u 9.Emerson i M. &e4er. E0/r5-1 e u svom delu A T0e TRelve -rin3iples o= E==i3ien3C - Dvanaest prin3ipa e=ikasnostiB uo6io e novu ulogu 6oveka pod uti3a em nove te0nike. $adi e=ikasni eg poslovan a po n emu tre4a uvesti te0ni6ke eksperte. MaG C/?/r kao so3iolog isti6e da e na vii o4lik organiza3i e 4irokratsaka struktura ko a se 4azira na sledeim premisamaJ - 0i erar0i ska struktura( - podela rada- asno odreena zadu/en a( - pravila i odred4e( - razgrani6enost vlasnitva i upravl an a - te0ni6ka kompetentnost - voen e eviden3i e Navedene premise o4ez4eu u ra3ionalnost (ako posto i =ormalni autoritet to e nazvao 4irokrati om. U narednom perodu u prvi plan istra/ivan a dolaze meul udski odnosi i =ormira se ?.8/j,.-r.52.97. 4r.5234( sa glavnim predstavni3ima E.MaCo i D.M3#regor. $azvo kvantitativni0 metoda vri uti3a i na razvo menad/menta razvi a ui kvantitativnu kolu sa glavnim predstavni3ima -.Na3kett i #.N.Danzing. 1d sredine prolog veka razvi a u se niz prava3a i kola ko i su =ormulisali nove pristupe sa te/n om da to ta6ni e odrede sadr/a menad/menta i n egovu primenl ivost. 1d savremeni0 autora navodimo nekoliko zna6a ni0 autora ko i su =ormulisali sadr/a menad/menta. -rema I. Ad./5H3 I Menad/ment e 3il no ponaan e aktera upravl an a i temel i se na o6ekivan ima u 4udunosti a ne na onome to se z4ilo.Menad/ment e snaga organiza3i e i organiza3i a se mora pokoriti to snazi. -ro3es menad/menta o4u0vataJ - usmeravan e( -odlu6ivan e( - podu6avan e -o4razovan e - nadziran e - upravl an e Dr3;7/r smatra da e I menad/ment pro=esionalna aktivnost (to e =unk3i a dis3iplina i zadatak ko i se izvraa preko menad/era(ko i su u edno i pro=esional3i. P- Da17/13 I menad/ment se de=inie kao organiza3ione aktivnosti ko e ukl u6u u =ormulisan e i realiza3i u 3il eva(analizu i o3enu e=ekata i razvo ,*

=ilozo=i e ko a tre4a da o4ez4edi organiza3ioni opstanak unutar so3ialnog sistema. S2.r5 menad/ment ozna6ava kao pro3esJ -laniran a( 1rganizoavan a( Usmeravan a i 7ontrolisan e l udski0 resursa u kom4ina3i i sa ostalim resursima sa zadatkom realiza3i e postavl eni0 organiza3ioni0 3il eva Navedene =ormula3i e menad/menta prezentu u pokua sveo4u0vatnog odreen a menad/menta (te izdva amo sledea odreen a M/1ad0/12 j/ J - -ro3es koordina3i e-aktivnost tima ko i ne mo/e o4ez4editi anga/ovan em samo ednog izvrio3a( -pro3es odlu6ivan a o 3il evima( -na6in ostvarivan a 3il eva( pro3es rada sa l udski0 resursima -pro3es adaptaa3i e( - pro3es usmeravan a ak3i a prema de=inisanim 3il evima( -aktivnosti ra3ionanog voen a poslova - nau6na o4last ko a se dal e razvi a ,.2. Odr/I.,a1j/ 0/1ad0/12a -rema &e4sterovom re6niku menad/ment ima 6etiri zna6en aJ ,.-ro=esi a ili vetina upraval an a(voen a (kontrola(nareivan e( ).$azumno korien e sredstava i na6in ostvarivan a( dostizan a nekog 3ilo a 2.7apa3iteti voen aJsposo4nost izvravan a 5.7olektivni organ preduzeako i o4avl a =unk3i u voen a(nareivan a(upravl an e i rukovoen a Sumira ui navedena s0vatan a menad/menta( 0/1ad0/2 5/ 0-/ -dr/d.2. 7a- 2/-r.ja . 4ra75aJ - upravl an a preduzeem( -upravl an a organiza3i om -upravl an a poslovan em -upravl an a poslovnim pro3esima - voen a Irukovoen a - upravl a6ke strukture( -rukovodstva( -stratekog upravl an a i planiran a( -odlu6ivan a. Menad/ment se takoe mo/e odrediti kao pro3es o4avl an a poslovaJ

,,

posredstvom l udi( radi ostvarivan a poslovni0 3il eva( u dinami6kom okru/en u uz e=ikasno korien e ograni6eni0 resursa

Menad/ment u savremenim uslovima predstavl an nau6nu o4laast i tre4a da 6ini deo elementarnog znan a ne samo ekonomista (nego i drugi0 upravl a6ki0 struktura u poslovnom sistemu.Time menad/ment posta e i pro=esi a(delatnost ili struka ko a pored stru6nog znan a za0teva sposo4nost(vetinu i talenat. M/1ad0/12 7a- 1a37a predstavl a sruktuirano znan e u odreeno o4lasti koristei adekvatni kategori alni aparat i po movne okvire (kao i razradu metode istra/ivan a. M/1ad0/12 7a- 4r-A/5.ja koristi struktuirano znan e ko e se opera3ionalizu e konkretnim aktivnostima u poslovnim sistemima. M/1ad0/12 7a- 7a- ,/<2.1a ,2a6/1a2 .6. 54-5-?1-52 ispol ava se u individualnim i timskim aktivnostima u pro3esu =ormulisan a 3il eva i n i0ovog ostvarivan a ra3ionalnim usmeravan em resursa i donoen em adekvatni0 upravl a6ki0 odluka Menad/ment dakle( predstavl a 3elokupni sistem odnosa unutar nekog poslovnog sistema kao i sistem odnosa izmeu poslovnog sistema i okru/en a. U tom sistemu odnosa menad/ment o4u0vata odreene aktivnosti i odreene pro3ese. !ktivnosti se vezu u za =ormiran e(=unk3ionisan e i razvo poslovnog sistema(a pro3esi se odnose na pro3es =ormulisan a 3ikl eva kroz sistem odlu6ivan a( o4u0vata ui pro3es planiran a kontrole i vrednovan e rezultata. 1.3. S4/;.ja6.+-,a1/ -?6a52. 0/1ad0/12a -olazei od za0teva savremenog tur4olentnog razvo a ko i kri e mnoge neizvesnosti i nesta4ilne okoline posto i potre4a za to ta6ni om identi=ika3i om svi0 =aktora ko i mogu uti3ati na opstanak(i razvo organiza3i e.1tuda i potre4a nastanka i stalnog razvo a po edini0 spe3i alizovani0 stru6ni0 o4lasti menad/menta.ti o4lasti su sledeiJ S2ra2/<7. 0/1ad0/12 E usklaivan e razvo a sisitema sa promenama u okru/en u kori6en em razli6iti0 instrumentari ai metoda analize. Pr-j/721. 0/1ad0/12 I upravl an e pro ektima I =ormulisan e 3il evai n i0ova realiza3ia pomou pro ekata uz ana/ovan e materi alni0 =inansi ski0 i l udski0 resursa. Mar7/2.1: 0/1ad0/12 I analiza tr/ini0 uslova(upravl an e ponudom i tra/n om(odnosima na rela3i i proizvoa6-potroa6.

,)

Pr-.+,-d1. 0/1ad0/12 I upravl an e proizvodnim pro3esima u 3il u ostvarivan a gotovi0 proizvoda ili pru/an a usluga. M/1ad0/12 .1-,a;.ja0a I permanentno praen e i istra/ivan e novi0 mogunosti(inoviran e i razvo . M/1ad0/12 7,a6.2/2-0 I o4ez4eivan e vr0unskog kvaliteta prema standarnim za0tevima - T@M I1A-r0a;.-1. 0/1ad0/12 I izgradn a i upraval an e in=orma3ionim sistemima kao uslov adekvatne komunika3i e za potre4e odlu6ian a i rukovoen a. M/1ad0/12 6j3d57.8 r/53r5a I o4ez4eivan e odgovara ue kadrovske strukture(inova3i e znan a i uslova za e=ikasan rad .

1.4. $6-:a . +1a9aj 0/1ad0/12a . 0/1ad/ra Danas gotovo da nema delatnosti 4ilo u proizvodnim 4ilo u uslu/nim delatnostima ko i mo/e opstati i razvi ati se 4ez menad/menta.Uloga mend/menta e da oda4ere na6in usmeravan a po edina3a i grupe(poslova i opera3i a sa 3il em da se ostare 3il evi organiza3i e sa raspolo/ivim sredstvima. 1snovna svr0a menad/menta e da koordina3i om po edina3a i grupe ostvare 3il evi na uspean na6in.Sadr/a uspenosti se men a u vremenu i prostoru(stoga e potre4no odrediti kriteri e uspenosti. -rema -.Dru3keru uspenost se zasniva na dva kriteri aJL M EA.7a51-52. E doing t0ing ri0t- uraditi stvari na pravi na6in(ekonomi6no sa minimum utroaka resursa( EA/72.,1-52 E doing t0e rig0t t0ingsH iz4or pravi0 stvari(3il eva ko e tre4a realizovati(iz4or pravi0 alternativa ko e reava u i otklan a u pro4leme( otkriti izvore pretn i da 4i organiza3i e maksimizirale anse za do4ro4it.

Menad/ment kao pro3es o4u0vata irok spektar aktivnosti ko e se mogu grupisati u =unk3i eJ P6a1.ra1j/ E iz4or 3il eva i predvian e o6ekivani0 rezultata i e=ekata( Or:a1.+-,a1j/ E podela aktivnosti(koordiniran e i =ormiran e organiza3ioni0 3elina( V-I/1j/ E motiviran e i stimula3i a u6esnika u pro3esu rada na ostvarivan e o6ekivani0 u6inaka ( K-12r-6a E vrednovan e u6inaka( uporeivan e planiranog i ostvarenog kvantiteta i kvaliteta.

,2

Meuso4ni odnos menad/ment =unk3i a prikazu e slika ,.

P6a1.ra1j/

Or:a1.+,a1j/

K-12r-6a

&oen e

idealne veze realne veze Slika , Menad/ment =unk3i e 'zvravn e odreeni0 uloga vre 0/1ad/r..1snovne uloge menad/era prema 9.Mintz4ergu odnose se naJL M 'n=orma3i ske( 'nterpersonalne i 1dlu6ivan e

Uloga menad/era predstavl en e ta4elom ).

,5

7ategori a 'n=orma3i ska

Uloga 1so4a za nadzor -renositel in=orma3i a #lasnogovornik $eprezentant &oa 1so4a za veze -reduzetnik 7orektor !lokator resursa -regovara6

!ktivnost Da e i prima in=orma3i e( 'zvetava(o4liku e in=orma3i e -redstavl a preduzee Usmerava(o4u6ava 1dr/ava komunika3i u 'ndu3ira ide e $eava kon=likte 1do4rava 4ud/et -redstavl a interes preduzea

'nterpersonalna Uloga odlu6ivan a

Ta4ela ) Uloga menad/era 1d izuzetnog zna6a a e ravnomerno koristiti sve tri kategiri e uloga u 3il u 4lagovremenog odlu6ivan a i reagovan a na promene. -o edine aktivnosti ima u razli6iti prioritet u zavisnosti od nivoa upravl an a. Menad/eri su odgovorne oso4e za =ormulisan e i realiza3i u 3il eva kroz menad/ment =unk3i e na po edinim nivoima upravl an a. Nivoi upravl an a menad/era se mogu grupisati na J O4/ra2.,1.H 2/81.97. 0/1ad/r. ko i kao podreene ima u neposredne izvrio3e a ne menad/ere I nadgledni3i Sr/d1j. E 2a72.97. 0/1ad/r. I edan ili vie nivoa ko i odgovara u za izvravan e unapred odreeni0 radni0 zadataka u komunika3i i sa operativnim nivoom( ima u nadreene i podreene menad/ere. T-4 0/1ad/r. I odgovorni su za uspe0 3elokupnog sistema I ostvaru u kontakte sa okolinom.nema u nadreene samo podreene menad/ere. -ored navedene tipologi e mogu se razlikovati J B317;.-1a61. 0/1ad/r. ko i odgovara u samo za odreenu aktivnost( naprimer =inansi ski menad/eri(marketing menad/eri i sli6no. G/1/ra61. 0/1d/r. ko i odgovara u za sve aktivnosti u ednom sistemu -olazei od slo/enosti radni0 zadataka menad/eri tre4apored stru6nog znan a da posed u i odgovara ue vetine. -rema Q.9igginsu vetine se mogu grupisati naS

,:

T/81.97/ ,/<2.1/ - sposo4nost kori6en a odreeni0 sredstava(predmeta rada( te0nika( modela i sli6no. Naprimer poznavan e rada maine(korien e =inansi ski0 izveta a i drugo. K-031.7a;.j57/ ,/<2.1/H o4u0vata u uspostavl an e. komunika3i ski0 veza izra/avan em stavova kako unutar sisitema(tako i sa okru/en em. K-1;/4;.j57/ ,/<2.1/ I sposo4nost sagledavan a po ava i meuzavisnosti(sposo4nost integrisan a i usmeravan a aktivnosti ka realiza3i i 3il eva.

2.POSLOVNI SISTEMI, MENADMENT I OKOLINA 2.1.Kara72/r 4-56-,1.8 5.52/0. -oslovni sistemi su organiza3ione 3eline sastavl ene iz meuzavisni0 podsistema u meuso4no interak3i i unutar sistema(kao i sa okolinom. Svaki poslovni sistem vri odreenu delatnost to zna6i da ima odreenu 0.5.j3 i izgrau e sopstveni identitet u skladu sa svo im poslovnim 3il evima.To zna6i da sistemi =ormuliu osnovni 3il ko i se odnosi na opstanak i razvo (a iz osnovnog 3il a proizilaze pod3il evi 6i a realiza3i a omoguu e ostvarivan e osnovnog 3il a. Za opstanak i razvo sistema potre4na e odreena organiza3iona struktura(izgradn a in=orma3ionog i komunika3ionog sistema kako unutar organiza3i e tako i sa okru/en em. 1kru/en e vri razli6iti uti3a na sistem( stoga se mora izvriti adekvatna analiza polo/a a i sagledati 4udui razvo (=ormulisati ,.+.ja sistema. Funk3ionisan e poslovnog sistema omoguu u podsistemi(ko i su po pravilu sastavni delovi svakog sistema(ti podsistemi suJ Te0ni6ki podsistem Te0noloki podsistem 'novativni podsistem Upravl a6ko I izvrni podsistem i 'n=orma3ioni podsistem T/81.97. 4-d5.52/0 o4u0vata adekvatni nivo te0ni6ke opreml enosti u kvantitativnom i kvalitativnom smislu(ko i omoguava ra3ionalno =unk3ionisan e te0nolokog podsistema. T/81-6-<7. 4-d5.52/0 sadr/i odreene te0noloke pro3ese(postupke ko i odgovara u6e inpute- materi al(sirovine(energi u i sl.trans=ormiu u otpute Iu =inalni proizvod. ,;

I1-,a2.,1. 4-d5.52/0 se u savremenim uslovi nalazi u gotovo svim razvi eni0im poslovnim sistemima(ko i ula/u znatna sredsta za istra/ivan e i razvo novi0 metoda( proizvoda i sl. pod sna/nim uti3a em te0ni6kog progresa i tr/ini0 za0teva. $4ra,6ja97. 4-d5.52/0 e ona podsistem gde se odvi a donoen e odluka.-ro3es pripreman a i donoen a odluka e osnovni uslov ko i omoguu e poslovan e.-ro3es donoen a odluka se naro6ito odnosi naJ Formulisan e i iz4or poslovni0 3il eva( 'z4or metoda za realiza3i u 3il eva( 14ez4eivan e uslova za realiza3i u 3il eva i !nalizu i vrednovan e e=ekata poslovan a I1A-r0a;.-1. 4-d5.52/0 omoguu e pru/an e odgovara ui0 4lagovremeni0 in=orma3i a za potre4e upravl an a i odlu6ivan a .Te in=orma3i e se naro6ito odnose naJ Te0ni6ko-te0noloke in=orma3i e( Finansi ske in=orma3i e 7omer3i ano I tr/ine in=orma3i e 'n=orma3i e o l udskim resursima 'n=ormai e o pravnim regulativama. 1snovni prin3ipi na ko ima se 4azira poslovan e svakog poslovnog sistema odnosi se naJ -rin3ip optimalne upotre4e raspolo/ivog kapitala i materi alni0 i l udski0 resursa( -rin3ip optimalne kom4inavi e raspolo/ivi0 resursa -rin3ip optimalnog ostvarivan a poslovni0 rezultata -rin3ip =leksi4ilnosti I trans=orma3i a i razvo M.5.ja 4-56-,1-: 5.52/0a izmeu ostali0 zavisi od J Strukture i namene proizvodnog asortimana ili usluga Te0ni6ko- te0noloke strukture( $aspolo/ivosti svi0 resursa i -olo/a a i tretmana na tr/itu. V.+.ja 4-56-,1-: 5.52/0a zavisi od J $azvi enosti istra/iva6ke razvo ne delatnosti( Mogunosti osva an a novi0 proizvoda i tr/ita i Mogu6nosti sopstvenog razvo a 2.2 Kara72/r.52.7/ 4-56-,1.8 5.52/0 a 3 :raI/,.1ar52,3

,<

#raevinarstvo spada meu na stari e delatnosti.U svom dugom reriodu razvo a graevinarstvo e postalo razvi ena privredna o4last sa vrlo razgranatim delatnostima.7arakteristiku poslovni0 sistema u graevinarstvu opredel u u spe3i=i6nosti same graevinske delatnosti. Spe3i=i6nosti se avl a u u o4lasti sredstava rada(predmeta rada( =inalnog proizvoda i uslova proizvodn e. Sr/d52a,a rada(u o4liku me0aniza3i e(prete/no su mo4ilna(prenose se sa gradilita na gradilite(to uti6e na 3elokupno poslovan e. Pr/d0/2. rada u o4liku graevinskog materi ala predstavl a sledei =aktor ko i poprima odreene spe3i=i6nosti.U pro3esu graen a(troi se znatan deo graevinskog materi ala i n egova spe3i=i6nost se ispol ava u tome(da e potre4no n i0ovo kontuirano o4ez4eivan e u svim =azama izgradn e.Ne4lagovremenost sna4devan a odnosno o4ez4eivan a ogovaara ue vrsta zali0a graevinskog materi ala dovodi do zasto a u pro3esu graen a i do multiplikovan a trokova.U pro3esu graen a neop0odna e velika mo4ilnost u anga/ovan u adekvatne rad1/ 51a:/ za veliki 4ro 0eterogeni0 poslova.To za0teva ra3ionalnu organiza3i u i optimalni prostorni i vremenski raspored radne snage u 3il u e=ikasnosti gradn e.Spe3i=i6nost se ogleda i 3 4r-;/53 4r-.+,-d1j/ ko i se vezu e za odreeni vremeski period.-ro3es graen a izisku e du/i vremenski period(to za0teva pre3izno odreivan e vremenski0 rokova po6etka i zavretka radova.&remenski period e od zna6a a z4og trokova gradn e i e=ektivnosti ulo/eni0 sredstsva.Naime(krai vremenski period(o4ez4eu e man i o4im trokova(a i veu verovatnou za 4r/i povraa ulo/eni0 sredstava. Za 356-,a 4r-.+,-d1j/ j/ 7ara72/r.52.91- sezonski karakter pro3esa graen a.-ro3es graen a se odliku e time(da se odvi a na otvorenom prostoru(te e izlo/en uti3a u odreeni0 klimatski0 odnosno vremenski0 =aktora.Z4og toga se pro3esu graen a pripisu e sezonski karakter.#raevinski o4 ekat kao A.1a61. 4r-.+,-d(takoe ima svo e spe3i=i6nosti.U prvom redu(on e vezan za odreenu loka3i u(dakle imo4ilan e-neprenosiv.Drugo(graevinski o4 ekat predstavl a edinstvenu 3elinu i uprkos svo o prostranosti nedel iv e.#raevinske o4 ekte odliku e po edina6ni karakter(to zna6i(da e veina o4 ekata unikatnog karaktera.#raevinske o4 ekte kao =inalne proizvode odliku e o edna spe3i=i6nost.&einu graevinski0 o4 ekata izgrau e preduzee kao izvoa6 radova na osnovu porud/4ini od 4-+1a2-: 734;aH.1,/52.2-ra.7onkuretnost izvoa6a radova se ispol ava u =azi do4i an a poslova na tr/itu graevinski0 radova(te im polo/a zavisi od =inansi ske moi investitora i mera investi3ione politike.Na zad(graevinski o4 ekti ima u optu(ali i spi3i=i6nu karakteristiku(da e za n i0ovu izgradn u potre4no a1:a-,a1j/ ,/=.8 A.1a15.j57.8 5r/d52a,a,te e 1j.8-, ,/7 2raja1ja d3..Sve to opredel u e spe3i=i6nosti pri pro3eni i o3eni meren a ekonomske e=ikasnosti izgradn e o4 ekta. Zna6a na spe3i=i6nost poslovnoi0 sistema u graevinarstvu e odreeni nivo spa3i aliza3i e. ,?

#raevinski poslovni sistemi se mogu =ormirati kaoJ 'zvoa6ki sitemi ( -ro ektni sistemi -ro ektno- izvoa6ki sistemi 7onsultanski sistemi Dilerski sistemi $azli6iti drugi o4li3i poslovni0 sistama I+,-Ia97. 5.52/0. predstavl a u sisteme ko i po =ormi svo om te0ni6kote0nolokom strukturom i nivoom opreml enosti izvode graevinske radove.'zvoa6ki sistemi se mogu aviti kao glavni izvoa6 ili podizvoa6i.7ao glavni izvoa6i neposredno se vezu u ugovorom za investitora(dok su podizvoa6i u ugovornom odnosu sa glavnim izvoa6em. Pr-j/721. 5.52/0. se 4ave pro ektovan em o4 ekata kao 3eline ili po edini0 =aza izgradn e o4 ekata. Pr-j/721-H.+,-Ia97. sistemi su sistemi ko i pru/a u usluge pro ektovan a i izvoen a radova na o4 ektima odreeni0 namena.1ve organiza3i e mogu da vre poslove od pro ektovan a do =inaliza3i e o4 ekta. .K-15362a1527a 4r/d3+/=a su preduzea spe3i alizovana za pru/an e konsultanski0 usluga(kako za investitora(tako i za izvoa6e(isporu6io3e opreme i druge u6esnike u izgradn i o4 ekta. D.6/r57a 4r/d3+/=a vre delatnost posredovan a izmeu proda e(kupovine i zakupa o4 ekata o4ez4eivan a opreme(urea a(remonta(sna4devan a rezervnim delovima(graevinarskim materi alom i sl. Ra+6.9.2. dr3:. -?6.;. 4-56-,1.8 5.52/0a =ormira u se u zavisnosti od veli6ine sistema(koli6ine ugovoreni0 radova vili6ine kapa3iteta( stepena spe3i aliza3i e.U savremenom poslovan u posto e mali i sredn i sistemi kao i orporativni sistemi. Za poslovne sisteme u graevinarstvu karakteristi6an e razli6iti stepen 54/;.ja6.+a;.j/. Spe3i aliza3i a predstavl a o4lik ra3ionalnog organizaovan a proizvodni0 pro3esa a ostvaru e se su/avan em 4ro a odreeni0 delatnosti u 3il u e=ikasni eg privreivan a i postizan a 4ol i0 ekonomski0 e=ekata.Spe3i aliza3i a posdrazumeva raspolagan e sa odgovara uim kapa3itetima i primenu odreeni0 te0noloki0 postupaka graen a.1snovni kriteri umi odreivan a nivoa spe3i aliza3i e suJ mogunost o4ez4eivan a te0ni6ko-tr0nolo6ki0 uslova i postizan e ekonomski0 e=ekata. Spe3i aliza3i a se vri na osnovuJ Te0ni6ko-te0nolo6ke spe3i aliza3i e Detal ne spe3i aliza3i e i -redmetne spe3i aliza3i e

,+

T/81.97-H2/81-6-<7a 54/;.ja6.+a;.ja podrazumeva spe3i aliza3i u u savremene te0nike i odreeni0 te0noloki0 postupaka u graen a.Te0noloka spe3i aliza3i a se vri na osnovu ras6lan ivan a 4ro a graevinski0 radova prema strukturi i nameni o4 ekta(a zatim grupisan a.

primeni pro3esu velikog n i0ovo

D/2a6j1a 54/;.ja6.+a;.ja o4u0vata izradu po edini0 delova o4 ekata kao gotovi0 graevinski0 konstruk3i a i primen u e se u o4lasti industri ski0 graevinski0 konstruk3i a i detal a.'ndustri a graevinski0 konstruk3i a i detal a omoguu e monta/no graen e.Spe3i alizovani pogoni za proizvodn u graevinski0 konstruk3i a i detal a( porizvodn om monta/ni0 delova uti6u na skra6ivan e rokova graen a i na nivo trokova graen a. Pr/d0/121a 54/;.ja6.+a;.ja se odvi a prema klasi=ika3i i pripadnosti o4 ektra po nameni.Spe3i aliza3i a se odvi a prema grua3i ama I visokogradn a(niskogradn a i 0idrogradn a(a zatim prema podgrupama delatnosti. Na stepen spe3i aliza3i e uti6u mnogi =aktori od ko i0 navodimoJ vrednost(veli6ina i sta4ilnost o4ima radova( teritori alna grupisanost o4 ekta( slo/enost o4 ekta i radova na o4 ektu primen ena te0nologi a graen a metode organiza3i e graen a stepen industri aliza3i e graen a 'z4or optimalnog nivoa spe3i aliza3i e zavisi od istovremenog delovan a navedeni0 =aktora (a ispol ava se u o3eni ekonomski0 e=ekata ko i se o4ez4eu e spe3i aliza3i om. 2.3. P-56-,1. 5.52/0. . -7r3/1j/ -oslovni sistemi su zavisni od okru/en a ko e sadr/i mnogo neizvnosti i nepredvidivost(to se u poslovan u poslovni0 sistema mani=estu e u vidu =aktora rizika. 1kru/en e e za poslovni sistem izvor in=orma3i a(izvor resursa(prostor za vrednovan e proizvoda i usluga i veri=ika3i a poslovnog uspe0a.Menad/ment poslovnog sistema mora uva/avati uti3a =aktora iz okru/en a prilikom donoen a poslovni0 odluka. 1kolina e vieslo na(a mo/e se posmatrati kao neposredno poslovno okru/en e i kao makro okru/en e.

)*

-oslovno- interno okru/en e e direktna okolina ko e e u tesno poslovnom odnosu sa sistemom(poslovni partneri(kup3i(do4avl a6i(=inansi eri( investitori( kooperanti idr. Makro Ieksterno okru/en e se odnosi na politi6ko-pravno(ekomsko(so3i alno( te0ni6ko-te0noloko(meunarodno okru/en e. U sastavu ukupnog menad/menta potre4no e izraditi strategi u upravl an a okolinom(odnosno sagledeti adapta4ilnost sistema na uti3a okoline !naliza uti3a a =aktora iz okru/en a o4u0vata prvenstveno identi=ika3i u perioda tra an a i intenziteta uti3a a po edini0 =aktora kao i posledi3e po poslovan u sistema. 1kolina mo/e da 4udeJsta4ilna(neizvesna(rizi6na i tur4olentna.Savremena okolina naro6ito za graevinsku delatnost e i neizvesna i rizi6na i tur4olentna. Makro okolina uti6e indirektno na poslovni sistem =ormira ui poslovni am4i ent(poslovnu klimu u ko em poslovni sistem =unk3ionie.1dnos izmeu poslovni0 sistema i okru/en a ni e ednosmeran(poslovni sistemi nisu 4espomoni u odnosu na poslovni sistem.Qedan od kl u6ni0 zadataka menad/menta e upravo u stvaran u odgovara ui0 odnosa sa okru/en em i o4likovan e takve poslovne strategi e ko a o4ez4eu e ne samo opstanak(ve i rast i razvo sistema i uti3a na okru/en e.To za0teva to asni u identi=ika3i u strukture okru/en a. Makro okru/en e e ozna6eno kao -EST model =aktoraJL M -oliti6ko-pravni =aktori ( Ekonomski =aktori i So3i alni =aktori( Te0ni6ko-te0noloki =aktori U sadan im uslovima sve vie dolazi do izra/a a STEE- model =aktoraJ So3i ani =aktori( Te0ni6ko- te0noloki =aktori Ekoloki =aktori Ekonomski =aktori i -oliti6ko-pravni =aktori P-6.2.97-H4ra,1- -7r3/1j/ o4u0vata institu3ionalne okvire ednog drutvaJ -oliti6ke institu3i e(ko e ima u zakonodavnu i izvrnu =unk3i u( -ravne institu3i e ko e su nadle/me za zatitu zakonitosti &ladine mere i odred4e E7-1-057- -7r3/1j/ -?38,a2a 6inio3e i mere za o4ez4eivan e =unk3ionisan a privrednog sistema(a naro6itoJ Uslove stvaran a 4ruto drutvenog proizvoda i na3ionalnog do0otka(

),

Formiran e zaposlenosti I nezaposlenosti( Formiran e kamatne stope( Formiran e deviznog kursa( Formiran e 3ena( $egulisan e stope in=la3i e( -onudu ro4e i nov3a Formiran e kupovne snage Spol no trgovinsko poslovan e $aspolagan e i korien e resursa

S-;.ja61- -7r3/1j/ o4u0vata demogra=ske 6inio3e(stavove i vrednosti po edina3a i drutva u 3elini a naro6itoJ Demogra=ske trendove( "ivotne uslove porodi3e( 7ulturu /ivl en a( "ivotni standard( Nivo o4razovan a i prosveenosti stanovnitva( Zatitu okoline T/81.97-H2/81-6-<7- okru/en e ukl u6u e praen e i primenu pronalazaka (kao i istra/ivan e(razvo i n i0ovu distri4u3i u (a naro6itoJ Ulagan a u istra/ivan e i razvo ( -ronala/en e novi0 proizvoda i usluga( 'nova3i u posto ei0 proizvoda i usluga( -atente( $azne o4like trans=era nove te0nike i te0nologi e $azvo novi0 o4lasti znan a( $azvo novi0 o4lasti proizvodn e 1sva an e novi0 tr/ita Svi navedeni =aktori uti3a a stavl a u pred menad/ment poslovnog sistema kontinuiranu aktivnost n i0ovog praen a i pro3en ivan a(te zadatak da odgovara uim merama(metodama i te0nikama maksimizira pozitivan( a minimizira negativan uti3a na poslovan e sistema. novi0

3.PLANIRANJE
-laniran e e menad/erska =unk3i a ko om se 4ira e=ikasan prava3 ak3i a za pri4avl an e( aloka3i u( korien e i zamenu resursa organiza3i e. -lanovi ))

o4ez4eu u podatke za meren e uspenosti poslovan a( na osnovu ko i0 se realiza3i a poredi sa planom. -laniran e se sasto i izJ o postavl an a 3il eva( o stratekog planiran a( o predvian a( o operativnog planiran a( o planiran a 3elokupnog poslovan a. 3.1.(.6j/,. 46a1.ra1ja M/1ad/r57- -d639.,1j/. De=ini3i a odlu6ivan aJ G1dlu6ivan e predstavl a pro3es 4iran a ko i o4u0vata izvestan 4ro uzastopni0( meuso4no zavisni0 koraka ko i poma/u da se do reen a doe na dosledan i ra3ionalan na6inT. -ro3es nau6nog reavan a pro4lema Dna pogodni e za reavan e menad/erski0 pro4lemaEJ o =aza ,J de=inisan e pro4lema( analiza pro4lema( o =aza)J razvo mogui0 vari anti( pro3ena trokova i koristi od svake vari ante( o =aza 2J iz4or ili odluka o na 4ol o vari anti( realiza3i a. -ro3es nau6noistra/iva6ke metode Dveoma rigorozna( man e pogodna za reavan e menad/erski0 pro4lemaEJ o =aza ,J odreivan e 3il eva( de=inisan e pro4lema( o =aza)J postavl an e 0ipoteze( prikupl an e podataka( o =aza 2J provera 0ipoteze( tuma6en e rezultata.

)2

(.6j/,. -r:a1.+a;.j/ izra/ava u razloge n enog posto an a( a predstavl a u ograni6en a i mogunosti o4avl an a delatnosti. Npr. 3il &olksRagen-a eJ Go4ez4een e ekonomi6nog transportaT( 3il 'NM-a eJ Greavan e pro4lema in=ormatikeT i sl. 1rganiza3i e te/e da uspenim o4avl an em delatnosti ostvare svo e 3il eve. 8il organiza3i e u optem slu6a u e proizvodn a ro4e ili usluge ko a ima vrednost za spol nog kup3a ko a e vea od vrednosti resursa utroeni0 za n i0ovu proizvodn u. 8il organiza3i a e sti3an e do4iti. Uspene organiza3i e sve aktivnosti usmerava u ka ostvaren u 3il eva. -ored primarnog 3il a I povean a vrednosti u pro3esu trans=orma3i e( organiza3i e ima u i sekundarne 3il eve( ko i su razli6ito de=inisani od strane razli6iti0 autora. -rema -eter Dru3ker-u( 3il evi organiza3i e suJ o polo/a na tr/itu( o inova3i e( o l udska organiza3i a( o =izi6ki resursi( o =inansi ski resursi( o drutvena odgovornost( o produktivnost( o odgovornost za pro=it. 8il evi poslovan a organiza3i a de=inisani u godin im izveta ima ko i se podnose deoni6arimaJ o deoni6ari I pro=it i dividenda( o potroa6i I 3ene i kvalitet( o zaposleni I plate i sadr/a an posao( o na4avl a6i I 4lagovremene isplate( o avnost I 4riga o za edni3i. 3.2.F.j/rar8.ja ;.6j/,a Svaki organiza3ioni nivo organiza3i e ima 3il ko i e usmeren ka realiza3i i cilja vieg organiza3ionog nivoa. Na ova na6in =ormira se sistem lan6ani0 3il eva u organiza3i i( ko im se posti/e veza izmeu stratekog i operativnog nivoa u preduzeu. Strateki 3il evi su opti i mogu se ostvariti na vie na6ina( dok su operativni 3il evi spe3i=i6ni i mogu se ostvariti na man e na6ina. Uspostavl an em 0i erar0i e 3il evaJ )5

o spre6ava u se nesporazumi i preklapan e vie 3il eva( o koordinira u se i integriu napori na ostvaren u strateki0 3il eva organiza3i e Dpo edina3 4ol e razume vezu svog posla i ukupnog poslovan a preduzeaE.

3.3. S2ra2/<7- 46a1.ra1j/ Stratekim planiran em se postavl a dugoro6ni prava3 organiza3i e. -ro3es stratekog planiran a prikazan e na sli3i ) razvo a edne

Slika 2 -ro3es stratekog planiran a S,r8a 4-52-ja1ja -r:a1.+a;.j/.Svr0a posto an a organiza3i e de=inisana e 3il evima organiza3i e. D.A/ra1;.ja61a 4r/d1-52 2r.<2a . 2r-<7-,a .Da 4i 4ilo uspeno( preduzee mora pronai svo e mesto u Goptem poretku stvariT( mora pronai tr/inu GniuT. Nia e mesto u poretku stvari na ko em preduzee mo/e opstati i napredovati na na 4ol i na6in. 'z4or tr/ine nie naziva se 4or4om za di=eren3i alnu prednost. Di=eren3i alna prednost odnosni se na realne ili zamil ene per=ormanse proizvoda Dkvalitet( 3ena( rokovi( usluga i sl.E. L.91/ 4r/d1-52. . 4r.-r.2/2.. Strateko planiran e odnosi se na 4udunost( te podrazumeva izuzetnu su4 ektivnost u razvo u i o3eni razni0 3il eva i strategi a.

):

Uti3a li6ni0 vrednosti i prioriteta na strateko planiran e pored rukovodio3a preduzea odnosi se i na okru/en e preduzea D avnost( kup3e( do4avl a6e i sl.E 3.4.Pr/d,.Ia1j/ 8il predvian a e sman en e neizvesnosti u pogledu okru/en a organiza3i e( 6ime se poveava sposo4nost organiza3i e da optimalno poslu e u datom okru/en u. -redvian e se ostvaru e kroz meren e neizvesnosti 4udui0 dogaa a ko i mogu uti3ati na ostvaren e 3il eva organiza3i e( odnosno n eni0 strateki0 planova. -redvian em se da e pro3ena verovatnoe odigravan a dogaa a( kao i pro3ena n i0ovog uti3a a na operativne planove i 4ud/ete. Na osnovu predvian a vri se planiran e. -redvian e da e verovatan tok 4udui0 dogaa a. -lanovi su odluke o na6inu pripreme za verovatan tok 4udui0 dogaa a. 1dnos predvian a i stratekog planiran a prikazan e na sli3i

Slika 3 1dnos predvian a i stratekog planiran a

Pr/0.5/.-remise su 0ipoteze o 4uduim dogaa ima ko i mogu uti3ati na delatnost organiza3i e. -remise su ori entiri i kontrolne ta6ke u planiran u. 1snovni okvir za predvian e 4udunosti prikazan e na sli3i ).).J o opte premise DpretpostavkeE o ekonomsko situa3i i( o premise DpretpostavkeE o privredno grani u ko o se nalazi posmatrano preduzee( o premise DpretpostavkeE o posmatranom preduzeu.

);

O4<2/ 4r/0.5/ - /7-1-057-j 5.23a;.j. su pretpostavke o svakom nivou aktivnosti u glo4alnom ekonomskom sistemu. Na 4ol i pokazatel nivoa opte poslovne aktivnosti e 4ruto na3ionalni proizvod Dmera na3ionalnog proizvoda do4ara i usluga sa stanovita n i0ove vrednostiE. Ukoliko preduzee intenzivno sarau e sa dr/avom( korisni e e kao pokazatel usvo iti 4ud/et dr/ave. Pr/0.5/ - 4r.,r/d1-j :ra1. 3 7-j-j 5/ 1a6a+. 4-50a2ra1- 4r/d3+/=/ 53 4r/24-52a,7/ -J o stopi rasta( ponudi i potra/n i unutar privredne grane u ko o se nalazi posmatrano preduzee( o aktivnostima konkurentski0 preduzea i n i0ovom uti3a u na poslovan e posmatranog preduzea( o aktivnosti sindikata. Pr/0.5/ - 4-50a2ra1-0 4r/d3+/=3 =ormira u se na osnovuJ o revizi e kn igovodstveni0 kn iga posmatranog preduzea( o analize aki0 i sla4i0 strana preduzea( kao i analize optimalne upotre4e resursa u 3il u po4ol an a per=ormansi preduzea. 'n=orma3i e pri4avl ene na ta na6in svrstava u se u tri kategori eJ o =iksni =aktori ko i se ne mogu kontrolisati D4ro stanovnika( politi6ki uslovi( ekonomska situa3i aE( o =aktori ko i se mogu delimi6no kontrolisati Dnovi materi ali( proizvodi i uslugeE( o =aktori ko i se mogu u potpunosti kontrolisati Dpolitika( strategi a( programi i praksa organiza3i eE Metode predvianja -redvian e sutinski i pozitivno uti6e na rad organiza3i e( pre svega na ostvarivan e 3il eva organiza3i e. -redvian e predstavl a kl u6nu vezu izmeu stratekog i operativnog planiran a. Uo4i6a ene metode predvian aJ o ekstrapola3i a trenda(

)<

o ekonomska analiza( o istra/ivan e tr/ita( o mil en e stru6n aka. E752ra4-6a;.ja 2r/1da predstavl a prosto pro ektovan e proli0 tenden3i a na 4udunost. 1vo e e=tina metoda( ali e od male koristi ukoliko se ne izvri du4l a analiza uzroka odreenog trenda. E7-1-057a a1a6.+a e predvian e zasnovano na pro ektovan u 4udui0 trendova uz pomo analize opti0 pretpostavki o z4ivan ima u ekonomi i i industri i. Ekonomska analiza zasniva se na analizi 4ruto na3ionalnog proizvoda i ekonomski0 3iklusa. Ukoliko se predvia pad privredne aktivnosti( preporu6u e se sman en e aktivnosti preduzea i akumula3i a kapitala( i o4rnuto. I52ra.,a1j/ 2r.<2a predstavl a prikupl an e i analizu in=orma3i a oJ o 4ro u potroa6a( o kupovno moi potroa6a( o kupovnim namerama potroa6a Dvrsta( koli6ina i per=ormanse do4ara( sna4deva6iE. M.<6j/1j/ 52r391ja7a zasniva se na kvalitativnim pretpostavkama i pro3enama( na osnovu znan a i iskustva stru6n aka. I+?-r 0/2-d/ 4r/d,.Ia1ja vri se na osnovu odnosa trokova sprovoen a metode i vrednosti in=orma3i a do4i eni0 primenom te metode. 3. . O4/ra2.,1- 46a1.ra1j/ 8il operativnog planiran a e sa6in avan e spe3i=i6ni0 planova i 4ud/eta na osnovu ko i0 e se preduzee pripremiti za verovatne 4udue dogaa e nazna6ene u predvian u. Skupom planova i 4ud/eta pre3izira se na6in vren aJ o na4avke( o raspodele( o korien a( i o zamene resursa u 3il u ostvaren a 3il eva organiza3i e. 1perativno planiran e o4u0vataJ o prikupl an e in=orma3i a( o pro3enu vari anti( o iz4or na uspeni eg prav3a delovan a. 1perativno planiran e vri se za operativni period( ko i tra e 2U,) mese3i. Nud/et I vrsta ednokratnog plana ko im se predvian e pretvara u pro ek3i u trokova i pri0oda. )?

-riroda operativnog planiran a prikazana e na sli3i 5. 'zvodl ivost operativni0 planova i 4ud/eta pro3en u e se sa stanovitaJ o strateki0 planova i dugoro6ni0 3il eva( kao i o kratkoro6ni0 predvian a i planova proda e.

Slika 4.-riroda operativnog planiran a

Traj1.0 46a1-,.0a se menad/erske odluke pretvara u u rutinske zadatke ili GprogrameT. Tra ni planovi usmerava u odluke menad/era( te doprinose u edna6enosti 3elokupnog sistema Dsvi menad/eri odlu6u u na sli6an na6in ukoliko su suo6eni sa sli6nim situa3i amaE. 1snovne vrste tra ni0 planovaJ o politika( o pro3edure( o pravila. P-6.2.7a-olitika su smernice u odluivanju( ko ima se da u grani3e u okviru ko i0 menad/er ima slo4odu odlu6ivan a. -olitika se de=inie u pisanoj =ormi. -rednostiJ na ta na6in menad/ment e o4avezan da o4 asni svo a razmil an a i opravda opredel en e za usvo enu politiku. ManeJ politika u pisano =ormi se veoma teko men a. -olitika mora 4iti otvorena za promene( ali mora tra ati dovol no dugo da o4ez4edi sta4ilnost odlu6ivan a. -olitika se men a ukoliko prestane da slu/i ostvarivan u 3il eva organiza3i e.

)+

Pr-;/d3r/ su smernice u delovanju( n ima se utvru e redosled delatnosti ko i e neop0odno preduzeti za ostvarivan e 3il eva organiza3i e. -ro3edurama se pre3izira ta( kako i gde tre4a uraditi. -ro3edure su spe3i=i6ni e u odnosu na politiku( s o4zirom da se n ima de=inie vrsta ak3i e u odreeno situa3i i. Svr0a pro3edura eJ programiran e delatnosti ili n i0ovo pretvaran e u rutinske poslove da 4i se reili spe3i=i6ni pro4lemi ili slu6a evi. -ravila su smernice u ponaanju( n ima se konkretno propisu u ili za4ran u u odreeni postup3i. P-j/d.1a91. 46a1-,. su ograni6eni vremenskim rokovima i od4a3u u se nakon isteka ti0 rokova. -o edina6ni planovi izrau u se u sledeim glavnim o4lastimaJ o proda i( o proizvodn i( o resursima( o sistemima podrke( o =inansi ama. S o4zirom da su 4ud/eti sredstva za kvantitativnu =ormula3i u planova u datim o4lastima( planiran e 4ud/eta e 3entar operativnog planiran a. $7341. -4/ra2.,1. ?3d/2 pro3en u e glo4alnu ostvarl ivost predviene proda e sa stanovita pri0oda i trokova. Ukupni operativni 4ud/et sasto i se iz svi0 operativni0 4ud/eta preduzea. 1perativni 4ud/et =ormira se za svaki proizvod ponaoso4. 1perativni 4ud/et pokazu e planirane pri0ode i ras0ode za svaki proizvod preduzea. P6a1.ra1j/ 4r-daj/ . ?3d/2.Ukoliko se ukupni operativni 4ud/et usvo i kao zadovol ava ui i ostvarl iv( pristupa se izradi plana proda e I pro ek3i i proda e za 3elu godinu. -lanom proda e pro3en u e se 4udua ema proda e( na osnovu ko e se de=iniu proda ne ili distri4utivne delatnosti( vreme n i0ove realiza3i e i li3a odgovorna za n i0ovu realiza3i u. Oema proda e pro3en u e se nekom od metoda predvian a. P6a1.ra1j/ 4r-.+,-d1j/ . ?3d/2. -lan proizvodn e =ormira se na osnovuJ o plana proda e sa edne strane( i o potre4a preduzea za sta4ilnim o4imom proizvodn e Dusled ograni6enosti kapa3iteta neop0odno e =ormirati zali0e kako 4i se amortizovao nagli rast tra/n eE. P6a1-,. 5.52/0a 4-dr<7/ . ?3d/2.Sistem podrke o4u0vataJ personalnu slu/4u DkadroviE( slu/4u na4avke Dmateri ali i opremaE( slu/4u kn igovodstva i sl. Na osnovu nivoa aktivnosti proizvodn e i proda e planira se nivo aktivnosti sistema

2*

podrke( iz ti0 razloga( 4ud/eti sistema podrke izvode se iz planova i 4ud/eta proizvodn e i proda e. P6a1.ra1j/ 4r-2-7a 1-,;a . ?3d/2.Skup operativni0 4ud/eta ednog preduzea pro3en u e se sa aspekta koli6ine nov3a neop0odne za realiza3i u ti0 4ud/eta( kao i dinamike potre4a za nov3em. 8iklus protoka nov3aJ gotov nova3 V resursi V proizvod V gotov nova3. Na osnovu gotovinskog 4ud/eta se zakl u6u e da li preduzee ima dovol no gotovog nov3a potre4nog za naredni 4ud/etski period. Ukoliko preduzee nema dovol no gotovine( ono ne mo/e da na4avi resurse neop0odne za proizvodn u. Ukoliko preduzee raspola/e sa previe gotovine( ono gu4i pri0ode Dkamate i sl.E usled pasiviza3i e sredstava. Negotovinski ras0odi Dnpr. amortiza3i aE ne o4u0vata u se gotovinskim 4ud/etom. *3d/2.ra1j/.-od 4ud/etiran em se podrazumeva 3elokupan pro3es izrade 4ud/eta kao plana i n egova primena kao merila uporeivan a u kontroli. Nud/etiran e e menad/erska delatnost. *3d/2 32,rI3j/ -d:-,-r1-52 0/1ad/ra time to im o4ez4eu e resurse za ostvarivan e za3rtani0 3il eva. Nud/et omoguava menad/erima da uporeu u i pro3en u u protok resursa iz ednog u drugi deo sistema( te optimizu u 4ud/et za svaki od sistema kako 4i kra n i 3il 4io ostvaren. Nud/et omoguava menad/mentu vieg nivoa kontrolu nad menad/erima ni/eg nivoa Dda li su i u ko o meri po edine stavke 4ud/eta prekora6eneE( pri tome je izuzetno vano utvrditi zato su prekoraene odreene stavke i kakav to efekat ima na krajnji cilj organizacije? Na uspe0 4ud/eta zna6a no uti6u sledei kon3eptiJ o parti3ipa3i a u 4ud/etu Du n i0ovo izradi u6estvu u svi ko i od n i0 zavise( 4ez o4zira na polo/a u organiza3iono strukturiE( o dosti/ni 4ud/eti D3il evi 4ud/eta su dovol no visoki da podstaknu li6ni razvo i usavravan e( ali nisu nedosti/niE. Pr-0/16j.,-52 ?3d/2a.Sposo4nost prilagoavan a promenama raste sa izradom 4ro ni0 4ud/eta za razli6ite mogue situa3i e. -romen ivi 4ud/eti stvara u =leksi4ilnost u odnosu prema promenama u neizvesno 4udunosti D=luktua3i e u trokovima( proda i( pri0odima i raduE. Fleksi4ilnost se posti/e

2,

promenama u ulo/enim resursima Du skladu sa promenama u o6ekivanom nivou autputaE. Nud/et ni e =iksno izdva an e sredstava ko e odreu e gorn u grani3u trokova. Nud/et e =leksi4ilan program( pomo menad/eru pri ostvarivan u 3il eva. Nud/et ne sme 4iti prepreka menad/erima da reagu u na promene ili nepredviene situa3i e 3.".. P6a1.ra1j/ ;/6-734-1-: 4-56-,1ja 8il planiran a 3elokupnog poslovan a e integra3i a i pro3ena planova i 4ud/eta u pogledu n i0ovog doprinosa =inansi skim 3il evima preduzea. B.1a15.j57.0 46a1.ra1j/0 se pro3en u u razne strategi ske i opera3ione odluke vezane za planiran e iz perspektive ukupne organiza3i e( kako 4i se odredila n i0ova generalna izvodl ivost. Za odreivan e izvodl ivosti =inansi ski0 planova koriste se kriteri umiJ o renta4ilnosti( i o likvidnosti. $enta4ilnost ukazu e na odnos izmeu do4iti i sredstava potre4ni0 da 4i se ta do4it ostvarila. 1dnos povraa a na investi3i e( odnos o4rta kapitala i mar/a do4iti( predstavl a u do4ru ukupnu indika3i u renta4ilnosti preduzea. -ovraa na investi3i e predstavl a odnos do4iti i ukupne aktive preduzea. 1dnos o4rta kapitala predstavl a iznos pri0oda i ukupnog iznosa aktive ili investi3i a. Mar/a do4iti e odnos do4iti i pri0oda. >ikvidnost preduzea e mera n egove sposo4nosti da plati dospele ra6une. Mere likvidnosti zasniva u se na uspostavl an u odnosa izmeu aktive i pasive. Na 6ee se analizira odnos gotovog nov3a i ra6una ko i se mogu primiti. $o4ni =ondovi su iskl u6eni iz o4rtni0 sredstava Dkn igovodstvena vrednost ro4e 6esto ni e ednaka tr/ino vrednostiE. !ktiva I 3elokupna imovina organiza3i e i sva n ena potra/ivan a Dnov6ana i materi alnaE od drugi0 organiza3i a. Sredstva u aktivi se dele na osnovna i o4rtna sredstva. 14rtna sredstva I zali0e( kratkoro6na potra/ivan a( gotovina i gotovinski ekvivalenti D/iro ra6un( devizni ra6un i sli6noE. 14rtni0 sredstava tre4a da 4ude dovol no kako 4i se u potpunosti uposlila osnovna sredstva. 1snovna sredstva I sva imovima organiza3i e ko a e du/eg veka i ni e =inansi ska Dzgrade( zeml ite( oprema( vozila i sl.E 2)

-asiva I sredstva ko a organiza3i a dugu e kreditorima( za modav3ima i sl. 1d4i an em pasive od aktive do4i a se 6ista imovina ili vlastita sredstva organiza3i e. T/81.7/ 46a1.ra1ja . -d639.,a1ja7ao te0nike za planiran e i odlu6ivan e primen u u se kvantitativne metode( kod ko i0 se pomou modela pro4lema analizira u alternative i donose e=ikasne odluke. 7vantitativne metodeJ metoda o6ekivane vrednosti( metoda matri3e odlu6ivan a( metoda drveta odlu6ivan a( metoda #antovog di agrama( -E$T metoda( linearno( nelinearno( dinami6ko programiran e( ekspertni sistemi( teori a reda( metoda porud/4ine ro4e i sl.

4.ORGANIZOVANJE
1rganizovan e e menad/erska =unk3i a ko om se pro ektu u i uspostavl a u odnosi izmeu aktivnosti i l udi ukl u6eni0 u pri4avl an e( alo3iran e( korien e i zamenu organiza3ioni0 resursa. 7ra n i rezultat organizovan a e organiza3i a. 1rganiza3i a e e=ikasna struktura autoriteta( odgovornosti i komunika3ioni0 kanala potre4ni0 za realiza3i u organiza3ioni0 3il eva( planova( 4ud/eta( politike i pro3edura. 4.1. P-d/6a rada . -4.5 rad1-: 0/52a 8il organiza3i e e omoguavan e e=ikasni eg rada zaposleni0 kao 3eline u odnosu na individualni rad. U tu svr0u zaposleni mora u znatiJ ta se od n i0 o6eku e( na ko i na6in su aktivnosti razli6iti0 po edina3a povezani i sl. -odela rada Dpodela ukupnog posla na visokospe3i alizovane segmenteE( ko om se o4ez4eu e e=ikasni i i dosledni i rad zaposleni0 predstavl a osnovu za organizovan e preduzea na tradi3ionalni na6in. Do izvesne mere( sa podelom zadataka raste i e=ikasnost( nakon toga dolazi do otuivan a radnika od rada 1ptimalna podela rada odnosi se na irinu i du4inu posla. irina posla podrazumeva 4ro opera3i a ko e radnik o4avl a da 4i izvrio zadatak D3iklus radaE. 7ratak 3iklus podrazumeva veliki 4ro ponavl an a posla( a du/i 3iklus man i 4ro ponavl an a. 7ratki 3iklusi su teori ski e=ikasni i. !u"ina posla podrazumeva 4ro =aza kroz ko e se prolazi pri o4avl an u posla Dplaniran e( na4avka resursa( izvren e i sl.E. U okviru svake =aze( irina posla se sasto i od svi0 opera3i a 4itni0 za kompletiran e te =aze. U 3il u postizan a maksimalni0 rezultata neop0odno e optimizirati odnos du4ine i irine posla.

22

Ra52 -r:a0.+a;.j/.1rganiza3i e rastu 0orizontalno iWili vertikalno. $ast organiza3i e prikazan e na sli3i ,.,. U =azama ,( )a i )4( odvi a se 0orizontalni rast organiza3i e. U =azi 2 prikazan e vertikalni rast organiza3i e.

Slika # $ast preduzea F-r.+-12a61. KA317;.-1a61.L ra52 -r:a1.+a;.j/

25

Do 0orizontalnog rasta organiza3i e dolazi usledJ o podele radni0 opera3i a ili =unk3i a i povean a 4ro a l udi ko i i0 o4avl a u( o povean a 4ro a l udi ko i o4avl a u iste =unk3i e. Do 0orizontalnog rasta organiza3i e dolaziJ o ukoliko se opera3ioni( a ne menad/erski posao dodel u e novim radni3ima( o ukoliko menad/er odr/ava direktan kontakt sa starim i novim radni3ima. V/r2.7a61. K57a6ar1.L ra52 -r:a1.+a;.j/ &ertikalni DskalarniE rast organiza3i e prati 0orizontalni rast organiza3i e. Do 0orizontalnog rasta organiza3i e dolaziJ o ukoliko se i menad/erski posao dodel u e novim radni3ima( o ukoliko glavni menad/er odr/ava direktan kontakt sa menad/erima ni/eg nivoa( a sa ostalim radni3ima komuni3ira samo u izuzetnim slu6a evima. 7ao rezultat vertikalnog rasta preduzea nasta u organiza3ioni nivoi( ko i oslikava u 0i erar0i u odnosa u menad/erskom i operativnom radu. S6-/1-52 ra52a -r:a1.+a;.j/ 1rganiza3ioni rast e potre4an da 4i se proirilo poslovan e. $astom organiza3i e uslo/n ava u se radni odnosi u organiza3i i. Te/e e pro3eniti potre4u za vertikalnim rastom Ddodavan em novi0 menad/erski0 slo evaE u odnosu na potre4u za 0orizontalni rastom Dpovean em 4ro a operativni0 radnika Dizvrio3aE. 4.2.A32-r.2/2 . d/6/:.ra1j/ a32-r.2/2a Sa rastom i razvo em organiza3i e nasta e potre4a za poveanim delegiran em ili deo4om autoriteta od strane menad/era i n i0ovi0 podreeni0 U okviru preduzea =ormira u seJ o lini ske DproizvodneE edini3e( o edini3e sa pomonim stru6nim oso4l em. Ukoliko e =unk3ionisan e edini3e direktno povezano sa ostvaren em 3il eva preduzea( radi se o lini sko Dproizvodno E edini3i. Ukoliko e =unk3ionisan e edini3e indirektno povezano sa ostvaren em 3il eva preduzea( radi se o edini3i sa pomonim stru6nim oso4l em. 8il =unk3ionisan a edini3a sa pomonim oso4l em e pomo lini skim edini3ama u ostvaren u 3il eva preduzea.

2:

-odela na lini ske edini3e i edini3e sa pomonim stru6nim oso4l em zavisi od vrste preduzea. Npr. u velikom graevinskom preduzeu( pro ektni 4iro predstavl a edini3u sa pomonim stru6nim oso4l em( dok e u malom graevinskom preduzeu ori entisanom ka izradite0ni6ke dokumenta3i e pro ektni 4iro lini ska edini3a. Uslu/ne edini3e namen ene su opslu/ivan u potre4a lini ski0 i pomoni0 edini3a( i nema u nikakav autoritet nad n ima. -odela na lini ske edini3e i uslu/ne edini3e zavisi od vrste preduzea. Npr. sektor transporta u graevinskom preduzeu e uslu/na edini3a( dok e u transportnom preduzeu lini ska edini3a. L.1.j57. -d1-5. a32-r.2/2a nasta u vertikalnim rastom organiza3i e( a predstavl a u lini u autoriteta izmeu nadreenog i podreenog. Na ova na6in =ormira se lana3 autoriteta od na vieg do na ni/eg nivoa u preduzeu. 1dnosi lini skog autoriteta avl a u se u okviru lini ski0 Dproizvodni0E edini3a i edini3a sa pomonim stru6nim oso4l em. 'zmeu lini ski0 Dproizvodni0E edini3a i edini3a sa pomonim stru6nim oso4l em =ormira u se odnosi autoriteta pomo$nog oso"lja( to e prikazano na sli3i ).,. -une lini e ozna6ava u lini ski autoritet. 'sprekidane lini e ozna6ava u odnose autoriteta pomonog oso4l a.

Slika %.1dnosi autoriteta u preduzeu Od1-5. a32-r.2/2a 4-0-=1-: -5-?6ja. Qedini3e sa pomonim stru6nim oso4l em grade savetodavne odnose sa lini skim DproizvodnimE edini3ama. &rste edini3a sa pomonim stru6nim oso4l emJ o li6no pomono oso4l e( o spe3i alizovano pomono oso4l e. &ino pomo$no oso"lje =ormira se na vr0u organiza3i e( sasto i se od edne do nekoliko oso4a( o4avl a man e ili vie rutinske poslove za ednog menad/era( 6ime se omoguava n egov pun anga/man na slo/eni im pro4lemima. &rste li6nog pomonog oso4l aJ o asistent menad/eru Dnema lini ski autoritetE( 2;

o menad/er pomonik Dima lini ski autoritetE. 1dnosi menad/era i li6nog pomonog oso4l a prikazani su na sli3i ).).

Slika ' 1dnosi menad/era i li6nog pomonog oso4l a Specijalizovano pomo$no oso"lje o4ez4eu e stru6no znan e za lini ske aktivnosti Dpo pitan u plata( odnosa sa sindikatima( porezima( pravnim pitan ima i sl.E. Spe3i alizovano pomono oso4l e pri4avl a i o4rau e in=orma3i e( na osnovu 6ega predla/e reen a pro4lema( ali ne mo/e samostalno preduzimati preventivne i korektivne ak3i e. Spe3i alizovano pomono oso4l e e savetodavno i nema lini ski autoritet. Menad/er mo/e da pri0vati ili od4i e savet. 1dnosi menad/era i spe3i alizovanog pomonog oso4l a prikazani su na sli3i

Slika . 1dnosi menad/era i spe3i alizovanog pomonog oso4l a Spe3i alizovano pomono oso4l e razvi a odnose pomonog oso4l a sa glavnim menad/erom( ali i sa svim ostalim edini3ama preduzea. B317;.-1a61. a32-r.2/2 ne odnosi se na Gautoritet nad nekimT( nego na Gautoritet nad ne6imT. Funk3ionalni autoritet ograni6en e na spe3i=ika3i u pro3edura i reavan e pose4ni0 pro4lema( sprovoen e ti0 pro3edura vri lini ski menad/ment. 7arakteristike =unk3ionalnog autoritetaJ o =unk3ionalni autoritet e spe3i=i6an autoritet nad ednim aspektom rada(

2<

o =unk3ionalni autoritet poti6e od zvani6nika vieg ranga( ko i ga mogu oduzeti ukoliko ga stru6no oso4l e zloupotre4l ava( o =unk3ionalni autoritet mora 4iti asno de=inisan( kako 4i stru6no oso4l e i lini ski menad/eri znali ta mo/e( a ta ne mo/e da se uradi N.,-. -d1-5a .+0/I3 6.1.j57-: a32-r.2/2a . 4-0-=1-: -5-?6ja. #lavni nivoi organiza3ione kompleksnosti o nivo ,J edna lini a( o nivo )J vie lini a( o nivo 2J vie lini a I pomono Dstru6noE oso4l e( o nivo 5J vie lini a I pomono Dstru6noE oso4l e I menad/eri.

Nivo ,J edna lini a Nivo , organiza3ione kompleksnosti prikazan e na sli3i ).5. Qedan menad/er direktno koordinira rad operativni0 radnika. $adni3i ima u direktan kontakt sa glavnim menad/erom i ima u asan uvid u povezanost svog posla sa poslovima drugi0. $ast organiza3i e sa ednom lini om ograni6en e sposo4nou menad/era da koordinira rad odreenog 4ro a operativni0 radnika.

Slika ( Nivo , organiza3ione kompleksnosti Nivo )J vie lini a Nivo ) organiza3ione kompleksnosti prikazan e na sli3i ).:. #lavni menad/er sa svo im pomoni3ima vodi preduzee. 1perativni rad direktno koordinira u menad/eri pomoni3i. $adni3i nema u direktan kontakt sa glavnim menad/erom. Ukoliko e u neko od lini a anga/ovan velik 4ro radnika( u to lini i pored pomonika menad/era rad radnika koordinira u i nadzorni3i.

2?

Slika ) Nivo ) organiza3ione kompleksnosti Nivo 2J vie lini a I pomono Dstru6noE oso4l e Nivo 2 organiza3ione kompleksnosti prikazan e na sli3i Ukoliko organiza3i a dostigne odgovara uu veli6inu( avl a se potre4a za anga/manom pomonog Dstru6nogE oso4l a ko e poma/e lini skim menad/erima u koordina3i i( pri4avl an u( korien u i dispozi3i i resursa. Na ta na6in sman u e se vreme ko e lini ski menad/eri posveu u planiran u i kontroli resursa( i poveava se n i0ova pristupa6nost nadzorni3ima i operativnim radni3ima.

2+

Slika *+ Nivo 2 organiza3ione kompleksnosti Nivo 5J vie lini a I pomono Dstru6noE oso4l e I menad/eri Nivo 5 organiza3ione kompleksnosti prikazan e na sli3i ).<. -ored pomonog Dstru6nogE oso4l a sa nivoa 2( na ovom nivou avl a se i pomono Dstru6noE oso4l e zadu/eno za planiran e i kontrolu( 6i e e delovan e usmereno na pomo glavnom menad/eru( odnosno top menad/mentu preduzea.

5*

Slika**.Nivo 5 organiza3ione kompleksnosti S0/r1.;/ +a ra+,-j /A.7a51.8 -d1-5a .+0/I3 6.1.j57-: a32-r.2/2a . 4-0-=1-: -5-?6ja.,ijerar-ija autoritetaJ vertikalni lana3 autoriteta ko i povezu e sve l ude u organiza3i i. .edinstvo nadgledanjaJ podreeni ima ednog nadzornika za o4avl an e odreenog zadatka. /ontrolisanje ekspanzije pomo$nog strunog oso"lja J rast edini3a sa pomonim stru6nim oso4l em ograni6iti u okvir n i0ovog doprinosa radu lini ski0 edini3a. 0isok nivo kompletiranosti posla pomo$nog strunog oso"ljaJ analize i izveta i pomonog stru6nog oso4l a mora u 4iti dovol no kompletni i asni( tako da lini ski menad/er mo/e na osnovu n i0 da donese osluku( 4ez za0teva za dodatnim in=orma3i ama.

5,

Elimina3i a kon=likta izmeu lini skog autoriteta i pomonog oso4l a posti/e seJ o asnom podelom na oso4e ko e odlu6u u i oso4e ko e savetu u( o povean em znan a lini ski0 menad/era Di sman en em potre4e za pomonim Dstru6nimE oso4l emE( o rota3i om lini skog i pomonog oso4l a Dko om se o4ez4eu e uvid svi0 u6esnika u 3elokupan pro3es( i razumevan e potre4a ostali0 u pro3esuE. D/6/:.ra1j/ a32-r.2/2a. Delegirati I dati( preneti. Sa rastom organiza3i e menad/er delegiraJ o operativne aktivnosti Dsa 0orizontalnim rastom preduzeaE( o menad/erske aktivnosti Dsa vertikalnim rastom preduzeaE. -ro3es delegiran a sasto i se iz tri meuso4no povezane =azeJ o =aza , I dodela posla l udima Do4avl an e skupova operativni0 aktivnostiE( o =aza ) I dodela autoriteta za korien e resursa( o =aza 2 I dodela odgovornosti za rad. Faza , I dodela posla( vri se tako daJ o svaki zaposleni zna ta se od n ega o6eku e( o nema praznina niti preklapan a u du/nostima zaposleni0. Faza ) I dodela autoriteta za korien e resursa( podrazumeva dodelu prava da se odlu6u e o alo3iran u i korien u resursa. !utoritet ko i menad/er delegira mo/e 4itiJ o lini ski( o pomono stru6ni( o =unk3ionalni. Faza 2 I dodela odgovornosti za rad( podrazumeva o4avezu podreenog da izvri zadatak( nakon to mu e delegiran posao i autoritet.

Pr-?6/0. 3 d/6/:.ra1j3 rezultu u prezaposlenim nadreenim iWili =rustriranim podreenim.

5)

-ro4lemi u delegiran u sa aspekta nadreeni0.Stavovi nadreeni0 ko i vode ka pro4lemima u delegiran uJ o uveren e nadreenog da poslove ko e tre4a delegirati mo/e 4ol e izvesti u odnosu na podreene( o nedostatak poveren a nadreenog u odgovornost podreeni0 u pogledu izvren a posla( o stra0 nadreenog od gu4itka va/nosti DstatusaE ukoliko podreeni uspeno o4ave delegirani posao. Svi pro4lemi u delegiran u sa aspekta nadreeni0 proisti6u iz stra0a nadreeni0 od uman en a radnog optereen a. Delegiran e aktivnosti Doperativni0 i menad/erski0E ne uman u e va/nost nedreenog ko i i0 delegira. Delegiran e aktivnosti oslo4aa nadreenog rada na detal ima i ostavl a mu vremena za koordina3i u sa n emu nadreenima( ostalim menad/erima i podreenima. -ro4lemi u delegiran u sa aspekta podreeni0.Stavovi podreeni0 ko i vode ka pro4lemima u delegiran uJ o iz4egavan e odgovornosti za delegirane poslove( o stra0 od preuziman a zasluga za do4re rezultate od strane nadreeni0( o stra0 od nedovol no asno de=inisani0 zadataka i odgovornosti podreeni0. Svi pro4lemi u delegiran u sa aspekta podreeni0 proisti6u iz stra0a podreeni0 od povean a radnog optereen a( 4ez adekvatni0 smerni3a za delovan e i nagrada( uz mogue kazne. Smernice za efikasno delegiranje 1ivo delegiranjaJ aktivnosti se delegira u podreenima u skladu sa n i0ovom sposo4nou da i0 realizu u( na ta na6in se l udski poten3i al organiza3i e u potpunosti iskoritava. 2aritet autoriteta i odgovornostiJ delegirana odgovornost podreeni0 mora 4iti ednaka delegiranom autoritetu za korien e resursa Dukoliko e vea dovodi do =rustra3i e( ukoliko e man a avl a se nepopun en prostor u lan3u odgovornosti u preduzeu( pri 6emu nadreeni direktno odgovara za nepokrivene segmente posla podreenogE. !efinicija autoriteta i komunikacijaJ delegirani autoritet i odgovornost pre3izno de=inisati u pismeno =ormi. 3enadment po izuzetkuJ nadreeni de stvu e direktno ukoliko se ave pro4lemi ko i prevazilaze grani3e delegiranog autoriteta i odgovornosti podreeni0.

52

4psolutni autoritetJ nadreeni deli odgovornost za posao podreeni0 i kona6no e odgovoran za n i0ov rad. 1na ko delegira istovremenoJ o da e i zadr/ava autoritet Dima pravo da povu6e delegirani autoritetE( o prenosi i zadr/ava odgovornost Dodgovara za ukupan posao pred sopstvenim nadreenima( 4ez o4zira to e delegirao odgovornost na sopstvenog podreenogE. 4.3. (/12ra6.+a;.ja . d/;/12ra6.+a;.ja U zavisnosti od organiza3ionog nivoa na ko em se donosi veina odluka zavisi da li e organiza3i a 3entralizovana ili de3entralizovana. Ukoliko se veina odluka donosi na viim organiza3ionim nivoima( organiza3i a e 3entralizovana. Ukoliko se veina odluka donosi na ni/im organiza3ionim nivoima( organiza3i a e de3entralizovana. De3entraliza3i a predstavl a usavravan e kon3epta delegiran a( te/i da pomeri odlu6ivan e ka ni/im organiza3ionim nivoima( oslan a se na samokontrolu i samokoordina3i u u organiza3ionim podsistemima. Ba72-r. 7-j. 32.93 1a -d6373 - ;/12ra6.+a;.j. E d/;/12ra6.+a;.j. 5rokovi realizacije doneseni- odlukaJ ukoliko su trokovi realiza3i e odluke vii( odluka se donosi na viem organiza3ionom nivou( i o4ratno. D1 na veim investi3i ama odlu6u e top menad/ment( a o man im investi3i ama ni/i menad/mentE. 2otre"an nivo organizacione uniformnostiJ ukoliko e potre4an vii nivo organiza3ione uni=ormnosti( odluke se donose na viem organiza3ionom nivou( i o4rnuto. DDe3entraliza3i a prouzroku e raznolikost reen a pri odlu6ivan u i delovan uE. Sposo"nost podreeni-J ukoliko e sposo4nost podreeni0 ni/a odluke se mora u donositi na viem organiza3ionom nivou( ukoliko e sposo4nost podreeni0 via odluke se mogu donositi na ni/em organiza3ionom nivou. 6ticaj okruenjaJ veoma e slo/en( i mo/e uti3ati na 3entraliza3i u ili de3entraliza3i u preduzea.

55

1 stepenu 3entraliza3i e I de3entraliza3i e odlu6u e se na osnovu n egovog uti3a a na organiza3ionu e=ikasnost. T.4-,. d/;/12ra6.+a;.j/8entri trokovaU 3entrima trokova svakom menad/eru e dodel en posao( dat mu e autoritet da koristi resurse i odgovornost da radi u skladu sa 4ud/etskim ograni6en ima. 8entri pro=ita8entri pro=ita su relativno autonomne organiza3ione edini3e( ko e predstavl a u iri o4lik de3entraliza3i e u odnosu na 3entre trokova. Svaki menad/er e relativno autonoman u okviru 3entra pro=ita( i svakom menad/eru se delegira odgovornost za trokove( inpute i rezultate. U slu6a u otkaza ednog menad/era( ostali menad/eri nastavl a u sa radom( s o4zirom na zna6a nu autonomi u podsistema ko ima menad/eri upravl a u. 8entri investiran aDe3entraliza3i a po 3entrima investiran a podrazumeva odgovornost za pri4avl an e( korien e i troen e resursa za odreenu namenu. -ored pro=ita povraa na investi3i e posta e primarna mera poslovan a. Pr/d1-52. . 1/d-52a;. d/;/12ra6.+a;.j/Nedosta3i de3entraliza3i e 7graniene mogu$nosti ljudski- resursaJ ukoliko stavovi i mogunosti l udski0 resursa nisu odgovara ui( kvalitetnu de3entraliza3i u ni e mogue sprovesti. 2otre"a za integracijom sistemaJ de3entraliza3i a za0teva samokoordina3i u i razvo autonomni0 edini3a. -olitika preduzea predstavl a okvir u okviru ko eg e podsistemima ostavl ena zna6a na slo4oda odlu6ivan a po elementima ni/eg ranga. Da 4i svaki podsistem 4io autonoman neop0odno mu e pomono stru6no oso4l e( to vodi ka dupliran u n i0ovog rada. -o edini podsistemi sa irokom autonomi om mogu izgu4iti iz vida 3il eve 3elokupnog preduzea( a u ekstremnim slu6a evima podsistemi mogu raditi edni protiv drugi0. -rednosti de3entraliza3i e.8azvoj ljudski- resursaJ de3entraliza3i a oslo4aa top menad/ment svakodnevnog administriran a( a pru/a ansu za razvo ni/im nivoima menad/menta. Top menad/ment kao rezultat de3entraliza3i e mo/e da se posveti dugoro6nom planiran u( usmeravan u politike( ukupno integra3i i sistema i menad/mentu po izuzetku. 7lakavanje integracije sistemaJ stvara i omoguu e oslan an e na samokoordina3i u i samokontrolu u autonomnim ni/im organiza3ionim elementima( pri4li/ava rutinsko odlu6ivan e operativnim aktivnostima uz zadr/anu kontrolu nad ukupnom politikom.

5:

4.4.Or:a1.+-,a1j/ . /A.7a51- 4-56-,a1j/ P-d/6a 1a 5/72-r/ Ddepartmentaliza3i aE predstavl a grupisan e zadataka i aktivnosti u edini3e ko e se mogu identi=ikovati. Menad/erima se da e odgovornost nad sektorima. Departmentaliza3i a se vri tako da u na veo meri odgovara 3il evima i strategi i organiza3i e. P-d/6a 1a 5/72-r/ 4- A317;.j. ozna6ava grupisan e napora po sektorima prema sli6nim pro=esionalnim sposo4nostima. 1va podela na sektore kom4inu e sli6ne aktivnosti ko e su meuso4no zavisne i 6i a e koordina3i a neop0odna. 8elokupan posao ne mo/e da se izvri 4ez adekvatne saradn e svakog sektora preduzea( to dovodi do prevelike 3entraliza3i e autoriteta Dko a proisti6e iz potre4e za koordina3i omE. U okviru =unk3ionalnog ureen a te/e e pratiti trokove i pripisivati odgovornost za pro=it( s o4zirom da svaki sektor o4rau e proizvod ili uslugu sa ednog spe3i alizovanog aspekta. -odela na sektore po =unk3i i prikazana e na sli3i 2.,.

Slika *2. #rupisan e po =unk3i i P-d/6a 1a 5/72-r/ 4- d/6a21-52. K4r-;/53L. -odela na sektore po delatnosti Dpro3esuE naziva se i departmentaliza3i a pro3esa( a karakterisana e grupisan em aktivnosti 4itni0 za tok rada. 1va vrsta departmentaliza3i e olakava koordina3i u tako to se grupiu spe3i alisti potre4ni da se zavri edna =aza u toku rada. #rupisan e e uglavnom zasnovano na sli6nosti opreme ko a se koristi. 1dgovornost za pro=it teko e pripisati. -odela na sektore po delatnosti Dpro3esuE prikazana e na sli3i 2.).

Slika *3. #rupisan e po delatnosti Dpro3esuE

5;

P-d/6a 1a 5/72-r/ 4- 4r-.+,-d3.-odela na sektore po proizvodu od interesa e za velika preduzea sa vie proizvoda. 7od ove podele( svi resursi potre4ni da se na6ini proizvod se grupiu tako da napori u radu mogu 4iti integrisani i usredsreeni na 3il DproizvodE. Trokovi resursa i pri0od mogu se direktni e pratiti u odnosu na pret0odne podele. 1grani6en a ove metode vezana su pre svega za dupliran e napora Dpre svega pomonog stru6nog oso4l aE. -odela na sektore po proizvodu prikazana e na sli3i 2.2.

Slika *4. #rupisan e po proizvodu P-d/6a 1a 5/72-r/ 4- 2/r.2-r.j.. -odela na sektore po teritori i od interesa e za velika interna3ionalna i na3ionalna preduzea( a usredsreu e napore menad/era na geogra=sko podru6 e ko e tre4a opslu/iti. $esursi preduzea grupisani su prema podru6 u. 1va metoda departmentaliza3i e mo/e se primeniti na na3ionalnom i interna3ionalnom nivou. Na ova na6in podel ena preduzea 4rzo se mogu prilagoditi edinstvenim potre4ama odreenog tr/ita. 1grani6en a ove metode vezana su za veli6inu tr/ita i dupliran e napora pomonog stru6nog oso4l a Dpotre4no e veliko tr/ite da 4i se opravdao autonomni deo velikog preduzea na n emuE.

Slika *#. #rupisan e po teritori i P-d/6a 1a 5/72-r/ 4- 4-2r-<a93.-odela na sektore po potroa6u zasnovana e na kup3u ko i tre4a da se opslu/i. Spe3i alisti se grupiu da opslu/e za0teve odreeni0 kupa3a. -reduzee podel eno na sektore po potroa6u mo/e se 4rzo

5<

prilagoditi promenama. 1grani6en a ove metode vezana su za dupliran e napora pomonog stru6nog oso4l a. Or:a1.+-,a1j/ +a 4r-j/7a2.1rganizovan em za pro ekat posti/e se 3il postavl en odreenim programom ili pro ektom. 1vom metodom prese3a u se =unk3ionalne lini e u 3il u alo3iran a sredstava u 0umane ' ne0umane resurse za pre3izirani program ili pro ekat. Nakon zavretka pro ekta( tim ko i ga e realizovao se rasputa. 7rganizovanje za projekat od pose"nog je interesa za graevinarstvo. 1rganizovan e za pro ekat se preporu6u e ukolikoJ o posao ko i tre4a izvriti ima spe3i=i6an 3il i datum zavretka( o e posao dovol no velik da opravda spe3i alnu pa/n u menad/era. -rednosti organizovan a za pro ekatJ o usredsreu u se organiza3ioni napori na spe3i=i6an pro ekat( to e od zna6a a ukoliko e vreme kriti6no za ostvaren e 3il a( o zaposleni ula/u dodatni napor ukoliko se identi=iku u sa spe3i alnim pro ektom( o skrau u se lini e komunika3i e( o vii stepen koordina3i e. Nedosta3i organizovan a za pro ekatJ o pro ekat ometa redovno =unk3ionisan e =unk3ionalni0 edini3a( s o4zirom da 3rpi resurse organiza3i e Dpre svega na kvalitetni e l udeE( o oso4l e dodel eno pro ektu stra0u e za svo e radno mesto u =unk3ionalno edini3i( o lo alnost 6lanova tima okrenuta e ka =unk3ionalnom menad/eru i menad/eru pro ekta( to izaziva unutran e kon=likte u n ima( o privremenost =unk3i e menad/era pro ekta naruava n egov autoritet u odnosu na =unk3ionalne menad/ere. 1rganizovan em za pro ekat prikazano e na sli3i

5?

Slika*% 1rganiza3i a za pro ekat S6-/1/ 52r3723r/.Ukoliko se na primarnom nivou oda4ere edna metoda podele na sektore( a na ostalim nivoima optimalne kom4ina3i e metoda podele na sektore( do4i a se slo/ena struktura. -rimer slo/ene strukture prikazan e na sli3i

Slika*' Slo/ena struktura O?.0 0/1ad0/12a predstavl a 4ro podreeni0 ko e edan menad/er mo/e e=ikasno da nadgleda. Sa 0orizontalnim rastom preduzea( 4ro podreeni0 dosti/e ta6ku nakon ko e menad/er ne mo/e e=ikasno vriti n i0ovo nadgledan e. 'z ti0 razloga( vri se 0orizontalna podela menad/erskog posla Danga/ovan e menad/era ni/eg reda I nadzornikaE( usled ko e dolazi i do vertikalne podele menad/erskog posla Du organiza3iono strukturi =ormira se novi menad/erski nivoE. 5+

Ba72-r. 7-j. 32.93 1a -?.0 0/1ad0/12a. 7granienja o"imu menadmentaJ o4im menad/menta o4rnuto e propor3ionalan komunika3i i ko u tra/e podreeni. 1ivo organizacijeJ ukoliko e polo/a menad/era u organiza3iono strukturi vii( n egov o4im menad/menta e u/i. Sposo"nost i kvalifikacije radnika i menaderaJ ukoliko su sposo4nosti i kvali=ika3i e radnika i menad/era vie( raste n i0ova sposo4nost za o4im menad/menta( kao i za delegiran e posla. Stav i linost menaderaJ menad/eri ko i nisu spremni da delegira u odgovornost =ormira u uzak o4im menad/menta. Stepen povezanosti poslaJ ukoliko su edini3e meuso4no a6e povezane( o4im menad/menta tre4a 4iti man i i o4rnuto. -reporuka e da o4im menad/menta na visokom organiza3ionom nivou 4ude 5 do ; podreeni0( odnosno pri4li/no ,: podreeni0 na ni/im organiza3ionim nivoima. $2.;aj 1a 52r3723r3 -r:a1.+a;.j/.1grani6en e o4ima menad/menta mo/e prouzrokovati podelu preduzea na sektore. Ukoliko e =ilozo=i a menad/menta okrenuta ka malom o4imu( piramida organiza3ione strukture e otri eg nagi4a i vil a. Ukoliko e =ilozo=i a menad/menta okrenuta ka velikom o4imu( piramida organiza3ione strukture e 4la/eg nagi4a i ni/a DG=lat organizational stru3tureT( za ko u su potre4ni veoma kompetentni i odgovorni podreeniE( to e prikazano na sli3i Mali o4im menad/menta za0teva velik 4ro menad/erski0 nivoa i o4rnuto.

Slika*( Uti3a malog i velikog o4ima menad/menta na organiza3ionu strukturu 4 4. .D.1a0.7a -r:a1.+a;.j/ . 4r-0/1/ :*

1rganiza3i a se razmatra saJ o l udske DdrutveneE strane( o te0ni6ke D=ormalneE strane. > udska strana organiza3i e odnosi se na l udska 4ia i n i0ovu te/n u za ispun en em sopstveni0 potre4a i /el a D/el e da pripada u grupi i 4udu priznati i sl.E. Te0ni6ka strana organiza3i e odnosi se na e=ikasnost organiza3i e u ostvarivan u sopstveni0 3il eva. Te0ni6kim aspektom organiza3i e vri seJ strukturiran e aktivnosti( de=inisan e poslova( de=inisan e odnosa autoriteta( ispun en e rokova( proizvodn a prema standardima i sl. -ravilnim sagledavan em l udske i te0ni6ke strane organiza3i e i uravnote/enim pristupom( vri se optimalno upravl an e preduzeem. N/A-r0a61a -r:a1.+a;.ja Termin Gne=omalna organiza3i aT opisu e sve odnose meu l udima( osean a i okolnosti ko e se ne uklapa u u emu =ormalne organiza3i e. Ne=ormalne grupe =ormira uJ o sopstvena pravila( ko a mogu 4iti u suprotnosti sa pravilima organiza3i e( o me0anizme za kontrolu sprovoen a sopstveni0 pravila( o me0anizme za pritisak na 6lanove grupe. I+,-r. 4r-0/1a mogu 4itiJ o unutar organiza3i e( o van organiza3i e. 'zvori promena unutar organiza3i e nasta u usled rasta ili sman en a organiza3i e. 'zvori promena van organiza3i e nasta u u ekonomsko s=eri Dkonkurentske i te0noloke sileE( drutvenim vrednostima Dsnaga razli6iti0 drutveni0 grupaE( ili politi6ko s=eri Dzakoni i sprovoen e zakonaE. Od?-j1-52 4r/0a 4r-0/1a0a.5radicijaJ navika na ustal eni poredak stvari. Stra-J od nepoznati0 posledi3a promene. 6loeni novacJ mogunosti za promene ograni6ene su koli6inom nov3a ulo/enom u posto ee stan e( ko e e potre4no od4a3iti.

:,

2rikriveni lini interesiJ usled mogunosti gu4itka ste6enog statusa po edin3i se opiru promenama 4.". V-I/1j/ 4r-0/1a M/8a1.+0. +a -27r.,a1j/ 4-2r/?a +a 4r-0/1-0. Sposo4nost organiza3i e da se men a direktno e povezana saJ o n enom otvorenou prema unutran im aktivnostima i spol an em okru/en u( o stepenom povratne sprege unutar i van organiza3i e. S2ra2/:.j/.Nakon otkrivan a potre4a za promenom( vri se de=inisan e strategi e n enog sprovoen a( ko a igra veoma va/nu ulogu u uspenosti realiza3i e promene u preduzeu. Faze sprovoen a promeneJ o odmrzavan e stan a I usled nezadovol stva posto eim stan em po6in e tragan e za novom proizvodnom prednou( o realiza3i a promene( o zamrzavan e stan a I sta4ilizovan e organiza3i e u novom stan u.

.VO!ENJE
&oen em menad/eri ostvaru u 3il eve organiza3i e preko drugi0 l udi. &oen e e ori entisano na l udsku stranu organiza3i e( u pogledu razumevan a ponaan a organiza3i e( komunika3i e( motiva3i e i vostva. .1.Rad 4-j/d.1;a . rad :r34/ -o edin3i kroz organiza3i e ostvaru u svo e potre4e( ula/ui rad( prima ui nagrade i kazne. S druge strane( organiza3i e se slu/e l udima radi ostvaren a sopstveni0 3il eva. Percepcija j/ pro3es selekcije i organizovanja osea a u ednu zna6en sku 3elinu( entitet ili iskustvo. Selekcijom se od4i a pri0vatan e neki0 osea a. 7rganizovanjem se osea i organizu u tako da z4ir delova predstavl a 3elinu. Selektivna percepcija podrazumeva pri0vatan e iskl u6ivo osea a ko i posmatranom po edin3u odgovara u. 2erceptivno dopunjavanje podrazumeva dodavan e nedosta ui0 delova osea a kako 4i se =ormirala slika o 3elini.

:)

Stereotipna percepcija podrazumeva pravl en e opti0 pretpostavki o l udima svrstava ui i0 u istu kategori u na osnovu neke sli6ne oso4ine. 2rojekcija podrazumeva prenoen e sopstvene l utn e( krivi3e ili =rustra3i e na drugu oso4u ili stvar. 2renoenje podrazumeva pronala/en e zamene za pravi izvor sopstveni0 pro4lema. Zadatak menad/era e da vidi znakove ko i ukazu u na razlike u per3ep3i i( da pokua da razume te razlike i da doe do per3ep3i e situa3i e ko a e pomiriti razlike u per3ep3i ama drugi0. !nalizom per3ep3i a sazna e se kako l udi 4ira u i organizu u osea e i ponaan e drugi0 i ko a zna6en a im da u na osnovu svog li6nog iskustva( svo e li6nosti i svo i0 vrednosti. -rimenom analize per3ep3i a menad/eri e=ikasni e reagu u na pro4leme ponaan a. Pr/24-52a,7/ - 6j3d.0a.M3#regor-ova teori a FJ o prose6an 6ovek posedu e uroenu od4o nost prema radu i iz4egavae rad kad god to mo/e( o veinu l udi tre4a terati( kontrolisati( usmeravati( pretiti im kaznama da 4i oni u6inili dovol an napor u 3il u ostvaren a 3il eva organiza3i e( o prose6no l udsko 4ie vie voli da ga drugi vodi( ne /eli odgovornost( nema am4i3i a i /eli sigurnost. M3#regor-ova teori a XJ o prose6an 6ovek ne posedu e uroenu od4o nost prema radu( o spol an a kontrola i pretn a kaznom nisu edina sredstva ko ima se 6ovek mo/e privoleti da ulo/i napor u ostvaren e 3il eva organiza3i e( o posveen e 3il evima e u =unk3i i nagrada ko e se do4i a u po ostvaren u 3il eva( o iz4egavan e odgovornosti( nedostatak am4i3i e i /el a za sigurnou su opte posledi3e iskustva( a ne uroene l udske karakteristike. Uspeno voen e l udi zasniva se na optimalnom kom4inovan u F i X teori e. Na6in na ko i menad/eri DvoeE posmatra u svo e radnike veoma 6esto predstavl a samoispun ava ue proro6anstvo.

:2

.2. Lj3d. 3 :r34a0a Gr34a j/ skup l udi ko i su na neki na6in uza amno povezani za edni6kim interesima i meu ko ima posto i redovna interak3i a. Za edni6ki interes odr/ava grupu na okupu u odreenom vremenskom periodu. 'nterak3i a I za edni6ki( uza amno povezani napor. 7arakteristike grupaJ o za edni6ki 3il ili interes( o redovna interak3i a( o voa( o sled4eni3i( o pravila ponaan a( o razlike u statusu( o uloge. &rste grupa u organiza3i amaJ o =ormalne( o ne=ormalne. 9ormalne grupe =ormira u se prema planovima organiza3i e( u 3il u o4avl an a odreeni0 radni0 zadataka organiza3i e. &ou =ormalne grupe postavl a menad/ment preduzea( a dodel u e mu autoritet i odgovornost. Formalna grupa ima sled4enike ko i sarau u u o4avl an u povereni0 zadataka. Terminom ne=ormalne organiza3i e opisu u se sve interak3i e( osean a i aktivnosti l udi ko e se ne uklapa u u emu =ormalne organiza3i e. Ne=ormalna organiza3i a avl a se kao odgovor na l udske potre4e i interese( kao i posledi3a 4lizine. &ou ne=ormalne grupe ne postavl a menad/ment preduzea. Sled4enike ne=ormalne grupe na okupu dr/i za edni6ki 3il ko i ni e povezan sa 3il evima organiza3i e. Meu 6lanovima ne=ormalne organiza3i e dolazi do interak3i e na radnom mestu i van radnog mesta. Ne=ormalne grupe vre svo u =unk3i u tako to svo im 6lanovima pru/a u odreeni nivo zadovol en a n i0ovi0 potre4a. Grupna pravila ponaanja podrazumeva u sporazum 6lanova grupe o na6inu ponaan a( ko im se odr/ava 6lanstvo u grupi Dstav prema 6lanovima grupe( stav

:5

prema drugima( li6ni izgled( stav prema radno normi i sl.E. 8eferentni faktor grupe e edna ili vie oso4a( prema ko ima se ostatak grupe ravna Kohezija predstavl a privla6nost ko u grupa ima za svo e 6lanove. -otovan e grupni0 pravila ponaan a upravo e srazmerno grupno ko0ezi i. &eli6ina ko0ezi e grupe zavisi odJ o 3il eva grupe Dukoliko 6lanovi sna/no podr/ava u 3il eve grupe( ko0ezi a e a6aE( o mogunosti za komunika3i u 6lanova grupe Dukoliko e grupa man a( mogunost za direktnu komunika3i u 6lanova grupe e vea( i ko0ezi a e a6aE( o sposo4nosti grupe da zadovol i potre4e svo i0 6lanova Dukoliko e grupa sposo4ni a da zadovol i potre4e svo i0 6lanova( ko0ezi a e a6aE. 7o0ezi a grupe( kao i grupna pravila ponaan a( mogu 4iti pozitivna ili negativna snaga( u zavisnosti od podudaran a 3il eva grupe sa 3il evima organiza3i e ko o grupa pripada Status predstavl a strati=ika3i u ili rangiran e l udi u drutvu ili organiza3i i. U organiza3i i status se odreu e na osnovu poloaja i posla ko i po edina3 o4avl a. Poloaj Dskalarni statusE e rezultat organiza3ione 0i erar0i e. 9i erar0i a odreu e stepenovano rangiran e autoriteta od vr0a do dna. Posao ko i po edina3 o4avl a uti6e na status po edin3a na osnovu znan a( vetina( odgovornosti( rizika i sl. neop0odni0 za izvren e posla. Uloga e skup ponaan a ko i se o6eku e od oso4e na datom polo/a u. Svaka uloga ima svo a prava( o4aveze i odgovornosti. Uloga e nedel iva od statusa. -ro3es slan a uloge( pri0vatan a uloge i ponaan a u ulozi prikazan e na sli3i

::

Slika *) -ro3es slan a uloge( pri0vatan a uloge i ponaan a u ulozi Suko4i ulogaJ o suko4 o6ekivan a Dukoliko posmatrana oso4a prima o6ekivan a o ednog poil ao3a( ko a su suprotstavl ena o6ekiva nima drugi0 oso4a ili drugi0 poil ao3aE( o suko4 uloga Dukoliko posmatrana oso4a do/ivl ava suprotstavl an e uloga ko e igraE( o suko4 oso4a i uloga Dukoliko poslata o6ekivan a o ulozi ko u posmatrana oso4a tre4a da igra ne odgovara u sposo4nostima( potre4ama i vrednostima te oso4eE. Menad/er mora 4iti svestan uzroka ko i dovode do suko4a uloga( mora da 4ude u stan u da prepozna o4like u ko ima se avl a u( da pri0vati 6in eni3u da sveka uloga nosi rizik suprotstavl eni0 o6ekivan a( da razvi a sposo4nost toleran3i e suko4a( i da reava suko4 na nae=ikasni i na6in. > udi e razviti du0 saradn e i 4ie ponosni i na poslovan e organiza3i e ako su u stan u da vide na ko i na6in su n i0ove potre4e i 3il evi povezani sa 3il evima organiza3i e. .3.Or:a1.+a;.ja . 7-031.7a;.ja 7omunika3i a kao aktivnost e va/na za sve =unk3i e menad/menta. 7omunika3i a e pro3es u ko em se in=orma3i e i razumevan e prenose od edne oso4e drugo . 7omunika3i a podrazumeva slan e( priman e i razumevan e. Ukoliko se predata in=orma3i a ne primi i ne razume( nema komunika3i e.

:;

7omunika3i a e sredstvo ko im menad/er u4eu e( in=ormie( motivie i vodi po edin3e prema ostvaren u 3il a organiza3i e. Model komunika3i e prikazan e na sli3i

Slika 2+ Model komunika3i e -oil ala3 e izvor poruke I oso4a ko a /eli da komuni3ira sa nekom drugom oso4om. Kodiranje 4redstavl a 4iran e sim4ola pomou ko i0 e poruka 4iti poslata. U kodiran e spada u pisane i usmene re6i( gestovi( intona3i a( mimika i ostala sredstva izra/avan a.Na kodiran e uti6eJ o stan e u ko em se poil ala3 poruke nalazi( o rani i odnosi sa primao3em poruke( o s0vatn e poil ao3a o na 4ol em na6inu slan a poruke. Medijum j/ sredstvo ko im se prenosi poruka Dre6i( slike( aktivnosti i sl.E. /anal za prenos e put ko im se poruka kree Dzvani6ni i nezvani6ni kanaliE. -riman e i dekodiran e poruke podrazumeva s0vatan e ide e ili po ma sa ta6ke gledita poil ao3a. P-,ra21a 54r/:a odnosi se na povratak in=orma3i e poil ao3u( i predstavl a sredin i element svakog 6ina komunika3i e. 1dgovor mo/e 4iti trenutni Dkliman e glavom( postavl an e pitan a( slagan e ili neslagan eE ili odgoeni Dprovera o4avl anog poslaE. Qednosmerna komunika3i a D4ez povratne spregeE 4r/a e i man eg e kvaliteta u odnosu na dvosmernu komunika3i u Dsa povratnom spregomE( i o4rnuto. K-031.7a;.-1. 7a1a6. . 2-7-,.. Struktura organiza3i e o4ez4eu e kanale za protok porukaJ :<

o nadole( o nagore( o lateralno Du stranuE. Protok komunikacija nadole sledi lini e autoriteta u okviru organiza3i e( i o4ez4eu e kanal za slan e direktiva( uputstava i in=orma3i a 6lanovima organiza3i e. 7omunika3i a nadole deli se na pet kategori aJ o direktive i uputstva ta( kako( kada i gde uraditi( o in=orma3i e u 3il u po4ol an a razumevan a zadataka po edina3a ili odel en a u odnosu na ostale zadatke u organiza3i i( o in=orma3i e o politi3i organiza3i e( pro3edurama( o4i6a ima i pravilima( o povratna in=orma3i a podreenima o n i0ovom radu( o in=orma3i a o 3il evima organiza3i e ko om se podi/e svest podreeni0 o 3il evima organiza3i e i poveava n i0ova privr/enost 3il evima i karakteru organiza3i e. 7omunika3i a se pri0vata kao autoritativna ukoliko oso4aJ o mo/e da razume i zaista razume poruku( o veru e da e poruka u skladu sa 3il evima organiza3i e( o veru e da e poruka u skladu sa n enim li6nim interesima( o mo/e da o4avi aktivnosti ko e proizilaze iz sadr/ine poruke. -rin3ipi komunika3i eJ o potre4no e da svi zna u kanale za komunika3i u( o kanali za komunika3i u mora u 4iti dvosmerni( o kanali za komunika3i u tre4a u 4iti to krai i to direktni i( o ukoliko e mogue koristiti ve uspostavl ene kanale za komunika3i u( o po edin3i preko ko i0 prelazi kanal za komunika3i u mora u 4iti kompetentni( o kanale za komunika3i u ne prekidati( o potvrditi autenti6nost svakog 6ina komunika3i e. Pr-2-7 7-031.7a;.ja 1a:-r/ o4ez4eu e kanal za komunika3i u ko im 6lanoovi organiza3i e al u povratne in=orma3i e menad/mentu u 3il u kontrolisan aJ o in=orma3i e o po edin3ima( n i0ovom radu i pro4lemima( o in=orma3i e o grupama( n i0ovom radu i pro4lemima(

:?

o pro3ene i pro ek3i e ta i kako tre4a uraditi. 7omunika3i a nagore 6esto e ote/ana u organiza3i ama opstruk3i om sredn eg menad/erskog slo a. 'z ti0 razloga se =ormira u Gpre6i3eT( ko ima se direktno plasira u in=orma3i e viim slo evima menad/menta Dodel en e za pru/an e usluga potroa6ima( odel en e unutran e kontrole( sindikat( om4udsman i sl.E. F-r.+-12a61. 7a1a6 za komunika3i u dozvol ava lateralni protok komunika3i a izmeu oso4a istog ranga( 6ime se olakava protok pro3esa kroz preduzee. Da 4i ova kanal 4io uspean neop0odno e da nadreeni 4udu in=ormisani o deavan ima. $utinska komunika3i a se odvi a lateralno( a vii nivo menad/menta se anga/u e ukoliko doe do izuzetka Dodstupan a od rutineE S.52/0 1/A-r0a61/ komunika3i e mo/e se veoma e=ikasno koristiti da u pozitivnom smislu po a6a zvani6ni sistem komunika3i e( uz 4ro ne rizike nastale usled nemogunosti pouzdanog lo3iran a izvora i istinitosti in=orma3i a. .4.M-2.,.5a1j/ 6j3d57-: 4-1a<a1ja 'ntegra3i a 3il eva i motiva podrazumeva zadovol en e 3il eva preduzea kroz zadovol en e sopstveni0 potre4a radnika. -osao menad/era u o4lasti motiva3i e e navoen e l udi da se ponaa u tako da se ostvare 3il evi preduzea. E=ikasna motiva3i a podrazumeva udru/ivan e poten3i ala l udi sa 3il evima organiza3i e( pri 6emu l udi ostvaru u svo e li6ne i pro=esionalne 3il eve. Motiva3i a se razmatra sa aspektaJ o teori e l udski0 potre4a( o teori e o pro3esima. -otre4a e unutran e =izi6ko ili emo3ionalno stan e neravnote/e ili lienosti. Nagon za zadovol en em potre4a vodi ka ak3i i ko om se eliminie neravnote/a. Qednostavni model motiva3i e prikazan e na sli3i 2.,.

Slika 2* Qednostavni model motiva3i e

:+

Teori ska 0i erar0i a l udski0 potre4a prema MasloR-uJ o =izioloke potre4e I odnose se na pre/ivl avan e( o potre4e za sigurnou I potre4e da se 6ovek osea 4ez4ednim =izi6ki i psi0oloki od spol ni0 opasnosti i pretn i( o potre4e za pripadan em i l u4avl u I potre4a da 6ovek osea pri atel stvo( pa/n u( pri0vatan e( o potre4e za potovan em I potre4e da 6ovek postigne uspe0( nezavisnost( slo4odu( adekvatnost( presti/( o potre4e za samoostvarivan em I potre4e da 6ovek u potpunosti iskoristi sopstvene poten3i ale. > udske potre4e su 0i erar0i ski odreene na osnovu n i0ove G0itnostiT. Ukoliko nisu zadovol ene potre4e ni/eg nivoa( 6ovek ne osea potre4e vieg nivoa. Yovek e G4eskona6ni /elio3T( pa ni edna potre4a 6oveka ne mo/e 4iti u potpunosti zadovol ena. 9i erar0i a l udski0 potre4a prema MasloR-u ni e u potpunosti pre3izna( ni ta6na( i izlo/ena e 4ro nim kritikama tokom vremena. S druge strane( ova teori a e ednostavna i lako upotre4l iva( te predstavl a do4ru osnovu za dal a prou6avan a motiva3i e. Zavisnost starosni0 grupa i motiva3i e prikazana e u ta4eli 2.,. 5a"ela 2 Zavisnost starosni0 grupa i motiva3i e Mlai radni3i Stari i radni3i &ie nezadovol ni radom &ie nezadovol ni radom &ie individualno ori entisani &ie grupno ori entisani &ie motivisani nov3em( naro6ito &ie motivisani sistemom grupnog sistemom po edina6nog nagraivan a nagraivan a prema radu -ri atel i va/ni i od rada -onos z4og rada i do4ro o4avl enog posla So3i alna pomo pri0vatl iva kao $ad ima moralnu vrednost alternativa radu N-,a; . 0-2.,a;.ja.Uspenost =aktora motiva3i e prema >o3ke-uJ o nova3 I 2*Z( o postizan e zadatog 3il a I ,;Z( o o4ogaivan e rada I ?(<:Z( o uti3a parti3ipa3i e u odlu6ivan u I *(:Z.

;*

Nova3 e na uspeni i =aktor motiva3i e( s o4zirom da predstavl a medi um razmene ko i svakom po edin3u omoguava zadovol en e potre4e na na6in ko i mu odgovara. Sistem nagraivan a ko i motivie radnike za odreeno ponaan e mora ispuniti sledee usloveJ o direktno e vezan za /el eno ponaan e( o nagrada se da e neposredno nakon postignua( o nagraivan e e dosledno. GOtaT teori e motiva3i e Dteori e o l udskim potre4amaE o4 an ava u ta motivie l ude za odreeno ponaan e. 1ve teori e su nesigurne za primenu u menad/ersko praksi( s o4zirom da uzro3i l udskog ponaan a nisu u potpunosti i nedvosmisleno utvreni. Usled nedostataka GtaT teori a( razvi ene su GkakoT teori e( ko ima se prou6ava me0anizam ukl u6ivan a( odr/avan a i prestanka motiva3i e. T/-r.ja 4-ja9a,a1ja.1snovna postavka ove teori e e da l udi /ele zadovol stvo i iz4egava u 4ol. Model teori e po a6avan a prikazan e na sli3i Ukoliko 6ovek do4i a nagradu za prvu Dpo/el nuE grupu ponaan a i kaznu za drugu Dnepo/el nuE grupu ponaan a( velika e verovatnoa da e prva grupa ponaan a postati navika tog 6oveka( a da e druga grupa ponaan a nestati. 1snovni pro4lem teori e po a6avan a e to se zasniva na ponaan u 6oveka u prolosti i rani im iskustvima( te ne da e dovol no o4 an en a za ponaan e l udi u novim situa3i ama. 1snovni pro4lem teori e po a6avan a e to se zasniva na ponaan u 6oveka u prolosti i rani im iskustvima( te ne da e dovol no o4 an en a za ponaan e l udi u novim situa3i ama.

;,

Slika22. Model teori e po a6avan a

;.KONTROLISANJE
".1.K-12r-6.5a1j/ 7a- a72.,1-52 7ontrolisan e e menad/erska =unk3i a ko om se meri( o3en u e i uporeu e planirano i ostvareno poslovan e( u 3il u po4ol an a poslovan a putem preduziman a korektivni0 i preventivni0 mera. 7ontrolisan em se planirani 4ud/eti( odluke i 3il evi prevode u spe3i=i6ne standarde poslovan a. Stvarno poslovan e se meri i analizira prema postavl enim spe3i=i6nim standardima( da 4i se odredilo ko e i kakve izmena 3il eva( planova i 4ud/eta tre4a sprovesti. -rimarni predmet kontrole e uspenost rada l udi ko i upotre4l ava u resurse u okviru organiza3i e. 1dnos kontrolisan a i pro3esa menad/menta prikazan e na sli3i )2.

;)

Slika23 7ontrolisan e i pro3es menad/menta 7ontrolisan e e neop0odno usled nemogunosti menad/era da u potpunosti predvidi 4udunost Dstan e na tr/itu( opte ekonomske uslove( dostupnost i 3enu resursa i sl.E. Faze vremena odvi an a kontroleJ o preliminarna =aza I preduziman e mera pre izvren a aktivnosti( kako 4i se predupredile greke ili uman ila mogunost n i0ovog po avl ivan a( o istovremena =aza I praen e izvren a aktivnosti u realnom vremenu( kako 4i se izvrile korektivne ak3i e ko ima se uman u u negativni e=ekti greaka( o naknadna =aza I vri se nakon zavretka aktivnosti ili nakon otkrivan a greke( kako 4i se izvrile preventivne ak3i e ko ima se spre6ava po ava greaka. 8iklus kontroleJ o izrada standarda poslovan a( o meren e i poreen e stvarnog poslovan a prema standardu( o preduziman e korektivni0 i preventivni0 mera. Ra+,-j 52a1darda 4-56-,a1ja.Standard poslovan a e /el eno stan e 4udueg poslovan a. "el eno stan e de=inie se 3il evima organiza3i e kao i planiranim naporima da se 3il evi organiza3i e ostvare. Standardi odra/ava u pro ek3i e i o6ekivan a u vezi sa ostvarivan em 3il eva i ulo/enim naporima( a odnose se naJ o kvantitet( o kvalitet( o trokove( o vreme. Standardi mogu 4iti o4 ektivi Dmerl iviE i su4 ektivni Dnemerl ivi ili teko merl iviE. Standardi se de=iniu tako da doprinesu ispun en u 3il eva organiza3i e. ;2

O?/+?/I.,a1j/ 0/ra +a -;/13 354/<1-52. 4-56-,a1jaZvani6na organiza3iona struktura i ra6unovodstvena slu/4a o4ez4eu u glavna sredstva za meren e uspenosti poslovan a. Sistem podnoen a ra6una =ormira se u zvani6no organiza3iono strukturi od na ni/eg nivoa menad/menta do vlasnika preduzea. A1a6.+a 4-,ra21.8 .1A-r0a;.ja . 4r/d3+.0a1j/ 7-r/72.,1.8 a7;.ja. &rste povratni0 in=orma3i aJ o opte povratne in=orma3i e Drezultati poslovan a( o4im proda e( trokovi i sl.E( o in=orma3i e o izuze3ima Do delu poslovan a ko i odstupa od 4ud/etiranog ili standardnog poslovan aE. Upravl an e izuze3ima omoguu e e=ikasni e korien e vremena menad/era( s o4zirom da se analizira u samo zna6a ni i pro4lemi( 6i im se reavan em mo/e zna6a no po4ol ati poslovan e preduzea. 7ontrolisan e se vri kroz odnose izmeu menadera i podreeni- na svim nivoima organiza3ione strukture. 2odreeni mo/e 4iti menad/er ko i e odgovoran za usmeravan e rada drugi0 podreeni0 ili radnik ko i e odgovoran za korien e =izi6ki0 resursa u okviru organiza3i e. 7dnosima izmeu menad/era i podreeni0 =ormira u seJ o standardi poslovan a( o povratna sprega( na osnovu ko i0 se o3en u e uspenost poslovan a i preduzima u korektivne i preventivne mere. (/12r. -d:-,-r1-52. 7a- -51-,1/ j/d.1.;/ 7-12r-6/. -ri =ormiran u sistema kontrole( potre4no e de=inisati edini3e ili delove organiza3i e ko i e 4iti predmet kontrolisan a. Qedini3e kontrole de=iniu se u skladu sa organiza3ionom strukturom preduzea. 8entar odgovornosti e 4ilo ko a organiza3iona edini3a ko a e odgovorna za o4avl an e edne grupe aktivnosti potre4ne za =ormiran e proizvoda ili usluge. 8entar odgovornosti e i 4ud/etska o4last odgovorna za na4avku( korien e i raspolagan e resursima preduzea. &rste 3entara odgovornostiJ o 3entri trokova( o 3entri pro=ita( o 3entri investi3i a.

;5

:entri trokova odgovorni su za inpute Dna 6ee u nov6anom izrazuE( =ormira u se ukoliko e autpute teko ili nemogue sagledati i kvanti=ikovati Dnpr. kadrovsko odel en e i sl.E. :entri profita =ormira u se ukoliko e mogue povezati inpute i autpute( to omoguava poreen e pri0oda i ras0oda Dnpr. de3entralizovana odel en a =irme prema proizvodnom programu( teritori i( pro ektima unutar =irme i sl.E. 7on3ept 3entara pro=ita prenosi veliku odgovornost na oso4u ko a vodi 3entar( ali o istovremeno da e i vei stepen slo4ode =unk3ionisan a. :entri investicija odgovorni su za na4avku i korien e kapitala. 1snovno merilo uspenosti 3entara investi3i a e zarada po osnovu investi3i a. Svaki 3entar odgovornosti odra/ava koli6inu autoriteta ko om menad/er raspola/e. -rilikom de=inisan a standarda poslovan a( neop0odno e identi=ikovati i razdvo iti elemente ko e e mogue kontrolisati od elemenata ko e ni e mogue kontrolisati. Menad/er 3entra odgovornosti odgovara samo za elemente ko e mo/e kontrolisati. 8entri odgovornosti u preduzeu povezani su tako da odra/ava u 0i erar0i u autoriteta u okviru te organiza3i e. ".2. M/2-d/ 7-12r-6.5a1ja Metode kontrolisan aJ o 4ud/etske metode kontrolisan a( o ne4ud/etske metode kontrolisan a. M/2-d/ ?3d/257-: 7-12r-6.5a1ja.Nud/etska kontrola e 3entralni deo =inansi ske kontrole. 'zradom 4ud/eta za koli6inu i protok resursa( stvara se standard prema ko em se o3en u u stvarni rezultati poslovan a. Standardi u okviru po edina6ni0 4ud/eta integriu se u totalni sistem 4ud/eta preduzea. $ezultati poslovan a analizira u se na osnovu svi0 po edina6ni0 standarda( 6ime se posti/e integra3i a svi0 povratni0 in=orma3i a u pro3es kontrole. Na osnovu podataka iz povratni0 in=orma3i a donose se odluke o korektivnim i preventivnim ak3i ama( ko e uti6u na 4ud/et. 'z pret0odnog sledi da 4ud/eti slu/e kao zna6a ni integrativni i komunikativni me0anizmi za planiran e i kontrolisan e. M/2-d/ 1/?3d/257-: 7-12r-6.5a1ja.Ne4ud/etske metode kontrole odnose se na aspekte poslovan a ko i nisu =inansi ske prirodeJ rokove( kvalitet i kvantitet. ;:

#antove karte I e=ikasno se primen u u u praen u pro ekata Dprivremeni0 proizvodni0 sistema( karakteristi6ni0 za graevinarstvoE. D.ja:ra0 39/1ja.1snovna postavka Gkrive iskustvaT e da trokovi po edini3i proizvoda opada u sa povean em o4ima proizvodn e. -rema istra/ivan ima u industri i( proizvodni trokovi se sman u u =iksnom stopom Dod pri4li/no )*ZE svaki put kada se akumulirana proizvodn a udvostru6i. Nedosta3i primene Gkrive iskustvaTJ o u svako itera3i i apsolutna vrednost sni/en a troka e man a Ds o4zirom da e stopa sni/en a pri4li/no ednakaE( o te0noloke inova3i e mogu ponititi pozitivne e=ekte iskustva vezanog za zastarelu te0nologi u. 7ontrola kvaliteta I zasnovana e na kontroli uzorka gotovi0 proizvoda. S o4irom da 4i kontrola 3elokupne proizvodn e 4ila veoma skupa( kontrolie se uzorak. 7ru/o3i kvaliteta I u6ee zaposleni0 DradnikaE u po4ol an u kvaliteta poslovan a. ".3.K-12r-6.5a1j/ 354/<1-52. ;/6-7341-: 4-56-,a1ja Finansi skim poslovan em sredstva prikupl ena od vlasnika preduzea i kreditora trans=ormiu se u resurse ko i se koriste u operativnom poslovan u. $ezultati operativnog poslovan a mere se =inansi skim merilima( primenom =inansi skog izvetavan a i kontrolisan a. 1pte merilo za kontrolisan e 3elokupnog poslovan aJ povraa na ulo/ena sredstva. Stopa povraa a na ulo/ena sredstva [ Stopa prometa \ -ro3enat pro=ita Stopa prometa [ -roda a W Ukupno ulo/ena sredstva -ro3enat pro=ita [ Zarada W -roda

K-12r-6.5a1j/ 4-0-=3 r/,.+.ja.B.1a15.j57a r/,.+.jaFinansi ska revizi a overava ta6nost =inansi ski0 transak3i a( zapisa i poslovan a kako radi eksternog ;;

=inansi skog izvetavan a( tako i za internu kontrolu. Finansi ske transak3i e podrazumeva uJ proda u( naplatu( pri eme gotovine( kupovine( platne spiskove( isplate u gotovom nov3u. Finansi ska kontrola overava da su ovlaen a( izvren a i 4ele/en e transak3i a 4ili ispravni i odgovara ui za aktivu ili resurse preduzea. K-12r-6a 0/1ad0/12a predstavl a sistematsku pro3enu 3elokupnog rada menad/menta. #rupa ko a vri kontrolu( na 6ee spol ni konsultanti( pro3en u e poslovan e preduzea i dodel u e poene zasnovane na e=ikasnosti preduzea u svako o4lasti. 14lasti kontrole menad/mentaJ o analiza pro=ita4ilnosti( o =inansi ska e=ikasnost( o e=ikasnost proizvodn aWoperativnost( o e=ikasnost u marketingu( o struktura preduzea( o usluge u privredno avnosti( o analiza rada direktori uma( o pro3ena rukovodio3a. K-12r-6.5a1j/ 4-0-=3 .1A-r0a;.ja.S.52/0 .1A-r0.5a1-52. 0/1ad/ra.Svr0a sistema in=ormisanosti menad/era e olakavan e poslovan a i ukupnog pro3esa menad/menta Dpre svega planiran a i kontroleE. Za0tevi na osnovu ko i0 se pro ektu e sistem in=ormisanosti menad/eraJ o za0tevi u odnosu na vreme Dpravovremenost in=orma3i aE( o za0tevi u odnosu na u6estanost D=rekven3i a pri4avl an a in=orma3i aE( o za0tevi u odnosu na ta6nost Dpre3iznost i detal nost in=orma3i aE( o za0tevi u odnosu na reduk3i u podataka Dpotre4no sman en e o4ima in=orma3i aE( o za0tevi u odnosu na distri4u3i u Dkome dostaviti in=orma3i eE( o za0tevi u odnosu na skladiten e Dpotre4no 6uvan e in=orma3i aE. K-12r-6.5a1j/ 4-0-=3 6j3d..-raksa menad/menta posta e e=ikasna preko l udski0 resursa u organiza3i i( te e e=ikasnost kontrole pod uti3a em kako menad/era( tako i podreeni0. Od?-j1-52 4r/0a 7-12r-6.5a1j3.1d4o nost prema kontrolisan u nasta e usledJ o /el e za o6uvan em li6ne autonomi e podreenog( o neposto an a veze izmeu standarda rada podreenog i organiza3ioni0( kao i n egovi0 li6ni0 3il eva(

;<

o neadekvatno o4 en ena veza izmeu standarda rada podreenog i organiza3ioni0( kao i n egovi0 li6ni0 3il eva. 1dnos kontrolisan a i l udski0 resursa prikazan e na sli3i 2.,.

Slika24. 7ontrolisan e i l udski resursi

K-12r-61a 6.52a +a 350/ra,a1j/ pri pro ektovan u( realiza3i i( radu i odr/avan u sistema kontrole u preduzeuJ o kontrola ko a se odnosi na delegiran eJ pro ektovan e kontrolni0 edini3a tre4a da 4ude u smislu 3entara organiza3ioni0 odgovornosti( o mogunost kontrolisan aJ standardi tre4a da oslikava u 6inio3e ko i se mogu kontrolisati Dodgovornost[autoritetE( o koordina3i aJ predlo/eni kontrolni sistemi tre4a da 4udu koordinirani sa oso4ama na ko e e uti3ati pre nego to 4udu realizovani( o relevantnost in=orma3i aJ kontrolni izveta i tre4a da 4udu relevantni u odnosu na pro4lemu o ko em e re6( o podel enost in=orma3i aJ kontrolni izveta i tre4a da prave razliku izmeu iznosa( prirode i primao3a( o razuml ivi terminiJ u kontrolnim izveta ima tre4a da se koriste termini i ezik razuml ivi za korisnike ti0 izveta a( o e=ektivnost trokovaJ ekonomske koristi nasuprot trokovima kontrolnog sistema tre4a da 4udu pro3en ene pre realiza3i e( o revizi a sistemaJ tre4a o4ez4editi kontinuirani pregled kontrolnog sistema u smislu te0ni6kog( organiza3ionog i ekonomskog poslovan a i ponaan a Dkontrolu menad/mentaE

;?

#. MARKETING MENADMENT Marketing menad/ment e o4last upravl an a ko a o4u0vata stvaran e i =unk3ionisan e komunika3ionog sistema na rela3i i proizvoa6potroa6.Marketing kon3ept predstavl a na6in privreivan a preduzea(pri 6emu se maksimalno uva/ava uti3a tr/ini0 kretan a.Tr/ina kretan a predstavl a u uti3a ni =aktor u kreiran u poslovne politike( er se o4ez4eivan e sredstava i izvora sredstava te realiza3i e proizvodni0 do4ara odvi a u putem tr/ita.Tr/ini uti3a e prisutan u 3elokupnom poslovan u( er uslovl ava aloka3i u sredstava(n i0ovu optimalnu kom4ina3i u i e=ikasnost korien a.Nadal e tr/ini uti3a e izra/en u domenu inovativne delatnostiDkada se po avi novi proizvodE(kao i u domenu osva an a tr/ita i tr/ini0 ansi. #.1.$6-:a 0ar7/2.1: 0/1ad/02a 1snovni sadr/a marketing menad/enta svodi se na upravl an e ponudom i tra/n om na tr/itu.Upravl an e ponudom i tra/n om o4u0vata odreivan e strukture(kvaliteta i o4ima proizvodnog asortimana kao i tr/ini0 potre4a.Drugim re6ima(potre4no e usklaivan e proizvodnog asortimana sa tr/inom tra/n om(to podrazumeva odreivan e 3ena(strategi u i taktiku promo3i e i distri4u3i e proizvoda.Funk3i a marketinga se ispol ava u transmisi i in=orma3i a na rela3i i proizvoa6-potroa6(pri 6emu e potre4no maksimalno usklaivan e 3il eva(mogunosti(te strategi e rasta preduzea sa potre4ama tr/ita.Da 4i se to postiglo(potre4no e povezivan e 3il eva(marketing strategi e i marketing mi\-a. Tr/ite predstavl a vrlo slo/en i 0eterogen prostor(stoga marketing strategi a tre4a da se 4azira na segmenta3i i tr/ita i di=eren3iran u proizvoda.Segmenta3i a tr/ita predstavl a grupisan e kupa3a i do4avl a6a na osnovu sli6ni0Disti0Eproizvoda.Di=eren3i a3i a proizvoda ima za 3il o4ez4eivan e odgovara ueg tr/inog polo/a a u konkuren3i i(te o4ez4eivan e vee slo4ode u iz4oru proizvodnog asortimana i u odreivan u 3ena. Marketing mend/ament e pre svega usmeren na uspostavl an e interak3i a prodav3a i kup3a na tr/itu(te na identi=ikovan e tr/ini0 ansi.'nterak3i a izmeu prodav3a i kup3a uspostavl a se kroz protok ro4e(usluga(nov3a(komuni3iran a i in=orma3i a(kako to prikazu e s0ema.E=ikasno ostvarivan e pro=itni0 3il eva preduzea(4azira se na uva/avan uJpotre4e(pre=eren3i e i /el e kupa3a i na uva/avan u te/n e da se oni identi=iku u i zadovol e 4ol e od konkuren3i e. Marketing sistem predstavl a izgradn u takve institi3ionalne in=rastrukture u ko o se odvi a pro3es razmene do4ara izmeu prodav3a i kup3a.Na tim premisima e dolo do a=irma3i e kon3epta marketing mi\-a(ko i o4u0vata 5 -;+

-rodu3t-proizvod(-ri3e-3ena(-la3e-kanale proda e i -romotionpromo3i e.Marketing mi\ predstavl a kom4ina3i u instrumenata ponude radi zadovol avan a potre4a potroa6a i ostvarivan a pro=ita.Nudui da se /ele zadovol iti potre4e potroa6a(tre4a =ormulisati intrumentari (sa stanovita potroa6a.Ta instrumentari o4u0vata kom4ina3i u 5 8-8ustomerpotroa6(8ost-trokovi(8onvien3e-pogodnost i 8ommuni3ationkomuni3iran e.-oto preduzee delu e u uslovima tr/ine konkuren3i e(tre4a da ima u vidu i aktivnost konkuren3i e i =aktore iz drutvenog okru/en a(stoga se pret0odni instrumentari dopun u e o 5 8 8ompetitionkonkuren3i om(8onservation-o6uvan em okoline(8onsumerism-pokretom za zatitu potroa6a i 8ontrol-drutvenom kontrolom resursa.-reduzea na ova na6in te/e da opstanu na tr/itu(odnosno da ostvare konkurentsku prednost. #.2.S4/;.A.91-52. 0ar7/2.1:a 3 :raI/,.1ar52,3 #raevinska preuzea takoe poslu u u odreenom tr/inom am4i entu(te e potre4no n i0ovo markentiko anga/ovan e.7arakter graevinske delatnosti odreu e i marketinku ori enta3i u graevinski0 preduzeaMarketinka ori enta3i a graevinski0 preduzea odvi a se naro6ito na tri segmentaJ -tr/ite investi3ioni0 do4ara( -tr/ite stanova i -tr/ite graevinskog materi ala. (.6j 0ar7/2.1: 7-1;/42a :raI/,.157-: 4r/d3+/=a e zadovol iti kup3ainvestitora.Marketing nastup graevinski0 preduzea po6in e u =azi izrade investi3ionog pro ekta-to est-pri avom na konkurs investitora.7onkuren3i a se odvi a putem li3ita3i e na tr/itu graevinski0 radova.'nvestitor kao naru6ila3Dkupa3Eu edno e i =inansi er realiza3i e izvoen a graevinskog o4 ekta(otuda =ormulie odreene za0teve prema izvoa6u.#raevinsko preduzee pri avom na raspisani konkurs investitora u6estvu e u tr/ino konkuren3i i i da e ponudu izradom pro ekta-ponude.Na osnovu utvreni0 kriteri a(investitor se opredel u e za onog izvoa6a(ko i zadovol i za0teve investitoraDni/e 3ene(krai rokovi(vii kvalitetE.&eina o4 ekata se gradi za poznatog kup3a(meutim izgradn a stanova se prete/no planira za slo4odno tr/ite.1tuda va/nost praen a ovog tr/inog segmenta u 3il u postizan a konkurentske sposo4nosti. Marketinko anga/ovan e graevinska predudzea tre4a naro6ito da ostvare na segmentu tr/ita graevinskog materi ala.'z ti0 razloga graevinsko preduzee tre4a da prati tr/ina kretan a u odgovara uim segmentima i da =ormulie takvu marketing strategi u ko a e mu o4ez4editi prisustvo na tr/ita

<*

G6a,1/ Aa+/ 0ar7/2.1:a: o identi=ika3i a kupa3a i n i0ovi0 individualni0 potre4a( o organiza3i a resursa preduzea za zadovol en e potre4a kupa3a( o asno de=inisan e karakteristika poslovan a ko e se odvi a u preduzeu( o planiran e 4udueg poslovan a( o implementacija plana; o ocena plana. I52ra.,a1ja 3 0ar7/2.1:3 ori entisana su naJ o mati6no preduzee( o konkurente( o kup3e( o tr/ite( o ire okru/en e. Mar7/2.1: 0.75 -r:a1.+a;.j/ zasniva se na usklaivan u poslovni0 3il eva preduzea sa 3il evima kup3a( a sasto i se izJ o planiran e rezultata pro3esa I proizvoda iWili usluga Dko e i kolikoE( o prezenta3i a i promotivne aktivnosti Dadekvatno in=ormisan e kli enta( imid/( vetina zakl u6en a poslaE( o struktura 3ena D edini6ne 3ene( 3ena za o4 ekat u 3eliniE( o kanali isporuke Dna ko i na6in kupa3 preuzima o4 ekat I direktno ili preko posrednikaE. S.52/0a2.+a;.ja 0ar7/2.1: a72.,1-52.J o identi=ika3i a kupa3a i saznan e ta kup3i veru u da su n i0ove potre4e( o organiza3i a resursa ko ima preduzee raspola/e da 4i se zadovol ile potre4e kupa3a. Tr. :6a,1a 2.4a 0ar7/2.1:aJ o marketing potroni0 do4ara( o marketing proizvodni0 do4ara D4usiness to 4usiness marketingE( o marketing pro=esionalni0 i drugi0 usluga. Pr-0-;.ja 4r-.+,-da . 3563:aJ promo3i a e aktivnost ko a pokriva sve aspekte u4eivan a kup3a da kupi proizvod iWili uslugu Dreklama( odnosi sa avnouE.

<,

#.3 Mar7/2.1: 52ra2/:.ja Mar7/2.1: 52ra2/:.ja koristi se za trans=orma3i u sadan e politike preduzea u revidovanu politiku preduzea. -rva =aza podrazumeva analizu sadan e politike preduzea. Druga =aza podrazumeva analizu trendova Dekonomski0( so3ioloki0( politi6ki0( te0noloki0E( analizu tr/ita Dkonkuren3i e za poslove i resurse( kli enata i poten3i alaE i analizu preduzea Dpro3esa( organiza3ione strukture i materi alnog delaE. Trea =aza podrazumeva prognozu tr/ita i utvrivan e aki0 i sla4i0 strana preduzea. Yetvrta =aza podrazumeva kreiran e revidovane politike preduzea. !naliza konkuren3i e za tr/iteJ o sadan i deo tr/ita preduzea prema vrstama radova( o deo tr/ita i promet za svakog glavnog konkurenta( o rast i pro=ita4ilnost glavni0 konkurenata u 4li/o prolosti( o pregled do4i eni0 poslova sa pregledom do4iti Dza konkuren3i uE. !naliza konkuren3i e za resurseJ o nova3( o l udski resursi( o sredstva za rad( o predmeti rada. !naliza kupa3aJ o na6in dodel ivan a posla Dli3ita3i a( avni oglas( neposredna pogod4aE. !naliza poten3i ala tr/itaJ o vrsta i o4im poslova ko i su tra/eni na tr/itu( o konkurenti i kup3i za poslove na tr/itu( o prognoza kretan a tr/ita po segmentima. Ba+/ 0ar7/2.1: 46a1.ra1jaJ ,. 'nterna pro3ena preduzea. ). Eksterna pro3ena preduzea. 2. -regled posto ei0 i identi=ika3i a novi0 poslovni0 mogunosti. 5. -ro3ena 4udueg poten3i ala tr/ita za svaku identi=ikovanu poslovnu mogunost.

<)

:. -ro3ena sposo4nosti preduzea da osigura uspeno poslovan e na identi=ikovanim sektorima tr/ita. ;. $angiran e identi=ikovani0 op3i a na osnovu poten3i alnog pro=ita( vlada ui0 uslova( kl u6ni0 vetina potre4ni0 za uspe0 i da li odgovara ui stru6n a3i posto e unutar preduzea ili i0 tre4a anga/ovati spol a. <. De=inisan e i usaglaavan e marketinki0 3il eva. ?. -riprema detal nog marketing DposlovnogE plana radi ostvarivan a usaglaeni0 3il eva. +. >ansiran e plana na izvren e. ,*. -raen e i usaglaavan e planova prema datim uslovima i stepenu n i0ovog ostvarivan a. ,. 'nterna pro3ena preduzeaJ o posto ea strategi a i 3il evi preduzea( o =inansi sko stan e( o do4i eni poslovi( o marketing aktivnosti( o organiza3i a( administra3i a i oso4l e( o produktivnost rada( o o4uka i istra/ivan e. ). Eksterna pro3ena preduzeaJ o konkuren3i a( o ekonomski( so3i alni i politi6ki =aktori( o tr/ina tra/n a. 2. -regled posto ei0 i identi=ika3i a novi0 poslovni0 mogunostiJ o analiza zakl u6aka do4i eni0 iz koraka , i )( o razmatran e novi0 i neo4i6ni0 ide a( o tra/en e na6ina za unapreen e poslovan a( o identi=ika3i a novi0 poslovni0 sektora pro=ita4ilnosti. 5. -ro3ena 4udueg poten3i ala tr/ita za svaku identi=ikovanu poslovnu mogunostJ o ispitivan e posto ei0 sektora tr/ita u pogledu mogunosti rasta poslovan a i pro=ita( o pro3ena nedosta ueg pro=ita potre4nog za postizan e planiranog rasta( o ispitivan e novi0 poslovni0 ide a u pogledu ostvarivosti i pro=ita4ilnosti.

<2

:. -ro3ena sposo4nosti preduzea da osigura uspeno poslovan e na identi=ikovanim sektorima tr/itaJ o posto ei sektori tr/ita( o novi sektori posto ei0 tr/ita( o nova tr/ita. ;. $angiran e identi=ikovani0 op3i a na osnovu poten3i alnog pro=ita( vlada ui0 uslova i kl u6ni0 vetina Dposto ei0 iWili novi0EJ o posto ei sektori tr/ita( o novi sektori posto ei0 tr/ita( o nova tr/ita. <. De=inisan e i usaglaavan e marketinki0 3il evaJ o posto ei sektori tr/ita( o novi sektori posto ei0 tr/ita( o nova tr/ita. ?. -riprema detal nog marketing DposlovnogE plana radi ostvarivan a usaglaeni0 3il evaJ o taktika( o paket mera za svakog kli enta( o operativne direktive( o program promotivni0 i proda ni0 aktivnosti( o nov6ani tokovi( o priprema radne snage i stru6nog oso4l a. +. >ansiran e plana na izvren eJ o usaglaavan e plana sa kl u6nim oso4l em( o delegiran e ovlaen a( o plan kampan e( o =inansi ski plan( o plan regrutovan a i o4uke kadrova. ,*. -raen e i usaglaavan e planova prema datim uslovima i stepenu n i0ovog ostvarivan aJ o kontrola( o dostupnost novi0 in=orma3i a ko e 4i 4ile od pomoi za kampan u Diz posmatranog preduzea( iz okru/en aE( o nepredvieni dogaa i.

<5

?.U-$!&>Q!NQE $ESU$S'M!
Za svako poslovan e su potre4ni odgovara ui resursi pre svegaJ kapital I =inansi ski resursi( oprema I sredstva rada( zali0e I predmeti rada i l udski resursi Da 4i se ostvario osnovni 3il poslovan a ko i se ispol ava u maksimiran u pro=ita(potre4no e adekvatno upravl an e svim raspolo/ivim resursima. %.1.$4ra,6ja1j/ A.1a15.j57.0 r/53r5.0a Upravl an e =inansi ama o4u0vata 3elokupne =inansi ske pro3ese ko e o4u0vata u na6in pri4avl an a kapitala(n egovo ra3ionalno ulagan e(odnosno troen e u 3il u o4ez4eivan a =inansi ske sta4ilnosti i uspenog poslovan a. Finansi sko poslovan e se usmerava na realiza3i u =inansi ski0 3il eva preduzea ko i se ispol ava u po6etnim(prelaznim i kra n im 3il evima.L pera Q. Menad]mentM -o6atni 3il evi o4u0vata uJ optimalnu strukturu sredstava( optimalnu strukturu izvora sredstava likvidnost i ra3ionalnost ulagan a -relazni 3il avi se ispol ava u uJ =inansi sko sta4ilnosti minimiziran u trokova i maksimizi3i i pri0oda( solventnosti i 4rzom o4rtu sredstava 7ra ni 3il evi su usmereni naJ povean u =inansi ske snage <:

o4ez4eivan u =inansi ske nezavisnosti ( maksimiza3i u pri0oda i povean u imovine

Upravl an e =inansi skim sredstvima sad/i 6etiri osnovna pro3esaJ

<;

<<

<?

%.2 $4ra,6ja1j/ -4r/0-0 14ez4een e opreme za pro3es izgradn e mogue e izvriti krozJ o izna ml ivan e( o kupovinu. 7upovinaJ o kupovina sa plaan em od ednom( o kupovina sa plaan em na rate( o kupovina putem lizinga.

<+

1dluka o vrsti kupovine opreme se donosi na osnovu ekonomske analize investi3i e( ko om se utvru e ko u koli6inu kapitala e isplativo investirati u opremu i ko om dinamikom( u odnosu na investiran e u druge podu0vate. -ri ovo vrsti kupovine oprema se plaa u 3elosti u momentu kupovine. 7upovina sa plaan em od ednom pose4no e povol na za velika preduzea( sa velikim akumuliranim kapitalom. -rednostiJ o opremom se raspola/e 4ez ograni6en a( o oprema mo/e poslu/iti kao garan3i a za do4i an e posla i 4ankarske kredite( o poreske olaki3e Du razvi enim dr/avamaE. Nedosta3iJ o vezivan e akumuliranog kapitala ko i se DeventualnoE mo/e pro=ita4ilni e investirati. -ri ovo vrsti kupovine oprema se plaa na rate u toku ugovorenog vremenskog perioda. -o isteku tog perioda oprema prelazi u vlasnitvo kup3a. 7upovina sa plaan em na rate pose4no e povol na za preduzea sa malim akumuliranim kapitalom( s o4zirom da se za mala po6etna ulagan a do4i a oprema ko a predstavl a zna6a an poten3i al za sti3an e do4iti. -rednostiJ o mala po6etna ulagan a. -ose4ne prednostiJ o ukoliko se otplata vri iz do4iti( o ukoliko prodava3 ne za0teva izveta e o re/imu i e=ektivnosti korien a maine. Nedosta3iJ o visoke kamatne stope. -ri ovo vrsti kupovine oprema se izna ml u e u toku ugovorenog vremenskog perioda i teori ski ne prelazi u ruke kup3a.

?*

B.1a15.j57. 6.+.1:. Ugovara se sa =inansi skom institu3i om. Zakupnina se deli na dva perioda. U prvom periodu D2U: godinaE visina zakupnine se =ormira tako da se zakupodav3u nadoknade ulo/ena sredstva i da ostvari pro ektovanu do4it. U drugom periodu veli6ina zakupa e sim4oli6na. Ugovor o lizingu se po pravilu ne mo/e raskinuti do isteka prvog perioda. -rednostiJ o zakupoprima3 raspola/e opremom kao da e n egovo vlasnitvo. Nedosta3iJ o nema poreski0 olaki3a za zakupoprim3a. O4/ra2.,1. 6.+.1:.Ugovara se sa proizvoa6em ili prodav3em opreme. Do4it od operativnog lizinga na 6ee poti6e od servisiran a i odr/avan a opreme( iz ti0 razloga operativni lizing e na 6ee povezan sa izdavan em veoma slo/ene( savremene i skupe opreme. 1sam 4itni0 =aktora ko e tre4a imati u vidu kod odlu6ivan a o kupovini maineJ Ekonomski za0tevi :ena opreme 0rsta kupovine 5rokovi amortizacije 5rokovi investicionog odravanja 5rokovi teku$eg odravanja 5rokovi -a"aju$i- delova i guma 5rokovi pogonske energije i maziva 5rokovi radne snage koja opsluuje mainu .ednokratni trokovi Te0ni6ki za0tevi /valitet proizvoda opreme 6inak <teoretski i praktian= 8adni vek 1ain kretanja <ako je pokretna= >roj i struktura radnika koji opsluuju opremu ?a"arit i masa 3ogu$nost i "rzina odravanja i popravke

?,

Odr/I.,a1j/ a62/r1a2.,a.U ovo =azi iz4ora opreme pri4avl a u se ponude za opremu ko a ispun ava neop0odne uslove. Pr-;/1a r/+362a2a +a 5,a73 a62/r1a2.,3. U ovo =azi se vri o3en ivan e po/el ni0 uslova za svu opremu ko a ispun ava neop0odne uslove. Svaki od uslova seJ o o3en u e pro3entom ispun enosti maksimalne vrednosti pondera( o zatim se usvo eni pro3enat mno/i sa maksimalnom vrednou pondera. Nakon toga se sa4ira u 4odovi za svaku od alternativa po edina6no. !lternativa DopremaE sa na veim z4irom 4odova usva a se kao preliminarni iz4or. D-1-</1j/ 7-1a91/ -d637/ - 734-,.1. -4r/0. U ovo =azi se donosi kona6na odluka o kupovini opreme( na osnovuJ o z4ira 4odova za na 4ol e rangirane alternative( o veli6ina nepovol ni0 posledi3a iz4ora za svaku od na 4ol e rangirani0 alternativa. D-1-</1j/ 46a1-,a +a 7-12r-63 1/4r/d,.I/1.8 /A/7a2a A.1a61/ -d637/. U ovo =azi se planira uJ o aktivnosti ko e tre4a preduzeti da se spre6i nastanak tete( o aktivnosti ko e tre4a preduzeti da se sman i teta usled nepovol nog dogaa a ko i se ni e mogao iz4ei. o 1d zna6a a e praen e amortiza3i e opreme(ko a se mo/e utvrditi razli6itim metodamaJ Pra,-6.1.j57a a0-r2.+a;.ja .-ravolini ska amortiza3i a se o4ra6unava u ednakim godin im ratama tokom radnog veka opreme. -rimerJ 1drediti visinu amortiza3i e na godin em nivou za opremu 6i a eJ o na4avna vrednostJ :*.***(** ^( o likvida3iona vrednostJ ).***(** ^( o radni vekJ ? godina. 'zradaJ

?)

o ukupna amortiza3i aJ :*.***(** ^ - ).***(** ^ [ 5?.***(** ^ o godin a amortiza3i aJ 5?.***(** ^ W ? godina [ ;.***(** ^Wgod O4adaj3=a a0-r2.+a;.ja. 1pada ua amortiza3i a se o4ra6unava primenom edinstvene stope na opada uu vrednost opreme. -rimerJ 1drediti visinu amortiza3i e na godin em nivou za opremu 6i a eJ o na4avna vrednostJ :*.***(** ^( o likvida3iona vrednostJ ).***(** ^( o radni vekJ ? godina. 'zradaJ Stopa amortiza3i eJ
d = (1 - n L 2.000,00 ) 100 = (1 - 8 ) 100 = 33,1259695 % P 50.000,00

gde suJ d I stopa amortiza3i e( n I radni vek opreme( > I likvida3iona vrednost opreme( - I na4avna vrednost opreme.

A0-r2.+a;.ja 0/2-d-0 -246a21-: A-1da. !mortiza3i a metodom otplatnog =onda vri se tako to se odreena suma izdva a svake godine i ula/e sa kamatom na kamatu u pose4an =ond tokom radnog veka opreme. 1drediti visinu amortiza3i e na godin em nivou za opremu( ukoliko eJ o kamatna stopa na godin em nivouJ ;Z( o na4avna vrednostJ :*.***(** ^( o likvida3iona vrednostJ ).***(** ^( o radni vekJ ? godina. 'zradaJ Faktor za otplatni =ondJ

?2

f=

p 0,06 = = 0,101036 i (1 + p) - 1 (1 + 0,06) 8 - 1

gde suJ = I =aktor za otplatni =ond( p I interesna stopa( i I 4ro godina. #odin e izdva an e za otplatni =ondJ
0,101036 (50.000,00 - 2.000,00) = 4.849,73

Kraj :-d.1 / * , ) 2 5 : ; < ?

Ka0a21 a 52-4a K4L ;(**Z ;(**Z ;(**Z ;(**Z ;(**Z ;(**Z ;(**Z ;(**Z ;(**Z

G-d.<1ja .+d,aja1j a 5 ?5+(<2 ^ 5 ?5+(<2 ^ 5 ?5+(<2 ^ 5 ?5+(<2 ^ 5 ?5+(<2 ^ 5 ?5+(<2 ^ 5 ?5+(<2 ^ 5 ?5+(<2 ^ 5 ?5+(<2 ^

K1M4L

G-d.<1ja K1j.:-,-d52,/1a a0-r2.+a;.ja ,r/d1-52 :* ***(** ^ 5: ,:*()? ^ 5* **+(:< ^ 25 :;*(5) ^ )? <?5(2) ^ )) ;;,(;: ^ ,; ,<,(;) ^ + )+)()* ^ ) ***(** ^

,*;(**Z *(** ^ ,*;(**Z 5 ?5+(<2 ^ ,*;(**Z : ,5*(<, ^ ,*;(**Z : 55+(,: ^ ,*;(**Z : <<;(,* ^ ,*;(**Z ; ,))(;< ^ ,*;(**Z ; 5+*(*2 ^ ,*;(**Z ; ?<+(52 ^ ,*;(**Z < )+)(,+ ^ Ukupna 5? ***(** ^ amortiza3i aJ

A0-r2.+a;.ja 0/2-d-0 +?raja1ja :-d.1a.!mortiza3i a metodom z4ra an a godina vri se tako to se na4avna vrednost uman ena za likvida3ionu vrednost deli sa z4irom niza godina od , do n. -rimerJ 1drediti visinu amortiza3i e na godin em nivou za opremu( ukoliko eJ o na4avna vrednostJ :*.***(** ^( o likvida3iona vrednostJ ).***(** ^(

?5

o radni vekJ ? godina. 'zradaJ Ukupan 4ro godinaJ ,_)_2_5_:_;_<_?[2; !mortiza3i a za prvu godinuJ 5?.***(** ^ ` *()))))) [ ,*.;;;(;< ^ 7n igovodstvena vrednost za prvu godinuJ :*.***(** ^ - ,*.;;;(;< ^ [ 2+.222(22 ^ Kraj :-d.1/ * , ) 2 5 : ; < ? Ba72-r --?W2; <W2; ;W2; :W2; 5W2; 2W2; )W2; ,W2; G-d.<1ja K1j.:-,-d52,/1a a0-r2.+a;.ja ,r/d1-52 ----:* ***(** ^ *()))))) ,* ;;;(;< ^ 2+ 222(22 ^ *(,+5555 + 222(22 ^ 2* ***(** ^ *(,;;;;< ? ***(** ^ )) ***(** ^ *(,2???+ ; ;;;(;< ^ ,: 222(22 ^ *(,,,,,, : 222(22 ^ ,* ***(** ^ *(*?2222 5 ***(** ^ ; ***(** ^ *(*::::; ) ;;;(;< ^ 2 222(22 ^ *(*)<<<? , 222(22 ^ ) ***(** ^ Ukupna 5? ***(** ^ amortiza3i aJ Ba72-r

S6-?-d1a a0-r2.+a;.ja.-ri slo4odno amortiza3i i vrednost opreme se neposredno nakon kupovine u potpunosti amortizu e i ukl u6u e u trokove poslovan a. %.3 $4ra,6ja1j/ +a6.8a0a U pro3esu realiza3i e o4 ekta potre4no e kontinuirano o4ez4editi zali0e graevinskog maeri ala.14ez4eivan e zali0a se vri planiran em asortimana i koli6ine graevinskog materi ala na osnovu predmera radova. Zali0e o4u0vata uJ zali0e materi ala( zali0e nedovrene proizvodn e(

?:

 zali0e gotovi0 proizvoda. Za6.8/ 0a2/r.ja6a

?;

?<

??

%.4.$4ra,6ja1j/ 6j3d57.0 r/53r5.0a 8elokupna aktivnost preduzea za0teva posto an e adekvatne kvantitativne i kvalitativne strukture kadrova.> udski =aktor kao nosila3 =izi6ki0 i du0ovni0 sposo4nosti igra zna6a nu ulogu u ra3ionaliza3i i pro3esa poslovan a.Savremeni razvo podstaknut 4rzim razvo em nauke i te0nike isti6e za0tev za veu ?+

a=irma3i u kadrovske =unk3i e u poslovan u preduzea.Na ovo spozna i se razvi a upravl an e kadrovimaDl udskim resursimaEkao aktivnost(a i kao nastavna dis3iplina u o4razovan u menad/era.Stoga(pro4lematika upravl an a kadrovima predstavl a neto to e vie od kadrovske =unk3i e u preduzeu.Nau6no-te0ni6ki progres uti6e na =ormiran e nove podele rada(novi0 zaniman a(pro=ila kadrova.$adni pro3esi se sve vie spe3i alizu u(to ograni6ava mo4ilnost l udskog resursa.S druge strane(posto i tenden3i a sman ivan a potre4a za =izi6kim radom er(za0val u ui te0ni3i(l udski rad se sve vie inteletualizira(te su vei za0tevi za samostalnom kreativnou i odlu6ivan em.Meutim(isti pro3es stvara mogunost za razli6ite o4like de0umaniza3i e rada(to uti6e na ponaan e po edina3a u radno grupi(kao i na e=ikasnost 3elokupnog poslovan a.1tuda upravl an e kadrovima za0teva interdis3iplinarni pristup oslon en na saznan a iz razni0 o4lasti nauke(kao to suJso3iologi a rada(psi0ologi a rada(medi3ina rada(ekonomika rada i sl. 2.,.7arakteristike upravl an a kadrovima U na irem smislu re6i(upravl an e kadrovima o4u0vata sledee aktivnostiJ -pro3enu sadan i0 i 4udui0 potre4a za kadrovima( -identi=ikovan e kadrovski0 resursa( -privla6en e i selek3i u kadrova( -pripremu i usmeravan e( -rasporeivan e i unapreivan e( -prilagoivan e uslova rada( -o4razovan e(dokolovan e i prekvali=ika3i u( -vrednovan e i stimulisan e rezultata rada( -organizovan e rada ' sl. 'z na4ro ani0 aktivnosti se vidi da e upravl an e kadrovima slo/en i kompleksan pro3es.Qedan od 4itni0 pretpostavki upravl an a kadrovima e planiran e kadrova preduzea.Zadatak planiran a kadrova sasto i se u o4ez4eivan u optimalne kadrovske strukture i praen u 3elokupne kadrovske pro4lematike preduzea.To zna6i da e planiran e kadrova kontinualan pro3es predvian a adekvatni0 kadrovski0 potre4a preduzea primeren de=inisanim poslovima i radnim zada3ima.-oto kadrovi 6ine osnovu poslovan a(i planiran e kadrova tre4a da 4ude integralni elemenat opte strategi e poslovan a preduzea.-ovezanost izmeu strategi e poslovan a preduzea i planiran a kadrova(ostvaru e se na tri nivoa.Na prvom mestu e nivo preduzea u 3elini(na kom se utvru u opti prin3ipi kadrovske politike(kadrovska strutkura i uslovi radaDrugi nivo predstavl a u organiza3ioni delovi preduzea po ko ima se rasporeu u kadrovi.Trei nivo o4u0vata raspored kadrova po =unk3i ama i n i0ovim organiza3ionim delovima.S0ema );.pokazu e da upravl an e kadrovima ko e se +*

4azira na strategi i razvo a kadrova(proizilazi iz glo4alne poslovne strategi e preduzea.Na osnovu de=inisani0 poslovaDsektori(slu/4e(radna snaga i slEvri se rasporeivan e kadrova.&a/ni elementi strategi e razvo a kadrova su sistem nagraivan a(sistem stimulansa i radni uslovi.Samo planiran e kadrova o4u0vata sledee elementeJ -plan potre4a za kadrovima( -plan dinamike zapol avan a( -plan o4razovan a kadrova i -plan pro=esionalnog razvo a i unapreivan a kadrova. -lan kadrova tre4a da e pro/et edinstvenom kadrovskom politikom i da sadr/i mogunosti realiza3i e e=ekata kao rezultata upravl an a kadrovima.Na 4itni e e 4lagovremeno o4ez4eivan e odgovara ue kadrovske strukture i o4navl an e kadrova.Unutar preduzea e potre4no o4ez4editi internu pokretl ivost kadrova(kao i dovoen e kadrova iz eksterni0 izvora.S0ema )<.pokatu e pro3es planiran a kadrova u preduzeu.S0ema )<.pokazu e da sredn oro6ni plan kadrovaDdo : godinaEpolazi od analize kadrovski0 resursa odnosno potre4e za kadrovima i zavisi od kadrovske politike i drugi0 ograni6ava ui0 =aktora.

+,

+. U-$!&>Q!NQE T$1O71&'M! ' !N!>'Z! 8EN!

+)

+2

+5

+:

+;

+<

+?

++

,**

,*,

,o. U-$!&>Q!NQE 7&!>'TET1M - TQM

AUpravl an e kvalitetom e pro3es I skup svi0 aktivnosti ko e se o4avl a u u neko kompani i DpreduzeuE u toku stvaran a proizvoda( radi zadovol en a za0teva kupa3a i ostvaren a 4ol e do4iti. To e tra an pro3es u ko em u6estvu u svi zaposleniS rad e timski( ali n ime upravl a na vie rukovodstvo.B U na veem delu istori e Dsve do ,+:*-ti0 godinaE upravl an e kvalitetom zasnivalo se na meren u gotovi0 proizvoda( na osnovu 6ega se zakl u6ivalo o n i0ovom kvalitetu. 1va period razvo a upravl an a kvalitetom naziva se 0/r/1j/ DmeasuringE. U drugom delu dvadesetog veka razvi ena e ra6unarska podrka statisti6kim metodama( pa e omogueno praen e proizvodni0 pro3esa( 6ime su po4ol ane per=ormanse rezultata pro3esa Dgotovi0 proizvodaE( a samim tim i sman eni

,*)

trokovi n i0ove dorade. 1va period razvo a upravl an a kvalitetom naziva se 7-12r-6a 7,a6.2/2a DaualitC 3ontrolE. 7ra em dvadesetog veka predmet o4ez4een a kvaliteta proiren e sa gotovi0 proizvoda na pro ektovan e( razvo i proizvodn u( uz uk u6ivan e do4avl a6a i kupa3a. 1va period razvo a upravl an a kvalitetom naziva se -?/+?/I/1j/ 7,a6.2/2a DaualitC assuran3eE. U ovom periodu nasta e seri a standarda 'S1 +***. -rva verzi a standarda 'S1 +*** pu4likovana e ,+?<. godine od strane Meunarodne organiza3i e za standardiza3i u D'nternational 1rganization =or StandardizationE. 'S1 +*** de=inie A edinstvena pravila za ureen e poslovnog sistema kompani e ko i osigurava n enu sposo4nost da zadovol i za0teve kupa3a.B Standarde 'S1 +*** usvo ile su dr/ave Evropske Uni e. Na prelasku iz dvadesetog u dvadesetprvi vek razvi eno e T-2a61- 34ra,6ja1j/ 7,a6.2/2-0 DTotal @ualitC Management I T@ME( ko i se smatra vr0unskim dometom u razvo u sistema upravl an a kvalitetom. 2. TOTAL N$ALITO MANAGEMENT 1snovni pro4lem graevinarstva nalazi se u nedostatku kulture kvaliteta. 7ao odgovor na pret0odnu tvrdn u primen u e se 5otal @ualitA 3anagement DT@ME( ili totalno upravl an e kvalitetom( ko i predstavl a poslovnu =ilozo=i u i ti6e se pre svega organiza3ione kulture. Meu 4ro nim de=ini3i ama T@M izdva a se de=ini3i a &in3ent 7.1. i Qoel E.$.J GT@M predstavl a integra3i u svi0 =unk3i a preduzea u 3il u postizan a kontinualnog po4ol an a proizvoda i usluga. 8il T@M e zadovol en e kup3aT. Tradi3ionalni pristup pitan u kvaliteta podrazumeva uvoen e sistema kvaliteta u sve sektore preduzea( od istra/ivan a tr/ita do te0ni6ke pomoi. 1va pristup ima sve nedostatke =unk3ionalne organiza3i e preduzea. Slu/4a kvaliteta se tretira kao neka vrsta nadzornog organa( 6i i su 3il evi suprotni od 3il eva zaposleni0 u preduzeu. Srednji i nii menadment kao i izvrioci nisu upoznati sa ciljevima uvoenja sistema kvaliteta i zato se javlja zna!ajan otpor sprovoenju aktivnosti sistema kvaliteta" Savremeni pristup ovo pro4lemati3i podrazumeva da se totalno DintegralnoE upravl an e kvalitetom primen u e na pro3ese( umesto na =unk3i e. Na ta na6in se dolazi do osnovni0 postulata primene T@M =ilozo=i eJ o ispun en e stvarni0 potre4a kupa3a Dunutran i0 iWili spol an i0E e primarni 3il preduzea( ,*2

o neprekidno raditi na povean u sposo4nosti pro3esa( o svi u6esni3i u pro3esima( 4ez o4zira na polo/a u 0i erar0i i ima u pravo i o4avezu da u6estvu u u povean u sposo4nosti pro3esa( o menad/ment preduzea svo im delovan em mora predstavl ati primer ostalima u pogledu kvaliteta rada. Da 4i totalno upravl an e kvalitetom 4ilo primen ivo( potre4na e promenaJ o paradigme( to e prikazano u ta4eli 2.,.( o kulture( to e prikazano u ta4eli 2.).( o pristupa promeni kulture( to e prikazano u ta4eli 2.2. 5a"ela 3.*. -romena paradigme u graevinarstvu( prema M3#eorge D. b -almer !. T-ro e3t Management I NeR Dire3tionsH P-ja0 S2ara 4arad.:0a N-,a 4arad.:0a 7valitet 'spuniti unapred -ostii vrednost za de=inisane parametre kup3a Meren e per=ormansi -rema unutran im &ezano za postizan e merama vrednosti za kup3a -ozi3ioniran e -rema konkuren3i i -rema segmentu tr/ita Fokus Deoni6ari 7up3i 7reiran e proizvoda Unutran e I prodati ono Spol an e I graditi ta to se izgradi kup3i tra/e 5a"ela 3.2. -romena kulture u graevinarstvu( prema M3#eorge D. b -almer !. T-ro e3t Management I NeR Dire3tionsH S2ara 73623ra N-,a 73623ra Dostii spe3i=ika3i e 7ontinualno po4ol an e Zavriti u roku Zadovol iti kup3a Fokusiran e na kra n i rezultat Fokusiran e na pro3es 7ratkoro6na perspektiva Dugoro6na perspektiva 7valitet zasnovan na inspek3i i 7valitet zasnovan na preven3i i > udi kao troak izgradn e > udi kao resurs Na e=tini i do4avl a6i 7valitetni do4avl a6i 1rganiza3i a podel ena na sektore 'ntegrisana organiza3i a -renoen e naloga od gore na dole U6ee zaposleni0 u odlu6ivan u 5a"ela 3.3. -romena pristupa promeni kulture Dproaktivni pristupE( prema M3#eorge D. b -almer !. T-ro e3t Management I NeR Dire3tionsH S2ra2/:.ja Pr.0/r !nalizirati sadan ost >oi odnosi sa podizvoa6ima 'denti=ikovati /el eni sistem vrednosti Do4ri odnosi sa podizvoa6ima ,*5

$azvo mera za uvoen e /el enog Saraivati sa man om grupom sistema vrednosti podizvoa6a kontinualno Uvesti unutran u medi a3i u za reavan e pro4lema sa podizvoa6ima -odizvoa6e anga/ovati iskl u6ivo nakon analize re=eren3i Usvo iti plan rada ko i odgovara o4ema stranama Strategi a totalnog kvaliteta 7ompilirati grupe podizvoa6a $azviti pro3edure za medi a3i u Napraviti na3rt plana rada 'mplementa3i a totalnog upravl an a Upoznati podizvoa6e sa novim kvalitetom merama 14u6iti zaposlene za nove metode i mere -laniran e na stratekom nivou neop0odno za implementa3i u i odr/avan a totalnog upravl an a kvalitetom dato e premaJ Menad/ment kvalitetomJ o de=inisan e kvaliteta( o politika totalnog kvaliteta( o strategi a totalnog kvaliteta( o kultura totalnog kvaliteta. Menad/ment l udskim resursimaJ o svaki zaposleni mora razumeti svo polo/a i polo/a drugi0 u organiza3i i( o posveenost( o timski rad( o eduka3i a( o otvorenost mena/menta. Menad/ment pro3esimaJ o pro ektovan e pro3esa( o kontrola pro3esa( o po4ol an e pro3esa. Menad/ment resursimaJ o generisan e do4ara( o trokovi kvaliteta( o konzerva3i a resursa( o planiran e resursa. 7arakteristi6na metodologi a T@M prikazana e na sli3i 2.,. ,*:

,,.
ccNen6marking e kontinualni pro3es identi=ika3i e( razumevan a i prilagoavan a proizvoda( usluga( opreme i postupaka kompani a sa na 4ol om praksom u 3il u po4ol an a vlastitog poslovan a. 1va pro3es u se4i ukl u6u eJ o poreen e kompani e i n eni0 delova sa na 4ol ima ne ograni6ava ui se na istu delatnost ni istu zeml u gde se delatnost o4avl a( o poreen e proizvodni0 i drugi0 aktivnosti kompani e sa ekvivalentnim aktivnostima drugi0 kompani a iste delatnosti kako 4i se de=inisali na 4ol i( o poreen e proizvoda i usluga kompani e sa proizvodima i uslugama konkurenata ko i ima u vodee rezultate( o poreen e te0ni6ki0 reen a kompani e u 3il u oda4ira na 4ol e opreme za spe3i=i6ne primene( o primenu na 4ol e de=inisanog poslovnog pro3esa( o planiran e 4udui0 prava3a razvo a i aktivno prilagoavan e novim trendovima( o ispun avan e i nadmaivan e o6ekivan a potroa6a.cc Znatno kraa( ali pod ednako opta de=ini3i a 4en6markingaJ ccNen6marking e umee utvrivan a kako i zato neki po edin3i ili preduzea poslu u 4ol e od drugi0cc. 2. DOSADA'NJA PRIMENA *ENMARKINGA

,*;

-opis vodei0 preduzea u te0noloki na razvi eni im dr/avama sveta ko a sistemski primen u u 4en6marking u 3il u po4ol an a poslovan a prikazan e u ta4eli 5a"ela . -opis vodei0 preduzea u svetu ko a sistemski primen u u 4en6marking prema ,arrington ,. .. B ,arrington .. S. C,ig- 2erformance >enc-markingD 2+ Steps to SuccessE; 3c?raFG,ill; 6S4; *))%. R.*r. Na+., Pr/d3+/=a ,. !>81! ). !>>'ED S'#N!> 2. !TbT 5. NE>> !T>!NT'8 :. N1E'N# ;. 8!TE$-'>>!$ <. D'#'T!> E@U'-MENT 81$-1$!T'1N ?. DU -1NT +. E!STM!N 71D!7 ,*. F>1$'D! -1PE$ b >'#9T ,,. 9EP>ETT--!87!$D ,). 9U#9ES !'$8$!FT ,2. Q19N DEE$E ,5. Q19NS1N b Q19NS1N ,:. >. >. NE!N ,;. M'>>'7EN 17. NCR 18. PROCTOR & GAMBLE 19. 3M )*. P!>>!8E

3. PODR$JE PRIMENE -odru6 e primene 4en6markinga o4u0vataJ o strateko planiran e( o predvian e( o nove ide e( o kompara3i u proizvoda i proizvodni0 pro3esa( o utvrivan e 3il eva. ,*<

4. VRSTE *ENMARKINGA Nen6marking se prema 3il u i o4 ektu ko i istra/u e mo/e podeliti naJ o interni 4en6marking( o eksterni 4en6marking Deksterni konkurentski 4en6marking( eksterni generi6ki 4en6markingE( o kom4inovani interni i eksterni 4en6marking( o strateki 4en6marking( o ad -oc I ne=ormalni 4en6marking. 4.1. I12/r1. ?/190ar7.1: 'nterni 4en6marking predstavl a poreen e sli6ni0 opera3i a u okviru ednog preduzea. 1va metoda 4en6markinga pose4no e pogodna za velika preduzea 6i e se poslovan e odvi a irom sveta i u ko ima posto i mogunost isti ili sli6ni pro3esi ima u veoma razli6ite per=ormanse. 'nterni 4en6marking se primen u e kako 4i se ostvario uvid u sopstveno poslovan e( ake i sla4e strane sektora i ogranaka. 'nterni 4en6marking predstavl a do4ar uvod u 4en6marking aktivnosti preduzea( s o4zirom da su poda3i lako dostupni( trokovi niski( a oso4l e do4ro in=ormisano. 8il internog 4en6markinga e da se utvrdi na 4ol e poslovan e u preduzeu i da se prenese na 3elokupno preduzee. -ro3esi u ednom preduzeu mogu se uporeivati ednostavno i 4ez veliki0 trokova. -olazna pretpostavka za interni 4en6marking e da u ednom delu preduzea posto i pro3es 6i e su per=ormanse 4ol e nego u ostatku kompani e. -o4ol an e poslovan a preduzea kao rezultat internog 4en6markinga ni e veliko. 4.2. E752/r1. ?/190ar7.1: 4.2.1. E752/r1. 7-173r/1257. ?/190ar7.1:

,*?

Eksterni konkurentski 4en6marking podrazumeva poreen e sa na 4ol im od direktni0 konkurenata. U tom 3il u potre4no e pronai preduzea ko a su na 4ol a na svetu( a ne samo u to grani industri e ili geogra=skom podru6 u. 8il konkurentskog 4en6markinga e uo6avan e na 4ol eg proizvoda iWili usluge konkurentskog preduzea( n i0ova analiza i primena rezultata analize na po4ol an u sopstveni0 rezultata pro3esa. 7onkurentski 4en6marking mo/e prouzrokovati velike trokove. 'n=orma3i e su teko dostupne( s o4zirom da se na 6ee radi o direktno konkuren3i i Dko a operie na istom tr/ituE. 7onkurentski 4en6marking pose4no e e=ikasan ukoliko e predmet analize konkurentski proizvod( ko i se mo/e detal no analizirati. -o4ol an e poslovan a preduzea kao rezultat konkurentskog 4en6markinga mo/e 4iti zna6a no. 4.2.2. E752/r1. :/1/r.97. ?/190ar7.1: Eksterni generi6ki 4en6marking predstavl a poreen e metoda ko e se primen u u u posmatranom preduzeu sa kompani ama van privredne grane ko o pripada posmatrano preduzee( a u ko ima se odvi a u sli6ni pro3esi ko i vre istu =unk3i u. 8il eksternog generi6kog 4en6markinga e uo6avan e proizvoda( usluga i poslovni0 pro3esa kod kompani a svetske klase ko e ne poslu u na istom tr/itu( n i0ova analiza i primena rezultata analize na po4ol an u sopstveni0 rezultata pro3esa( kao i pro3esa sami0. Eksterni generi6ki 4en6marking vezan e za velike trokove( s o4zirom da se radi o preduzeima ko a su po pravilu geogra=ski veoma udal ena od preduzea ko a vre 4en6marking. Ukoliko posto i o4ostrani interes( in=orma3i e mogu 4iti lako dostupne. -o4ol an e poslovan a preduzea kao rezultat konkurentskog 4en6markinga mo/e 4iti izrazito veliko. 4.3. S2ra2/<7. ?/190ar7.1:

,*+

Strateki 4en6marking predstavl a potragu za osva an em uspene strategi e na 4ol i0 kompani a u industri ama irom sveta. 8il stratekog 4en6markinga e postavl an e prioriteta za 4udunost. Strateki 4en6marking podrazumeva dugoro6no planiran e i prognoziran e trendova Du periodu od )*U2* i vie godinaE. Strateki 4en6marking e na 4ol e posmatrati kao postavl an e 3il eva unutar posmatranog sistema( a ne kao poreen e sa nekim spol an im sistemom. &a/nost primene stratekog 4en6markinga upravo e srazmerna veli6ini sistema na ko i se primen u e( tako da e pose4no preporu6l iva primena na dr/avnom ili regionalnom nivou( industri sko grani( ili izuzetno velikim preduzeima. S druge strane( mala preduzea 4ez adekvatne strategi e dugoro6no su osuena na stagna3i u ili prestanak rada. 4.4. #d hoc E 1/A-r0a61. ?/190ar7.1: Ne=ormalni 4en6marking se na 6ee primen u e u malim preduzeima i na 6ee nesvesno. Ne=ormalni 4en6marking o4u0vataJ o istra/ivan e ednostavni0 postupaka( o analizu literature( o razgovore sa konkurentima( o analizu konkuren3i e na izlo/4ama ili sa movima( o razgovor sa kup3ima. . PRO(ES *ENMARKINGA .1. B-r0a61. ?/190ar7.1: 4r-;/5 Formalni 4en6marking pro3es prema ,arrington ,. .. B ,arrington .. S. C,ig2erformance >enc-markingD 2+ Steps to SuccessE; 3c?raFG,ill; 6S4; *))%. *. 2laniranje "enmarking procesa i karakterizacije elemenata "enmarking procesa ,.,. 'denti=ika3i a predmeta 4en6markinga ,.). Do4i an e podrke top menad/menta ,.2. $azvo plana meren a ,.5. $azvo plana skupl an a podataka ,.:. -regled planova sa stru6n a3ima

,,*

,.;. 7arakteriza3i a elemenata 4en6marking pro3esa 2. Skupljanje i analiza podataka o stanju preduze$a koje vri "enmarking ).,. Skupl an e i analiza interni0 o4 avl eni0 podataka ).). Selek3i a poten3i alni0 interni0 4en6marking pozi3i a ).2. Skupl an e in=orma3i a ko e su rezultat originalni0 interni0 istra/ivan a ).5. Sprovoen e interv ua i anketa ).:. Formiran e internog 4en6marking od4ora ).;. Sprovoen e interni0 poseta unutar preduzea 3. Skupljanje i analiza podataka o drugim preduze$ima 2.,. Skupl an e eksterni0 o4 avl eni0 podataka 2.). Skupl an e in=orma3i a ko e su rezultat originalni0 eksterni0 istra/ivan a 4. 2o"oljanje preduze$a koje vri "enmarking 5.,. 'denti=ika3i a korektivni0 ak3i a 5.). $azvo plana primene 5.2. Do4i an e podrke top menad/menta za 4udua reen a 5.5. -rimena 4udui0 reen a i meren e n o0ovog delovan a #. /ontinualno sprovoenje po"oljanja :.,. 1dr/avan e 4en6marking 4aze podataka :.). -rimena kontinualnog po4ol an a sopstvenog poslovan a $azli6iti modeli 4en6marking pro3esa ima u tri opta za edni6ka korakaJ ,. -riprema za 4en6marking ). Sklupl an e i analiza in=orma3i a 2. Upotre4a nau6enog za po4ol an e

.2. N/A-r0a61. ?/190ar7.1: Faze ne=ormalnog 4en6markinga( prema 8enko 1. B 2avii$ .. H>enc-marking i mogu$nosti njegove primeneI; 8aunovodstvo; 8evizija i 9inancije "r. (; *))%. ,. !naliza sopstvenog preduzea Dproizvodi( usluge( pro3esi( nastup i sl.E ). !naliza drugi0 kompani a i po edina3a 2. -oreen e stan a u sopstvenom i konkurentskim preduzeima i utvrivan e razlika 5. -romene u sopstvenom preduzeu. ,,,

Da 4i smo du4l e zali u ednu tako sveo4u0vatnu pro4lematiku kao to e 4en6marking u graevinarstvu( moramo na pre de=inisati polazne odredni3e samog 4en6markinga. 'ako e nauka o 4en6markingu nastala iz porodi3e ekonomski0 nauka( interesantno e da prva de=ini3i a same re6i 4en6mark( po Pe4sterovom re6niku( poti6e iz edne o4lasti graevinarstva - geodezi e. Naime( prvi put se re6 4en30mark upotre4l ava kao kovani3a u zna6en u geometarske oznake(re=erentne ta6ke ili ono to mi danas nazivamo reper. U novi im izdan ima re6nika re6 4en30mark aso3ira se na 6ee sa standardom za poreen e. Nakon etimoloke de=ini3i e lake nam e da de=iniemo sam po am 4en6markinga.

DEF'N'8'Q! NENYM!$7'N#!

1gromne potre4e opstanka na tr/itu kao i neop0odnog rasta i razvo a preduzea doveli su do vod en a 3ivilizovani0 =ormi 4or4e sa konkuren3i om( er u savremenim uslovima svako preduzee ko e kani da opstane na tr/itu mora da 4ude konkurentno. &eliki 4ro uspeni0 kompani a trenutno na tr/itu nesumn ivo dugu u svo uspe0 integra3i i 4en6markinga u posto eu strategi u unapreen a poslovan a( er poenta e 4iti Gna 4ol i od na 4ol i0T a u tome e i sutina 4en6markinga.

,,)

Nen6marking kao po am poti6e iz ekonomi e odn. marketinga i ozna6ava - metodu unapreivan a konkurentnosti vlastitog poslovan a i u6inkovitosti zadovol avan a potre4a korisnika pomou u6en a od drugi0( identi=ikovan a( prou6avan a drugi0 i po4ol avan a vlastitog poslovan a na osnovu onog to smo nau6ili. - pro3es meren a i uporeivan a opera3i a preduzea( proizvoda i usluga s na 4ol ima( 4ilo unutar podru6 a delovan a preduzea ili izvan n ega( 4itno e da se poreen a vre u odnosu na na a6e konkurente na tr/itu( t . lidere u dato o4lasti - postupak ko i se temel i na uporeivan u vlastiti0 dimenzi a Dpro3esa( proizvoda( trokova itd.E s nekim preuzeem ko e zaslu/u e da 4ude mera vrednosti. -otre4no e nai takvo preduzee s ko im se mo/e I i vredi I porediti te izvesti zakl u6ke i poruke iz spozna a o iskustvima drugi0. Nen6marking ustanovl ava standarde i 3il eve vezane za meren a u6inka pro3esa identi=iku e proizvodne i uslu/ne opera3i e u preduzeu ko e tre4a po4ol ati analizira du4l e na 4ol e konkurente( detal no proverava n i0ov na6in rada i poslovnu politiku

Nen6marking kao pro3es dugotra an e uglavnom z4og velikog 4ro a promena u poslovnom okru/en u( samim tim 4en6mark se konstantno iznova ponovo de=inie. 1n takod e omoguava preduzeu da u6i na temel u iskustva drugi0( to daleko prevazilazi grani3e o4i6nog kopiran a i ednokratne analize( er ne posto e dva preduzea ko a su ista( kao to ni ne posto e dva identi6na na6ina poslovan a( spe3i=i6no e okru/en e i korporativna kultura svakog preduzea( zato e neop0odno detal no ispitati praksu svakog preduzea da 4i se mogla razumeti n i0ova poslovna politika a samim tim i n en uspe0. Nen6marking mora 4iti kontinuiran i institu3i aliziran( integrisan u kulturu kompani e. Takoe e 4itno napomenuti da se 4en6marking mora koristiti kao proaktivno sredstvo u poslovan u preduzea ali uz uva/avan e mil en a svo i0 potroa6a.

,,2

'z svega gore navedenog dolazi se do zakl u6ka da 4en6marking predstavl a mono i sveo4u0vatno oru/ e u poslovnom svetu /estoke tr/ine konkuren3i e. To e pro3es ko i omoguava da se ta6no sagleda ono to se radi( ta e na 4ol e unutar ili izvan preduzea ( kako vriti poreen a i ta se mo/e u6initi da 4i se ostvarila po4ol an a. Nen6marking e sastavni element =ilozo=i e upravl an a ukupnim kvalitetom DTop @ualitC Menagement - T@ME odnosno kulture tra nog unapreen a poslovan a. Suma sumarum - 4en6marking o4u0vataJ poreen e s na 4ol ima ne ograni6ava ui se na istu delatnost niti istu zeml u gde se delatnost o4avl a( poreen e vlastite delatnosti s odgovara uim aktivnostima drugi0 kako 4i se de=inisali na 4ol i( poreen e sa rezultatima oni0 ko i ima u vodee rezultate( poreen e razli6iti0 Dte0ni6ki0E reen a radi oda4ira na 4ol i0 u odnosu na spe3i=i6ne potre4e( primenu na 4ol i0 poslovni0 pro3esa( planiran e prava3a razvo a( razvo ni0 strategi a i aktivno prilagoavan e novim trendovima( ispun avan e i nadmaivan e korisni6ki0 o6ekivan a.

Nen6marking se primen u e na mnogo4ro nim podru6 ima od ko i0 su na zna6a ni aJ strateko planiran e( istra/ivan e i razvo ( upravl an e i organiza3i a( marketing( trokovi i =inansi e( nove ide e( poreen e proizvoda iWili proizvodni0 pro3esa i dr.

,,5

NENYM!$7'N# -!$TNE$'

7od primene 4en6markinga va/no e pronai prikladne 4en6marking partnere. Nen6marking posete oda4ranim GpartnerimaT se 4itno razliku u od uo4i6a eni0 poseta postro en imaJ - Nen6marking tim u prvom redu intenzivno radi s konkurentima. - Nen6maring tim sadr/i 6lanove iz razli6iti0 sektora preduzea i svaki 6lan ima ta6no de=inisane zadatke. - -oda3i( tokovi i vlastite potekoe se otvoreno razmen u u s konkurentima. - Nen6marking tim neposredno nakon 4en6marking poseta uporeu e i dokumentu e rezultate - $ad zapo6in e odma0 nakon zavretka izveta a Drad na sprovoen u meraE.

T'-1&' NENYM!$7'N#!

Nen6marking proizvoda iWili usluga predstavl a kompara3i u proizvoda iWili usluga ko a se nudi. -osto i vie podela 4en6markinga u literaturi ali na 6ea e sledea( na J ,. 'nterni 4en6marking ). Eksterni 4en6marking a. takmi6arski DkompetetivniE 4en6marking 4. konkurentski 4en6marking 3. =unk3ionalni 4en6marking d. generi6ki 4en6marking ,,:

e. strateki 4en6marking. 'NTE$N' NENYM!$7'N# Nen6marking u okviru edne organiza3i e naziva se interni 4en6marking. U mnogim preduzeima polazna ta6ka za primenu 4en6markinga kao poslovnog oru/ a( upravo e interni 4en6marking( er kako se ina6e u /ivotu ka/e( da 4i se o3en ivali drugi( mora se po6eti od se4e. 'nterni 4en6marking predstavl a poreen e sli6ni0 opera3i a u okviru ednog preduzea. 1va tip 4en6markinga pose4no e pogodan za velika preduzea 6i e se poslovan e odvi a irom sveta i u ko ima posto i mogunost da isti ili sli6ni pro3esi ima u veoma razli6ite per=ormanse. 'nterni 4en6marking se primen u e kako 4i se ostvario uvid u sopstveno poslovan e kao i u ake i sla4e sektore i ogranke. 1vakav 4en6marking predstavl a do4ar uvid u organiza3i u aktivnosti preduzea( s o4zirom da su poda3i lako dostupni( trokovi niski( a oso4l e do4ro in=ormisano. -olazna pretpostavka za interni 4en6marking e da u ednom delu preduzea posto i pro3es 6i e su per=ormanse 4ol e nego u ostatku kompani e. 8il internog 4en6markinga e da se utvrdi na 4ol e poslovan e u okviru preduzea i da se ono prenese na 3elo preduzee. 1vakav tip 4en6markinga e e=ikasan unutar preduzea er pro3esi u ednom preduzeu mogu se uporeivati ednostavno i 4ez veliki0 trokova. Med utim( po4ol an e poslovan a preduzea kao rezultat internog 4en6markinga ni e veliko.

E7STE$N' 71M-ETET'&N' NENYM!$7'N#

,,;

U ovom slu6a u poredi se edna organiza3i a sa drugim sli6nim ili identi6nim organiza3i ama. Naglasak se stavl a na visok stepen uporedivosti izmeu o4u0vaeni0 organiza3i a. $azlika u pristupu e edino u tome to se mo/e porediti sa konkurentima na sopstvenom tr/itu ili na drugim tr/itima. U ovom slu6a u( uspostavl an e 4en6marking partnerstva sa za edni6kim konkurentima mo/e 4iti od o4ostrane koristi.

E7STE$N' 71N7U$ENTS7' NENYM!$7'N#

1va tip 4en6markinga odnosi sa na poreen e sa na 4ol ima od direktni0 konkurenata( pri 6emu e 3il da se pronau na 4ol a preduzea( ne samo u dato grani privrede ili geogra=skom podru6 u nego u 3elom svetu. Uo6ava u se na 4ol i proizvodi iWili usluge konkurentnog preduzea( analizira u se( i rezultati analize se primen u u radi po4ol an a sopstveni0 rezultata pro3esa. 7onkurentski 4en6marking pose4no e e=ikasan ukoliko e predmet analize konkurentski proizvod( ko i se mo/e detal no analizirati. 1vakav 4en6marking mo/e iziskivati ogromne trokove. 'n=orma3i e su 6esto teko dostupne( s o4zirom to se na ee radi o direktno konkuren3i i Dko a operie na istom tr/ituE. !li trud i ulagan a se isplate( er po4ol an e poslovan a mo/e 4iti zna6a no.

E7STE$N' FUN78'1N!>N' NENYM!$7'N#

,,<

Funk3ionalni 4en6marking predstavl a uporeivan e sopstvenog poslovan a s poslovan em kompani a iz razli6iti0 tipova industri a ko e posedu u na 4ol e =unk3ionalne opera3i e. 8il ovog tipa 4en6markinga e utvrivan e idelanog ponaan a u poslovan u na osnovu tueg iskustva.

E7STE$N' #ENE$'Y7' NENYM!$7'N# Sledei tip eksternog 4en6markinga e generi6ki 4en6marking ko i predstavl a poreen e metoda ko e se primen u u u posmatranom preduzeu sa kompani ama van privredne grane ko o pripada posmatrano preduzee( a u ko ima se odvi a u sli6ni pro3esi sa istim =unk3i ama. 1snovni 3il ( u ovom slu6a u( e uo6avan e proizvoda( usluga i poslovni0 pro3esa kod kompani a svetske klase ko e ne poslu u na istom tr/itu( n i0ova analiza i primena rezultata analize radi po4ol an a sopstveni0 rezultata pro3esa. ' u ovom slu6a u trokovi su veliki( s o4zirom da se radi o preduzeima ko a su po geogra=skom polo/a u prili6no udal ena od preduzea ko e vri 4en6marking. Meutim( ukoliko posto i o4ostrani interes( in=orma3i e mogu 4iti lako dostupne. $ezultati su asno vidl ivi( poslovan e e znatno po4ol ano.

E7STE$N' ST$!TEO7' NENYM!$7'N#

Strateki 4en6marking predstavl a potragu za osva an em uspene strategi e na 4ol i0 kompani a u industri ama irom sveta. Strateki 4en6marking na 4ol e e posmatrati kao postavl an e 3il eva unutar posmatranog sistema( a ne kao poreen e sa nekim spol an im sistemom. ,,?

1snovni 3il stratekog 4en6markinga e postavl an e prioriteta za 4udunost. 1va tip 4en6markinga podrazumeva dugoro6no planiran e i prognoziran e trendova Du periodu od )* do 2* godina( i vieE. &a/nost primene stratekog 4en6markinga direktno e srazmerna veli6ini sistema na ko i se primen u e( tako e pose4no preporu6l iva primena na dr/avnom ili regionalnom nivou( industri sko grani ili izuzetno velikim preduzeima. S druge strane( mala preduzea 4ez adekvatne strategi e dugoro6no su osuena na stagna3i u i kasni e likvida3i u. !D - 918 DNEF1$M!>N'E NENYM!$7'N# Ne=ormalni 4en6marking predstavl a zase4nu podvrstu 4en6markinga. Ne=ormalni 4en6marking se na 6ee primen u e u malim preduzeima i na 6ee nesvesno. Ne=ormalni 4en6marking o4u0vataJ istra/ivan e ednostavni0 postupaka analizu literature razgovore sa konkurentima analizu konkuren3i e na izlo/4ama ili sa movima razgovor sa kup3ima

Faze ne=ormalnog 4en6markinga( prema $enko N. i -avi6i Q. D GNen6marking i mogunosti n egove primeneT $a6unovodstvo( $evizi a i Finansi e 4r. ?( ,++;.E ,. !naliza sopstvenog preduzea Dproizvodi( usluge( pro3esi( nastup i sl.E ). !naliza drugi0 kompani a i po edina3a 2. -oreen e stan a u sopstvenom i konkurentskim preduzeima i utvivan e razlika 5. -romene u sopstvenom preduzeu.

,,+

-$18ES NENYM!$7'N#!

-o 9arrington 9.Q. i 9arrington Q.S.-u G4en6marking e kontinuirani pro3es identi=ika3i e(razumevan a i prilagoavan a proizvoda( usluga( opreme i postupaka kompani a sa na 4ol om praksom u 3il u po4ol an a vlastitog poslovan a.T 9arrington i 9arrington de=iniu pro3es 4en6markinga kroz sledee =azeJ '. -laniran e 4en6marking pro3esa i karakteriza3i a elemenata 4en6marking pro3esa ''. Sakupl an e i analiza podataka o stan u preduzea ko e vri 4en6marking '''. Sakupl an e i analiza podataka o drugim preduzeima '&. -o4ol an e preduzea ko e vri 4en6marking &. 7ontinualno sprovoen e po4ol an a. $azli6iti modeli 4en6marking pro3esa ima u tri opta za edni6ka korakaJ ,. -riprema za 4en6marking ). Sakupl an e i analiza in=orma3i a 2. Upotre4a nau6enog za po4ol an e.

1SN1&N! OEM! NENYM!$7'N#!

,)*

Na osnovu gore prikazane eme 4en6marking pro3esa postavl a u se 6etiri glavna pitan aJ ,. Ota tre4a mi da 4en6marku emoK 1dluku o tome ko e 4i pro3ese tre4alo iza4rati donosi top menad/ment kompani e. -oto veina kompani a ima ograni6ena sredstva ko a mo/e da koristi za izradu 4en6marking studi a( menad/ment tre4a da usmerava 4en6marking timove na kl u6ne poslovne pro3ese. 1moguavan em 4en6marking timovima da izu6e one pro3ese ko i na vie uti6u na poslovni uspe0( menad/ment takoe impli3itno( saoptava podrku implementa3i i otkria do ko i0 tim 4ude doao.

,),

). 7oga 4i tre4alo da 4en6marku emoK Mnoga preduzea se kon3entriu na tra/en e Gna 4ol eg u isto 4raniT ili Gna 4ol eg od na 4ol i0T kao 4en6marking partnera za odreeni pro3es. Male kompani e 6esto ima u pro4lema u nala/en u 4en6marking partnera. Zato se ponekad umesto tra/en a Gna 4ol eg od na 4ol i0T mo/e pokazati( kao 4ol e reen e( tra/en e partnera ko i ostvaru e uspeni e per=ormanse u analognom pro3esu.

2. 7ako M' o4avl amo pro3esK 1dgovor na ovo pitan e za0teva pro3enu sopstvenog pro3esa odn. n i0ovo pa/l ivo prou6avan e i ispitivan e kriti6ni0 =aktora ko i uti6u na per=ormanse pro3esa. 'spitivan e takoe o4u0vata prikupl an e( meren e i analiziran e podataka ko i karakteriu per=ormanse sopstveni0 pro3esa. Mnogi 4en6marking pokua i propada u prvenstveno zato to timovi ne razume u pro3es svo e kompani e. To e npr. odluka o kupovini novog kan3elari skog nameta a pre nego to se konstatu e ta slu/4eni3i trenutno koriste( ta im tre4a( ta e se od posto eeg nameta a zadr/ati( gde e se staviti( kakav e radni am4i ent( kako se on men a itd.

5. 7ako 1N' o4avl a u pro3esK 7od izu6avan a per=ormansi analognog pro3esa u dve razli6ite kompani e tre4a slediti isti pro3es meren a i analize. 1vo dupliran e o4ez4eu e doslednu analiti6ku sposo4nost za evalua3i u gepova u per=ormansama i identi=ika3i u o4lasti poslovne prakse ko e omoguava u unapreen e per=ormansi.

F!ZE -$18ES! NENYM!$7'N#! U #$!%E&'NS7'M F'$M!M!

,))

-ro3es 4en6markinga se analiti6ki mo/e prikazati sledeom emom DMatekovi 'vana GNen30marking upravl an a znan em i in=orma3i ama u graevinarstvuE J

,)2

-$'MEN! NENYM!$7'N#!

-rimene 4en6marking analiza nalazimo ve kod stari0 3iviliza3i a. U odnosu na n egovo zna6en e u savremeno ekonomsko teori i 4en6marking se po avl u e nakon Drugog svetskog rata na pri e u Qapanu( a zatim kod veliki0 ameri6ki0 =irmi 'NM i Fero\. Upravo 4en6marking pro3es ko i e razvila i sprovela =irma Fero\ smatra se prete6om danan eg 4en6markinga. -odru6 e primene 4en6markinga o4u0vataJ strateko planiran e predvian e nove ide e kompara3i u proizvoda i proizvodni0 pro3esa utvrivan e 3il eva &odea preduzea u svetu ko a sistemski primen u u 4en6marking u 3il u po4ol an a poslovan a Dprema 9arrington i 9arringtonEJ ,E !>81! )E !>>'ED S'#N!> 2E !TbT 5E NE>> !T>!NT'8 :E N1E'N# ;E 8!TE$-'>>!$ Dgra.E <E D'#'T!> E@U'-MENT 81$-1$!T'1N ?E DU -1NT +E E!STM!N 71D!8 ,*E F>1$'D! -1PE$b>'#9T ,,E 9EP>ETT--!87!$D ,)E 9U#9ES !'$8$!FT ,2E Q19N DEE$E Dgra.E itd.

,)5

-$'ME$ -$'MENE NENYM!$7'N#!

:o3J5 odn. G:ommunitA of 3etrosT DMetro za edni3aE e program interna3ionalnog 4en6markinga metro /elezni3a( nastao pri 8entru za te0noloku strategi u /elezni3e D8ailFaA 5ec-nologA StrategA :entre 85S:E( na 6uvenom londonskom Kmperial :ollege-u. :o3J5 su ,++?. godine osnovali Pilliam !deneC (graevinski in/en er i pro ekt menad/er( i Qo0n Sel=( ekonomista i predsednik :o3J5-a od ,+++.-te godine. Za6e3i ovog programa datira u o iz ,+?).-ge godine( kada su na kon=eren3i i U'T- londonski 6nderground i 0am4urki ,oc-"a-n pristali da u svr0u ve/4e uporede svo e dve podzemne /elezni3e( meuso4no( i sa poda3ima o )5 podzemne /elezni3e. 'ako su posmatrani metroi razli6iti po veli6ini( organiza3iono strukturi i ra6unovodstvu( mnoge veli6ine 4ile su komplikovane za poreen e. Uprkos svim potekoama( pro ekat e doveo do izuzetnog uspe0a programa po4ol an a produktivnosti kao i uvoen a inovativni0 indikatora per=ormansi D/2KsE. 7asni e se 0onkoka kompani a 358 D3ass 5ransit 8ailFaA :orporationE takoe pridru/ila uspeno primeni /2K indikatora( dokazu ui po4ol an a iz godine u godinu. ,++5. te godine 358 e predlo/ila >ondonu D&6&E( -arizu D8452E( N u orku D1L:5E i Nerlinu D>0?E da o=orme 4en6marking konzor3i um( ko i e postao poznat pod nazivom -etorka DG?roup of 9iveTE. -ro4lemi kontrole i trokova povereni su gore pomenutom 3entru 85S: pri univerzitetu Kmperial u >ondonu. 8entar o4avl a 4en6marking program kao podu0vat pod kontrolom sami0 metro u6esnika( umesto prede=inisan a tipskog programa. #rupu kontrolie predsednik( ko i se 4ira na godin em nivou( od ednog metroa do drugog. To u6esni3ima omoguava da 3il ano usmerava u napore ka o4lastima od ko i0 o6eku u na vie koristi( u zavisnosti od razli6ite situa3i e u ko o se nalaze. To pro4lemi npr. istra/ivan e sman en a trokova odr/avan a( uti3a proiren a kapa3iteta metroa na tekui sao4raa ( itd.

,):

7ako se vest o zna6a nom progresu grupe -etorka 4rzo proirila( ,++;.-te godine pridru/ile su se 3eMico :itA S5:( Sao 2aolo 3etro i 5okAo 3etro. Sad sa ? 6lanova grupa e promenila naziv u :o3J5. 7asni e su se pridru/ile i 3oscoF 3etro ,+++.-te i S-ang-ai S37: )**:.-te. 'nspirisani uspe0om :o3J5 grupe 3etro de 3adrid osnovao e ,++?.-e 1ova grupu sa ,2 metroa ukl u6eni0. 1ova se )**5.-te godine prikl u6ila :o3J5-u. -oenta e u tome da svaka od pomenuti0 podzemni0 /elezni3a ima o4lasti u ko ima 4ril ira kao i o4lasti u ko ima mo/e neto nau6iti od ostali0 6lanova grupe - tako grupa nudi izuzetno koristan =orum na kom 6lanovi mogu da identi=iku u kako da primene nau6eno. 1vakva =ormalna ali i ne=ormalna DoputenaE saradn a izmed u metroa dovela e do n i0ovog zna6a nog unapreen a( kao te0ni6ki tako i ekonomski.

12. R/.1/1j/r.1: 3 :raI/,.1ar52,3 R/.1/1j/r.1: :raI/,.157.8 4r/d3+/=a - P-ja0, 0/2-d-6-:.ja . 4r.0/1a ),. vek e praen velikim promenama( sve slo/eni im na6inom /ivota( slo/eni im komunika3i ama meu l udima i na kra u slo/eni im pogledima na svet. U 3il u odr/avan a ednostavnosti kako u na6inu /ivota tako i rada( pose/e se pronala/en u i primeni to ednostavni i0 metoda organizovan a isti0. U savremeno teori i( organiza3i a se posmatra kao slo/en i otvoren sistemJ slo/en( er se sasto i od 4ro ni0 podsistema Dl udski( te0ni6ki( resursni( in=orma3ioni( itd.E a otvoren( er u 3il u svo e egzisten3i e( mora da komuni3ira sa okru/en em. Da 4i se ta ravnote/a odr/ala( potre4no e kontinuirano prisezati za organiza3ionim promenama. 1rganiza3iona struktura( sistemi ili kultura predstavl a u parametre na osnovu ko i0 se poslovni pro3esi de=iniu. N i0ovim izmenama verovatno e da e doi i do promena u samim pro3esima. 1vakve( indirektne promene( mogu 4iti e=ikasne( ali pro3ese e mogue promeniti i neposredno I n i0ovim rediza niran em. Tra ne promene poslovni0 pro3esa( nemogue su 4ez promene ostali0 komponenata organiza3i e( a promene ti0 delova organiza3i e gu4e na e=ektu ukoliko se ne men a u poslovni pro3esi. Ukoliko preduzee /eli da opstane u savremenom dinami6kom okru/en u ne sme poslovati po =ilozo=i i ori enta3i e ka se4i i unutran im pro4lemima i pri tom zanemaru ui promene ko e se ,);

deava u u okru/en u. 1kru/en e e veoma 4itno za preduzee er se u n emu nalaze anse i opasnosti. R/.1.1j/r.1: 4-56-,1.8 4r-;/5a po avio se po6etkom devedeseti0( a n egov rodona6elnik e M.;8a/6 Fa00/r( ko i de=inie r/.1.1j/r.1: 7aA31da0/12a61. . rad.7a61. r/d.+aj1 4-56-,1.8 4r-;/5a, da ?. 5/ 4-52.:6a dra0a2.91a 4-?-6j<a1ja 3 4/rA-r0a15a0a 4r/d3+/=a, 7a- <2- 53 2r-<7-,., 7,a6.2/2, 3563:/ . ?r+.1a . 1va kon3ept gleda na organiza3i u kao na mre/u poslovni0 pro3esa. U pro3esu rein/in eringa( presudnu ulogu ima in=orma3iona te0nologi a( ko a preduzeu da e mogunost da mnoge poslovne pro3ese zna6a no skrati( unapredi( u6ini e=ikasnim i sl. $ein/in ering se 6esto oslan a na tzv. 4en6marking Dporeen e sa na 4ol imaE( 6i a e osnovna svr0a dola/en e do kreativni0 reen a za rediza n poslovni0 pro3esa( na osnovu tui0 iskustava. d -rema Fa00/r I (8a04D rein/en ering se 4aviJ R/d.+aj1-0 4r-;/5a, a 1/ r/d.+aj1-0 -r:a1.+a;.-1.8 52r3723ra 4-j/d.1.8 5/72-ra. d Sadraj 0/2-d-6-:.j/ r/.1/1j/r.1:a Faza ,. - $,-d 3 r/.1/1j/r.1: 4-56-,a1j/ - aktiviran e rein/en ering pro ekta - kratak prikaz posto eeg stan a - kreiran e i saoptavan e vizi e Faza ). - Id/12.A.7a;.j/ 4-56-,1.8 4r-;/5a - identi=ika3i a 4itni0 pro3esa - izrada preglednog modela pro3esa organiza3i e - gra=i6ki Faza 2. - I+?-r 4r-;/5a +a r/.1/1j/r.1: d -ostavl an e krituri uma K1 - vrednost ko a se stvara kup3ima K2 - stepen slo/enosti rein/en eringa K3 - potre4na nov6ana sredsta itd. I+?-r 4r-;/5a j/ 4r/0a 4-52a,6j/1.0 7r.2/r.j30.0a. Faza 5. - $4-+1a,a1j/ -da?ra1-: 4r-;/5a - otkrivan e osnovni0 =unk3i a poslovnog pro3esa - identi=ikovan e odnosa meu =unk3i ama - =ormulisan e o6ekivani0 per=ormansi od novog pro3esa Faza :. - Pr-j/72-,a1j/ 1-,-: 4r-;/5a - generisan e novi0 ide a I tim - trans=ormisan e ide e u pro ekat - pri0vatan e novog pro3esa Faza ;. - S4r-,-I/1j/ ,)<

- planiran e sprovoen a pro ekata pro3esa - o4ez4een e nosila3a I izvrio3i - izvoen e planirani0 aktivnosti - aktiviran e novog pro3esa - praen e i provera per=ormansi novog pro3esa i izrade 3ase studC - vrednovan e rein/en ering podu0vata. d Pr/0a Da,/14-r23 4-52-j/ " Aa+a 0/2-d-6-:.j/ J 1. Formulisan e vizi e i postavl an e 3il eva 2. 'denti=ikovan e poslovni0 pro3esa 3. Upoznavan e i meren e pro3esa 4. -riprema za primenu in=ormati6ke te0nologi e . 'zrada prototipa pro3esa ". Uvoen e. d Pr/0a */11.5Hu I M.5;8/Hu 4-52-j/ Aa+a 0/2-d-6-:.j/ r/.1/1j/r.1:a J 1. stvaran e vizi e i postavl an e 3il eva 2. 4en6marking i de=inisan e uspe0a 3. pro3es inova3i e 4. trans=orma3i a organiza3i e . praen e i kontrola pro3esa rein/en eringa. d Pr-;/5 r/.1/1j/r.1:a 3 :raI/,.1ar52,3 $ein/en ering se na graevinarstvo odnosi kao prema privredno grani( odnosno odnosi se na sve su4 ekte ko i su vezani za graevinarstvo. 7ao takav( donosi promene u poslovan u meu svim su4 ektima u graevinarstvu. 7ao edna od na vei0 organiza3i a ko e sudelu u u rediza niran u poslovni0 pro3esa e 8'N D'nternational 8oun3il =or $esear30 and 'nnovation in Nuilding and 8onstru3tion E. 8'N organiza3i a e nastala ,+:2. godine uz pomo U edin eni0 Na3i a radi o4navl an a ratom razruene Evrope. Na po6etku n enog delovan a( ovu organiza3i u sa6in avale su )* zemal a( da 4i nakon :* godina ova organiza3i a 4ro ila 5* zemal a 6lani3a. Sredite generalnog sekretari ata 8'Na e u $oterdamu. Misi a 8'Na e da opskr4l u e svo e 6lanove in=orma3i ama vezanim za istra/ivan e( razvo i inova3i e u o4lastima graivanarstva. Strategi e su im se men ale vremenom( da 4i )**<. godine postali =okusirani na odnose izmeu 7li enata ' 7orisnika u graevinarstvu D 8lients and Users E.

1va strategi a o4u0vata J ,)?

- -otre4e investitora se stavl a u u prvi plan radi postizan a maksimalne vrednosti o4 ekta - $adi sman en a po ave sporova i sudski0 postupaka uvode se novi o4li3i ugovaran a - &eliki investitori ostvaru u viegodin e veze sa sna4deva6ima putem unapred utvrenim modelima ugovora - $azmatran e kotan a o4 ekta sa aspekta 3elokupnog /ivotnog 3iklusa o4 ekta( ori enta3i a na integrisane lan3e sna4devan a( - U rani im =azama pro ekta( podugovorom se uvode do4avl a6i( podizvoa6i i ostali anga/ovani u n egovo realiza3i i - Uvoen e sistema pro ektovan a i menad/menta zasnovani0 na in=orma3ionim te0nologi ama( - Te/i se industri alizovan u graevinarstva D industri ske metode u graevinarstvu E kao i po4ol an e mere zatite i ostali0 uslova na gradilitu - Meren e napretka per=ormansi preduzea u odnosu na napredak zadovol en a potre4a investitora.

REINENJERING GRA!EVINSKIF PRED$ZEPA #raevinarstvo se kao tradi3ionalna privredna grana odliku e relativno sporim pri0vatan em novi0 reen a( pose4no u o4lasti menad/menta. S druge strane( 6ak e i na savremeni a graevinska proizvodn a razvi eni0 dr/ava visoko =ragmentalizovana i ima nezadovol ava uu komunika3i u meu zainteresovanim stranama u pro3esu izgradn e Dinvestitor I graevinska preduzea I dr/avaE. S o4zirom da graevinska proizvodn a 6ini izmeu ?Z i ,*Z 4ruto na3ionalnog do0otka( 4itno po4ol an e per=ormansi graevinski0 preduzea prevazilo 4i grani3e posmatranog preduzea i privredne grane i imalo e=ekta i na dr/avnom nivou. 2ro"lemima organizacije i te-nologije graenja poklanja se velika panja sa teorijskog i praktinog aspekta. 1edostaci procesa izgradnje u ovom pogledu lako su uoljivi i razumljivi; a izvrene korekcije mogu se na odgovaraju$i nain izmeriti. S o"zirom na stepen prouenosti ove vrste pro"lema; nji-ovom korekcijom naje$e je mogu$e po"oljanje poslovanja preduze$a na nivou od nekoliko procenata; uz visoka ulaganja. S druge strane( odgovara ui menad/ment l udskim resursima( usaglaenost rada po edini0 6inio3a u pro3esu izgradn e( 4lagovremeno sna4devan e pro3esa potre4nim resursima ,)+

Din=orma3i ama( materi alom( radnom snagom( me0aniza3i om i opremomE uz relativno mala ulagan a u kratkom roku mogu zna6a no po4ol ati rezultate poslovan a graevinski0 preduzea. $ezultate ovi0 promena vrlo e teko( ako ne i nemogue direktno kvanti=ikovati. 'z ti0 razloga se u praksi 6esto iz4egava analiza 3elokupnog preduzea ko a podrazumeva i matemati6ki veoma sla4o strukturirane pro4leme. U danan o graevinsko praksi( na 6ei metod po4ol an a kvaliteta poslovan a su te0noloke promene( ko e izisku u znatna materi alna sredstva. S druge strane( pravilnim iz4orom zaposleni0( usaglaavan em n i0ovog rada i 4lagovremenim dotokom resursa mogue e ostvariti zna6a ni e ekonomske e=ekte. -rema SFedis- :ouncil of 2ersonal 4dministration samo putem po4ol an a iz4ora i pripreme oso4l a trokovi graen a mogu se sman iti za ,*Z. U graevinarstvu Ovedske oko ):Z svi0 poremea a kod izvravan a radova i zasto a na gradilitima dolazi z4og neusaglaenosti rada ar0itekata( konsultanata i graevinara( )*Z z4og neusaglaenosti rada podizvoa6ki0 =irmi i isporu6ila3a( oko :*Z z4og nedostatka in=orma3i a Dna3rta( spe3i=ika3i a itd.E ili nedostatka graevinski0 materi ala. U 5,Z slu6a eva poremea i izaziva u poskupl en e( a u )2Z slu6a eva dovode do produ/etka vremena graen a. Navedeni pro4lemi u domaem graevinarstvu o su izra/eni i. D/A.1.;.ja Qedna od na 6ee 3itirani0 i na opti i0 de=ini3i a rein/en eringa poti6e od 9ammer M. i 80ampC Q.J cc8eengineering is fundamental ret-inking and radical redesign of "usiness processes to ac-ieve dramatic improvement in critical contemporarA measures of performance; suc- as cost; NualitA; services; and speedcc. -rema navedeno de=ini3i i rein/en ering predstavl a =undamentalno ponovno razmil an e i radikalno ponovno pro ektovan e poslovni0 pro3esa u 3il u dramati6nog po4ol an a n i0ovi0 per=ormansi u pogledu trokova( kvaliteta i 4rzine. 1. KARAKTERISTINE METODOLOGIJE REINENJERINGA $ IND$STRIJI U industri skim preduzeima razvi ene su 4ro ne metodologi e rein/en eringa poslovni0 pro3esa. Meu autorima se izdva a u tri karakteristi6ne grupeJ 9ammer i 80ampC( Davenport( Nennis i Mis30e.

M/2-d-6-:.ja r/.1/1j/r.1:a 4r/0a Fa00/rH3 . (8a04DH3 ,2*

Metodologi a rein/en eringa prema 9ammer-u i 80ampC-u predstavl a izvornu metodologi u rein/en eringa ko a e nala iroku primenu u praksi. 1snovna karakteristika ove metodologi e e ori enta3i a iskl u6ivo na pro3eseJ cc-rimarna 4riga rein/en eringa e rediza n pro3esa( a ne rediza n organiza3ioni0 struktura po edini0 sektoracc. 1va metodologi a prikazana e u ta4eli ,.,. 5a"ela *.*. Metodologi a rein/en eringa prema 9ammer-u i 80ampC-u 1. BAZA 1 E $,-d 3 r/.1/1j/r.1: 4-56-,a1ja ,., !ktiviran e rein/en ering pro ekata. . ,.) 7ratak prikaz posto eeg stan a. . ,.2 7retan e i saoptavan e vizi e. . 2. BAZA 2 E Id/12.A.7a;.ja 4-56-,1.8 4r-;/5a )., 'denti=ikovan e 4itni0 pro3esa. . ).) 'zrada preglednog modela pro3esa organiza3i e Dsa gra=i6kim . ilustra3i amaE. 3. BAZA 3 E I+?-r 4r-;/5a +a r/.1/1j/r.1: 2., -ostavl an e kriteri uma za iz4or pro3esaJ . 7riteri um 7,J vrednost ko a se stvara kup3ima( komintentima organiza3i e. 7riteri um 7)J stepen slo/enosti za rein/en ering. 7riteri um 72J potre4na nov6ana sredstva( itd. 2.) 'z4or pro3esa prema postavl enim kriteri umima. . 4. BAZA 4 E $4-+1a,a1j/ -da?ra1-: 4r-;/5a 5., 1tkrivan e osnovni0 =unk3i a poslovnog pro3esa. . 5.) 'denti=ikovan e odnosa meu =unk3i ama. . 5.2 Formulisan e o6ekivani0 per=ormansi od novog pro3esa . DUpoznavan e pro3esa ne ulazi u detal e posto eeg pro3esa( ve se uputa samo u n egovu analizu do mere koliko e potre4no sa aspekta novog pro3esaE. . BAZA E Pr-j/72-,a1j/ 1-,-: 4r-;/5a :., #enerisan e novi0 ide a za oda4rani pro3es Dkreativni timski radE. . :.) Trans=ormisan e ide a u pro ekat novog pro3esa.

,2,

. :.2 . ". ;., . ;.) . ;.2 . ;.5 . ;.: . ;.; .

-ri0vatan e novog pro3esa BAZA " E S4r-,-I/1j/ -laniran e sprovoen a pro ekata pro3esa. 14ez4een e nosila3aWizvrila3a pro3esa. 'zvoen e planirani0 aktivnosti. !ktiviran e novog pro3esa. -raen e i provera per=ormansi novog pro3esa i izrade cc3ase storCcc. &rednovan e rein/en ering podu0vata.

M/2-d-6-:.ja r/.1/1j/r.1:a 4r/0a Da,/14-r2H3 Metodologi a rein/en eringa prema Davenport-u ori entisana e na primenu in=orma3ioni0 te0nologi a u 3il u po4ol an a per=ormansi pro3esa. 1va metodologi a prikazana e u ta4eli ,.). 1. ,., . ,.) . ,.2 . ,.5 . 2. )., . ).) . ).2 5a"ela *.2. Metodologi a rein/en eringa prema Davenport-u BAZA 1 E B-r036.5a1j/ ,.+.j/ . 4-52a,6ja1j/ ;.6j/,a 'spitivan e relevantnosti posto ee vizi e organiza3i e I da li su nova saznan a i okolnosti ukl u6ene u vizi uK Formulisan e nove vizi e organiza3i e. -ostavl an e 3il eva poslovni0 pro3esa. 'denti=ikovan e kriteri uma ostvarivan a 3il eva De=ikasnost( e=ektivnost( trokovi i zadovol stvo komintenata i zaposleni0( vremenske ograde itd.E. BAZA 2H Id/12.A.7-,a1j/ 4-56-,1.8 4r-;/5a 'denti=ikovan e i modelovan e 4itni0 pro3esa organiza3i e na glo4alnom nivou 1tkrivan e zavisnosti meu pro3esima i integralni prikaz svi0 4itni0 pro3esa organiza3i e DDavenport predla/e da se 3ela organiza3i a o4u0vati sa ne vie od ,: pro3esaE. -ostavl an e kriteri uma iz4ora pro3esa za rein/en ering.

,2)

. ).5 . 3. 2., . 2.) . 2.2 . 2.5 . 2.: . 4. 5., . 5.) . 5.2 . . :., . :.) . :.2 . ". ;., . ;.) . ;.2 . ;.5 . ;.: . ;.; .

'z4or pro3esa za rein/en ering BAZA 3 E $4-+1a,a1j/ . 0/r/1j/ 4r-;/5a Detal no prou6avan e posto eeg pro3esa. 'denti=ikovan e kl u6ni0 o4ele/ a pro3esa. -redvian e adekvatni0 mera za o4ele/ a. Meren e per=ormansi posto eeg pro3esa. -rimena 4en6markinga u 3il u =ormulisan a za0teva novom pro3esu. BAZA 4 E Pr.4r/0a +a 4r.0/1/ .1A-r0a2.97/ 2/81-6-:.j/ -rou6avan e na novi i0 rezultata in=ormati6ke te0nologi e. #enerisan e ide e o primeni na novi i0 rezultata. Formulisan e kon3ep3i e primene in=ormati6ke te0nologi e za novi pro3es. BAZA E I+rada 4r-2-2.4 4r-;/5a -ro ektovan e prototipa novog pro3esa. -rou6avan e i kriti6ka o3ena prototipa od svi0 u6esnika u pro3esu rein/en eringa i od strane korisnika usluga pro3esa. Testiran e prototipa pro3esa. BAZA " E $,-I/1j/ -laniran e uvoen a novi0 pro3esa. 14ez4een e realizatora uvoen a. Uvoen e novog pro3esa. !ktiviran e i otklan an e nedostataka. -raen e i provera per=ormansi. &rednovan e rezultata podu0vata.

,22

M/2-d-6-:.ja r/.1/1j/r.1:a 4r/0a */11.5H3 . M.5;8/H3 1snovna karakteristika metodologi e rein/en eringa prema Nennis-u i Mis30e-u e proiren e primene rein/en eringa na organiza3ione strukture( to e prikazano u ta4eli ,.2. 5a"ela *.3. Metodologi a rein/en eringa prema Nennis-u i Mis30e-u 1. BAZA 1 E S2,ara1j/ ,.+.j/ . 4-52a,6ja1j/ ;.6j/,a ,., 7reiran e vizi e i 3il eva. . ,.) -repoznavan e ansi DmogunostiE. . ,.2 Formiran e rein/en ering tima DtimovaE. . ,.5 Saoptavan e vizi e i sti3an e poveren a. . ,.: Stvaran e in=rastrukture. . 2. BAZA 2 E */190ar7.1: . d/A.1.5a1j/ 354/8a )., -rimena 4en6markinga. . ).) -repoznavan e na 4ol eg reen a. . ).2 &rednovan e 'T Din=orma3ioni0 te0nologi aE. . ).5 -ostavl an e 3il eva per=ormansi. . 3. BAZA 3 E Pr-;/5 .1-,a;.j/ 2., Stvaran e kon3ep3i e Dide ne osnoveE pro3esa. . 2.) #ra=i6ko prikazivan e pro3esa. . 2.2 Testiran e ide nog reen a DprototipaE pro3esa. . 2.5 -odeavan e ide nog reen a pro3esa. . 2.: -rimena 'T u rein/en eringu. . 2.; Uvoen e novi0 pro3esa Dumesto posto ei0E. .

,25

4. 5., . 5.) . 5.2 . . :., . :.) . :.2 .

BAZA 4 E Tra15A-r0a;.ja -r:a1.+a;.j/ Trans=orma3i a opera3i a. Trans=orma3i a struktura. -rimena pro3esa rein/en eringa. BAZA E Pra=/1j/ . 7-12r-6a 4r-;/5a r/.1/1j/r.1:a -odeavan e pro3esa. -raen e i kontrola u 3il u po4ol an a. -renoen e znan a.

$4-r/d1a a1a6.+a 7ara72/r.52.91.8 0/2-d-6-:.ja r/.1/1j/r.1:a 3 .1d352r.j. -rikazane metodologi e rein/en eringa su veoma sli6ne prema strukturi. -odel ene su u pri4li/no isti 4ro =aza( 6i i e redosled promen iv( a po edine opera3i e se razliku u u zavisnosti od pristupa rein/en eringu. Sintezom karakteristi6ni0 metodologi a na glo4alnom nivou do4i a se opta metodologi a rein/en eringa ko a se primen u e u industri iJ ,. -ripremna =aza. ). !naliza posto ei0 pro3esa i iz4or pro3esa za rein/en ering. 2. -ro ektovan e promena. 5. 'mplementa3i a( praen e i vrednovan e rein/en ering podu0vata. U ta4eli ,.5. prikazane su aktivnosti ko e prema opto metodologi i pripada u =azi , I -ripremna =aza. 1va =aza e pre svega vezana za =ormiran e vizi e promena i postavl an e 3il eva ko e rein/en ering tre4a da ispuni. 9ammer i 80ampC za razliku od ostali0 autora u ovo =azi ne predla/u postavl an e 3il eva rein/en eringa. Nennis i Mis30e u okviru ove =aze razmatra u =ormiran e rein/en ering timova i oda4ir pro3esa za rein/en ering( a kao metodu za postavl an e 3il eva rein/en eringa predla/u 4en6marking. 7arakteristi6no e da Nennis i Mis30e ne predvia u analizu posto ei0 pro3esa pre oda4ira pro3esa za rein/en ering. 5a"ela *.4. !ktivnosti =aze , I -ripremna =aza $#%# & ' Pripremna faza (ammer ' )hamp* +avenport ,ennis ' Mische BAZA 1 E $,-d 3 BAZA 1 E B-r036.5a1j/ BAZA 1 E S2,ara1j/

,2:

r/.1/1j/r.1: 4-56-,a1ja !ktiviran e rein/en ering pro ekata

,.+.j/ . 4-52a,6ja1j/ ;.6j/,a 'spitivan e relevantnosti posto ee vizi e organiza3i e I da li su nova saznan a i okolnosti ukl u6ene u vizi uK 7ratak prikaz posto eeg Formulisan e nove vizi e stan a organiza3i e 7retan e i saoptavan e -ostavl an e 3il eva vizi e poslovni0 pro3esa 'denti=ikovan e kriteri uma ostvarivan a 3il eva De=ikasnost( e=ektivnost( trokovi i zadovol stvo komintenata i zaposleni0( vremenske ograde itd.E

,.+.j/ . 4-52a,6ja1j/ ;.6j/,a 7reiran e vizi e i 3il eva

-repoznavan e ansi DmogunostiE Formiran e rein/en ering tima DtimovaE Saoptavan e vizi e i sti3an e poveren a

Stvaran e in=rastrukture BAZA 2 E */190ar7.1: . d/A.1.5a1j/ 354/8a -rimena 4en6markinga -repoznavan e na 4ol eg reen a &rednovan e 'T Din=orma3ioni0 te0nologi aE -ostavl an e 3il eva per=ormansi U ta4eli ,.:. prikazane su aktivnosti ko e prema opto metodologi i pripada u =azi ) I !naliza posto ei0 pro3esa i iz4or pro3esa za rein/en ering. -rema 9ammer-u i 80ampC-u u ovo =azi vri se analiza posto ei0 pro3esa na preglednom nivou( 4ez ula/en a u po edinosti. Nakon oda4ira pro3esa nad ko ima e se sprovesti rein/en ering vri se detal ni a analiza oda4rani0 pro3esa i postavl an e 3il eva za rein/en ering. Davenport s druge strane predla/e detal ni u analizu svi0 4itni0 pro3esa( kao i analizu veza meu pro3esima( na osnovu 6ega se vri iz4or pro3esa za rein/en ering. Davenport predla/e primenu 4en6markinga u ovo =azi u 3il u =ormulisan a za0teva novom pro3esu. Nennis i Mis30e ne predla/u analizu posto ei0 pro3esa( a oda4ir pro3esa za rein/en ering vre u pret0odno =azi.

,2;

5a"ela *.#. !ktivnosti =aze ) I !naliza posto ei0 pro3esa i iz4or pro3esa za rein/en ering $#%# - ' #naliza postoje.ih procesa i iz/or procesa za reinenjering (ammer ' )hamp* +avenport ,ennis ' Mische BAZA 2 E Id/12.A.7a;.ja BAZA 2H Id/12.A.7-,a1j/ --4-56-,1.8 4r-;/5a 4-56-,1.8 4r-;/5a 'denti=ikovan e 4itni0 'denti=ikovan e i pro3esa modelovan e 4itni0 pro3esa organiza3i e na glo4alnom nivou 'zrada preglednog modela 1tkrivan e zavisnosti pro3esa organiza3i e Dsa meu pro3esima i gra=i6kim ilustra3i amaE integralni prikaz svi0 4itni0 pro3esa organiza3i e DDavenport predla/e da se 3ela organiza3i a o4u0vati sa ne vie od ,: pro3esaE BAZA 3 E I+?-r 4r-;/5a -ostavl an e kriteri uma +a r/.1/1j/r.1: iz4ora pro3esa za rein/en ering -ostavl an e kriteri uma 'z4or pro3esa za za iz4or pro3esaJ rein/en ering - 7riteri um 7,J vrednost ko a se stvara kup3ima( komintentima organiza3i e - 7riteri um 7)J stepen slo/enosti za rein/en ering - 7riteri um 72J potre4na nov6ana sredstva( itd. 'z4or pro3esa prema BAZA 3 E $4-+1a,a1j/ . postavl enim 0/r/1j/ 4r-;/5a kriteri umima BAZA 4 E $4-+1a,a1j/ Detal no prou6avan e -da?ra1-: 4r-;/5a posto eeg pro3esa 1tkrivan e osnovni0 'denti=ikovan e kl u6ni0 =unk3i a poslovnog o4ele/ a pro3esa pro3esa

,2<

'denti=ikovan e odnosa meu =unk3i ama Formulisan e o6ekivani0 per=ormansi od novog pro3esa DUpoznavan e pro3esa ne ulazi u detal e posto eeg pro3esa( ve se uputa samo u n egovu analizu do mere koliko e potre4no sa aspekta novog pro3esaE

-redvian e adekvatni0 mera za o4ele/ a Meren e per=ormansi posto eeg pro3esa

U ta4eli ,.;. prikazane su aktivnosti ko e prema opto metodologi i pripada u =azi 2 I -ro ektovan e promena. U ovo =azi pro ektu u se novi proc !i "oji # $a% &i'i po!'oj # . (a) &por'* "ao i B &&i! i Mi!c+ po! ,&o &a-la.a)aj/ pri% &/ i&0or%acio&i+ ' +&olo-ija / &o)i% proc !i%a. Tabela 2.6. A"'i)&o!'i 0a$ 3 1 Proj "'o)a&j pro% &a
FAZA 3 Projektovanje promena Hammer Champy FAZA 5 Projektovanje novog procesa G & ri!a&j &o)i+ i2 ja $a o2a,ra&i proc ! 3"r a'i)&i 'i%!"i ra24 Tra&!0or%i!a&j i2 ja / proj "a' &o)o- proc !a Pri+)a'a&j &o)o- proc !a Davenport FAZA 4 Priprema za primene informatike tehnologije Pro/5a)a&j &aj&o)iji+ r $/l'a'a i&0or%a'i5" ' +&olo-ij G & ri!a&j i2 j o pri% &i &aj&o)iji+ r $/l'a'a 7or%/li!a&j "o&c pcij pri% & i&0or%a'i5" ' +&olo-ij $a &o)i proc ! FAZA 5 Izrada prototip procesa Proj "'o)a&j pro'o'ipa &o)oproc !a Pro/5a)a&j i "ri'i5"a oc &a pro'o'ipa o2 !)i+ /5 !&i"a / proc !/ r i&9 &j ri&-a i o2 !'ra& "ori!&i"a /!l/-a proc !a T !'ira&j pro'o'ipa proc !a Bennis Mische FAZA 3 Proces inovacije 6')ara&j "o&c pcij o!&o) 4 proc !a 3i2 j&

Gra0i5"o pri"a$i)a&j proc !a T !'ira&j i2 j&o3pro'o'ipa4 proc !a r . &ja

Po2 .a)a&j i2 j&o- r . &ja proc !a Pri% &a 8T / r i&9 &j ri&-/ :)o; &j &o)i+ proc !a 3/% !'o po!'oj #i+4

,2?

: 'a, li 1.7. pri"a$a& !/ a"'i)&o!'i "oj pr %a op.'oj % 'o2olo-iji pripa2aj/ 0a$i < 1 8%pl % &'acija* pra# &j i )r 2&o)a&j r i&9 &j ri&po2/+)a'a. : o)oj 0a$i =a%% r i C+a%p>* "ao i (a) &por' pr 2la9/ -o'o)o i2 &'i5& op racij * "oj ! o2&o! i!"lj/5i)o &a proc ! . B &&i! i Mi!c+ por 2 'ra&!0or%acij proc !a pr 2la9/ i 'ra&!0or%acij/ !'r/"'/ra* 5i% j &a5i&j & $&a5aja& i!"ora" "a r i&9 &j ri&-/ c lo"/p&o- pr 2/$ #a* a & !a%o j 2&o- &j -o)o- 2 la 3proc !a4. B &&i! i Mi!c+ / !)ojoj % 'o2olo-iji & ra$%a'raj/ a&ali$/ i proj "'o)a&j &o) or-a&i$acio& !'r/"'/r * .'o %ora pr '+o2i'i 'ra&!0or%aciji !'r/"'/ra. Tabela 1.7. A"'i)&o!'i 0a$ < 1 8%pl % &'acija* pra# &j i )r 2&o)a&j r i&9 &j ri&- po2/+)a'a
FAZA 4 Implementacija, praenje i vrednovanje reinenjering poduhvata Hammer Champy Davenport Bennis Mische FAZA ! "provo#enje FAZA $vo#enje FAZA 4 %ransformacija organizacije Pla&ira&j !pro)o; &ja proj "a'a Pla&ira&j /)o; &ja &o)i+ Tra&!0or%acija op racija proc !a proc !a O, $, ; &j &o!ilaca?i$)r.ilaca O, $, ; &j r ali$a'ora Tra&!0or%acija !'r/"'/ra proc !a /)o; &ja 8$)o; &j pla&ira&i+ a"'i)&o!'i :)o; &j &o)o- proc !a Pri% &a proc !a r i&9 &j ri&-a A"'i)ira&j &o)o- proc !a A"'i)ira&j i o'"la&ja&j FAZA 5 Pra&enje i kontrola & 2o!'a'a"a procesa rein'enjeringa Pra# &j i pro) ra p r0or%a&!i Pra# &j i pro) ra p r0or%a&!i Po2 .a)a&j proc !a &o)o- proc !a i i$ra2 @@ca! !'or>@@ Ar 2&o)a&j r i&9 &j ri&- Ar 2&o)a&j r $/l'a'a po2/+)a'a Pra# &j i "o&'rola / cilj/ po2/+)a'a po,olj.a&ja Pr &o. &j $&a&ja

Pri"a$a& % 'o2olo-ij pr 2!'a)ljaj/ !"/p !'ra' -ija i pr por/"a $a !pro)o; &j r i&9 &j ri&-a* , $ proc 2/ra i ' +&i"a $a &ji+o)o !pro)o; &j * .'o !a !'a&o)i.'a &ji+o) pri% & / pra"!i pr 2!'a)lja $&a5aja& & 2o!'a'a". 6 2r/- !'ra& * pri"a$a&i pri!'/pi % 'o2olo-iji r i&9 &j ri&-a &a -lo,al&o% &i)o/ i%aj/ po2j 2&a"i po' &cijal $a pri% &/ / ra$li5i'i% pri)r 2&i% -ra&a%a. Nji+o)o% 2aljo% ra$ra2o%* /$ o2a,ir o2-o)araj/#i+ ' +&i"a i&9 &j ri&-a %o-/# j ra$)i'i !p cijali$o)a& % 'o2olo-ij r i&9 &j ri&-a* 5ij # "ara"' ri!'i" o2-o)ara'i !p ci0i5&o!'i%a ra$li5i'i+ pri)r 2&i+ -ra&a. 2. ISTRAIVAKI PROJEKTI REINENJERINGA $ GRA!EVINARSTV$ Te0noloki razvi ene dr/ave prida u veliki zna6a rein/en eringu u graevinarstvu( to se ogleda u =inansiran u istra/iva6ki0 pro ekata velikog o4ima ko i ukl u6u u univerzitete( graevinska preduzea( dr/avne institu3i e i

,2+

investitore( odnosno sve strane zainteresovane za pro3es izgradn e u okviru edne ili vie na3ionalni0 ekonomi a. T4) Pr-;/55 R/H/1:.1//r.1: .1 (-152r3;2.-1 'stra/iva6ki pro ekat 54+ 2rocess 8eGengineering in :onstruction sproveden e u !ustrali i( u toku ,++2. i ,++5. godine. 14u0vata tri velika izvoa6a radova( dva velika do4avl a6a( dve zna6a ne konsultantske kue i 8S'$1 D!ustrali ansku na3ionalnu organiza3i u za istra/ivan a i razvo E. 8il pro ekta e skraen e pro3esa izgradn e za 5*Z. Zada3i pro ektaJ o organiza3i a tima za reavan e pro4lema Dko i 6ine sva preduzea ko a u6estvu u u izgradn iE od na vie devet 6lanova( umesto dotadan i0 :* do ,** 6lanova( pri 6emu svaki 6lan tima zadovol ava potre4e kli enata direktno( o reorganiza3i a posla kako 4i se iz4eglo viekratno anga/ovan e istog spe3i aliste na ednom gradilitu( o =inansi ski podsti3a i i kazne za 3eo tim za reavan e pro4lema( o poslovan e zasnovano na poveren u i poten u( 6ime se eliminiu kontrolori( o korektno izvren e posla( ko om se eliminiu popravke( o elimina3i a tradi3ionalnog tenderskog postupka 6ime se eliminie troen e nov3a i vremena( omoguavan e timu za reavan e pro4lema direktno upozanavan e sa potre4ama kli enata( o 6lanovi tima za reavan e pro4lema dele resurse( 6ime se iz4egava dupliran e =unk3i a Dplaniran e( nadzor( administra3i aE( o za edni6ki rad uprave i radne snage( o partnerstvo sa lokalnim vlastima u pogledu odo4ren a i saglasnosti vezani0 za izgradn u. Tradi3ionalni pro3es prevoen a potre4a investitora u gotov o4 ekat kree se sledeim putemJ investitor e ar0itekta e izvoa6 e podizvoa6 nivoa , e podizvoa6 novoa ) e ostali podizvoa6i. -rema pro ektu T5* pro3es prevoen a potre4a investitora u gotov o4 ekat zasniva se na direktnom kontaktu investitora sa ar0itektom( konstruktiv3em( izvoa6em i podizvoa6em nivoa ,( ko i dal e komuni3ira u sa ostalim podizvoa6ima. 1vakav pristup pro3esu izgradn e za0teva sledee promeneJ o razvo novi0 modela zavisnosti i poveren a ko i e putem za edni6kog u6ea u =inansi skim podsti3a ima i kaznama unaprediti timski rad( o razvo novi0 modela izvren a posla(

,5*

o posveenost poslu od strane investitora i 6lanova tima za reavan e pro4lema na na viem korporativnom nivou. -rema pro ektu T5* izvrena e sledea podela rada meu izvoa6ima anga/ovanim na gradn i oda4rane karakteristi6ne visoke poslovne zgradeJ o organiza3i a gradilita( o zeml ani radovi( o konstruk3i a( o zatvaran e o4 ekta( o svi servisi izuzev li=tova Dpro ektovan e i gradn aE( o li=tovi Dpro ektovan e i gradn aE( o opreman e prostori a( o sna4devan e 4etonom( o sna4devan e 6elikom. 1rganiza3i u gradilita( zeml ane radove( graen e konstruk3i e i zatvaran e o4 ekta vri glavni izvoa6( dok ostale aktivnosti izvode spe3i alizovani podizvoa6i. !r0itekta i konstruktiva3 su punopravni 6lanovi tima za reavan e pro4lema( sa u6eem u nagradi i riziku. 1vlaivan e radne snage i o0ra4rivan e za preuziman e odgovornosti podrazumeva sledeeJ o radni3i su o6i i ui predradnika u otkrivan u i reavan u pro4lema sigurnosti na radu( o radni3i naru6u u opremu i materi ale neop0odne za rad( o radni3i su reprezentovani u telima odgovornim za reavan e pro4lema i neslagan a na gradilitu( o radni3i su odgovorni za sopstveni stru6ni razvo . Qedan od osnovni0 3il eva pro ekta T5* e postizan e korenite promene korporativne kulture u graevinarstvu( to se posti/e za edni6kim radom uprave i radne snage krozJ o podsti3an e postizan a sporazuma na nivou preduzea o potre4ama( 3il evima i nagradama vezanim za podu0vate ko e preduzee preduzima( o postavl an e 3il eva kako za 6lanove tima za reavan e pro4lema tako i za radnike ukl u6ene u pro ekat( o utvrivan e metode o3ene ispun enosti postavl eni0 3il eva( o podsti3an e kontinuiranog di aloga u okviru konsultativni0 komiteta na gradilitu u vezi stepena ispun en a postavl eni0 3il eva.

,5,

U 3il u elimina3i e zna6a nog troen a resursa ko e se odvi a u tradi3ionalnom tenderskom postupku potre4no e razviti sistem oda4ira izvoa6a ko i se zasniva naJ o utvrivan u 4aze podataka re=eren3i preduzea( o razvo u pro ekata na osnovu dogovorene sume nov3a( o ugovaran u roka izgradn e zna6a no kraeg u odnosu na prosek u graevinarstvu D5*Z kraeg( to korespondira sa sman en em 3ene za ):ZE( o avna odgovornost. (I* S2ra2/:D A-r R/H/1:.1//r.1: (-152r3;2.-1 5-e Knternational :ouncil for 8esearc- and Knnovation in >uilding and :onstruction D8'NE( e u toku ,++<. godine pokrenuo istra/ivan a iz o4lastiJ odr/ivog graen a( graen a zasnovanog na per=ormansama i rein/en eringa graevinarstva. Nosio3 istra/ivan a u o4lasti rein/en eringa e 6niversitA of 3anc-ester Knstitute for Science and 5ec-nologA DUM'NSTE. 8il istra/ivan a e razvo 8'N-ove strategi e rein/en eringa graevinarstva( kao privredne grane. 1snove za rein/en ering graevinarstva prema 8'N-ovo strategi iJ o =okus na potre4e investitora i maksimiziran e vrednosti o4 ekta za investitora( o uvoen e novi0 o4lika ugovora u 3il u sman en a po ave sporova i sudski0 postupaka( o uvoen e modela ugovora prema ko ima veliki investitori stvara u viegodin e veze sa sna4deva6ima( o razmatran e kotan a o4 ekta sa aspekta 3elokupnog /ivotnog 3iklusa o4 ekta( o ori enta3i a na integrisane lan3e sna4devan a( o uvoen e do4avl a6a( podizvoa6a i ostali0 6inio3a anga/ovani0 podugovorom u na rani im =azama pro ekta( o uvoen e sistema pro ektovan a i menad/menta zasnovani0 na in=orma3ionim te0nologi ama( o uvoenje industrijski- metoda u graevinarstvo; o po4ol an e mera zatite i ostali0 uslova na gradilitu( o meren e napretka per=ormansi preduzea u odnosu na napredak zadovol en a potre4a investitora. -rema 8'N-ovom istra/ivan u 3il rein/en eringa e sman en e nepotre4nog troen a resursa u graevinarstvu( to se odnosi na radnu snagu( opremu i materi ale( kroz stimulisan e upotre4e e=ikasni i0 metoda pro ektovan a( proizvodn e i upravl an a. ,5)

De=ini3i a rein/en einga graevinarstva prema 8'N-uJ cc5-e deli"erate and managed process to optimise t-e contri"ution of t-e construction industrA in meeting construction demand; in promoting social and economic o"jectives; industrA performance and competitiveness; and improved value to clients. 5-is endeavour adresses t-e role and contri"ution of all F-o add value to t-e deliverA process; from inception to -andGover maintenance. 5-ese include pu"lic and private sector clients; "uilt enviroment professionals; constructors; materials manufacturers and supliers; training institutions; regulatorA "odies and researc- institutions. 8eGengineering :onstruction is likelA to lead to radical c-anges in t-eir operations.cc Na osnovu de=ini3i e rein/en eringa ko u predla/e 8'N mo/e se zakl u6itiJ o rein/en ering e podu0vat ko i se vodi na nivou edne ili vie na3ionalni0 ekonomi a( o pored povean a vrednosti za kli ente i konkurentske sposo4nosti graevinarstva rein/en ering ispun ava i so3io-ekonomske zadatke( o rein/en ering se odnosi na graevinarstvo kao privrednu granu( odnosno na sve su4 ekte vezane za graevinarstvo( o rein/en ering graevinarstva na verovatni e vodi ka korenito promeni poslovan a svi0 su4 ekata vezani0 za graevinarstvo. 'stra/iva6ki pro ekat :K> StrategA for 8eGengineering :onstruction predstavl a pogled na rein/en ering sa aspekta graevinarstva kao privredne grane. $ein/en ering graevinarstva razliku e se u odnosu na rein/en ering pro3esa( s o4zirom da se pored graevinski0 preduzea odnosi i na investitore( proizvoa6e materi ala( do4avl a6e( o4razovne i istra/iva6ke institu3i e( kao i organe dr/avne uprave vezane za graevinarstvo. De=ini3i a rein/en eringa graevinarstva ko a sledi iz pro ekta ukazu e da 8'N-ova strategi a 4liska evropskom pristupu rein/en eringu.

,52

,55